Писана припрема из методике наставе српског језика и књижевности ІІ

Професор: Студент:
проф. др Зорица Цветановић Данијела Клеут 214/2008
Сарадник:
Милена Митровић

Београд, април, 2012.

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Основна школа: „Вук Караџић“
Датум: 5. 3. 2012.
Разред и одељење: IV-2

Предавач: Данијела Клеут 214/2008

Учитељ-ментор: Радица Ристић

Наставна јединица: „Јуначка песма“ Мирослав Антић

Тип часа: Обрада

Циљ часа: Доживљавање, разумевање и тумачење песме
„Јуначка песма“ Мирослава Антића.
Задаци часа:
Образовни Разумевање и тумачење лирске песме „Јуначка
песма“ Мирослава Антића. Проширивање
знања о одликама лирских песама. Уочавање
духовитости и маштовитости у датој песми.

Функционални Опособљавање ученика за самостално

тумачење и вредновање одабраног књижевног
дела. Развијање способности доживљавања,
разумевања и тумачења лирских песама.
Оспособљавање ученика да користе стихове
како би аргументовали своје ставове.
Развијање способности јасног, природног и
прецизног говорења. Оспособљавање ученика
за усмерено и истраживачко читање.

Васпитни Развијање осећања за аутентичне естетске

вредности у књижевној уметности. Развијање
потребе за књигом као извором знања.
Наставна средства: Читанка
Наставне методе: Метода разговора, метода усменог излагања,
матода рада на тексту, метода писаних радова.

Облици рада: Фронтални и индивидуални

Литература: Вук Милатовић, „Настава српског језика и
2
 књижевности“, Завод за уџбенике, Београд,
2007.
Ђорђе Лекић, „Методика разредне наставе“,
Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1991.

METOДИЧКА СТРУКТУРА СА ВРЕМЕНСКОМ

АРТИКУЛАЦИЈОМ ЧАСА

Доживљајно-спознајна мотивација 5 мин.

Најава наставне јединице 3 мин.

Интерпретативно читање 1 мин.

Емоционално-интелектуална пауза 15 s

Разговор о непосредном доживљају 4 мин.

Тихо (усмерено) читање 2 мин.

Тумачење непознате речи 3 мин.

Интерпретација 15 мин.

Језик и стил 2 мин.

Синтеза 4 мин.

Самостални рад ученика 5 мин.

Домаћи задатак 1 мин.

ТОК ЧАСА

Дозивљајно-спознајна мотивација Час почињемо разговором о јунаштву. Шта је

3
 по вашем мишљењу јунаштво? Ко је по вашем
мишљењу прави јунак? Како он изгледа? Које су
особине јунака? На основу могућег одговора да је
јунак снажан постављам им и следећа питања.
Да ли је по вашем мишљењу јунак ваш другар,
који је јак и удари слабијег од себе? Зашто? Шта
је супротно јунаштву?
(Овим питањима стварам погодну атмосферу и
расположење за обраду песме. Развијање свести
о правилном понашању ученика према својим
другарима.)
Најава наставне јединице Говорим ученицима да ћемо на овом часу
радити песму у којој ће се говорити о јунаштву,
написао ју је Мирослав Антић и зове се „Јуначка
песма“. Наслов записујемо на табли, а ученици у
своје свеске.
Питам их коју су још песму радили од
Мирослава Антића. Ко су најчешћи
јунаци/јунакиње Антићевих псама? (деца)
Потом ученицима говоримо пар података из
његове боиографије. Лепим његову слику на
таблу.
(Мирослав Антић рођен је у Мокрину, место у
Војводини, био је српски песник. Познат је по
надимку Мика. Живео је и стварао у 20 веку. Пре
него што је постао познати писац, бавио се
разним пословима - био је морнар, радио у
луткарском позоришту. Сем писања бавио се
и сликарством, новинарством и филмом. За
многа дела добио је многобројна признања као
што су: две „Невенове“ награде. Неке од песама
које је написао су: Најмања песма, Најљубавнија
песма, Шашаву песму, Татину песму, Досадну
песму. Позната је и његова књига песама „Плави
чуперак“. )

4
 Ученицима делим припремљен материјал на ком
је написано нешто о писцу. (Прилог 2)
Интерпретативно читање Затим ученицима говоримо да затворе своје
читанке, да седе правилно са рукама на леђима и
да потом затворе очи и да замишљају све што им
будем прочитала.
Читам изражајно песму „Јуначка песма“
Мирослава Антића.
Емоционално-интелектуална пауза По завршеном читању, застанем мало како би
ученицима дала времена да среде своје утиске о
песми.
Разговор о непосредном доживљају Следи разговор о њиховим утисцима о
песми. Шта вам се допада, а шта не у овој
песми? Зашто? Каква је песма осећања
пробудила код вас? Који део песме је на тебе
оставио најјачи утисак? Шта сте замишљали док
сам читала песму? Потом на таблу лепим слику
на којој се налази слика капетана ком је брада
дуга даље од југа. (Прилог 3)
Тихо (усмерено) читање Након разговора о непосредном доживљају,
говорим ученицим да отворе своје читанке на
седамдесет и трећу страну, где се налази песма
Мирослава Антића „Јуначка песма“. Задајем им
да процитају, у себи, песму и подвуку непознате
речи.
Тумачење непознате речи Потом разговарамо о непознатим речима.
Питам ученике да ми прочитају речи које су
подвукли, јер су им непознате. Уколико постоје
такве речи, кажем ученику да прочита стих у коме
се та реч налази, па да проба да закључи на
основу контекста. Ако не зна, онда питам друге
ученике да ли неко од њих зна, а у крајњем
случају им ја објашњавам.
Уколико им све речи буду јасне, ја их питам
да ми објасне значење неких речи, као што су:
ока, земљопис, рачуна, ураган. Трудим се дам ми
5
 ученици дају објашњење, а у крајњем случају га
ја дајем. Потом им делим листиће на којима се
налази објашњење значења нњких непознатих
речи. (Прилог 4)
Интерпретација О коме се говори на почетку ове песме? Како
изгледа тај капетан? Пронађи стихове у песми.
( „Брада му дуга скоро до југа“) Куда је све
пловио тај капетан?
На који начин песник слика капетанову снагу?
Шта све он може? Да ли један капетан може да
стави два-три џака, седам ђака и пет морнара на
леђа? Зашто?
Шта ради капетан кад све то стави на леђа?
Пронађи стихове у песми. За кога кажемо „он то
може левом рком“ ? Колико млека и сока може да
попије тај капетан? Због чега песник претерује у
описивању? (да би се нагласила нота хумора у
песми) Шта тиме постиже? (да песма буде
шаљива)
Говорим ученицима да ми прочитају први стих
четврте строфе. Шта примећујете? Ученике
наводим да песник изоставља другог капетана и
прелази одмах на трећег. Говорим ученицима да
ми пронађу у песми стихове и прочитајте какав су
глас и брада тог трећег капетана. Шта смо рекли
да је ураган? Какав је то глас јачи од урагана?
Каква је његова брада у односу на браду првог
капетана?
Говорим ученицима да ми прочитају прва два
стиха пете строфе и да на основу њих закључе
какав је трећи капетан у односу на првог
капетана. Шта то говори о њему? (да је он јачи,
снажнији...) Које нас речи упућују на то? (тек тај)
Чега се све трећи капетан не плаши?
Чега се трећи капетан не боји?
Говорим ученицима да ми прочитају стихове
6
 седме строфе. Шта вам је необично у овој
строфи? Чиме се капетани бави? Шта они раде?
(Он плови бродом.) А шта ради капетан у овој
стофи? (пред учитељем мирно стоји) Шта онда
можемо да закљчимо? (да је капета ђак) Да ли
ђак може да буде капета? Зашто?
Говорим ученицима да ми прочитају
последњу строфу песме. Шта нам говори крај
песме? Коме је лако да буде храбар и јак? Ко то
тако мисли? (дечак) Чега се дечак плаши? На
основу чега то закључујеш?
Шта дечаку у школи представља проблем?
Говорим ученицима да се осврну и на претходне
строфе.
Говорим ученицима да ми пронађу стихове, у
песми, који говоре о нечему што је немогуће
урадити. На пример: шта све може на леђа да
стави први капетан или да ми пронађу стихове
који говоре колико је јак трећи капетан. На основу
тих стихова постављам следеће питање. Да ли је
то могуће? Зашто је он тако описан у песми? (да
нам се стави до знања колико је уствари он јак)
Тиме ученике наводим да уоче стилску фигуру
преувеличавање-хипербола.
Да ли вас је нешто насмејало у овој песми?
Шта? Наведи примере хумора из ове песме?
Пример хумора у песми:
„Испије млека осам ока,
и шест буради вишњевог сока,
па тако пијан све успут гази,
и около се на децу плази.“
Од чега се све човек може напити? А од чега
се напије капетан у овој песми?
Шта значи изрека „На муци се познају јунаци“?
Језик и стил Како знамо да је ово што смо сад радили
песма? (састоји се од строфа и стихова) Колико
7
 строфа има ова песма? Колико стихова има прва
строфа? (Овим питањима проверавам да ли
знају шта значи стих а шта строфа.)
Синтеза Шта песник говори у овој песми? Ко је главни
јунак у овој песми? Да ли вас је песма насмејала?
Зашто?
Понављам са ученицима правила лепог
читања песме. Након тога ученици изтражајно
читају песму, наглас, и тиме заокружујемо
целокупни утисак о песми.
(Циљ је да се након анализе песме поново
изгради свест ученикa о целовитости дела.)
Самостални стваралачки рад ученика Да ли је неко од вас некада писао свој
дневник? Како се пише дневник? Задајем
ученицима да замисле како изгледа дан једног
капетана, те да на основу тога запишу како
изгледа једна страна из капетановог дневника.
Напомињем им да имају у виду сва мора и
океане које је тај капетан опловио, шта је све
могао да види и да сретне. Ако остане времена,
читамо и анализирамо неколико ученичких
радова.
Домаћи задатак За домаћи задатак задајем деци да наставе
песму, тј. да напишу једну строфу која започиње
стиховима „срео сам четвртог капетана“ или
један пасос који почиње са таквом реченицом
(дајем им питања која могу покрити у строфи коју
пишу: како изгледа, које су његове особине, како
се понаша, шта он све може...)

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Јуначка песма
Мирослав Антић

8
 ПРИЛОЗИ
Прилог 1:
Јуначка песма
Мирослав Антић
Познајем једног капетана.
Брада му дуга скоро до југа.
Опловио је пола света,
опловио је сто океана
и многобројна мора друга,
и многобројна мора трећа,
и многобројна мора пета.

Тај је капетан страшно јак.

На леђа може да дигне џак.
Којешта – џак!
Бар два-три џака
и уврх тога још седам ђака
и пет морнара, јаких момака.

9
Па кад све то лепо на леђа стави,
он се овако важан прави:
прошета,
рецимо,
читавом луком
и сруши кућу левом руком.
Испије млека осам ока
и шест буради вишњевог сока,
па тако пијан све успут гази
и около се на децу плази.

Знам и тог трећег капетана.

Глас му је јачи од урагана.
Брада му дуга даље од југа
и око земље још два-три круга.

Тек тај је страшан!

Тек тај је јак!
Слободно шета кад је мрак.
Не плаши се хладне воде.
Не плаши се ниједног миша.
У берберницу без маме оде
и нешто певуши док се шиша.

Мислим да никад прст не сиса.

Уме, ал’ неће да се бије.
Тај се не боји земљописа,
рачуна,
цртања,
историје…

Пред учитељем мирно стоји.

Зна до милион брзо да броји.
Ничег се, кажем,
тај не боји.

10
 Лако је њему,
лако је њему
да буде такав јунак у свему.
Лако је њему да суче брк,
лако је њему да буде јак,
кад је искусни морски вук,
а не обичан размажен ђак.

Прилог 2:

Мирослав Антић рођен је у Мокрину, место у Војводини, био је српски песник. Познат је по

надимку Мика. Живео је и стварао у 20 веку. Пре него што је постао познат бавио се разним
пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања бавио се
и сликарством, новинарством и филмом. За многа дела добио је многобројна признања као што
су: две „Невенове“ награде. Неке од песама које је написао су: Најмања песма, Најљубавнија
песма, Шашаву песму, Татину песму, Досадну песму. Позната је и његова књига песама „Плави
чуперак“.

Прилог 3:

11
Прилог 4:

Ока је мера за тежину и запремину, коју су увеле Османлије крајем XV и почетком XVI века. Ока,
као мера за запремину, је износила 1,330 литара и могла је бити мања или већа.

Земљопис или географија је наука која проучава природне и друштвене појаве и процесе у
геопростору, те везе и односе између њих.

Рачун је назив за математику који се некад употребљавао.

Ураган је врста јаког ветра.

12