Pripreme 4 - Septembar

ПИСАНА ПРИПРEМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језик

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Поново у школи
ТИП ЧАСА Уводни час
РЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 1.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Демонстративна, дијалошка
НАСТАВНА СРЕДСТВА
ЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у садржаје предмета Српски језик.
ЗАДАЦИ ЧАСА
Образовни – Усвајање назива књиге и иконица у уџбенику и радној свесци.
Функционални – Развијање способности запажања, мишљења, логичког закључивања,

разликовања уџбеника од радне свеске.
Васпитни – Развијање прецизности, тачности и уредности.

Образовни стандарди који се могу
применити
ТОК ЧАСА
Емоционално – интелектуална припрема – Разговор о обрађеним садржајима у трећем разреду: Које приче смо
читалали и анализирали прошле школске године? Које смо песме научили? Шта смо учили из правописа и граматике?
– Неколико ученика рецитује песме које смо научили у другом разреду.
Упознавање уџбеника за трећи разред – Учитељ упознаје ученике са уџбеницима и садржајима програма.
– Читанка Речи чаробнице – учитељ и ученици анализирају садржај Читанке и уочавају које писце чија су дела већ
читали и обрађивали, као и писце са чијим делима се до сада нису сусрели.
– Уџбеник О језику – упознавање са граматичким и правописним садржајима.
– Учитељ упознаје ученике са распоредом: писмених задацима које ће радити по два у сваком полугодишту.
– Разговор о начину употребе бесплатних уџбеника:
 Уџбеници се не попуњавају, по њима се не пише. Ако при раду треба да подвуку одређене речи или реченице,
то треба да раде искључиво обичном оловком и овлаш, како би на крају школске године то лако обрисали.
 Учитељ истиче да те уџбенике треба да користе њихови другари и наредних година.
– Потребан прибор за часове математике:
 2 свеске А5 формата на линије – једна за школски, а друга за домаћи рад.
 Лектиру пишу у истој свесци као и прошле године.
 Графитна оловка за школски рад, пенкало за домаћи рад.
 Хемијске оловке – црвена и плава.
 Вежбанка за писмене задатке
 Лепак за папир
ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Летњи распуст
ТИП ЧАСА Утврђивање
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, усменог излагања, писаних радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА Текст, хамер
ЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у правилно говорно и писмено изражавање.
Образовни – Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно и
писмено изражавање.
– Развијање способности за правилно и течно усмено и писмено
изражавање.
– Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког
мишљења.
Функционални – Богаћење речника ученика.
– Подстицање ученика на развијање пријатељских односа са другима.
Васпитни – Развијање прецизности и фине моторике шаке као припреме за писање.
Образовни стандарди који се могу 1СЈ.0.1.1. 1СЈ.0.1.5. 1СЈ.2.3.6.
применити
ТОК ЧАСА
I Мотивациона припрема – Гроздање на тему: Распуст.
– Ученици записују асоцијације на распуст.
– Ученици читају речи које су написали у грозду. Учитељ записује речи у одељењски грозд на хамер.
– Допуна грозда – ученици допуњују грозд новим речима плавом бојом.
II Најава наставне јединице – Управо сте се вратили са свог првог распуста. Данас ћете нам причати о томе како сте
провели овај распуст. Учитељ најављује наставну јединицу и пише по табли наслов – Доживео сам на распусту.
III План причања
– Учитељ упућује ученике уз помоћ питања које појединости треба да садржи прича о доживљају са распуста.
План причања:
1. Где си провео/ла распуст?
2. Који доживљај је посебан?
3. Где је то било? Ко је био присутан?
4. Шта сте радили?
5. По чему га памтиш?
– Учитељ чита ученицима рад ученика на тему Доживљај са летњег распуста.
Доживљај са летњег распуста
Летњи распуст провео сам са родитељима и сестром у селу. Били смо у Прњавору, селу у подножју планине Авале.
Уживали смо у чарима ове прелепе планине.
Најлепши доживљај ми је излет до Авалског торња. Тог јутра смо устали рано. Мама и тата су спаковали
неопходне ствари за боравак у природи, а сестра и ја смо понели лопту и вијаче. Били смо веома узбуђени када смо
стигли до торња. Једва сам чекао да се попнемо. Сви смо се одушевили погледом који се пружао са врха ове велелепне
грађевине. Београд се видео као на длану.
Након обиласка торња отишли смо до једног пропланка. Мама и тата су седели и уживали хладу. Сестра и ја смо
се играли и сакупљали шишарке. Од њих смо направили мали торањ.
Памтићу овај догађај по томе што сам уживао у природи окружен љубављу моје породице.
Владимир, ученик 4. разреда
– Разговор – Шта је овај ученик написао у првом делу састава? Који доживљај је описао? Шта су радили уочи
прославе? Шта су радиле мама и бака? Како су провели Бадње вече? Где су пронашли поклоне? Ко је добио новчић из
чеснице? По чему ће памтити овај празник?
IV Причање на основу плана
– Неколико ученика прича причу на основу плана.
V Самостални рад ученика
– Напиши што више речи о насељу, месту где си провео/ла распуст..
– Читање ученичких радова.
VI Домаћи задатак – Састав на тему Нови предели и пријатељи.
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТОК
,,Мрав ЧАСА
добра срца”, Брана Црнчевић
IТИПИнтелектуално
ЧАСА – емоционалана припрема – Обрада Асоцијације на мрава.
–РЕДНИ
Разговор о утисцима
БРОЈ и тумачење
НАСТАВНЕ изреке: Где живе
ЈЕДИНИЦЕ 3. мрави? Какве су то животиње? Које особине их красе?
II Најава наставне
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ јединице – Ученицима се саопштава
Фронтални, да ће данас учити песму Мрав добра срца коју је написао
индивидуални
Брана Црнчевић.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Учитељ записује наслов песме и име писца на таблу, а ученици
Дијалошка, демонстративна, у свеске.
метода писаних радова, рада на тексту
III Портрет писца
НАСТАВНА СРЕДСТВА – Брана Црнчевић је живео и радио у 20.
Компакт диск веку. Рођен је у Руми. Позната дела: Љутито меше,
јежева
ЦИЉ ЧАСА кућица, Босоноги и небо, дугме служи капуту...
Увођење ученика у доживљавање, разумевање и тумачење песме.
IV Интерпретативно
ЗАДАЦИ ЧАСА читање – Учитељ чита песму у Читанци, на страни 66.
V Разговор о доживљајима и утисцима – После– прочитане
Образовни Подстицање песме и емоционалне
ученика паузе учитељ
да искажу доживљаје разговара са
о прочитаној песми.
ученицима како су они доживели ову песму и какви су њихови утисци, постављајући им
– Тумачење песме: анализа песме уз помоћ питања, следећа питања: Да ли вам
интуитивно
се песма допала? Зашто? препознавање песничких слика и градације.
VI Тихо усмерено читање – Ученици тихо или у–себи читајуипесму
Уочавање са задатком
именовање строфедаи уоче какоу мрави
стихова песми.живе у свом
граду.
Функционални – Вежбање читања.
VII Анализа песме – Ученицима се постављају следећа питања:
– Богаћење Где ученика.
речника живе мрави? Колико становника има њихов
град? Како изгледа један дан у мрављем граду? Како – Усмеравање пажње особине
он почиње? Које одликују
на појединости мраве? Шта
и целину. је пореметило
Развијање логичког
њихову устаљену дисциплину? Како су реаговалимишљења.мрави када су установили да један недостаје? Шта су урадили?
Шта им је рекла мајка одбеглог мрава? Како се понашао њениндивидуалност
– Подстаћи син? Шта га је мучило? Како суученика,
и креативност мрави покушали да
оспособљавање
одобровоље свог пријатеља? Да ли је мрав то прихватио? На кога је био љут? Шта му је било најважније?
за самостално читање, упућивање ученика у посматрање: уочавање,
Зашто овај мрав има добро срце? Да ли познајешослушкивање;
неку особу која има добро срце? Каква је она?
–Васпитни
Анализа ликова: Ко су главни ликови? Које су њихове особине?
– Критичко просуђивање, неговање смисла за уочавање лепоте
VIII Језик и стил – Колико строфа има ова песма? Шта је рима?
изражавања, Пронађи
развијање речи које
љубави премасе читању
римују. и књижевности.
IX Синтеза – Следи читање песме. Сваки ученик– чита по једну строфу песме.
Именовање осећања које су карактеристична за одређене животне
X Самостално - стваралачки рад – Богаћење речника – Пронађи
ситуације, и напишиишто
као и пожељних више речиособина.
непожељних са сличним значењем
које описују: добро срце. – Развијање осећање за лепоту језичког израза.
XI Домаћи задатак
Образовни стандарди– Пронађи народне пословице,
који се могу загонетке и изреке
1СЈ.1.3.5. о мравима.
1СЈ.2.3.7. 1СЈ.3.3.2.
применити
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТОК
,,Мрав ЧАСА
добра срца”, Брана Црнчевић
IТИПЕмоционална
ЧАСА припрема – Учитељ дели ученицима стикере. Ученици имају задатак дана стикерима напишу
Утврђивање
особине
РЕДНИ коју БРОЈнајвише
НАСТАВНЕцене код људи.
ЈЕДИНИЦЕ 4.
–НАСТАВНИ
Ученици читају особине које су записали и стикере
ОБЛИЦИ лепе на индивидуални,
Фронтални, чарт. групни
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ јединице – Данас настављамо рад на песми Мрав добра срца,
Дијалошка, демонстративна, Бране
метода Црнчевића.
писаних радова,Учитељ
рада на тексту
најављује наставну
НАСТАВНА СРЕДСТВА јединицу и записује наслов на табли.
Наставни листићи
III
ЦИЉ Изражајно
ЧАСА читање – Ученици штафетно читају песмуученика
Увођење (један ученик једна строфа).
у доживљавање, разумевање и тумачење песме.
IV Анализа
ЗАДАЦИ ЧАСА – Разговор о садржини: Где живе мрави? Како изгледа њихова заједница? Који догађај је променио
њихове
Образовни навике? Шта је растужило малог мрава? Како је мравићученика
– Подстицање показивао да своје
искажунезадовољство? Како су реаговали
доживљаје о прочитаној песми.
мрави када су сазнали разлог његовог незадовољства?– Тумачење песме: анализа песме уз помоћ питања, интуитивно
V Рад по групама – Учитељ дели групама задатке. препознавање песничких слика и градације.
1. група – Правила мрављег града. – Уочавање и именовање строфе и стихова у песми.
– Ученици имају задатак да напишу на основу песме
Функционални правилачитања.
– Вежбање којих су се придржавали становници града.
2. група – Прича малог мрава – Богаћење речника ученика.
– Ученици имају задатак да напишу како се мали–мрав осећао ипажње
Усмеравање о чемунаје појединости
размишљао док је одбијао
и целину. да говори.
Развијање Причу
логичког
пишу из перспективе мравића, у првом лицу. мишљења.
3. група – Грозд на тему Добро срце. – Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање
– Ученици имају задатак да напишу сто више речи за које се односе
самостално на датиупућивање
читање, израз. ученика у посматрање: уочавање,
4. група – Заврши песму. ослушкивање;
– Где су мрави нашли цврчка? Опиши сусрет мравића
Васпитни и цврчка?
– Именовање осећања које су карактеристична за одређене животне
5. група - Упоређивање песме Мрав добра срца иситуације,
басне Цврчак
као иипожељних
мрав. и непожељних особина.
– Ученици имају задатак да напишу сличности и –разлике између
Развијање ова два
осећање књижевна
за лепоту дела. израза.
језичког
– Док групе раде на задацима учитељ их обилази–иКритичко
помаже им уколико за то има потребе.
просуђивање, неговање смисла за уочавање лепоте
VI Извештавање група – Групе излажу одговоре на постављена
изражавања, питања.
развијање љубави према читању и књижевности.
– Након извештаја сваке групе следи анализа и разговор на нивоу одељења.
VII Језичкастандарди
Образовни игра – Уланчавање речи.
који се могу 1СЈ.1.3.5. 1СЈ.2.3.7. 1СЈ.3.3.2.
–применити
Учитељ започиње реченицу. Ученици, један по један додају речи са циљем да саставе што дужу реченицу.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТОК ЧАСА
Нови предели и пријатељи – анализа домађег задатка
IТИП Мотивациони
ЧАСА разговор – Акустичке вежбе. Утврђивање
–РЕДНИУченици на знак
БРОЈ наставникаЈЕДИНИЦЕ
НАСТАВНЕ гласом имитирају5.звуке: море, таласи, летња олуја, птичице...
–НАСТАВНИ
Разговор: Како се осећате када чујете звук мора?
ОБЛИЦИ Којим бојама
Фронтални, би приказали ове појаве? Да ли сте се уплашили од
олује?
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Метода усменог излагања, дијалошка
НАСТАВНА јединице – Данас ћемо анализирати
СРЕДСТВА Наставни домаће
листић задатке. Учитељ најављује шта ће радити на овом
часу
ЦИЉ ЧАСАи пише по табли наслов – Нови предели и Подстицање– ученика
пријатељи анализа домаћег задатка.
на усмерено и слободно изражавање.
III Разговор
ЗАДАЦИ ЧАСА о теми – Учитељ обнавља са ученицима правила писања, на шта треба да обрате пажњу док слушају
радове
Образовни и на који начин треба да коментаришу радове:
– Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно
– садржину рада; изражавање.
– композицију састава (увод, разрада, закључак); – Развијање способности за правилно и течно усмено изражавање.
–Функционални
сликовитост описа; – Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког
– читање састава. мишљења.
IV Читање домаћих задатака – Ученици читају
Васпитни радове. речника ученика.
– Богаћење
–Образовни
Након сваког прочитаног рада
стандарди који се могуследе коментари ученика. 1СЈ.0.1.7.
1СЈ.0.1.1. 1СЈ.2.3.3.
–применити
Учитељ коментарише прочитани рад: садржину рада, композицију састава (увод, разрада, закључак), сликовитост
описа, граматичке и правописне грешке, спољашњи изглед састава (рукопис, уредност и читљивост), читање састава.
V Писање – Најлепше реченице из састава учитељ записује на табли, а ученици у свеске.
ПРИЛОГ
БЕЛЕЖЕЊЕ ЗАПАЖАЊА О ДОМАЋЕМ ЗАДАТКУ МОГ ДРУГА
Процени у којој мери је твој друг кроз задатак испунио следеће захтеве тако што ћеш у одговарајући правоугаоник
уписати знак .
Захтев је испуњен: сасвим делимично није

испуњен
Одговорио је на тему
Композиција (Да ли су увод, разрада и закључак јасно изражени
кроз садржај?)
Ток−след догађаја (повезаност излагања)
Јасне и сликовите реченице
Изражајно читање
У раду ми се допало:________________________________________________________.
У раду ми се није допало: ____________________________________________________.
Треба да исправи:___________________________________________________________.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Научили смо из граматике
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на тексту, индуктивно-дедуктивна
НАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листић, графофолија
ЦИЉ ЧАСА Утврђивање знања о врстама и служби речи у реченици.
Образовни – Уочавање и препознавање врста речи и службе у реченици.
– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених
Функционални знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог
изражавања.
Васпитни
Образовни стандарди који се могу 1СЈ1.4.1. 1СЈ1.4.2. 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.4. 1СЈ.2.4.5.
применити
ТОК ЧАСА
I Интелектуално емоционалана припрема – Учитељ започиње час обнављањем знања о врстама и служби речи.
II Најава наставне јединице –Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Врста и
служба речи
III Самостални рад ученика – Учитељ дели ученицима наставни листић са припремљеним задацима.
1. Подвуци именице и одреди род и број.
ТОПЛА, ДРВО, ПЕВАТИ, НОЋ, СЕДА, КРЕВЕТИ, МУЊЕ,СИПАТИ, СТАКЛА, СЛИКЕ.
2. Одреди лице и број глагола.

СЕДИМ, ЗНАЈУ, ГОВОРИШ, ПИШЕМО, КОРАЧАТЕ, ПЕЧЕ.
3. Подвуци глаголе у реченици и промени га кроз лица једнине и множине.

Стигао је на станицу пре него што је железничар свирнуо у пиштаљку.
4. Подвуци придеве у следећој реченици и одреди којој врсти придева припадају.

Освануо је прекрасан дан обасјан сунчевим зрацима и дечјим осмесима.
5. Подвуци описне придеве и одреди ког су рода и броја..

Марков, свилене, београдски, лепо, плави, Сањина, драга, висок, сјајно.
6. Одреди службу речи у реченицама.

Малопре је дечак хитро отрчао на терен.
Јуче је ратар напорно радио на њиви.
У зору је певац снажно закукурикао на огради.
Јутрос је рода изненада слетела на кров.
7. Прошири дате реченице прилошким одредбама за место, време и начин.

Пас је залајао.
Вишња ће процветати.
Сликар слика.
IV Анализа –Ученици читају своја решења и заједно их анализирају и допуњују.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Нучили
ТОК смоЧАСА
из правописа
I Интелектуално емоционалана припрема – Учитељ на табли пише речи: СПАВА, ДРВО, СТОЛОВИ, ИВАНОВА,
РЕДНИ НИШ,
ДОБРО, БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕПЕВТИ,
ГВОЗДЕНА, СЕСТРИНА 7. САЊАТИ, ХЛАДНО
–НАСТАВНИ ОБЛИЦИречи према врсти којој припадају.
Ученици разврставају Фронтални,Обновити
значења и врсте именица, придева и глагола.
НАСТАВНЕ
II МЕТОДЕ
Најава наставне јединице – Научили смо изДијалошка,
правописа идемонстративнаписаних
граматике. радова
НАСТАВНА
III Самостални СРЕДСТВА
рад ученик – Подела наставних Графофолија,
листића. наставни листић
ЦИЉ ЧАСА Наставни Утврђивање
листић обрађених садржаја из правописа и граматике.
1. Упиши одговарајуће
ЗАДАЦИ ЧАСА знаке у текст и препиши га правилно.
Ана упита Зорана Умеш ли да пливаш – Обновити писање скраћеница.
Образовни
Нисам још научио добро да пливам одговори он
– Правилна употребе великог слова на почетку реченице, у писању
Крајње је време рече Ана да научиш имена и презимена и географских назива.
2. Дату реченицу напиши у сва три модела управног
Функционални говора.употрба знакова интерпункције и управног говора.
– Правилна
Марко је рекао Наташи да не може да иде у биоскоп.
– Развијање логичког и апстрактног мишљња; примена стечених
3. Препиши адресе правилно. знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог
Маја вулић, трг маршала, Париз
Васпитни изражавања.
стефан Драгић, улица Хероја, Нови сад – Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у
Рајна Шаренац, улица Краља Милана , београ одређеним ситуацијама.
јован симић,
Образовни крајишка
стандарди улица,
који бачка Топола 1СЈ.1.3.3.
се могу 1СЈ.1.3.4. 1СЈ.2.3.2. 1СЈ.2.4.6.
4. Прецртај погрешно написане скраћенице.
применити
Основна школа – О.Ш. и слочно – и сл. Уједињене нације – УН ученик – уч. цтрана – стр
и тако даље – итд Република Србија – РС. центиметар – cm
5. Препиши правилно текст.
вељко и ја сакупљамо поштанске марке. посебно смо се радовали маркама из египта и шведске. такође смо
нам биле занимљиве марке из холандије са лалама. неки французи донели су нам марке са сликама двораца
поред реке лоаре. из лондона смо добили марку са најпознатијим сатом који се зове биг бен. Вељкова мама
Јасна има пријатеља који је филателиста. Он живи на новом београду, у улицијурија гагарина. Вељко и ја
смо му однели албум са нашим маркама да их процени. Рекао нам је да су наше марке вредне и да их обавезно
донесемо на изложбу која ће се организовати у народном музеју на тргу републике.
Непозната реч: филателија (реч француског порекла) – љубав према поштанским маркама, њихово сакупљање и
проучавање.
Анализа наставног листића. На графофолији се откривају тачна решења и заједно са ученицима се упоређују са
њиховим решењима.
IV Домаћи задатак – Уради исправак.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ,,Јесен”, Војислав Илић
ТИП ЧАСА Обрада
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, рада на тексту
НАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листић
ЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у доживљавање, разумевање и тумачење песме.
Образовни – Подстицање ученика да искажу доживљаје о прочитаној песми.
– Тумачење песме: анализа песме уз помоћ питања, интуитивно
препознавање песничких слика и градације.
– Уочавање и именовање строфе и стихова у песми.
Функционални – Вежбање читања.
– Богаћење речника ученика.
Васпитни – Именовање осећања које су карактеристична за одређене животне
ситуације, као и пожељних и непожељних особина
применити
ТОК ЧАСА
I Интелектуално – емоционалана припрема – Реши асоцијације.
клип ајвар жуто ранац

клас џем увело књиге
грозд туршија грана ђак
махуна паприке крошња звоно
плод зимница лишће школа
јесен
– Разговор: По чему је рана јесен посебна? Како се другачије зове? Шта је одликује? Упореди рану и касну јесен.
II Најава наставне јединице – Ученицима се саопштава да ће данас учити песму Јесен – В. Илић . Учитељ записује
назив песме и име писца на табли, а ученици у свеске.
III Портрет писца – Војислав Илић (1860 – 1894) је живео у Београду. Потиче из чувене породице чија је кућа била
стечиште познатих књижевника тога времена. Сматра се оснивачем модерне српске поезије. Дела: Песме.
IV Интерпретативно читање – Учитељ чита песму у Читанци, на страни 27.
V Разговор о доживљајима и утисцима – После прочитане песме и емоционалне паузе учитељ разговара са
ученицима како су они доживели ову песму и какви су њихови утисци, постављајући им следећа питања: Да ли вам
се песма допала? Зашто? Каква осећања је у вама пробудила?
VI Тихо усмерено читање – Ученици тихо или у себи читају песму са задатком да подвуку непознате речи, ако их
има.
VII Тумачење непознатих речи и израза – вреже – стабиљка зељастих биљка пузавица; пухор – ситан пепео;
древна – веома стара, старинска; гатке – бајке, легенде.
VIII Анализа песме – Ученицима се постављају следећа питања: Какав је карактер (ћуд) јесени? Где стоји јесен?
Зашто песник каже да стоји на пољу? Шта представљају вреже? Од чега мирише трава? Зашто се јесен смеши
грозду? Зашто ће ноћи и дани бити спокојни? Шта доноси спокој? Шта раде људи у јесен на селу када се у вечерњим
сатима окупе око огњишта? О чему разговарају? Какав је ритам у овој песми? На који начин дужина стиха утиче на
атмосферу у песми?
Пронађи у тексту речи и изразе којима песник назива јесен? Пронађи у песми визуелне, звучне и мирисне елементе.
– Ученици пишу у свесци песничке слике.
IX Језик и стил – Разговор: Којој врсти лирске песме припада ова? Шта су описне песме.
Описна песма помоћу слика природе приказује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли.
– Ученици издвајају песникова осећања.
X Синтеза – Следи читање песме. Сваки ученик чита по једну строфу песме.
XI Самостално - стваралачки рад – Замисли да си тио јесен и опиши шта би радила/о и видео/ла на селу.
– Ученици записују своја размишљања.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Именице
ТОК ЧАСА
ТИП
I Интелектуално – емоционалана припрема –Обнављање
ЧАСА Учитељ дели ученицама наставне листиће са задатком да пронађу
РЕДНИ
уљеза БРОЈ НАСТАВНЕ
у низовима речи. ЈЕДИНИЦЕ 9.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, рад у пару
киша
НАСТАВНЕ МЕТОДЕфиока лала Дијалошка, демонстративна,
град писаних радова
снег
НАСТАВНА СРЕДСТВА дете јелен Графофолија,Нишнаставни листић, апликација
ЦИЉлоптаЧАСА оловка човек Обнављање знањаШабацо именицама.
ветар
ЗАДАЦИ ЧАСА прозор књига Колубара
Образовни – Препознавање именица у тексту и одређивање значења, рода и броја
– Разговор: Шта су именице? Како се именице деле?именица.
Шта означавају заједничке именице? А шта властите? Ког рода
могу бити именице? Уз помоћ којих речи одређујемо– Усвајање и разумевање
родове? службе
Ког броја могу именица
бити именице?у реченици.
Функционални
II Најава наставне јединице – Данас ћемо вежбати – Развијање логичког
именице. Учитељи најављује
апстрактног
штамишљњња;
ће радити примена стечених
на овом часу и пише
по табли наслов – Именице. знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог
III Самостални рад ученик – Учитељ дели ученицимаизражавања.
наставне листиће.
Васпитни
1. Подвуци црвеном бојом заједничке, а плавом–властите
Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у
именице.
одређеним ситуацијама.
Воз из Београда за Нови Сад каснио је читав сат. Са мном у купеу седела је жена са сином. Дечак је имао око
Образовни
десет годинастандарди
и у наручјукоји се могу
је држао 1СЈ.1.4.2.
жутог пса шиљасте 1СЈ.2.4.2.
њушке. Упитао 1СЈ.3.4.1.
сам дечака како се зове пас. Поносно ми је
применити
рекао да његова куца носи име јунака из стрипова и да се зове Астерикс.
2. Разврстај дате именице према роду коме припадају.
торба, рачунари, стабло, небо, концерти, игралиште, представа
3. Разврстај именице преба њиховом броју.
Птица, тренерка, шоње, рођендани, пахуља, звучници.
4. Одреди род и број именица:
цветови, стакло, тротоар, капуљача, звона, минђуше
5. Подвуци именице које су неправилно написане и препиши их правилно.
Јунак Одмор дунав Париз брод
Пирот Драган Фудбал Море смедерево
јунак Златибор звоно војводина капуљача
IV Анализа – Провера и анализа задатака.

VI Језик и стил – Од слова једне речи, нове речи.
– Ученици пишу заједничке и властите именице од слова која чине реч РАСЦВЕТАНО.
На пример: цвет, Цвета, раст, Весна, тона, тор, свет, раса, Сара, вест, Раца...
VII Домаћи задатак – Напиши пет реченица тако да у свакој буде по две властите и заједничке именице.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Збирне именице
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на тексту
ЦИЉ ЧАСА Учење појма и значења збирних именица..
Образовни – Оспособљавање ученика за разумевање нове врсте именица.
– Упућивање ученика да у тексту уочавају збирне именице, да
Функционални разумеју њихово значење и да их примењују у свом говору.
– Поступно и систематично упознавање граматике српског језика.
– Развијање способности анализе и синтезе као облика мишљења.
Васпитни – Богађење речника.
– Формирање навике за читко, уредно и лепо писање.

применити
ТОК ЧАСА
I Лингвометодички текст – Учитељ дели ученицима наставне листиће са лингвометодичким текстом. Ученици
имају задатак да подвуку именице.
У зеленом жбуњу код високог дрвећа, у хрпи опалог лишћа живи цврчак Цврле. Он слави рођендан Припремио је за
гозбу грожђе и кестење . Украсио је дом ливадским цвећем и врбовим прућем.
II Уочавање језичких појава – Учитељ поставља питања, а ученици одговарају и подвлаче одговоре у тексту.
– Разговор са ученицима о тексту: Којој врсти припадају подвучене именице?
III Најава наставне јединице – Данас ћемо научити нову врсту именица – Збирне именице.
IV Уопштавање или постављање правила – Учитељ са ученицима анализира речи из текста и пише у таблу.
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЗБИРНА ИМЕНИЦА

жбун жбунови жбуње
дрво дрва дрвеће
лист листови лишће
грозд гроздови грожђе
кестен кестенови кестење
цвет цветови цвеће
прут прутови пруће
Збирне именице означавају мношрво живих бића или предмета који се налазе у неком скупу. Оне имају само
једнину.
V Примена правила у новим примерима
1. Допуни реченице тако што ћеш уместо заједничке именице у једнини написати збирне именице.:
Бака је својој (унук) _______________ исплела топле рукавице.
На сеоском имању показали су нам (пиле) _______________, (теле) _____________ и (прасе) _______________.
Свети Сава је помагао (сироче) ___________________.
2. Подвуци збирне именице именице.
Мама је купила дугмад за јакну.
Камење се котрљало низ падине брда.
Људи и деца уживају у сенци врбовог грања.
Од грумења злата израђује се прстење.
На кревету је мекани јастук од перја.
VI Језичка игра – Богађење речника – напиши што више речи које казују особину грања и грожђа.
На пример: грање – танко, густо, оштро, савитљиво, високо, непроходно, трновито, нежно, ...
Грожђе – румено, златно, мирисно, укусно, сочно, слатко, кисело, крупно, ситно...
VII Домаћи задатак – Рад на примерима у Радној свесци.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Доживела/доживео сам у природи
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, групни
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, рада на тексту
ЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у правилно говорно и писмено изаражавање.
Образовни – Упућивање ученика у употребу књижевног језика у говору и
писању.
– Развијање смисла и способности за правилно и течно усмено и
писмено изражавање.
– Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког
Функционални мишљења.
– Богађење речника ученика.
Васпитни – Развијање осећање за лепоту језичког израза.
применити
ТОК ЧАСА
I Мотивациона припрема – Учитељ дели ученицима наставни листић са песмама Десанке Максимовић Писмо и
Радула Марковића Јесен.
Јесен Писмо
Јесен са нама, Јесен пише писмо
јесен у нама, капљицама кише
препуна сваког дара. по папиру-реци,
Јесен се жути, разиграној деци:
јесен се љути, да је ноћас лето
јесен нам поље шара. у чунчићу неком
Радул Марковић отпловило реком
ка мору далеком.
Д. Максимовић
– Разговор: Чиме јесен пише писмо? Зашто? Коме је писмо упућено? Шта у писму пише? Шта нам дарује јесен? Како
се она љути? Којим бојама јесен поље шара?
II Најава наставне јединице – Речи имају чаробну моћ. Речима могу да се насликају најлепше слике. Данас ћемо ми
бити сликари који стварају слике речима. Учитељ најављује о чему ће причати на овом часу и пише по табли наслов
– Јесен – тематски речник.
III Језик и стил – Богаћење речника
– Састављање тематског речника о јесени.
– Учитељ записује речи на табли, а ученици у свеске. Питањима учитељ наводи ученике да се сете што више речи
(именица, придева и глагола) које се односе на јесен. Речи груписати према врсти речи.
Именице: лишће, дрвеће, Сунце, ласте, трава, киша, ветар, зимница, пијаца, дрвеће, трава, птице, воће, поврће...
Придеви: хладно, кишовито, ветровито, жуто, суво, зрело, црвено, мирисно, зубато, мирно, лењо...
Глаголи: дувати, падати, спремати, пећи, селити, одлазити, сушити, опадати, уживати, брати, покривати ...
IV Писање
– Ученици на основу тематског речника пишу састав о јесени.
– Док ученици пишу саставе учитељ их обилази и помаже ако им је помоћ потребна.
V Самостални и стваралачки рад ученика – Пронађи у својој читанци текст који описује природу у јесен и
препиши једну реченицу по избору.
– Ученици читају реченице.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Доживела/доживео сам у природи – анализа писмене вежбе
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Метода усменог излагања, дијалошка
ЦИЉ ЧАСА Подстицање ученика на усмерено и слободно изражавање.
Образовни – Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно
изражавање.
– Развијање способности за правилно и течно усмено изражавање.
Функционални – Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког
мишљења.
Васпитни – Богаћење речника ученика.
применити
ТОК ЧАСА
I Мотивациони разговор – Изражајно читање текста Светолика Ранковића Јесен у винограду.
Погледаш ли у виноград, а он окићен црним, као смола, и жутим као ћилибар грожђем, пуним меденог сока –
мелема за уморне, малаксале груди... Прескочи само преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред винограда,
осетићеш њен чудновати мирис. Три корака од тебе савила се позна бресква, а на њеним голим, црним и храпавим
гранчицама жуте се слатки плодови.
Не знаш куда ћеш пре да погледаш. Или у грожђе што ти над главом виси или на мирисне жуте дуње које се
полагано љуљушкају на танкој гранчици шалећи се са тихим јесењим поветарцем.
– Разговор са ученицима: Како изгледа виноград у јесен? Које ти се слике описа нарочито допадају? Зашто?Које
жеље овај опис винограда у вама изазивају? Која чулима су запажени описи?
II Најава наставне јединице – Данас ћемо анализирати домаће задатке. Учитељ најављује шта ће радити на овом
часу и пише по табли наслов – Јесен на пољу, у парку, шуми, улици... – анализа домаћег задатка.
III Разговор о теми – Учитељ обнавља са ученицима правила писања, на шта треба да обрате пажњу док слушају
радове и на који начин треба да коментаришу радове:
– садржину рада;
– композицију састава (увод, разрада, закључак);
– сликовитост описа;
– читање састава.
IV Читање домаћих задатака – Ученици читају радове.
– Након сваког прочитаног рада следе коментари ученика.
– Учитељ коментарише прочитани рад: садржину рада, композицију састава (увод, разрада, закључак), сликовитост
описа, граматичке и правописне грешке, спољашњи изглед састава (рукопис, уредност и читљивост), читање састава.
V Писање – Најлепше реченице из састава учитељ записује на табли, а ученици у свеске.
БЕЛЕЖЕЊЕ ЗАПАЖАЊА О ДОМАЋЕМ ЗАДАТКУ МОГ ДРУГА
Процени у којој мери је твој друг кроз задатак испунио следеће захтеве тако што ћеш у одговарајући правоугаоник
уписати знак .
Захтев је испуњен: сасвим делимично није
испуњен
Одговорио је на тему
Композиција (Да ли су увод, разрада и закључак јасно изражени
кроз садржај?)
Ток−след догађаја (повезаност излагања)
Јасне и сликовите реченице
Изражајно читање
У раду ми се допало:________________________________________________________.
У раду ми се није допало: ____________________________________________________.
Треба да исправи:___________________________________________________________.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА „Виолина”, Мирослав Демак
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, метода рада на тексту, метода усменог излагања
ЦИЉ ЧАСА Доживљавање, разумевање и тумачење текста.
Образовни – Упознавање са садржином књижевног текста тумачење
појединости;
– Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање
за самостално читање, богаћење речника новим речима; упућивање
Функционални ученика у посматрање: уочавање, ослушкивање;
Васпитни изражавања, развијање љубави према читању и књижевности.
применити 1СЈ.2.2.8. 1СЈ.2.5.5.
ТОК ЧАСА
I Интелектуално – емоционалана припрема – Слушамо дело Едварда Грига „Лептир”.
− Разговор са ученицима о питалици: Који инструмент препознајете? Како се зове особа која свира виолину? Како
она изгледа?
II Најава наставне јединице – Данас ћемо читати песму Виолина, Мирослава Демака. Записујемо наслов на табли,
а ученици у свеске.
III Читање са предвиђањем – Учитељ чита причу и након сваког дела ученици одговарају на питања:
1. део – Шта мислите зашто су људи говорили да виолиниста има чудесну виолину? Како је изгледала та чудесна
виолина? Од чега је била направљена? Како је виолиниста набавио виолину? Шта је виолиниста најрадије свирао? Ко
је највише волео његову музику и радовао јој се?
2. део – Шта мислите зашто виолиниста никоме није дао виолину? Да ли је он био себичан? Шта је желео да се деси
да би виолина некоме припала?
3. део – Шта су помислили његови пријатељи? Да ли су се сложили у мишљењу? Зашто?
4. део – Чиме су се бавили пријатељи старог виолинисте?
5. део – Куда су кренули песник и сликар? О чему су успут разговарали?Да ли су усагласили своја мишљења?
6. део – Зашто је небо овако изгледало? Ко је очистио једну половину неба? Чиме? Како је стигао до неба?
7. део – Шта су уметници угледали кад је свануло? Ко је и како палио џиновски ватромет? Колико је ватромет
трајао?
8. део – Чиме се бавио овај човечуљак? Зашто су птице биле у његовој близини?
9. део – Како замишљате његову кућицу? А ливаду? Да ли је живео сам или је имао породицу? Шта је старац радио
на непрегледним ливадама?
10. део – Да ли је неко од ових људи добио на крају виолину? Зашто?
11. део – Како је изгледао дечаков сусрет са уметницима? Да ли се зачудио због ненадане посете? Шта их је питао?
Шта су му одговорили уметници? Је ли дечак некад свирао виолину? Шта су одлучили уметници? Зашто?
12. део – На основу чега су уметници закључили да дечак може највише? Како вам се допада одлука да виолину
добије дете? Шта сада мислите о песнику и сликару?
13. део - Шта су уметници распознали у свирању дечака? Шта све могу деца? Који вам се део приче највише допао?
Који је најнеобичнији лик на кога су наишли уметници тражећи новог власника виолине? Нацртајте га.
IV Анализа – Ученици након сваког дела приче коментаришу своја предвиђања. Учитељ по потреби дозвољава да се
развије дискусија. Након завршетка и анализе последњег дела приче следи разговор: Да ли је било тешко предвидети
ток радње? Да ли сте могли да предвидите овакав крај?
V Анализа ликова – Којим својим особинама и особеностима је дечак изабран за наследника виолине?
дечак – млад, осећајан, жељан учења, будућност....
VI Језик и стил – Уочавање именица у тексту и одређивање врсте, рода и броја.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА „Виолина”, Мирослав Демак
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, метода рада на тексту, метода усменог излагања
ЦИЉ ЧАСА Доживљавање, разумевање и тумачење текста.
Образовни – Упознавање са садржином књижевног текста тумачење
појединости;
– Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање
за самостално читање, богаћење речника новим речима; упућивање
Функционални ученика у посматрање: уочавање, ослушкивање;
Васпитни изражавања, развијање љубави према читању и књижевности.
применити 1СЈ.2.2.8. 1СЈ.2.5.5.
ТОК ЧАСА
I Интелектуално – емоционалана припрема – Реши загонетку.
U rukama kad sam pravim
Odličnom se muzikom bavim.
Nežne strune, žica fina,
Divno svira _ _ _ _ _ _ _.
− Разговор са ученицима о питалици: Какав је звук виолине? Да ли знате неке познате виолинисте?
II Најава наставне јединице – Данас ћемо читати песму Виолина, Мирослав Демак. Записујемо наслов на табли, а
ученици у свеске.
III Интерпретативно читање – Ученици штафетно читају причу.
IV Разговор о садржини – Шта је иза себе оставио стари виолиниста? Зашто су се посвађали песник и сликар? Коме
су дали виолину? Зашто?
V Анализа текста – Групни рад – подела ученика на групе. Ученици у оквиру групе прво индивидуално одговарају
на питања, а затим размењују одговоре у оквиру групе и израђују заједнички плакат.
1. група – Који се ликови се спомињу у причи? Ко је главни лик у причи? Како је свирао стари музичар? Како је
изгледао стари музичар док је свирао? Како и када је долазио међу људе? Шта је доносио и шта даривао људима?
Шта је оставио иза себе стари музичар? Коме је завештао своје песме? Шта је још, осим песама, оставио музичар?
2. група – Кога је позвао себи стари виолиниста пре него штто је склопио очи? Коме је наменио своју виолину? Како
су се понашали музичареви пријатељи? Какви су то били уметници? Шта је том приликом рекао сликар? Шта је тада
рекао песник? Како су се осећали након друге препирке?
3. група – Шта су одлучили сликар и песник? Кога су најпре срели? Ко је прао небески свод? Шта су видели кад је
пала ноћ? Где су се одмарала два уметника? Кога су ујутру срели?Шта је радио гаравко? Зашто би гаравку требало
дати виолину? Зашто нису дали виолину гаравку?
4. група – Кога су уметници срели у шуми? С ким је био окружен човечуљак? Шта је радио човечуљак у шуми?
Зашто нису дали виолину „учитељу“ птица? Шта је радио старац? Зашто старац није узео виолину? Ко је све могао
бити достојан старчеве виолине? На какве су доказе наилазили?
5. група – Кога су уметници угледали поред пута? Шта је радио дечак? Шта му је рекао сликар? Шта су уметници
распознали у свирању дечака?У чему је дечакова предност? Зашто је лепота потребна људима?
VI Анализа групног рада – Извештавање група и анализа одговора.

VII Језик и стил – Издвајање порука приче.
Деца су наше највеће благо.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Описни придеви
НАСТАВНА СРЕДСТВА Слика , наставни листић
ЦИЉ ЧАСА Учење појма и значења придева.
Образовни – Утврђивање и препознавање придева и њихово значење.
– Уочавање функције описних придева у књижевном тексту.
Функционални – Уочавање описних придева у књижвном тексту.
– Богађење речника.
Васпитни – Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених
знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог
Образовни стандарди који се могу 1СЈ.1.3.3. 1СЈ.1.4.3.

применити
ТОК ЧАСА
I Лингвометодички текст – Учитељ упућује ученике на текст на наставном листићу. Ученици читају текст у себи и
подвлаче именице.
Стигла је златна јесен. Јесењи дани су доноли хладан ветар. Из тмурних облака сипи досадна киша. Промрзли
врапци се крију у сламеним гнездима. Мала маца гребе по дрвеној огради. Узела сам мамин кишобран и отрчала до
ње. Увила сам је у вунено ћебе. Сипала сам јој топло млеко у металну чинију. Донела сам пластичну кутију из
сестрине собе. Умиљато маче ће спавати мојој соби.
II Уочавање језичких појава – Које речи сте подвукли? Које речи стоје испред именица? Ученици
читају реченицу по реченицу и здвајају речи које су подвукли и речи које стоје испред њих.
Учитељ пише у табели придеве према њиховом значењу.
Какво је Чије је Од чега је
златна јесењи дрвена
хладна мамин сламена
тмурни сестрин вунено
досадна моја метална
промрзли пластична
мала
топло
умиљато
III Најава наставне јединице –Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов.
IV Обнављање правила – Придеви су врста речи које означавају какво је нешто, чије је нешто и од чега је
нешто. Они ближе објашњавају именицу уз коју стоје.
Придеви који казују какво је нешто називају се описни придеви. Придеви који казују чије је нешто називају
се присвојни придеви. Придеви који казују од чега је нешто називају се градивни придеви.
Придеви увек имају исти род и број као и именица уз коју стоје.
V Примена правила – Учитељ дели наставне листиће.
1. Уз дате именице напиши одговарајући описни придев:
поток, марама, дете, ваздух, панталоне, капа, пас.
3. Напиши придеве супротног значења.
вредан, дубок, ситан, таман, влажан.
4. Подвуци описне придеве у реченицама и одреди којој врсти припадају.
Бели зечић је скакутао по зеленој ливади.
Карирана капа ми лепо стоји.
Марко је поклонио драгој баки велики букет мирисних ружа.
Вредни кројач је сашио памучне панталоне.
– Читање и анализа примера.
VI Језичка вежба – Рад на текстовима Јесен и Виолина.
– Ученици у текстовима проналазе описне придеве и записују их у својим свескама.
VII Повратна информација

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Реченице
ТОК ЧАСА
ТИП ЧАСА Утврђивањезнања о реченицама: Шта је реченица? Из чега се састоји?
I Интелектуално емоционалана припрема – Обнављање
РЕДНИ
Како БРОЈ НАСТАВНЕ
почињемо, а како можемоЈЕДИНИЦЕ 16. Какве реченице могу бити по значењу? Шта су обавештајне
завршити реченицу?
НАСТАВНИ
реченице ОБЛИЦИ
? Који Фронтални,
знак се пише на крају обавештајних индивидуални
реченица? Шта су упитне реченице? Који знак пишемо на крају
НАСТАВНЕ
упитне МЕТОДЕ
реченице? Дијалошка,
Шта су узвичне реченице? Који писаних
знак пишемо радова
на крају узвичне реченице?
НАСТАВНА
Како СРЕДСТВА
се деле реченице по облику? наставни листић
ЦИЉ ЧАСА РЕЧЕНИЦЕ
Утврђивање знања о реченицама.
Образовни ПО ЗНАЧЕЊУ – Препознавање реченицаПО различитих
ОБЛИКУ по облику и значењу.
обавештајне потврдне
– Усвајање и разумевање употребе великог слова на почетку
Лето сам провео код баке у селу.
реченице. Бака гаји домаће животиње.
Функционални упитне – Развијање логичкогодричне
и апстрактног мишљњња; примена стечених
Хоћеш ли да нахраниш коке? знања у новим ситуацијама.
Не знам шта кокеспосбности
Развијање воле да једу.
писменог
узвичне изражавања.
Васпитни Како су лепе коке! – Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у
заповедне одређеним ситуацијама.
Образовни стандардиБрзо нахрани коке!
који се могу 1СЈ.1.3.3. 1СЈ.2.4.6.
II Најава наставне јединице – Данас ћемо обновити знања о реченицама. Учитељ најављује шта ће радити на овом
применити
часу и пише по табли наслов – Реченице – појам, значење и облик.
III Самостални рад ученик – Учитељ дели ученицима наставне листиће са задацима.
Наставни листић
1. Одреди значење и облик следећих реченица.
a. Ура, пошли смо у школу!
б. Дуго нисмо видели учитељицу
в. Да ли сте сви на часу?
2. Напиши једну реченицу која је упитна по значењу, а одрична по облику.
3. Напиши правилно следеће реченице.
Моји оћеју другови фудбал играмо да.
Дали на летовању били сте!
Негази Јоване траву.
4. Од датих речи састави и напиши обавештајну, упитну и узвичну реченицу у потврдном и одричном облику.
књига, Марко, клупа, лопта, деца
5. Од дате обавештајне реченице напиши упитну и узвичну.
Марија вози бицикл.
6. Стави знак на крају реченица и одреди какве су по значењу и облику. Дате реченице напиши у супротном облику.
Мама, данас нисам добио петицу Зашто си ишао у парк Данас идем на утакмицу
Марко не може да дохвати лопту Отвори прозор Ко није написао домаћи задатак
IV Анализа – Повратна информација.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Субјекат и предикат
НАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листић, графофолија
ЦИЉ ЧАСА Утврђивање знања о врстама и служби речи у реченици.
Образовни – Уочавање и препознавање врста речи и службе у реченици.
– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених
Функционални знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог
Васпитни
Образовни стандарди који се могу 1СЈ1.4.1. 1СЈ1.4.2. 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.4. 1СЈ.2.4.5.
применити
ТОК ЧАСА
I Интелектуално емоционалана припрема – Разврстати дате речи према врсти којој припадају:
срећан рода цвет летети млада зелена
Маркова стакло воли пише размишља снег
– Обновити: Шта су именице? Које врсте именица смо учили? Шта означавају глаголи?
II Најава наставне јединице –Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Субјекат и
предикат.
III Самостални рад ученика – Учитељ дели ученицима наставни листић са припремљеним задацима.
1. Спој речи тако да добијеш просту реченицу.
ЛОВАЦ ШКРИПЕ _________________________________
БУБА ЛАЈЕ _________________________________
СУНЦЕ ЛОВИ _________________________________
ПАС МИЛИ _________________________________
ВРАТА ЗАЛАЗИ _________________________________
2. Подвуци субјекат и предикат.

Ивана је набрала пуну корпу јабука.
Малопре је дечак хитро отрчао на терен.
Јуче је ратар напорно радио на њиви.
У зору је певац снажно закукурикао на огради.
Јутрос је рода изненада слетела на кров.
У пролеће се зелени трава.
Сушила се трава крај пута.
3. Допиши предикат у реченицама.

Сања је _____________ у школу.
Марама је _________________,
Овчице мирно ____________ на зеленој ливади.
Јуче је ветар ___________________ лишће са старог храста.
4. Допиши субјекат и предикат тако реченице буду јасне и правилне.

_______________ је ________________ по зеленој трави.
Весели ______________ је __________________.
Из густих облака ___________ је хладна ____________.
_________________ је ________________ веселу песму.
IV Анализа –Ученици читају своја решења и заједно их анализирају и допуњују.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Градивне именице
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на тексту
ЦИЉ ЧАСА Учење појма и значења градивних именица..
Образовни – Оспособљавање ученика за разумевање нове врсте именица.
– Упућивање ученика да у тексту уочавају градивне именице, да
Функционални разумеју њихово значење и да их примењују у свом говору.
– Поступно и систематично упознавање граматике српског језика.
– Развијање способности анализе и синтезе као облика мишљења.
Васпитни – Богађење речника.

применити
ТОК ЧАСА
I Лингвометодички текст – Учитељ дели ученицима наставне листиће са лингвометодичким текстом. Ученици
имају задатак да подвуку именице.
Саша ускоро слави рођендан. Бака ће направити торту, а мама остало послужење. Данас је дан за куповину. За торту
јој је потребна чоколада, шећер, млеко, брашно и маргарин. Мама је рекла да купи обавезно со и уље. Тата је задужен
да уреди двориште. Он прави нове клупе и столове. Набавио је дрво, гвожђе, бакар, песак ишљунак. Тетка је сашила
јастуке од памука и вуне.
II Уочавање језичких појава – Учитељ поставља питања, а ученици одговарају и подвлаче одговоре у тексту.
– Разговор са ученицима о тексту: Којој врсти припадају подвучене именице?
III Најава наставне јединице – Данас ћемо научити нову врсту именица – Градивне именице.
IV Уопштавање или постављање правила – Учитељ са ученицима анализира речи из текста и пише по табли.
ПРЕХРАМБЕНЕ НАМИРНИЦЕ ИНДУСТРИЈСКЕ СИРОВИНЕ ТЕЧНОСТИ МЕТАЛИ

чоколада дрво млеко гвожђе
шећер песак уље бакар
брашно шљунак
маргарин памук
со вуна
Именице које означавају неки материјал (грађу) називају се градивне именице. Користе се у једнини и кад
V Примена правила у новим примерима
1. Допуни реченице градивним именицама:
Гитара је направљена од ____________________.
Марама је исткана од ______________________.
Хлеб се прави од _________________________.
Лопта је од _____________________________.
Санке су од _____________________________.
2. Подвуци градивне именице.
Ове зиме једино су се деца радовала снегу.
Кад је разбио топломер, жива се расула по поду.
Памтим да је отац правио најбоље вино у крају.
Стари кујунџија је изложио у злато и сребро у радњи..
Камиони су довезли камен, креч, цемент и цигле на градилиште.
VI Језичка игра – Грађење речи.
Напиши што више речи које у себи садрже реч ШКОЛА.
На пример: школарац, школарка, школски, школовање....
VII Домаћи задатак – Рад на примерима у Радној свесци.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Именице
ТОК ЧАСА
ТИП
I Интелектуално – емоционалана припрема –Утврђивање
ЧАСА Учитељ дели ученицама наставне листиће са задатком да пронађу
РЕДНИ
уљеза БРОЈ НАСТАВНЕ
у низовима речи. ЈЕДИНИЦЕ 19.
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, рад у пару
киша
НАСТАВНЕ МЕТОДЕфиока лала Дијалошка, демонстративна,
град писаних радова
снег
НАСТАВНА СРЕДСТВА дете јелен Графофолија,Нишнаставни листић, апликација
ЦИЉлопта ЧАСА оловка човек Обнављање знања
Шабацо именицама.
ветар
ЗАДАЦИ ЧАСА прозор књига Колубара
–Образовни – Препознавање
Разговор: Шта су именице? Како се именице деле? именица
Шта означавају у тексту
заједничке и одређивање
именице? А штазначења, рода
властите? Штаи броја
означавају градивне? А Збирне именице? Наведитеименица.
примере за све врсте именица. Ког рода могу бити именице? Уз
помоћ којих речи одређујемо родове? Ког броја–могу
Усвајање и разумевање службе именица у реченици.
бити именице?
Функционални
II – Развијање
Најава наставне јединице – Данас ћемо вежбати логичког
именице. Учитељи најављује
апстрактног
штамишљњња;
ће радити примена стечених
на овом часу и пише
по табли наслов – Именице. знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог
III Самостални рад ученик – Учитељ дели ученицима наставне листиће.
Васпитни
1. Подвуци црвеном бојом заједничке, а плавом–властите
Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у
именице.
одређеним ситуацијама.
Воз из Београда за Нови Сад каснио је читав сат. Са мном у купеу седела је жена са сином. Дечак је имао око
Образовни
десет годинастандарди
и у наручјукоји се могу
је држао 1СЈ.1.4.2.
жутог пса шиљасте 1СЈ.2.4.2.
њушке. Упитао 1СЈ.3.4.1.
сам дечака како се зове пас. Поносно ми је
применити
рекао да његова куца носи име јунака из стрипова и да се зове Астерикс.
2. Из датог текста издвој именице и разврстај их у табелу.
У центру Беочина ради чувена посластичарница позната по колачима које прави Мара. Испред је
излог од стакла са пуно цвећа, а унутра су разни слаткиши. Мара се смешка и каже: „Служите се
и уживајте , али пазите, млеко, шећер и брашно гоје“.
Заједничке
именице
Властите
именице
Збирне
именице
Градивне
именице
3. Одреди род и број именица: цветови, стакло, тротоар, капуљача, звона, минђуше
4. Подвуци именице које су неправилно написане и препиши их правилно.
Јунак Одмор дунав Париз брод
Пирот Драган Фудбал Море смедерево
јунак Златибор звоно војводина капуљача
IV Анализа – Провера и анализа задатака.
VI Језик и стил – Од слова једне речи, нове речи.
– Ученици пишу заједничке и властите именице од слова која чине реч РАСЦВЕТАНО.
На пример: цвет, Цвета, раст, Весна, тона, тор, свет, раса, Сара, вест, Раца...

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Писмена вежба
ТИП ЧАСА Провера
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, рада на тексту, писаних радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА Контролна вежба
ЦИЉ ЧАСА Провера степена усвојених знања о граматичким садржајима.
Образовни – Провера стечених знања о појму, значењу и врстама именица,
придевима и глаголима.
Функционални – Провера одређивања рода и броја именица и придева, лица и броја
Васпитни глагола.
– Провера разумевања прочитаног.
применити
ТОК ЧАСА
I Припремни разговор – Учитељ даје упутства ученицима :
1. Пажљиво прочитај сваки задатак, размисли и онда напиши одговор.
2. Уколико неки задатак не разумеш подигни руку и потражи помоћ од учитеља.
3. Када завршиш са радом још једном прочитај све задатке и решења провери.
II Самостални рад – Ученици самостално раде контролну вежбу број 9. Учитељ обилази ученике, чита задатке
ученицима којима је потребна помоћ.
1. Разврстај дате речи према врсти којој припадају.
Владимир ходати брашно сањив грање плава дрвени свирамо
Невенин
ПРИДЕВИ ИМЕНИЦЕ ГЛАГОЛИ
2. Пронађи именице и сврстај их у групу којој припадају

Милица, аутомобил, брашно, фломастер, стакло, шећер, Обрад, песак, лишће, Шапине, Сребрно језеро, парадајз,
прасад, пилад,Марко,вишња,учионица , грање, Италија, кактус, маргарин
3. Напиши збирне именице од заједничких именица:
грана__________,камен__________,прут_____________,прасе____________;
4. Одреди род и број именица.
градови _____________________ јагње _____________________ цигле __________________
5. Упиши одговарајућу заједничку,збирну или градивну именицу.
Мама је купила ________________ за торту.
Газили смо суво _______________ у парку.
Ветар је њихао голе ____________ кестена.
6. Разврстај дате глаголе прма значењу.
пере _____________ спава _______________ веје_______________
пљушти________________ пише ________________ седи_______________
7. Одреди лице и број глагола.
ГЛАГОЛ ЛИЦЕ БРОЈ
пратим
имају
певаш
8. Одреди род и број придева.
свилено _________________ савијен _________________ бетонска ________________

Pripreme 4 - Septembar

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pripreme 4 - Septembar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПИСАНА ПРИПРEМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језик

Функционални – Развијање способности запажања, мишљења, логичког закључивања,

Васпитни – Развијање прецизности, тачности и уредности.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језик

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

Захтев је испуњен: сасвим делимично није

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

2. Одреди лице и број глагола.

3. Подвуци глаголе у реченици и промени га кроз лица једнине и множине.

4. Подвуци придеве у следећој реченици и одреди којој врсти придева припадају.

5. Подвуци описне придеве и одреди ког су рода и броја..

6. Одреди службу речи у реченицама.

7. Прошири дате реченице прилошким одредбама за место, време и начин.

IV Анализа –Ученици читају своја решења и заједно их анализирају и допуњују.

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

IV Домаћи задатак – Уради исправак.

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

клип ајвар жуто ранац

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

IV Анализа – Провера и анализа задатака.

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

Образовни стандарди који се могу 1СЈ.1.4.1. 1СЈ.1.4.2. 1СЈ.3.4.2.

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЗБИРНА ИМЕНИЦА

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

VI Анализа групног рада – Извештавање група и анализа одговора.

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

Образовни стандарди који се могу 1СЈ.1.3.3. 1СЈ.1.4.3.

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

2. Подвуци субјекат и предикат.

3. Допиши предикат у реченицама.

4. Допиши субјекат и предикат тако реченице буду јасне и правилне.

IV Анализа –Ученици читају своја решења и заједно их анализирају и допуњују.

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

Образовни стандарди који се могу 1СЈ.1.4.1. 1СЈ.1.4.2. 1СЈ.3.4.2.

ПРЕХРАМБЕНЕ НАМИРНИЦЕ ИНДУСТРИЈСКЕ СИРОВИНЕ ТЕЧНОСТИ МЕТАЛИ

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језик

2. Пронађи именице и сврстај их у групу којој припадају

You might also like