8 - Srpski Jezik 8 - Dnevne Pripreme - Casovi 122-136

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 122 И 123
Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

Наставник Датум одржавања
Наставна Књижевност
тема/област
Избор из савремене српске поезије (Војислав Карановић: „О
Наставна јединица
читању поезије”)
Тип часа Oбрада
Циљ часа – Тематско-мотивска анализа лирске песме.

На крају часа ученик ће бити у стању да:
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове и остале
типове текстова, примењујући различите стратегије читања;
– тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
Очекивани исходи
– критички промишља о стварности на основу прочитаних
на крају часа
дела;
– истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже
их са сопственим искуством и околностима у којима живи;
– издвоји основне одлике књижевног рода и врсте у
конкретном тексту, као и језичко-стилске карактеристике
текста у склопу интерпретације.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно

Облици рада Фронтални, индивидуални
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење, дигитална
компетенције компетенција
Међупредметно
Музичка култура, Историја, Грађанско васпитање
повезивање
Кључни појмови Војислав Карановић, „О читању поезије”, савремена поезија
1
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника Планиране активности
ученика
Уводни део часа (10 минута)
Емоционална припрема
Емоционалну припрему ученика постићи посредством ─ Одговара на питања;
текста из читанке који претходи песми „О читању ─ износи своје
поезије” (Цветник, стр. 238). Ученици треба да мишљење;
преиспитају сопствене ставове о песништву, писању ─ слуша одговоре
песама, инспирацији и сл. Они који пишу поезију могу других ученика;
прочитати своје песме и остале упутити у то како ─ учествује у
разумеју поезију и шта их подстиче на писање песама. дискусији;
─ записује у свеску;
Најава наставне јединице ─ слуша наставниково
Наставник говори о променама у поезији које бележи читање текста.
историја књижевности. Кроз разговор се ученици
подсећају појмова везани стих и слободни стих.
Наставник указује на тренутну слику савремене српске
поезије. Уколико постоји прилика, часу може
присуствовати и са ученицима разговарати неки
савремени песник/песникиња.
Чита се и разматра садржај из целине Појмовник

(Цветник, стр. 239).
Главни део часа (25 минута)
Посредством целине Представљамо ти (Цветник, стр.
239) ученици упознају песника Војислава Карановића. ─ Прати упутства
Наставник чита песму из читанке (Цветник, стр. 238). наставника;
Помоћу питања и задатака из целине Трагом речи ─ проучава текст из
(Цветник, стр. 238) тумачити песму. читанке;
─ одговара на питања.
Најпре се сагледава донекле неуобичајени разлог који се ─ слуша одговоре
2
истиче као легитиман разлог за читање поезије. Ученици других ученика;
тако већ на основу прве строфе схватају да лирски субјект ─ износи своје
заузима специфичан став према поезији. У исто време, запажање;
идентификује се и једно од стања у којима песник добија ─ анализира и
инспирацију – самоћа. Кроз сопствену самоћу песник се закључује;
сусреће са другима, са читаоцима који у самоћи читају ─ самостално долази до
песму. решења налога и
задатака;
Ово је прилика да се проговори и о различитим ─ анализира и
значењским нијансама речи самоћа и усамљеност. упоређује са
Наиме, може се проблематизовати питање самоће као одговорима других
стања, ситуације која је често врло корисна и плодна за ученика;
човека. У самоћи човек добија инспирацију, бива ─ записује у свеску
подстакнут на креацију, откривање и преиспитивање себе. најважније делове
Стихови у којима се истиче да су и други залутали само обрађеног садржаја.
потврђују песникову мисао да се у самоћи некада
сигурније, лепше и истинитије повезујемо једни са
другима него у стварности, а да је позорница тих сусрета
управо имагинарни простор песме.
Ученици треба да се подсете основних карактеристика

лирске песме и да их доведу у везу са оним о чему
Карановић проговара у својој песми. Наглашена
емотивност и креирање песничке слике, као
детерминишући сегменти лирске песме, постају оно о
чему и аутор песме „О читању поезијеˮ проговара.
То се види у другој строфи. Песма је показатељ да и
други осећа оно што осећам ја, да и други тражи смисао
коме и ја тежим, те тако песма постаје могућност да,
читајући о осећањима другог (лирског субјекта),
преиспитам сопствени свет емоција, личне преокупације,
чежње и сумње.
Истиче се, епитетом бескрајан, како је људска душа

једини простор без граница, те се ту лако изгубимо, али и
често много лакше једни друге пронађемо. Песма зато
представља запис душе, она је могућност да оно што
душу чини буде изложено као у каквом музеју.
Трећа строфа јесте тренутак отварања књиге, што је

уједно и отварање душе. Прсти тишине о којима се у овој
строфи проговара само су знак тананости и нежности
песме спрам света који се песмом може оплеменити.
Четврта строфа доноси, такорећи, константу коју субјект
истиче – читање песме доноси питања, вечито отворена
питања која нас опседају, док се у следећиј строфи
песничка слика појачава чињеницом да ће та питања, која
песма отвара, каткад бити тежа од оних која се пред нас
постављају у стварности („Због поезије нема изгледа да
муње / имају мање оштра сечиваˮ).
Крај песме као да пружа извесну утеху за читаоца. Песма,

чије су ткиво сачиниле речи, чини да се све оно што је
негативно и застрашујуће у стварности припитоми и
3
ублажи. Чак и чињеница о смрти, као свесни страх сваког
човека, постаје разумљивија и прихватљивија, ако не и
мање страшна кроз песму.
У песми посебну пажњу посветити тумачењу

метафоричних речи и израза и довести их у везу са
идејним слојем.
Разговор се може употпунити и освртом на песму Бранка

Миљковића „Критика метафореˮ (Цветник, стр. 240).
Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у

дигиталној читанци (Магија читања, стр. 6).
Завршни део часа (10 минута)

Завршни део часа посветити тумачењу мисли значајних ─
Пажљиво слуша
писаца о књизи и читању – Бележница (Цветник, стр. наставникова
209). упутства;
─ учествује у раду.
Војислав Карановић, „О читању поезијеˮ
─ мотив самоће
─ самоћа као време инспирације и време читања
─ смисао читања – сусрети са другима, сличнима, у свету идеја
─ песма отвара најважнија питања
─ значење метафора: прсти тишине, муње, оштра сечива, гиљотина
Изглед табле
 анализа тачности одговора на тестовима из

Књижевности;
 процена писаног изражавања на темама из
Начини провере остварености
градива;
исхода:
 посматрање ученичког учешћа,
закључивања и одговарања на постављена
питања поводом обрађеног дела.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 124
4
Наставна Језичка култура
Наставна јединица Припрема за четврти писмени задатак
Тип часа Вежбање
Циљ часа – Подсећање на различите стилове писања састава.

– једну исту ситуацију представи на различите начине;
– смисли адекватaн наслов.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Табла, креда/фломастер

Међупредметне Сарадња, комуникација, рад с подацима и информацијама,
компетенције компетенција за учење
Географија, Историја
Кључни појмови Писмени задатак, стилске вежбе
ТОК ЧАСА
ученика
Наставник представља књигу Рејмона Кеноа Стилске  Слуша наставника;
вежбе у којој је једна ситуација приказана на више  учествује у разговору.
различитих начина.
Најава наставне јединице

Данас ћемо радити један задатак по угледу на ову
књигу.
Објашњава ученицима задатак.
Потребно је једну школску ситуацију по избору  Прати упутства
написати из свог угла, користећи различите стилове. наставника;
Дакле, треба урадити три примера исте ситуације и  пише и чита свој рад.
сваки пример именовати једном речју која ће je
најбоље описати.
Одговара на питања, појашњава рад и даје додатне

инструкције сваком ученику, по потреби.
Стимулише пријатну радну атмосферу.
Помаже ученицима и усмерава њихов рад.

Коментарише са ученицима радове и неопходност  Пита шта му није
5
примене различитих стилова у писању у зависности од јасно.
ситуације и онога што желе да прикажу.
Стилске вежбе
Иста ситуација из три угла.
Три различитa стила писања.
Наслов у виду једне речи.
Начини провере остварености  написани састави према датoм упутству.

исхода:
исхода?
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
ПРИЛОГ
Пример вежбе
НАДМЕТАЊЕ
Данас је тачно у 10.00 у борској ОШ „Бранко Радичевић” почело Општинско
такмичење из Српског језика и књижевности. Учествовало је 40 такмичара од петог до
осмог разреда. На тесту је било 20 питања различитог типа и тежине, а најуспешнији ће
имати прилику да освоје једну од награда: 15 и 16 поена (треће место), 17 и 18 поена
(друго место), 19 и 20 поена (прво место). Најуспешнијима су обезбеђене дипломе
школе домаћина. Наредни ниво такмичења биће за месец дана у Кладову.
(НЕ)СПАВАЊЕ
Целе ноћи сам се будио. Нисам могао да спавам јер су ми питања и градиво пролазили
кроз главу. Час размишљам да ли ћу знати или ћу се збунити. У неком тренутку ми
делује да увелико радим тест. Онда одједном схватам да сам погрешно прочитао
питање и дао нетачан одговор. Време за рад полако истиче и ја предајем тест. Нервирам
се јер сам могао боље. Будилник звони. Већ је време. Као да нисам ни спавао.
Исцрпљен сам, а такмичење није ни почело.
ОСМЕХ
Тачно у 10.00 почео сам да радим тест. Дежурни наставник, врло строг, поделио је
свима тестове и идентификационе картице. ,,Лакше би ми било кад би се осмехнуо”,
помислио сам. Попунио сам картицу. Спустио сам поглед на питања. Почео сам да
читам питање по питање. Схватио сам да тест није толико страшан. Бар нешто добро.
Радио сам полако. Највише муке су ми задали неки стихови. Знам их, али не могу да
погодим реч која недостаје. Што више размишљам, може све. Написаћу било шта. Бићу
бар оригиналан. ,,Можда измамим наставнику осмех”. Ако и не одговорим тачно,
учинићу бар једно добро дело”. А и то је нешто. Уз осмех све је и лакше и лепше, па и
погрешни одговори.
6
Наставна јединица Четврти писмени задатак
Тип часа Провера
– Проверавање примене ученичких знања о писању састава –
да ли знају да одговоре на задату тему, да организују састав,
Циљ часа
које речи користе, какав им је стил, да ли пишу граматички
и правописне исправне реченице.
– употребљава различите облике усменог и писменог
изражавања: препричавање различитих типова текстова, без
сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер

Међупредметне Сарадња, комуникација, рад с подацима и информацијама,
компетенције компетенција за учење
Географија, Историја
Кључни појмови Писмени задатак, размишљање, доживљај, расправа
ученика
У уводном делу часа наставник саопштава ученицима да  Слуша наставника;
ће, као што је најављено, овог часа радити писмени  учествује у разговору.
задатак. Наставник дели ученицима вежбанке и кратко их
подсећа на правила писања писменог задатка – задатак ће
писати на првој слободној левој страни, неће прелазити
маргине (јер су оне предвиђене за коментаре наставника),
а када попуне страну, прећи ће на следећу леву страну,
остављајући десну страну за исправак. Наставник бележи
две до три теме на табли и објашњава их укратко.
Препоручује ученицима да пре писања састава на
посебном папиру направе план састава.

С обзиром на обрађена књижевна дела која су претходила
писменом задатку, наставник може задати две или три од
следећих тема, а ученик ће бирати једну. Пожељно је дати
и неку слободну тему.
Теме за писмени задатак
1. ,,Сад неки нови клинци долазе, праве речи све се
теже налазе”
2. Марица и Вића – борба за љубав у Сумњивом лицу
7
3. Критика власти и друштва у Сумњивом лицу
4. Свет детињства у Андрићевим приповеткама
5. Књига мог детињства
6. ,,Имам свој мали свет, и око њега Кинески зид”
7. Збогом мојих петнаест година
8. Мој лик у огледалу за десет година
9. Које су боје стакла мојих наочара (тј. како гледам
на будућност)
Наставник обилази ученике. Обавештава их колико им је  Прати упутства
остало времена за рад (до краја часа). наставника;
 пише састав у
вежбанци водећи
рачуна о томе шта
треба састав да
садржи и о
правописним и
граматичким
правилима.
Наставник сакупља вежбанке и обавештава ученике када  Исказује утиске
могу очекивати оцене. Слуша њихове коментаре о након рада.
писменом задатку.
Четврти писмени задатак
1. ,,Сад неки нови клинци долазе, праве речи све се теже налазеˮ
2. Марица и Вића – борба за љубав у Сумњивом лицу
3. Критика власти и друштва у Сумњивом лицу
4. Свет детињства у Андрићевим приповеткама
5. Књига мог детињства
6. ,,Имам свој мали свет, и око њега Кинески зидˮ
7. Збогом мојих петнаест година
8. Мој лик у огледалу за десет година
9. Које су боје стакла мојих наочара (тј. како гледам на будућност)
 написани састави према датим

Начини провере остварености исхода:
темама.
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
 Да ли је било одступања/потешкоћа
приликом остваривања планираног?

8
Наставна јединица Колективни исправак четвртог писменог задатка
Тип часа Утврђивање
– Утврђивање знања о писању састава.
– Увиђање стилских, граматичких и правописних грешака.
Циљ часа
– Упознавање с примерима добро написаног састава и састава
у коме би требало понешто поправити.
– издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у
смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста);
– саставља говорени или писани текст о доживљају
књижевног дела и на теме из свакодневног живота и света
маште;
– доследно примењује правописну норму у употреби великог
слова, састављеног и растављеног писања речи;
интерпункцијских знакова.
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Вежбанке, креда/фломастер, свеске

Међупредметне
Kомуникативна компетенција, компетенција за учење
компетенције
Информатика и рачунарство
Писмени задатак, размишљање, доживљај, расправа, правопис,
Кључни појмови
књижевни језик, стил
ТОК ЧАСА
ученика
У уводном делу часа наставник саопштава ученицима  слуша наставника;
општи утисак о резултату писменог задатка. Објашњава  учествује у разговору.
начин вредновања састава и саопштава ученицима оцене.

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас
ћемо радити колективни исправак писменог задатка.

Наставник типске грешке из писмених задатака бележи на  Слуша наставника;
табли.  одговара на питања;
 слуша одговоре
Напомена 1: Наставник може направити својеврсни других ученика;
9
Дневник грешака у писменим задацима у коме ће  износи своје
бележити континуирано грешке ученика са свих запажање;
писмених задатака. Тако ће формирати јединствену базу  анализира и
примера које ће моћи да користи приликом вежбања, а закључује;
истовремено ће имати увид колико ученици временом  записује у свеску оно
напредују, тј. колико се грешке смањују (Прилог ). што наставник
бележи на табли;
Тумачи типске грешке по областима (правописне,  чита свој састав пред
граматичке , стилске грешке). одељењем;
 слуша саставе других
Предлаже читање најуспешнијих радова. ученика.

Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о  Исказује утиске
писменом задатку и резултату који су постигли. након рада.
Тип грешке Правилно Неправилно
Правописне
Граматичке
Стилске
Словне
 уочене грешке у саставима;
Начини провере
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода:
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
адекватне активности
ученика?
 Шта бих променио/-
ла?
ПРИЛОГ
Дневник грешака у писменим задацима
I II III IV
Писмени
задатак
Датум: Датум: Датум: Датум:

__________ _________ _________ _________
10
Правописне
грешке
Граматичке
грешке
Стилске грешке
Које се грешке понављају?

Колико су ученици напредовали?
Који се начин рада показао као најефикаснији у отклањању грешака?
Шта треба променити у раду?
ЗАКЉУЧАК
ОПШТИ

Наставна јединица Индивидуални исправак четвртог писменог задатка
Тип часа Утврђивање
11
– Утврђивање знања о писању састава.
– Увиђање стилских, граматичких и правописних грешака.
Циљ часа
– Истицање примера добро написаног састава и састава у
коме би требало понешто поправити.
– издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у
смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста);
Очекивани исходи – саставља говорени или писани текст о доживљају
на крају часа књижевног дела и на теме из свакодневног живота и света
маште;
– доследно примењује правописну норму у употреби великог
слова; састављеног и растављеног писања речи.
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текстуална метода
Наставна средства Вежбанке, креда/фломастер, табла

Кључни појмови Писмени задатак, правописне, граматичке и стилске грешке.
ТОК ЧАСА
ученика
У уводном делу часа наставник саопштава ученицима на
који начин је обележавао њихове грешке, нпр.  Слуша наставника;
таласастом линијом – стилске грешке, равном пуном  учествује у разговору.
линијом – граматичке грешке, а равном испрекиданом
линијом – правописне грешке. Каже ученицима да ту
легенду треба да напишу на првом листу вежбанке.
Наставник није исправљао грешке ученика тако што је
давао готова решења (јер тада ученици приликом
индивидуалне исправке само препишу правилне облике,
често не размишљајући о својим грешкама), већ је идеја
да ученик размисли шта би требало да поправи, а ако то
не зна, тек тада треба да потражи помоћ наставника.

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу:
Данас ћемо радити индивидуални исправак писменог
задатка. Писаћете побољшане верзије својих састава.

Ученици размишљају о својим грешкама и исправљају  Прати упутства
их. Наставник их обилази и евентуално им помаже. Ако наставника;
ученици заврше пре времена, можемо се прочитати још  анализира и закључује;
неки састав.  пише побољшану
верзију задатка.
12
Завршни део часа остављен је за коментаре ученика о  Исказује утиске након
писменом задатку и томе да ли је било тешко исправити рада.
своје грешке.
Исправак првог писменог задатка
стилске грешке
–––––– граматичке грешке
---------------------- правописне грешке
 написана побољшана верзија задатка;

 исправљене правописне, граматичке и стилске
грешке.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?

Нил Гејмен: „Зашто нам будућност зависи од библиотека,
читања и сањарења”
Тип часа Обрада
13
Циљ часа – Наставно тумачење есеја
Ученик ће на крају часа бити у стању да:
конкретном тексту;
– чита са разумевањем књижевно-научне текстове,
примењујући различите стратегије читања.
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске

Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, естетичка
Грађанско васпитање, Информатика, Историја
Нил Гејмен, „Зашто нам будућност зависи од библиотека,
читања и сањарења”, есеј
ТОК ЧАСА
ученика
Наставник поставља питање значаја маштања и сањарења, – Прати излагања
као и начина на који се они подстичу. Очекује се да ученици наставника;
истакну значај читања бајки и фантастичних прича у млађем – одговара на постављена
узрасту, као почетне мотивације за читање. и поставља додатна
питања.
14
Наставник истиче да ће час бити посвећен анализи есеја
Нила Гејмена „Зашто нам будућност зависи од библиотека,
читања и сањарења”. Гејмен је један од најзначајнијих
аутора фантастике за децу и младе, те се ученицима могу
препоручити његове књиге „Коралина” и „Звездана
прашина”.
Наставник изражајно и интерпретативно чита текст – Прати излагања
(Цветник, стр. 233‒235), да би се потом анализирали његови наставника, одговара на
кључни тематски аспекти. Ученике треба подсетити на постављена питања и
обрађене есеје „Мостови” Иве Андрића и „Потера за поставља додатна
пејзажима” Пеђе Милосављевића и истаћи да ова питања;
књижевнонаучна врста обухвата текстове у којима се на – издваја значајне
уметнички начин тумаче значајне теме из науке, културе или појединости из
уметности. Гејменов циљ је да истакне значај читалачког прочитаног текста;
чина за подстицање маште и сањарења, који су одвајкада – коментарише садржај
били пут ка инвенцији. Фикција покреће читање, читање је прочитаног текста.
пут ка подизању писмене деце, а оно се по Гејмену не коси
са савременим дигиталним добом. Притом, деци треба
дозволити да читају оно што желе, односно наметање штива
постаје контрапродуктивно и води ка кризи читања. Други
начин да се уништи љубав према књигама јесте тај да деца
буду лишена књига, да расту без њих, те је важно још од
детињства деци књигу учинити доступном.
Посебно треба запазити значај библиотека као носилаца

слободе (читања, идеја, комуникације) и места која садрже
безброј занимљивих и корисних информација. Такође,
Гејмен примећује да је данашње време информатички
презасићено, што се може упоредити са искуствима ученика
током наставе на даљину ‒ мноштво дигиталних материјала
било је отежавајући фактор за учење, те су пожелели да ипак
читају са папира, на традиционалан начин. На тај начин се
истиче значај електронских књига, али и универзална
вредност тзв. „папирних” издања, која никада неће сасвим
ишчилети.
У тексту треба запазити и анегдоту са Ајнштајном који

саветује родитељима да читају бајке деци. Бајке подстичу
маштовитост и креативност, инвентивност и оригиналан
приступ проблемима које треба решити, те се из клице
маште, зачете у раном детињству, развија будући креативни
стваралац у зрелом добу.
Запис на табли
Наставник записује кључне појмове о обрађеном тексту на
табли.
Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у

дигиталној читанци (Магија читања, стр. 4 и 5).
Упутити ученике на садржај у дигиталној читанци на
15
стр. 4 (звучни запис другог одломка из текста Нила Гејмена)
и на стр. 5 (занимљивост о Александријској библиотеци).
Ишчитавањем сегмента Свет занимљивости (Цветник, стр. – Прати методичку
236‒237) ученици могу сазнати колики је значај апаратуру у уџбенику;
Александријске библиотеке у историји културе и – одговара на постављена
цивилизације. Такође, треба их подстаћи да, поред школске, и поставља додатна
користе и фондове јавних библиотека, са знатно ширим питања.
библиотечким фондом, као и да куповином и разменом
књига богате своје кућне библиотеке.
Наставник може упутити ученике галерију слика у

дигиталној читанци (Магија читања, стр. 5).
Изглед табле/паноа
Нил Гејмен: „Зашто нам будућност зависи од библиотека, читања и сањарења”
‒ Књижевна врста: есеј

‒ Тема: Значај читања за развој детета и ширење његових духовних видика
– Фикција покреће читање
– Деци треба дозволити да читају шта желе
– Читање бајки ‒ пут ка обликовању паметне деце (Алберт Ајнштајн)
– Библиотеке ‒ места слободе (читања, идеје и комуникације)
 тачно решени задаци на тестовима из

Начини провере остварености  процена успешности обраде тема из градива
исхода: на писменим задацима;
 посматрање ученичког учешћа, закључивања
и одговарања на постављена питања.
исхода?

Наставна јединица Дино Буцати: „Колумбар”
16
Тип часа Обрада
Циљ часа – Наставно тумачење кратке приче

Ученик ће на крају часа бити у стању да:
Очекивани исходи на
крају часа
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове,
примењујући различите стратегије читања.
Читанка, дигитална читанка, школске свеске, дигитални
Наставна средства
уџбеник
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, естетичка
Биологија, Грађанско васпитање
Дино Буцати, Продавница тајни, „Колумбар”, уметничка
прича
ТОК ЧАСА
ученика
Наставник са ученицима разматра значење појмова – Прати излагања
срећа и потрага за срећом. Пожељно је ученике наставника;
подсетити и на песму „Рибарчета сан” („Циц”) која – одговара на
тематизује жељу детета да улови рибу, која се распршује постављена и
17
мотивом буђења. поставља додатна
питања.
Наставник најављује да ће се ученици упознати са
кратком причом „Колумбар” из збирке прича
Продавница тајни Дина Буцатија. Биографски подаци о
аутору ишчитавају се из сегмента Представљамо ти
(Цветник, стр. 251)
На стр. 10 у дигиталној читанци (Магија књиге)

налази се кратак документарни филм о необичној риби
фугу, који може послужити као припрема за читање
Буцатијеве приче.

Наставник изражајно чита текст приче (Цветник, стр. – Прати излагања
246–250), после чега се тумаче непознате и мање наставника, одговара
познате речи. Анализа текста заснована је на на постављена и
подстицајним питањима из сегмента Трагом речи поставља додатна
(Цветник, стр. 250). питања;
– издваја значајне
Треба истаћи да је мотив пловидбе у тексту дат као појединости из
контраст сигурном животу на копну, а да прича прочитаног текста;
представља животну повезаност Стефана Роиа од – коментарише садржај
детињства до смрти са митском рибом колумбар. прочитаног текста;
Пловећи први пут са оцем на једрењаку, Стефано запажа – прати методичку
велику рибу на хоризонту. Но, то отац, искусни капетан, апаратуру у уџбенику;
види као рђав знак; колумбар је риба која прати – записује кључне
појединца морима да би га напослетку одвела у пропаст. појмове у школској
Стефана отац свесно усмерава ка животу на копну, у свесци.
сигурности, подаље од зле судбине, али младић не види
такав живот као занимљив и узбудљив, те по очевој
смрти ипак решава да савлада страх од рибе и врати се
породичној традицији – животу на мору. Управо га је
претња чинила спремнијим да једри морем и докаже да
га колумбар не може савладати.
Сусрет Стефана и колумбара представља вешто изведен

обрт приче. Стефано у старости решава да се суочи с
рибом. Тада схвата да је прича о проклетству људска
пројекција, која рибу претвара у противника уместо у
доносиоца среће оличене у огромном Морском бисеру.
Но, сусрет са срећом прекасно се десио и уместо радости
Стефану доноси смрт јер је спознао да је читав свој
живот, вођен предрасудама, заправо бежао од сопствене
среће. Епилог приче је трагичан: после два месеца нађен
је костур у чамцу који држи џиновски бисер.Треба
истаћи да ствари често нису онакве какве нам се чине на
први поглед и да је потребно да се човек суочи с
привидном опасношћу да би схватио да се заправо иза
ње крије нека награда.
Сегмент Радионица (Цветник, стр. 251) даје неколико
мисли које се могу повезати са идејним слојем
18
прочитаног текста, те би их требало прочитати и
протумачити.
Треба запазити да је последњи пасус приче писан

научним стилом и да би могао представљати кратку
енциклопедијску одредницу о колумбару.
Запис на табли
Кључне податке о обрађеном делу у виду кратких теза
наставник записује на табли.
Ученици се могу упутити на интерактивни задатак

у дигиталној читанци (Магија читања, стр. 12).
Ученици се могу упутити и на интерактивни

садржај на стр. 12 у дигиталној читанци (називи
страхова од различитих животиња).
Наставник ученицима може прочитати песму Душка – Прати излагања и
Радовића „Освајање среће”. На тај начин се продубљује упутства наставника;
значење среће у животу појединца и истиче да је она – одговара на
сакривена у сваком појединцу, да он треба да је нађе у постављена и
себи и подели са другима. поставља додатна
питања.
Ученицима заинтересованим за додатно читање може се
препоручити читање кратког романа Старац и море
Ернеста Хемингвеја, који тематизује тродневну борбу
старца Сантјага да улови рибу џиновских размера, да би
уместо тријумфа осетио пораз када му је ајкуле поједу
пре него што је успео да дође до обале.
Дино Буцати: „Колумбар”
Књижевни род: епика
− кратка прича из збирке прича Продавница тајни
Тема: Стефанова тајанствена повезаност са колумбаром, митском рибом
– Отац га учи да је колумбар риба која води у пропаст – риба је заправо неко ко
треба да му донесе срећу (контраст)
– Епилог: Бисер мора уместо радости доноси Стефану горско сазнање да је
читавог живота бежао од властите среће, а потом и смрт.
 тачно решени задаци на тестовима из Књижевности;

 процена успешности обраде тема из градива на
писменим задацима
ОКВИР ЗА
19
ученика?
ла?

Aнализа домаћег задатка: Дневник читања (час у
Наставна јединица библиотеци) / Анализа књиге „Дечак у пругастој пиџами”
Џона Бојна или истоименог филма Марка Хермана
20
– Анализа вођења дневника прочитаних књига у старијим
Циљ часа разредима основне школе и вештине анализе књижевног и
филмског дела.
– чита са разумевањем књижевноуметничке текстове,
Очекивани исходи примењујући различите стратегије читања;
на крају часа – тумачи значења, језичке, естетске и структурне особине
уметничких текстова, користећи књижевне термине и
појмове;
– анализира, повезује и упоређује књижевност и филмску
уметност.
Дневници читања, књиге лектире, пано, стикери, показивачи и
увијачи за књиге, образац за филмску критику
Естетичка компетенција, комуникативна компетенција, сарадња
Грађанско васпитање, Историја
Дневници читања, домаћа лектира, препоруке за читање,
анализа књиге и филма Дечак у пругастој пиџами
ТОК ЧАСА
Планиране активности наставнице Планиране активности
ученика
Наставник подсећа ученике да је требало да донесу
сређене и обједињене дневнике читања од петог до осмог − Прате излагање
разреда, са довршеним и заокруженим записима. Уколико наставника;
је наставник одлучио да реализује анализу изборне − показују дневнике
лектире Дечак у пругастој пиџами (књига или филм), читања на увид.
записи ученика би такође требало да се нађу у
дневницима прочитаних књига. То могу бити одговори на
истраживачке задатке (у Прилогу 1) или попуњен
образац за приказ филма (у Прилогу 2), који ће бити
одштампан и залепљен у дневник читања. Ученици могу
користити податке које на интернету пронађу о филму,
али морају дати властити суд о њему након гледања.

Наставник истиче циљ часа и записује наслов наставне
јединице на табли, а потом евидентира у педагошку
свеску или ес-дневник да ли су сви ученици донели
попуњене дневнике читања.
Наставник упућује ученике да, служећи се дневницима
21
читања, обнове кључне садржаје прочитаних дела са − Читају записе из
списка обавезне и изборне лектире (аутор, дело, дневника читања;
књижевни род, књижевна врста, тема, мотиви, ликови, − одговарају на
стилски поступци, идејни слој дела), те се овај час може постављена и
схватити и као обнављање кључних обимнијих постављају додатна
књижевних дела за завршни испит. Час се може и питања;
искористити за писање кратких препорука за ваннаставно − тумаче тематске,
читање, где ће ученици на стикерима једни другима мотивске и идејне
препоручивати књиге. Стикери се потом лепе на пано, аспекте дела;
који ће заменити класичан изглед табле. То могу бити и − пишу препоруке за
препоруке за читање лектире, намењене ученицима петог, читање књига;
шестог и седмог разреда. Такође, може се приступити и − каче стикере на пано.
изради показивача или увијача за књиге, те илустровању
неког од дела обрађеног у осмом разреду.
Уколико се анализира књига Дечак у пругастој пиџами,

дело се тумачи са фокусом на кључне тематско-мотивске
и идејне аспекте, уз консултовање бележака у дневницима
читања. Важно је успоставити компаративне паралеле са
другим делима која говоре о страдању деце у Другом
светском рату. Уколико се представља приказ филма,
ученици се упућују да запазе одлике глуме главних и
споредних глумаца, режију, сценографију и филмску
музику. Коментарише се успешност поштовања форме
филмског приказа. Идеје романа и филма могу се
исписати на паноу, уз илустровање, или се неки од
најуспелијих приказа могу објавити у школском листу.
Запис на табли:
Уместо класичног записа на табли, качи се пано са
препорукама за читање или идејама прочитаног дела /
одгледаног филма.
Наставник даје општи осврт на вођење дневника читања у
старијим разредима основне школе и сугестије за − Прате излагање
унапређивање писаног израза. Требало би похвалити наставника;
ученике чији су дневници садржински најкомплетнији и − приказују ликовне
најписменији, као и оне који имају лепо илустроване аспекте дневника
дневнике. Могу се похвалити ликовни прилози у читања.
дневницима читања (илустрације одабраног дела,
показивачи за књиге, илустрације насловних страна
одабраних књига, карикатуре, стрипови). Такође,
похваљује се и најбоља филмска критика или запис о делу
Дечак у пругастој пиџами.
 анализа вештине вођења дневника прочитаних
књига;
Начини провере  анализа вештина писања препорука за читање;
остварености исхода:  посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања поводом
обрађених дела.
ОКВИР ЗА
22
ученика?
ла?
ПРИЛОГ 1
Истраживачки задаци за анализу романа Дечак у пругастој пиџами Џона Бојна
1. Одреди време и место радње овог романа. На који нацистички логор те може
подсетити логор Ајшиц и зашто? У којим делима си такође имао прилике да се
упознаш са страдањем цивила у Другом светском рату и темом Холокауста и
како су они тамо представљени?
2. Зашто се Брунова породица досељава у кућу поред Ајшица? Какву дужност
његов отац преузима и зашто се она сматра злочином против човечности? Како
на његово унапређење гледа Брунов деда, а како бака? Зашто се не слажу око
23
става према напредовању у нацистичкој Немачкој? Зашто је Брунова мајка
напета по доласку у нови дом и шта је све плаши?
3. Опиши Брунов сусрет са Хитлером у Берлину. Размисли зашто га уместо са
Мајн Фирер, ословљава са Фири (Fierey – Страшни, онај који шири страх)? Како
изгледа портрет Хитлера из угла деветогодишњег детета? Која осећања у њему
буди? Шта дете види у лику диктатора што одрасли не виде? Како идеологија
заслепљује људе?
4. Како изгледа прво суочавање Бруна и Гретел са логором са прозора дечије собе?
Зашто они мисле да се пред њима налазе сељаци у пољским радовима? Размисли
колико томе доприноси чињеница да су претходно живели у великом граду, а
колико пропаганда која у филмовима за јавност логоре чини лепшим него што
они заиста јесу. Зашто се код тинејџерке Гретел већ види утицај пропаганде, а
Бруно све види детиње и наивно? Зашто Гретел кокетирање с чуварем логора
схвата и као девојачко удварање, али и као одраз васпитања у нацистичком
духу?
5. Где се и како први пут сусрећу Бруно и Шмуел? Зашто Шмуел тугује? Како се
међу њима рађа пријатељство? Како проводе време заједно и шта обојица и не
слуте? Зашто је то пријатељство нарушено у тренутку када се Шмуел нађе у
Бруновој кући? Како Бруно ипак исправља неправду према пријатељу?
6. Шта можемо сазнати о Шмуеловој породици пре рата, а како живе у логору?
Којим стилским средством је то представљено? Како се то види у лику доктора
Павела који мора да прикрива своје знање и који је сведен на ниво кућног слуге?
Упореди живот у логору који видиш у овом роману или у филму са подацима о
концентрационим логорима које си сазнао на часовима Историје.
7. Зашто у једном тренутку Бруно жели да пређе с друге стране бодљикаве жице?
Шта га вуче у свет у коме живи Шмуел? У какву авантуру он мисли да одлази
облачећи пругасту пиџаму и пролазећи испод жице? Кога траже и како мисли да
помаже пријатељу? Чему такав прелаз неминовно води? Шта представља маса
логораша у коју су угурани? Зашто у тој маси нема разлике између малог
логораша и сина једног нацисте? Где дечаке воде и зашто је крај трагичан? Када
су дечаци схватили да се игра преокренула у смрт? Који је њихов последњи гест
снаге пријатељства?
8. Размисли о ефектима коју Брунова и Шмуелова смрт вуче за собом. Како
Брунова мајка предосећа зло, а како сазнаје да јој је син страдао? Зашто је аутор
посебно истакао да син нацисте може бити друг и сабрат логорашу, у играма,
али и у смрти? До чега су нацисти довели убијањем деце и на који начин су
кажњени? Шта си на часовима Историје учио о Нирнбершком процесу?
9. Уколико си прочитао књигу и гледао филм, упореди сличности између књиге
као литерарног предлошка писца Џона Бојна и филмске екранизације као визије
режисера Марка Хермана.
ПРИЛОГ 2
Образац за приказ филма „Дечак у пругастој пиџами” Џона Бојна
Наслов филма: ___________________________
Режисер:____________________________
Жанр: ________________
Година снимања:_____________
Трајање: _______
Главни глумци:______________________________________
Споредни глумци: ______________________________________________
_______________________________________________________________
24
_______________________________________________________________
Кратак садржај филма (сиже):

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Моји утисци о глумцима:

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
__________________ ____
Моји утисци о режији, сценографији и костимографији:

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Моји утисци о филмској музици:

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
____________________ _______________________
Мој доживљај поруке филма:

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
___________________ ________________________
Укупна оцена филма:

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
________________________ ___________________
Број звездица (заокружити):

0 ‒ веома слаб филм, не препоручујем га за гледање
⁎ ‒ може да се погледа, али има и бољих филмова
⁎ ⁎ ‒ солидан филм, треба га погледати, али има и неколико прошуста
⁎ ⁎ ⁎ ‒ веома добар филм, уз мање замерке
⁎ ⁎ ⁎ ⁎ ‒ сјајан филм у сваком погледу, обавезно погледати

Наставна Језик и Књижевност
Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање
полисемије и хомонимије у великим једнојезичним
речницима. Метафора и метонимија као начин да реч стекне
нова значења
25
– Увежбавање хомонимије и полисемије на примерима,
увежбавање коришћења једнојезичних речника,
Циљ часа
препознавање метафоре и метонимије као начина да реч
стекне нова значења.
– препозна метафору и метонимију као лексичке механизме и
разуме значење вишезначних речи карактеристичних за
свакодневну комуникацију;
– користи речник, енциклопедију и лексикон.
Метода усменог излагања, метода разговора, метода
Наставне методе
демонстрације, хеуристичка метода, истраживачка метода
Граматика, дигитална граматика, Радна свеска, рачунар,
пројектор, звучници, платно, табла, креда/фломастер
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни
Страни језици
Једнозначност, вишезначност, хомонимија, полисемија,
метафора, метонимија, једнојезични речник.
26
ТОК ЧАСА
ученика
На почетку часа наставник задаје следећи задатак:  Слуша наставника;
Прелистајте једнојезични речник српског језика –  одговара на питања;
шестотомник или једнотомник Матице српске. (час се  поставља питања.
може организовати у библиотеци или ученици могу
прелиставати електронске верзије ових речника на
рачунарима). Задатак је да, у групама, пронађете
неколико речи које имају само по једно значење и
неколико речи које имају више значења. Пре почетка
трагања, претпоставите које би то речи могле да имају
једно значење, а које су оне које би могле да имају велики
број значења.
Свака група ученика представиће речи које су пронашли

и прокоментарисати их. Закључак треба да буде да су
термини најчешће једнозначне речи, а да су вишезначне
речи оне које су најфреквентније, најстарије и најважније
за човека и његово окружење (нпр. човек, глава, кућа, дан
итд.).

Наставник ће најавити данашњу наставну јединицу:
Данас ћемо увежбавати хомонимију и полисемију.
Ученици се упућују на уџбеник Граматика 8 (стр. 82–84).  Слуша наставника;
 одговара на питања;
Препознавање једнозначности и вишезначности ученици  слуша одговоре
могу увежбавати радећи задатке из Радне свеске 8 (стр. других ученика;
70–71).  анализира и
После урађених вежби наставник треба да усмери пажњу закључује.
ученика на разликовање хомонимије и полисемије. Може
27
користити следећи текст.
Један интернет кафић рекламира своје услуге овако:
Четовао Краљевић Марко – можете и ви!
Вино пије Краљевићу Марко

са старицом Јевросимом мајком,
а кад су се напојили вина,
мајка Марку стаде бесједити:
„О мој синко, Краљевићу Марко,
остави се, синко, четовања,
јер зло добра донијети неће,
а старој се досадило мајци
све перући крваве хаљине;
већ ти узми рало и волове,
пак ти ори брда и долине,
те сиј, синко, шеницу бјелицу,
те ти храни и мене и себе”.
Задатак ученика је да открију на чему се заснива хумор у

овој реклами. Требало би да ученици закључе да је хумор
заснован на речима четовати, где једна реч означава
ратовање, а друга дописивање на интернету. Даље,
ученици треба да закључе да, пошто међу овим речима
нема повезаности, већ су оне током језичког развоја
случајно добиле исти облик (прва потиче од именице
чета, а друга од енглеског глагола chat), у питању су
хомоними, а не вишезначност једне речи.
Наставник ће даље упутити ученике да погледају у

речницима како се обележава хомонимија, а како
полисемија. Овде је дат један пример:
Ученици ће закључити да се хомоними бележе као

различите речи (посебне одреднице), а да се полисемија
28
бележи у оквиру једне одреднице у речнику.
Ученици треба да сазнају како долази до полисемије.

Наставник их може упутити на то да поново погледају
одредницу нога у речнику. Требало би да ученици
закључе да су секундарна значења речи нога настала
према сличности по облику и функцији с човечјом ногом
(примарно значење ове речи). Такав механизам настајања
значења назива се метафора, што ће наставник записати
на табли, а ученици у свескама. Наставник ће затим
ученике упутити на одредницу тањир у речнику.
Ученици ће разматрати значење количине јела која стане

у тањир и закључити да ово значење није проистекло из
сличности тањира и јела које се у њега сипа, већ из
њихове свакодневне (културолошке) везе. Такав начин
настајања значења назива се метонимија, што ће
наставник записати на табли, а ученици у свескама.
Затим ће ученици увежбавати препознавање метафоре и
метонимије уз помоћ задатака из Радне свеске 8 (стр. 72).
Ученици се могу упутити и на интерактивни садржај

на стр. 2 у дигиталној граматици (Језичка култура I део).
За увежбавање се могу искористити задаци у

интерактивној форми у Граматици 8, у лекцији Језичка
култура I део, стр. 2 и 3.
Наставник може, по избору, употребити и

интерактивне задатке који су на стр. 2 дигиталне
Граматике 8 пренети из Радне свеске 8.
У интерактивној форми је и одговарајући тест за

самооцењивање из штампаног издања Граматике 8 (стр.
3).
Мотивисати ученике да искажу утиске након рада.  Исказује утиске
Питати их да ли им се допао такав начин учења и да ли им након рада;
је нешто било нејасно. Задатке које не стигну да ураде на  поставља питања
часу, ученици ће урадити за домаћи задатак. наставнику.
Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и
29
хомонимије у великим једнојезичним речницима. Метафора и метонимија као
начин да реч стекне нова значења
Једнозначне речи: кисеоник, предикат, сумпор…

Вишезначне речи: дан, човек, глава, добар…
(Наставник ће написати примере које буду пронашли ученици.)
Четовао Краљевић Марко – можете и ви!
Вино пије Краљевићу Марко

са старицом Јевросимом мајком,
а кад су се напојили вина,
мајка Марку стаде бесједити:
„О мој синко, Краљевићу Марко,
остави се, синко, четовања,
јер зло добра донијети неће,
а старој се досадило мајци
све перући крваве хаљине;
већ ти узми рало и волове,
пак ти ори брда и долине,
те сиј, синко, шеницу бјелицу,
те ти храни и мене и себе”.
– четовати – ићи у чету, ратовати

– четовати – дописивати се на интернету
 тачни одговори на наставникова питања;

Начини провере  тачно решени задаци;
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
30
Наставна Језик
Наставна јединица Гласови и гласовне промене
Циљ часа – Утврђивање гласова и гласовних промена.

– зна поделу гласова према положају говорних органа, по
Очекивани исходи звучности;
на крају часа – зна поделу сугласника по месту творбе;
– препознаје и примењује гласовне промене у складу са
нормом.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Граматика, дигитална граматика, рачунар, пројектор, звучници,
платно, одштампани листићи са питањима
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, рад са подацима и
компетенције информацијама, дигитална компетенција
Кључни појмови Језик, гласови, гласовне промене
31
ТОК ЧАСА
ученика
Упућује ученике на уџбеник Граматика 8 (стр. 38–42).
– Слуша и прати
На овом часу наставник може организовати квиз. Најпре наставника;
упознаје ученике са правилима квиза и дели их у групе. – пита ако је нешто
нејасно.
Потребно је направити екипе (групе) од четири до шест
чланова, зависно од броја ученика у одељењу. Свака екипа
треба да буде уједначена по успеху ученика, па је препорука
да наставник састави/предложи састав група или да бар
изабере четири капитена који ће саставити екипе. Екипе ће
себи смислити име или пак бити нумерисане.
Питања су углавном затвореног типа: четири понуђена

одговора, од којих је само један тачан. Неколико питања
захтева кратак одговор. Свако од њих вреди један поен.
Освојени поени се уносе у табелу.
32
Наставник користи питања из приручника Квизови у
настави српског језика и књижевности. Осим питања, групе
добијају четири картице на којима су одштампана слова А,
Б, В и Г и један празан папир за уписивање одговора.
Наставник чита питање, чланови екипе прате, потом се

консултују и на наставников знак подижу једну од картица.
У случају подизања два одговора или закашњења, екипа

губи право на одговор.
Уколико се догоди да две екипе на крају имају исти број

поена, поставља се резервно (џокер) питање, при чему је
битно ко први одговори тачно.
Победничкој екипи се на крају часа додељује диплома.

Наставник чита питања. – Слуша и одговара на
Стара се о несметаној и праведној реализацији квиза. питања.
Подстиче ученике, бележи поене, појашњава нетачне
одговоре.
Наставник сабира поене и проглашава победника. – Пита шта му је
нејасно.
Ученици се упућују на интерактивни садржај на стр. 2

у дигиталној граматици како би обновили знање о гласовима
и гласовним променама (Фонетика – систематизација).

интерактивној форми у Граматици 8, стр. 2, 3 и 4.
Наставник може, по избору, употребити и интерактивне

задатке који су на стр. 2 дигиталне Граматике 8 пренети из
Радне свеске 8.

самооцењивање из штампаног издања Граматике 8 (стр. 3).
Начини провере остварености  активно учешће и одговори у квизу

исхода:
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
33
ПРИЛОГ
Питања за квиз
1. Ако напишеш гласове по траженом редоследу у азбуци 20.______, 13.______,

16.______, добићеш једну групу гласова. Како се зове добијена група гласова?
а) алвеоларни (надзубни)
б) задњонепчани
в) уснени
г) зубни
2. Не можеш ме предвидети. Час ме има, час ме нема у основи речи. Побеђујем у

много битака, а кад је само једна битка, онда губим. Ко сам ја?
а) палатализација
б) сибиларизација
в) непостојано a
г) промена л у о
3. Ивицу и Марицу, осим заједничке бајке, повезује и иста гласовна промена

у присвојном придеву који се гради од њихових имена. Која је то гласовна
промена?
а) палатализација
б) сибиларизација
в) јотовање
г) једначење сугласника по звучности
4. Пред тобом је реченица из „Антологије смешних штампарских грешака”:
ИСТА КЊИЖЕВНА КРАЂА ПОСЛУЖИЛА МУ ЈЕ ЗА ЈОШ ЈЕДАН РОМАН.
Ако у подвученој речи замениш један сугласник његовим парњаком по

звучности, разрешићеш неспоразум. О ком сугласнику је реч?
5. Уколико у придеву САМА уснени сонант замениш алвеоларним (надзубним)

сонантом, добићеш једно властито име. Како оно гласи?
а) Сара б) Сања в) Сава г) Саша
6. У називу једног годишњег доба сви гласови су звучни.

Koje je то годишње доба?
а) лето б) пролеће в) јесен г) зима
7. Ако замениш самогласник у именици ЛИК другим самогласником, добићеш

придев. Који?
8. Ако ми додаш прво слово азбуке, постајем лична заменица. Ја сам најмекши
глас у српском језику. Стварам проблеме у писању, нарочито ако ме ставе
између ИО, чије друштво не волим. Спадам у предњонепчане сонанте. Ја сам:
а) Ј; б) В; в) Н; г) Њ.
9. Која тврдња важи за гласове означене са првих пет слова азбуке?

а) Сви су безвучни.
б) Сви су звучни.
в) Сви спадају у самогласнике.
34
г) Сви спадају у сугласнике.
10. У речи ОДСТУПАЊЕ одступа се од једне гласовне промене. То је:
а) једначење сугласника по звучности;

б) јотовање;
в) једначење сугласника по месту творбе;
г) непостојано а.
11. Сва три натписа имају једну грешку – није извршена једна гласовна промена.
Која је то гласовна промена?

а) непостојано а б) јотовање в) сибиларизација г) губљење сугласника
12. Да би се постигао одређен број слогова (дванаестерац), у следећим стиховима

није извршена једна гласовна промена. Која?
„Све у мртвом сану мрка поноћ нађе;

Све је изумрло. Сад месец изађе.”
а) јотовање
б) непостојано а
в) промену л у о
г) губљење сугласника
13. Један друг се похвалио:

Фудбал воле моји пријатељи Београђани!
Почетна слова ове изјаве пример су једне групе гласова по месту творбе.
О којој групи гласова је реч?
14. У следећем лапсусу спортског новинара пронађи ону реч која има највише
безвучних гласова.
„Док је лопта у ваздуху, да вам саопштим списак тимова.”
а) лопта б) ваздуху в) списак г) тимова
15. Одабери правилне облике.

а) постан, постна, постно
б) постан, постна, посно
в) постан, посна, посно
г) посан, посна, посно
ЏОКЕР ПИТАЊЕ
Како гласи подвучена реч у номинативу једнине?
Милена воли палачинке с орасима.
а) орас б) орах в) орај г) ора
35

Наставна јединица Гласовне промене
Циљ часа Утврђивање гласовних промена.

– зна правила и одступања од обрађених гласовних промена
(непостојано а, промена л у о, палатализација,
сибиларизација, једначење сугласника по звучности,
једначење сугласника по месту творбе, јотовање, губљење
сугласника);
– примењује гласовне промене у складу са нормом.
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Граматика, дигитална граматика, рачунар, пројектор, звучници,
платно, одштампане анкете
Међупредметне Kомуникација, компетенција за учење, рад са подацима и
компетенције информацијама, дигитална компетенција
Кључни појмови Језик, гласовне промене, анкета
ТОК ЧАСА
ученика
Наставник обнавља са ученицима шта су гласовне промене,
када и зашто се врше, наводи ученике да се присете свих – Слуша и прати
обрађених гласових промена. наставника;
 Гласовна промена је промена (замена) одређеног – обнавља градиво о
гласа при промени облика речи или грађењу нових гласовним
речи. променама.
 Неке промене су се извршиле давно, а неке се и данас
врше.
 Један од главних разлога вршења гласовних промена
јесте лакши изговор речи.
 Свака промена има своје правило по коме се врши и
примере одступања (изузетке од правила).
 До сада је обрађено осам гласовних промена:
непостојано а, промена л у о, палатализација,
сибиларизација, једначење сугласника по звучности,
једначење сугласника по месту творбе, јотовање,
36
губљење сугласника.

Наставник дели ученицима кратку анкету коју треба да – Слуша инструкције
ураде (Прилог). наставника;
Анкета је сачињена од примера гласовних промена. Свака – ради анкету.
промена је заступљена по два пута (два примера од којих је
један пример извршене промене, а други пример је
одступање, изузетак од правила).
Наставник анализира резултате анкете и увиђа у којим – Пита шта му је
променама се највише греши, шта би требало додатно нејасно.
појаснити.
Начини провере  резултат анкете

ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
37
ПРИЛОГ
Анкета
Подвуци исправан облик (облике) речи.
5 часа / 5 часова
пратилац/пратиоц
оделење/одељење
тачки/тачци
Милицин/Миличин
инекција/инјекција/ињекција
ванаставни/ваннаставни
станбени/стамбени
претстава/представа
српски/србски
мастан/масан
2 литара / 2 литра
отштампати/одштампати
неколико слушаоца / неколико слушалаца
приповетки/приповетци/приповеци
Милкин/Милчин
исчупати/ишчупати
предчас/претчас/пречас
задатци/задаци
38

Богаћење речника. Лексичке и семантичке вежбе:
Наставна јединица допуњавање реченица хомонимима (хомоними и акценти);
проналажење одговарајућег синонима; антоними
– Увежбавање хомонимије и полисемије на примерима,
Циљ часа разликовање акцената у хомонимима; увежбавање
синонимије и антонимије.
– препозна метафору и метонимију као лексичке механизме и
разуме значење вишезначних речи карактеристичних за
свакодневну комуникацију;
– користи речник, енциклопедију и лексикон.
Метода усменог излагања, метода разговора, метода
Наставне методе
демонстрације, хеуристичка метода, истраживачка метода
Граматика, дигитална граматика, радна свеска, рачунар,
пројектор, звучници, платно, табла, креда/фломастер
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни
Страни језици
Једнозначност, вишезначност, хомонимија, полисемија,
синонимија, метафора, метонимија, једнојезични речник.
39
ТОК ЧАСА
ученика
На почетку часа, наставник ће задати ученицима, које ће  Слуша наставника;
поделити у групе, следећи задатак:  одговара на питања;
Ваш задатак је да смислите што више синонима за реч  поставља питања.
говорити. (Пре приступања задатку ученици ће се
подсетити тога да су синоними речи истог или сличног
значења. Заправо, у сваком језику је много више
синонима који имају слично но исто значење, због
деловања закона језичке економије.)
Наставник ће синониме записати на табли, а ученици у

свеске. Затим ће се ученици подсетити тога шта су
антоними и хомоними, те како хомонимију разликовати
од полисемије.

Наставник ће најавити данашњу наставну јединицу:
Данас ћемо увежбавати лексичке односе међу речима –
синонимију, хомонимију и антонимију.
Пошто су обновили одлике синонима, у главном делу  Слуша наставника;
часа ученици ће се подсетити разлике између полисемије  одговара на питања;
и хомонимије и различитог обележавања ових појава у  слуша одговоре
речницима: Полисемија је вишезначност речи (у других ученика;
речницима су та значења наведена под једном  анализира и
одредницом), док је хомонимија појава да две речи имају закључује.
исти облик (у речницима хомоними су забележени као
две одреднице или више их).
Затим ће се ученици подсетити тога шта су антоними

играјући следећу игру. Ученици се деле у групе. Једна
група треба да каже пет придева, док ће друга група
имати задатак да одреди антониме тих придева. Ради
отежавања задатка и богаћења речника, добро би било да
група осмисли придеве за које претпостави да их друге
групе неће познавати (нпр. здепаст, древан, замандаљен,
ћосав, мат…).
После одигране игре, ученици ће радити задатке из Радне

свеске 8 (стр. 73–76). Наставник ће бирати ученика који
ће радити задатак, остали ће слушати, коментарисати и
евентуално исправљати ученика који решава задатак и
постављати питања наставнику.

интерактивној форми у Граматици 8, у лекцији Језичка
култура I део стр. 3 и 4.
40
Наставник може, по избору, употребити и
интерактивне задатке који су на стр. 3 дигиталне
Граматике 8 пренети из Радне свеске 8.

самооцењивање из штампаног издања Граматике 8 (стр.
4).

Мотивисати ученике да искажу утиске након рада.  Исказује утиске
Питати их да ли им се допао такав начин учења и да ли им након рада.
је нешто било нејасно. Задатке које не стигну да ураде на
часу, ученици ће урадити за домаћи задатак.
Богаћење речника. Лексичке и семантичке вежбе: допуњавање реченица
хомонимима (хомоними и акценти); проналажење одговарајућег синонима;
антоними
Синоними – речи истог или сличног значења.

Говорити – причати, беседити, брбљати, чаврљати, шапутати, ћућорити…
(Наставник ће записати на табли речи које су навели ученици.)
Хомоними – речи које се исто пишу, али имају различита значења, која нису у
међусобној вези.
Антоними – речи супротног значења.

(Наставник ће записати на табли речи које су у игри навели ученици, а које је мањи
број ученика познавао.)
 тачни одговори на наставникова питања;

Начини провере  тачно решени задаци;
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
41

Наставна јединица Систематизација градива: граматика
Тип часа Систематизација
– Систематизација основних знања из граматике од 5. до 8.
Циљ часа
разреда.
– издвоји делове творенице и препозна основне моделе
– њиховог грађења;
– користи садржаје из граматике обрађене у претходним
разредима и повеже их са новим градивом.
Наставна средства Табла, креда/фломастер, одштампани наставни листићи

Граматика, гласови, гласовне промене, грађење речи, служба и
врста речи
42
ТОК ЧАСА
ученика
Са ученицима усмено треба обновити градиво о  Слуша наставника;
граматичким садржајима који су обрађени од петог до  учествује у разговору
осмог разреда. Садржаји су постепено обнављани током  поставља питања.
осмог разреда, уз помоћ уџбеника и радне свеске.
Неопходно је разрешити евентуалне недоумице како би се
спремно приступило садржајима планираним за главни
део часа.
Наставник ученицима дели одштампане наставне листиће  Прати упутства
(Прилог). Упућује их на задатке и обавештава колико наставника;
времена је предвиђено за ову активност. Упућује их на  решава задатке у
неопходност посвећеног бављења задацима. Саветује их оквиру датог
да на маргинама теста забележе евентуалне недоумице и наставног листића.
питања за наставника.

Провера тачности одговора. Разјашњавају се евентуалне – Учествује у провери
недоумице и одговара се на ученичка питања. решења задатака;
 исказује утиске након
рада.
Начини провере  Провера ученичког знања у оквиру тестова из
остварености исхода: Граматике.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
43
ПРИЛОГ
Наставни листић
1. Наслови Андрићевих приповедака Деца, Панорама, Књига изражени су једном

синтаксичком јединицом. Заокружи слово испред њеног назива.
а) реч б) синтагма в) реченица
2. Колико предикатских реченица запажаш у следећем примеру?

Мали људи које ми зовемо деца имају своје велике болове и дуге патње, које после као
мудри и одрасли људи заборављају.
а) једну б) две в) три г) четири
3. Подвуци све звучне гласове у синтагми НОБЕЛОВА НАГРАДА.
4. Напиши назив подвучене зависне реченице.
Пре него што смо се спустили низ брег, зауставили смо се на једној раскрсници.
_____________________________________________________
Спустили смо се у улицу где се обично сачекују јеврејска деца.
_____________________________________________________
Иако је дечак требало да удари јеврејског дечака, он то није могао.
______________________________________________________
Понашали су се као да га не познају.
______________________________________________________
5. Напиши назив гласовне промене која је извршена приликом грађења придева

претпролећни (пред + пролећни).
Деца не воле претпролећно време. ___________________________________________
6. Подвучени део у реченици Миле је био пекарев син. има функцију _____________.
7. Прочитај реченицу, а затим именуј глаголски облик.

Овако стајао сам насред улице, а њих двојица су одмицали невероватно брзо.
________________________________________________________________
8. Примери књига, књижевни, књижевност, прокњижити, књигољубац представљају:

а) породицу речи; б) творенице; в) просте речи; г) сложенице.
Заокружи слово испред тачног одговора.
9. У реченици Био је хладан и оштар. оба придева су по значењу__________________.
10. Подвуци прилог у следећој реченици.
Они сада иду око воде.
11. Потпуно одвојен од њега видео сам и чуо његов узвик.

Подвучена заменица је:
а) придевска б) именичка лична в) придевска показна г) именичка нелична
12. У следећој реченици подвуци две именице у акузативу.

Пре него што смо се спустили низ брег и прешли реку, зауставили смо се на једној
узбрдици.
44

Наставна јединица Систематизација градива: књижевност
Тип часа Систематизација
– Систематизација градива у вези са обрађеним књижевним
Циљ часа делима у осмом разреду и књижевнотеоријским појмовима
у вези са њима
– повеже писце и дела из обавезног дела програма од 5. до 8.
разреда;
конкретном тексту, као и језичко-стилске карактеристике
Очекивани исходи текста у склопу интерпретације;
на крају часа – уочи слојевитост књижевног дела и међужанровско
прожимање;
– повеже књижевна дела са историјским или другим
одговарајућим контекстом;
– разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора,
драмског лица или лирског субјекта.
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно

Историја, Грађанско васпитање
Кључни појмови Књижевна дела и писци; књижевнотеоријски појмови
ТОК ЧАСА
45
ученика
Ученици се позивају да кажу које је књижевно дело, ─ Одговара на питања;
обрађено у осмом разреду, на њих оставило најјачи ─ износи своје
утисак. Свако треба да образложи свој избор. мишљење;
─ слуша одговоре
Најава наставне јединице других ученика;
Истиче се дело за које се определио највећи број ученика. ─ учествује у
Наставља се разговор о том делу. Ученици треба да дискусији.
одговоре на следећа питања и задатке.
− Колико је одабрано дело својом темом,
проблемима о којима говори, идејама и значењима
актуелно данас?
− Присетите се и издвојте дела која говоре о истој
или сличној теми. Објасните везу која постоји
између тих дела.
Главни део часа ( 30 минута)
Ученици решавају Тест за самооцењивање 4) у читанци
(Цветник, стр. 328–331). ─ Прати упутства
наставника;
─ проучава текст из
Одговарајући тест у интерактивној форми налази уџбеника;
се у дигиталној читанци (лекција Тестови за ─ одговара на питања;
самооцењивање). ─ слуша одговоре
других ученика;
Наставник прати рад и подстиче ученике да реше све ─ износи своје
задатке, упућује их на неопходност пажљивог читања запажање;
налога и инструкција у задацима; разрешава евентуалне ─ анализира и
недоумице које ученици имају у вези са задацима. закључује;
После израде теста врши се провера и анализа одговора. ─ самостално долази до
решења налога и
У наставку овог дела часа, спрам преосталог времена, задатака;
може се усмено, кроз дискусију, сагледати градиво ─ анализира и
књижевности обрађено у осмом разреду. Посебна пажња упоређује са
се може посветити идејном слоју текстова, као и њиховим одговорима других
жанровским особеностима. ученика;
─ записује у свеску
Наставник може понудити неколико тема за дискусију. Те најважније делове
теме могу бити у вези са тематским целинама из читанке. обрађеног садржаја.
Живот и обичаји народа српског

– Наведите дела која се налазе у овој целини.
– Шта смо о традицији, веровањима, обичајима и
празновању нашег народа сазнали из књижевних
текстова који припадају овој целини?
Земља тврда, а небо високо

– Које личности 19. века смо упознали у овим
делима?
– Који историјски догађај повезује сва ова дела и
46
како је тај догађај у њима представљен?
Говорити о љубави, то је већ помало волети

– Како је љубав сагледана у народној, а како у
ауторској књижевности?
– Укажите на сличности и разлике у песничким
сликама романтизма (Ђулићи) и савремене поезије
(Очију твојих да није).
Усправна земља
– Како је родољубиво осећање дочарано у песмама, а
како у прозним делима из ове целине?
Трагови детињства
– Наведите примере из ових дела који указују на
различите слике/могућности детињства и
протумачите их.
Магија читања
– У чему се огледа магија читања? Пронађите
одговоре на ово питање у делима из ове тематске
целине.
Цео свет је позорница

– Које од ових дела бисте волели да упознате у виду
позоришне представе? Образложите свој избор.
Свет на длану
– Замислите да се бавите послом туристичког
водича. Које од дела из ове целине бисте у највећој
мери користили да своје путнике што боље, лепше
и садржајније информишете? Образложите свој
избор.
У последњем делу часа ученике позвати да протумаче ─ Пажљиво слуша
изреку да је књига човеков најбољи пријатељ. наставникова
упутства;
─ учествује у разговору.
47
Систематизација градива – књижевност
− Живот и обичаји народа српског

− Земља тврда, а небо високо
− Говорити о љубави, то је већ помало волети
− Усправна земља
− Трагови детињства
− Магија читања
− Цео свет је позорница
− Свет на длану
 анализа тачности одговора на тестовима из

 процена писаног изражавања на темама из
градива;
одговарања на постављена питања поводом
обрађеног дела.
ОКВИР ЗА
ученика?
48

8 - Srpski Jezik 8 - Dnevne Pripreme - Casovi 122-136

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

8 - Srpski Jezik 8 - Dnevne Pripreme - Casovi 122-136

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 122 И 123

Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

Циљ часа – Тематско-мотивска анализа лирске песме.

Наставна средства Читанка, дигитална читанка, рачунар, пројектор, платно

Чита се и разматра садржај из целине Појмовник

Ученици треба да се подсете основних карактеристика

Истиче се, епитетом бескрајан, како је људска душа

Трећа строфа јесте тренутак отварања књиге, што је

Крај песме као да пружа извесну утеху за читаоца. Песма,

У песми посебну пажњу посветити тумачењу

Разговор се може употпунити и освртом на песму Бранка

Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у

Завршни део часа (10 минута)

 анализа тачности одговора на тестовима из

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 124

Циљ часа – Подсећање на различите стилове писања састава.

Наставна средства Табла, креда/фломастер

Најава наставне јединице

Одговара на питања, појашњава рад и даје додатне

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере остварености  написани састави према датoм упутству.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 125

Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер

Најава наставне јединице

 написани састави према датим

Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

Наставна средства Вежбанке, креда/фломастер, свеске

Најава наставне јединице

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Датум: Датум: Датум: Датум:

Које се грешке понављају?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 127

Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

Наставна средства Вежбанке, креда/фломастер, табла

Најава наставне јединице

Главни део часа (35 минута)

–––––– граматичке грешке

---------------------- правописне грешке

 написана побољшана верзија задатка;

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 128

Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Посебно треба запазити значај библиотека као носилаца

У тексту треба запазити и анегдоту са Ајнштајном који

Ученици се могу упутити на интерактивне задатке у

Упутити ученике на садржај у дигиталној читанци на

Наставник може упутити ученике галерију слика у

‒ Књижевна врста: есеј

 тачно решени задаци на тестовима из

Предмет Српски језик и књижевност Школа и разред

Циљ часа – Наставно тумачење кратке приче

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

На стр. 10 у дигиталној читанци (Магија књиге)

Главни део часа (30 минута)

Сусрет Стефана и колумбара представља вешто изведен

Треба запазити да је последњи пасус приче писан

Ученици се могу упутити на интерактивни задатак

Ученици се могу упутити и на интерактивни

 тачно решени задаци на тестовима из Књижевности;

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 130

Најава наставне јединице

1. Ако напишеш гласове по траженом редоследу у азбуци 20., 13.,