Srpski 4 Mart 108 Do 130

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – СРПСКИ ЈЕЗИК
Наставна тема: БУЂЕЊЕ Датум:

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Бранко Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
Mиљковић: Песма о цвету пару
Редни број часа: 108 Методе рада: монолошка, дијалошка, вербално-
текстуална метода, илустративно-демонстративна
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листић
Дигитално издање уџбеника на Мозаик

платформи
Циљ часа: оспособљавање ученика Кључни појмови: лирска песма
за доживљавање и разумевање
лирске песме; усвајање и
изражајно казивања изабраних
стихова; уочавање лирских
поступака и метричких
карактеристика стихова;
оспособљавање ученика за
уочавање осећања, поруке као и
самог садржаја песме.
Општи исход Операционализовани Међупредметна повезаност:

исходи
Ученик ће да: Музичка култура
Ученик ће да:
Ликовна култура
Природа и друштво
 уочи структуру – препозна структуру Литература за Литература
лирске песме; лирске песме; наставника: за ученика:
 чита са  чита са
Милија
разумевањем; разумевањем;
Николић:
 опише свој  изражајно чита Моња Јовић,
доживљај поштујући Методика
прочитаног правописна наставе српског Нада
књижевног дела; правила; језика и Тодоров:
 изнесе своје  опише своје утиске књижевности,
Читанка за
мишљење о тексту; о естетском ЗУНС, Београд,
четврти
 одреди тем, поруке, доживљају; 1992.
разред
разуме идеје  одреди тему, Павле Илић, основне
књижевног дела;
 уочи машту у  уочи машту у Лирска поезија у школе, Едука,
књижевном делу; књижевном делу; савременој 2020.
 чита текст  уочи разлику и настави,
.
поштујући сличности између Дневник, Нови
интонацију стихова; музичке Сад, 1990.
 уочава разлику композиције,
између музичке ликовне
композиције и композиције и
књижевног текста; књижевног текста;
 пронађе  уради задатак из
персонификацију; Мале школе
 уради задатак из писања;
Мале школе  проналази поруке
писања; дела;
 проналази поруке  уочава детаље из
дела; видео-записа;
 учествује у  учествује у
разговору разговору
поштујући поштујући
уобичајена правила уобичајена правила
комуникације и комуникације и
пажљиво слуша пажљиво слуша
саговорника. саговорника.

Уводни део часа
Активности наставника Активности ученика
– Мотивацију постиже пуштањем  Описују своје утиске о музици, сликама.
видео емисије (CAJKOVSKI -
VALCER CVECAYouTube, траје 6,41
минута);
– поставља питања:
• Како вам се допала музика?
• Шта је Петар Иљић Чајковиски
дочарао?
• Колико вам се допада игра цвећа на
видео-запису?
• Чиме нас он богати?;
– Најављује циљ часа.
Главни део часа

 Пише наслов наставне
јединице на табли;  Пажљиво слушају;
 чита Песму о цвету Бранка  описују свој доживљај песме (шта је лепо,
Миљковића, Читанка, 76. нежно, маштовито);
стр.;  записују наслов песме у свеске;
 проверава утиске о песми;  читају песму у себи;
 задаје ученицима да нацртају  још једном гласно читају текст;
смајлија у зависности како су
доживели песму;  одређују тему и књижевну врсту;
 након још једног гласног  понављају и проширују своје знање о
читања песме подстиче их да песми;
одреде тему;  одговарају на питања и слушају што
 поставља питања: наставник предаје;
• На основу чегаа
 проналазе најлепше песничке слике;
препознајемо да је ово лирска
песма?  одређују ритам;
• Како се осећамо када  проналазе поруке;
посматрамо цвет?  у пару проналазе сличности и разлике
• Да ли вас цвет подстиче да између детета и цвета;
маштате?
– описују портрет;
• Опишите како расте неки
цвет. – раде задатак са наставног листића;
• Наведите шта све малени – одговарају на питања;
цвет није још увек урадио или – раде задатак.
научио да ради.
• Анализирајте шта све цвет
уместо тога зна и уме.
• Које тајне је знао?
• Од кога се иначе очекује да
проговори, прохода, научи да
чита и пише?
• Закључите чије особине су у
песми приписане маленом
цвету.
• Зашто је значајно Сунце у
песми?
• Наведите још неке
сличности између маленог
цвета и маленог детета.;
 даје упутство да се упознају
са текстом у рубрици Учимо и
подсећамо се, Читанка, стр.
77. и упознају поређење:
• Размислите да ли мала деца
умеју да се хране светлошћу,
ваздухом и водом.
Образложите своје мишљење.
• Испричајте како
замишљате малени цвет из
песме.
• Објасните зашто је песник
одабрао да особине малог
детета припише цвету.
• Пронађите стих који
открива чуло мириса.;
 дели наставне листиће које
ученици раде у пару;
 проверава одговоре:
• Пронађите и подвуците
стих који се понавља у свакој
строфи.
• Објасните то понављање.
• Пронађите и подвуците
риму.
• Које тајне љубави открива
писац овом дивном песмом?
 даје ученицима да ураде
задатак из Мале школе
писања, Читанка, стр. 77;
 показује им слику насталу
крајем 19. века. У
Француској (с
(сецесија, L’Art Nouveau,

Француска);
 поставља питања:
• Шта је лепо на слици?
• Шта је необично у коси
девојчице?
• Каквим тоновима је нацртан
портрет?;
 подстиче ученике да упореде
музику, слику и песму и донесу
одређене закључке:
• Које тајне откривају Валцер
цвећа, Песма о цвету,
сликарска композиција?
Завршни део часа

 На табли пише Андерсенову  Тумаче Андерсенову мисао, истичу њену
мисао: „Потребно је имати мало важност и актуелност.
сунца, мало слободе и мало 
цвећа”;
• Како тумачите ову мисао?
• Постоје ли сличности ове мисли са
приказаним уметничким делима?
• Зашто је значајна ова
Андерсеноваа мисао?;
Или:
 задаје домаћи задатак:

дијалог са цветом, наставни листић.
Провера остварености исхода
Запажања наставника о реализацији

часа
Изглед табле
Бранко Миљковић: Песма о цвету
Књижевна врста: лирска песма
Тема: опис маленог цвета
Поруке:
У богатом свету око нас можемо пронаћи сличности цвећа са људима.
Лепо је откривати тајне природе.
Сваки цвет је леп и открива тајне живота.
Природу описују и воле уметници широм света; свако на свој начин дочарава њену
лепоту и вечност.
НАСТАВНИ ЛИСТИЋ
1. Пронађите сличности и разлике између цвета и детета.

Сличности:
______________________________________________________________________
Разлике:
_________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1.
НАСТАВНИ ЛИСТИЋ (за домаћи задатак)
1. Малени цвет врло брзо сазнаје тајне живота. Замисли да водиш дијалог са њим.
Напиши га.
ТИ:_______________________________________________________________________
ЦВЕТ: ____________________________________________________________________
ТИ:_______________________________________________________________________
ЦВЕТ: ____________________________________________________________________
ТИ:_______________________________________________________________________
ЦВЕТ: ____________________________________________________________________
ТИ:_______________________________________________________________________
ЦВЕТ: ____________________________________________________________________
ПРИЛОГ 2.
МИЉКОВИЋ БРАНКО (1934-1961) писао је песме, преводио са руског и француског

језика. Најпознатије његове збирке поезије јесу: Порекло наде, Ватра и ништа.
Наставна тема: БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА Датум:

Наставна јединица: Народна песма: Облици рада: фронтални, индивидуални
Јетрвица адамско колено
Редни број часа: 109 Методе рада: дијалошка, вербално-
текстуална, монолошка, илустративно-
демонстративна
Тип часа: обрада
Наставна средства: Читанка, свеске
платформи
Циљ часа: проширивање појма народне Кључни појмови: народна песма
песме; развијање, подстицање и
неговање маште, креативности и
литерарног стваралаштва; неговање
интересовања и љубави према читању,
богаћење речника; формирање етичких и
хуманих норми понашања.
Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна
повезаност:
Ученик ће да: Ученик ће да:
 уочи основне одлике  уочи основне одлике Литература Литература

народне песме; народне песме; за за ученика:
 чита са разумевањем;  чита са разумевањем; наставника
 опише свој доживљај  изражајно чита
Милија
прочитаног књижевног поштујући правописна Моња Јовић,
дела; Николић:
правила;
 изнесе своје мишљење Нада
 опише своје утиске о Методика
о тексту; Тодоров:
естетском доживљају; наставе
 одреди тему, поруке  одреди тему; српског Читанка за
дела;  учествује у разговору језика и четврти
 уочи машту у поштујући уобичајена књижевнос разред
књижевном делу; правила комуникације ти, ЗУНС, основне
 чита текст поштујући и пажљиво слуша Београд, школе,
интонацију стихова ; саговорника. 1992. Едука, 2020.
 пронађе
персонификацију; Зона Мркаљ:
 учествује у разговору Наставно
поштујући уобичајена проучавање
правила комуникације и народних
пажљиво слуша приповедака
саговорника. и предања,
Друштво за
српски језик
и
књижевност,
Београд,
2008.

– Мотивацију постиже разговором о  Одговарају на питања.
животу жена у Србији у давна времена;
– Поставља питања:
• Зашто жене некада давно нису ишле у
школу?
• Који су били њихови послови у кући?
• Да ли су жене радиле само у кући?;
– приказује фотографију жена из периода
турске окупације:
• Шта уочавате у начину облачења?;
– приказује фотографију из
Етнографског музеја у Београду (прилог
1);
– објашњава делове гардеробе;
• Ко је био на челу породице?
• Ко, осим мајке и оца, сачињава
породично стабло?
• Ко су јетрве?;
– Најављује наставну јединицу.

 Пише назив наставне јединице на

табли;  Пажљиво слушају;
 објашњава укратко непознате  описују свој доживљај песме (шта је
речи; пажњу поклања синтагми лепо, нежно, маштовито);
„адамско колено” :  користе свеске, читају шта су
• Тако се каже за сваку особу која написали;
је племенита, која пружа љубав,  читају песму у себи;
пажњу и храбро подноси све  понављају и проширују своје знање
животне недаће. о песми;
 чита текст у Читанци од 63 до 66.  одговарају на питања и слушају оно
стране; што наставник предаје;
 проверава утиске о песми тако што  одговарају на питања.
ученицима даје задатак да у
свескама опишу како су доживели
песму;
 проверава шта су написали;
 даје задатак за истраживачко
читање у себи;
• Где се догађа радња?
• Када се догађа?
• У које време?
• Шта је тема песме?
• У каквим условима је мајка из
песме одгајала своја два сина?
• Шта је урадила кад су синови
порасли?
• Опиши како замишљаш Винку и
Ковиљку као младе девојке.
• Након колико времена су Винка
и Ковиљка родиле своје синове?
• Шта је Винка замолила
Ковиљку кад се разболела?
• Каква осећања је тада испољила
према свом детету?
• Каква су била Винкина
очекивања како ће њено дете
бити храњено и одевано зато
што је сироче?;
 задаје ученицима да заокруже
одговор на питање:
• Зашто је Винка желела да се
зна да њено дете нема мајку?
(Читанка, стр. 64)
• Објасните како разумете стих
„Ковиљка је срца милостива”.
• Протумачите стихове који
говоре зашто је Ковиљка била
милостивог срца.
• Објасните како је њеном
разумевању туђе несреће
допринело то што је и сама била
сиромашна од детињства.
• Подвуците речи којима народ
благосиља Ковиљку.
• Објасните какав утисак на
околину оставља Ковиљкино
поступање према сирочету.
• Који догађај је донео преокрет у
Ковиљкин живот?
• Шта се догодило у првом боју?
• Колико дуго је после тога
Мирко још остао у војсци?
• Подвуците речи којима се
Мирко обраћа стрини.
• Шта то говори о његовом
односу према њој?
• Како се Ковиљка осећала кад је
чула да је изгубила сина?
• Опиши међусобна осећања
Ковиљке и Мирка.;
 упућује ученике да одговоре на
последњи налог, Читанка, стр,
65:
• Подвуците назив осећања које
најбоље описује њихов сусрет:
радост, туга, утеха,
равнодушност.

– Из Правописног речника Милорада  Слушају, повезују догађаје са
Дешића чита значење Лазареве суботе, празницима.
Васкрса, Великог петка;
– поставља задатак:
• Објасните зашто су важни ови празници за
догађаје у песми.;
Или:

Прочитајте песму.
Запажања наставника о реализацији часа
(народна песма)
Књижевна врста: народна песма
Тема: опис Ковиљкине племенитости и човекољубља.
Место радње: Србија у време турског ропства.
Време радње: далека прошлост.
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.1. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.
ПРИЛОГ 1.
Породица Ненадовић, 1867.
крај 19. века


ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Народна песма: Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
Јетрвица адамско колено пару
текстуална
Тип часа: утврђивање Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листићи, Дигитално издање уџбеника на
Мозаик платформи
Циљ часа: проширивање појма Кључни појмови: народна песма
народне песме; развијање,
подстицање и неговање маште,
креативности и литерарног
стваралаштва; неговање
интересовања и љубави према
читању, богаћење речника;
формирање етичких и хуманих
норми понашања.
исходи
Ученик ће да: Природа и друштво
 уочи основне одлике  уочи основне Литература за Литература
народне песме; одлике народне наставника: за ученика:
 чита са разумевањем; песме;
Милија
 опише свој доживљај  изражајно чита
Николић:
прочитаног поштујући Моња Јовић,
књижевног дела; Методика
правописна
правила; наставе српског Нада Тодоров:
 изнесе своје
мишљење о тексту;  одређује ток језика и
Читанка за
 одреди тему, поруке, радње; књижевности,
четврти
разуме идеје  препознаје на ЗУНС, Београд,
разред
књижевног дела; примерима из 1992.
основне
 уочи машту у текста особине Зона Мркаљ, школе, Едука,
књижевном делу; ликова; Наставно 2020.
 чита текст поштујући  проналази проучавање
интонацију стихова ; поруке; народних
 пронађе  учествује у приповедака и
персонификацију; разговору предања,
 учествује у разговору поштујући Друштво за
поштујући уобичајена уобичајена српски језик и
правила комуникације правила књижевност,
и пажљиво слуша комуникације и Београд, 2008.
саговорника. пажљиво слуша
саговорника.

– задаје да се изражајно још једном  Ученици читају гласно песму;
прочита песма, а затим напишу бројеви  одговарају на задатак у паровима.
који ће одредити редослед радње.
_____ Разболе се невестица Винка.
_____ А сав народ стрину благосиља.
_____ Храни мајка два нејака сина.
_____ Чедо, Мирко, оди ближе стрини!
______ Винка оставља аманет Ковиљки.
_____Обадва их оправила мајка да јој
иду на цареву војску.
_____Пуче пушка те уби Маринка.
_____Не зна Мирко на коју ће страну.
– након провере одговора најављује циљ
часа.
 Пише назив наставне јединице

на табли;  Проналазе да је Ковиљка главни лик, а
 упућује ученике да одреде споредни су: Мирко; Винка, народ;
главне и споредне ликове и  проналазе Ковиљкине особине;
њихове особине;  одговарају на питања;
 након рада поставља питање – на интернету проналазе значење речи
зашто се у наслову песме сиротица;
спомиње „Адамско колено”;
– утврђују број слогова у стиховима;
 даје налог да ученици гласно
прочитају текст из рубрике – проналазе десетерац у песми;
Повежи (Читанка, стр. 67):
– одговарају на питања;
Према хришћанском веровању Адам је – проналазе епске и лирске делове у песми;
први човек кога је Бог направио од – раде у пару;
земље и удахнуо му бесмртну душу. – попуњавају табелу на наставном листићу;
Живео је у рајском врту. Био је – понављају и проширују своје знање о песми;
праведан, али је то изгубио због – проналазе поруке;
непослушности Богу. Адамово – раде задатак са наставног листића.
(адамско) колено представља особу
коју красе племените особине и
развијена човечност. Таква особа је
спремна да поступи праведно и
племенито према свакоме јер свакога
доживљава као подједнако вредног –
као део исте људске породице,
човечанства.;
• Зашто је Ковиљкла
„адамско колено“?
• Који тренутак показује
најлепшу победу адамске
доброте и небеске правде?
(када су се Ковиљка и Мирко
снажно загрлили)
• Зашто је Ковиљка јетрвица,
а не јетрва?
• Да ли и то показује да је она
„адамско колено”?;
– објашњава:
• народни певач каже да је Мирко
сиротица. У Српском рјечнику Вука
Стефановића Караџића налазе се и
речи: сирота, сиротан.
Зашто је Мирко „сиротица”? (
Vuk Stefanovic Karadzic: Srpski Rjecnik

(1852) - Scribd
https://www.scribd.com › doc › Vuk-
Stefanovic-Karadzic)
• Како је настало Ковиљкино име?;

– даје упутство да прочитају текст
из Читанке, стр. 67, рубрика
Повежи:
• У српском језику нека властита
имена настала су према именима
цвећа: цвет – Цвета, смиље –
Смиљан, Смиљана, Смиљка, ковиље
– Ковиљка, невен – Невен, Невена,
Невенка; ружа – Ружа, Ружица,
босиљак – Босиљка, јасмин –
Јасмина, Јасминка.
• Знате ли још нека имена која су
настала према именима биљака?
(Јагода, Вишња, Дуња, Лана)
• Шта из ових имена можете да
закључите?;
– даје задатак:
• Утврдите број слогова у песми.
• Како знамо да је ово епска песма ?
(описује догађај)
• Има ли у песми и лирских осећања?
• Испуните табелу са наставног
листића (раде у пару).;
– проверава шта су пронашли;
– упознаје их са појмом народна
балада. (тужна песма)
– задаје ученицима да пронађу поруке
и запишу их у свеске и на табли.
– Покреће дискусију на тему учињеног  Расправљају, описују, слушају.
доброг дела:
• Да ли сте ви учинили неко
племенито дело?
• Опишите га.;
– задаје домаћи задатак из Мале
школе писања, Читанка, стр. 67.

часа
(народна песма)
ЛИКОВИ:
Главни:
Ковиљка: племенита, пожртвована, несебична, нежна, осећајна, одана породици,
традицији, несебична.
Споредни:
Мирко: храбар, племенит, пошртвован, захвалан;
Народ: праведан, истинољубив, правдољубив;
Винка: нежна, несрећна.
ПОРУКЕ:
Ко доброту сеје, љубав жање.
Ко добро чини, неће се кајати.
Лепо дело, вечни живот.
БАЛАДА: епско-лирска песма; у њима су лирске теме развијене на епски начин. То је
потресна, тужна песма.
Пронађите лирске и епске делове у песми. Наставите да попуњавте табелу.
лирски делови у песми епски делови у песми
– опис туге због Винкине – опис женидбе Давида и
болести; Вида;
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.1. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.
ПРИЛОГ: Баладе су епско-лирске песме које говоре о неком трагичном догађају. У њима
се епски догађај приказује на лирски начин; често се користи дијалог, а главни ликови су
жене. Настале су веома давно. Познате српске баладе су: Хасанагиница, Омер и Мерима ,
Предраг и Ненад.

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Мошо Облици рада: фронтални, индивидуални
Одаловић: Молитва за маму
текстуална,
Наставна средства: Читанка, свеске, табла,
платформи
Циљ часа:проширивање појма Кључни појмови: лирска песма
лирска песма; анализа и
разумевање текста.
исходи Ликовна култура
 уочи основне одлике Литература за Литература
лирске песме; наставника: за ученика:
 чита са разумевањем;  уочи основне Милија
 опише свој доживљај одлике лирске Николић:
прочитаног песме; Моња Јовић,
 чита са
наставе српског Нада Тодоров:
 изнесе своје разумевањем;
мишљење о тексту; језика и
 изражајно чита Читанка за
 одреди тему, поруке, књижевности,
поштујући четврти
разуме идеје ЗУНС, Београд,
правописна разред
књижевног дела; 1992.
правила; основне
 уочи машту у  опише своје Павле Илић, школе, Едука,
књижевном делу; утиске о Лирска поезија у 2020.
 чита текст поштујући естетском савременој
интонацију стихова; доживљају; настави, Нови
 уочава разлику  одреди тему, Сад, Дневник,
између сликарске поруке 1990.
композиције и књижевног дела;
књижевног текста;  уочи машту у
 проналази поруке књижевном делу;
дела;  учествује у
 учествује у разговору разговору
поштујући уобичајена поштујући
правила комуникације уобичајена
и пажљиво слуша правила
саговорника. комуникације и
пажљиво слуша

– Мотивацију постиже разговором о  Описују своје утиске о сликарској

композицији, закључују да је тема у
слици „Портрет мајке” Милене
сликарској композицији опис портрета;
Павловић Барили и речима ауторке:  објашњавају своје утиске о валеру боја,
„Захваљујући портретима на којима сенчењу, лепом и необичном;
сам радила данима и данима, каткад – одговарају на питања.
и месецима, да бих најзад успела да
подарим светост тим очима, облик
тим телима, осећала сам
малаксалост…” ;
– води разговор о композиицији:

• Шта је лепо на сликарској
композицији?
• Шта значи портрет?
• Којим бојама је дочарана мајчина
лепота?
• Зашто је сликарки стало да удахне
живот портретима?
• Шта нас сликарка учи?
• Како настаје сликарска
композиција?
• Зашто је сликарка осећала
малаксалост?;
 прича да и песници певају о мајкама;
 питање ученике да ли знају неку
песму о мајци;
 након провере најављује да је мајка
тема многих песама, прича, романа;
 најављује циљ часа.
 Пише наслов наставне јединице на

табли;  Пажљиво слушају;
 чита песму, Читанка, стр. 61;  описују свој доживљај песме;
 након емоционалне паузе  читају песму у себи;
проверава утиске о песми:
 читају песму још једном гласно;
• Која осећања је песма побудила
у вама? – проналазе тему песме;
• Којим осећањем је проткана – одређују књижевну врсту;
песма?
• Шта је у песми лепо? – проналазе стих, читају га;
• Шта је тема песме?
• Зашто је ово књижевно дело – дају своје објашњење поменутих
песма? стихова.
• Пронађите стих који показује
да је девојчица изгубила мајку (Ја – проналазе придеве;
немам маму, и живим сама);  одговарају на питања;
• Зашто песник ставља знак  утврђују ритам у песми;
питања у другом стиху?
• Пажљиво прочитајте прва два  објашњавају значај интерпункцијских
стиха и крај песме. Шта знакова (знака узвика, три тачке...);
уочавате? (да су писане другим  проналазе поруке песме.
типом слова, што није случајно.
Тиме се наглашава да девојчици
мајка вреди много више него што
је песник написао).
• Подвуци описне придеве у првој
строфи.
• Шта придеви откривају?
• Зашто су важни сунце и небо?
(Они су део живота, живот је
без њих немогућ.)
• Зашто су важне планете?
(То значи читав космос)
• Подвуците четврти стих прве
строфе. Шта казује песник тим
стихом (да мајка доноси много
више среће него туге).
• Шта писац наглашава
понављањем два пута истог
присвојног придева (царску,
царичину; цар и царица
представљају највише вредности
једне земље, највећу моћ).
• Подвуците бројеве у трећој
строфи. Зашто су они важни?
(Њима се истиче величина љубави;
писац постепено повећава
бројеве.)
• Шта значе шећерана и солана?
(Песник указује да мама доноси
со, без ње нема живота, и шећер
чини живот лепшим, слађим.)
• Које манастире песник помиње?
• У чему је њихов значај за српску
прошлост?;
 даје упутство ученицима да
прочитају текст из налога
ПОВЕЖИ, Читанка, стр. 62.
„Грачаница и Жича су српски
средњовековни манастири.
Подсети се онога што са часова
Природе и друштва знаш о
прошлости нашег народа. Зашто
су наши средњовековни владари
подизали манастире? Наведи још
неке манастире који су ти
познати. Размисли и објасни због
чега су ови древни споменици
значајни данас”.
• Зашто су „два Дунава”? (јер је
широк као две реке).
• Које православне празнике
наводи песник? (Ђурђевдан,
Митрoвдан)
• Протумачите зашто су
празници наведени у множини (јер
они се славе вековима);
• Зашто баш ови празници?
(Писац повезује садашњост са
прошлошћу: Ђурђевданак –
хајдучки састанак,
Митроваданак – хајдучки
растанак.);
 подстиче ученике да утврде ритам
и поруке у песми.

 Поставља питања:  Одговарају на питања;
• Шта је заједничко портрету  раде задатак из Мале школе писања.
мајке и ове песме?
• На који начин је приказана мајка у
оба дела?;
– задаје ученицима да ураде задатак
из Мале школе писања, Читанка,
стр. 62:
Одабери једну строфу песме и

препиши је у своју свеску занимљивим
украсним словима. Потом око тих
слова илуструј по својој жељи.
Или:

Прочитајте песму и научите је за
рецитовање.

час
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Мошо Одаловић: Молитва за маму
Књижевна врста: лирска песма
Тема: опис туге девојчице која је изгубила мајку.
Мајка је описана као небеско биће.
Приказана осећања: туга, сета, бол
Ритам у песми: девет строфа,
Прва има два стиха, седам по четири стиха, последња има један стих;
Постоји рима
Поруке:
Нестанак мајке је велики губитак за сваку особу, а посебо за децу.
Мајка остаје у сећањима као вечни пламен.
Љубав према родитељима је бескрајна као свемир, сунце, небо и планете.
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3
Прилог, М. П. Барили, Портрет мајке, 1934./ http://domjevremagrujica.com/carobna-milena

Наставна тема:БУЂЕЊЕ Датум:

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Изражајно Облици рада: фронтални, индивидуални
рецитовање
Редни број часа: 112 Методе рада: дијалошка, монолошка
Тип часа: утврђивање Наставна средства: табла, свеске,

платформи
Циљ часа: развијање говорних Кључни појмови: рецитовање, песме
спосбности; вежбање правилног
изговора и дикције; подстицање
интересовања за поезију.
Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна повезаност:
Ученик ће да: Ученик ће да: Природа и друштво
 примењује – примењује стечено Литература за Литература
научено знање на новим наставника: за ученика:
градиво; примерима;
Милија
 развија љубав  чита текст поштујући
према интонацију стиха; Николић:
српском Методика
 изражајно рецитује
језику и песму; наставе
говорништву;  варира језички израз; српског језика и
 изражајно – учествује у разговору књижевности,
рецитује песме. поштујући уобичајена ЗУНС, Београд,
правила комуникације 1992.
и пажљиво слуша Томислав
саговорника. Цветковић:
Методика
наставе
српског језика и
књижевности,
Педагошки
факултет,
Сомбор, 2006.
 Слушају излагање;
.  слушају песму.
– Поставља питање:
• Да ли знате где се налази
држава Данска?
• Који је њен главни град?
(Копенхаген).;
– прича:
• Ову државу зову земљом
двораца јер има велики број
двораца. Један од њих је
Розенборг, који се налази на крају
Копенхагена. Од 19. века у њему се
налази музеј.
У музеју право богатсво чини једна

дивна сликарска композиција која
приказује предавање о лепом говору
на витешкој академији.
Људи су од давнина сматрали да

треба лепо да се изражавамо. И
витезови су морали учити како се
говори.;
• Шта вам је занимљиво на
слици?
• Зашто је важно да знамо да се
одувек говору поклањала велика
пажња?
• Како је настала изрека:
„Проговори, па ћу ти рећи ко
си.”;
– прича:
• И наши преци су учили како се
говори. Ово је насловна страна
једног уџбеника из 1870. године,
штампаног у Пешти.
• Шта нам открива прва страна?

• Зашто је вековима било важно
како се говори?;
– најављује наставну јединицу,
пише је на табли.

 Поставља питања:
• Шта је важно код рецитовања?  Изражајно и интерпретативно рецитују
(Треба се уживети у песму, песму по избору;
замислити сваки описани детаљ у  прате упутства;
песми.)  процењују рецитовање у односу на
 подсећа ученике на правила доброг захтеве за оцене;
изговора;  износе своје утиске;
 прати рецитовање ученика.  врше компарацију начинa рецитовања.

– Процењује изражајност и усвојеност  Дају предлог најбољег интерпретатора;
изражајног казивања;  анализирају реченицу.
– поставља питање:
• Шта мислите о овој мисли: „Добра
реч је боља од богатства”;
– након анализе поставља питање:
• Зашто је важна свака лепо
изговорена реч'?
– закључује да је и рецитовање
откривање добрих и племенитих мисли и
идеја;

часа
Рецитовање научене песме
СТАНДАРДИ: СЈ.0.1.3; СЈ.1.2.1; СЈ.2.2.1.


ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Лик мајке из Облици рада: фронтални, индивидуални
одабраног књижевног дела
Редни број часа: 113 Методе рада: монолошка, вербално-текстуална,
метода писаних радова, илустративно-
Наставна средства: табла, свеска. Дигитално
издање уџбеника на Мозаик платформи
Циљ часа: развијање литерарно Кључни појмови: лик мајке, писмена вежба
аналитичко-истраживaчке
способности; неговање љубави
према језику, лепом писању и
култури писменог изражавања;
примењивање стечених знања из
језика и књижевности у писменом
изражавању.

Ученик ће да: Ученик ће да: Ликовна култура
 опише лик мајке – опише лик мајке из Литература за Литература
из одабраног књижевног дела; наставника:
за
књижевног дела; – поштује правила
писања и правописне Милија Николић:
 користи богат ученика:
вокабулар; норме; Методика
 користи план – поштује композицију наставе српског
описивања. рада; језика и
Нада
– покаже критичан књижевности,
Тодоров,
однос према радовима ЗУНС, Београд,
својих другова. 1992. Стеванија
Кеча,
М. Јањић:
Савремена Ивана Јухас,
настава говорне
културе у Јасмина
основној школи, Игњатовић:
Змај, Нови Сад, Радна
2008. свеска
(српски
/ језик),
Едука, 2020.
– Подсећа ученике да многи уметници  Посматрају слику;
посвећују своја дела мајкама:  одговарају на питања.
• Занимљива је слика енглеског сликара
Џозефа Кларка (1834-1926), који је
познат по сликама о мајакама и деци.
Ово је слка Мамина драга, из 1884.
године.;
.
– подстиче ученике да опишу слику,
боје израз лица, детаље са слике;
– поставља питање зашто уметници, у
целом свету описују мајке;
– најављује писмену вежбу о лику мајке
из одабраног књижевног дела;
– подсећа чије ликове су упознали у
овој школској години;
– пише назив наставне јединице на
табли;

– Подсећа ученике на композицију

писмене вежбе:  Пажљиво слушају;
• Она треба да има УВОД, РАЗРАДУ и  самостално пишу.
ЗАКЉУЧАК.
• Може да има више пасуса.
• Треба да напишу свој план.
• Важно је писати јасне реченице.
• Увод и закључак треба да имају више
реченица.
• Важно је маштати.
• Могу писати 25 минута.
УВОД
• Који лик се описује, из ког књижевног
дела?
РАЗРАДА
• Спољашњи изглед (покрети, говор,
одећа, обућа...).
• Опис лица (коса, уста, нос, чело, очи...).
• Приказ ситуације (догађаја, околности)
у којој се налази; приказ мисли и
осећања.
• Поступци и речи шта и како чини,
како се понаша, испољене карактерне
особине.
• Опишите неки занимљив детаљ.
ЗАКЉУЧАК
• Зашто ми је драг лик, по чему ћу га
памтити.

– Слуша радове, ставља своје – Читају радове, критички анализирају да ли су
примедбе, похваљује најбоље; се држали плана излагања.
Или: .

Илуструјте свој рад у школску
свеску.

часа
Лик мајке из одабраног књижевног дела
УВОД
Који лик се описује, из ког књижевног дела?
РАЗРАДА
Спољашњи изглед (покрети, говор, одећа, обућа...).
Опис лица (коса, уста, нос, чело, очи...).
Приказ ситуације (догађаја, околности) у којој се налази; приказ мисли и осећања.
Поступци и речи шта и како чини, како се понаша, испољене карактерне особине.
Опис неког занимљивог детаља.
ЗАКЉУЧАК
Зашто ми је драг, по чему ћу га памтити.
СТАНДАРДИ: СЈ.1.2.2; СЈ.1.2.3; СЈ.1.2.5; СЈ2.2.4; СЈ.2.2.5


Наставна јединица: Иво Тартаља: Облици рада: фронтални, индивидуални
Подела улога
Редни број часа: 114 Методе рада: монолошка, дијалошка,вербално-
текстуална, илустративно-демонстративна
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, табла,
платформи
Циљ часа: развијање способности Кључни појмови: драмски текст
аргументовања, коментарисања и
просуђивања; рецепција драмског
дела; развијање сценског говора и
сценског покрета; ослобађање
емоција и развијање љубави према
сценској уметности; усвајање појма
хумор.
 уочи основне  уочи основне одлике Литература Литература
одлике драмског текста; за за ученика:
драмског текста;  чита са разумевањем; наставника:
 чита са  изражајно чита
разумевањем; Милија
поштујући правописна Моња
 опише свој Николић:
правила; Јовић,
доживљај Методика
 опише своје утиске о наставе Нада
прочитаног естетском доживљају;
књижевног дела; српског језика Тодоров:
 одреди тему, разуме и
 изнесе своје идеје књижевног дела; Читанка за
мишљење о тексту; књижевности,
 уочи машту у четврти
 одреди тему, ЗУНС,
књижевном делу; разред
поруке, разуме идеје Београд, 1992.
 учествује у разговору основне
књижевног дела; поштујући уобичајена Павле Ивић: школе,
 уочи драмску правила комуникације Српски језик и Едука, 2020.
радњу, лица, и пажљиво слуша књижевност у
 чита текст по саговорника. наставној
улогама;
теорији и
 учествује у
пракси, Змај,
разговору
Нови Сад,
поштујући 2003.
уобичајена правила
комуникације и Обрад
пажљиво слуша Станојевић и
саговорника. Сима
Аврамовић:
Основи
реторике и
беседништва,
Завод за
уџбенике и
наставна
средства,
Београд, 2002.
Стана
Смиљковић,
Славка
Стојановић:
Мала
позорница за
основце,
Учитељски
факултет,
Врање, 2005.
 Проверава да ли су били у позоришту;  Ученици одговарају шта су видели у
 приказује плакат: позоришту;
 дају своја објашњења занимања особа
које припремају драмску представу.

 поставља питања.
• Ко све припрема неки драмски
текст за извођење?
(Подстиче да одговоре шта ради
редитељ, костимограф, композитор,
сценограф, глумац, сценариста,
суфлер., мајстор, шминкер?)
• Да ли избор музике може да утиче
на квалитет представе?
• По чему се драмско дело разликује
од прозног дела? ;
 најављује наставну јединицу.
 Пише наслов наставне јединице

на табли; – Одговарају на питања, прате
 поставља питања: излагања, дискутују.
• Где се одвија радња у тексту?
• Зашто је дат овакав наслов?
• Шта је тема овог драмског
текста?
• Како називамо јунаке у
драмском делу?
• Подвуците лица у овом
драмском тексту.
• Пронађите најсмешнији део.
• Наведите шта је од
предмета потребно да би се
овај драмски текст поставио
на сцену.
• Које питање поставља
Редитељ?
• Објасните зашто се нико не
јавља да игра улогу магарца.
• Које особине има магарац?
• Шта би Мирко желео да игра?

• Како он објашњава своју жељу?
• Шта би желео да игра Павле?
• Коју своју вештину Павле
наводи?
• Зашто Бранко сматра да он
треба да игра ловца?
• Како Миле убеђује Редитеља
да баш он треба да игра пајаца?
• Закључи шта је девојчица
шапнула Редитељу.
• Шта дечаци нису очекивали?
• Пронађи део у тексту који
показује зашто су дечаци
променили мишљење.
• Како дечаци покушавају да
убеде Редитеља да им да улогу
магарца?
• Шта на крају ради Редитељ?
Зашто је одлучио да оде?
Објасни зашто је тако
поступио. Због чега су дечаци
били покуњени?

– Поставља питање:  Анализирају ситуацију, дају своје
предлоге, објашњавају.
• На који начин би ти решио/решила
проблем са дечацима који одбијају да
глуме Магарца?;
Или:

Напишите задатак из Мале школе
писања. Читанка, стр. 119.

час
Гвидо Тартаља: Подела улога
Књижевни род: драма
Тема: шаљив приказ бирања глумаца за представу.
ЛИЦА: Павле, Мирко, Миле, Редитељ, Бранко, девојчица
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.2.6. , 1СЈ.1.2.8, 1СЈ.1.4.3, 1СЈ.1.5.3, 1СЈ.1.5.4, 1СЈ.2.2.1, 1СЈ.2.2.3,
1СЈ.2.2.5., 1СЈ.2.2.6, 1СЈ.2.2.8.
ПРИЛОЗИ:
1. ТАРТАЉА Гвидо (1899-1984), један од најпознатијих писаца за децу у прошлом

веку. Најпознетије његове збирке поезије су: Дедин шешир и ветар, Од облака до
маслачка, Гусарска дружина, итд. Познати су његови скечеви: Зубобољ,
Палачинке, Зна он унапред.
2. Глумац/ глумица – особа која глуми одређени лик на филму или позорници.
Драмско дело – врста књижевног дела које се изводи на позорници. Пишe се у прози или
стиховима. Драмски текстови су подељени на улоге. Лица у драмском тексту су учесници
драмске радње. Помоћу дијалога, које лица воде на сцени, откривамо њихов карактер.
Свака драма има одређени редослед догађаја. Тај редослед се назива драмска радња. У
свакој драми постоји почетак, ток и завршетак драмске радње. У драмској радњи постоје
ови делови 1. експозиција (увођење гледалаца или читалаца у радњу), 2. заплет (део у коме
долази до неке неочекиване ситуације), 3. кулминација (врхунац драмске напетости), 4.
перипетија (нагли обрт радње у једном правцу) и 5. расплет (разрешење сукоба).
Једночинка се назива драма која се састоји од једнога чина.


Наставна јединица: Иво Тартаља: Подела Облици рада: фронтални,
улога индивидуални
Редни број часа: 115 Методе рада: монолошка, дијалошка,
вербално-текстуална, метода писаних
радова, илустративно-демонстративна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: Читанка, свеске,
Дигитално издање уџбеника на
Циљ часа: развијање способности Кључни појмови: драмски текст
аргументовања, коментарисања и
просуђивања; рецепција драмског дела;
развијање сценског говора и сценског
покрета, ослобађање емоција и развијање
љубави према сценској уметности; усвајање
појма хумор.
Општи исход Операционализовани Међупредметна
исходи повезаност:
Ученик ће да: Ликовна култура
Грађанско васпитање
 уочи основне одлике Литература Литература
драмског текста; за за ученика:
 чита са разумевањем;  уочи основне наставника:
 опише свој доживљај одлике драмског Милија
прочитаног књижевног текста; Моња
дела; Николић:
Јовић,
Методика
 изнесе своје мишљење о  чита са
тексту; разумевањем; наставе Нада
 уочи драмску радњу, српског језика Тодоров
лица;  изражајно чита и
Читанка за
 чита текст по улогама; поштујући књижевности
четврти
 учествује у разговору правописна , ЗУНС, 1988.
разред
поштујући уобичајена правила; 2. Павле Ивић: основне
правила комуникације и  опише своје Српски језик и школе,
пажљиво слуша утиске о књижевност у Едука, 2020.
саговорника. естетском наставној
доживљају;
теорији и
 одреди тему,
разуме идеје пракси, Змај,
књижевног дела; Нови Сад,
 уочи машту у 2003.
књижевном делу;
3. Обрад
Станојевић и
разговору
поштујући Сима
уобичајена Аврамовић:
правила Основи
комуникације и реторике и
пажљиво слуша беседништва,
саговорника. Завод за
уџбенике и
наставна
средства,
Стана
Смиљковић,
Славка
Мала
основце,
Учитељски
факултет,
Врање, 2005.
 Проверава домаћи задатак, упознаје ученике са  Ученици читају домаће
пишчевом биографијом: задатке, дају коментаре;
Гвидо Тартаља (Загреб, 25. јануар 1899. – Београд,  слушају биографске податке.
29. децембар 1984.) био је српски књижевник,
песник, преводилац. Објавио је преко 30 књига
међу којима су: Песма и град, Зачарани круг,
Срмена у граду птица, песме за децу Оживела
цртанка, Шта месеци причају, Од облака до
маслачка, Дедин шешир и ветар итд.
 Најављује интерпретативно читање
по улогама;
• Шта је драмски текст?
• Како се постаје глумац?
• Шта је дијалог?
• Шта значе објашњења у
заградама?
• Зашто су она важна?
• Шта је све потребно да се
припреми извођење драмског
текста?
• Да ли глумци морају да знају
напамет улоге?
• Како треба да се понашамо у
позоришту?;
 показује један плакат:
• Шта је занимљиво на овом плакату?

• Зашто је важна дисциплина када се изводи
представа?;
– подстиче ученике да утврде правила понашања;
– приказује примере како се треба понашати у
позоришту:
• Треба: стићи раније, обући пристојну гардеробу, не

једи, не причај са особом поред, испред или иза тебе,
искључи телефон, не вичи, непристојно је
напуштати представу раније или током извођења
драме.
– дели ученике на групе:
– свака добија идентичан задатак: проширити
драмски текст; заједно припремити цео текст и
проширени део за драмско извођење следећег часа.
• Може ли се овај драмски текст извести помоћу
лутака?;
– упознаје их да ће на часу ликовне културе
припремати гињол лутке за ову представу, а они
треба да се припреме за извођење на импровизованој
позоришној сцени са својим урађеним крајем;
– пушта видео-запис Pozoriste Lutaka „Pinokio”
Ginjol, YouTube, траје 2,5. минута.

– Поставља питања:  Одговарају на питања;
 праве скицу за плакат, раде.
• Чиме нас богати позориште?
• У чему је лепота драмских текстова?
• Када би они били писци, шта би узели за тему?;
– задаје да као група цртају плакат за своју
представу;
Или:
ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У ПОЗОРИШТУ
СТАНДАРДИ:1СЈ.1.5.1, 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.2.7, 1СЈ.2.2.10, 1СЈ.2.5.4, 1СЈ.2.5.4,

1СЈ.3.5.1,
1СЈ.3.5.2, 1СЈ.3.5.3.

Наставна јединица: Иво Тартаља: Облици рада: фронтални, индивидуални,
Подела улога; сценско приказивање групни
драмског текста
текстуална, игровна
Тип часа: утврђивање
Наставна средства: Читанка, свеске,
платформи
Циљ часа: доживљавање, Кључни појмови: драмски текст
разумевање и тумачење драмског
текста; стицање знања о особинама
драмског текста, његовим језичким и
стилским карактеристикама;
богаћење речника; развијање
способности за самостално читање,
тумачење и вредновање
карактеристичних детаља у
драмском тексту.
– примени знање из Литература Литература
драмског извођења; за за ученика:
 чита текст по  уочи основне наставника:
улогама; одлике драмског
 учествује у Милија
текста; Моња
разговору Николић:
Јовић,
поштујући Методика
уобичајена правила  изражајно чита наставе Нада
комуникације и поштујући српског језика Тодоров:
пажљиво слуша правописна и
Читанка за
саговорника. правила; књижевности,
четврти
ЗУНС, 1988.
разред
2. Павле Ивић: основне
разговору
Српски језик и школе,
поштујући
књижевност у Едука, 2020.
уобичајена
правила наставној
комуникације и теорији и
пракси, Змај,
пажљиво слуша Нови Сад,
саговорника. 2003.
3. Обрад
Станојевић и
Сима
Аврамовић:
Основи
реторике и
беседништва,
Завод за
уџбенике и
наставна
средства,
Стана
Смиљковић,
Славка
Мала
основце,
Учитељски
факултет,
Врање, 2005.
 Проверава домаћи задатак;  Приказују свој плакат.
 најављује циљ часа;
 пише назив наставне јединице на
табли.

 Формира жири који сачињава по

један предстаник из групе;
 упознаје их са правилима
оцењивања сценског извођења; – Формирају жири;
 чита правила за групе: – упознају правила.
• читати сваку реч правилно, без
гутања завршетка речи или реченице;
• спуштати глас на крају реченице,
осим ако не постоји правописни знак
који одређује другачији тон;
• важно је кроз тон говора показати
осећања;
– прати сценско извођење сваке групе;
– прати како ученици читају текст по
улогама, користе гињоле;
– прати оцењивање жирија.
– Учествује у бирању најбољег глумца,  Учествују у проглашењу победника.
плаката, представе;
– даје задатак да најбоља екипа још једном
изведе представу;

часа
Аутори сцене:
Аутори гињола:
Жири:
СТАНДАРДИ:1СЈ.1.5.1, 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.2.7, 1СЈ.2.2.10, 1СЈ.2.5.4, 1СЈ.2.5.4,
1СЈ.3.5.1,
1СЈ.3.5.2, 1СЈ.3.5.3.

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Драган Лукић: Облици рада: фронтални, индивидуални
песме, домаћа лектира
Редни број часа: 117 Методе рада: дијалошка, вербално-текстуална,
метода писаних радова
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, Радна
свеска, Дигитално издање уџбеника на Мозаик
платформи
Циљ часа: развијање љубави према Кључни појмови: домаћа лектира, поезија
поезији и оспособљавање за
самостално служење књигом;
развијање читалачких
интересовања и навика; развијање
естетских критеријума; развијање
критичког односа према
књижевном делу.
исходи
песама; карактеристикке наставника: за ученика:
 чита са разумевањем; Лукићевих
Милија
 опише свој доживљај песама;
Николић:
прочитаних  опише своје Моња Јовић,
књижевних дела; утиске о тексту; Методика
 изнесе своје  чита са наставе српског Нада Тодоров:
мишљење о тексту; разумевањем; језика и
Читанка за
 одреди тему, поруке,  проналази књижевности,
четврти
разуме идеје најлепше ЗУНС, Београд,
разред
књижевних дела; песничке слике; 1992.
основне
 уочи машту у  одређује тему, Павле Илић: школе, Едука,
књижевном делу; поруке; Лирска поезија у 2020.
 чита текст поштујући  утврђује ритам; савременој
правописна правила ;  изражајно чита Ивана Јухас,
настави,
 проналази поруке поштујући
Дневник, Нови Јасмина
дела; правописна
Сад, 1990. Игњатовић:
 учествује у разговору правила;
поштујући уобичајена  учествује у Поуке о
правила комуникације разговору језику, Едука,
и пажљиво слуша поштујући 2020.
саговорника. уобичајена
правила
комуникације и

 Поставља питања ученицима шта  Ученици описују своје утиске о песмама;

знају о Д. Лукићу;  подсећају се које Лукићеве песме знају из
 подстиче их да изнесу своје утиске о претходних разреда;
прочитаним песмама;  читају податке о пишчевој биографији.
 чита текст о песнику у Читанци
на стр. 38.

табли;
 Слушају део пишчеве биографије;
(Саветује да пажљиво уоче детаље
 читају у себи овај текст још једном;
из пишчеве биогафије.);
 одговарају на питања наставника;
 чита текст из Лукићеве поетике,
Читанка, стр. 38;  закључују зашто су књиге биле значајне у
 проверава шта су запамтили из песниковом животу.
прочитаног текста;
 поставља им питања:
• Где је рођен песник?
• Чиме су се бавили његови
родитељи?
• Где су се стално настанили?
• Која је била омиљена песникова
играчка?
• Зашто је важна његова играчка?
• Ко му је куповао и поклањао
књиге?
• Које дечје игре је песник играо?
• Зашто је била значајна његова
мала библиотека?
• Шта та библиотека открива?
• Које књиге и часописе је писац
имао у својој библиотеци?
• Са ким писац пореди књиге?
• Зашто је то важно?
• Колико су књиге утицале на дечје
игре песника и његових другова?;
 подстиче ученике да закључе да је
детињство богатије ако се читају
књиге; књиге су утицале на
пишчево касније стваралаштво;
 подстиче их да закључе зашто су
књиге важне и у песниковом и у
нашим животима.
 Пише на таблу стару кинеску  Расправљају о кинеској пословици;
пословицу:  бележе домаћи задатак.
„Књига је врт који носиш у џепу.”
– подстиче расправу о томе и пита
зашто је важно читање;
 подстиче их да закључе колико је
читање велико благо;
 упознаје их са манифестацијом
Светски дан књиге.
Или
одговорите на пето питање у РС,
стр. 92: Напиши шта знаш о
поезији Драгана Лукића

часа
Драган Лукић: избор из поезије – домаћа лектира
Поруке из детињства Драгана Лукића:
Књига је извор пријатног, вредног и узбудљивог искуства.
Са светом лепе речи треба се упознати у детињству.
Књиге подстичу стварање.
Књиге откривају чаробне описе, догађаје...
Књиге нам дају идеје за игре.
„Књига је најбољи друг.”
У свету се 23. априла одржава манифестација Светски дан књиге.


ПРОЛЕЋА
Редни број часа: 118 Методе рада: дијалошка, монолошка, вербално-
текстуална
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, Радна
платформи
интересовања и навика; развијање
естетских критеријума; развијање
критичког односа према
исходи
песама; одлике текста; наставника: за ученика:
 чита са разумевањем;  чита са
Милија
 опише свој доживљај разумевањем;
Николић:
прочитаног  изражајно чита Моња Јовић,
поштујући
 изнесе своје правописна наставе српског Нада Тодоров:
мишљење о тексту; правила; језика и
Читанка за
 одреди тему, поруке ,  опише своје књижевности,
четврти
књижевног дела; утиске о тексту; ЗУНС, Београд,
разред
 уочи машту у  учествује у 1992.
основне
књижевном делу; разговору Павле Илић: школе, Едука,
 чита текст поштујући поштујући Лирска поезија у 2020.
интонацију стихова; уобичајена
савременој
 проналази поруке правила Ивана Јухас,
настави,
дела; комуникације и
пажљиво слуша Дневник, Нови Јасмина
 учествује у разговору
саговорника. Сад, 1990. Игњатовић:
поштујући уобичајена
правила комуникације Поуке о
и пажљиво слуша језику, Едука,
саговорника. 2020.

 Проверава како су написали  Читају одговоре из Радне свеске;

здомаћи задатак;  усмено допуњавају податке из пишчевог
 поставља питања ученицима шта живота;
знају о биографији Д. Лукића;  закључују да су књиге и родни град утицали
 усмерава их да закључе да је на песниково стваралаштво.
пишчева биографија утицала на
његово стваралаштво и зато је
значајна.


табли;  Слушају написане домаће лектире својих
 прати начин на који су поједини другова и другарица;
ученици написали лектиру;  вреднују их и оцењују
 чита песму Мој тата, Читанка,  читају у себи песму Мој тата;
стр. 34 до 35;  читају још једном песму гласно;
 поставља питања о песми Мој  одговарају на питања;
тата:  проналазе поруке;
• Кад почиње татино радно  анализирају ритам у песми;
време? • Објасни зашто дечаков  закључују да је у свакој прочитаној песми
тата устаје рано, пре свих. другачији ритам.
• Упиши Х испред тачног значења
стиха „и на рад вози свет”.
О Тата вози цео свет на посао.
О Тата вози много људи на посао.
О Много људи воли да се вози
татиним тролејбусом.
• Зашто је за дечака његов тата
најважнији човек у граду?
• Подвуци реч која показује шта
дечак осећа када прича о
татином послу:
заинтересованост
понос
равнодушност
• Шта је „брзи хат црвен ко за
параду”?
О Коњ ког јаше дечаков тата.
О Црвени тролејбус који вози
дечаков тата.
О Возило којим дечаков тата иде на
параду.
• Где све дечаков тата вози своје
суграђане?
• Запази стихове који се понављају.
• Подвуци гласове који се римују
у речима.
• Опиши какав је ритам у песми.

 Даје задатак (Читанка, стр. 35):  Пишу одговорe; читају их;

• Којим занимањем желиш да се  бележе домаћи задатак.
бавиш када порастеш?
• Објасни зашто.
 проверава одговоре;
Или:

Научите напамет неку од песама.

часа
Пишчева биографија открива да је родни Београд највише утицао на његово
стваралаштво.
Теме: опис Београда, деце, трамваја, векни, родитеља, деце, школе, итд.
Ритам: разликује се у свакој песми.


ПРОЛЕЋА
Редни број часа: 119 Методе рада: дијалошка, вербално-текстуална
Тип часа: вежбање, обрада Наставна средства: Читанка, свеске, Радна
платформи
интересоовања и навика;
развијање естетских критеријума;
развијање критичког односа према
исходи
 уочи основне одлике – уочи основне Литература за Литература
песама; одлике текста; наставника: за ученика:
 чита са разумевањем;  чита са
Милија
 опише свој доживљај разумевањем;
Николић:
прочитаног  дели гтекст на Моња Јовић,
књижевног дела; целине; Методика
 изнесе своје  изражајно чита наставе српског Нада Тодоров:
мишљење о тексту; поштујући језика и
Читанка за
 одреди тем, поруке, правописна књижевности,
четврти
разуме идеје правила; ЗУНС, Београд,
разред
књижевног дела;  опише своје 1992.
основне
 уочи машту у утиске о тексту; Павле Илић: школе, Едука,
књижевном делу;  учествује у Лирска поезија у 2020.
 чита текст поштујући разговору
савременој
интонацију стихова; поштујући Ивана Јухас,
настави,
 проналази поруке уобичајена
правила Дневник, Нови Јасмина
дела;
комуникације и Сад, 1990. Игњатовић:
поштујући уобичајена пажљиво слуша Поуке о
правила комуникације саговорника. језику, Едука,
и пажљиво слуша 2020.

 Проверава да ли су научили  Припремају се за рецитовање;

песме;  рецитују.
 слуша рецитовање.


табли;  Слушају написане лектире својих другова и
 пушта видео запис о Драгану другарица;
Лукићу (Poezija za decu – Dragan  вреднују их и оцењују;
Lukić – pesnik mog detinjstva,  читају у себи песму Баладу о руменим
YouTubе траје 7. минута); векнама;
 проверава како им се допала  читају изражајно још неколико пута песму
видео- емисија; гласно;
 пушта нови видео-запис (Smeha  одговарају на питања;
deci – Dragan Lukic decije  анализирају ритам у песми;
pesmice, YouTubе, траје 2,5  закључују да је у свакој прочитаној песми
минута); другачији ритам.
• Зашто је смех важан за децу?
• Зашто деца треба да се радују?
• Зашто је важно да весели оду у
кревет?
• Да ли ће детињство утицати
на њихов живот касније?;
– чита Баладу о руменим
векнама.(РС, стр. 90);
 после провере утиска и читања
песме поставља питања:
• У које време тата и син иду по
хлеб?
• Које је годишње доба?
• Са чиме је у другој строфи
упоређена корица векне хлеба?
• Са чиме је у трећој строфи
упоређена векна хлеба?
• Зашто дечак не може да се
уздржи да не проба векну хлеба?
• Како разумеш мамино питање?
• Да ли је она заиста строга или
се шали са дечаком?
• Који стихови се римују?;
 прозива неколико ученика да још
једном изражајно прочитају песму.

– Даје да у РС попуне табелу на стр. 9,  Читају своје топ-листе.
задатак 6:
• Овде напиши топ-листу песама
Драгана Лукића које су ти се највише
допале и напиши њихову тему.;
Или
Научите напамет неку од песама.

часа


Наставна јединица: Опиши омиљено Облици рада: фронтални, индивидуални
занимање
Редни број часа: 120 Методе рада: дијалошка, монолошка,
илустративно-демонстративна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: табла, свеске, компјутер,

платформи
Циљ часа: оспособљавање ученика за Кључни појмови: занимање, говор, вежба
самостално, целовито и садржајно
причање на задату тему; подизање
нивоа културе усменог изражавања;
продубиљавање љубави према лепом
говору и култури усменог
изражавања; применаа знања из
језика и књижевности; подстицање
ученичке креативности и богаћење
речника.
Музичка култура
Грађанско вапитање
 развија – исприча шта зна о Литература за Литература
логично занимању које га занима; наставника: за ученика:
закључивање, – правилно се изражава;
врши анализу – примењује стечено знање Милија
и синтезу, на новим примерима. Николић:
.
компарацију и Методика
повезивање наставе
градива; српског језика
 примењује и
научено књижевности,
градиво ЗУНС,
стварајући Београд,1992.
сопствене
примере;
 развија љубав
М. Јањић,
према
Савремена
српском
језику. настава
говорне
културе у
основној
школи, Змај,
Нови Сад,
2008.
 Пажљиво слушају;
 гледају видео-запис и коментаришу,
– Поставља питање ученицима да ли постављају питања.
знају шта је пиротски ћилим;
– прича им о овом производу (ПРИЛОГ
1), а затим пушта видео-запис
(Pirotski ćilim - The Pirot Kilim –
YouTube, траје 6,5 минута);
– најављује циљ часа, пише назив
наставне јединице на табли.

 Поставља питања:
• Шта сте занимљиво видели?
 Одговарају на питања;
• Ко се бавио и бави ткањем?
 дају предлоге за говорну вежбу;
• Шта значе речи ћилимарка и
ткаља?  описују свој предлог занимања,
• Зашто је занимљиво то образлажу и процењују вредност
занимање? излагања.
• Шта је ваше омиљено занимање?;
– прави предлог излагања говорне
вежбе:
 НАЗИВ ЗАНИМАЊА;
 ШТА СЕ РАДИ, КАКО СЕ РАДИ,
ОПИС ПОСЛОВА;
 ЗАШТО ЈЕ ЗАНИМАЊЕ
ИНТЕРЕСАНТНО;
 ЗАШТО СИ ГА ТИ ОДАБРАО/ЛА;
 ПАЗИТИ КАКО СЕ ГОВОРИ:
ЈАСНЕ РЕЧЕНИЦЕ, НЕМА
ПРЕКИДА, ВОДИТИ РАЧУНА О
РЕДУ РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ;
 упућује ученике да направе кратак
концепт свог излагања о омиљеном
занимању;
 слуша говор, коментарише.

– Поставља питање да ли се машта о  Слушају, тумаче стихове, одговарају на
омиљеном занимању може претворити у питања;
стварност;  бележе домаћи задатак.
– чита стихове Мирослава Антића:
Свако дете има крила
само мора да се сети
где му расту сакривена
и моћи ће да полети.;
• Шта поручује песник деци?
• Која су то сакривена крила?
• Када ће дете моћи да полети?
• Верујете ли у песникове стихове?
• Желите ли да се то оствари?
Или
Илуструјте своје занимљиво занимање.

часа
Опиши омиљено занимање (говорна вежба)
 НАЗИВ ЗАНИМАЊА
 ШТА СЕ РАДИ, КАКО СЕ РАДИ, ОПИС ПОСЛОВА
 ЗАШТО ЈЕ ЗАНИМАЊЕ ИНТЕРЕСАНТНО
 ЗАШТО СИ ГА ТИ ОДАБРАО/ЛА
ПАЗИТИ КАКО СЕ ГОВОРИ: ЈАСНЕ РЕЧЕНИЦЕ, НЕМА ПРЕКИДА, ВОДИТИ
РАЧУНА О РЕДУ РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
СТАНДАРДИ: СЈ.1.2.2; СЈ.1.2.3; СЈ.1.2.5; СЈ.2.2.1; СЈ.2.2.4; СЈ.2.2.5
ПРИЛОГ 1.
Пиротски ћилим је традиционални производ текстилног заната у подручју Старе планине.
Ћилимарство се, сем у Пироту, развило и у околним местима: Чипровција, Самокова,
Лома и Берковица.
Један од првих помена пиротских ћилима у писаним изворима је попис објављен давне
1565. године у коме се каже да су лађе шајкаша на Дунаву и Драви биле прекривене
пиротским ћилимима.
Пиротски ћилими, изузетне лепоте и квалитета, украшавали су дворове српских владара.

Ткани су техником клечања и идентични су и са лица и наличја, што се постиже чврстим
уткивањем потке.
Један историчар је записао: „Када би се истраживало шта је који народ дао

оригиналној људској култури, српски би се могао похвалити епским песмама и пиротским
ћилимима.” Они су обележје не само града Пирота, већ и српске културне баштине у
целини и један од најстаријих заната овог поднебља.Ћилимарство у Пироту, граду
надомак српско-бугарске границе, а некада значајном караванском путу између Европе и
Блиског Истока, датира још из средњег века. По квалитету израде, лепоти шара и боја, као
и трајности, ћилимарство врхунац достиже у 18. веку, а на почетку прошлог века може се
похвалити великим бројем кућа које су имале разбој. Хроничари су забележили да се
почетком 20. века од две хиљаде кућа у у Пироту ћилимарством бавило 1800
домаћинстава. У то време то је била једна од најважнијих грана домаће радиности у том
граду источне Србије за који се верује да је и добио назив по ћилиму. Наиме, у средњем
веку када су у тим крајевима владали Турци, управо од турске речи пирлит што значи
шара, претпоставља се да је прихваћен и назив Пирот – Шаринград.
Пиротски ћилим је лако препознатљив, пре свега, по орнаментима, док се по

облику и боји одређује време настанка. Што је ћилим старији, шаре су ситније, складније
и јасније распоређене и махом су геометријског облика. Најзаступљеније боје на
пиротским ћилимима су црвена, бела и црна. Једном речју, креативност ткаље, њена
способност да замисао што верније пренесе на нити, у овом послу долази до пуног
изражаја.
Орнаментика на пиротском ћилиму је увек геометријска. Најчешће коришћени

облици били су гуштер, пламен, птиче, шкорпион, јеленак и гугутка, а биљни мотиви су
разгранато дрво, ђулови (руже) у више варијанти, нарови, венци (пресек цветова
уплетених у венац), цвет (каранфил, „свекрвин језик”, лала, ружа метлице). На пиротском
ћилиму преовлађује црвена боја у више нијанси – од светлоцрвене до боје труле вишње.
Често су заступљене плава и зелена, а од средине 19. века у употреби је бела (до тада је
коришћена „лукова” – драп боја). Посебно важна особина пиротских ћилима је да шаре
исто изгледају и са лица и са наличја.
Ћилими се традиционално ткају и у бачком селу Стапару, као и неким другим

бачким и банатским селима, али имају друге шаре.
ПРИЛОГ 2:
РАД УЧЕНИКА У ЈЕДНОЈ РАДИОНИЦИ

Наставна јединица: Називи уметничких Облици рада: фронтални, индивидуални
дела
вербално-текстуална, илустративно-
Тип часа: обрада Наставна средства: уџбеник, РС, свеска,
табла,

платформи
Циљ часа: стицање знања о правилима Кључни појмови: називи уметничких
употребе великог слова у писању назива дела
уметничких дела, проширивање општег
знања о правопису; подстицање ученика
на коришћење Правописа; развијање
писмености код ученика и потребе за
употребом правописа; подстицање развоја
интелектуалних функција уочавања,
анализирања, пажње, мишљења; развој
вербалних и стваралачких способности.
– буде оспособљен – зна правописна правила Литература Литература
да самостално везана за писање назива за за ученика:
правилно и свуда уметничких дела; наставника:
употребљава – самостално примењује
велико слово у правилну употребу Милија
Ивана
писању имена правописних знакова у Николић:
Јухас,
уметничких дела; обележавању улица и тргова. Методика
– примењује наставе Јасмина
научено градиво српског језика Игњатовић:
стварајући и Поуке о
сопствене примере; књижевности језику,
– развија љубав , ЗУНС, 1992. Едука, 2020.
према српском
језику. Митар Нада
Пешикан, Тодоров,
Јован
Јерковић, Стеванија
Мато Кеча,
Пижурица: Ивана
Правопис Јухас,
српскога
језика, Матица Јасмина
српска, Нови Игњатовић:
Сад, 1993. Радна
свеска
(српски
језик),
Едука, 2020.
 гледају прилог из Ермитажа;
 одговарају на питања.
• Да ли сте некада били у музеју?
• Шта сте видели?
• Зашто су нам важни музеји?;
– најављује видео-снимак Ермитажа у
Санкт Петербургу( HERMITAGE
MUSEUM Srbin koji u Ermitažu stoji pored
Da Vinčiija, Mikelanđela , Rembranta. траје
6,5. минута YouTube );
– поставља питање шта све чувају музеји;
– најављује циљ часа, пише назиив

– Пита:
• Међу изложеним предметима  Пажљиво слушају;
налазе се многа сликарска и вајарска  одговарају на питања;
дела. Како се пишу њихови називи?;  раде задатке, саопштавају
– даје упутство да у Поукама , стр. 77, одговоре;
ураде следећи задатак:  пишу реченице, саопштавају
шта су написали.
Погледај слике и допуни реченице.
Катарина Ивановић била је прва
српска сликарка. Њено најпознатије
дело _____________________ изложено
је у Народном музеју у Београду. Дело
Надежде Петровић
____________________________
изложено је у Уметничкој галерији
„Надежда Петровић” у Чачку.;
– даје задатак из Поука, стр.79;
Допуни речеице:
У Читанци ми се највише свидела

прича __________________________
____________________________. У
Читанци ми се највише свидела
песма __________________________
____________________________. У
уџбенику ликовне културе посебну
пажњу ми је привукла слика
_____________;
– након провере даје задатак бр. 2, из
РС, стр. 48:
Правилно препиши реченице писаним

словима.
СЛИКА „КОСОВСКИ БОЖУРИ”
ДЕЛО ЈЕ ПОЗНАТЕ УМЕТНИЦЕ
НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ.
„ПОРТРЕТ КНЕГИЊЕ ПЕРСИДЕ
КАРАЂОРЂЕВИЋ” НАСЛИКАЛА ЈЕ
КАТАРИНА ИВАНОВИЋ.
УРОШ ПРЕДИЋ НАСЛИКАО ЈЕ
ПОЗНАТУ СЛИКУ „КОСОВКА
ДЕВОЈКА”.;
– након провере даје задатак бр. 1,

РС, стр. 48:
Напиши називе књижевних дела из
своје Читанке: Писац Бранислав
Црнчевић, Гроздана Олујић, Светлана
Велмар Јанковић, Јасминка Петровић,
Александар Поповић, Весна Алексић,
Бранислав Нушић, Љиљана Крстић;.
– након провере поставља питање да
ли су чули за Ђуру Јакшића, писца и
сликара;
Он је написао познате песме
Отаџбина, На Липару, Падајте браћо.
Погледајте његове сликарске
композиције: Марко Краљевић,
Таковски устанак, Кнез Лазар. ;
– даје налог:
• напишите неколико реченица у
пару, у којима ћете написати имена
Ђуриних уметничких дела.
 Проверава урађене задатке;  Читају реченице;
Или:  бележе домаћи задатак.

Урадите задатке 2, 3, РС, стр. 53.
Називи уметничких дела
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.4.1. 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.2.

ПРИЛОГ 1. Марко Краљевић
Кнез Лазар, Таковски устанак


Наставна јединица: Писање речце Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
ЛИ пару
вербално-текстуална,
илустративно.демонстративна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: уџбеник, РС, свеска, табла,

платформи
Циљ часа: стицање знања о Кључни појмови: речца ЛИ, скраћени упитни
правилима употребе речце ЛИ и облици ЈЕ Л’ и ДА Л’
скраћених упитних облике је л’, и да
л’; проширивање општег знања о
правопису; подстицање ученика на
коришћење Правописа; развијање
писмености код ученика и потребе за
употребом правописа; подстицање
развоја интелектуалних функција
уочавања, анализирања, пажње,
мишљења; развој вербалних и
стваралачких способности.

– буде оспособљен – зна правописна правила Литература за Литература
да самостално везана за писање улица и наставника: за ученика:
правилно и свуда тргова;
употребљава речцу – самостално примењује Милија
ЛИ, скраћене правилну употребу Николић:
Ивана Јухас,
упитне облике ЈЕ правописних знакова у Методика
Л’ и обележавању улица и наставе Јасмина
ДА Л’; тргова. српског језика Игњатовић:
 примењује и Поуке о
научено градиво књижевности, језику,
стварајући ЗУНС, 1992. Едука, 2020.
сопствене
Митар Нада
примере;
Пешикан,
 развија љубав Јован Јерковић, Тодоров,
према српском Мато
Пижурица: Стеванија
језику.
Правопис Кеча,
српскога Ивана Јухас,
језика, Матица
српска, Нови Јасмина
Сад, 1993. Игњатовић:
Радна свеска
(српски
језик),
Едука, 2020.
 Прате излагање;
– Најављује да ће овог часа  анализирају упитник;
упознати туристичку агенцију  одговарају на питања.
„Глобус” из Сокобање.
У агенцији раде тата и мама.

Њихови близанци Урош и
Симонида иду у 4. разред. Да би
помогли родитељима, одлучили
су да се обрате једном госту .
Послали су му упитник.
Поштовани,
Дал хоћете собу са климом или
без ње. Јел више волите
источну ил западну страну
собе? Дали имате децу млађу од
десет година? Хоћетели да вам
доручак сервирају у соби? Дал
вам одговара готовинско
плаћање.
Хвала! Добродошли.;
– поставља питање шта је овде
занимљиво;
– најављује циљ часа, пише
назив наставне јединице на
табли.

• Да ли су деца правилно поступила?  Пажљиво слушају;
• Уочите и објасните њихове грешке  одговарају на питања;
у упитнику.  раде задатак у пару.
•
Шта је упитник? Даје задатак да
упитник препишу у школске свеске,
али са исправкама.
Прати исправљен текст, подстиче
ученике да понове како се пише
речца ЛИ.
Читају текст “Здрави зуби” из
Поука, стр.89.
- Даје задатак да из Поука,
стр.90. сами читају у себи
следећи пример: Често се, у
говору и писању, догађа да се
уместо речи је л’ погрешно
користи реч јер.
- Поставља питање: Шта сте ново
научили?.
- Раде задатак испод примера
(иста страна).
- Након провере, даје следећи
задатак:
Смислите два примера и напишите у
свеску /рад у пару)
Након провере, даје налог:
Допуни реченице речима јер или је
л’. •. ______ си ишао на Златибор?
Нисам могао _______ сам био
прехлађен. ____
___________се сада боље осећаш?
Да. Ићи ћу код рођака у Врњачку
Бању ______ нисам ишао на
зимовање.
Напиши реченицу у којој ћеш

искористити скраћени упитни облик
је л', да л' (раде индивидуално).

 Проверава реченице;  Читају реченице;
 проверава шта су научили, увежбали,  бележе домаћи задатак.
поновили;
Или:

часа
Писање речце ЛИ
Поштовани,
Дал хоћете собу са климом или без ње. Јел више волите источну ил западну страну собе?
Дали имате децу млађу од десет година? Хоћетели да вам доручак сервирају у соби? Дал
вам одговара готовинско плаћање.
Хвала! Добродошли!
Речца ЛИ увек се пише одвојено.
Скраћени облик се такође пише одвојено.


Наставна јединица: Писање речце НЕ Облици рада: фронтални, индивидуални, рад
у пару
Тип часа: утврђивање Наставна средства: уџбеник, РС, свеска,
табла,

платформи
Циљ часа: стицање знања о Кључни појмови: речца НЕ
правилима употребе речце НЕ;
подстицање ученика на коришћење
Правописа; развијање писмености код
ученика и потребе за употребом
правописа; развијање логичког
мишљења и способности закључивања
кроз решавање различитих типова
задатака; оспособљавање ученика за
правилно писање, употреба и
коришћење знања из правописа у
свакодневном животу; утицање на
свест ученика о културном понашању
кроз лингвометодички текст;
богаћење речника.

– буде оспособљен да – зна правописна правила Литература за Литература
самостално везана за писање улица и наставника: за ученика:
правилно и свуда тргова;
употребљава речцу – самостално примењује Милија
НЕ уз глаголе, правилну употребу Николић:
придеве, именице; правописних знакова у Методика
– примењује научено обележавању улица и наставе Јасмина
градиво стварајући тргова. српског језика Игњатовић:
сопствене примере; и Поуке о
– развија љубав књижевности, језику,
према српском ЗУНС, Едука, 2020.
језику. Београд, 1992.
Нада
Митар Тодоров,
Пешикан,
Јован Јерковић, Стеванија
Мато Кеча,
Пижурица: Ивана Јухас,
Правопис
српскога Јасмина
језика, Матица Игњатовић:
српска, Нови Радна
Сад, свеска
1993. (српски
језик),
Ђорђе Лекић:
Методика Едука, 2020.
разредне
наставе, Нова
просвета,
Вук
Милатовић:
Методика
српског језика
и
књижевности
у разредној
настави,
Учитељски
факултет,
 Прате излагање;
– Најављује необичан дијалог два зеца:  слушају приче.
Састала се два зеца. Доста им је свега.
Сваки од њих се жали.
Доста ми је. Немогу да пијем кафу.

Несмем да плачем. Када гласно кијам,
кажу да сам не васпитан. Не мам времена
да се играм. Морам да учим. Кажу да сам
не одговоран. Не ће понекад ни да ме
саслушају.
Други рече: Није то ништа. Ја несмем да

кажем да не ћу да кувам. Недају ми
шаргарепе па сам скоро изгубио вид. Дали
ми варјачу дугачку као штап. Незнам
шта ћу с њом.Кажу да сам нерадник. А
наредбе, јао: „Негази траву”, „Нелупај
папучама”.
Изненада налети трећи зец.
Он рече: Није то ништа. Мене сматрају

не јаким. Да бих добио шаргарепу, морам
да пређем лавиринт. Ја сам не срећан.
Помозите ми. А онда се удружише.;
• Шта ћемо данас вежбати?;
– пише назив наставне јединице на табли.

– Приказује жалбу првог зеца;

– дели наставне листиће;  Пажљиво слушају;
 подвлаче грешке;
– упућује ученике да подвуку грешке;
 раде задатке из Радне свеске у пару.
– проверава одговоре;
– поставља питање шта је неправилно
написано у тексту трећег зеца;
– проверава одговор;
– подстиче ученике на закључак када
се НЕ пише одвојено од глагола;
– подстиче их да пронађу неправилно
написане именице и придеве са речцом
НЕ, и утврде правило;
– утврђују правило за придеве;
– даје задатак бр.1, РС, стр. 55:
• Правилно препиши народне
умотворине.
Ако ти могу купити капу, памет немогу.
Благо ономе ко зна да незна, а хоће
дазна.
Боље је необећати, него реч неодржати.
Добра овца много неблеји, али много вуне
даје.
Где не ма рада, ту не воља влада.;
– након провере даје задатак бр. 2, РС,
стр. 55:
• Напиши речи супротног значења
користећи речцу не.
захвалност брига бринути здрав правда
успех успети писмен зрео спретан
видљив видети познат природан;
– даје упутство да пажљиво погледају
илустрацију, опишу је и користите
речцу НЕ.
 Читају описе;
 Слуша описе;  бележе домаћи задатак.
Или:

Илуструјте у свесци зеца.

часа
Писање речце НЕ
Речца НЕ се пише одвојено од речи које казују радњу.

Глаголи: НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ су обавезно спојени са речцом НЕ.
Одрична речца НЕ се пише спојено са ИМЕНИЦАМА (непријатељ, неповерење).
Одрична речца НЕ пише се заједно са ПРИДЕВОМ (неодговоран, ненаметљив).
Наставни листић
Други рече: Није то ништа. Ја несмем да говорим да не ћу да кувам. Недају ми шаргарепе
па сам скоро изгубио вид. Дали ми варјачу дугачку као штап. Незнам шта ћу с њом. Кажу
да сам нерадник. А наредбе, јао: „Негази траву”, „Нелупај папучама”.


Наставна јединица: Управни говор, Облици рада: фронтални, индивидуални, рад
писање речце ЛИ и НЕ у пару
Тип часа: утврђивање Наставна средства: уџбеник, РС, свеска,
табла

платформи
Циљ часа: стицање знања о Кључни појмови: речца НЕ
правилима употребе речце НЕ, речце
ЛИ и управног говора (сва три
модела); развијање писмености код
ученика и потребе за употребом
правописа; развијање логичког
мишљења и способности закључивања
кроз решавање различитих типова
задатака; оспособљавање ученика за
правилно писање, употребу и
коришћење знања из правописа у
свакодневном животу; утицање на
свест ученика о културном понашању;
богаћење речника кроз
лингвометодички текст.
- буде оспособљен да - зна правописна правила Литература за Литература
самостално везана употребу речце ЛИ, наставника: за ученика:
правилно и свуда речце НЕ и управног говора
употребљава речцу (сва три модела. Милија
НЕ,ЛИ, управног Николић:
говора, сва три - самостално примењује Методика
модела.; правилну употребу наставе Јасмина
 примењује правописних знакова у српског језика Игњатовић:
научено градиво обележавању улица и и Поуке о
стварајући тргова књижевности, језику,
сопствене ЗУНС, Едука, 2020.
примере; Београд, 1992.
 развија љубав Нада
према српском Ђорђе Лекић: Тодоров,
језику Методика
разредне Стеванија
наставе, Нова Кеча,
просвета, Ивана Јухас,
Јасмина
Вук Игњатовић:
Милатовић: Радна
Методика свеска
српског језика (српски
и језик),
књижевности
у разредној Едука, 2020.
настави,
Учитељски
факултет,
 Прате излагање.
– Поставља питање:  слушају музику птица, гледају
• Шта смо учили претходних часова из видео- запис, одговарају на питања.
правописа?;
– подсећа ученике да је пролеће стигло;
– пушта видео-запис (Instrumental –
buđenje prirode, Priroda Srbije, YouTube);
– поставља питање на шта их подсећају
цвркут птица, цветање висибабе,
нарциса, воће и да ли можемо назвати
ове тренутке „Буђење пролећа”;
– најављује циљ часа и пише назив
– Поставља следећу илустрацију и

пита:
 раде задатак у пару;
 пишу дијалог у свеску;
 решавају задатке.
• Шта открива ова илустрација?

• Ко је на небу?
• Како су нацртани месец, цвеће?;
• Заједно ћемо написати, на основу
ваших предлога, могући дијалог између
дечака и девојчице.;
– поставља питања шта је дијалог, а шта
управни говор;
– даје задатак ученицима да разговор
препишу у друга два модела;
– проверава одговоре, пази на
правописне знакове;
– подстиче ученике да замисле какво је
писмо могао дечак да напише;
– дели наставне листиће;
– приказује писмо, грешке треба да
исправе:
Драга Милена,
Незнам дал ћу моћи доћи сутра у школу.
Јел можеш ти да ми донесеш задатак?
Незнам шта ми је. Не миран сам јер
имам температуру. Дал’ ће сутра бити
контролни? Немогу више да пишем.
Поздрав;
– анализира исправљене грешке;
– најављује да и девојчица одговара
дечаку:
Драги Милане,
Имали смо контролни. Ево ти задатака:

1. Допуни реченицу.
Упитна речца ЛИ пише се
_______________ од глагола иза кога
стоји.
2. Заокружи правилно написане
реченице.
А) Јел имаш мало времена?
Је л' имаш мало времена?
Б) Јер дошао наставник математике?
Је л' дошао наставнк математике?
Је ли дошао наставник математике?;
– након провере приказује Миленину
илустрацију са мобилним телефоном:
• Напишите Миленину поруку.

Обавезно употребите речце ЛИ и НЕ.
 Читају СМС поруке;
 Проверава поруке;  пишу их на таблу.
Или

Илуструјте у свесци зеца.

часа
Наставни листић
Драга Милена,
Незнам дал ћу моћи доћи сутра у школу. Јел можеш ти да ми донесеш задатак? Незнам
шта ми је. Не миран сам јер имам температуру. Дал’ ће сутра бити контролни? Немогу
више да пишем.
Поздрав
СТАНДАРДИ: 1CJ.1.3.2. 1CJ.1.3.3. 1CJ.1.3.4. 1

СЈ.2.3.2.
ПРИЛОЗИ:
1. Заокружи речи које су правилно написане.
не писмен немој некупујем
не једем не мам непажљив
2. Заокружи слово испред реченица које су правилно написане:
а) Милован не игра стони тенис.

б) Дали су стигли гости?
в) Он је био не пажљив када је разбио прозор.
г) Је л’ су стигли такмичари?
3. Напиши питање у коме ћеш употребити упитну речцу ли. Напиши одговор на то
питање тако да садржи одричну речцу не.
Питање: _____________________________________________________________?
Одговор: _____________________________________________________________
4. Подвуци правилно написане реченице.
а) Дали данас идемо у библиотеку?

б) Да ли си читао/ла књижевно дело: „Доживљаји мачка Тоше”?
в) Дали волиш да читаш бајке?
г) Јесте ли гледали синоћ филм?
5. У левој колони су написане реченице. Препиши их у десну колону као упитне

реченице. Употреби речцу ли.
Он иде данас у биоскоп.

Хоћу да идем на тренинг.
Данас је хладно.
Ја волим висибабе.
6. Напиши две упитне реченице у којима ћеш употребити речцу ли.
________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
7. Допуни реченицу.
Упитна речца ЛИ пише се _______________ од глагола иза кога стоји.
8. У празне рубрике табеле унеси именице супротног значења.
срећа пријатељ
знање брига
захвалност успех
правда рад
9. У празне рубрике табеле унеси придеве супротног значења.
писмен природан
видљив здраво
зрео заинтересован
познат спретан

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Народна Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
песма: Милош у Латинима пару
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листић,

платформи
Циљ часа: усвајање основних Кључни појмови: народна епска песма
одлика епске народне песме;
уочавање етичких и естетичких
вредности песме; неговање љубави
према усменој епској поезији и
народној традицији.
Грађанско васпитање
 уочи основне − успешно чита и разуме Литература за Литература
одлике песме; епску народну песму; наставника: за ученика:
 чита са − описује свој доживљај Милија
разумевањем; прочитане епске Николић:
 опише свој песме; Моња Јовић,
доживљај Методика
− износи своје мишљење наставе Нада
прочитаног о епској народној
књижевног дела; српског језика и Тодоров:
песми;
 изнесе своје књижевности,
− познаје основне Читанка за
мишљење о ЗУНС, Београд,
одлике народне четврти
тексту; 1992.
јуначке песме разред
 одреди тему, (особине јунака, основне
поруке , разуме моралне вредности); школе,
идеје књижевног − одреди главни догађај, Едука, 2020.
дела;
време и место
 уочи машту у дешавања у Ивана Јухас,
књижевном делу;
 чита текст прочитаној песми; Јасмина
поштујући − одреди редослед Игњатовић:
интонацију догађаја у песми; Поуке о
стихова; − уочи главне и језику,
 проналази поруке споредне ликове и Едука, 2020
дела; разликује њихове
 анализира позитивне и негативне
илустрације у особине;
Читанци − уочава дијалог у
 учествује у народној песми и
разговору разуме његову улогу;
поштујући − разликује опис од
уобичајена приповедања у песми;
правила
− чита песму поштујући
интонацију
реченице/стиха;

поштујући уобичајена
правила комуникације
и пажљиво слуша

– Mотивацију постиже подсећањем да
је Милош Обилић један од  Описују своје утиске о песми;
најпознатијих српских јунака из  описују шта се догађа у природи у јесен.
Косовског боја;
• Шта је учинио овај јунак?
• Какво је обећање дао кнезу Лазару?
• Зашто је важан његов подвиг?;
– упознаје ученике да су многи сликари
приказивали овог јунака;
– приказује слику Адама Стефановича
„Кнежева вечера” из 1871. године;
– подстиче ученике да уоче боје,
композицију, први и други план;
• Како тумачите подигнузи мач?
• Да ли он то прети или брани своју
земљу?;
– приказује другу композицију – фреску
из Хиландара;
• Зашто се овај јунак нашао међу
светитељима?
• Шта је он свето учинио за своје
потомство и за нас данас?;
– приказује вајарско дело које се налази у

Грачаници;
• Какав је ваш утисак о овом делу?
• Зашто је ово вајарско дело постављено
у Грчаници?;
– подстиче ученике да закључе да су
уметници понети херојским чином овог
косовског јунака; то је разлог што је он
представљен од ратника до свеца;
– напомиње да се Милош јавља и у
многим предањима, епским песмама;
– најављује циљ часа, пише наслов

 Најављује песму Милош у

Латинима;  Пажљиво слушају;
 објашњава да су Латини били  описују свој доживљај песме (шта је лепо,
народ у данашњој Италији; нежно, маштовито);
 чита песму из Читанке, стр. 127  читају песму у себи;
до130;  понављају и проширују своје знање о
 након емоционалне паузе поставља песми;
питања:  одговарају на питања и слушају што
• Шта сте уочили у песми? наставник предаје;
• Која осећања је песма у вама  проналазе описе, дијалог.
побудила?
• Како замишљате главни лик?;
 даје налог да ученици читају песму
у себи;
• Да ли песма припада епском или
лирском роду?
• Којој књижевној врсти припада
ово дело?
• Наведите тему дела.
• Где се догађа радња?
• Које време је описано?
• Ко је послао Милоша Обилића у
Латине?
• Шта је био Милошев задатак у
Латинима?
• Како су га Латини дочекали?
• Чиме су се пред њим похвалили?
• Која реченица је Милоша
посебно изазвала?
• Са чиме Милош упоређује Цркву
Димитрију?
• Подвуците називе српских
цркава и манастира које Милош
помиње.
• Објасните зашто Милош
набраја толики број српских
цркава и манастира.
• Шта жели тиме да постигне?
• Подвуците осећање са којим
Милош говори о црквама свог
народа.
(понос, уображеност, себичност)
• Поред назива цркве Милош казује
и име владара који је ту грађевину
подигао као задужбину.
• Објасните зашто он то
наглашава.
• Закључите зашто се присутни
не слажу у вези с тим да ли је
буздован успео да прелети цркву.
• Шта се догодило кад се буздован
коначно вратио из облака?
• Шта се због тога догодило са
Милошем?
• Кога је Милош замолио за помоћ?
• Подвуци стих којим се он обраћа
Кости Циганину.
• Објасни како разумеш израз
„Богом брате.”
• У шта се Милош опкладио са
Латинима?
• Шта својим поступком он жели
да им докаже?
• Зашто Милош моли за опроштај
Бога и цркву?
• Закључи зашто се присутни не
слажу у вези с тим да ли је
буздован успео да прелети цркву.
• Шта се догодило кад се буздован
коначно вратио из облака?
• Шта се због тога догодило са
Милошем?
• Коме је Милош написао писмо?
(Милош није имао чиме да пише
већ је то чинио користећи крв из
свог образа.)
• Шта тај поступак говори о
њему?
• Како је Лазар одговорио на
Милошево писмо?
• Шта је написао господи
латинској?
• Шта је захтевао од њих?
• Чиме им је претио?
• Како су Латини поступили кад
су прочитали Лазарево писмо?
• Објасни шта то говори о
њиховом односу према Лазару.
• Протумачите зашто су
Латини дали Милошу хиљаду
дуката.
 задаје да ученици у песми пронађу  Проналазе у Поукама о језику управни

стихове који говоре шта се десило са говор , стр. 96 и пишу реченице према
Милошевим буздованом; друга два модела;
(Једни веле: „Јесте претурио.”  читају одговоре;
Други веле: „Није претурио.”  бележе домаћи задатак.
Трећи веле: „Јесте, те високо?”)
 задаје да стихове препишу у друга
два модела управног говора;
 слуша одговоре;
 дели ученике на пет група;
Или:

Напишите састав према наставном
листићу, из Мале школе писања,
Читанка, стр. 151.

часа
Милош у Латинома
Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска народна песма
Тема: опис боравка Милоша Обилића у Латинима
У песми Милош у Латинима се помињу бројне цркве и манастири. У

библиотеци или уз помоћ неког одраслог на интернету истражите и
сазнајте што више о манастиру Сопоћани (или Жича, Троноша,
Раваница, Високи Дечани). Напишите о томе кратак састав који
треба да садржи следеће податке:
- време настанка цркве,
- име личности која ју је подигла,
- место где се налази,
- кратак опис спољашњег изгледа,
- ваша оцена значаја те грађевине.
1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5. 1СЈ.3.5.1. 1СЈ.3.5.21СЈ.3.5.3.


Наставна јединица: Народна песма: Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
Милош у Латинима пару, групни облик
текстуална, метода писаних радова,
Тип часа: утврђивање Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листић,

платформи
Циљ часа: усвајање основних одлика Кључни појмови: епска народна песма
епске народне песме; уочавање
етичких и естетичких вредности
песме; неговање љубави према
усменој епској поезији и народној
традицији.
Ученик ће да: Ученик ће да: Преирода и друштво
 уочи основне  уочи основне одлике Литература Литература
одлике песме; описне песме; за за ученика:
 чита са  чита са разумевањем; наставника:
разумевањем;  изражајно чита
Милија
 опише свој поштујући правописна Моња
доживљај Николић:
правила; Јовић,
прочитаног Методика
 упозна карактерстике
књижевног дела; епске народне песме; наставе Нада
 изнесе своје  пронађе особине српског језика Тодоров:
мишљење о тексту; главног и споредних и
Читанка за
 одреди тему, ликова;; књижевности,
четврти
поруке, разуме идеје  одреди поруке ЗУНС,
разред
књижевног дела; књижевног дела; Београд, 1992.
основне
 уочи машту у  уочи машту у школе,
књижевном делу; књижевном делу; Едука, 2020.
 чита текст  проналази поруке дела;
поштујући  представља састав; .
интонацију стихова;  учествује у разговору
 проналази поруке поштујући уобичајена
дела;
 анализира правила комуникације
илустрације у и пажљиво слуша
Читанци; саговорника.
 представи своје
групно урађене
задатке;
разговору
поштујући
уобичајена правила
саговорника. 
 Даје задазак да се још једном штафетно  Читају песму;
прочита песма;  одговарају на питања и доносе закључке
 поставља питања: шта је епска народна песма.
• Шта је епска народна песма?
• Које догађаје најчешће описују
народни ствараоци?
• Ко су јунаци?
• Зашто су описани ти догађаји?
• Који инструмент је пратио стихове
песме?
• Које народне епске песме знате?;
– најављује циљ часа.


наслов на табли; – Проналазе десетерац, нема риме;
 даје задатак да у пару утврде дужину  проналазе особине главног и
стихова и постојање риме; споредних ликова;
 даје задатак да одреде главние и  проналазе поруке песме;
споредне јунаке и њихове особине  проналазе сличности између песме и
пронађу у самом тексту; приче Најбоље задужбине;
 задаје да пронађу поуке песме;  излажу своје саставе о задужбинама.
 поставља питање да ли постоје
сличности између ове песме и
приче Најбоље задужебине;
 даје задатак да у пару пронађу и
напишу сличности;
 позива представнике група да
реферишу шта су пронашли о
задужбинама.
– Резимира ток часа, проверава шта је  Понављају научено градиво.
усвојено на часу;
Или:

час
Милош у Латинима
Епска (јуначка) народна песма – писана обично у десетерцу, опева неки значајан
догађај: јуначко дело, битку, борбу за ослобођење или подвиг који се песмом чува од
заборава. Често је певана уз гусле; преносила се с колена на колено, усменим путем.
ЛИКОВИ
Главни:
Милош Обилић: правдољубив, храбар, одан, племенит, частан.
Споредни:
Латини: лицемерни, плашљиви, неискрени.
Кнез Лазар: одлучан, непоколебљив.
Коста Циганин: веран, частан.
ПОРУКЕ ДЕЛА:
Прошлост нашег народа је део наше садшњости и будућности.
Не треба устукнути пред непријатељима.
Наша домовина је наше благо.
„Отаџбина је веза која нас спаја са људима нашега рода и језика, било да припадају
прошлости или будућности, било да живе у садашњости.”
(Петар Кочић)
1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5. 1СЈ.3.5.1. 1СЈ.3.5.2. 1СЈ.3.5.3
ПРИЛОЗИ, фотографије манастира.


Наставна јединица: Називи институција, Облици рада: фронтални,
установа и манифестација индивидуални

вербално-текстуална, илустративно-
Тип часа: обрада Наставна средства: уџбеник, РС,

свеска, табла,
Дигитално издање уџбеника на

Циљ часа: стицање знања о правилима Кључни појмови: називи установа,
употребе великог слова у писању манифестацја, институција
маифестација, институција, установа;
проширивање општег знања о правопису;
подстицање ученика на коришћење
Правописа; развијање писмености код
ученика и потребе за употребом правописа;
подстицање развоја интелектуалних
функција уочавања, анализирања, пажње,
мишљења; развој вербалних и стваралачких
способности.
– буде оспособљен да – зна правописна правила Литература за Литература
самостално правилно и везана за писањеназива наставника: за ученика:
свуда употребљава уметничких дела;
велико слово у писању – самостално примењује Милија
назива институција, правилну употребу Николић,
Ивана Јухас
установа и правописних знакова у Методика
манифестација, обележавању улица и наставе Јасмина
– примењује научено тргова. српског језика Игњатовић,
градиво стварајући и Поуке о
сопствене примере; књижевности, језику,
– развија љубав према ЗУНС, Едука,
српском језику. Београд, 1992. 2020.
Митар Нада
Пешикан, Тодоров
Јован
Јерковић, Стеванија
Мато Кеча
Пижурица, Ивана Јухас
Правопис
српскога Јасмина
језика, Матица Игњатовић,
српска, Нови Радна
Сад, 1993. свеска
српски
језик,
Едука,
2020.
 одговарају на питања.
– Најављује да ће приказати делове великог
Међународног сусрета деце „Радост
Европе”:
• Међународни сусрет деце Европе
„РАДОСТ ЕВРОПЕ” већ пола века сваке
прве недеље октобра окупи у Србији децу
из преко двадесет земаља Европе и света,
која кроз игру, цртеж, музику и плес
показују обичаје и традицију своје земље.
Током тог сусрета Београд постаје дечја
престоница Европе из које у свет шаље
најлепшу слику о себи, својој култури,
традицији и гостопримству.
Она се одржала 2020. године под називом
„Нови снови”. Представлила су се деца из
четрнаест европских земаља.
(Specijalna emisija Radost Evrope 202,YouTube,
траје дуже, одабрати неке делове, обавезно
последњи део, деца из Србије);
• Зашто су важни овакви сусрети?
• Чиме нас они богате?
– најављује циљ часа.

– Пише назив наставне јединице на табли;

– поставља питање да ли ученици знају још неку
 одговарају на питања;
дечју манифестацију;
 преписују правилно
– ише: називе манифестација;
 раде задатак из Мале
ЂАЧКИ ВУКОВ САБОР – ТРШИЋ школе писања, РС, стр.
УЛИЦА ОТВОРЕНОГ СРЦА – БЕОГРАД 52;
 пишу реченице,
ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ – НОВИ САД саопштавају шта су
написали.
ФЕСТИВАЛ ЛУТКАРСТВА ОСНОВНИХ
ШКОЛА – НОВИ САД
ЂАЧКА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА – ПАРАћИН;
– подстиче ученике да закључе како се пишу
називи манифестација;
– чита правило у Поукама, стр. 83.
– даје задатак са исте стране:
Дате називе напиши правилно:
савет европе
министарство унутрашњих послова
филозофски факултет у београду
издавачко предузеће „едука” матица српска
народна скупштина републике србије;
– даје задатке 1 и 2, из РС, стр. 51:
1. Правилно препиши реченице писаним
словима.
АНА ЈЕ ЧЛАН ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
„КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ”.
ОНИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ НА
ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ.
МИЛАН РАДИ У ПРЕДУЗЕЋУ „ЗАСТАВА
АУТОМОБИЛИ”.
ДУШАН ТРЕНИРА У КОШАРКАШКОМ
КЛУБУ „ПАРТИЗАН”.
2. Напиши писаним словима реченице у
којима ћеш искористити дате називе
САЈАМ КЊИГА,
КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА,
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ, СРПСКА
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, МУЗЕЈ ГРАДА
НОВОГ САДА,
ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ.

 Проверава урађене задатке;  Читају реченице;
Или:  бележе домаћи задатак.

Урадите задатке 2 и 3, РС, стр. 53.
Називи институција, установа и манифестација
Називи институција, предузећа, установа, манифестација... пишу се великим

почетним словом. Уколико је име састављено од више речи, великим словом
се пише прва реч и речи које су властита имена.
ПРИЛОГ:
Нови Сад има много установа културе, предузећа, галерија, спортских клубова и
манифестација. У левој колони написани су неки примери. Подвуци речи које треба
писати малим словом. На линијама десно напиши писаним словима ћирилице примере из
краја у коме живиш.
 Музеј Града Новог Сада _____________________________________

 Змајеве Дечје игре _____________________________________
 Галерија „Павле Бељански” _____________________________________
 Рукометни Клуб „Војводина” ___________________________________
 Јавно Предузеће „Војводинашуме” _______________________________

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Десанка Облици рада: фронтални, индивидуални
Максимовић: Пауково дело
Наставна средства: Читанка, свеске,
Дигитално издање уџбеника на Мозаик платформи
Циљ часа: проширивање појмова о Кључни појмови: лирска песма, поређење
лирској песми; продубљивање
доживљаја књижевног текста;
развијање интелектуалних
способности ученика.
исходи
 чита са разумевањем;  описује естетски Литература за Литература за
 интерпретативно доживљај и износи наставника: ученика:
чита; утиске о прочитаној
песми; Милија
 опише свој доживљај
Николић:
прочитаног  изражајно чита Моња Јовић,
књижевног дела; текст; Методика
 одреди слој наставе српског Нада Тодоров:
 изнесе своје
мишљење о тексту; значења (тему, језика и
Читанка за
 иснoси своје поруке); књижевности,
четврти разред
мишљење о лепоти  утврди слој ЗУНС, Београд,
основне школе,
природе; звучања (дужина 1992.
Едука, 2020.
 уочи функцију маште; стихова, строфа, Pavle Ilić:
 одреди тему, идеје; рима, поређење); Ивана Јухас,
 утврди дужину  проналази Lirska poezija u
Јасмина
строфа; сопствене примере savremenoj
Игњатовић:
 утврди ритам; поређења: nastavi; Radnički
 образлаже поруке;  проналази поруке; univerzitet Поуке о језику,
 чита текст поштујући  повезује правопис „Radivoj Едука, 2020.
правила интонације; са текстом песме; Ćirpanov”. Novi
 учествује у разговору  учествује у Sad, 1980.
поштујући уобичајена разговору
поштујући правила Гордана Штасни:
правила комуникације Методика
и пажљиво слуша комуникације. наставе српског
саговорника; језика и
 утврђује и објашњава књижевности:
коришћење методичка
интерпункције на обрада
крају строфа. књижевног дела,
Завод за
уџбенике,

– Мотивацију постиже питањима:  Одговарају на питања.
• Ко је била Десанка Максимовић?
• Шта је написала ?
• Знате ли неку њену песму?
• Да ли сте читали њене бајке за децу?


на табли;
 пушта снимак линк: Desanka
 описују свој доживљај песме (шта је лепо,
Maksimović – Paukovo delo –
нежно, маштовито);
čita Gorica Popović,YuoTube;
 записују наслов песме у свеске;
 проверава утиске о песми (шта
 читају песму у себи;
је лепо, нежно, тајанствено);
 поставља питања након  још једном гласно читају текст;
прочитање песме:  понављају и проширују своје знање о песми;
• Којој књижевној врсти  одговарају на питања и слушају што
припада овај књижевни наставник предаје;
текст?  одређују тему;
• Која је тема?  проналазе поређење;
• Пронађи стихове у којима су  утврђују ритам;
описана следећа осећања:  проналазе поруке песме (рад у пару).
задивљеност, жалост, срећа.
• Пронађи и подвуци придеве у
првој строфи и одреди њихову
врсту.
• Подсети се врсте придева.
(Поуке о језику, стр. 22-25)
• Зашто су значајни придеви у
песми?
• Прочитајте стихове без њих
и објасните како они звуче.
• Шта песникиња слуша у
шуми?
• Како изгледа стаза којом
она корача?
• На шта наилази на свом
путу?
• Са чим је паук у песми
упоређен?
• Подвуците то поређење.
• Објасните која је сличност
између паука који је направио
мрежу и сељака који је узорао
њиву.
• Зашто песникиња није
покидала паукову мрежу?
• Каква осећања је паук у њој
пробудио?
• Песникиња није даље
наставила истим путем.
Подвуците два стиха која
то потврђују.
• Заокружи у њима реч која
ти је непозната.
• Прочитајте њено значење
испод текста.
• Објасните како је настала
та реч.
• О чему песникиња
размишља док се удаљава?
• Објасните како разумете да
је паук „можда срце у танане
нити прео”.
• Паук прави своју мрежу, а
песникиња пише своју песму.
Упоредите та два дела:
мрежу и песму.
• Објасните какве сличности
запажате у стварању
паукове мреже и стварању
песме.
• Протумачите разлику
између„паукове мреже” и
„пауковог дела”.
• Колико строфа има песма?
• Утврдите број стихова у
њима.
• Обележите риму.
•Да ли је ритам песме:
умерен, брз или спор?;
 даје задатак да пронађу
поруке.

 Упућује ученике да прочитају  Одговарају на питања;
текст о пауцима, Читанка, стр.90;  проналазе сличности и разлике између
 поставља питања: публицистичког текса и уметничког дела.
• Шта открива овај текст?
• Чиме нас је обогатио?
• Шта смо ново сазнали?
• Пронађите сличности и разлике
између овог текста и песме.;
Или:

Опишите слику коју желите,
напишите кратак састав (ПРИЛОГ 2)

часа.
Десанка Максимовић: Пауково дело
Књижевна врста: описна лирска песма
Тема: опис ткања паукове мреже
Поруке:
Природа је велики уметник.
Треба бити племенит према природи.
Свачији живот је вредан.
Никола Тесла, српски проналазач светског гласа, је написао: „Нема ствари која би
била тако вредна поучавања као природа”.
1СЈ.2.2.6. 1СЈ.2.5.3. 1СЈ.2.5.7. 1СЈ.3.4.4. 1СЈ.3.5.3. 1СЈ.2.3.7. 1СЈ.2.3.8
ПРИЛОГ 1.
Десанка Максимовић (1898–1993), српска песникиња и приповедач за децу и одрасле.

Објавила је књиге за децу и омладину: Врт детињства (1927), Патуљкова љуљашка
(1943), Ветрова успаванка (1953), Ако је веровати мојој баки (1959), Ђачко срце (1966)
Орашчићи палчићи (1965). Писала је књиге и за одрасле читаоце.
ПРИЛОГ 2.

ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Реченица Облици рада: фронтални, индивидуални,
Тип часа: утврђивање Наставна средства: табла, свеска, компјутер,

платформи
Циљ часа: обнављање знања о Кључни појмови: реченица (врсте, служба речи,
врстама реченица по облику и субјекат, изостављени субјекат)
значењу; обнављање знања о
служби речи у реченици (субјекат,
предикат, изостављени субјекат).
Ученик ће да: Ученик ће да: Познавање природе
 препознаје – препозна именице и Литература за Литература
врсте речи које глаголе као делове наставника: за ученика:
су у служби реченице:
субјекта и – препознаје субјекат и Милија
предиката; предикат; Николић:
.
 развија – зна на која питања се Методика
логично добијају ови делови наставе
закључивање, реченице; српског језика и
врши анализу и – примењује стечено књижевности,
синтезу, знање на новим ЗУНС, Београд,
компарацију и примерима. 1992.
повезивање
Томислав
градива;
Цветковић:
 примењује
Методика
научено
градиво наставе
стварајући српског језика и
сопствене књижевности,
примере; Педагошки
 развија љубав факултет,
према Сомбор, 2006.
српском
језику.
 Понављају појам слова, гласа, слога,
 Укратко понавља шта су радили речи, растављања речи на слогове и на
на претходним часовима из крају реда.
граматике;
 ставља илустрацију и најављује
циљ часа:
.
• Шта је слово?
• Шта је глас?
• Шта је слог?
• Колико гласова најмање мора
имати слог?
• Како се раставља реч на крају
реда?
• Шта је реч?
– Пише назив наставне јединице;

– поставља питања:  Пажљиво слушају;
• Из колико гласова се састоји реч  одговарају на питања;
рекет? • Колико слогова има реч  раде задатке;
девојчица?  пишу састав.
• Како се растављају следеће речи на
слогове: рекети, утакмица, такмичење.;
– даје задатак да, посматрајући
илустрацију, напишу једну просту
реченицу;
– након провере даје задатак да је
прошире;
– поставља задатак:
• Одредите врсте реченица по значењу:
Када је почела тениска игра?
То су дечак и девојчица.
Почните такмичење!
Одличан је почетак!;
• Која врста реченица по значењу је
изостављена: обавештајна, узвична,
заповедна: (Тражи усмени одговор)
• Како се деле реченице по значењу?
• Посматрајте илустрацију и напишите
једну потврдну и једну одричну реченицу.
• У следећим реченицама одредите
субјекте:
Дечак и девојчица играју тенис. Они
имају десет година.
• Шта је субјекат?
• Шта је предикат?
• На које питање се добија субјекат?
• Која врста речи је најчешће субјекат?
• Да ли субјекат увек стоји на почетку
реченице?
• Може ли реченица имати више
субјеката?;
– даје задатак да смисле реченицу са
више субјеката;
• Напишите једну реченицу у којој
субјекат неће бити на почетку
реченице.;
– након провере даје задатак да у
следећим реченицама пронађу
изостављени субјекат:
• Дечак и девојчица сваки дан
тренираju. То им чини велико
задовољство. Ускоро следи школско
такмичење. Немају много времена за
припреме.;
• Шта је изостављени субјекат?
– даје следећи задатак:
• Опишите дечака и девојчицу.
Пишите и реченице са изостављеним
субјектом.
У саставу подвуците субјекте,
заокружите предикате.

Активности наставника: Активности ученика:
– Проверава написане саставе; – Читају саставе.



часа
Реченица (утврђивање)
Реченице по значењу
Реченице по облику
Служба речи у реченици
Субјекат
Изостављени субјекат


ПРОЛЕЋА
Наставна јединица: Научили смо у Облици рада: фронтални, индивидуални
марту
Редни број часа: 130 Методе рада: метода писаних радова
Тип часа: утврђибање Наставна средства: тест,

платформи
Циљ часа: утврђивање знања из Кључни појмови: провера знања
месеца марта.
исходи Ликовна култура
Ученик ће да: Музичка култура
 Ради тест знања. – Провери своје знање Литература за Литература
за месец март. наставника: за ученика:
Милија
Николић:
Моња Јовић,
Методика
наставе српског Нада Тодоров:
језика и
Читанка за
књижевности,
четврти
ЗУНС, Београд,
разред
1992.
основне
школе, Едука,
2020.
Јасмина
Игњатовић:
Поуке о
језику, Едука,
2020.
Нада Тодоров,
Стеванија
Кеча,
Јасмина
Игњатовић:
Радна свеска
(српски језик),
Едука, 2020.

НАПОМЕНА: ТЕСТОВИ ЗА
ПРОВЕРУ ЗНАЊА НАЛАЗЕ СЕ У
ПОСЕБНОЈ „ЕДУКИНОЈ”
ПУБЛИКАЦИЈИ. ОВО СУ НЕКА
ПИТАЊА КОЈА СЕ МОГУ
КОРИСТИТИ У ЗАВИСНОСТИ ОД
УСЛОВА.
1. Прецртај име манастира који се
не помиње у песми Моше
Одаловића Молитва за маму.
Сопоћани, Жича, Милешева,
Грачаница, Раваница, Хопово
2. Драмски сукоб у Подели улога

настаје због:
а) препирке девојчице и дечака,
б) одбијања дечака да глуме улоге,
в) одбијање дечака да глуме улогу
магарца.
Заокружи одговор.
3. Подвуци правилно написане речи:
нејасан, несмотрен, незнам, незнање,
неможе, несмем, не долазак
4. Песникиња није покидала паукову
мрежу јер је
а) била љубоморна на лепоту паукове
мреже,
б) осећала страх од пауковог изгледа,
в) жалила паука.
5. Главни јунак у песми Милош у
Латинима је:
а) Цар Лазар,
б) Милош Обилић,
в) Вук Бранковић.
6. Зашто је Милош молио за опроштај
Бога и цркву:
Осећа да је бацање
буздована преко цркве израз
непоштовања према тој светој
грађевини.
Осећа да се превише хвалио
својим црквама и да је у томе
погрешио.
Подвуци тачан одговор.
7. Подвуци правилно написану
реченицу:
а) Дал идеш сутра на игралиште?
б) Да ли идеш сутра на игралиште?
в) Да ли идеш сутра на игралиште?
Или:

часа

Srpski 4 Mart 108 Do 130

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 Mart 108 Do 130

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – СРПСКИ ЈЕЗИК

Наставна тема: БУЂЕЊЕ Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

Општи исход Операционализовани Међупредметна повезаност:

Главни део часа

(сецесија, L’Art Nouveau,

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Запажања наставника о реализацији

1. Пронађите сличности и разлике између цвета и детета.

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ (за домаћи задатак)

МИЉКОВИЋ БРАНКО (1934-1961) писао је песме, преводио са руског и француског

Наставна тема: БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА Датум:

 уочи основне одлике  уочи основне одлике Литература Литература

Уводни део часа

Главни део часа

 Пише назив наставне јединице на

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Запажања наставника о реализацији часа

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.1. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.

крај 19. века

Наставна тема: БУЂЕЊЕ Датум:

 Пише назив наставне јединице

Vuk Stefanovic Karadzic: Srpski Rjecnik

• Како је настало Ковиљкино име?;

Провера остварености исхода

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.1. 1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.

Наставна тема: БУЂЕЊЕ Датум:

Уводни део часа

– Мотивацију постиже разговором о  Описују своје утиске о сликарској

– води разговор о композиицији:

 Пише наслов наставне јединице на

Завршни део часа

Одабери једну строфу песме и

 задаје домаћи задатак:

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3

Прилог, М. П. Барили, Портрет мајке, 1934./ http://domjevremagrujica.com/carobna-milena

Наставна тема:БУЂЕЊЕ Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

У музеју право богатсво чини једна

Људи су од давнина сматрали да

• Шта нам открива прва страна?

Главни део часа

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Провера остварености исхода

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: СЈ.0.1.3; СЈ.1.2.1; СЈ.2.2.1.

Наставна тема: БУЂЕЊЕ Датум:

Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна повезаност:

Главни део часа

– Подсећа ученике на композицију

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: СЈ.1.2.2; СЈ.1.2.3; СЈ.1.2.5; СЈ2.2.4; СЈ.2.2.5

Наставна тема: БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА Датум:

 Пише наслов наставне јединице

• Које особине има магарац?

• Шта би Мирко желео да игра?