Srpski 4 101-120 Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 101
Предмет: Српски језик Школа и разред:

Учитељица/учитељ
Датум одржавања:
:
Наставна Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Народна песма „Милош у Латинима”
Тип часа: Обрада градива
Усвајање основних одлика епске народне песме. Ученици
Циљ часа: сазнају ко је био Милош Обилић у историји и легенди. Неговање
љубави према усменој епској поезији и народној традицији.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
• успешно чита и разуме епску народну песму;
• описује свој доживљај прочитане епске песме;
• износи своје мишљење о епској народној песми;
• познаје основне одлике народне јуначке песме (особине
јунака, моралне вредности);
Очекивани исходи • одреди главни догађај, време и место дешавања у прочитаној
на крају часа: песми;
• уочи главне и споредне ликове и разликује њихове
позитивне и негативне особине;
• уочи дијалог у народној песми и разуме његову улогу;
• разликује опис од приповедања у песми;
• чита песму поштујући интонацију реченице/стиха;
• учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника.
Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода, метода
Наставне методе:
запажања и показивања
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 121–125, дигитални уџбеник
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, комуникација,
компетенције: решавање проблема, дигитална компетенција
Међупредметно
Природа и друштво
повезивање:
Кључни појмови: Епска народна песма, епски јунак, дијалог, приповедање
1
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
2
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране

учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, води разговор, објашњава, ‒ припрема се за
одговара на питања, мотивише ученике и прати њихов рад на рад;
часу. ‒ одговара на
На претходном часу ученици су добили задатак да на интернету питања
истраже ко су били Милош Обилић и кнез Лазар Хребљановић. учитеља/учитељ
Учитељ/учитељица прослеђује ученицима преко Гугл учионице ице.
(или неке друге платформе за учење) линк документарне емисије
Српски јунаци средњег века: Милош Обилић
(https://www.youtube.com/watch?v=RD0qKDvFUdE1) како би се
што боље упознали са историјском и легендарном подлогом овог
епског јунака.
У уводном делу часа ученици износе чињенице о Милошу
Обилићу (и историјске и легендарне) и кнезу Лазару
Хребљановићу.
Милош Обилић (Милош Кобилић или Милош Кобиловић) је
легендарни јунак епске поезије који је по предању учествовао у
Косовском боју 1389. године и убио турског султана Мурата I.
У епским народним песмама и легендама, Милош је слављен као
херој натприродног рођења и снаге (мајка му је била вила, а
отац змај). Имао је два побратима: Милана Топлицу и Ивана
Косанчића, а вереница му је била Оливера, ћерка кнеза Лазара
Хребљановића. Легенда каже да га је уочи Косовског боја, на
вечери код кнеза Лазара, Вук Бранковић оптужио да ће у
сутрашњем боју издати Србе и прећи на страну Турака, што га
је изазвало да се пред свима закуне да ће убити цара Мурата.
У историји лик Милоша Обилића се помиње у записима
Константина Филозофа, у којима се наводи да је цара Мурата
на Косову убио један српски племић. Исти племић је раније био
оптужен од неких пред кнезом Лазаром као непоуздан. У једном
рукопису се додаје да се тај племић звао Милош.
Кнез Лазар Хребљановић рођен је највероватније 1329. године у
Прилепцу код Новог Брда. Године 1353. оженио се Милицом,
ћерком великог кнеза Вратка (који је био из рода Немањића).
После Маричке битке створио је највећу и најмоћнију државу на
територији некадашњег Српског царства, са престоницом у
Крушевцу. Предводио је српску војску у Боју на Косову 1389.
године, где је и погинуо. Његове мошти се данас налазе у
манастиру Раваница, његовој задужбини.
• Најава наставне јединице
Данас ћемо читати једну лепу епску народну песму о Милошу
Обилићу, једном од највећих јунака усмене традиције.
1
Молимо поштоване колеге да пре приказивања видео и аудио записа провере доступност и садржај
материјала. ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај увек бити доступан на адреси интернет странице
коју препоручује.
3
Главни део часа (25 минута)
Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања), ‒ прати упутства
објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, помаже учитељице/учите
ученицима да повезују градиво, проверава тачност урађених ља;
задатака, мотивише ученике за рад и прати њихов рад. ‒ чита и пише;
‒ одговара на
• Изражајно и интерпретативно читање епске народне питања;
песме Милош у Латинима. Учитељ/учитељица чита епску ‒ самостално (или
народну песму, а ученици пажљиво слушају. Читајући уз помоћ
песму, учитељ/учитељица се труди да ученици доживе учитеља/учитељ
песму и разумеју њено значење. ице) решава
задатке;
‒ слуша одговоре
Звучни запис – Милош у Латинима других ученика;
‒ износи своја
Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици запажања;
исказали своје утиске и доживљаје приликом интерпретације. ‒ анализира и
Разговор о непосредном доживљају епске народне песме закључује;
„Милош у Латинима” ‒ чита своје
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише одговоре;
ђаке да разговарају о утисцима и осећањима које је у ‒ анализира их и
њима побудила ова народна песма. упоређује са
одговорима
других ученика;
1. Шта је у песми „Милош у Латинима” оставило ‒ повезује
најјачи утисак на вас? градиво.
2. Како сте замислили Милоша Обилића?
3. Који Милошев поступак је оставио најјачи утисак на
вас?
• Након изношења утисака приступа се објашњавању мање
познатих речи у тексту. Приликом објашњења, предност
имају ученици, а учитељ/учитељица помаже тек ако нико
од ученика не зна значење неке речи.
• Разговор о епској народној песми Милош у Латинима

1. Ко је главни јунак народне песме „Милош у
Латинима”?
2. На основу чега то закључујете?
3. Због чега је Милош отишао у Латине?
4. Како су га Латини дочекали?
5. Шта постаје узрок неслагања између Милоша и
господе латинске?
6. Шта Милош набрајањем задужбина поручује
Латинима?
7. У којим деловима песме видимо да је Милош поносан
на српску државу и њену прошлост?
8. Шта жели Милош да постигне опкладом?
9. У којој ситуацији је до изражаја дошла Милошева
честитост?
10. Због чега Латини затварају Милоша у тамницу?
11. На који начин је Милош успео да се ослободи из
тамнице?
4
12. Како кнез Лазар реагује када добије Милошево писмо?
13. Шта он од Латина захтева?
14. Шта вам то говори о односу између кнеза Лазара и
Милоша Обилића?
15. Које особине је Милош Обилић испољио у овој песми?
16. Протумачите народну пословицу: Тешко свуда своме
без својега!
Ученици ће уочити да је главни јунак народне епске песме

„Милош у Латинима” војвода Милош Обилић, зет кнеза Лазара.
Име главног јунака је најчешће истакнуто већ у самом наслову
песме (што је и овде случај), а осим тога, сви главни догађаји у
песми везани су за лик главног јунака, у овом случају Милоша
Обилића. Милоша је у Латине послао српски кнез Лазар како би
он тамо сакупио харач. Латини су га лепо дочекали, угостили и
указали му част и поштовање. Они су посебно поносни на
величину и лепоту своје цркве Димитрије, па га воде пред њу да
му је покажу. Но њихове речи да такве цркве у Србији нема
доводе до нарушавања односа између Милоша и Латина. Латини
припадају католичкој цркви, а Милош православној. Тиме они
желе да покажу и надмоћ своје вере у односу на Милошеву веру.
Тада Милош креће да набраја задужбине славних српских
владара, чиме им посредно поручује да је српска црква
велелепнија и моћнија од њихове, и да се по бројности и лепоти
српских манастира њихова црква Димитрија никако не може
мерити. Тиме Милош показује да је бескрајно поносан на своју
државу и њену славну историју. Да би додатно показао да
латинска црква Димитрија није толико велика како то Латини
истичу, он се клади са господом латинском у хиљаду дуката да
ће свој тежак буздован моћи да пребаци преко цркве. Но без
обзира што брани своју веру и достојанство своје државе,
Милош је честит и дубоко поштује Бога и цркву, не само своју
већ и латинску (католичку), јер пре него што ће покушати да
пребаци свој буздован преко ње, он јој се обраћа речима:
„Прости, боже, и бјела цркво, / да се једном бацим преко тебе: /
нећу на те, него преко тебе.” На тај начин он изражава своје
страхопоштовање према Богу и Његовој грађевини, плашећи се
да се његов чин не протумачи као скрнављење светиње. Милош
баца толико високо буздован да он одлази небу под облаке. Он
успева да пребаци буздован преко цркве Димитрије, али он
упада кроз прозор у банове дворе и тамо усмрћује два банова
сина, четири морска капетана и дванаест властелина. Иако
Милошева намера није била да некоме науди, Латини га због
овога (а и да му не би исплатили опкладу и харач) затварају у
тамницу. Но Милош у тој ситуацији не очајава, већ смишља
начин како да се избави из тамнице. Зато он братими Косту
Циганина, кога угледа кроз тамнички прозор, и нуди му три
златника да му донесе лист чисте неисписане хартије како би
своме тасту, кнезу Лазару, написао писмо и известио га о
ситуацији у којој се нашао. Када кнез Лазар добије писмо, одмах
пише друго Латинима у којем захтева да одмах пусте његовог
зета Милоша и да му дају харач и новац од опкладе или ће у
противном подићи српску и мађарску војску на њих. Ово
Лазарево писмо открива колико он цени и воли свога зета
5
Милоша, јер је спреман да због њега зарати са Латинима.
Латини, уплашивши се ове претње, одмах испуњавају Лазарев
захтев и пуштају Милоша на слободу. Милош Обилић је у овој
песми приказан као велики јунак који се не боји да у туђој земљи
брани част и достојанство своје вере и свога народа. У песми је
посебно истакнута и његова снага (када далеко надмашује
висину цркве својим тешким буздованом), али и сналажљивост
(када не очајава у тамници, већ тражи начин како да се избави).
Реакција кнеза Лазара нам на посредни начин открива величину
овог јунака, јер је због њега кнез спреман да зарати са Латинима.
Песма нам уједно поручује да је тешко бити сам у туђини и да се
једино можемо надати помоћи својих ближњих, сликовито
дочаравајући ону српску народну пословицу „Тешко свуда своме
без својега”.
• Потом ученици раде интерактивне задатке у дигиталном
уџбенику:
Задатак – Непознате речи 1;
Задатак – Непознате речи 2;
Задаци – Чије су речи?;
Задаци – О коме је реч? 1;
Задаци – О коме је реч? 2;
Задатак – Редослед догађања.
Завршни део часа (10 минута)

• У завршном делу часа ученици на основу песме „Милош ‒ чита;
у Латинима” обнављају знање о одликама епских ‒ пише;
народних песама и епском јунаку, а потом раде задатке из ‒ повезује;
дигиталног уџбеника и читају/гледају додатне садржаје: ‒ износи утиске о
часу;
Задатак – Епске народне песме; ‒ поставља
питања.
Задатак – Манаситири и ктитори;
Додатни садржај – О Стефану Првовенчаном;
Додатни садржај – О Сопоћанима;
Додатни садржај – О Високим Дечанима.

Епска народна песма опева значајне догађаје и знамените јунаке.
У песми „Милош у Латинима” у питању је одбрана православне
вере и достојанства српске државе, а јунак је један од славних
личности нашег народног предања – Милош Обилић – који је у
6
Боју на Косову убио турског цара Мурата. Предмет певања у
епској песми су подвизи јунака на бојном пољу и њихова
значајна дела (у овој песми описано је значајно дело јунаково:
одбрана православља; није чудно што је оно додељено баш
Милошу Обилићу, јер је он јунак који је изгубио живот бранећи
своју веру и државу). Народна песма се казује или пева најчешће
уз пратњу одређених инструмената (гусле, тамбура). Основи
задатак народне епске песме јесте да сачува спомен о великим
јунацима (у овом случају, то је Милош Обилић) и знаменитим
догађајима и да их остави потомству као светле примере
поштења и јунаштва (узоре на које се треба угледати).
Основне карактеристике епских песама су:
– приповедање о јунацима и догађајима и
– развијање родољубивих осећања (љубав према свом народу и
његовој прошлости), што је посебно наглашено у оном делу
песме „Милош у Латинима” када Милош набраја славне српске
владаре и њихове задужбине (Студеницу, Ђурђеве ступове,
Хиландар, Жичу, Сопоћане, Папраћу, Високе Дечане, Рачу,
Троношу и Раваницу).
Јунак је главни лик у књижевном делу и привлачи највише
пажње. Јунак епске песме назива се епски јунак. Он је храбар,
неустрашив, заштитник нејаких, борац за правду, увек спреман
да помогне сиромашнима или избави заробљенике из тамнице.
Према непријатељу је непоколебљив, одлучан и осветољубив.
Већину ових особина поседује и Милош Обилић у песми
„Милош у Латинима”. Он је храбар, неустрашив и заштитник
части свога народа и своје вере.
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје
довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
• Домаћи задатак: Саставите списак добрих дела које
бисте желели да учините и која би представљала вашу
малу личну задужбину.
7
Изглед табле
Епска народна песма: „Милош у Латинима”
Главни јунак: војвода Милош Обилић, зет кнеза Лазара.

Особине Милоша Обилића: велики јунак, смео/храбар, одважан, поносан на
свој народ и своју веру, честит, сналажљив.
Епска народна песма опева занчајне догађаје и знамените јунаке.
Основне карактеристике епских песама су:
– приповедање о јунацима и догађајима и
– развијање родољубивих осећања (љубав према свом народу и његовој
прошлости).
Јунак је главни лик у књижевном делу и привлачи највише пажње.
Јунак епске песме назива се епски јунак.
− успешност у решавању задатака током часа;

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
остварености исхода: анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
• Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
• Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
• Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
• Шта бих
променио/променила?
8

:
Наставна јединица: Задужбине и њихови ктитори
Тип часа: Утврђивање градива
Развијање логике, моћи запажања, упоређивања, закључивања,
повезивања. Подстицање ученика на рад. Овладавање основним
Циљ часа:
законитостима српског књижевног језика ради правилног
усменог и писменог изражавања.
Очекивани исходи комуникације и пажљиво слуша саговорника;
на крају часа: • споји више реченица у краћу и дужу целину;
• препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
• разуме и тумачи прочитани текст.
Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 147, 148 и 150;
Наставна средства:
читанка Бескрајне речи, стр. 149 и 150, наставни лист
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема,
компетенције: дигитална компетенција
Међупредметно Природа и друштво, Физичка култура, Музичка култура,
повезивање: Ликовна култура
Кључни појмови: Читање и разумевање прочитаног
9
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и мотивише − слуша;
ученике за излагање. − чита;
Најава наставне јединице − пише;
Данас ћемо решавати задатке у Радној свесци и показати шта − учествује у
све знамо о српским владарима и њиховим задужбинама. разговору;
− одговара;
− анализира
утиске;
− износи резултате
свог рада;
− сарађује.

Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања), − прати упутства
објашњава, пише на табли, помаже ученицима да повежу раније учитељице/учит
обрађено градиво са новим градивом, одговара на питања еља;
ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. − одговара на
• Ученици решавају задатке у Радној свесци на стр. 147, 148 и питања;
150. − слуша одговоре
• Учитељица/учитељ прати рад ученика и проверава тачност других ученика;
урађеног. − износи своја
• Ученици решавају задатке у читанци Бескрајне речи на стр. запажања;
150. − анализира и
закључује.
• Ученици решавају креативну слагалицу у читанци Бескрајне
речи на стр. 149.
Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној читанци − слуша;
(Прилог 1). − повезује;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује − износи утиске о
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје часу;
довољно јасне и информативне повратне информације, − поставља
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне питања.
10
Задужбине и њихови ктитори

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу
остварености исхода: (закључивање, анализа, одговарање на постављена
питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
11
ПРИЛОГ 1
Културна историја Срба
1. Подвуци имена манастира које је подигао Стефан Немања.
Ђурђеви ступови Раваница
Студеница Манастир Св. Никола код Куршумлије
2. Ко је био први поглавар самосталне српске цркве? Подвуци тачан одговор.

Понуђени одговори:
Стефан Немања, Свети Сава, Стефан Првовенчани, деспот Стефан Лазаревић.
3. Подвуци рукописе који се чувају у библиотеци манастира Хиландар.

Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Хиландарски листићи, Најбоље
задужбине.
12
4. Повежи манастире са њиховим ктиторима.
кнегиња Милица
Раваница
деспот Стефан Лазаревић
Љубостиња
Свети Сава и Стефан Немања (Свети

Симеон
Ресава
кнез Лазар
Хиландар
13
5. Повежи на временској ленти историјску личност са периодом у којем је живела.
Свети Сава, деспот кнегиња Милица Стефан Немања
Стефан Лазаревић кнез Лазар
6. Заокружи град у којем се налазила престоница кнеза Лазара Хребељановића.
Београд Крушевац Ниш Крагујевац
7. Повежи речи са њиховим значењем.
фреска • већи православни манастир окружен зградама са

мањим црквама и другим манастирским зградама
ктитор
• већи временски период, раздобље
епоха
• оснивач манастира и цркава
лавра
• зидна слика израђена на свежем слоју малтера у цркви
14
РЕШЕЊА:
1. Ђурђеви ступови, Студеница, Манастир Св. Никола код Куршумлије.

2. Свети Сава
3. Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Хиландарски листићи.
4. а) кнез Лазар, б) кнегиња Милица, в) деспот Стефан Лазаревић, г) Свети Сава и
Стефан Немања (Свети Симеон)
5. 12. век – Стефан Немања
12. и 13. век – Свети Сава
14. век – кнез Лазар, кнегиња Милица
14. и 15. век – деспот Стефан Лазаревић
6. Крушевац.
7. фреска – зидна слика израђена на свежем слоју малтера у цркви
ктитор – оснивач манастира и цркава
епоха – већи временски период, раздобље
лавра – већи православни манастир окружен зградама са мањим црквама и другим
манастирским зградама
15

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна Књижевност; Језик; Језичка култура
Наставна јединица: Полугодишњи тест
Утврђивање знања из области граматике и правописа (врсте и
подврсте речи; род и број именица и придева; лице и број
Циљ часа: глагола) и књижевности. Развијање логике, моћи запажања,
упоређивања, закључивања, повезивања. Примена стеченог
знања.
• именује врсте и подврсте речи (властите,заједничке, збирне
и градивне именице; описне, присвојне и градивне придеве;
Очекивани исходи личне заменице; основне и редне бројеве; глаголе)
на крају часа: • уме да промени облик променљивих речи према задатом
критеријуму: заједничких именица према броју, а глагола,
придева и заменица према роду и броју;
• поштује основна правописна правила.
Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода
Наставна средства: Наставни лист

Међупредметне Компетенција за учење, рад са подацима и информацијама,
компетенције: решавање проблема
Ликовна култура
Врсте и подврсте речи: именице (властите, заједничке, збирне,
градивне); придеви (описни, присвојни, градивни); род и број
Кључни појмови: придева; бројеви (основни, редни); глаголи, прошло, садашње,
будуће време, потврдни и одрични облик глагола; лице и број
глагола
16
ТОК ЧАСА

ученика:
Дели наставне листове, објашњава ученицима начин рада, ‒ слуша
саветује их како да раде, прати рад ученика. учитељицу/учит
• Најава наставне јединице. еља;
‒ припрема се за
• Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати
рад.
знање из граматике. Дели ученике у две групе. Затим
ученицима дели писмену проверу знања, која је претходно
припремљена на наставним листићима (Српски језик:
Тестови за 4. разред – Тест 7: Полугодишњи тест).
• Предлог бодовне скале у Прилогу 1.
• Скреће пажњу ученицима да прво прочитају задатке и да
питају уколико им нешто није јасно. Напомиње да се ова
провера знања ради цео час, и да полако читају и решавају
задатке, јер имају довољно времена. Такође им говори да је
неопходно да када заврше, још једном прочитају све задатке
и провере решења, па тек онда да предају тест.

Води разговор, објашњава, одговара на питања ученика, ‒ прати упутства
мотивише ученике за рад и прати њихов рад. учитељице/учите
• Ученици самостално раде проверу знања. ља;
• Уколико неко од ученика заврши раније, предаће рад, а ‒ пише;
учитељ/учитељица даје том ученику задатак да на белом ‒ решава задатке;
папиру А4 формата представи врсте речи и све научено о ‒ повезује
њима цртањем шеме, мапе, слике, приказа. Нека дају машти градиво.
на вољу и што маштовитије, оригиналније и колоритније
представе своје знање. Пожељно је користити различите
боје, облике и симболе. Такође им може дати и занимљиве
текстове да прочитају/прелистају (дечији часописи,
мозгалице, занимљивости и сл.).
• Учитељ/учитељица објашњава да ће од тих радова
направити одељенску изложбу и да треба да се потруде да
рад буде прегледан, уредан, садржајан и сликовит.
• Учитељ/учитељица опомиње ученике да полако приводе ‒ проверава
крају израду контролне вежбе, да имају још пет минута. решења
Напомена: Уколико у одељењу има мање ученика или је задатака;
учионица таква да сваки ученик седи сам у клупи, онда је ‒ предаје наставни
довољно да сви раде једну контролну вежбу, непотребно је лист.
делити ученике у две групе. Друга група задатака може
послужити као припрема за проверу знања на неком од
претходних часова.
17
Полугодишњи тест
Начини провере • успешност у решавању задатака током часа;

остварености исхода: • оцењивање контролне вежбе.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
ПРИЛОГ 1
Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Остварени Број поена 42–36 35–29 28–22 21–15 14–1

резултат:
_____ / 42 Оцена 5 4 3 2 1
18

:
Наставна Граматика
Наставна јединица: НАШ ПРОЈЕКАТ – Под будним оком граматичара
Примена знања из правописа на практичном примеру.
Подстицање ученика на рад. Развијање стваралачких
способности, критичког мишљења, мотивације за учење (за
стицање нових знања, вештина и позитивних навика). Развијање
Циљ часа: и неговање љубави према матерњем језику и важност правилне
језичке (усмене и писмене) културе; развијање осећања
одговорности и критичког сагледавања односа реалног и
жељеног. Примена наученог. Развијање жеље за иницијативом и
деловањем, као и за заједничким остварењем циља.
Очекивани исходи
• поштује и примењује основна правописна правила;
на крају часа:
• учествује у предлагању садржаја и начина рада.
Наставне методе: Текстовна метода, метода показивања, хеуристичка метода
Наставна средства: Папир, хамер, маказе, лепак/селотејп, разни материјал

Облици рада: Индивидуални рад, групни рад
компетенције: сарадња.
Језичка култура, Ликовна култура, Природа и друштво
Кључни појмови: Правопис, историја
19
ТОК ЧАСА
ученика:
Даје ученицима истраживачке задатке, припрема листу песама ‒ припрема
које ће пуштати за време часа, води разговор, објашњава, неопходног
мотивише ученике, прати рад ученика. материјала;
• Час почиње слушањем химне Републике Србије. ‒ припремање
изложбе.
• Учитељ/учитељица говори о томе шта ће се данас радити –
завршна фаза њиховог заједничког пројекта.

• Читање/показивање радова – Српска историја кроз лупу
српског правописа. ‒ излажу продукте
• Пројекат је описан на 116. страни Граматике. Свака група свог рада.
припрема свој задатак.
• Ученици читају/излажу своје радове.
Учитељ/учитељица слуша ученике, саветује их, помаже им,
даје предлоге.
• Потписивање реализатора пројекта.
• Уколико има сагласност родитеља, учитељ/учитељица може
да фотографише ученике, па да касније направе изложбу
КАКО ЈЕ НАШ ПРОЈЕКАТ УГЛЕДАО ДАН. Часу могу да
присуствују и неки од родитеља.
• Припремање радова за одређене конкурсе/зборнике/часописе.
• Учитељ/учитељица говори о важности језичке (усмене и ‒ износе своје
писмене) културе. утиске о
• Коментарисање/евалуација урађеног: Јесте ли задовољни? пројекту.
Како вам се допао овај пројекат? Јесте ли испунили задати
циљ? Да ли бисте нешто променили убудуће? Желите ли
поново да испланирамо неки пројекат?
НАШ ПРОЈЕКАТ – ПОД БУДНИМ ОКОМ ГРАМАТИЧАРА
Српска историја кроз лупу српског правописа
Први српски устанак; Дан државности Републике Србије

Други српски устанак; уметничко дело Паје Јовановића; Доситеј
Српске модерне династије – Карађорђевићи и Обреновићи
Први светски рат
Други светски рат; Дан победе
20
- ангажовање у пројектном задатку;
- продукти ученичког рада;
Начини провере
- посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
остварености исхода:
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост, ангажовање).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
21

:
Наставна јединица: Народна песма „Јетрвица адамско колено”
Увођење ученика у доживљавање, разумевање и тумачење
Циљ часа: народне песме. Неговање љубави према усменој поезији и
народној традицији.
• успешно чита и разуме епску народну песму;
• описује свој доживљај прочитане песме;
• износи своје мишљење о епској народној песми;
• одреди главни догађај, време и место дешавања у прочитаној
песми;
Очекивани исходи • одреди редослед догађаја у песми;
на крају часа: • уочи главне и споредне ликове и разликује њихове
• уочи дијалог у песми, причи и драмском тексту и разуме
његову улогу;
• разликује опис од приповедања у песми;
• чита песму поштујући интонацију реченице/стиха;
Читанка Бескрајне речи, стр. 126–128, дигитални уџбеник,
наставни лист
Кључни појмови: Епска песма, књижевни јунак, дијалог, приповедање
22
23
ТОК ЧАСА
ученика:
• На почетку часа наставник са ученицима обнавља знање о питања
народној књижевности тако што ученици решавају учитеља/учитељ
асоцијацију (Прилог 1). ице.
Након решавања асоцијације ученици наводе још одлика
народне књижевности (непознати аутор, настала у колективу,
преносила се усменим путем, због чега су песме и приче
често мењале свој облик, устаљени почетак и крај).
Данас ћемо читати још једну лепу народну песму о необичној
задужбини једне племените жене.
• Изражајно и интерпретативно читање епске народне ‒ одговара на
песме Јетрвица адамско колено (читанка Бескрајне речи, питања;
стр. 126–128). ‒ самостално (или
уз помоћ
учитеља/учитељ
Звучни запис – Јетрвица адамско колено
ице) решава
задатке;
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ слуша одговоре
интерпретације. других ученика;
Разговор о непосредном доживљају и разумевању песме запажања;
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ‒ анализира и
ђаке да изразе утиске које је на њих оставила ова песма и закључује;
саопште како су је разумели. ‒ чита своје
одговоре;
1. Шта је у песми оставило најјачи утисак на вас? ‒ анализира их и
2. Који од јунака вам се највише допао? Зашто? упоређује са
• Након изношења утисака приступа се објашњавању мање
познатих речи у тексту. Приликом објашњења, предност
‒ повезује
имају ученици, а учитељ/учитељица помаже тек ако нико од
градиво.
ученика не зна значење неке речи.
• Разговор о народној песми Јетрвица адамско колено
1. Шта је тема песме „Јетрвица адамско колено”?
2. Ко су јунаци ове песме?
3. Ко су били Вид и Давид?
4. У каквом су породичном односу Винка и Ковиљка?
5. Како су се њих две слагале?
24
6. Шта се десило Винки?
7. Какав она завет оставља Ковиљки?
8. На који начин Ковиљка испуњава Винкин завет?
9. Како се односи према Мирку, а како према своме
Маринку?
10. Како разумете такав њен поступак? Чиме је њено
понашање у песми мотивисано?
11. Који догађај је пореметио ову породичну хармонију?
12. Колико су били стари Мирко и Маринко када су отишли у
рат?
13. Каква их је судбина задесила?
14. Колико је дуго војевао Мирко?
15. Када се рат завршио, пред каквом се дилемом нашао
Мирко? Шта је одлучио?
16. Шта ти то говори о његовом односу према Ковиљки?
17. Како изгледа сусрет Мирка и Ковиљке на крају песме?
18. Које особине испољава Ковиљка? На основу којих речи и
поступака то закључујеш?
Ученици ће уочити да је тема народне песме „Јетрвица адамско

колено” племенитост и благородност јетрве Ковиљке. Јунаци ове
песме су два брата Вид и Давид, њихова самохрана мајка,
њихове жене Винка и Ковиљка и њихова деца Мирко и
Маринко. Дакле, пред нама је једна народна песма која говори о
породичним односима. На почетку песме приказано је одрастање
Вида и Давида и борба њихове мајке да их прехрани у тешким
временима „кад је била понајскупља храна, / ока брашна
тридесет динара”. Када су одрасли, Вид и Давид се жене Винком
и Ковиљком. Ове две јетрве живе у слози и љубави, што видимо
из Винкиног обраћања Ковиљки. Она је ословљава са „мила
сестро моја”. Након три године брака, обе добијају по сина:
Винка Мирка, Ковиљка Маринка. Но, убрзо након рођења
детета, Винка се тешко разболи. На самрти она дозива своју
јетрву Ковиљку и моли је да се брине и о њеном Мирку: „кад
Маринку бела хлеба сечеш, / подај, секо, и мојему Мирку / њему
подај од хлеба корице / (...) кад Маринку справљаш кошуљицу, /
моме Мирку закрпи траљицу / (...) кад изађеш на сокак међ
друге, / твога Мирка на крило посади, / мог Маринка код себе на
земљу / (...) кад ми, сејо, у цркву пошећеш, / твог Маринка на
руци понеси, / мога Мирка за руку поведи / нек се знаде да је
сиротица, / да мој Мирко своје мајке нема!” Ове дирљиве речи из
уста самртнице остављају снажан утисак на Ковиљку. Одрасла и
сама као сироче, Ковиљка не испуњава доследно Винкин завет.
Она преузима бригу према Мирку, али као према рођеном сину,
не правивши никакве разлике међу њима. Шта више, Ковиљка
„прије Мирку бела хлепца даје, / прије Мирку негʼ своме
Маринку, / прије Мирку скроји кошуљицу, / прије Мирку негʼ
своме Маринку; (...) / кад изиђе на сокак међʼ друге, / њеног
Мирка на крило посади, / свог Маринка до себе на земљу; /
нитко не зна да је сиротица / а да Мирко своје мајке нема! / Кад
но свети Васкрсење дође, / кад на деци рухо покројише, / какво
Мирку, онакво Маринку, / чисти скерлет и зелену свилу. / Свако
мисли и свако се диви / како стрина негује их оба / као да су
браћица рођена! / Кад Ковиљка у цркву пошеће, / обојицу води
25
за ручицу”. Све нам то говори о доброти, племенитости и
праведности Ковиљке. Но ову породичну хармонију пореметиће
рат у који заједно одлазе Мирко и Маринко са свега седамнаест
година. Први бој однеће многе младиће, међу њима првог
Маринка. Мирко остаје у царевој војсци још девет година. Након
завршетка рата, Мирко се двоуми куда да крене „да ли стрини,
да ли свету белу”. „Окрете се својој милој стрини”. Ова одлука
нам говори о љубави коју није развејала ни деветогодишња
раздвојеност. Сусрет између стрине и Мирка је дирљив.
Угледавши га самог, Ковиљка изговара следеће речи: „Чедо
Мирко, а где је Маринко?” Мирко несрећној мајци објашњава
каква је зла коб задесила Маринка. Скрхана болним сазнањем о
губитку сина, уместо да се вајка због своје страшне судбине,
Ковиљка изговара следеће речи: „Чедо Мирко, оди ближе
стрини, / ја не имам да загрлим сина, / а ти немаш да тʼ загрли
мајка, / оди, Мирко, да тʼ загрли стрина!” Све ово нам говори о
безусловоној љубави према усвојеном детету, о Ковиљкиној
племенитости и благордности, због чега је народ и прозвао
јетрвицом адамског колена.
• Упознавање ученика са појмом карактеризације.

Карактеризација је приказивање јунаковог карактера и његовог
односа према другима. Своје особине лик открива кроз разговор
са другим ликовима и својим поступцима према другим
ликовима. Тако Ковиљка у дијалогу изражава свој однос према
Мирку и Маринку и својим поступцима показује особине
племенитости, доброте, одлучности и праведности.
• Потом ученици решавају интерактивне задатке из дигиталног
уџбеника:
Задатак – Непознате речи;
Задаци – Јетрвица адамско колено;
Задатак – Народне песме.

У завршном делу часа ученици праве паралелу са народном ‒ чита;
причом „Најбоље задужбине” (коју су обрадили на једном од ‒ пише;
претходних часова) и у контексту те приче сагледавају ‒ повезује;
Ковиљкине поступке и дела. ‒ износи утиске о
Потом раде задатак из Прилога 2. часу;
‒ поставља
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове питања.
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
26
Домаћи задатак: Уради задатке на 128. страни читанке
„Бескрајне речи“.
Народна песма: „Јетрвица адамско колено”
Тема: племенитост и благородност јетрве Ковиљке.

Ликови: два брата Вид и Давид, њихова самохрана мајка, њихове жене Винка и
Ковиљка и њихова деца Мирко и Маринко.
Ковиљкине особине: племенита, добродушна, праведна, часна, честита.
Карактеризација: приказивање јунаковог карактера и његовог односа према

другима.
− повезивање са претходним градивом (народна песма,

ликови);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
27
ПРИЛОГ 1
змај животиње певање лирска

најмлађи син проза десетерац епска
принцеза Езоп Старац Милија Марко Краљевић
Пепељуга поука гусле епски јунак
Решење:
змај животиње певање лирска

најмлађи син проза десетерац епска
принцеза Езоп Старац Милија Марко Краљевић
Пепељуга поука гусле епски јунак
бајка басна народни певач народна песма
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
ПРИЛОГ 2
Подвуци пословице које могу бити поуке песме „Јетрвица адамско колено”.
а) Добро се само хвали.
б) Добро чини, радуј се; зло чини, надај се!
в) Ко добро чини, неће се кајати.
г) Боље последњи међу добрим, но први међу злим.
д) Цар далеко, а Бог високо.
ђ) Човек има само оно што даје.
е) Споља је гладац, а изнутра јадац.
ж) Злато се у ватри пребира, човек у невољи.
Решење: а) Добро се само хвали; в) Ко добро чини, неће се кајати; ђ) Човек има само
оно што даје; ж) Злато се у ватри пребира, човек у невољи.
28

:
Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
Наставна јединица: Изражајно читање народних песама
Изражајно читање обрађених народних песама „Милош у
Латинима” и „Јетрвица адамско колено”. Подизање нивоа
културе усменог изражавања. Примењивање стечених знања из
Циљ часа: језика и књижевности, подстицање ученичке креативности,
богаћење речника. Развијање смисла и способности за правилно,
течно, уверљиво усмено изражавање. Богаћење речника, језичког
и стилског израза.
Очекивани исходи • чита текст поштујући интонацију стиха;
на крају часа: • учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника;
Читанка Бескрајне речи, стр. 121–128, дигитални уџбеник,
Облици рада: Индивидуални рад, фронтални рад
Природа и друштво, Ликовна култура, Верска настава
Кључни појмови: Књижевни текст, читање, препричавање
29
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и мотивише‒ слуша;
ученике за рад. ‒ чита;
‒ пише;
Припремите се да изражајно читате одломке из народних ‒ учествује у
песама „Милош у Латинима” и „Јетрвица адамско колено”. разговору;
‒ одговара;
Записивање теме часа на табли. ‒ анализира
утиске;
‒ износи резултате
свог рада;
‒ сарађује.
30
Учитељ/учитељица дели ученицима картице са одломцима из ‒ изражајно и
обрађених народних песама „Милош у Латинима” и „Јетрвица интерпретативно
адамско колено” (Прилог 1 и Прилог 2). чита одломак из
Оставља им довољно времена да у себи неколико пута прочитају песме по избору;
одломак и да га потом локализују. На свакој картици су и питања ‒ прати упутства
на која ученици треба да одговоре. Ученици одговоре записују учитељице/учите
хемијском оловком на полеђини картице или у својим свескама. ља;
Тек када сви запишу одговоре, креће се са читањем картица. ‒ износи своја
Уколико ученици не знају одговор на већину питања (у том запажања;
случају стављају косу црту поред броја питања) или одговоре ‒ самостално (или
погрешно на већину питања, своју картицу прослеђују оном ко уз помоћ
тачно одговори на сва питања. Ученици који сакупе највећи број учитеља/учитељ
картица бивају похваљени и награђени (нпр. оценом, дипломом, ице) анализира и
звањем асистента учитеља на недељу дана...). Они који остану упоређује своје
без иједне картице, добијају упутство да још једном прочитају читање са
обрађене песме. Свако од ученика би требало да добије минимум читањем других
две картице (једна са цитатом из песме „Милош у Латинима” и ученика.
друга са цитатом из песме „Јетрвица адамско колено”).
Ученици илуструју одломак из песме по избору који је оставио ‒ слуша;
најјачи утисак на њих. Док то раде, учитељ/учитељица им пушта ‒ износи утиске о
звучне записе ових песама из дигиталне читанке: часу;
Звучни запис – Милош у Латинима; питања.
Звучни запис – Јетрвица адамско колено.
Цртежи ученика стављају се на пано у учионици.
Изражајно читање народних песама

(„Милош у Латинима” и „Јетрвица адамско колено”)
31
‒ посматрање ученичког учешћа на часу
(креативност, заинтересованост, изражајност)
‒ успешност у решавању задатака.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
32
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
1. 2.
„Латини га дивно дочекаше, „ʼГле, видиш ли, војвода Милошу!
и господском части угостише, Видиш нашу цркву Димитрију,
па га воде пред бијелу цркву, какова је и колика ли је?
пред бјелу цркву Димитрију” Ви нејмате таковијех цркви!ʼ”
1. Из које песме је одломак? 1. Из које песме је одломак?

2. Ко је отишао у Латине и зашто? 2. Ко изговара ове речи?
3. Ко га је тамо послао? 3. Како се назива форма приповедања која
4. Зашто га Латини воде пред цркву је дата у овом одломку?
Димитрију? 4. О ком војводи Милошу је овде реч?
3. 4.
„ʼВи сте мудри, господо латинска, „ʼДа видите лавру Студеничку
јесте мудри, алʼ зборите лудо: недалеко од Новог Пазара!
да ви знате наше намастире, Да видите Ђурђеве ступове
наших славних цара задужбине, код Дежеве, старијех дворова,
какови су и колики ли су!ʼ” задужбине цара Симеуна!
Да видите чудо невиђено,
1. Из које песме је одломак? бʼјел Виландар усред Горе свете.ʼ”
2. Ко изговара ове речи?
3. Наведи бар једног славног владара који 1. Из које песме је одломак?
је градио задужбине, а на кога јунак 2. Ко изговара ове стихове?
мисли? 3. Чија је задужбина Хиландар?
4. Наведи бар један придев који се јавља у 4. Kојој врсти речи припадају подвучене
овом одломку. речи?
5. 6.
„ʼДа видите Жичу код Мораве „ʼДа видите Папраћу велику
и код Ибра више Карановца! вишʼ Зворника, Спречи на извору,
Сопоћане Рашки на извору, под високом гором Бороговом,
задужбине Светога Стевана, задужбину Вукана жупана!
српског краља Првовенчанога!ʼ” Да видите Високе Дечане
код Призрена, града бјелога,
1. Из које песме је одломак? задужбину краља Дечанскога!ʼ”
2. Ко изговара ове стихове?
3. Како се назива форма приповедања која 1. Из које песме је одломак?
је дата у овом одломку? 2. Ко изговара ове стихове?
4. Која од ова два манастира није заиста 3. Где се налази Призрен?
задужбина Стефана Првовенчаног? 4. Издвој бар један придев из датих
стихова.
33
7. 8.
„ʼДа видите Рачу пребјелу „ʼДа видите славну Раваницу
код Сокола украј воде Дрине! у Ресави, ниже Параћина,
Да видите лијепу Троношу на студеној рʼјеци Раваници,
код Лознице, на рјеци Троноши, задужбину нашег господара,
задужбину браће Југовића!ʼ” господара, славног кнез-Лазара!ʼ”

2. Ко изговара ове стихове? 2. Ко изговара ове стихове?
3. Како се назива форма приповедања која 3. Којом речи се може заменити реч
је дата у овом одломку? студеној, а да реченица не промени
4. У ком делу Србије се налази Лозница? значење?
4. Чије мошти се налазе у Раваници?
9. 10.
„ʼИ остале српске намастире „Алʼ Латини то не вјероваше,
да видите, пак да се дивите но с Милошем они сʼ опкладише
какови су и колики ли су! у хиљаду жутијех дуката.”
Шта је ваша црква Димитрија?
Ја ћу вам је сада претурити 1. Из које песме је одломак?
а из руке тешким буздованом!ʼ” 2. Шта то Латини не верују Милошу?
3. Како се назива форма приповедања која
1. Из које песме је одломак? је дата у овом одломку?
2. Ко изговара ове стихове? 4. Подвуци придев у одломку.
3. Шта у овим стиховима значи реч
претурити?
4. Којој врсти речи припада подвучена
реч?
11. 12.
„ʼПрости, боже, и бијела цркво,
да се једном бацим преко тебе: „Једни веле: ʼЈесте претурио!ʼ
нећу на те, него преко тебе.ʼ Други веле: ʼНије претурио!ʼ
Пак потеже перним буздованом, Трећи веле: ʼЈесте, те високо!ʼ”
буздован се замче у облаке.”
1. Из које песме је одломак?
1. Из које песме је одломак? 2. Шта то нагађају људи?
2. Ко изговара ове стихове? 3. Којој врсти речи припадају подвучене
3. Због чега јунак пребацује буздован речи?
преко цркве? 4. Шта у овим стиховима значи реч
4. Којој врсти речи припада подвучена претурити?
реч?
34
13. 14.
„Кад се врати перни буздоване „Кад то виђе господа латинска,
изнад бʼјеле цркве из облака, уватише војводу Милоша,
он удари у банове дворе, бацише га на дно у тамницу.”
те полупа срчали чардаке,
и ту уби два банова сина, 1. Из које песме је одломак?
и четири морска џенерала, 2. Због чега господа латинска баца
и дванаест великих властела!” Милоша у тамницу?
2. Ко је бацио буздован и због чега? 4. О ком Милошу је овде реч?
3. Шта заначи реч срчали?
је дата у овом одломку?
15. 16.
„Често Милош кроз прозор погледа, „ʼБогом брате, Коста Циганине,
не би лʼ мого кога угледати; ево теби три дуката жута,
алʼ угледа Косту Циганина, донеси ми један лист хартије,
па га поче богом братимити:” лист хартије, књиге без јазије!ʼ”

2. Кроз какав то прозор Милш погледа 2. Ко изговара ове речи?
(где се налази)? 3. Како се назива форма приповедања која
3. Због чега Милош богом братими Косту је дата у овом одломку?
Циганина (шта то од њега тражи)? 4. Зашто јунак тражи лист хартије од
4. Како се назива форма приповедања која Косте Циганина и зашто га тако скупо
је дата у овом одломку? плаћа (три дуката)?
17. 18.
„То је Коста за бога примио, „Милош сједе ситну књигу писат
донесе му један лист хартије, своме тасту, српском кнез-Лазару;
лист хартије, књиге без јазије.” не пише је чим се књиге пишу,
већ је пише крви од образа;
1. Из које песме је одломак? све му каза што је и како је.”
2. Коме Коста доноси лист хартије и
зашто? 1. Из које песме је одломак?
3. Какав је то „лист хартије, књиге без 2. Зашто Милош пише писмо својом
јазије”? крвљу?
4. Како се назива форма приповедања која 3. Шта се то догодило (о чему он пише у
је дата у овом одломку? писму кнезу Лазару)?
4. Којој врсти речи припада подвучена
реч?
35
19. 20.
„Кад Лазару ситна књига дође, „ʼЧујете ли, господо латинска,
и он виђе што му књига каже, пусти те ми мог зета Милоша,
ону гледа, другу ситну пише, подајте му од земље хараче
те је шаље господи латинској;” и опкладе хиљаду дуката;ʼ”

2. О ком Лазару је овде реч? 2. Коме припадају ове речи?
3. Од кога је Лазар добио књигу? 3. О каквој опклади је овде реч?
4. Шта у овом одломку значи реч књига 4. На који начин се јунак обраћа господи
(којом речи би се могла заменити)? латинској (директно, путем писма, путем
усмене поруке...)?
21. 22.
„ʼако ли га одмах не пустите, „Кад Латини књигу проучише,
вјера моја тако ми помогла, брже-боље пустише Милоша,
дићʼ ћу на вас Србе и Маџаре, дадоше му од земље хараче,
сву ћу вашу земљу похарати, и опкладе хиљаду дуката.”
похарати, огњем попалити.ʼ”
1. Из које песме је одломак? 2. Од кога су Латини добили књигу и шта
2. Ко изговара ове речи? је у њој писало?
3. Кога треба да пусте? 3. Зашто су Латини држали у затвору
4. Коме су ове претње упућене? Милоша?
4. О каквој опклади је овде реч?
36
Решења:
Картица 1: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош је отишао у Латине да би покупио харач.
3. Послао га је кнез Лазар. 4. Воде га да би му показали величину и лепоту цркве пошто
сматрају да такву и толику у својој земљи није видео.
Картица 2: 1. „Милош у Латинима”. 2. господа латинска. 3. дијалог. 4. о војводи
Милошу Обилићу.
Картица 3: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. Стефан
Немања, Стефан Дечански, Стефан Првовенчани... 4. мудри, лудо, славних.
Картица 4: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. Светог Саве
и Светог Симеуна (Растка Немањића и Стефана Немање). 4. (описни) придеви.
Картица 5: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. дијалог. 4.
Сопоћани (задужбина краља Уроша I, а не Стефана Првовенчаног како је дато у песми).
Картица 6: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. на Косову.
4. велику, високом, бјелога.
Картица 7: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. дијалог. 4. у
западној Србији.
Картица 8: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. хладној. 4.
мошти кнеза Лазара.
Картица 9: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. пребацити.
4. (описни) придев.
Картица 10: 1. „Милош у Латинима”. 2. Не верују му да може пребацити буздован
преко цркве. 3. приповедање (нарација). 4. жутијех.
Картица 11: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. због
опкладе (да би доказао Латинима да њихова црква није толико велика (а самим тим и
велелепна), како то они сматрају). 4. (описни) придев.
Картица 12: 1. „Милош у Латинима”. 2. Нагађају да ли је Милош успео да пребаци
буздован преко цркве. 3. бројеви. 4. пребацити.
Картица 13: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош) је бацио
буздован да би доказао да црква Димитрија није толико велика и посебна како то тврде
Латини. 3. стаклени. 4. приповедање (нарација).
Картица 14: 1. „Милош у Латинима”. 2. Зато што је нехотице буздованом убио два
банова сина, четири генерала и дванаест властелина. 3. приповедање (нарација). 4.
Милошу Обилићу.
Картица 15: 1. „Милош у Латинима”. 2. кроз прозор тамнице. 3. Братими га да би му
помогао и донео чист лист хартије. 3. приповедање (нарација).
Картица 16: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милош Обилић (војвода Милош). 3. дијалог. 4.
Тражи лист хартије да би написао писмо кнезу Лазару и обавестио га у каквој се
ситуацији налази, а скупо га плаћа јер за њега тај лист хартије значи избављење из
тамнице.
37
Картица 17: 1. „Милош у Латинима”. 2. Милошу Обилићу (војводи Милошу). 3. То је
неисписани, чист лист папира/хартије. 4. приповедање (нарација).
Картица 18: 1. „Милош у Латинима”. 2. Зато што нема мастила у тамници (а и како би
симболично ставио до знања кнезу Лазару да се налази у веома тешкој ситуацији). 3.
Извештава га да је у опклади бацио буздован преко цркве Димитрије и да је он упао у
банове дворе и тамо убио два банова сина, четири генерала и дванаест властелина, због
чега су га Латини затворили у тамницу. 4. (описни) придев.
Картица 19: 1. „Милош у Латинима”. 2. о кнезу Лазару (Хребљановићу), који је
предводио српску војску у Косовској бици 1389. 3. од војводе Милоша (Обилића). 4.
писмо.
Картица 20: : 1. „Милош у Латинима”. 2. кнезу Лазару (Хребљановићу). 3. о Милошевој
опклади да може пребацити буздован преко цркве. 4. путем писма.
Картица 21: : 1. „Милош у Латинима”. 2. кнез Лазар (Хребљановић). 3. војводу Милоша
(Обилића). 4. господи латинској.
Картица 22: : 1. „Милош у Латинима”. 2. од кнеза Лазара (Хребљановића), а писало је
да одмах пусте војводу Милоша и дају му харач и опкладу (1000 дуката) или ће у
супротном доћи са војском. 3. Зато што је приликом извршења опкладе случајно убио
буздованом два банова сина, четири генерала и дванаест властелина. 4. Да може
пребацити буздован преко цркве Димитрије.
38
ПРИЛОГ 2
1. 2.
„Храни мајка два нејака сина „Кад су деца женидбе дорасла,
у зле дане, у године гладне, Обадва је оженила мајка,
кад је била понајскупља храна, довела им две лепе девојке:”
ока брашна тридесет динара.
Хранила их и отхранила их 1. Из које песме је одломак?
на преслици и десници руци.” 2. О којој деци је овде реч?
2. О чијој мајци је овде реч? 4. Како се зову девојке којима их је мајка
3. Како се назива форма приповедања која оженила?
4. Издвој бар један придев из датих
стихова.
3. 4.
„Јетрвице мало живовале, „Алʼ не прође ни година дана,
мало време три године дана. ни година, нитʼ ће половина,
Кад настала година четврта, разболе се невестица Винка,
свака роди по једнога сина, разболе се, хоће умријети;
Винка Мирка, Ковиљка Маринка.” па дозива своју јетрвицу:”

2. О којим јетрвама је овде реч? 2. Због чега Винка дозива своју јетрву?
3. У каквим су односима јетрве живеле? 3. Издвој из одломка бар једну реч која
4. Шта значи реч јетрва? има умањено значење.
5. 6.
„ʼОј, Ковиљка, мила сестро моја, „ʼПази, секо, сиротицу моју:
ја болујем и хоћу умрети, кад Маринку бела хлеба сечеш,
аманет ти сиротице моје, подај, секо, и мојему Мирку –
сиротице и моје и твоје!ʼ” њему подај од хлеба корице
нек се знаде да је сиротица,
1. Из које песме је одломак? да мој Мирко своје мајке нема!ʼ”
2. Ко изговара ове речи?
3. Шта значи реч аманет? 1. Из које песме је одломак?
4. Зашто јунакиња бригу о свом сину 2. Коме су упућене ове речи?
поверава баш својој јетрви? 3. У каквом су односу две јетрве и на
основу које речи то закључујеш?
4. Да ли је и на који начин јетрва испунила
аманет?
39
7. 8.
„ʼОј, Ковиљка, мила сестро моја, „ʼОј, Ковиљка, мила сестро моја,
кад Маринку справиш кошуљицу, кад нам света неђељица дође,
моме Мирку закрпи траљицу кад изиђеш на сокак међʼ друге,
нек се знаде да је сиротица, твог Маринка на крило посади,
да мој Мирко своје мајке нема!ʼ” мога Мирка код себе на земљу
нек се знаде да је сиротица,
1. Из које песме је одломак? да мој Мирко своје мајке нема!ʼ”
2. Шта значи реч справиш у овом
одломку? 1. Из које песме је одломак?
3. Издвој из одломка бар једну реч која 2. Ко изговара ове речи и зашто?
има умањено значење. 3. Издвој из одломка бар једну реч која
4. Да ли је и на који начин јетрва испунила има умањено значење.
аманет? 4. Да ли је и на који начин јетрва испунила
аманет?
9. 10.
„ʼОј, Ковиљка, мила сестро моја, „ʼОј, Ковиљка, мила јетрвице,
кад нам свето Васкрсење дође, кад ми, сејо, у цркву пошећеш,
кад на деци рухо покројите, твог Маринка на руци понеси,
вашем кројте како вама драго, мога Мирка за руку поведи
моме кројте чисто рухо црно – нек се знаде да је сиротица,
нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема!ʼ”
да мој Мирко своје мајке нема!ʼ”
1. Из које песме је одломак? 2. Ко изговара ове речи и зашто?
2. О ком црквеном празнику је реч у 3. Шта значи реч пошећеш у овом
одломку? одломку?
3. Шта значи реч рухо у овом одломку? 4. Да ли је и на који начин јетрва испунила
4. Да ли је и на који начин јетрва испунила аманет?
аманет?
40
11. 12.
„То изусти невестица Винка, „прије Мирку бела хлепца даје,
то изусти, па душицу пусти. прије Мирку негʼ своме Маринку;
Хвала богу, хвала јединоме! прије Мирку скроји кошуљицу,
Ковиљка је срца милостива, прије Мирку негʼ своме Маринку.”
она знаде шта је сиротињство
(од малоће сиротица јʼ била):” 1. Из које песме је одломак?
2. О коме је у овоме одломку реч?
1. Из које песме је одломак? 3. Зашто се јунакиња тако понаша?
2. Шта је то изустила Винка? 4. Којој врсти речи припада подвучена
3. Пронађи у одломку бар једну реч која реч?
има умањено значење.
4. Шта значи израз „од малоће сиротица јʼ
била”?
13. 14.
„Кад но света неђељица дође, „Кад но свето Васкрсење дође,
кад изиђе на сокак међʼ друге, кад на деци рухо покројише,
њеног Мирка на крило посади, какво Мирку, онакво Маринку,
свог Маринка до себе на земљу; чисти скерлет и зелену свилу.
нитко не зна да је сиротица Свако мисли и свако се диви
а да Мирко своје мајке нема.” како стрина негује их оба
као да су браћица рођена!”
2. О коме је у овоме одломку реч? 1. Из које песме је одломак?
3. Шта значи реч друге у овом одломку? 2. О коме је у овоме одломку реч и коју
4. Пронађи и издвој придев из овог особину овде испољава?
одломка. 3. Пронађи и подвуци поређење у
одломку.
15. 16.
„Кад Ковиљка у цркву пошеће, Ој, Ковиљка, колено адамско!
обојицу води за ручицу, Проста душа твојих родитеља
а сав народ стрину благосиља који су те породили мудру,
(сам ли Господ из небеског царства):” међʼ туђу те браћу оправили,
па ти знадеш шта је сиротињство!
2. Кога то Ковиљка води за ручицу? 1. Из које песме је одломак?
3. Због чега народ и Бог благосиљају 2. Ко изговара ове речи?
Ковиљку? 3. Чиме је Ковиљка заслужила овај
4. Пронађи и издвој реч која има умањено благослов?
значење. 4. Шта значи реч оправили у овом
одломку?
41
17. 18.
„Боже мили, на свему ти хвала! „Кад настаде лето осамнʼесто
Тако ради јетрва Ковиљка, писатʼ пође цареви везире,
она храни оба своја сина; писатʼ пође по земљици царској,
хранила их до седамнʼест лета.” и он купи на цареву војску:”

2. У којој реченици видимо да Ковиљка не 2. Ко је од двојице браће одведен у цареву
прави разлику између усвојеног Мирка и војску?
свога Маринка? 3. Пронађи и подвуци бар један придев у
3. Шта се то десило када су Мирко и одломку.
Маринко напунили седаманаест година? 4. Шта значи реч купи у овом одломку?
4. Зашто се народни певач захваљује Богу?
19. 20.
„где сʼ у кући четирʼ мушке главе, „Редак дође Ковиљкином двору
од четворо узима тројицу; да јој иде Мирко и Маринко,
где сʼ тројица, узима двојицу, да јој иду на цареву војску.
где двојица, онде обојицу, Обадва их оправила мајка,
где је један, и оног једнога.” оправила на цареву војску.”

2. О чему је реч у овом одломку? 2. Са колико година Мирко и Маринко
3. Подвуци придев у овом одломку. одлазе у цареву војску?
4. Како се зове форма приповедања коју 3. Шта значи реч оправила у овом
уочаваш у овом одломку? одломку?
4. Шта се десило са Мирком и Маринком у
рату?
21. 22.
„Кад је било у боју првоме, „Војевао за девет година.
кад у ватру деца ударила, Кад настала година десета,
пуче пушка из те ватре прве, прекиде се та царева војска.
пуче прва те уби Маринка. Не зна Мирко на коју ће страну:
Сам остаде сиротица Мирко, да ли стрини, да ли свету белу?”
сам остаде на царевој војсци.”
1. Из које песме је одломак? 2. Шта се десило са Маринком?
2. Како су се Мирко и Маринко нашли у 3. Којој врсти речи припада подвучена
рату? реч?
3. Колико дуго је ратовао Мирко? 4. Како се назива форма приповедања која
4. Пред каквом се дилемом након рата је дата у овом одломку?
нашао Мирко?
42
23. 24.
„Окрете се својој милој стрини. „ʼОј богами, моја мила мајко
Далеко га она угледала, – јер за другу бољу не знам мајку –
па је преда њʼ стара ишетала: кад смо били у боју првоме,
ʼЧедо Мирко, а где је Маринко?ʼ” пуче пушка из те ватре прве,
пуче прва, те уби Маринка!ʼ”
2. Како је Ковиљка одреаговала када је 1. Из које песме је одломак?
сазнала да јој је син погинуо? 2. Ко изговара ове речи и коме су
3. Којој врсти речи припадају подвучене упућене?
речи? 3. Зашто каже да за другу бољу не зна
4. Подвуци дијалог у одломку. мајку?
25.
„Заплака се јетрва Ковиљка,
па говори сиротици Мирку:
ʼЧедо Мирко, оди ближе стрини,
ја не имам да загрлим сина,
а ти немаш да тʼ загрли мајка –
оди, Мирко, да тʼ загрли стрина!ʼ”

2. Подвуци реченицу у којој видимо да
Ковиљка чак и у свом мајчинском болу
саосећа са Мирком.
3. Коју форму приповедања уочаваш у
подвученим стиховима?
4. Наведи бар једну особину коју је
Ковиљка испољила у свом обраћању
Мирку.
43
Решења:
Картица 1: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. о мајци Вида и Давида. 3. приповедање
(нарација). 4. нејака, зле, гладне, понајскупља.
Картица 2: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. о Виду и Давиду. 3. приповедање
(нарација). 4. Винка и Ковиљка.
Картица 3: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Винки и Ковиљки. 3. у добрим (складним)
односима. 4. жена мужевљевог брата.
Картица 4: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. да би је замолила да након њене смрти
преузме бригу о њеном сину. 3. невестица, јетрвицу. 4. приповедање (нарација).
Картица 5: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. (јетрва) Винка. 3. жеља или опорука (завет)
која се обично на самрти оставља особи од поверења. 4. Зато што у њу има поверења да
ће лепо бринути о њеном сину.
Картица 6: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. (јетрви) Ковиљки. 3. у веома добрим
односима (сестринским), што видимо из речи „секо” којом се Винка обраћа Ковиљки. 4.
Да, али тако што је још боље пазила Мирка (прво храни Мирка белим хлебом па тек
онда свог Маринка).
Картица 7: 1. „Јетрвица адамско колено”., 2. скројиш, сашијеш. 3. кошуљицу, траљицу,
сиротица. 4. Да, али тако што је још боље пазила Мирка (прво кроји кошуљицу за
Мирка, па тек онда за свог Маринка).
Картица 8: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Изговара Винка зато што је на самрти и
моли јетрву Ковиљку да после њене смрти брине о њеном сину Мирку. 3. неђељица. 4.
Да, али тако што је још боље пазила Мирка (Мирка ставља на крило, а свог Маринка до
себе на земљу).
Картица 9: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Васкрсу (Ускрсу). 3. одело. 4. Да, али тако
што је још боље пазила Мирка (једнако одело кроји и Мирку и свом Маринку од чистог
скерлета и зелене свиле).
Картица 10: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Изговара Винка зато што је на самрти и
моли јетрву Ковиљку да после њене смрти брине о њеном сину Мирку. 3. пођеш,
кренеш. 4. Да, али тако што је још боље пазила Мирка (и Мирка и Маринка води за
руке, не правећи разлике међу њима).
Картица 11: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Винка изговара аманет упућен Ковиљки
да после њене смрти брине о њеном сину Мирку. 3. невестица, душицу, сиротица. 4. Од
детињства (малих ногу) је и сама била сироче (одрасла је без мајке/родитеља).
Картица 12: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. о Ковиљки. 3. Винка се тако понаша зато
што и сама зна шта значи бити без родитеља. 4. (описни) придев.
Картица 13: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. о Ковиљки. 3. другарице. 4. света.
Картица 14: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. о Ковиљки; праведна, милосрдна,

добродушна, благородна. 3. како стрина негује их оба / као да су браћица рођена. 4.
приповедање (нарација).
44
Картица 15: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Мирка и Маринка (дете своје јетрве и
своје дете). 3. Благосиљају је зато што не прави никакве разлике између свог сина
Маринка и усвојеног сина Мирка, који је остао без мајке. 4. ручицу.
Картица 16: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. народ. 3. Својим односом према усвојеном
Мирку. 4. послали, испратили.
Картица 17: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. „она храни оба своја сина”. 3. Избио је рат
и царски везир је почео да сакупља младиће за војску. 4. Зато што Ковиљка не прави
разлику између свог рођеног и усвојеног сина.
Картица 18: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Обојица су одведена у цареву војску. 3.

цареви, царској, цареву. 4. скупља.
Картица 19: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Овде се ради о томе да царски везир
скупља младиће за царску војску. 3. мушке. 4. приповедање (нарација).
Картица 20: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. са пуних 17 (признаје се и са 18). 3.

испратила, послала. 4. Маринко је погинуо у првом боју, а Мирко је ратовао девет
година пре него што се вратио кући.
Картица 21: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. присилно (царски везир их је одвео да

ратују на страни Турске царевине). 3. девет година. 4. Био је у дилеми да ли да оде у
свет или да се врати кући (својој стрини).
Картица 22: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Маринко је погинуо у првом боју. 3.

(описни) придев. 4. приповедање (нарација).
Картица 23: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Заплакала је и загрлила је Мирка. 3.

(описни) придеви. 4. „Чедо Мирко, а где је Маринко?“
Картица 24: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. Изговара их Мирко, а упућене су стрини
Ковиљки. 3. Зато што је остао сироче са годину дана и зато што га је одгајила стрина
Ковиљка као рођеног сина, 4. дијалог.
Картица 25: 1. „Јетрвица адамско колено”. 2. а ти немаш да тʼ загрли мајка. 3.
приповедање (нарација). 4. саосећајна, племенита, добродушна, благородна...
45

Учитељица/учитељ Датум одржавања:
Наставна Правопис
Наставна јединица: Контролна вежба – правопис
Утврђивање знања из области правописа.
повезивања. Развијање мисаоних способности и самосталности у
примени стечених знања. Развијање стваралачких способности,
Циљ часа:
критичког мишљења, мотивације за учење (за стицање нових
знања, вештина и позитивних навика). Развијање и неговање
љубави према матерњем језику и свести о важности правилне
језичке (усмене и писмене) комуникације.
• поштује и примењује основна правописна правила.
Наставне методе: Текстовна метода
Наставна средства: Наставни лист

Облици рада: Индивидуални рад
Међупредметне
Компетенција за учење, решавање проблема
компетенције:
Међупредметно/
Унутарпредметно Језичка култура, Књижевност, Природа и друштво
Кључни појмови: Правопис
46
ТОК ЧАСА
ученика:
Дели наставне листове, објашњава ученицима начин рада ‒ припрема се за
контролне вежбе, саветује их како да раде (полако, да не журе, рад;
да пажљиво читају сваки задатак, да провере шта су урадили); ‒ почиње да
прати рад ученика. решава задатке.
• Учитељ/учитељица дели ученицима наставне листове
(Српски језик: Тестови за 4. разред – Тест 4, Правопис).
• Предлог бодовне скале у Прилогу 1.
Прати рад ученика. ‒ ради контролну
вежбу;
‒ евентуално
поставља
питања уколико
му/јој нешто
није јасно.
Прати рад ученика. ‒ ради контролну
Узима контролне вежбе ученика. вежбу;
‒ завршава
контролну
вежбу.
Контролна вежба – правопис
Начини провере остварености - успешност у решавању задатака током часа;

исхода: - оцењивање контролне вежбе.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
• Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
• Да ли сам планирао/планирала
адекватне активности ученика?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
• Шта бих променио/променила?
47
ПРИЛОГ 1
Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Остварени Број поена 21–24 17–20 13–16 9–12 8–1

резултат:
_____ / 24 Оцена 5 4 3 2 1
48

:
Наставна јединица: Светлана Велмар Јанковић: „Стефаново дрво”
Подсећање ученике на значај деспота Стефана Лазаревића у
културној историји српског народа. Препознавање и проучавање
тематике, главног мотива, композиције приповетке Стефаново
дрво. Подстицање читалачке радозналости и маштовитости;
побуђивање критичког и истраживачког духа ученика.
Подстицање и неговање ученичких способности изражајног и
Циљ часа: интерпретативног читања, опажања, усменог изражавања,
анализе и синтезе, упоређивања и доказивања. Богаћење речника
ученика. Развијање код ученика осећања за естетске вредности
ауторске приповетке. Oспособљавање ученика за уочавање и
процену осећања и поступака ликова. Поступно и систематично
оспособљавање ученика да тумаче идеје у приповеци и
аргументују их.
− чита са разумевањем ауторску приповетку;
− опише свој доживљај прочитаног текста;
Очекивани исходи − одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
на крају часа: причи;
− чита текст поштујући интонацију реченице;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Природа и друштво, Ликовна култура
Ауторска приповетка, приповедање, опис, дијалог, књижевни
Кључни појмови:
лик, идеје
49
50
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног ‒ чита;
дела, води разговор са ученицима, објашњава им мање познате ‒ пише;
речи, одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати ‒ учествује у
њихов рад на часу. разговору;
• Психолошка припрема ученика за тумачење приповетке ‒ одговара;
• Вероватно памтите неку ситуацију у којој сте стрепели да ‒ анализира
утиске;
нећете испунити нечија очекивања и били несигурни у себе.
Испричајте шта је изазвало ту стрепњу у вама и како сте свог рада;
се тада осећали. ‒ сарађује.
• Ученици износе своја искуства.
• Данас ћемо прочитати једну лепу приповетку у којој ћете
видети од чега је стрепео деспот Стефан Лазаревић када је
51
био још дечак и како је успео да се избори са својом
стрепњом. Приповетку је написала Светлана Велмар
Јанковић и објавила у „Књизи за Марка”, коју је посветила
свом унуку.
Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и записује
наслов књижевног дела на табли,
Учитељ/учитељица чита приповетку, води разговор (поставља ‒ прати читање
питања), објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати учитеља/учитељи
њихов рад. це;
Изражајно и интерпретативно читање приповетке питања;
Стефаново дрво ‒ слуша одговоре
Пошто је приповетка дужа, предвиђено је да се на овом часу ‒ износи своја
прочита и разговара о утисцима, а на идућем у разговору са запажања;
ученицима сагледају њене књижевноуметничке вредности. ‒ анализира и
• Учитељ/учитељица подстиче ученике на разговор о закључује
утисцима следећим питањима: самостално (или
1. Шта је у причи оставило најснажнији утисак на вас? уз помоћ
2. На која размишљања вас је ова прича навела? учитеља/учитељи
3. Који ликови су придобили ваше симпатије? Објасните це);
зашто. ‒ анализира своје
5. У којим ситуацијама сте се осећали као дечак Стефан? одговоре и
6. Шта вам је било необично у причи? упоређује их са
7. Ко су њени јунаци? одговорима
8. Шта би била тема ове приче? других ученика.
• Ученици износе своје утиске и доживљаје након прочитаног
текста и одређују тему приче.
• Ученици су добили задатак да док учитељ/учитељица чита
причу, они оловком подвлаче непознате речи. Сада се
приступа тумачењу мање познатих речи. Ученици се најпре
мотивишу да из контекста приче закључе значење речи, па
ако нико од ученика не може да одгонетне значење речи, реч
тумачи учитељ/учитељица.
• Потом ученици решавају задатке из дигиталног уџбеника:
Задатак – Стефаново дрво;
Задаци – Стефаново дрво 2.

• Ученици читају о Косовском боју и Стефану Лазаревићу на ‒ чита;
142. страни читанке Бескрајне речи, а потом гледају видео- ‒ слуша;
‒ бележи шта има
запис у дигиталном уџбенику:
за домаћи
задатак.
Видео-запис – О Косовском боју.
Домаћи задатак: Прочитајте причу још једном код куће,

издвојте најзначајније догађаје и тако сачините план приче.
Нацртајте догађај из приче који је оставио снажан утисак на вас.
52
Светлана Велмар Јанковић „Стефаново дрво”
Књижевна врста: приповетка

Тема: Стефан Лазаревић као дечак стрепи да неће испунити очева очекивања.
Ликови: Стефан Лазаревић, Стефанов отац кнез Лазар Хребљановић, Стефанова мајка
кнегиња Милица, учитељ мачевања, Стефаново дрво, патуљак (дух дрвета).
− повезивање са претходним градивом (тема, ликови,

Начини провере приповетка);
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (одговарање на
постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
53

:
Наставна јединица: Светлана Велмар Јанковић: „Стефаново дрво”
Препознавање и проучавање тематике, главног мотива,
композиције приповетке Стефаново дрво. Подстицање
читалачке радозналости и маштовитости; побуђивање критичког
и истраживачког духа ученика. Подстицање и неговање
ученичких способности изражајног и интерпретативног читања,
Циљ часа: опажања, усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика. Развијање код ученика
осећања за естетске вредности ауторске приповетке.
Oспособљавање ученика за уочавање и процену осећања и
поступака ликова. Поступно и систематично оспособљавање
ученика да тумаче идеје у приповеци и аргументују их.
− чита са разумевањем ауторску приповетку;
− одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
причи;
− именује главне и споредне ликове и разликује њихове
Очекивани исходи − представи главне особине јунака; изнесе своје мишљење о
на крају часа: поступању ликова;
− разликује опис од приповедања у приповеци;
− покаже примере дијалога у причи;
− тумачи идеје у приповеци;
− чита текст поштујући интонацију реченице;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Природа и друштво, Верска настава, Ликовна култура
Ауторска приповетка, приповедање, опис, дијалог, књижевни
лик, идеје
54
55
ТОК ЧАСА

ученика:
која ће се обрађивати на часу, проверава домаћи задатак, пише ‒ чита;
на табли наслов књижевног дела, води разговор са ученицима, ‒ пише;
објашњава им мање познате речи, одговара на питања ученика, ‒ учествује у
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. разговору;
• Учитељица/учитељ прегледа домаће задатке и коментарише ‒ одговара;
илустрације. ‒ анализира
утиске;
Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и записује
наслов књижевног дела на табли,
свог рада;
‒ сарађује.
Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања), ‒ одговара на
објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов питања;
56
рад. ‒ слуша одговоре
• Један ученик чита план приче који је требало да ураде за ‒ износи своја
домаћи задатак, а остали ученици га допуњују или коригују. На запажања;
тај начин ученици се још једном подсећају главних догађаја у ‒ анализира и
причи Стефаново дрво. закључује
самостално (или
• Учитељ/учитељица подстиче ученике на разговор о уз помоћ
приповеци: учитеља/учитељи
1. Ког је узраста Стефан на почетку приче? це);
2. Из какве породице потиче? ‒ анализира своје
3. Шта о породици Хребљановић сазнајемо на самом одговоре и
почетку приче? упоређује их са
4. Које способности красе Стефана? одговорима
5. Шта Стефан види као свој велики недостатак? других ученика.
6. Са ким Стефан себе упоређује?
7. Када се први пут суочио са неуспехом?
8. Како је то доживео?
9. Од чега је стрепео?
10. Шта га је оптерећивало?
11. Како је у причи представљен кнез Лазар Хребљановић?
12. Шта све Стефан преживљава док безуспешно покушава
да научи мачевање?
13. Како се Стефанова стрепња одразила на његово
здравље?
14. Коме се Стефан поверио?
15. Какав је Стефанов однос према мајци? На основу чега
то закључујете?
16. Како се Стефан осећа док разговара са мајком?
17. На који начин му је мајка пружила подршку и помоћ?
18. Како је Стефан открио своје дрво у шуми?
19. Како оно изгледа?
20. Кога је ту Стефан упознао?
21. До каквих важних животних сазнања долази Стефан у
разговору са патуљком?
22. Како се осећао после разговора са патуљком?
23. Захваљујићи чијим саветима је Стефан почео да
напредује у мачевању?
24. Које особине су му у томе помогле?
25. Шта би биле поуке приповетке Стефаново дрво?
Ученици ће уочити да је на почетку приче Стефан још увек

дечак. Он потиче из племићке породице Хребљановић која
господари Крушевцем. Отац му је кнез Лазар Хребљановић, а
мајка кнегиња Милица и има пет одраслих сестара и млађег
брата Вука. Стефан је паметан дечак који брзо учи, зна слова и
бројеве и већ понеке речи из латинског и француског језика.
Али он је нежног физичког састава и то доживљава као велики
недостатак. Стално се упоређује са млађим братом Вуком, који
га у последње време без проблема побеђује у тучама. Та свест о
сопственој слабости и немоћи доћи ће још више до изражаја
када буде отпочео са часовима мачевања. За њега је и мали
дечји мач претежак. Тешко му је да га држи, а камо ли да се
мачује њиме. Та околност доводи Стефана готово до очајања.
57
Највише га је мучио страх да никада неће ојачати ни постати
вештији и да ће тако разочарати свога оца који се узда у њега
„не само као у сина него и у достојног наследника”. Стид и очај
је додатно повећавала чињеница да му је отац био један од
најбољих мачевалаца међу српским витезовима. Кнез Лазар је у
причи представљен као веома строг. „Никад није викао, ни
грдио. Говорио је мирним, равним гласом, а опомињао
погледом. Само, тај поглед је знао да ошине јаче од бича.” Како
су дани одмицали, а помака у савладавању вештине мачевања
није било, Стефан је почео да осећа „како му се стрепња, као
некакав гвоздени прстен, стеже око срца”. Тај прстен га је
непрестано стезао. Изгубио је вољу „и да једе и да пије, и да се
игра са друговима”. Такво душевно стање одразило се и на
Стефаново здравље. „Убледео је и ослабио”. Ту промену у
његовом изгледу приметила је мајка када је једне вечери дошла
да га пољуби пред спавање. На њено питање шта се то дешава
са њим, Стефан јој поверава како се осећа и од чега стрепи.
Стефанов однос према мајци је пун љубави и поверења. Он од
ње не скрива своје емоције и страхове, већ јој се одмах
поверава. С друге стране, кнегиња Милица је у потпуности
разумела дечака. Уместо да покуша да умањи значај његове
стрепње, она потпуно озбиљно схвата његову исповест, истиче
његове вредности (чита, пише и рачуна боље од свих вршњака,
говори латинске изразе и француске песмице) и на крају му
нуди помоћ. Та помоћ је помало необична. Мајка одводи
Стефана на руб оближње шуме и шаље га самог у шуму да
пронађе своје дрво и њему исприча све што га мучи. Када је
закорачио у шуму, у почетку му је све дрвеће изгледало исто.
Но када их је боље загледао, почео је да увиђа особеност сваког
од њих. Тада је уочио да једно од њих, које је изгледало највеће
и најстарије, пружа гране према њему као да га позива. Стефан
је пришао дрвету. „Стабло му је било толико широко да не само
Стефан него ни његов отац, кнез Лазар, не би могао да га
обухвати рукама. (...) Кора му је била дебела и јако избраздана.”
Када је наслонио образ на ту кору, осетио је како из ње избија
„нека велика, топла доброта. Просто га је запљуснула”. И тада је
схватио да је пронашао своје дрво. Када му се обратио, зачуо је
танак гласић који је допирао од мајушног човечуљка с брадом.
Човечуљак се налазио у корењу Стефановог дрвета. Стефан тада
сазнаје да треба да научи да ослушкује себе и да увек треба да
поштује слабије од себе и сиромашне. Поновивши своју
исповест неколико пута, Стефан је осетио да је онај прстен око
његовог срца нестао. Од патуљка је добио и савет на који начин
да ојача своје тело пре него што почне са вежбама мачевања.
Стефан је послушао патуљка и временом постао један од
најбољих мачевалаца и најбољих витезова уопште. Но то је
постигао захваљујући не само патуљковим саветима већ и својој
упорности и стрпљењу. Прича „Стефаново дрво” поручује нам
да се упорношћу, истрајношћу и стрпљењем све може постићи,
али да бисмо успели у томе, веома је важна подршка и
разумевање коју нам наши ближњи пружају.
58
‒ слуша;
‒ чита;
У завршном делу часа ученици најпре решавају задатак у ‒ пише;
дигиталном уџбенику о Стефану Лазаревићу ‒ повезује;
‒ износи утиске о
прочитаном;
Задатак – Деспот Стефан Лазаревић, ‒ самостално (или
уз помоћ
а потом у свескама сажето пишу о лику деспота Стефана
учитеља/учитељи
Лазаревића из приче „Стефаново дрво”. У обзир треба да узму
це) решава
порекло, изглед и особине које испољава у причи. Потом
задатак;
ученици лепе на пано најуспелије цртеже (које су имали за
домаћи задатак).
питања.
Домаћи задатак: Урадите следеће задатке у дигиталном
уџбенику:
Задатак – Поређење;
Задаци – Облици казивања.

Светлана Велмар Јанковић „Стефаново дрво”
Књижевна врста: приповетка

Лик дечака Стефана: потиче из кнежевске породице Хребљановић, нежног физичког
састава, слабашан, у читању, писању и рачунању много напреднији од својих
вршњака, осетљив, несигуран у себе, поверљив, искрен, упоран, истрајан, стрпљив,
послушан, праведан, поштује слабије од себе и сиромашне.
59
− повезивање са претходним градивом (ауторска прича,
приповедање, опис, ликови, поређење,
персонификација, дијалог);
− посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
60

:
Бранко В. Радичевић „Песме”, домаћа лектира (допунски
Наставна јединица: избор)

Читање лирских песама побудиће код ученика љубав према
ауторској поезији. Развијање моћи запажања, повезивања,
Циљ часа:
анализе и синтезе. Богаћење речника ученика. Подстицање
стваралачких способности ученика.
• успешно чита и разуме лирске песме;
• описује свој доживљај прочитаних песама;
• износи своје мишљење о песмама;
Очекивани исходи • уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
на крају часа: • разликује опис од приповедања и дијалога у песми;
• чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
• уочи поређење и персонификацију у песми;
Лирска песма, рима, строфа, стих, поређење, персонификација,
рефрен.
61
ТОК ЧАСА
ученика:
• Припремни разговор питања
1. Када би са само три речи морали да опишете своју мајку, учитеља/ученика
које би то речи биле? .
2. Шта мајка представља за вас?
3. Са чиме из света природи бисте упоредили своју мајку?
Најава наставне јединице
• Данас ћемо разговарати о песмама које сте прочитали за

62
домаћу лектиру, а које је написао Бранко В. Радичевић.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли и
позива ученике да отворе читанку Бескрајне речи на страни 182.
‒ чита и пише;
задатака, мотивише ученике за рад и прати њихов рад.
питања;
• Пре читања песама из читанке, учитељ/учитељица разговара ‒ самостално (или
са ученицима о песмама Бранка В. Радичевића које су уз помоћ
прочитали за домаћу лектиру. учитеља/учитељ
1. Која вам се песма Бранка В. Радичевића највише допала и ице) решава
зашто? задатке;
2. Која од песама о мајци најбоље описује вашу мајку? других ученика;
Објасните зашто. ‒ износи своја
• Потом следи изражајно и интерпретативно читање одабраних запажања;
песама Бранка В. Радичевића из читанке Бескрајне речи ‒ анализира и
(„Кад мати меси медењаке”, „Кад мати сања”, „Успаванка за закључује;
мајку”, „Кад мати пева” и „Останеш сам”). ‒ чита своје
• Након читања песама, учитељ/учитељица подстиче ученике одговоре;
да саопште речи које су им непознате. ‒ анализира и
упоређује их са
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи одговорима
ученицима. других ученика;
• Разговор о непосредном доживљају и разумевању песама градиво.
о мајци Бранка В. Радичевића
1. Како је Бранко В. Радичевић представио лик мајке у

песмама које смо управо прочитали?
2. Како мајка показује љубав и брижност према деци?
3. Шта све њу брине?
4. Шта нам мајчини снови откривају о њеним стрепњама?
5. Шта мајку чини срећном?
6. Каква осећања везују дечака за мајку?
7. Како се он осећа у њеном одсуству?
8. Како сте разумели последњу строфу песме „Останеш
сам”?
9. Које су мајчине најзначајније особине описане у овим
песмама и у осталим песмама о мајци које сте
прочитали за домаћу лектиру?
Ученици ће истаћи да је мајка у песмама Бранак В. Радичевића

приказана као вредна („Кад мати меси медењаке” и „Кад мати
пева”), брижна („Кад мати сања” и „Успаванка за мајку”),
несебична и нежна према свој деци („Кад мати пева”), извор
сигурности и заштите („Останеш сам”). Њена љубав и на јави и у
сну бди над децом. Мајчина је љубав нежна и свеобухватна. Она
за свог сина прави његове омиљене колаче – медењаке. Такође
63
би она да заштити сву децу („И нема нигде деце саме. / Моја је
мајка и твоја мати. / Само на једно њено раме / могу све главе
дечје стати.”), да им помогне („Мати тад води у левој руци / сву
изгубљену децу у луци”), да их помилује („А десна, ако су
дечаци боси, / служи да их милује по коси”), да их утопли и
заштити („Од њеног шала, ако снег веје, / ето скровите топле
стреје. / А у џепу од кецеље / рукавице плету преље.”). Из те
огромне љубави извиру и њене бриге и стрепње за децу и на јави
и у сновима. Зато су њени снови језиви. У њима падају кише и
децу лове, деца су у смртној опасности, болесна су, падају у
бездан, смрзнута су, жедна, вреба их опасност. Заправо, она сања
све оно од чега стрепи да се не догоди. Ти снови извиру из њене
превелике брижности и жеље да заштити своју децу. Зато је
мајка срећна када се пробуди. Њена срећа су њена деца: здрава,
сигурна, утопљена, закрпљена, сита. И све што она чини да јој
деца буду таква представља извор њене среће. С друге стране, и
мајка је за дечака извор љубави, среће и сигурности. Без њеног
присуства он осећа страх, стрепњу, несигурност. Не може да
буде потпуно срећан ако она није поред њега. Но последња
строфа песме „Останеш сам” открива нам да је мајка увек уз
своју децу. Иако није физички присутна, њене мисли, љубав и
брига их прате куд год да крену. У песмама о мајци Бранка В.
Радичевића мајка је представљена као биће из којег исијава
љубав и брига за своју децу. Она је блага, вредна, увек спремна
да опрости, пуна оправдања за своју децу, брижна, неуморна,
пожртвована, стрпљива, све њене мисли су усмерене ка деци,
она над њима непрекидно бди и на јави и у сну.
• Потом следи стилска анализа прочитаних песама.

1. Из колико строфа се састоји песма „Кад мати меси
медењаке”?
2. Прочитајте речи које се римују у овој песми. Шта
запажате?
3. Пронађите и подвуците поређења у прочитаним
песмама.
4. Шта је песник постигао употребом ове стилске фигуре?
5. Пронађите примере персонификације.
6. Шта се овом стилском фигуром постиже?
7. Запазите који се стих понавља у песми „Останеш сам”?
8. Како се зове то понављање и чему оно служи?
Ученици ће истаћи да се песма „Кад мати меси медењаке”

састоји од шест строфа. У тој песми римују се следеће речи: кућа
– врућа, чара – пара, шара – цара, цвета – цимета, мази – плази,
тера – шећера, брашњењака – обешењака, слад – глад, руја –
олуја, прах – дах, фила – ванила, шир – свемир. У првој и
последњој строфи римују се први и четврти и други и трећи стих
(тзв. обгрљена рима), а у унутрашњим строфама римују се први
и трећи и други и четврти стих (тзв. укрштена рима). На тај
начин песник и римом као да нам дочарава мајчин загрљај.
64
Поређење откривамо у следећим стиховима: „Ево га вече изнад
кућа. / Над огњем ко чаробњак чара”, „Као да шапне, ко да
мази”, „А мати, ко сто обешењака, / још оком слади за твоју
глад”, „Ко мартовчић сипи шећерни прах”, „И вече је као од
фила”, „Одједном букне цели свемир / као најслађа ванила”, „Не
сања мати ко други људи”, „Тада све буде ко од веза”, „Сваки
тада дечак има чело / ко јарко сунце када сине”, „Ако чарапа
танка ко травка / ето наглавка”, „Ал самоћа стане ткати / мисао
ко страшан сан”. Овим поређењима песник с једне стране
сликовито описује мајку, а с друге, слика маштовитост дечака.
Персонификацију откривамо у следећим стиховима: „(...) и јара
плази / језик од ваниле и шећера”, „Ноћ украле зоре”, „Сунце
јаше ата”, „Ал самоћа стане ткати / мисао (...)”.
Персонификацијом је песник дочарао маштовитост дечака и
оживео природу (сунце, зору). У песми „Останеш сам” више
пута (у свим строфама сем последње) се понавља стих „Где је
мати?”. То понављање се зове рефрен и песник је уз помоћ
рефрена успео сликовито да дочара страх и стрепњу дечака, али
и упорност тог страха који га прати кроз читав живот. У
последњој строфи, јединој у којој се не понавља ово питање, даје
се и одговор на њега, који уједно представља и поенту ове песме:
„где год да се нађеш, / с тобом је и мати”.
• Ученици потом решавају интерактивне задатке у дигиталном
уџбенику:
Задаци – Кад мати сања;
Задатак – Кад мати сања – допуни стихове;
Задатак – Кад мати пева;
Задаци – Останеш сам;
Задатак – Поређење.

• Ученици цртају илустрације за песме о мајци. ‒ слуша;
‒ пише;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ повезује;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ износи утиске о
довољно јасне и информативне повратне информације, часу;
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне ‒ поставља
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да питања;
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне ‒ бележи шта има
потешкоће у савладавању градива. за домаћи
задатак.
Домаћи задатак: Научите песму по избору напамет.
65
Бранко В. Радичевић „Песме” (избор)
Књижевна врста: лирске песме

Песме: „Кад мати меси медењаке”, „Кад мати сања”, „Успаванка за мајку”,
„Кад мати пева”, „Останеш сам”.
Лик мајке: Мајка је представљена као биће из којег исијава љубав и брига за
своју децу. Она је блага, вредна, увек спремна да опрости, пуна оправдања за своју
децу, брижна, неуморна, пожртвована, стрпљива, све њене мисли су усмерене ка деци,
она над њима непрекидно бди и на јави и у сну.
Поређење, персонификација, рима, рефрен.

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
66

:
Наставна Kњижевност
Бранко В. Радичевић „Песме”, домаћа лектира (допунски
Наставна јединица: избор)

Читање лирских песама побудиће код ученика љубав према
ауторској поезији. Развијање моћи запажања, повезивања,
Циљ часа:
анализе и синтезе. Богаћење речника ученика. Подстицање
стваралачких способности ученика.
• успешно чита и разуме лирске песме;
• описује свој доживљај прочитаних песама;
• износи своје мишљење о песмама;
Очекивани исходи • уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
на крају часа: • разликује опис од приповедања и дијалога у песми;
• уочи поређење и персонификацију у песми;
Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 162–164, дигитални
уџбеник
Лирска песма, рима, строфа, стих, поређење, персонификација,
рефрен
67
ТОК ЧАСА
ученика:
• Учитељ/учитељица прегледа цртеже које су ученици цртали питања
у завршном делу претходнг часа и бира најуспелије и
ице.
најзанимљивије радове за пано.
• Потом следи најава наставне јединице.
Данас ћемо у Радној свесци читати још неке песме Бранка В.
Радичевића и одговарати на питања. Отворите стр. 162.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли.
68
објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, помаже учитеља/учитељ
ученицима да повезују градиво, проверава тачност урађених ице;
• Ученици читају песме Кад мати плете, Кад мати игра и Кад ‒ одговара на
мати чека Бранка В. Радичевића из Радне свеске и решавају питања;
задатке. ‒ самостално (или
уз помоћ
• Ученицима ће се допасти топли лик мајке представљен у учитеља/учитељ
овим песмама. У разговору са учитељем/учитељицом ице) решава
тумачиће поменуте песме и истицати њихове доминантне задатке;
књижевноуметничке карактеристике. ‒ слуша одговоре
• Ученици потом читају песме о мајци Бранка В. Радичевића других ученика;
по свом избору (које се не налазе у Читанци и Радној свесци) ‒ износи своја
и образлажу шта им се у изабраним песмама посебно допало. запажања;
Сажето представљају како је мајка приказана у изабраним ‒ анализира и
песмама. закључује;
‒ чита своје
Учитељ/учитељица проверава исправност урађених задатака. одговоре;
‒ анализира и
упоређује их са
градиво.

У завршном делу часа ученици лепе на пано изабране ‒ слуша;
илустрације и записују на пано особине мајке. ‒ пише;
‒ повезује;
Домаћи задатак: Урадите следеће задатке у дигиталном ‒ износи утиске о
уџбенику: часу;
Задатак – Врсте речи 1; питања;
за домаћи
Задатак – Врсте речи 2; задатак.
Задатак – Непознате речи

69
Бранко В. Радичевић „Песме” (избор)
Књижевна врста: лирске песме.

Песме: „Кад мати плете”, „Кад мати игра”, „Кад мати чека” и друге песме из
збирке по избору ученика.

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
70

:
Наставна јединица: Бранко В. Радичевић „Чија је моја мајка”
Продубљивање лика мајке из песама о мајци Бранка В.
Радичевића. Развијање моћи запажања, повезивања, анализе и
Циљ часа:
синтезе. Богаћење речника ученика. Подстицање стваралачких
способности ученика.
• успешно чита и разуме текст;
Очекивани исходи • описује свој доживљај прочитаног текста;
на крају часа: • износи своје мишљење о тексту;
Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 165–170
Кључни појмови: Лик мајке
71
ТОК ЧАСА
ученика:
• Подсећање на обрађене песме Бранка В. Радичевића и на то питања
како је представљен лик мајке у тим песмама.
ице.
• Потом следи најава наставне јединице.
Данас ћемо у Радној свесци читати још један текст Бранка В.
Радичевића у којем је описана мајка и одговарати на питања.
Отворите стр. 165.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли.

објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, помаже учитеља/учитељ
ученицима да повезују градиво, проверава тачност урађених ице;
• Изражајно и интерпретативно читање текста. ‒ одговара на
Учитељ/учитељица чита одломке из текста Чија је моја мајка питања;
Бранка В. Радичевића из Радне свеске. Читајући текст, ‒ самостално (или
учитељ/учитељица се труди да ученици доживе текст и уз помоћ
разумеју његово значење. учитеља/учитељ
ице) решава
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише задатке;
ученике да разговарају о утисцима и осећањима које је у ‒ слуша одговоре
њима побудио текст Чија је моја мајка и да покажу како су га других ученика;
доживели. ‒ износи своја
1. Шта је у тексту „Чија је моја мајка” Бранка В. запажања;
Радичевића оставило најснажнији утисак на вас? ‒ анализира и
2. Објасните зашто? закључује;
• Потом следи објашњење мање познатих речи. ‒ чита своје
одговоре;
• Ученици самостално решавају задатке иза текста у Радној ‒ анализира и
свесци. упоређује их са
• Учитељ/учитељица проверава како су ученици решили одговорима
задатке. других ученика;
• Потом ученици упоређују текст „Чија је моја мајка” са
градиво.
песмам о мајци које су обрадили
1. На који начин је песник продубио лик мајке у тексту
„Чија је моја мајка”?
2. Шта сте ново сазнали о лику мајке из овог текста?
3. По чему је овај текст сличан песмама о мајци, а по чему
се разликује од њих?
Ученици ће уочити да је песник у тексту „Чија је моја мајка”
додатно продубио лик мајке дајући нам податке о њеном
72
физичком изгледу („Има моја мајка тридесет пет кила. Она носи
ципеле тридесет и четири. Мајка је моја малена.”), годинама
старости („Моја мајка има осамдесет и осам година.”), броју
деце („Има моја мајка још једног сина и једну кћер.”), љубави
према цвећу („Знам обичај њен да се забави око цвећа.”). Песник
је у овом тексту показао како је мајка увек млада (па и када има
осамдесет осам година!), како не може никада да остари у очима
своје деце и како је несхватљиво (не)дељива. Она се дели најпре
на своју децу, па на унуке, па на праунуке и на крају на сву децу,
тј. (не) дели се њена љубав и посвећеност, а опет је на крају
магично цела, тј. њена љубав је целовита и неумањена према
сваком детету. Текст „Чија је моја мајка” сличан је песмама о
мајци по томе што је и у њему дат лик мајке на такође један
лиричан начин (без обзира што је у питању прозни текст). И ту је
мајка приказана као пожртвована, препуна љубави, али и
стрепње за своју децу, топла, нежна, брижна, блага. Но за
разлику од песама о мајци, овде је реалније скициран њен лик,
дате су назнаке њеног изгледа (а не само како она изгледа у
очима своје деце), подаци и детаљи из живота њене деце, туга за
изгубљеним сином. Некако, овде је мајка више лична,
биографска, него у песмама.
Учитељ/учитељица проверава исправност урађених задатака.

У завршном делу часа ученици представљају усмено, писмено ‒ слуша;
или ликовно лик своје мајке. ‒ пише;
Учитељ/учитељица подсећа ученике како треба да изгледа план ‒ повезује;
писменог рада. ‒ износи утиске о
часу;
• План за писање састава: ‒ поставља
• Увод: питања;
О којој особи је реч, шта вам је она, како се зове. за домаћи
задатак.
• Разрада:
Опис особе: физички изглед, занимање, карактерне особине,
понашање, хоби, интересовања, заједничко време.
• Закључак:
Твоја осећања и размишљања о особи, зашто ти је баш та особа
посебно драга и посебна.

Домаћи задатак: Напиши састав на тему Особа којој се дивим

на 175. страни Радне свеске.
73
Бранко В. Радичевић „Чија је моја мајка” (одломци)
Лик мајке: сићушна, иако има осамдесет осам година још увек је млада, воли
цвеће, (не)дељива, пожртвована, препуна љубави, али и стрепње за своју децу,
топла, нежна, брижна, блага.

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
74

Наставна јединица: Читање састава: Особа којој се дивим
Развијање писменог изражавања ученика. Оспособљавање
ученике за самостално, целовито и садржајно писање на задату
тему. Описивање особе по самостално сачињеном плану.
Неговање код ученика способности за правилно, течно,
економично и уверљиво писмено изражавање. Неговање маште и
Циљ часа: стваралачког мишљења ученика. Неговање језичког и стилског
израза. Развијање и подстицање стваралачких способности
ученика. Примењивање стечених знања из језика и књижевности
ради побољшања писменог изражавања. Богаћење речника
ученика. Неговање љубави према матерњем језику и важност
правилне језичке (усмене и писане) културе.
• споји више реченица у краћу и дужу целину;
• пише о особи на опширан начин;
• варира језички израз.
Дијалошка метода, монолошка метода, метода запажања и
показивања, текстовна метода, аналитичко-синтетичка метода
Наставна средства: Ученичке свеске, Радна свеска за 4. разред основне школе
компетенције: естетичка компетенција
Кључни појмови: Састав, описивање, портрет
75
ТОК ЧАСА

ученика:
Проверава домаћи, развија дискусију, подстиче ученике на ‒ слуша
активност и позива их да се припреме да читају домаће задатке, учитељицу/учит
објашњава, одговара на питања, мотивише ученике и прати еља;
њихов рад. ‒ дискутује и
припрема се за
• Провера домаћег задатка. Учитељица/учитељ проверава и рад.
евидентира да ли су сви ученици написали домаћи задатак.
• Разговор о начинима израде домаћег. У које доба дана
радите домаћи, имате ли своју собу, ко вам помаже, да ли
неко од одраслих проверава урађено, колико вам времена
треба да урадите домаћи из српског језика? Давање
препорука и савета о ефикасним начинима израде домаћег
задатка.
• Најава наставне јединице: Данас ћете читати и анализирати

саставе које сте писали код куће. Овај час нам служи као
припрема за Други школски писмени задатак. На табли је
записан план за писање састава, који смо заједнички
осмислили прошли час. Он ће нам служити као подсетник
док читамо домаће задатке.
• Писање наслова наставне јединице на табли и у свесци.
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ‒ прати упутства
одговара на питања ученика, мотивише ученике за активно учитељице/учите
учешће у раду. ља;
‒ чита;
• Читање састава и анализа прочитаног. ‒ пише;
‒ слуша читање
• Ученици се добровољно јављају да читају своје домаће других ученика;
задатке из Радне свеске на стр. 175. ‒ износи своје
• Након читања ученици коментаришу прочитано, говорећи о: запажање;
композицији састава, богатству речника, редоследу ‒ анализира и
излагања, повезаности реченица, лепим описима, физичком закључује;
изгледу учесника догађаја, опису понашања и карактера, као ‒ упоређује са
и особина личности. Уочавају успешност приказивања коментарима
карактерних особина преко одговарајућих поступака особа. других ученика.
• Након ученичких излагања, учитељица/учитељ саопштава
своја запажања. Неопходно је истаћи добру страну писменог
рада, а затим указати на недостатке. Учитељица/учитељ
посебно инсистира на композицији писменог задатка,
коришћењу јасних, прецизних и смислених реченица, као и
на одговарајућем избору речи. Он/она такође сугерише и
шта би требало побољшати у раду (композиционе
недоследности, језичке, правописне и стилске грешке) и
помаже ученицима у изналажењу бољих решења.
• Захтеви за процењивање успешности радова:
76
1. Правилна форма писања састава (увод, главни део,
закључак).
2. Реченице потпуне, јасне, редослед дешавања радњи
хронолошки.
3. Правописно исправан састав.
• Учитељица/учитељ задаје задатак ученицима да у свесци

записују запажања у току читања својих другара (необичне
изразе, садржајне реченице, добре описе и композицију
рада). Након тога их наводи да коментаришу саставе, дају
препоруке како лепше и боље да се изразе, да говоре шта би
сада у свом саставу променили и које грешке су уочили.
Учитељица/учитељ издваја најважније појмове, помаже ‒ слуша;
ученицима да повезују градиво. ‒ одговара на
питања;
• Учитељица/учитељ резимира излагања ученика, издваја
најважније утиске у вези са писањем. ‒ поставља
питања;
• Фронталним путем се изводе закључци о томе шта је битно ‒ црта;
за добар писани састав. ‒ износи утиске о
часу.
• Евалуација рада на часу: Да ли вам је овај час био
занимљив? Волите ли да слушате своје другаре? Чије вам
се излагање посебно допало? Зашто? Како вам се допала
глума?
• Стваралачки ликовни рад: Портрет особе којој се дивим.
Читање и анализа домаћег задатка

Особа којој се дивим
• План за писање састава:

• Увод:
О којој особи је реч, шта вам је она, како се зове.
• Разрада:
Опис особе: физички изглед, занимање, карактерне особине, понашање, хоби,
интересовања, заједничко време.
• Закључак:
Твоја осећања и размишљања о особи, зашто ти је баш та особа посебно драга и
посебна.
‒ Примери лепих реченица
77
• посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
• уочавање богатства речи којима ученик описује своје
доживљаје;
• проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
78

:
Наставна јединица: Момчило Одаловић: „Молитва за маму”
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање лирске
песме. Развијање код ученика интересовања за поезију за децу.
Циљ часа: Подстицање и неговање ученичких способности опажања,
усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика.
• чита са разумевањем лирску песму;
• опише свој доживљај прочитане песме;
• изнесе своје мишљење о песми;
• одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
песми;
на крају часа: • уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
• разуме идеје књижевног дела;
• изражајно рецитује песму;
• споји више реченица у краћу и дужу целину.
Читанка Бескрајне речи, стр. 186–187, наставни лист, дигитални
уџбеник
Природа и друштво, Ликовна култура, Музичка култура
Кључни појмови: Лирска песма, стих, строфа
79
ТОК ЧАСА

ученика:
која ће се обрађивати на часу, води разговор са ученицима, ‒ чита;
објашњава им мање познате речи, одговара на питања ученика, ‒ пише;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
• Учитељ/учитељица подстиче ученике на рад следећим разговору;
питањима: ‒ одговара;
1. Шта за вас значи ваша мама? ‒ анализира
2. Ако бисте своју маму упоредили са нечим из света око утиске;
нас, шта би то било? ‒ износи резултате
свог рада;
• Најава наставне јединице ‒ сарађује.
Данас ћемо читати песму „Молитва за маму” и открити

шта све једној девојчици, која нема маму, она вреди.
Учитељ/учитељица записује наслов песме и име и презиме

аутора на табли.
• Изражајно и интерпретативно читање песме „Молитва за ‒ прати упутства
маму” (читанка Бескрајне речи, стр. 186) учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Молитва за маму. ‒ одговара на
питања;
Учитељ/учитељица чита песму, а ученици пажљиво слушају. ‒ слуша одговоре
Читајући песму, учитељ/учитељица се труди да ученици других ученика;
‒ износи своје
80
доживе песму и разумеју њено значење. запажање;
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке
закључује;
да разговарају о утисцима и осећањима које је у њима
побудила ова песма и да покажу како су је доживели.
градиво;
1. Какав утисак је песма „Молитва за маму” оставила на ‒ записује у
вас? свеску
2. На каква размишљања вас је подстакла? најважније
3. Која осећања је пробудила у вама? делове
обрађеног
садржаја.
• Након изражавања доживљаја песме, ученици још једном
читају песму у себи, подвлаче речи чије им значење није
јасно, а потом се приступа објашњењу непознатих речи.
Разговор о разумевању песме

• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке
да покажу како су доживели и разумели песму.
1. Каква атмосфера влада у песми „Молитва за маму”?
2. Шта сазнајемо из уводног стиха песме?
3. Шта то девојчица жели да сазна?
4. Како се она осећа?
5. На који начин девојчица испољава усамљеност и тугу?
6. Шта за песника све представља мајка?
7. Које особине мајка поседује?
8. Шта она све уноси у детињи живот?
9. Зашто се песма зове „Молитва за маму”?
10. Шта нам ова песма говори о љубави и подршци међу
људима?
Ученици ће запазити да у песми „Молитва за маму” Момчила
Одаловића преовладава сетна атмосфера. Већ из првог стиха
песме сазнајемо да девојчица која нема мајку и живи сама жели
да сазна колика је вредност маме, а посредно колико вреди све то
што она нема у свом животу. Своју тугу и усамљеност девојчица
је изразила питањем „колико вреди мама”. Описујући мајку,
песник на посредан начин описује и слика огромну празнину у
животу усамљене девојчице. За песника мајка представља најпре
читав свемир (Сунце, небо и све планете), а потом завичај и дом
(три улице, цело село, и кућу и окућницу). Песник мајку
изједначава и са читавом планетом (сто извора, два-три мора,
осам гора, два Дунава, Велику и Малу Плану, жубор Дрине). За
песника мајка је вреднија и од царског престола (царску круну,
брдо злата, царичину огрлицу). Она је духовни стуб детињег
живота (вреди читаву Грачаницу, Жичу, Пиву). Потом, мајка је
друго име за блискост и нежност (она вреди „загрљај од десет
миља”), за срећу и радост (она вреди „десет зора”, „мајску
кишу”, „све радости”, „тону среће”). Она је синоним свих
државних и верских празника („све заставе и све јелке, / окићене,
озвездане”, „сто бадњака”, „Ђурђевдане, Митровдане”), синоним
81
подршке за наш успех („ордење”), једном речју – синоним
читавог живота (макро и микро космоса једног детета). Песник
посебно истиче мајчину топлину (она вреди колико и Сунце) и
нежност (мајска киша), тј. топлину и нежност које она уноси у
живот детета. Поред топлине и нежности, она још у детињи
живот уноси срећу, радост, сигурност, подршку и топлину дома.
Без ње, празници губе своју чаролију и постају само обични дани
у години. Њена љубав је извор живота сваког детета (зато се
мајка упоређује са „сто извора”), извор светлости („девет зора”),
она уноси лепоту у живот сваког детета („корпа смиља и
босиља”). И још више, „мнооооооого више”, како каже девојчица
на крају песме. Ова песма, која говори значају мајке у детињем
животу, носи необичан наслов – „Молитва за маму”. Молитва је
верски чин којим се верници обраћају Богу славећи га и тражећи
од њега помоћ. Посредно, помоћу наслова песме, песник открива
рањивост девојчице без мајке, њену жељу да се огромна
празнина у њеном малом животу нечим надомести. Она кроз
молитву тражи да се њен живот испуни љубављу, нежношћу,
радошћу, топлином, сигурношћу и свиме оним што јој недостаје.
Овом песмом песник нас подсећа најпре на оно што имамо, а
подразумевамо, а потом на то да не треба да будемо себични у
својој срећи, већ да обратимо пажњу на људе око себе, да будемо
подршка једни другима, да добротом и љубављу надоместимо
празнину у животима својих ближњих.
• Учитељ/учитељица скреће пажњу ученицима да се у лирским
песмама описује вољена особа и дочаравају осећања и
размишљања јунака песме или песника.
• Потом ученици решавају интереактивне задатке у
дигиталном уџбенику:
Задаци – Стих / рима;
Задаци – Врсте речи;
Задаци – Непознате речи.

Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања),
објашњава, пише на табли, помаже ученицима да повежу раније
обрађено градиво са новим градивом, одговара на питања
ученика, мотивише ученике, прати рад ученика.
Ученици раде задатке дате у прилогу припреме (Прилог 1) и ако ‒ слуша;
остане времена, читају одломак из Водича за одрастање на 187. ‒ чита;
страни читанке Бескрајне речи. ‒ пише;
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове ‒ повезује;
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и ‒ износи утиске о
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог прочитаном;
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне ‒ поставља
повратне информације, подстицајне за даље напредовање питања;
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће ‒ бележи шта има
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су за домаћи
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива. задатак.
82
Домаћи задатак: Размислите како бисте ви илустровали песму
„Молитва за мајку” и покушајте да то представите (речима или
цртежом).
Момчило Одаловић „Молитва за маму”
Лирски дијалог између девојчице без мајке и песника.

Мајка је: свемир, завичај, дом, духовност/вера, срећа, радост, подршка,
сигурност, љубав, нежност...
Лирска песма
Кратка песма, најчешће написана у стиховима. У њој се дочаравају осећања
и размишљања песника или јунака описаних у песми.

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
83
ПРИЛОГ 1
1. Каква атмосфера преовладава у песми „Молитва за маму”?
весела сетна шаљива
(Подвуци тачан одговор.)
2. Како се осећа девојчица из песме „Молитва за маму”?
срећно усмаљено мрзовољно тужно радосно
(Заокружи тачне одговоре.)
3. У песми „Молитва за маму” мајка је представљена као:
драгоцена сувишна нежна груба запослена
(Заокружи тачне одговоре.)
4. Из колико се строфа састоји песма „Молитва за маму”?
седам осам девет десет
Решења: 1. сетна; 2. усамљено, тужно; 3. драгоцена, нежна; 4. девет.
84

Наставна јединица: Језичка култура – покажи шта знаш
Обнављање знања из области језичке културе (речи истог или
сличног значења, речи супротног значења, основно и пренесено
значење речи). Подстицање ученика на рад. Развијање логике,
моћи запажања, упоређивања, закључивања, повезивања.
Развијање стваралачких способности, критичког мишљења,
мотивације за учење (за стицање нових знања, вештина и
Циљ часа: позитивних навика). Развијање и богаћење речника. Развијање и
неговање љубави према српском језику, развијање и схватање
важности правописне културе (усменог изражавања). Примена
наученог, односно овладавање основним законитостима српског
књижевног језика ради правилног усменог и писаног изражавања
и неговање свести о значају улоге језика у очувању националног
идентитета.
• споји више реченица у краћу или дужу целину;
• препознаје речи истог или сличног значења;
Очекивани исходи • уочава речи супротног значења;
на крају часа: • употребљава речи у основном и пренесеном значењу;
• поштује и примењује основна правописна правила.;
• користи богат фонд речи у односу на узраст.
Дијалошка метода, монолошка метода, илустративно-
Наставне методе: демонстративна, текстовна метода, игровна активност,
хеуристичка метода
Наставна средства: Граматика Дар речи 4, стр. 117–121, дигитални садржаји
Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема
Ликовна култура, Музичка култура
Речи истог или сличног значења, речи супротног значења,
основно и пренесено значење речи
85
ТОК ЧАСА

ученика:
Организује игру, подстиче ученике на учешће у игри, води ‒ слуша
разговор, објашњава, одговара на питања, прати рад ученика, учитељицу/учит
упознаје ученике са наставним садржајима које ће обнављати на еља;
часу ‒ открива
• Мотивациона активност: Палиндроми! палиндроме;
Понављање наученог путем откривања палиндрома. ‒ смишља нове и
Учитељ/учитељица на табли записује: припрема се за
рад.
А мене ту ни минуте нема.
Е, сине, жени се!
Ево лове.
Ево сада сове.
Иду људи.
86
Иду љета, пате људи.
Ако си висине Нинине, ниси висока.
• Учитељ/учитељица наводи ђаке да открију тајну коју крију

дате речи или реченице. Пажљиво прочитајте записане
реченице. Да ли уочавате нешто необично?
• Читање палиндрома спреда и позади, и уочавање
специфичности таквих речи и израза. Ученици самостално
покушавају да се сете неких палиндрома.
• Језичка игра: Реците што више речи које значе исто или
слично као реч: ГРАДИТИ. (творити, зидати, стварати,
формирати, правити...) Хајде сада да проверимо колико смо
ми изградили наше знање током претходне три школске
године.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у свеске.

одговара на питања ученика, усмерава активност ученика, учитељице/учите
мотивише ученике и прати њихов рад, истиче кључне појмове. ља;
• Учитељ/учитељица најављује да ће ученици сада применити ‒ пише;
стечено знање у 3. разреду, писменим путем. Објашњава им ‒ одговара на
да ће заједно решавати задатке из Граматике на стр. 117–121. питања;
Напомена: Сматрамо да би задатке требало решавати ‒ самостално (или
фронталним радом, јер овај час учитељ/учитељица треба да уз помоћ
искористи да би уочило/ла да ли су деца, и у којој мери, учитеља/учитељ
заборавила градиво у току распуста, као и који део градива треба ице) решава
додатно поновити. задатке;
Ученици могу обновити знање и путем интерактивног приказа. других ученика;
Интерактивни приказ – Језичка култура – подсети се запажање;
• Решавање задатака фронталним путем на стр. 118, 119. и 120.
закључује;
‒ чита своје
• Анализа урађеног у Граматици и коментарисање одговора. одговоре;
• Уочавање и коментарисање мапе Запамти о језичкој култури упоређује са
следеће.... у Граматици на стр.120 и 121. одговорима
Ученици могу да раде интерактивне задатке.
градиво.
Задатак – Означи тачне тврдње
Задатак – Речи које имају исто или слично значење
Задатак – Речи умањеног значења
Задатак – Речи увећаног значења
87
Задатак – Изрази пренесеног значења
Задатак – Речи супротног значења
Ученици могу да користе и преостале интерактивне садржаје

везане за ову лекцију.
Додатни садржај – Речи које имају исто или слично

значење као реч јести
Интерактивни приказ – Умањенице и увећанице
Интерактивни приказ – Пренесено значење речи

Издваја најважније појмове у вези са градивом граматике трећег ‒ слуша;
разреда, помаже ученицима да повезују градиво, задаје им ‒ пише;
домаћи задатак. ‒ одговара на
• Читање и тумачење пословица о језику, Граматика, стр. 117. питања;
питања;
• Извођење закључка: Језик је моћан и драгоцен део наших ‒ бележи шта има
живота. Њиме можемо рећи шта год пожелимо. Њиме за домаћи
стварамо: умањенице, увећанице, речи сличног значења, речи задатак.
супротног значења, пренесено значење речи, и још пуно нових
речи о којима ћемо учити у наредном периоду.
• Учитељ/учитељица даје домаћи задатак.

• Домаћи задатак:
1) Напиши реченицу у којој ћеш употребити две речи истог
значења.
2) Напиши реченицу у којој ћеш употребити две речи
супротног значења.
3) Напиши реченицу у којој ћеш употребити једну
умањеницу и једну увећаницу.
4) Напиши реченицу у којој ћеш употребити реч пренесеног
значења.
88
Језичка култура
(обнављање)
А мене ту ни минуте нема.

Е, сине, жени се!
Ево лове.
Ево сада сове. ПАЛИНДРОМИ
Иду људи.
Иду љета, пате људи.
Ако си висине Нинине, ниси висока.
• Речи истог или сличног значења

• Речи супротног значења
• Речи умањеног и увећаног значења
• Основно и пренесено значење речи
• успешност у решавању задатака током часа;

Начини провере • посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
89

:
Наставна јединица: Мирослав Антић: „Космонаутска песма”
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање лирске
песме. Развијање код ученика интересовања за поезију за децу.
Циљ часа: Подстицање и неговање ученичких способности опажања,
усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика.
• чита са разумевањем лирску песму;
• опише свој доживљај прочитане песме;
• изнесе своје мишљење о песми;
песми;
на крају часа: • уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
• разуме идеје књижевног дела;
• изражајно рецитује песму;
• споји више реченица у краћу и дужу целину.
Читанка Бескрајне речи, стр. 188 и 189, дигитални уџбеник,
Кључни појмови: Лирска песма, стих, строфа
90
ТОК ЧАСА

ученика:
која ће се обрађивати на часу, води разговор са ученицима, ‒ чита;
објашњава им мање познате речи, одговара на питања ученика, ‒ пише;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
разговору;
‒ одговара;
• Разговор са ученицима о томе коме се поверавају и са ким
разговарају о важним стварима и проблемима. ‒ анализира
утиске;
свог рада;
Данас ћемо читати једну песму која говори о љубави и ‒ сарађује.
блискости између оца и сина.
Учитељица/учитељ записује наслов песме и име и презиме
аутора на табли.
• Изражајно и интерпретативно читање песме (читанка ‒ прати упутства
Бескрајне речи, стр. 188) учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Космонаутска песма. ‒ одговара на
питања;
Учитељ/учитељица чита песму, а ученици пажљиво слушају. ‒ слуша одговоре
Читајући песму, учитељ/учитељица се труди да ученици других ученика;
доживе песму и разумеју њено значење. ‒ износи своје
запажање;
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ‒ анализира и
ученике да разговарају о утисцима и осећањима које је у закључује;
91
њима побудила ова песма и да покажу како су је доживели. ‒ самостално (или
1. Какав је утисак на вас оставила „Космонаутска песма”? уз помоћ
2. Шта вам се у песми посебно допало? учитеља/учитељ
ице решава
• Учитељ/учитељица подстиче ученике да прочитају песму у задатке;
себи још једном и саопште речи које су им непознате. ‒ чита своје
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи одговоре;
ученицима. ‒ анализира и
упоређује са
Разговор о разумевању песме
• Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ‒ повезује
ученике да покажу како су доживели и разумели песму. градиво;
1. Ко су јунаци „Космонаутске песме”? ‒ записује у свеску
најважније
2. Како дечак и тата проводе своје заједничко време? делове
3. О чему они разговарају док шетају покрај реке? обрађеног
садржаја.
4. Каква атмосфера влада међу њима?
5. Како се дечак осећа „на прагу прве младости”?
6. Осим речи, који још поступци откривају њихову блискост
и искреност?
7. Које особине красе дечака, а које његовог оца?
8. Због чега дечак себе и тату назива космонаутима?
9. Шта представља њихов космос?
10. Шта нам ова песма поручује о блискости и поверењу
између родитеља и деце?
Ученици ће уочити да су јунаци ове песма дечак и његов отац.
Они своје заједничко време најрадије проводе у шетњи покрај
реке, поготову када дечак има неки проблем и када о томе жели
да разговара насамо са татом. Тај разговор тече у атмосфери
испуњеној искреношћу, поверењем и љубављу. Дечак је у
осетљивом добу, „на прагу прве младости”, добу када и најмањи
проблем може да изгледа нерешив, када све оно што му се
дешава оставља дубок траг у њему („ломе у мени кости”). Ти
разговори су испуњени емоцијама („каткад кроз осмех / и неке
сузе потеку”), дубоко искрени („Душе се широм отварају. /
Искрени смо кад ваљамо. / Искрени и кад грешимо.”). Та
искреност и блискост откривају се не само у речима већ и у
њиховим гестовима: гледање у очи, рука у руци, заједничка
шетња. Понекад је довољно и само присуство оца да се дечак
осети боље („а некад, / опет / све бриге / окопне и без речи”).
Дечак је осетљив и рањив, тврдоглав и нежан истовремено,
храбар да призна своје грешке и бескрајно искрен. Но за
дечакову искреност заслужан је и његов отац који му даје
подршку, уме да саслуша сина, разуме његове проблеме, и увек
има довољно времена за њега. Он је потпуно посвећен свом
сину, па зато њих двојица имају утисак да су у неком посебном
паралелном свету – сопственом космосу – без обзира што шетају
покрај реке међу другим шетачима. Тај њихов космос саткан је
од љубави и поверења, он заправо представља њихову огромну
блискост и искреност. Песник нам овом песмом поручује да су
92
нам родитељи најбољи пријатељи и највећа подршка у животу
онда када умеју да нас саслушају и када разумеју наше проблеме
и наше грешке.
• Потом ученици решавају интерактивне задатке у дигиталном
уџбенику:
Задаци – Космонаутска песма 1;
Задаци – Космонаутска песма 2.

• Учитељ/учитељица подстиче ученике да ураде задатке који ‒ слуша;
се налазе у прилогу припреме. (Прилог 1) ‒ чита;
‒ пише;
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове ‒ повезује;
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и ‒ износи утиске о
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог прочитаном;
постигнућа тако што ће повратна информација бити довољно ‒ поставља
јасна и информативна, како би била подстицајна за даље питања;
напредовање ученика. Похваљује оне ученике који су се ‒ бележи шта има
истицали, скреће пажњу на то што треба да промене/поправе они за домаћи
ученици који су имали евентуалне потешкоће у савладавању задатак.
градива.
• Учитељица/учитељ даје домаћи задатак ученицима да
напишу састав о особи којој се највише поверавају и
објашњава им технику израде састава. Важно је описати
изглед и особине те особе, приказати посебно занимљиве
детаље из њиховог дружења и навести каква осећања гаје
узајамно.
Домаћи задатак: Напишите састав на тему Моја особа од

поверења.
Мирослав Антић: „Космонаутска песма”
Јунаци песме: дечак и његов тата.

Особине дечака: искрен, храбар, осетљив, рањив, тврдоглав, маштовит.
Особине оца: пун разумевања, уме да саслуша сина, нежан, осећајан.
Поруке песме: Родитељи су најбољи пријатељи и највећа подршка детету онда када
умеју да саслушају дете и када разумеју његове проблеме и његове грешке.
93
− повезивање са претходним градивом (лирска песма,
строфа, рима, епитет);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
94
ПРИЛОГ 1
1. Којим речима се може описати однос између дечака и оца у „Космонаутској

песми”?
љубав поверење напетост искреност неискреност блискост
(Подвуци тачне одговоре.)
2. Дечак из „Космонаутске песме” је:
храбар кукавица реалан маштовит искрен неискрен
(Подвуци тачне одговоре.)
3. Дечак из „Космонаутске песме”:
а) говори увек истину оцу зато што је његов отац веома строг и зато што га се
боји;
б) говори са оцем о својим проблемима зато што зна да ће га отац разумети и

подржати;
в) осећа се лепо у очевом присуству, понекад је и само очево присуство довољно

па да му буде лакше;
г) осећа се нелагодно у очевом присуству зато што га отац посматра строго и

испитивачки.
(Заокружи слова испред тачних одговора.)
4. Зашто песма Мирослава Антића носи наслов „Космонаутска песма”?
а) Зато што су јунаци песме космонаути, а цела радња песме се одиграва у

свемиру.
б) Зато што се дечак осећа као да он и отац припадају различитим световима.
в) Зато што између дечака и оца влада љубав, поверење и искреност и они су
толико срећни када су заједно да се осећају издвојени од остатка света у неком
свом заједничком космосу.
г) Зато што дечак има утисак да његове речи не допиру до његовог оца, као да
свако од њих двојице носи космонаутско одело на себи, па једва успевају да се
споразумеју.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
95
5. Из колико строфа се састоји „Космонаутска песма”?
тринаест четрнаест петнаест шеснаест
6. Већина стихова у „Космонаутској песми” се:
римује не римује
7. Подвуци две речи у следећој строфи „Космонаутске песме” која сликовито

описују дечака.
„И врло мало ми нуде,
а све од мене траже,
тврдоглавог
и нежног,
на прагу прве младости.”
Решења:
1. љубав, поверење, искреност, блискост; 2. храбар, маштовит, искрен; 3. б) и в); 4. в);
5. петнаест; 6. не римује; 7. тврдоглавог, нежног.
96

Наставна јединица: Речи истог облика, а различитог значења
Усвајање знања из области језичке културе (речи истог облика, а
различитог значења). Уочавање, разликовање и манипулисање
речима које имају исти облик, а различито значење. Богаћење
језичког и стилског израза. Овладавање стилским могућностима
српског језика. Развијање и богаћење речника. Развијање логике,
Циљ часа: Подстицање ученика на рад. Развијање стваралачких
стицање нових знања, вештина и позитивних навика). Примена
наученог, односно овладавање основним законитостима српског
идентитета.
• споји више реченица у краћу или дужу целину;
• употребљава речи истог или сличног значења;
• користи речи супротног значења;
• употребљава речи у основном и пренесеном значењу;
• служи се речима истог облика, а различитог значења;
• поштује и примењује основна правописна правила.;
• користи богат фонд речи у односу на узраст;
• познаје значења речи и фразеологизама који се
употребљавају у свакодневној комуникацији (у кући, школи
и сл.).
Наставне методе: демонстративна, текстовна метода, игровна активност,
хеуристичка метода
Граматика Дар речи 4, стр. 122–125, Радна свеска за 4. разред
Наставна средства: основне школе, стр. 69 и 70, дигитални уџбеник, табла,
маркер/креда, свеска, картице са речима
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, рад у пару
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња, решавање
компетенције: проблема
Драмска секција
Кључни појмови: Речи истог облика, а различитог значења
97
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном једницом која ће се обрађивати ‒ слуша
на часу, води разговор, објашњава, одговара на питања, учитељицу/учит
мотивише ученике, прати рад ученика. еља;
‒ учествује у игри
• Мотивациона активност: Тројке! и припрема се за
Учитељ/учитељица је припремио/припремила онолико картица рад.
колико има ђака, на којима пишу речи основног, умањеног и
увећаног значења (Прилог 1). Речи могу бити: мачкица, мачка,
мачкетина; ципелица, ципела, ципелетина; и слично. По уласку у
учионицу, ученици извлаче из шешира картице, прочитају реч
која на њој пише и крећу у потрагу за речима које значе умањено
и увећано. Циљ је да се што пре формира што више „тројки”.
98
• Када се игра заврши и формирају се све „тројке”, треба
прочитати редом све речи, како би их сви остали ученици
чули.
• Најава наставне јединице: Данас ћемо обогатити речник

речима које имају исти облик, а различито значење.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у

свескама.

одговара на питања ученика, мотивише ученике, усмерава учитељице/учите
активност ученика, истиче кључне појмове. ља;
‒ чита;
• За уводну мотивацију ће послужити духовит текст из ‒ глуми;
Граматике на стр.122. Ученицима се даје упутство да текст ‒ пише;
прочитају тихо, у пару и да размисле о неспоразуму који је ‒ одговара на
настао између Милоша и Александре. питања;
‒ самостално (или
Ученици могу да користе интерактивне садржаје. уз помоћ
Интерактивни приказ – Дописивање Милоша и ице) решава
Александре задатке;
• Читање текста у пару и кратак разговор о њему. других ученика;
• Учитељ/учитељица прозива један пар ученика који ће запажање;
изражајно прочитати текст. Пита их како би га требало ‒ анализира и
прочитати да би се нагласило оно што је смешно у њему. закључује;
Подсећа ученике да одређене речи треба додатно нагласити, ‒ чита своје
направити паузе и подесити интонацију, при читању одговоре;
реченица различитих по значењу. ‒ анализира и
упоређује са
• Изражајно читање, уз наглашавање комичних момената. одговорима
• Уочавање речи које се исто пишу, а различито значе. Како ‒ повезује
те речи добијају другачије значење? Наведите још неке градиво.
такве речи.
• Записивање најважнијег у свеске. Учитељ/учитељица даје

налог да ученици смисле и запишу реченицу у којој ће дата
реч бити употребљена у два различита значења.
1) ДУГА (Данашња дуга је необично дуга.)

2) ЛАК (Баш је лак овај лак!)
3) МЕСЕЦ (Месец је био изразито сјајан овај месец.)
• Изражајно читање текста из Граматике на стр. 123. уз

одговарајућу акцентуацију и анализа значења сваке речи
која има исти облик. Проучавање нових примера на страни
бр. 124 и 125 и решавање задатака.
99
Задатак – Значење речи ЊУШКА
Задатак – Значење глагола ПАСТИ / УДАРИТИ
Задатак – Придеви истог облика, а различитог значења
Задатак – Именица ГЛАВА / Допуни реченице
Задатак – Која реч се крије иза упитника?

Издваја најважније појмове у вези са новим градивом, помаже ‒ слуша;
ученицима да повезују градиво, задаје им домаћи задатак. ‒ чита;
‒ пише;
• Изражајно читање „Кутка за осмех”, уз наглашавање ‒ одговара на
комичних момената. питања;
питања;
• Домаћи задатак: Решити задатке у Радној свесци на стр. 69 за домаћи
и 70. задатак.
Речи истог облика, а различитог значења
Данашња дуга је необично дуга.

Баш је лак овај лак!
Месец је био изразито сјајан овај месец.
У српском језику постоје речи које се исто пишу, а различито значе.
100
• уочавање богатства речи којима се ученик служи;
• проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своје закључке.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
101
ПРИЛОГ 1
МАЧКА МАЧКИЦА МАЧКЕТИНА
ЦИПЕЛА ЦИПЕЛИЦА ЦИПЕЛЕТИНА
СТОЛИЦА СТОЛИЧИЦА СТОЛИЧЕТИНА
КАПА КАПИЦА КАПЕТИНА
МАЈМУН МАЈМУНЧИЋ МАЈМУНЧИНА
КУЋА КУЋИЦА КУЋЕТИНА
НОС НОСИЋ НОСИНА
ГЛАВА ГЛАВИЦА ГЛАВЕТИНА
СЛИКА СЛИЧИЦА СЛИКЕТИНА
102

:
Наставна јединица: Едмондо де Амичис „Срце” (одломак)
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање
одломка из романа за децу. Развијање код ученика интересовања
за дечју прозу. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
изражајног и интерпретативног читања, опажања, усменог
изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и доказивања.
Богаћење речника ученика.
• чита са разумевањем кратак одломак из романа за децу;
• опише свој доживљај прочитаног одломка;
• изнесе своје мишљење о прочитаном тексту;
одломку из романа;
Очекивани исходи • именује главне и споредне ликове и разликује њихове
на крају часа: позитивне и негативне особине;
• представи главне особине јунака;
• разликује опис од приповедања и дијалога у књижевном
делу;
• разуме идеје наведеног одломка из романа;
• чита текст поштујући интонацију реченице;
Читанка Бескрајне речи, стр. 190–192, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 173–174, дигитални уџбеник, наставни лист
Кључни појмови: Роман за децу, приповедање, опис, књижевни лик
103
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом која ‒ слуша;
ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног дела, ‒ чита;
води разговор са ученицима, објашњава им мање познате речи, ‒ пише;
одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати њихов ‒ учествује у
рад на часу. разговору;
Учитељ/учитељица започиње час разговором са ученицима о ‒ сарађује.
ситуацијама када су изгубили мотивацију за учење, када им је
тешко падао одлазак у школу.
1. Да ли се некада десило да вам учење тешко пада и да учите
безвољно?
2. Ако јесте, шта је довело до тога да се тако осећате?
3. Због чега вам се понекад не иде у школу?
104
4. На који начин успете да превазиђете те ситуације?

Данас ћемо прочитати одломак из романа за децу „Срце”
италијанског аутора Едмонда де Амичиса и упознати дечака
Енрика који је у једном моменту изгубио мотивацију за учење и
видећемо како се због тога осећао.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела и име и
презиме аутора на табли.

• Изражајно и интерпретативно читање одломка из романа ‒ прати упутства
Срце (читанка Бескрајне речи, стр. 190–192) учитеља/учитељ
Учитељ/учитељица се труди да ученици доживе књижевни текст ице;
и разумеју његово значење. ‒ одговара на
питања;
Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици своје ‒ слуша одговоре
утиске и доживљаје исказали приликом интерпретације других ученика;
Разговор о непосредном доживљају и разумевању одломка из ‒ износи своја
романа Срце запажања;
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ повезује
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима градиво;
побудио наведени одломак из романа и да покажу како су га ‒ записује у
доживели и разумели. свеску
најважније
1. Испричајте да ли вам се допао наведени одломак из делове
романа „Срце”. Објасните зашто. обрађеног
2. Шта вам се посебно допало у наведеном одломку из садржаја.
романа? Објасните зашто.
3. Како сте доживели дечака Енрика?
• Након читања књижевног текста, учитељ/учитељица
подстиче ученике да саопште речи које су им непознате.
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи ученицима.
Тумачење одломка из романа „Срце” подстиче се
следећим питањима:
1. Чиме је дечак Енрико незадовољан?
2. Због чега он осећа грижу савести?
3. Како се то одражава на његово понашање и начин
живота?
4. Коме припада глас који му говори „Не иде овако, не иде”?
5. Шта то говори о његовом карактеру?
6. Шта дечак запажа док се враћа кући из школе?
7. Због чега је он незадовољан собом?
8. Каква осећања он гаји према оцу?
9. Како отац покушава да помогне Енрику?
10. Шта му је у писму поручио?
11. Које особине је отац испољио таквим својим поступком?
12. Шта нам ова прича поручује о томе како човек може да
превазиђе тренутке лењости, разочарања и безнађа?
Ученици ће уочити да је дечак Енрико незадовољан собом. Мучи

га то што већ неко време не учи и што због тога није задовољан
105
собом, као ни његови родитељи и учитељ. Гризе га савест зато
што су му родитељи обезбедили добре услове за учење, зато што
не мора, попут неке деце, да по читав дан проводи у тешком
физичком раду, а он се и поред свега тога олењио и не постиже
добре резултате у школи. Због тога је постао веома потиштен. Не
осећа више ни у игри задовољство као пре, док је марљиво учио,
нити када седне за породичну трпезу. Све време му је нека сена
на души и неки глас који му непрестано говори: „Не иде овако,
не иде”. То је заправо глас његове савести, његов сопствени
унутарњи глас који се не мири са својом лењошћу. Све то нам
говори да је дечак Енрико осетљив и одговоран дечак, који је
тренутно запао у лењост, али који се не предаје и жели да се
избори са собом и са својим стањем духа. Он воли и цени своје
родитеље и учитеља и не жели да их повреди својим понашањем,
нити жели да изигра њихово поверење. Енрико је свестан да су
му родитељи обезбедили добре услове за учење. При повратку из
школе он примећује друге дечаке који се уморни и гладни
враћају са тешких послова. Због њих он осећа стид што је за све
то време које су они провели у тешком раду „по крововима, или
испред кречана, или око машина, или у води, или под земљом,
без залогаја хлеба” он „ с муком нашкрабао четири бедне
стране”. Слика тих дечака додатно појачава његову грижу
савести и незадовољство собом, као и нерасположење Енриковог
оца, који би хтео нешто да му каже, али му је жао сина, па још
чека. И то оца који толико много ради. Сама Енрикова свест о
тешком раду других дечака и о очевом напорном раду открива
нам да Енрике није безобзирни лењи дечак који не хаје за друге,
већ изузетно осетљив дечак који је тренутно запао у лењост и
чамотињу и који покушава да се избори са собом. Све то му
веома тешко пада јер он воли свог оца и саосећа са њим. Отац је
свестан да Енрику тешко пада сопствена лењост, па због тога
најпре оставља довољно времена сину да покуша да је
сопственим напорима превазиђе, а потом покушава да му
помогне тако што му шаље писмо пуно разумевања, саосећања,
али и добрих савета. Отац добро познаје свог сина и свестан је да
му лењост тешко пада, зато га опомиње на то како би му тек
тешко било када не би ишао у школу. Он га најпре подсећа на
све оне који и поред напорног рада или тешких физичких
недостатака иду у школу (раднике, жене, девојке из народа,
војнике, неме и слепе, затворенике), који морају да уложе много
већи труд од њега да би стекли знање. А потом га подсећа да он
није једино дете које иде у школу, већ да у његовом граду,
држави и целој планети истовремено на различитим језицима
незамисливи број деце учи исто што и он, Енрико. Отац све њих
пореди са војницима у огромној војсци која се бори за културу и
напредак човечанства. Овим писмом отац открива да веома
добро познаје свог сина, да је обзиран (зато бира писмо као вид
комуникације, а не директан разговор који би његовом
осетљивом дечаку могао веома тешко пасти). Уместо да
критикује свог сина (како би многи очеви учинили), он га
мотивише на учење откривајући му значај школе и да у томе
није сам, већ да кроз то исто што и он пролазе милиони деце.
Отац је, дакле, обзиран, саосећајан и спреман да да подршку
свом сину. Он испољава разумевање и подршку, тамо где би
106
други очеви изразили незадовољство и критику. Из свега тога
можемо извући поуку да треба да будемо подршка једни другима
и да тренутке лењости, разочарања и безнађа можемо превазићи
ако изађемо из себе и сагледамо друге који су у истој или често
још тежој ситуацији од наше.
• Ученици потом решавају задатке са наставног листа који су
добили (Прилог 1) и интерактивне задатке из дигиталног
уџбеника:
Задаци – Срце;
Задатак – Особине ликова.

Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања),
објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов
рад. Учитељица са ученицима резимира прочитана поглавља и
бележи најзначајније на табли.
• Ученици илуструју одломак из романа „Срце” према својој ‒ слуша;
замисли. ‒ црта;
Домаћи задатак: Направи у свесци дневни план активности за за домаћи
предстојећу седмицу, који ће укључивати време у школи, време задатак.
за дружење, хобије, спорт, домаће задатке, и наравно, не
заборави да оставиш довољно времена за спавање. Потруди се да
се придржаваш планираних садржаја. Изложи план својих
активности на часу. Прочитај у Радној свесци на стр. 173 још
један одломак из романа Срце и одговори на питања на стр. 174.
Едмондо де Амичис „Срце” (одломак)
Књижевна врста: роман за децу.

Главни лик: дечак Енрико.
Енрикова осећања: потиштен, незадовољан, тужан.
Енрикове особине: самопрекоран, осетљив, одговоран.
Облици казивања: приповедање, опис.
Поруке: Треба да будемо подршка једни другима и да тренутке лењости,
разочарања и безнађа можемо превазићи ако изађемо из себе и сагледамо друге
који су у истој или често још тежој ситуацији од наше.
107
• повезивање са претходним градивом (роман,
приповедање, ликови, опис);
Начини провере • успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: • посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
заинтересованост, креативност).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
108
ПРИЛОГ 1
1. Повежи линијом облик казивања са одговарајућим примером.
а) „Не осећам ни у игри задовољство као пре, када сам марљиво учио, а онда скакао
од стола, па сав срећан, трчао у сусрет својим играма, као да се нисам играо месец
дана.”
ОПИС ДИЈАЛОГ ПРИПОВЕДАЊЕ
б) ,,Замисли их како иду сеоским стазама, улицама бучних градова, обалом мора и
језера, по жеги или кроз маглу, или чамцем тамо где је земља испресецана каналима,
или на коњу преко пространих равница, на санкама преко снега, по брдима и долинама,
преко шума и потока, по самотним планинским путељцима.”
2. Подвуци осећања која испољава дечак Енрико.
радостан тужан незадовољан бесан потиштен
3. Подвуци особине које испољава Енриков отац.
стрпљив плаховит благ суров саосећајан
Решења:
1. а) приповедање, б) опис; 2. тужан, незадовољан, потиштен; 3. стрпљив, благ,
саосећајан.
109

:
Наставна Језичка култура
Наставна јединица: Разумем шта читам: Горан Петровић „Зец, година једанаест”
повезивања. Подстицање ученика на рад. Овладавање основним
Циљ часа:
законитостима српског књижевног језика ради правилног
усменог и писменог изражавања.
• самостално чита текст;
Очекивани исходи • учествује у разговору поштујући уобичајена правила
• споји више реченица у краћу и дужу целину;
• разуме и тумачи прочитани текст.
Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 171. и 172.
компетенције: дигитална компетенција
Природа и друштво
Кључни појмови: Читање и разумевање прочитаног, прича
110
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и мотивише ‒ слуша;
ученике за излагање. ‒ пише;
Најава наставне јединице ‒ сарађује.
Данас ћемо читати причу „Зец, година једанаест” Горана
Петровића и показати на који начин разумемо непознате
текстове које читамо.
објашњава, пише на табли, помаже ученицима да повежу раније учитељице/учит
обрађено градиво са новим градивом, одговара на питања еља;
ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. ‒ самостално чита
• Ученици самостално читају причу „Зец, година једанаест” текстове;
Горана Петровића на 171. и 172. страни Радне свеске и ‒ одговара на
одговарају на питања испод текста. питања;
• Учитељ/учитељица прати рад ученика и проверава тачност ‒ слуша одговоре
урађеног. других ученика;
• Ученици читају своје одговоре и дискутују међусобно и са запажања;
учитељем/учитељицом о њима. анализира и
закључује.

У завршном делу часа учитељ/учитељица разговара са ‒ слуша;
ученицима о личним искуствима у неговању кућних љубимаца. ‒ учествује у
1. Имате ли ви кућног љубимца? разговору;
2. Ако имате, која је то животиња? ‒ повезује;
3. На који начин је доспела у вашу породицу? ‒ записује шта има
4. Ко брине о њој? за домаћи
5. Које су ваше обавезе око неге кућног љубимца? задатак;
Домаћи задатак: Нацртајте свог кућног љубимца или животињу ‒ износи утиске о
коју бисте волели да постане ваш кућни љубимац. часу;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује питања.
111
Разумем шта читам ‒ „Зец, година једанаест” Горан Петровић
Књижевна врста: приповетка.

Структура приче:
УВОД – сестра и приповедач стиснути седе на каучу да би се фотографисали;
ТОК РАДЊЕ – сестра и приповедач се на том кревету често играју пловидбе бродом;
недељу дана након усликане фотографије отац доноси са пијаце торбу са зецом у
намери да направи ручак од њега;
ВРХУНАЦ – отац шаље приповедача код содаџије по сифон;
ПРЕОКРЕТ – када се приповедач вратио, зец је још увек извиривао из цегера, тј. отац
није имао снаге да од њега припреми ручак;
РАСПЛЕТ – зец је остао код њих још три месеца на тераси, а када више није могао да
се задржи у лонцу за откувавање, поклонили су га пријатељима са села.

ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
112

Наставна јединица: Речи истог значења, а различитог облика
Усвајање знања из области језичке културе (речи истог значења,
а различитог облика). Уочавање, разликовање и манипулисање
речима које имају исто значење, а различити облик. Богаћење
језичког и стилског израза. Стварање навика за функционално и
правилно коришћење речи. Овладавање стилским могућностима
српског језика. Развијање и богаћење речника. Развијање логике,
Циљ часа:
Подстицање ученика на рад. Развијање стваралачких
стицањем нових знања, вештина и позитивних навика). Примена
наученог, одн. овладавање основним законитостима српског
идентитета. Развијање љубави према матерњем језику.
• да споји више реченица у краћу или дужу целину;
• употребљава речи истог или сличног значења;
• користи речи супротног значења;
• употребљава речи у основном и пренесеном значењу;
• служи се речима истог облика, а различитог значења;
Очекивани исходи • употребљава речима истог значења, а различитог облика;
на крају часа: • поштује и примењује основна правописна правила.;
• користи богат фонд речи у односу на узраст;
• познаје значења речи и фразеологизама који се
употребљавају у свакодневној комуникацији (у кући, школи
и сл.).
демонстративна, текстовна метода, хеуристичка, игровна
Граматика Дар речи 4, стр. 126–128, Радна свеска за 4. разред
Наставна средства: основне школе, стр. 71 и 72, дигитални уџбеник, табла,
маркер/креда, свеска
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Компетенција за учење; Комуникација; Решавање проблема
Кључни појмови: Речи истог значења, а различитог облика
113
ТОК ЧАСА

учитељице/учитеља: активности ученика:

Руководи игром, води и усмерава разговор, најављује наставну - слуша
јединицу, објашњава, одговара на питања, мотивише ученике, прати учитељицу/учите
рад ученика. ља;
- учествује у игри и
• Мотивациона активност: Нађи реч! припрема се за
У следећим реченицама недостају речи. Пронађи их! рад.
Миша ______________ бомбону.

Миша ______________ јабуку.
Миша ______________ таблету.
Миша ______________ супу.
Миша ______________ жваку.
Миша ______________ сладолед.
Миша ______________ семенке.
(Могуће речи су: сиса, гризе, гута, срче, жваће, лиже, грицка.)
114
• Учитељица/учитељ наводи ученике на закључак да смо користили
речи које имају слично значење.
• Најава наставне јединице: Данас ћемо обогатити речник

речима које имају исто значење, а различит облик.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у свеске.

Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, одговара - прати упутства
на питања ученика, мотивише ученике и прати њихов рад, усмерава учитељице/учите
активност ученика, истиче кључне појмове. ља;
- пише;
- чита;
• Читање уводног текста у Граматици стр. 126. фронталним путем.
- одговара на
Уочавање речи страног порекла и разговор о њима.
питања;
• Уочавање речи које имају исто значење, а различити облик у - самостално (или
наставку текста. Ученици набрајају још неке такве речи. уз помоћ
учитеља/учитељи
Ученици могу да користе и интерактивни садржај. це) решава
задатке;
Интерактивни приказ – Речи страног порекла - слуша одговоре
- износи своје
Интерактивни приказ – Речи истог или сличног значења запажање;
- анализира и
• Провера језичке појаве на новим примерима и записивање закључује;
најважнијег на табли и у свеске. Учитељ/учитељица наводи реч - чита своје
којој ученици налазе реч са сличним значењем и записују их у одговоре;
свеске. Те речи могу бити: позна (јесен) – касна јесен; - анализира и
(живети) раскошно – богато; упоређује са
срдит (човек) – бесан; одговорима
знатижељан (ученик) – радознао; других ученика;
- повезује градиво.
бистра (вода) – провидна;
ћутљива (жена) – тиха;
• Самостално решавање задатака у Граматици стр. 126. и 127. Док

ученици раде, учитељица/учитељ их обилази, нуди додатна
објашњења уколико су потребна и подстиче на рад.
• Заједничка провера урађеног у Граматици.
Задатак – Повежи парове речи
Задатак – Пронађи парове речи
Задатак – Разврстај глаголе са истим или сличним значењем

Издваја најважније појмове у вези са новим градивом, помаже - слуша;
ученицима да повезују градиво, задаје им домаћи задатак. - чита;
115
- пише;
• Изражајно читање „Да ли знаш?“ и разговор о прочитаном. Шта - одговара на
сте ново сазнали читајући овај текст?Реците једну нову питања;
чињеницу коју сте сада упамтили. Знате ли шта значи реч - бележи шта има за
патријарх? (поглавар српске цркве) Објасните значење народних домаћи задатак.
пословица и изрека о смеху.
Ученици могу да користе интерактивни садржај.
Додатни садржај – Чардак ни на небу ни на земљи

• Домаћи задатак: Решити задатке у Радној свесци стр. 71. и 72.
Речи истог или сличног значења
позна (јесен) -касна (живети) раскошно - богато срдит (човек) – бесан
знатижељан (ученик) – радознао бистра (вода) – провидна ћутљива (жена) – тиха
Речи могу бити различитог облика, а имати исто или слично значење.
116
анализа, одговарања на постављена питања,
• уочавање богатства речи којима се ученик служи;
• проверавање граматичке исправности реченица
којима ученик износи своје закључке.
ОКВИР ЗА
• Да ли сам планирао/-ла
ученика?
• Шта бих променио/-
ла?
117

Srpski 4 101-120 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 101-120 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 101

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

• Разговор о епској народној песми Милош у Латинима

Ученици ће уочити да је главни јунак народне епске песме

Задатак – Непознате речи 1;

Задатак – Непознате речи 2;

Задаци – Чије су речи?;

Задаци – О коме је реч? 1;

Задаци – О коме је реч? 2;

Задатак – Редослед догађања.

Завршни део часа (10 минута)

Задатак – Манаситири и ктитори;

Додатни садржај – О Стефану Првовенчаном;

Додатни садржај – О Сопоћанима;

Додатни садржај – О Високим Дечанима.

Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

Епска народна песма: „Милош у Латинима”

Главни јунак: војвода Милош Обилић, зет кнеза Лазара.

− успешност у решавању задатака током часа;

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Главни део часа (30 минута)

Задужбине и њихови ктитори

− успешност у решавању задатака током часа;

Ђурђеви ступови Раваница

Студеница Манастир Св. Никола код Куршумлије

2. Ко је био први поглавар самосталне српске цркве? Подвуци тачан одговор.

3. Подвуци рукописе који се чувају у библиотеци манастира Хиландар.

деспот Стефан Лазаревић

Свети Сава и Стефан Немања (Свети

Свети Сава, деспот кнегиња Милица Стефан Немања

Стефан Лазаревић кнез Лазар

6. Заокружи град у којем се налазила престоница кнеза Лазара Хребељановића.

Београд Крушевац Ниш Крагујевац

7. Повежи речи са њиховим значењем.

фреска • већи православни манастир окружен зградама са

1. Ђурђеви ступови, Студеница, Манастир Св. Никола код Куршумлије.

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Наставна средства: Наставни лист

Планиране активности Планиране

Главни део часа (35 минута)

Начини провере • успешност у решавању задатака током часа;

Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

Остварени Број поена 42–36 35–29 28–22 21–15 14–1

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Наставна средства: Папир, хамер, маказе, лепак/селотејп, разни материјал

Главни део часа (35 минута)

НАШ ПРОЈЕКАТ – ПОД БУДНИМ ОКОМ ГРАМАТИЧАРА

Српска историја кроз лупу српског правописа

Први српски устанак; Дан државности Републике Србије

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Ученици ће уочити да је тема народне песме „Јетрвица адамско

• Упознавање ученика са појмом карактеризације.

Задатак – Непознате речи;

Задаци – Јетрвица адамско колено;

Задатак – Народне песме.

Завршни део часа (5 минута)

Народна песма: „Јетрвица адамско колено”

Тема: племенитост и благородност јетрве Ковиљке.

Карактеризација: приказивање јунаковог карактера и његовог односа према

− повезивање са претходним градивом (народна песма,

змај животиње певање лирска

змај животиње певање лирска