Zamenice su promenljive vrste reči, i njima zamenjujemo imena bića, predmeta i stvari,

odnosno imenice, prideve i brojeve.

Ona se zove Milijana.

Marko veruje u sebe.

Ništa mi se u toj prodavnici nije dopalo.

Zamenice delimo na lične i nelične.

Lične zamenice
Lične zamenice označavaju prvo, drugo i treće lice. Njima upućujemo na govornika (ja), na govornika i
grupu u kojoj se nalazi (mi), na sagovornika (ti), na sagovornika i grupu u kojoj se nalazi (vi), kao i na
lica koja u ovoj situaciji ne učestvuju, ili na neke predmete o kojima govorimo (jednina: on, ona, ono;
množina: oni, one, ona).

Lične zamenice se, isto kao i imenice i pridevi, takođe menjaju po padežima.

Kao što možemo da vidimo u tabeli, u genitivu, dativu i akuzativu su navedeni dvojaki oblici ličnih
zamenica (mene, me; tebe, te; njega,ga...).

Prvi oblici su NAGLAŠENI, a drugi NENAGLAŠENI ili ENKLITIČKI.

Postoji i pravilo kada se koji oblik upotrebljava.

Naglašene oblike upotrebićemo kada zamenicu želimo da istaknemo (Rekla je nama, a ne vama!). U
ovom slučaju nije moguće iskoristiti nenaglašene oblike, zato što rečenica "Rekla nam je, a ne vam!"
nema nikakvog smisla.

Takođe ne možemo da kažemo "Okrenuo sam se prema joj", već samo "Okrenuo sam se prema njoj".
Lična zamenica za svako lice sebe(povratna zamenica)
Zamenica SEBE je zamenica za svako lice. Uvek upućuje na subjekat, a povratnom zamenicom se zove
zato što označava da se radnja vraća na subjekat.

Ja često pričam sama sa sobom.

Zamenicu sebe možemo menjati po padežima, ali ona nema sve oblike.
Nelične zamenice
Pored ličnih, imamo i nelične zamenice. One su karakteristične po tome što ne razlikuju lica i imaju
samo jedan oblik za koji se primanjuju svi rodovi i oba broja.

Nelične zamenice su: ko, šta, niko, ništa, svako, svašta, neko, nešto...

Zamenice KO i ŠTA nazivamo upitno-odnosnim. (KO, ŠTA)

Šta to gledaš?

Gledam šta ja hoću.

Ostale zamenice delimo na odrične, opšte i neodređene.

Odrične zamenice
Odrične zamenice kažu nam da radnjom nije obuhvaćena ni jedna osoba, predmet ili pojava. Lako ih
gradimo, dodavanjemNI ispred upitno-odnosnih zamenica.

Niko ne želi da se igra sa mnom.

Nisam našla ništa zanimljivo na ovoj polici.

Opšte zamenice
Za razliku od odričnih, opšte zamenice kazuju nam da je radnjom obuhvaćena svaka osoba,
predmet ili pojava. I njih lako gradimo - dovoljno se samo da dodamo SVA ispred upitno-odnosnih
zamenica.

Svako želi da se igra sa mnom.

Neodređene zamenice
Postoje još i neodređene zamenice, a njih koristimo kada su neke nepoznate osobe, predmeti ili
pojave obuhvaćeni radnjom.Gradimo ih tako što dodamo NE ispred upistno-odnosnih zamenica.
Neko želi da se igra sa mnom.

Našla sam nešto zanimljivo na ovoj polici.

Postoje zamenice koje ne spadaju ni u jednu od ovih grupa, samo zbog toga što imaju različita značenja.

To su: iko, išta, bilo ko, bilo šta, ko god i šta god.
ПРИЛОЗИ, ПРЕДЛОЗИ И БРОЈЕВИ

1. Наредним прилозима одреди врсту:

а) ОВДЕ _____________________________
б) ОДМАХ ________________________
в) РАЗДРАГАНО ______________________
г) МНОГО ________________________
д) ЗАТО ______________________________
ђ) КАСНО ________________________
2. Подвуци и препиши прилоге и одреди им службу/функцију у реченици:

Видимо на пример лађу на Дунаву; још је врло далеко, само је дим наглашава, и одмах
скренемо разговор на лађу.
Прилог Служба/функција
_______________________________ ___________________________________
_______________________________ ___________________________________
_______________________________ ___________________________________
3. Наредним прилозима одреди врсту.
а) НЕКУДА _________________________
б) ДОСТА ______________________
в) САДА ____________________________
г) ПУНО _________________________
4. Нардне бројеве разврстај према захтеву: Ј
ЧЕТВОРО, ОБА, ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТИ, ПРВИ, ОСАМНАЕСТА, ДВА
Основни _______________________________________________________________
Редни __________________________________________________________________
Збирни _________________________________________________________________
5. Наредним заменицама одреди врсту.
а) НИКО ___________________________
б) СЕ ___________________________
в) МА КО ___________________________
г) ШТО _________________________
д) НЕШТО __________________________
ђ) МИ ___________________________
6. У наредном низу речи подвуци бројеве:
ШЕСТ, ШЕСТОРКА, ШЕСТИНА, ШЕСТСТО, ШЕСТОРО, ШЕСТИ, ШЕСТИЦА
7. Подвуци и препиши прилоге и одреди им службу/функцију у реченици.
Прозори су гледали мрко и строго као учитељи. Ноге су ми биле тешке, ишао сам полако
по степеницама, погнут, као што иду старци.
Прилог Служба/функција
______________________________ ______________________________
____________________________________ ______________________________
____________________________________ ______________________________
____________________________________ ______________________________
____________________________________ ______________________________

,,Кирија“, Бранислав Нушић

Место и време:Србија, почетак XX века

Књижевни род:драма
Књижевна врста:комедија, шала у једном чину
Тема:чиновник који има жену и четворо деце једва саставља крај са крајем и крећу на
„путовање“
Лица:отац, мајка, два сина, две кћери, извршитељ, адвокатски писар, жандар

Прочитати драму и одговорити на питања из Читанке!

ВАЖНО!!!!
Молим све ученике да домаће задатке раде искључиво у wordu, јер тако могу да их
прегледам и вратим им исправљене. Ученици који немају компјутер или лап топ нека
задатке препишу у свеске и одговоре на питања.
Мејл на који треба слати домаће задатке је:
tamaravijatov1010@gmail.com
Рок за предају домаћих задатака је недеља. 19. 4. 2020. године