Srpski 4 Oktobar 23 Do 43

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – СРПСКИ ЈЕЗИК
Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

БАЈКОВИТИ СВЕТ
Наставна јединица: Мирослав Облици рада: фронтални, индивидуални
Антић: Космонаутска песма
Редни број часа: 23 Методе рада: монолошка, дијалошка, вербално-
текстуална, илустративно-демонстративна
Тип часа: обрада Наставна средства: Читанка, свеске, наставни
листић, табла
Дигитално издање уџбеника на Мозаик

платформи
Циљ часа: развијање способности Кључни појмови: лирска песма
за читање, разумевање,
доживљавање и тумачењелирске
песме; уочавање темe; анализирање
језичко-изражајних поступака у
песми.
Општи исход Операционализовани Међупредметна повезаност:
исходи Природа и друштво
Ученик ће да:
 уочи основне одлике  уочи основне Литература за Литература
песме; одлике лирске наставника: за ученика:
 чита са разумевањем; песме;
Милија
 опише свој доживљај  чита са
Николић:
прочитаног разумевањем; Моња Јовић,
књижевног дела; Методика
 изражајно чита
наставе српског Нада Тодоров:
 изнесе своје поштујући
мишљење о тексту; правописна језика и
Читанка за
 одреди тему, поруке, правила; књижевности,
четврти
разуме идеје  опише своје ЗУНС, Београд,
разред
књижевног дела; утиске о 1992.
основне
 чита текст поштујући естетском школе, Едука,
интонацију стихова ; доживљају; 2020.
 уочава разлику  одреди тему,
између музичке разуме идеје
композиције и књижевног дела;
књижевног текста;  учествује у
 пронађе разговору
персонификацију; поштујући
 уради задатак из уобичајена
Мале школе писања; правила
 проналази поруке комуникације и
дела пажљиво слуша
 анализира саговорника.
илустрације у
Читанци;
 учествује у разговору
поштујући уобичајена
правила комуникације
и пажљиво слуша
саговорника.
Уводни део часа
Активности наставника Активности ученика
– Мотивацију постиже питањем да ли  Описују своје утиске о прилогу, слушају
су ученици чули за село Мокрин; биобиблиографске податке;
– пушта им почетак прилога са  постављају питања.
интернета: Guske su spasile Mokrin,
RTS Oko – Zvanični kanal, YuoTube;
– наставља причу о песнику,
његовој биографији, стваралаштву;
– чита им цитат из његове
биографије: „A radio sam svašta. Bio
zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari,
mornar, pozorišni reditelj, bavio se
vodovodom i kanalzacijom, obrađivao
drvo, umem da napravim krov, glumio u
jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio
lutke, vodio televizijske emisije, bio
konferansije… Imam i neke nagrade i
priznanja”.
– најављује циљ часа.
Главни део часа
 Пише наслов наставне

јединице на табли;  Пажљиво слушају;
 чита текст у Читанци од 30
до 32. стране;  описују свој доживљај песме (шта је лепо,
 проверава утиске о песми: нежно, маштовито);
• Шта је занимљиво у песми?
Шта је бајковито? Зашто је  пишу наслов песме у свеске;
ово лирска песма? Шта је
лепо у песми?;  читају песму у себи;
 подстиче ученике да закључе
да је ова песма, за разлику од  још једном гласно гласно читају текст
неких лирских песама, много (штафетно читање);
дужа;
 поставља питања:  објашњавају зашто је ово лирска песма;
• Ко су космонаути? Познају
ли неку личност која је била  објашњавају назив песме;
или јесте космонаут?;
 поставља питања из  уочавају повезаност космонаута са темом
Читанке: песме;
• Како дечак у песми описује
 читају текст о космонаутима у Читанци;
однос са својим татом? Објасни како
разумеш израз „мушки решити”  понављају и проширују своје знање о
нешто. песми;
• Какав се однос између оца и
сина описује у другој строфи?  одговарају на питања и слушају што
наставник предаје;
• Шта све дечак може рећи
свом тати? Шта то говори  проналазе описе;
о њиховом односу?
• Какав однос дечак има са  проналазе тему.
другима? Како разумеш то
што је дечак „на раскршћу
младости”?
• Како се лечи самоћа? Опиши
како дечак проводи време са
оцем.
• Како разумеш то што у
шетњи са оцем све дечакове
„бриге окопне и без речи”?
Како се дечак осећа у друштву
свог оца?
• Како дечакова и очева шетња
изгледа њима двојици? Упиши
Х испред тачног одговора.
О Као шетња поред реке.
О Као свемирско путовање.
О Као магично путовање.

• Са ким су упоређени отац и
син?
• Упиши Х испред тврдње која
одговара једанаестој строфи.
О Споља изгледа као да отац и син
шетају поред реке, али они себе у
својој машти доживљавају као
космонауте.
• Отац и син шетају поред

реке обучени у космонаутске
костиме. Протумачи то.
• Шта је тема песме?
Завршни део часа

 Подсећа ученике да откривају које  Излажу своје виђење нове и необичне теме;
вредности има песма, шта ново  бележе домаћи задатак.
доноси, у чему је њена лепота;
Или:
 задаје домаћи задатак:

Научите песму изражајно да читате.
Провера остварености исхода
Запажања наставника о реализацији

часа
Изглед табле
Мирослав Антић: Космонаутска песма
Рођен 1932, Мокрин. Умро 1986, Нови Сад
Најважнија дела: Плави чуперак, Мит о птици, Војводина
Књижевна врста: лирска песма
Тема: опис љубави и поверења између оца и сина
НАСТАВНИ ЛИСТИЋ
_________________________________________________________________
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3.


Наставна јединица: Мирослав Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
Антић: Космонаутска песма пару
текстуална
Тип часа: Утврђивање
Наставна средства: Читанка, свеске
платформи
Циљ часа: rазвијање способности Кључни појмови: лирска песма
за читање, разумевање,
доживљавање и тумачење
књижевног дела; упознавање са
ауторовим основним био-
библиографским подацима;
анализирање језичко-изражајних
поступака у песми.
исходи Грађанско васпитање
Ученик ће да: Веронаука
 уочи основне  уочи основне Литература за Литература
карактеристике одлике песме; наставника: за ученика:
песме;
Милија
 чита са разумевањем;  чита са
разумевањем; Николић:
 опише свој доживљај Моња Јовић,
прочитаног Методика
књижевног дела;  проналази поруке наставе српског Нада Тодоров:
 изнесе своје дела; језика и
Читанка за
мишљење о тексту; књижевности,
четврти
 одреди поруке  проналази ритам ЗУНС, 1992.
разред
књижевног дела; у песми;
основне
 чита текст поштујући школе, Едука,
интонацију стихова ;  открива етичке
вредноси дела; 2020.
правила комуникације  учествује у
и пажљиво слуша разговору
саговорника. поштујући
уобичајена
правила
комуникације и
пажљиво слуша
– Слуша интерпретативно читање – Читају песму;
песме; – уочавају основне вредности написане
– подстиче ученике да протумаче поруке, разговарају о њој;
мисао владике Николаја – читају песму још једном.
Велимировића: „Љубав према
родитељима, то је главна и основна
школа љубави. Без те школе не иде се
даље!”;
– даје задатак да изражајно гласно
прочитају песму (штафетно читање).
 Даје задатак ученицима да опишу  Описују дечака и оца;

како замишљају оца, а како сина:  одговарају на питања;
• Које песничке слике су  праве компарацију примера из свакодневног
најлепше? живота и примера из песме;
• Зашто је важно да се деца  закључују да је песник био веровартно
поверавају родитељима? Да ли постакнут да напише ову песму под
одрасли увек разумеју децу? утицајем свакодневног живота;
• Шта деца и одрасли могу  у пару утврђују број строфа, број стихова у
учинити да превазићу тешкоће. строфама; строфе које се понављају;
 Подстиче расправу на тему шта је уочавају број речи у поједним стиховима;
могло песника да подстакне да  проналазе поруке песме;
напише овакву песму?; – пишу задатак.
 Поставља питања:
• Колико песма има строфа?
• Да ли строфе имају исти број
стихова?
•Постоји ли рима?
• Које поруке нам шаље песник?;
– даје упутство да напишу дијалог
(Мала школа писања, стр. 33,
Читанка):
• У облику дијалога напиши

један разговор какав би
желео или желела да
водиш са неком теби
блиском одраслом особом.
Разговор мора бити везан
за неку тему у вези с којом
постоји неслагање између
тебе и одрасле особе.
• Пре писања размисли:
• шта је тема твог
разговора;
• о чему тачно постоји
неслагање у мишљењу;
• како да се то неслагање у
разговору превазиђе.;
• Све то напиши у облику дијалога.

– Слуша радове из Мале школе  Читају радове, дискутују;
писања;  бележе домаћи задатак.
– покреће дискусију о томе какав
треба да буде однос између оца и
сина;
Или:

Напиши састав: Одрасла особа коју
поштујем

часа
Мирослав Антић: Космонаутска песма
Владика Николај Велимировић: „Љубав према родитељима, то је главна и основна школа
љубави. Без те школе не иде се даље!”
Ритам у песми: песма има 13 строфа
број строфа број стихова
2 3
7 4
3 5
 прва и последња строфа се понављају
 стихови су различите дужине, поједини стихови имају само једну реч
 ритам се мења: од спорог до брзог
Поруке песме:
Између оца и сина треба да постоји разумевање, поштовање, љубав, нежност.
Без деце кућа не расте – народна пословица.
Породица треба да се гради на узајамној љубави свих њених чланова.
„Отац и мајка – две свете речи” – руска пословица.
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3.


Наставна јединица: Писање Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
предлога С или СА пару
Редни број часа: 25 Методе рада: дијалошка, монолошка,
вербално-текстуална метода,илустративно-
демонстративна
Тип часа: обрада Наставна средства: Поуке о језику, Радна
свеска, свеска, табла

платформи
Циљ часа: усвајање знања из Кључни појмови: предлог С или СА
области правописа (описање
предлога С или СА), развијање
стваралачких способности и
љубави према српском језику,
примена наученог знања,
утврђивање правописних норми.

исходи
Ученик ће да: Ликовна култура
 препознаје врсте – препознаје Литература за Литература
речи; зна ограматичке коришћење предлога наставника: за ученика:
категорије С или СА;
променљивих речи; – зна правописна Милија Ивана Јухас,
примењује књижевно- правила везана за ову Николић:
Јасмина
језичку норму у вези врсту речи; Методика
Игњатовић:
са облицима речи; – примењује стечено наставе српског
Поуке о
 развија логично знање на новим језика и
језику,
закључивање, врши примерима. књижевности,
Едука, 2020.
анализу и синтезу, ЗУНС,
компарацију и Београд,1992. Нада
повезивање градива; Тодоров,
Митар Пешикан,
 примењује научено
Јован Јерковић, Стеванија
градиво стварајући Мато Пижурица: Кеча,
сопствене примере; Правопис
 развија љубав српскога језика, Ивана Јухас,
према српском Матица српска,
Нови Сад, 1993. Јасмина
језику.
Игњатовић:
Вељко Брборић: Радна
Правопис свеска
српског језика у (српски
наставној језик),
пракси, Чигоја, Едука, 2020.
Београд, 2004

– Мотивацију постиже причом о  Слушају расправу, одговарају на питања.
расправи Милице и њеног млађег
брата Павла. Њих двоје су се
расправљали да ли једно слово или
глас може бити реч.
ПАВЛЕ: Не може. Где си то чула?

МИЛИЦА: Научила сам у школи. Знам
то добро.
ПАВЛЕ : Немаш ти појма. Хајде да се
кладимо у сок да грешиш.
МИЛИЦА: Да ли ти кажеш: Идем
школу, или Идем у школу. Па шта ти
је оно У?
ПАВЛЕ ( је био упоран): Ја сам у праву.
МИЛИЦА: Да ли ти кажеш да идеш са
мном или идеш с мном?
Све је чуо деда Славиша. Одбио је да
буде судија. Рекао је: „Децо, знам ко ће
помоћи”. Деда их је одвео у библиотеку.
Библиотекрка им је показала књигу у
којој постоје ПРАВИЛА КАКО СЕ
ПИШЕ. Зове се правопис. Отворила им
је књигу и потврдила да је Милица у
праву.
МИЛИЦА: Сок је мој, дај паре из
касице.
Умешао се и деда, он их воли обоје и
части соком.;
– поставља питања:
• Шта смо научили из овог
дијалога?
• Може ли један глас или слово
бити реч?
• Како се пише предлог С или Са
у случају који је поменула
Милица?;
– најављује наставну јединицу.

– Пише наставну јединицу на
табли;
– Пажљиво прате излагање, анализирају,
– пита да ли неко зна шта су
закључују правила;
предлози;
– пишу своје примере;
– пише неколико примера:
– раде задатке из Радне свеске (стр. 57)
и Поука (стр. 92).
Милица иде СА Живком.
Она вози бицикл ДО школе.
Спушта се НИЗ падину.
Путује редовно ПОСЛЕ викенда.
– подстиче ученике да закључе да

су предлози непроменљиве
речи и да служе за повезивање
речи у реченици;
– подсећа ученике да у српском
језику постоје променљиве и
непроменљиве речи;
– поставља им питање које су
променљиве врсте речи;
– пише још неколико примера:
Петар иде у школу.

Она иде из библиотеке.
Стигли су пре јутра.
Лепша је од виле.
Добила је поклон од ње.;
– подстиче ученике да подвуку

предлоге, а затим заокружe
именице;
– подстиче ученике да закључе да
предлози стоје уз именице или
заменице;
– упућује их да у Поукама , на
стр. 92, прочитају уводни
дијалог две девојчице;
– поставља питање:
• Шта сте уочили код
правописног правила?
• Како се пише предлог С или
СА?;
– на основу текста ученици
закључују када се користи С, а
када СА;
– пише следеће примере:
Идем са Живком.
Играо се са псом Лесијем.
Хајде са мном.
Идем са Ксенијом у биоскоп.
Поља су засејана са пшеницом.;
– поставља питање када се пише

предлог СА;
– подстиче ученике да примене
правило које им је дато у Поукама;
– даје задатак да у пару напишу

неколико својих примера;
– након провере даје задатак да у РС
ураде први, а затим други задатак,
стр. 57:
1. Спој линијом предлог с и са са

одговарајућим речима.
2. Упиши предлог с и са на
одговарајућа места, мном нама
њом тобом С њима собом СА
Јохана Шпири: ХАЈДИ
(одломак) — Па куд си кренула
___ тим дететом? — упита је
дебела жена. — То је сигурно
дете твоје покојне сестре? —
Јесте — одговори Дета. —
Водим је горе Чики. Тамо треба
да остане. — Шта? Код Чике
___ планине да остане дете!
Јеси ли ти при себи, Дета! Како
можеш тако нешто да урадиш!
Ал’ ће те старац лепо дочекати!
Истераће те, да знаш, заједно
___ дететом! – Да, кад би он био
човек као што су остали људи,
учинио би — потврди дебела
Барбара. — Ти га бар знаш.
Шта да ради ___ једним
дететом, и то ___ овако малим!
Неће моћи код њега дете да
опстане. А куда ти идеш, у које
место? — У Франкфурт —
изјави Дета. — Добијам тамо
одличну службу. Знаш, та је
породица прошлог лета била
доле у бањи. Њихова је соба
била у моме ходнику, па сам их
служила. Онда су већ хтели да
ме ___ собом поведу, али ја
нисам могла да пођем. Сад су
опет дошли и хоће да ме воде.
Идем ___ њима, што не бих! —
Не бих волела да сам на месту
овог детета! — рече Барбара
дижући руке. — Сам би ђаво
знао шта је ___ тим старцем!
Годинама ни за кога живог
неће ни да чује! У цркву ни
крочио није, па и кад сиђе ___
планине ___ оном својом
дебелом тојагом, сви га се боје
и клоне га се. Дебеле му седе
обрве, брада страшна, изгледа
као неки стари незнабожац или
Индијанац, и човек је срећан
ако се не сретне ___ њим. Ни у
сну да га не сниш!

– Проверава одговоре ученика; – Читају шта су написали у РС;
– одговраварју на питања.
– проверава научено градиво на часу:
• Шта су промељиве врсте речи?
Наведите неколико примера. Шта су
непроменљиве врсте речи? Шта су
предлози? Уз коју врсту речи најчешће
стоје? Како се пише предлог С? Како
се пише предлог СА?;
– подстиче их да дају сопствене –
примере;
– проверава шта су урадили.
 Бележе домаћи задатак.

 У завршном делу часа задаје
домаћи задатак:
Треба урадити затакак из Поука
на страни 92.
Писање предлога С или СА
.
Предлози су речи које се не мењају.
Оне служе за повезивање речи у реченици.
Стоје најчешће испред именица или замница.
СТАНДАРДИ: 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.2.


Наставна јединица: Народна Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
бајка: Пепељуга пару
Редни број часа: 26 Методе рада: дијалошка, вербално-текстуална ,
илустративно-демонстративна
Тип часа: обрада
Наставна средства: Читанка, свеска
платформи
Циљ часа: развијање способности Кључни појмови: народна бајка
читања у себи и уживљавања у
бајку; подстицање логичког
мишљења, критичког расуђивања
и решавање проблема кроз
разумевање фабуле, ликова;
развијање естетских и етичких
вредности; развијање способности
слушања бајки и препричавање,
развијање особина доброг говора,
богаћење речника.
Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна повезаност:
Ученик ће да: Ученик ће да: Ликовна култура
 уочи основне  уочи карактеристике Литература за Литература
одлике народне народне бајке; наставника: за ученика:
бајке;  чита са разумевањем;
Милија Николић:
 чита са  изражајно чита поштујући
разумевањем; Методика
правописна правила; Моња Јовић,
 опише свој наставе српског
 опише своје утиске о
доживљај језика и Нада
естетском доживљају;
прочитаног књижевности, Тодоров:
књижевног дела; ЗУНС, Београд,,
поштујући уобичајена Читанка за
 изнесе своје 1992.
правила комуникације и четврти
мишљење о – Нада Тодоров: разред
тексту; пажљиво слуша Методолошко- основне
 одреди тему; методички школе,
 уочи машту у приступи Едука, 2020.
књижевном делу; школској
 уочава разлику интерпретацији
између народне и саговорника. бајке, Педагошки
ауторске бајке; факултет,
 учествује у Сомбор, 2006.
разговору
поштујући Марија Клеут:
уобичајена Једноставни.
правила облици народне
комуникације и књижевности,
пажљиво слуша Матица српска,
саговорника. Нови Сад, 2010.
/
– Мотивацију постиже приказивањем  Откривају да су у питању бајке: Трнова
илустрација на основу којих ученици Ружица, Вук и седам јарића, Црвенкапа;
треба да препознају бајку. (Црвенкапа,  одговарају на питања.
Вук и седам јарића, Трнова Ружица);
– проверава да ли су прочитали бајку код
куће:
• Ште је бајка? Шта је народна бајка?;
 Пише наслов бајке на табли.  Пажљиво слушају;

 чита текст у Читанци од 136. до  одговарају на питања;
141. Стране;  проналазе делове текста којим
 проверава утиске о бајци; потврђују одговоре.
 подстиче ученике да закључе шта
је народна бајка:
• По чему се ова бајка разликује од
раније прочитаних бајки?
• Шта је у њој необично?
• Шта је тема бајке?
• Шта су девојке радиле поред
дубоке јаме?
• Ко их је упозорио да пазе на своја
вретена? Зашто?
• Зашто девојке нису послушале
старца?
• Шта се догодило најлепшој
девојци?
• Закључи како се осећала кад је
видела да јој се мајка претворила у
краву.
• Како се девојка даље бринула о
својој мајци?
• Шта је урадио девојчин отац?
• Зашто је маћеха мрзела своју
пасторку?
• Шта јој је све маћеха
забрањивала?
• Чиме јој је маћеха претила ако не
изврши њен задатак?
• Да ли се девојка заиста плашила
да би је маћеха могла убити?
Наведи реченицу из текста на
основу које то закључујеш.
• Шта је необично код краве у коју
је претворена девојчина мајка?
Шта та крава може што остале
краве не могу?
• Како је крава помогла девојци?
Објасни шта крава осећа према
девојци.
• Шта је маћеха помислила: ко
помаже девојци? Шта је маћеха
тражила од мужа?
• Подвуци у тексту девојчино право
име.
• Објасни зашто су девојку
називали Пепељугом.
• Чиме маћеха прети
Пепељуги? Закључи шта
Пепељуга осећа према маћехи.
• Шта Мара затиче на мајчином
гробу? Које јој животиње притичу
у помоћ?
• Како се Мара осећала кад је
обукла хаљину? Како царски син
покушава да нађе Пепељугу?
• Како се царев син осећао када је
нашао Пепељугу?

– Поставља питања: – Одговарају на питања;
• Зашто је Марина мама претворена у – раде у пару и саопштавају своје
краву? (она је ту, корисна је, близу је, резултате.
хранитељка је, нико неће посумњати
која је њена улога);
 даје задатак да у пару врше
компарацију Пепељуге из ове и
раније прочитане истоимене
бајке;
 проверава одговоре;
Или:

Прочитај бајку код куће.

часа
Народна бајка: Пепељуга
Књижевна врста: народна бајка
Тема: опис Пепељугиног живота
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.2. 8, 1СЈ.1.2.5, 1СЈ.1.2.5, 1СЈ.1.5.3, 1СЈ.1.5.4, 1СЈ.2.5.5.
ПРИЛОЗИ
1. Народне бајке говоре о чудесним догађајима и ликовима, о борби добра и зла у

којој добро побеђује (познате народне бајке: Пепељуга, Баш-Челик).
2.
2. Ликове из бајке Пепељуга повежи стрелицама са одговарајућим особинама.
ОХОЛА, ЗЛА,
ПЕПЕЉУГА
НЕПРАВЕДНА
УОБРАЖЕНА, ЗАВИДНА,
МАЋЕХA
ЛЕЊА, РУЖНА
МАЋЕХИНА ЛЕПА, СТРПЉИВА,

ЋЕРКА НЕЖНА, ОСЕЋАЈНА
БРИЖНА, НЕСРЕЋНА,
КРАЉЕВИЋ
БЕСПОМОЋНА
НЕПРАВЕДЕАН, ЗАО,
ОТАЦ БЕЗОСЕЋАЈАН,
НЕПОШТЕН
УПОРАН, ВРЕДАН,
МАЈКА СТРПЉИВ, ОСЕЋАЈАН,
ПРАВДОЉУБИВ
3. Допуни реченицу.
Пепељуга је показала непромишљеност када ____________________________________.
4. Пепељуга се осетила усамљеном и беспомоћном када је: а) срела принца, б)

схватила да нема мајке, в) маћеха почела да је кажњава.
Заокружи слово испред одговора које сматраш тачним.

5. Препознај на основу текста о ком се лику говори и допуни реченицу.
Након смрти поново се оженио. Није имао достојанства и дозволио је да му дете

муче.
Описан је ___________________ лик.

Наставна јединица: Народна Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
бајка: Пепељуга
Редни број часа: 27 Методе рада: дијалошка, вербално-текстуална
Тип часа: утвђивање Наставна средства: Читанка, свеска, комјутер
Дигитално издање уџбеника на Мозаик платформи

Циљ часа: развијање способности Кључни појмови: народна бајка
читања у себи и уживљавања у
бајку; подстицање логичког
мишљења, критичког расуђивања
и решавање проблема кроз
разумевање фабуле; ликова;
развијање естетских и етичких
вредности; развијање способности
слушања бајки; уочавање односа
између добра и зла

Грађанско васпитање
Веронаука
 уочи основне  уочи карактеристике Литература за Литература за
одлике народне народне бајке; наставника: ученика:
бајке;  чита са разумевањем;
Милија Николић:
 чита са  изражајно чита поштујући
разумевањем; Методика
правописна правила; Моња Јовић,
 опише свој наставе српског
 опише своје утиске о
доживљај језика и Нада Тодоров:
естетском доживљају;
прочитаног књижевности,
 одреди поруке, разуме Читанка за
књижевног дела; ЗУНС, Београд,
идеје књижевног дела; четврти разред
 изнесе своје 1992.
 учествује у разговору основне школе,
мишљење о поштујући уобичајена Нада Тодоров: Едука, 2020.
тексту; правила комуникације и Методолошко-
 одреди поруке , пажљиво слуша .
методички
књижевног дела; саговорника. приступи
 уочи машту у школској
књижевном делу; интерпретацији
 уочава разлику бајке, Педагошки
између народне и факултет,
ауторске бајке; Сомбор, 2006.
 проналази поруке
дела; Марија Клеут:
Једноставни.
 учествује у
облици народне
разговору
књижевности,
поштујући
Матица српска,
уобичајена
Нови Сад, 2010.
правила
/

– Укључује анимирану бајку са  прате филм, дискутују о утисцима,
интернета (Пепељуга, српска народна објашњавају шта им је лепо, шта би они
бајка, YouTube, траје 7 минута); урадили да су на месту редитеља.
– даје им задатак да уоче детаље.

– Пише наслов на таблу;

– поставља питање ко су главни, а ко  Пажљиво слушају;
споредни ликови;  одговарају на питања;
 проналазе делове текста којим потврђују
– дели ученике на групе и даје им одговоре;
задатке:  описују Пепељугин лик: послуишна, вредна,
1. Пронађите у тексту и анализирајте уплашена незаштићена;
очеве особине.  проналазе поруке;
2. Пронађите у тексту и анализирајте  раде у пару задатак из Мале школе писања.
маћехине особине.
3. Пронађите у бајци и анализирајте
особине маћехине ћерке.
4. Пронађите у бајци и анализирајте
принчеве особине.
5. Пронађите у бајци особине помагача
(Пепељугине мајке);
– прати њихове одговоре;
– поставља питање које поруке
откривамо у овој бајци;
– подстиче ученике да пронађу народне
пословице за поруке;
– даје им задатак да у Читанци
прочитају Малу школу писања, стр. 143:
• Погледај како се може представити
радња у бајци Пепељуга. Одабери једну
народну бајку и на исти начин
представи њену радњу.
• Главна јунакиња није послушала
упозорење, испустила је вретено у јаму и
зато је њена мајка постала крава.
Појављивање противника у причи
• Пошто је отац главне јунакиње остао

без жене, у причи се појављује зла
маћеха, која покушава да науди главној
јунакињи.
1
Појављивање помагача у причи
• Главној јунакињи помажу њена мајка

претворена у краву и друге животиње да
одговори на немогуће задатке које јој
задаје противник – зла маћеха.
Праведност се награђује, добро побеђује и

све се враћа у равнотежу
• Главна јунакиња бива награђена за своју
доброту и трпљење, удаје се за царског
сина и започиње нови живот.;
– проверава шта су урадили.

– Покреће расправу: – Расправљају о положају деце и нарушавању
њихових права.
• Девојчица Пепељуга је
угрожена. Шта мислите да ли
су деца само у бајкама
угрожена? Која су њихова
права?
Или:

часа
Народна бајка: Пепељуга
Ликови:
Пепељуга, маћеха, њена ћерка, отац
ПЕПЕЉУГА: вредна, лепа, сналажљива, неопрезна.
ЗАДАЦИ ГРУПА:
1. Пронађите и анализирајте очеве особине.
2. Пронађите и анализирајте маћехине особине.
3. Пронађите и анализирајте особине маћехине ћерке.
4. Пронађите и анализирајте принчеве особине.
5. Пронађите особине помагача (Пепељугине мајке ).
Резутати рада група:
МАЋЕХА: безобзирна, зла, захтевна, љубоморна, ружна.
ОТАЦ: неодговоран, безосећајан, саможив.
МАЋЕХИНА ЋЕРКА: безосећајна, саможива.
ПРИНЦ: леп, млад, брижан, упоран, сналажљив.
ПОМАГАЧ – ПЕПЕЉУГИНА МАЈКА: несрећна, брижна, упорна, нежна.
Ко добро чини, боље дочека.
Учини добро не кај се, учини зло, надај се.
Ко другом јаму копа, сам у њу пада.
Ко доброту сеје, љубав жање.
Свакој рани има лека, а срамоти ни довека.


Наставна јединица: Александар Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
Поповић: Пепељуга пару
Редни број часа: 28 Методе рада: дијалошка, вербално-текстуална,
метода писаних радова
платформи
Циљ часа: развијање способности Кључни појмови: драмски текст
рационалног мишљења на
предметно-садржајном слоју
драмског дела; развијање
литерарних аналитичко-
истраживаких способности;
развијање способности
аргументовања, коментарисања и
просуђивања; развијање сценског
говора и љубави према сценској
уметности; откривање хумора и
пародије.

 уочи основне  уочи Литература за Литература
одлике драмског карактеристике ауторске наставника: за ученика:
текста; бајке; Милија Николић:
 чита са – препозна делове сценс; Методика
Моња Јовић,
разумевањем; драмског дела; наставе српског
 опише свој језика и Нада
– уочуи начин приказа лица; књижевности, Тодоров:
доживљај
прочитаног ЗУНС, Београд,
 изражајно чита; Читанка за
књижевног дела; 1992.
 препознаје хумор и четврти
 одреди тему, пародију; НадаТодоров: разред
поруке; Методолошко- основне
 уочи улогу хумора методички школе,
поштујући уобичајена приступи
и пародије у правила комуникације и школској Едука, 2020.
драмском делу; пажљиво слуша интерпретацији
 учествује у саговорника. бајке, Педагошки
разговору факултет,
Сомбор, 2006.
поштујући
уобичајена Марија Клеут:
правила; Једноставни
комуникације; облици народне
 пажљиво слуша књижевности,
саговорника. Матица српска,
Нови Сад, 2010.

– Проверава да ли су ученици  Откривају да су у питању бајке: Трнова
прочитали домаћу лектиру: Ружица, Вук и седам јарића, Црвенкапа;
 одговарају на питања.
• Шта вас је највише насмејало?
• Како вам се допала драма?
• Како замишљате лица у драми?
• Идемо у Мало позориште „Душко

Радовић” у Беогреаду. Погледајте
плакат за представу.;
– укључује интернет и пушта инсерт из

игране драме;
Пепељуга | MPDR
http://www.malopozoriste.co.rs ›
predstave › pepeljuga
– поставља питања: Да ли сте

овако замишљали лица? Какви су
костими? Да ли они прате
особине драмских лица?
Најављује и пише наставну
јединицу.

 Пише наслов бајке на табли;  Пажљиво слушају;
 поставља питања:  одговарају на питања;
• Где се догађа радња?  раде у пару и саопштавају своје
• На онову чега можете закључити резултате;
да се радња догађа у савремено – читају текст о аутору драме у Читанци
доба? на стр.148.
• Шта је необично у овој драми?
• Опишите како замишљате маћеху.
• Да ли су маћехине ћерке биле
образоване?
• Опишите како их замишљате.
• Какво образовање је имала
Пепељуга?
• Објасните какав је однос
Пепељугиног оца према ћерци.;
 даје задатак да ученици у пару
сачине компарацију између лика
Пепељугиног оца у бајци Браће
Грим оца у драми А. Поповића,
Читанка, стр. 149;
 прати њихове одговоре;
 прозива неколико ученика да
прочитају домаћу лектиру;
 коменарише урађене задатке;
 поставља питање да ли знају ко је
био Александар Поповић.

– Поставља питања:
• Коме се подсмева писац?
– Одговарају на питања;
• Које су најсмешније сцене?
– проналазе сличности са ситуацијама у
• Зашто писац приказује садашње садашњости.
време? .
• Знате ли неки случај сличан понашању
размажених маћехиних ћерки?
• Ко је највише угрожен?
• Шта писац поручује овим делом?;
Или:

 Нацртај плакат за ову представу.

часа
Александар Поповић: Пепељуга
Књижевни род: драма
Тема: опис Пепељугиног живота
Место радње: породична кућа
Време: садашње
Лица: Пепељуга, маћеха, Пепина, Розина, принц, Пепељугин отац, аћутант
ПРИЛОЗИ
1. ПОДСЕТНИК ЗА ДРАМСКИ ТЕКСТ
За разумевање драмског текста важно је да знаш одређене појмове. Они се налазе у

осмосмерци. Пронађи их и заокружи:
ГЛУМАЦ, РЕДИТЕЉ, РЕМАРКЕ (ДИДАСКАЛИЈЕ), СЦЕНАРИО, СУФЛЕР, СЦЕНА,

ЛИЦА, ДРАМА
Р Е М А Р К Е Р
С Г Л У М А Ц Е
У Д Л И Ц А С Д
Ф Ч И Н О Б Ц И
Л Д Р А М А Е Т
Е Р Ц Е Р Н Е
Р И А И Ћ А Љ
С Ц Е Н А Р И О
Када пронађеш све појмове, остаће ти једанаест слова од којих треба да напишеш име и
презиме познатог српског писца.
1. ПОПОВИЋ АЛЕКСАНДАР (1929-1996), писао је драме, приче и романе.

Проглашен је за најбољег драмског писца у српској књижевности двадесетог века.
Познати су његови романи за децу: Девојчица у плавој хаљини, Судбина једног
Чарлија, Чавка неваљалка. Написао је и драме за децу: Пепељуга, Снежана и седам
патуљака, Црвенкапа, Месингани коњ и друге.
2. Пронађи на интернету податке о представама за децу у позориштима Србије.
Напиши назив три представе које се изводе, назив позоришта и место где се
изводе.
3. Припреми текст за плакат за драмско дело. Измисли где се и када представа
одржава, смисли имена глумаца и сл. На плакату обавезно наведи:
назив представе и име режисера,
где се представа изводи,
ко игра главне улоге (наведи лична имена и презимена глумаца, као и називе улога
које играју),
датум и време одржавања представе.
4. Одломак је део неке веће целине. У Читанци има више одломака јер су многа
дела дуга и било је неопходно да се текст скрати.

Наставна јединица: Александар Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Поповић: Пепељуга (Глумимо и
рецитујемо)
текстуална, игровна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: Читанка, свеска, интернет

Циљ часа: самостална Кључни појмови: народна бајка
интерпретација лица драме;
подстицање ученика да уочавају
особености говора јунака;
развијање правилног смисла за
хумор, ведрину људског духа,
комику; неговање моралних
вредности, културе говора;
развијање интересовања и љубави
према драмској књижевности,
развијање глумачких и
реторичких вештина; развијање
ортоепских способности.

Ученик ће да: Ученик ће да: Музичка култура
 рецитује, глуми по Литература за Литература за

 уочи одлике избору; наставника: ученика:
драмског текста;  уочава говор лица; Милија Николић:
 глуми, рецитује;  настоји да дочара Методика
 уочи улогу хумора сценском комуникацијом наставе српског
и пародије у хумористичне сцене. језика и Нада Тодоров:
драмском делу; књижевности,
Читанка за
 прати начин ЗУНС, Београд,
четврти разред
говора лица; 1992.
основне школе,
 учествује у НадаТодоров: Едука, 2020.
разговору Методолошко-
поштујући методички .
уобичајена приступи
правила школској
комуникације и интерпретацији
пажљиво слуша бајке, Педагошки
факултет,
Сомбор, 2006.
Марија Клеут:
Једноставни.
облици народне
Матица српска,
Нови Сад, 2010./

– Прича да је Пепељуга била
инспирација познатих композитора;  Гледају балет, дискутују о утисцима,
– укључује интернет (Прокофьев објашњавају шта им је лепо..
Золушка Балет Телеверсия спектакля
Кировского театра 1985, YouTube);
приказује делове балета Пепељуга
руског композитора Прокофјева;
– након одгледаних неколико
фрагмената из балета проверава
утиске:
• Шта вам је занимљиво?
• Зашто је важно да знамо за овај
балет?;

– Даје задатак ученицима да прочитају – Читају одломак

одломак из драмског текста у Читанци, – бирају улоге, формирају тимове, глуме.
стр. 144-149;
– прати бирање улога и извођење
одломка.

– Разговара о драми Пепељуга: – Одговарају на питања;
Зашто је вредно ово дело? – раде у пару.
• Шта нас оно учи?
• Када драмски текст добија
пуну лепоту?
• Зашто је важно позориште?
• Да ли је избор глумаца
случајан?
• Колико је важна
сценографија? • Да ли су
значајни костими? • Шта све
утиче на наш доживљај драме?
• Има ли музика вредност?
• Да сте глумци у позоришту,
коју улогу би одабрали из
Пепељуге?
• Пронађите сличности између
народне бајке и драмског дела.;
Или:

ча
Рецитујемо и глумимо
(А. Поповић: Пепељуга)
ПРИЛОЗИ:
1. Постави неколико питања (по избору): маћехи, оцу, Пепељуги, принцу, Бепини,
Розини.
2. Напиши наслове књижевних дела која би ти драматизовао/ла.
3. ________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
____________
3. Напиши коју представу би ти желео/ла да гледаш.
4. Прочитај репертоар позоришта за децу „Бошко Буха” у Београду и „Позоришта

младих” у Новом Саду за недељу дана. Одговори на постављена питања.
Позориште Назив представе Време

Београд Снежна краљица 14, 16
Чаробњак из Оза 16, 18, 20
Коњић Грбоњић 10, 12
Нови Сад Палчица 9, 12
Кос и лисица 10, 13
Весели музичари 12, 14, 16
Напиши називе представа које могу да гледају ученици четвртог разреда из

Београда ако се часови у школи те недеље завршавају у 12 часова.
Наставна јединица: Причам ти Облици рада: фронтални, индивидуални
причу о омиљеном лику из бајке
Редни број часа: 30 Методе рада: монолошка, дијалошка, текстуална,
платформи
Циљ часа: развијање литерарних Кључни појмови: драмски текст
аналитичко-истраживaчких
способности; развијање
способности аргументовања,
коментарисања и просуђивања.

 опише доживљај  опише омиљени лик из Литература за Литература
прочитаног бајке; наставника: за ученика:
књижевног дела  поштује правила писања и
и омиљеног правописне норме; Милија Николић:
лика ;  поштује композицију Методика
 користи богат рада; наставе српског Моња Јовић,
вокабулар;  покаже критичан однос језика и
 уочи и прикаже према радовима својих књижевности, Нада
спољашње и другова. ЗУНС, Београд, Тодоров:
унутрашње 1992.
особине. Читанка за
НадаТодоров, четврти
Методолошко- разред
методички основне
приступи школе,
школској Едука, 2020.
интерпретацији
бајке, Педагошки
факултет,
Сомбор, 2006.
/
– Мотивацију постиже причом:  Ученици на таблу пишу своје идеје.
• Свако од нас памти неки лик из бајке.
Ми ћемо данас разговарати о њима.
Применићемо игру асоцијација на тему
лика из бајке.;
– црта на табли основу за олују идеја. У

средини пише: ОМИЉЕНИ ЛИК ИЗ
БАЈКЕ;
– објашњава шта се очекује:
• Сваки ученик може да напише идеју за

лик, да настави туђу идеју.;
– након тога пише назив наставне

јединице.
 Пажљиво слушају;
 Заједно са ученицима доноси  праве заједнички план;
план писмене вежбе:  самостално раде.
УВОД
Наведи који лик желиш да опишеш, из које

бајке.
РАЗРАДА
 опис спољашњег изгледа лика,

општи излгед – стас, изглед,
начин облачења, опис лица;
 опис поступака омиљеног лика;
 опис осећања и мисли;
 шта би ти том лику додао/ла;
 објасни зашто је он/а твој омиљени
јунак;
 објасни зашто ћеш тај лик памтити.

– Слуша радове, ставља своје – Читају радове, критички анализирају да ли су

примедбе, похваљује најбоље; се држали плана излагања.
Или:

 Илуструј лик из бајке.

часа
Причам ти причу о омиљеном лику из бајке (писмена вежба)
ПЛАН ПИСМЕНЕ ВЕЖБЕ
УВОД
Наведи који лик желиш да опишеш, из које бајке.
РАЗРАДА
 опис спољашњег изгледа лика, општи излгед – стас, изглед, начин облачења,
опис лица;
 опис поступака омиљеног лика;
 опис осећања и мисли;
 шта би ти том лику додао/ла;
 објасни зашто је он/а твој омиљени јунак
• опиши зашто ћеш тај лик памтити.
ПРИЛОГ:
ПЛАН ОПИСИВАЊА КЊИЖЕВНОГ ЛИКА
Књижевни ликови су саставни део сваког књижевног дела, писаном у прозном или
драмском облику. Описати неки књижевни лик значи описати његов изглед, поступке,
размишљања. Добро је навести и неке цитате који сликовито описују лик. Код описа
можеш да се служиш следећим планом. Одабери лик који желиш. Не заборави да ликови
могу бити и животиње.
СПОЉАШЊИ ОПИС Описујемо изглед тела (боја косе, очију,

грађа тела), начин одевања ако га је писац
споменуо. Понекад писци не описују
спољашњи изглед. Онда овај део
прескачемо.
Описујемо унутрашњи живот особе, мисли,

осећања, расположење. Пратимо понашање
УНУТРАШЊИ ОПИС
лика, шта он ради, његов однос према
/ОПИС ОСОБИНА другим ликовима из књижевног дела. Каква
су његова расположења.
Важно је уочити моралне особине лика,
како се понаша према другима ликовим, да
је ли лик поштен или непоштен, праведан,
храбар, итд.
Потребно је анализирати услове у којима

живи, друштво које га окружује (породица,
школа, итд).
Уочи како се лик изражава, има ли нешто

посебно у његовом говору.
Важно је да се подсетиш. У књижевним

делима за децу постоје: ликови деце, ликови
одраслих, ликови животиња, биљака,
предмета и природиних појава. Ова
последња група, уз помоћ персонификације,
врло је блиска понашању и особинама
људи.
НАЧИН ОПИСИВАЊА У зависности какав је лик, можеш

користити опис, дијалог, монолог. Важно
је да је твој опис сликовит, да корстиш
правилно знаке интерпункције.
Наставна тема: ОТКРИВАМО БАЈКОВИТИ Датум:

СВЕТ
Наставна јединица: Описни придеви Облици рада: фронтални,
индивидуални, рад у пару
Редни број часа: 31 Методе рада: дијалошка, вербално-
текстуална метода, монолошка,
Тип часа: утврђивање Наставна средства: свеска, табла,
компјутер, уџбеник
Дигитално издање уџбеника на

Мозаик платформи
Циљ часа: обнављање градива и утврђивање Кључни појмови: описни придеви
знања о описним придевима; развијање
стваралачких способности и љубави према
српском језику; примена наученог знања;
изграђивање свестране стваралачке особе
развијених способности изражавања и
комуникације.
исходи
Ученик ће да: Познавање природе
 препознаје врсте – препознаје Литература за Литература за
речи; зна описне придеве; наставника: ученика:
граматичке – зна правописна
категорије правила везана за Милија Николић:
променљивих ову врсту речи; Методика
Ивана Јухас,
речи; примењује – примењује наставе српског
књижевно- стечено знање на језика и Јасмина
језичку норму у новим примерима. књижевности, Игњатовић:
вези са ЗУНС, Београд, Поуке о језику,
облицима речи; 1992. Едука, 2020.
 развија логично
Томислав Нада Тодоров,
закључивање;
Цветковић:
врши анализу и Стеванија Кеча,
Методика
синтезу,
компарацију и наставе српског Ивана Јухас,
повезивање језика и
књижевности, Јасмина
градива; Игњатовић:
 примењује Педагошки
Радна свеска
научено градиво факултет, (српски језик),
стварајући Сомбор, 2006.
сопствене Едука, 2020.
примере;
 развија љубав
према српском
језику.
 Читају домаће
 Проверава домаћи задатке,
задатак;  слушају песму;
 чита песму Мире  одређују описне
Алечковић: Све очи; придеве.
 пројектује је на таблу:
Поток је плитак,
море дубоко,
јаблан је витак,
немирно око,
поток се плави,
море је модро,
јаблан је зелен,
бистро је око,
све очи нису
боје исте
ал' све су дечје
светле и чисте.;
 подстиче ученике да
пронађу описне
придеве;
 усмерава их да
закључе да придеви
у песми имају
уметничку.
функцију, лепше
дочаравају слику очију;
– поставља питање
шта су описни
придеви?
 најављује циљ часа.

Активности наставника Активности
ученика
Активности наставника
 Пажљиво
 Пише назив наставне јединице на табли; слушају;
 поставља питања:  одговарају на
• Како су придеви добиле име? питања;
• Које врсте придева сте учили?;  раде задатак
 даје задатак из РС, стр. 12, зад. 1: из РС, стр.12,
Подвуци описне придеве у тексту. зад. 1;
ДЕЧАК И ЗАЧАРАНО ЈЕЗЕРО, швајцарска бајка (одломак)
Велико плаво језеро беше окружено стеновитим планинама.  раде задатке
Врхове планина покривао је вечити снег. Са стрмих планина из Поука,
спуштао се брбљиви поток и уливао се у језеро. Једног дана на стр. 18 и 19.
обали потока седео је један дечак са пуним наручјем дивљег
мака. Кидао је један по један цветак из букета и бацао у воду.
Забављао се гледајући их како се ковитлају у брзаку да би већ
следећег тренутка отпловили ка језеру и умирили се на његовој
глаткој површини. Наједном се прекрасни лептир пурпурних
крила спусти на један од дечакових цветова. Заједно са цветом
склизну у воду и беше налик на сићушног патуљка на чамцу од
ружичастог сомота.;
– проверава тачност одговора;

 подстиче ученике да закључе да писци често користе описне
придеве да би лепше дочарали своја дела. (Повезати и са
песмом М. Алечковић);
 даје задатак да подвуку описне придеве и ураде остале
задатке из Поука, стр.18. и 19.
Од старога градића Мајенфелда, који има диван положај,

вијуга пешачка стаза кроз зелене сеновите ливаде до подножја
великих и мрких планина које се с те стране надносе над
пространом долином. А с места где се стрма стаза пење у
планину шири се са пашњака покривених меком ниском
травом опојни мирис горског цвећа. Тим уским брдским
путићем, једног ведрог сунчаног јунског јутра, пела се висока и
кршна девојка. За руку је водила дете чији су образи били тако
зајапурени да је румен пробијала кроз детињу мрку, сунцем
опаљену кожу.
1. Напиши описне придеве на основу датих именица:
сунце ____________________________ ветар

мирис ____________________________ туга
облак _____________________________ песма
2. Напиши што више описних придева који могу стајати уз

речи:
дрво
улица
пас
дан
3. Допуни реченице одговарајућим описним придевима.
Стигла је јесен_____________________облаци су
заклонили
сунце. Често пада______________________киша и
завија
ветар. Стазе у парку прекривене су_______________________
___________________веверице ужурбано
сакупљају__________.;
 проверава одговоре;
 упућује ученике да прочитају текст Боје неба, у Поукама,
стр. 20.;
 Даје им задатак да напишу три реченице у којој ће
употребити придев који је састављен из две речи.

 Проверава написане реченице;  Читају реченице;
Или:
 бележе домаћи задатак.

Напиши састав из Мале школе писања, РС, стр,13.
У свесци опиши како ти замишљаш жар-птицу.
Употреби што више придева. Затим је нацртај.
Описни придеви
(вежбе)
1СЈ2.4.2, 1СЈ3.4.1,1СЈ3.4.2, 1СЈ1.4.3
ПРИЛОГ 1.
1. ЗАБОРАВНА ПЕСНИКИЊА
Мира Алечковић је заборавила да напише придеве. Ево их: жуто, бело, цело, љуто, дуге.
Помозите песникињи, распоредите их, радите у пару. После завршетка следи провера.
ЖУТО И БЕЛО
Ја хоћу__________. Ја хоћу___________!
– Јаје је сада на децу__________.
Сва деца хоће само ____________,
јаје је јаје – кад је ___________.
Сека што има_________кике
једе и ___________, не само __________.
Ја хоћу ________. А ја нећу!
Ја хоћу ______, ко _________ кликер!...
2. Напиши придеве супротног значења.
стара ___________________ тих _________________ дебео _________________
бео ______________________ висок _______________ добар __________________
3. Од следећих именица изведи придеве. Бројем 1 обележи у загради градивне, а бројем 2

присвојне придеве.
( ) корњача________________________ ( ) Вера__________________________
( ) сестра _________________________ ( ) Лесковац________________________
( ) вуна _______________________ ( ) песак_________________________
( ) млеко________________________ ( ) вода __________________________
( ) јесен_________________________ ( ) Вршац ________________________
( ) со _______________________ ( ) Жабаљ _________________________
4. Напиши у ком роду и броју су наведени придеви.
придеви род број
шарена (лопта)
вредан (дечак)
ледени (дани)
ланено (одело)
5. Напиши одговарајући облик присвојног придева.
*Књига је _______________________ . (Пера)
* Ауто је ________________________ . (Аница)
* (Ниш)______________ библиотека има одељење за децу.
* Сир је __________________. (Златибор)
* „Бен Акиба” је _______________ (Нови Сад) позориште.
6. Заокружи погрешно написане придеве.
шабачки, Милошев, Нишки, Новосадски, речни, планински, сеоски, Српски, жућков

Наставна тема: ОТКРИВАМО БАЈКОВИТИ СВЕТ Датум:

Наставна јединица: Присвојни и градивни придеви Облици рада: фронтални,
индивидуални
Редни број часа: 32 Методе рада: дијалошка, монолошка,
Тип часа: утврђивање Наставна средства:

Циљ часа: обнављање градива и утврђивање знања о Кључни појмови: присвојни и
присвојним и градивним придевима; развијање градивни придеви
стваралачких способности и љубави према српском
језику; примена наученог знања; изграђивање
свестране стваралачке особе развијених способности
изражавања и комуникације.
Ученик ће да: Ученик ће да: Познавање природе и друштва
Ликовна култура
Музичка култура
– препознаје присвојнне и – препознаје Литература за Литература
градивне придеве; зна присвојне и градивне наставника: за ученика:
граматичке категорије придеве;
променљивих речи; – зна правописна Милија Николић:
примењује књижевно- правила везана за Методика
Ивана Јухас
језичку норму у вези са ову врсту речи; наставе српског
облицима речи; – примењује стечено језика и Јасмина
– развија логично знање на новим књижевности, Игњатовић:
закључивање, врши примерима. ЗУНС, Београд, Поуке о
анализу и синтезу, 1992. језику, Едука,
компарацију и 2020.
повезивање градива; Томислав
– примењује научено Цветковић: Нада Тодоров
градиво стварајући Методика Стеванија
сопствене примере; наставе српског Кеча
– развија љубав према језика и
српском језику. Ивана Јухас
књижевнос-ти,
Педагошки Јасмина
факултет, Игњатовић:
Сомбор, 2006. Радна свеска
(српски језик),
Едука, 2020.
 Одговарају на
– Проверава шта ученици питања;
знају о присвојним и  описују слику.
градивним придевима,
подстиче их да дају своје
примере;
– приказује слику девојчице и
жабе, разговара о приказаној
фотографији;
– подстиче ученике да
посматрају слику, описују је
и користе што више описних,
присвојних и градивних
придева;
– најављује циљ часа, пише

назив наставне јединице на
табли.
ученика
 Чита песму Мире Алечковић Необичан цртеж;

– Слушају песму;
 приказује је на табли:
– раде задатке.
Нацртала Неда мачку,
како чешља врапца
нацртала Неда роду
како вози жапца,
витку чапљу како учи,
нацртала сивог вука
како поји овце
и гарова како чува
мачије питомце...;
 даје задатак ученицима да пронађу именице и изведу присвојне

придеве;
 проверава тачност урађених задатака:
 даје задатак да ученици прочитају текст Косовски божури, из

Поука, стр. 22, и изведу присвојне придеве;
 даје задатак на наставном листићу:
• Подвуци речи које нису присвојни придеви: Немања, историјски,

златни, пливати, лепо, вежба, књига, књижевни, српски, немачки,
Космај, Ниш, Нишлија, судија, речни;
 проверава одговоре и даје следећи задатак:
• Препиши писаним словима латинице ове две реченице, пази на

велико слово:
 ПРОЛАЗИЛИ СМО ПОРЕД КРУШЕВАЧКОГ СПОМЕНИКА

КОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА.
 НА АВАЛСКОМ ТОРЊУ ВИДЕ СЕ ВОЈВОЂАНСКА И

ШУМАДИЈСКА ПОЉА.;
 проверава одговоре и правописна правила;
 проверава шта су градивни придеви;

– упућује ученике да ураде задатке на стр. 24, (Поуке) из налога
Подсећамо се:
На основу градивних именица напиши градивне придеве.

песак _____________________________ мермер
гвожђе____________________________ глина
шећер ____________________________ сребро
Поред именица напиши што више одговарајућих градивних придева.

ваза
чамац____________________________________________
јакна_____________________________________________
прстен___________________________________________
– приказује дворац Фантаст који се налази у близини Бечеја. (Dvorac

Fantast,YouTube, траје 5,03.) Њега је изградио велепоседник Богдан
Дунђерски од 1919-1923. године. Фантаст је данас важно туристичко
место.;
.
– даје задатак да опишу замак и користе што више придева.

 Проверава написани састав;  Описују замак.
Или:
 Задаје домаћи задатак:


Запажања наставника о реализацји часа

Присвојни и градивни придеви
(вежбе)
СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.3.1,1СЈ.1.4.1, 1СЈ.2.4.1, 1СЈ.3.3.5.

1СЈ.3.4.2.
ПРИЛОЗИ:
1. Напиши одговарајући облик присвојног придева.
Књига је _______________________ .( Пера)
Ауто је ________________________ . (Аница)
(Ниш)______________ библиотека има одељење за децу.
Сир је __________________. (Златибор)
„Бен Акиба” је _______________ (Нови Сад) позориште.
11. Заокружи погрешно написане присвојне придеве.
шабачки, Милошев, Нишки, Новосадски, речни, планински, сеоски, Српски, жућков
2. Храм Светог Саве у Београду је највећи српски православни храм. Он се налази у

источном делу Светосавског трга, у општини Врачар, Подигнут је на месту за које се
сматрало да је Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске
православне цркве.
Његова градња трајала је дуго. У њега је утрошено много грађевинског материјала:
цемента, креча, цигаља, песка, мермера, камена, челика, злата, дрвета, стакла, бронзе.
Подвуци градивне именице и изведи придеве из њих.
2. ИГРА У ПАРУ
УЧЕНИЦИ У ПАРУ ИГРАЈУ ИГРУ. Један каже, на пример, реч КЛУПА, а други треба да
наброји што више градивних придева од чега је она направљена.
ДРУГИ ДЕО ИГРЕ:
Ученик каже, на пример реч МЕТАЛНО. Друг/арица из клупе треба да наведу што више
именица које могу бити металне.

Наставна јединица: Род и број придева Облици рада: фронтални, индивидуални,
рад у пару
Редни број часа: 33 Методе рада: дијалошка, вербално-
текстуална метода, монолошка
Тип часа: утврђивање Наставна средства: уџбеник, РС, свеска,
табла, компјутер

платформи
Циљ часа: обнављање градива и Кључни појмови: род придева, број придева
утврђивање знања о роду и броју
придева; развијање стваралачких
способности и љубави према српском
језику; примена наученог знања;
изграђивање свестране стваралачке
особе развијених способности
изражавања и комуникације.
Ученик ће да: Ученик ће да: Природа и друштво
 препознаје врсте – препознаје род и Литература за Литература
речи, зна број придева; наставника: за ученика:
граматичке – зна правописна
категорије правила везана за Милија
променљивих ову врсту речи; Николић:
речи, примењује – примењује Методика
књижевно-језичку стечено знање на наставе Јасмина
норму у вези са новим примерима. српског језика Игњатовић:
облицима речи; и Поуке о
 развија логично књижевности, језику,
закључивање, ЗУНС, Едука, 2020.
врши анализу и Београд, 1992.
Нада
синтезу,
Томислав Тодоров,
компарацију и
повезивање Цветковић:
Стеванија
градива; Методика
Кеча,
 примењује наставе
научено градиво српског језика Ивана Јухас,
стварајући и Јасмина
сопствене књижевности, Игњатовић:
примере; Педагошки Радна
 развија љубав факултет, свеска
према српском Сомбор, 2006. (српски
језику. језик),
Едука, 2020.
 Читају домаће задатке;
 Проверава домаћи  одговарају на питања, прате
задатак; одговоре других ученика.
 поставља питања:
• Које придеве смо
поновили?
• Која питања
постављамо за
придеве?
• Да ли придеви могу
да стоје као
самосталне речи?
• Шта они увек
имају поред себе?;

 Пише назив наставне јединице на табли;  Читају одломак;

 даје упутство ученицима да прочитају  раде задатак из Поука на стр. 26.
прво у себи, а затим гласно, одломак и дају одговоре;
из романа Бела грива (Поуке..., стр. 26) – раде задатке из РС, стр. 15,
и ураде задатак: задаци 2, 3;
– раде задатак са наставног листића;
Ждребе нагло подиже главу, а – описују слику; раде у пару.
прамен беле гриве, који му је висио на
челу, залепрша на ветру. Дуги дрхтај
пређе преко кратке длаке његовог
неокаљаног плашта белог као снег, од
гриве до репа.
Узнемирен и изненађен, коњић
је подрхтавао на дугим ногама,
витким као вретена. Али није бежао.
Стајао је непомично пред дечаком.;
 проверава решења;
 даје задатак из РС, стр. 15, зад. 2:
• Од датих именица изведи придеве и
напиши их у одговарајућем облику.
• и задатак 3: Реши ребус.;
– дели наставне листиће;
– проверава одговоре;
 ставља слику и даје задатак да је опишу

у пару, напишу што више придева,
утврде њихов род и број.

 Читају саставе, анализирају одговоре;
 Проверава написане описе;
Илустровати опис.
Запажања наставника о реализацији часа

Род и број придева
(вежбе)
Подвуци придеве, утврди врсту , род и број
Позна јесен је неприметно ушетала у мој крај. Нема више топлих сунчевих зрака. Свежа и
хладна јутра подсећају нас да зима долази. Тмурно небо надвило се на златне боје јесењег
лишћа. Нежни поветарац њише дуге гране високог јаблана. Шарена трава изгледа као
дивна слика у мојој соби. Понегде се још чује тужни цвркут птица. Чезну и оне за летњим
данима. Ласте су одлетеле у топлије крајеве. Понекад ми се чини да суморни дани никад
неће нестати. Природа се спремила за дуг зимски сан.
ПРИ ВРС РОД БРО
ПРИЛОЗИ:
1. Придеве у једнини подвуци, а у множини заокружи

На високом брду видела се малена кућа са дрвеним кровом. Поред ње је израсло необично
дрво које је имало зелено лишће. Златно сунце се поигравало плавичастим облацима и
осветљавало малу долину испред кућице. Иза дрвених врата појавио се огроман пас, дуге
браон боје. Од његовог лајања уплашила се сива птичица. Стари човек је изашао из
кућице. Бели цветови су ширили свој мирис на цветној ливади.
2. Препиши придеве, утврди врсту и број и унеси у табелу
Позна јесен је неприметно ушетала у мој крај. Нема више топлих сунчевих зрака. Свежа и
хладна јутра подсећају нас да зима долази. Тмурно небо надвило се на златне боје јесењег
лишћа. Нежни поветарац њише дуге гране високог јаблана. Шарена трава изгледа као
дивна слика у мојој соби. Понегде се још чује тужни цвркут птица. Чезну и оне за летњим
данима. Ласте су одлетеле у топлије крајеве. Понекад ми се чини да суморни дани никад
неће нестати. Природа се спремила за дуг зимски сан.
ПРИ ВРС БРО


Наставна јединица: М.Антић: Облици рада: фронтални, индивидуални
Најљубавнија песма
Наставна средства: Читанка, свеске, табла
платформи
Циљ часа: проширивање појма Кључни појмови: лирска песма
лирска песма; анализа и
разумевање текста; развијање
љубави према књижевном
стваралаштву; уочавање
слојевитости песме (слоја значења
и звучања).
исходи
Ученик ће да: Музичка култура /Hor Kolibri –
Ученик ће да: Ljubav je to (1982) / Video sa
tekstom pesme: Kad ptice otvore
srce... Kad čovek otvori srce...,
YouTube
 уочи основне  уочи основне Литература за Литература
одлике песме; одлике лирске наставника: за ученика:
 чита са љубавне песме;
Милија
разумевањем;  изражајно чита
Николић:
 опише свој поштујући Моња Јовић,
доживљај правописна Методика
прочитаног правила; наставе српског Нада Тодоров:
књижевног дела;  опише своје језика и
Читанка за
 изнесе своје утиске о књижевности,
четврти
мишљење о естетском ЗУНС, Београд,
разред
тексту; доживљају; 1992.
основне
 одреди тему,  одреди тему, Павле Илић: школе, Едука,
поруке разуме разуме идеје
Лирска поезија у 2020.
идеје књижевног књижевног дела;
савременој
дела;
 чита текст  уочи разлику и настави, Нови
поштујући сличности Сад, Дневник,
интонацију између музичке 1990.
стихова ; композиције и
 уочава разлику књижевног
између музичке текста;
композиције и  уочи ликовно
књижевног текста; решење у
 проналази поруке Читанци;
дела;  проналази поруке
 анализира дела;
илустрације у  учествује у
Читанци; разговору
 учествује у поштујући
разговору уобичајена
поштујући правила
уобичајена комуникације и
правила пажљиво слуша
комуникације и саговорника.
саговорника;
 уради задатак из
Мале школе
писања, стр. 51.

– Мотивацију постиже пуштањем  Описују своје утиске о песми, шта је лепо,
композиције /Hor Kolibri – Ljubav je какав је ритам;
to (1982)/ Video sa tekstom pesme: Kad  закључују да је тема у музичкој
ptice otvore srce... Kad čovek otvori композицији опис љубави;
srce..., YouTube;  објашњавају своје утиске о ликовној
 води разговор о песми и проверава анимацији, бојама, ведрини, лепоти...;
шта је лепо, необично, бајковито;  пореде два начина изражавања истог
 проверава утиске о ликовној осећања.
анимацији песме;
 подстиче ученике на пажљиво прате
садржину песме;

 Пише назив наставне јединице на  Пажљиво слушају;

табли;  пишу наслов у свеску;
 чита текст Најљубавнија песма у  описују свој доживљај песме (шта је
Читанци, стр. 50. лепо, нежно, маштовито);
 након емоционалне паузе  читају песму у себи;
проверава утиске о песми:  уочавају шта је необично у наслову;
• Шта је у овој песми лепо? Да ли  констатују да не постоји у нашем језику
те је нешто у њој изненадило? реч најљубавнија, али да песник има
Које осећање је дочарано? слободу да напише и нове речи;
• Какво расположење је дочарано?  још једном гласно читају текст;
• Шта је тема ове песме?  понављају и проширују знање о песми;
• Зашто је ово љубавна песма? одговарају на питања и слушају шта
• Протумачи наслов. наставник предаје;
• Какав би ти наслов дао/дала?  одређују тему, књижевну врсту, поруке;
• Ко је одбацио пајаце и лутке?  у пару проналазе да се прва и последња
• Опиши расположење детета у строфа понављају, проналазе сличности
песми. и разлике ( Космонаутска песма и
• Зашто оно више не жели да буде Најљубавнија песма).
дете?
 анализирају занимљиву слику Густава
• О чему, по твом мишљењу, дете
Климта (пастелне боје, ликови) тумаче
из песме размишља док гледа кроз
апстрактне појмове, описују ликовне
прозор?
прилоге илустратора књиге;
• Да ли дете у песми замишљаш
 пишу задатак из Мале школе писања,
као дечака или девојчицу?
стр. 51.
• Колико строфа има у песми? Да
ли оне имају исти број стихова.
Шта на основу броја стихова у
строфи можеш да закључиш?
• Постоји ли рима?
• Пронађи стихове који се
понављају. Како ти то тумачиш?
Шта се тиме наглашава?
• Да ли си икада био заљубљен или
заљубљена? Опиши како изгледа
то осећање.
• Да ли си некада био збуњен или
збуњена неким својим осећањем?
Са ким о томе најрадије
разговараш?
• Да ли ти помажеш неком
другом да разуме своја осећања.
Испричај. Објасни зашто је
важно да са блиским људима
разговарамо о својим осећањима?
• Пронађите сличности и разлике
између Космонаутске песме и
Најљубавније песме.
• Погледај илустрације у књизи?
Шта запажаш? Како би ти ову
песму илустровао/илустровала?
• Шта нам писац поручује овом
песмом?;
 даје задатак из Мале школе
писања, стр. 51. У песми се каже:
„Ово је заиста најљубавнија
песма, / а ни речи о љубави.”:
• Како би звучале твоје речи о
љубави?
• Напиши кратак текст у ком ће
свака реченица почети са: „Љубав
је кад...”.

– Проверава шта су ученици  Читају написане задатке.
написали;
Или:

 Научити песму напамет.
М. Антић: Најљубавнија песма
Књижевна врста: љубавна лирска песма.
Тема: опис прве љубави.
Ритам у песми: 6 строфа, неједнаког броја стихова, прва и последња су исте, нема риме.
Поређење: Космонаутска песма и Најљубавнија песма
Сличности: строфе су неједнаке дужине, једна реч може да буде стих.
Разлике: теме су другачије, описују се две врсте љубави.
Поруке:
Прва љубав открива нову страницу живота.
Прва љубав богати сваки тренутак живота.
СТАНДАРДИ:
Наставна јединица: Бранислав Облици рада: фронтални, индивидуални
Нушић: Прва љубав
текстуална, рад у паровима
Циљ часа: развијање и неговање Кључни појмови: Бранислав Нушић, тема
љубави према прозним књижевним књижевног дела
делима, тумачење текста, анализа
приче.

исходи
− уочи основне одлике − уочи основне Литература за Литература
одломка; одлике одломка наставника: за ученика:
из романа, опише
− чита са разумевањем; свој естетски Милија Николић:
доживљај, уочи Методика
− опише свој шта је наставе српског
доживљај; занимљиво; језика и Нада
− чита са књижевности, Тодоров:
− одреди тему, поруке, разумевањем; ЗУНС, Београд,
разуме идеје − разуме идеје 1992. Читанка за
књижевног дела; четврти
књижевног дела;
− уочи машту, Вук Милатовић: разред
− уочи машту, описе и дескрипцију, Методика основне
нарацију и хумор наставе српског школе, Едука,
хумор у књижевном
у књижевном језика, Нова 2020.
делу;
делу; просвета,
− чита текст поштујући − проналази поруке Београд,1991.
правила изражајног дела;
Стана
− учествује у
читања; Смиљковић, Слав
разговору
поштујући ка
− проналази поруке Стојановић: Мала
дела; уобичајена позорница за
правила основце,
− анализира комуникације и Учитељски
илустрације у пажљиво слуша факултет у Врању,
Читанци; саговорника. Врање, 2006.
− учествује у разговору
поштујући
уобичајена правила

– Мотивацију постиже питањем шта за − Пишу асоцијације;
ученике значи љубав. Ставља плакат са
великим срцем и на њега они уписују − слушају податке о Б. Нушићу.
своје асоцијације;
– упознаје ученике са основним

подацима о Браниславу Нушићу чије се
комедије играју у многим
позориштима;
– упознаје их са појмом
аутобиографија.

− Пише назив наставне јединице − Пажљиво слушају;
на табли;
− чита текст из Читанке од 52 до − описују свој доживљај одломка (шта је лепо,
56. стране; хумористично, занимљиво);
− након емоционалне паузе
проверава утиске о одломку; − пишу наслов у свеске;
− објашњава колико су година
имали Перса и дечак и какво је у − читају текст у себи;
Нушићево време било
школовање; − одговарају на питања, коментаришу,
− подстиче ученике да читају још суочавају различита гледишта;
једном у себи одломак;
− поставља им питања: − уочавају основне вредности Нушићевог
• У кога се дечак заљубио? стила;
• Подвуци реченицу која садржи
− одговарају на питања.
опис спољашњег изгледа
девојчице Персе.
• Зашто се дечак заљубио баш у
њу?
• Ко је био Персин тата?
• Где је дечак Перси изјавио
љубав?
• Подвуци реч која одговара
опису дечаковог изјављивања
љубави. (шаљиво, узбудљиво,
нежно, весело).
• Шта је дечак запитао Персу?
• Подвуци реч која описује како
се Перса осећала кад је чула
дечаково питање.
• Зашто Персин тата не цени
дечака?
• Шта дечак није могао да
измири?
• Како је дечак дошао до новца
потребних за Персину кифлу?
• Шта то говори о њему и
његовим осећањима према
Перси?
• Објасни шта је шаљиво у
начину на који се дечак и Перса
договарају да се отрују. • Зашто
одлажу тај догађај?
• Шта је дечак понео од куће? •
Чиме је желео да се он и Перса
отрују?
• Објасни зашто се деци
„отимао дубоки уздах бола и
чежње”.
• Колико палидрваца је појела
Перса, а колико дечак?
• Зашто дечак каже да је
отрован свечано, као што у
таквоме тренутку и треба
рећи.
• Шта се догодило на крају?
• Како је поступила Персина
мајка?
• Објасни шта то говори о њој.
• Која је тема ове приче?
• Одреди место радње.
• У ком лицу је испричана
прича?
− Подсећа да се у причи јавља − Проналазе дијалог;
дијалог:
• Шта открива дијалог?

− закључују да он доприноси динамици приче.
• Да ли дијалог убрзава или
успорава радњу?
• Које су уметничке вредности

дијалога?;
− задаје домаћи задатак:

часа
Бранислав Нушић: Прва љубав
Књижевна врста: прича
Аутобиографија описује различите периоде из Нушићевог живота: од рођења и добијања
првих зуба, школовања, његових љубави.
Аутобиографија је дело у коме писац пише о себи, свом животу. У аутобиографском
роману писац пише такође о свом животу, најчешће у првом лицу, али уз додавање
маштовитих детаља.
Тема: сећање писца на прву љубав.
Место радње: једно мало место, буре.
Облици приповедања: опис, дијалог, приповедање.

● Прича је написана у првом лицу.
СТАНДАРДИ: 1СЈ1.2.5, 1СЈ2.5.6, 1СЈ3.3.3, 1СЈ3.4.5
ПРИЛОЗИ:
ПРВИ ЧАС
1. Аутобиографија је дело у коме писац описује свој животни пут или неки период
живота. Пише се на основу сећања, обично занимљиво и живописно. Оваква дела
имају и научну и књижевну вредност. Аутобиографија је научно-популарно дело.
У српској књижевности се јавља веома рано, од Стефана Немање.
2. Биографија књижевно дело о животу најчешће неке познате личности. Описују се
најважнији догађаји из живота.
3. Бранислав Нушић (1864-1938) је био српски књижевник, писац романа, драма,
прича, комедиограф и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и
дипломата.
АСОЦИЈАЦИЈЕ НА ЉУБАВ

Наставна јединица: Бранислав Облици рада: фронтални, индивидуални, групни,
Нушић: Прва љубав рад у пару
Редни број часа: 36 Методе рада: дијалошка, вербално-текстуална,
Тип часа: утврђивање
платформи
Циљ часа: развијање и неговање Кључни појмови: прича, хумор
љубави према прозним књижевним
делима, анализа ликова и њихових
поступака, богаћење речника
ученика.

исходи
− уочи основне одлике − уочи основне Литература за Литература
одломка; одлике одломка наставника: за ученика:
− чита са разумевањем; из романа, опише
− опише свој доживљај свој естетски Милија Николић:
прочитаног одломка доживљај, уочи Методика
књижевног дела; шта је наставе српског
− одреди тему, поруке, занимљиво; језика и Нада Тодоров:
разуме идеје − чита са књижевности,
књижевног дела; ЗУНС, Београд, Читанка за
разумевањем;
− чита текст поштујући − разуме идеје 1992. четврти
правила изражајног књижевног дела; разред
читања; − уочи машту, Вук Милатовић: основне
− проналази поруке дескрипцију, Методика школе, Едука,
дела; нарацију и хумор наставе српског 2020.
− анализира у књижевном језика, Нова
илустрације у делу; просвета,
Читанци; − проналази поруке Београд,1991.
− учествује у разговору дела;
поштујући уобичајена − учествује у
правила
комуникације и разговору
пажљиво слуша поштујући
саговорника. уобичајена
правила

– Поставља питање: − Износе своје ставове.
• Како ви гледате на поступак Персине

маме?

− Пише наслов на табли;

− поставља питања:
• Ко су главни јунаци приче? − У пару одређују целине;
• Ко су споредни јунаци приче? − препричавају делове;
• Пронађите њихове особине у − проналазе главне и споредне ликове и на
тексту, радите у пару.; примерима из текста показују њихове
− пише особине на таблу; особине;
− подстиче ученике да пронађу − проналазе поруке у делу;
поруке;
− одговарају у пару на постављене захтеве са
− дели наставне листиће;
− слуша одговоре и наставног листића;
најинтересантнија питања пише на − одговарају да је прича написана у првом
таблу; лицу;
− поставља питање у ком лицу је − одређују поруке, дају предлоге, воде
испричана прича и које поруке полемику;
налазимо у овој причи; − препричавају трећу целину, користе дијалог.
− дели ученике на групе;
.
− даје задатак да трећу целину
препричају и користе дијалог.

− Подстиче их да сачине мапу ума на − Цртају мапу ума;
тему Нушићевог књижевног дела; − саопштавају резултате.
дели модел мапе ума;
Или:
− задаје домаћи задатак:

Препричати другу целину.

часа
Бранислав Нушић: Прва љубав
Целине у причи:
1. ОПИС ЉУБАВИ ПРЕМА ПЕРСИ
2. ИЗЈАВА ЉУБАВИ У БУРЕТУ
3. ТАЈНИ СУСРЕТИ
4. ДОКАЗИВАЊЕ ЉУБАВИ – ТРОВАЊЕ
5. КРАЈ ЉУБАВИ
ЛИКОВИ
ГЛАВНИ:
Дечак: заљубљен, спретан, брзоплет , наиван, радознао, одлучан, има 13 година.
Перса: пегава девојчица, лаковерна, стидљива, збуњена, одговорна, нежна, има 9 година.
СПОРЕДНИ:
Практикант: лукав, упоран, користољубив.
Служавка: наивна, вредна, способна.
Персина мајка: одлучна, љута, нетолерантна.
ПОРУКЕ: Прва љубав се не заборавља.
Прва љубав је „најмилија успомена”.
Замислите да сте новинари: Поставите три питања Персиној мами.
1______________________________________________________
2.______________________________________________________
3.______________________________________________________
СТАНДАРДИ: 1СЈ1.2.5, 1СЈ2.5.6, 1СЈ3.3.3

Наставна тема: ОТКРИВАМО БАЈКОВИТИ Датум:

СВЕТ
Наставна јединица: Личне заменице Облици рада: фронтални,
индивидуални , рад у пару
Редни број часа: 37 Методе рада: дијалошка,
монолошка, вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: уџбеник, РС,
табла, свеске, компјутер

Циљ часа: обнављање градива и утврђивање Кључни појмови: личне
знања о личним заменицама, развијање заменицеу
стваралачких способности и љубави према
српском језику, примена наученог знања;
изграђивање свестране стваралачке особе
развијених способности изражавања и
исходи
Ученик ће да: Ликовна култура
Природа и друштво
 препознаје личне – препознаје личне Литература за Литература
заменице, заменице; наставника: за ученика:
 уочава њихову – зна правописна
правила везана за Милија
функцију;
ову врсту речи; Николић:
 примењује Ивана
књижевно-језичку – примењује Методика
Јухас,
норму у вези са стечено знање на наставе српског
облицима речи; новим примерима. језика и Јасмина
 развија логично књижевности, Игњатовић:
закључивање, ЗУНС, Београд, Поуке о
врши анализу и језику,
1992.
синтезу, Едука, 2020.
компарацију и Томислав
Нада
повезивање Цветковић,
Тодоров,
градива; Методика
 примењује наставе српског Стеванија
научено градиво језика и Кеча,
стварајући књижевности,
сопствене Ивана
Педагошки
примере; Јухас,
факултет,
 развија љубав Сомбор, 2006. Јасмина
према српском Игњатовић:
језику.
Радна
свеска
српски
језик,
Едука, 2020.
– Читају домаће
 Проверава домаћи задатке;
задатак;  гледају трејлер,
– пита учемике да ли су дају одговоре и
читали лектиру Леси се описују свој
враћа кући.Саопштава доживљај;
им да је по роману  одговарају на
снимљен филм. Сада ће питања,
видети део тог филма слушају
(LESI SE VRAĆA KUĆI одговоре
(LASSIE, TREJLER других ученика.
YouTube);
 поставља питања:
• Шта вам је било
занимљиво?
• Да ли сте тако
замишљали Лесија?
 најављује циљ часа;
 пише назив наставне
јединице.
ученика
 Проверава написане саставе;  Читају саставе;
 даје кратку вежбу да ученици одреде субјекат и  проналазе субјекте и
предикат у реченицама; предикате у реченици,
 подстиче их да закључе да субјекат у реченици, поред закључују да и личне
именице, може бити и лична заменица: заменице могу бити
• Ја пишем. Ми смо јуче пливали. Он долази у пола субјекти у реченици;
пет. Оне певају најбоље.;
– подстиче их да закључе да и личне заменице

могу имати службу субјекта у реченици;
 задаје домаћи задатак: Задатак из Мале школе

писања, стр.17:
• У свесци напиши кратак опис неке прославе или
окупљања у својој широј породици. У опису обавезно
упореби личне заменице у једнини и множини.
Запажања наставника о реализацији часа
Личне заменице (вежбе)
Бојан, Верица и Mилан су прочитали лектиру „Леси се враћа кући”.
Погледали су и истоимени играни филм. Воде дијалог о томе. Напиши њихов дијалог
и употреби што више личних заменица.
БОЈАН: _______________________________________________________________
МИЛАН: _______________________________________________________________
ВЕРИЦА:
_______________________________________________________________
МИЛАН: _______________________________________________________________
ВЕРИЦА: ______________________________________________________________
БОЈАН: _______________________________________________________________
ВЕЖБЕ
Подвуците субјекат, а заокружите предикат у следећим реченицама:
Ја пишем.
Ми смо јуче пливали.
Он долази у пола пет.
Оне певају најбоље.
Личне заменице могу имати службу субјекта у реченици.
ПРИЛОЗИ
Допуни бројалице заменицама.

Еци пеци пец
____ си мали зец
А ____ мала веверица
Еци, пеци, пец
___ сам шећер

___________си лед
заједно смо сладолед.

Наставна јединица: Заменица ВИ из Облици рада: фронтални, индивидуални , рад у
поштовања пару
Редни број часа: 38 Методе рада: дијалошка, монолошка, вербално-
Тип часа: обрада Наставна средства: уџбеник, РС, табла, свеске,
компјутер

платформи
Циљ часа: обнављање градива и Кључни појмови: заменица ВИ из поштовања
утврђивање знања о заменицама,
примена наученог знања у
правопису код писања ВИ из
поштовања; изграђивање свестране
стваралачке особе развијених
способности изражавања и
 препознаје – препознаје личне Литература за Литература
заменицу ВИ заменице; наставника: за ученика:
написану или – зна правописна правила
изречену из везана за ову врсту речи; Милија
поштовања; – научи када се заменица ви Николић:
 уочава њену пише великим словом; Методика
функцију; – примењује стечено знање наставе Јасмина
 примењује на новим примерима. српског језика Игњатовић:
књижевно- и Поуке о
језичку норму књижевности, језику,
у вези са ЗУНС, Едука, 2020.
облицима Београд, 1992..
Нада
речи;
Тодоров,
 развија Вељко
логично Брборић: Стеванија
закључивање, Правопис Кеча,
врши анализу српског језика
и синтезу, Ивана Јухас,
у наставној
компарацију и пракси, Чигоја, Јасмина
повезивање Београд, 2004 Игњатовић:
градива; Радна
 примењује свеска
научено (српски
градиво језик),
стварајући
сопствене Едука, 2020.
примере;
 развија
љубав према
српском
језику.

 Одговарају на питања;
– Проверава знање о
личним заменицама:  раде задатке.
• Шта су личне
заменице?
• Зашто се тако
зову? (замењују
именице) •Наведите
које су личне
заменице у једнини и
множини.;
– најављује да ће
научити правописна
правила како се
пише заменица ви из
поштовања;
 објашњава да су у
природи животиње
велика непознаница:
•Данас ће имати
прилику да
прочитају једну
причу о бари, која је
написана према
причи једне
италијанске
књижевнице.;
поставља питања:
•Шта је бара? Знате
ли неку бару?;
 пише назив наставне
јединице на табли.
 Читају текст и уочавају разлике,

 Чита текст Бара из Поука... доносе закључке када се заменица ви
(стр. 65); пише малим, а када великим словом.
 поставља питање ко води

дијалог;
 даје ученицима задатак да

заокруже у тексту када је
заменица ВИ написна
великим словом..
 подстиче их да закључе да се
заменица ви пише понекад
великим почетним словом:
• Лична заменица ВИ упућује на
друго лице множине, али се
употребљава и када се обраћамо
само једној особи којој желимо да
укажемо посебно поштовање и
почаст. Тада се ова заменица пише
великим почетним словом ( Ви, Вас,
Вама, Вам );
– подстиче ученике да
уоче када се заменица
ви пише малим, а када
великим словом; даје
задатак (Поуке, стр.
86): Напиши кратку
поруку у којој ћеш се
обратити својој
учитељици/свом
учитељу.Након провере
написане поруке даје
задатак.У школу је
дошао најбољи тенисер
на свету Новак
Ђоковић. Припремљен
му је кратак говор.
Исправите грешке у
њему. Поштовани
Новаче, Хвала вам што
сте дошли у нашу
школу. Становници
наше Србије, као и
многи други, поносни су
на ваше успехе. Наши
ученици воле спорт јер
знају да је у здравом
телу здрав дух. Већини
ученика Ви сте узор
коме се диве. Дођите
нам опет.
 Проверава исправљене грешке;  Пишу реченице.
 понавља шта су учили;  Бележе домаћи задатак.
 даје задатак да ученици у пару
напишу три реченице у којима ће
правилно употребити заменицу ВИ;
 задаје домаћи задатак: Препиши
правилно позивницу коју су ученици
једне школе послали књижевници
Јасминки Петровић, РС, стр. 54, зад. 2.
часа
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Заменица ВИ из поштовања
Лична заменица ВИ упућује на друго лице множине, али се употребљава и када се
обраћамо само једној особи којој желимо да укажемо посебно поштовање и почаст.
Тада се ова заменица пише великим почетним словом ( Ви, Вас, Вама, Вам ).
ПРИЛОЗИ:
1.
Подвуци реченицу у којој заменица ВИ треба да буде написана великим словом.
а) Поштована учитељице, хвала вам што сте нас научили да ценимо знање.
б) Поштовани пливачи, хвала вам што сте освојили злато за своју Србију.
2.
Напиши честитку за Нову годину, Божић или неку манифестацију некој драгој особи.
Обавезно користи заменицу ВИ / ВАС / ВАМА.
3.
Коме ћеш се обратити првом, а коме другом реченицом? Повежи правилно.
Одбојкашки тим је освојио златну медаљу. Честитам Вам на постигнутом резултату.
Тенисер је победио на важном турниру. Честитам вам на постигнутом резултату.
4.
Допуни реченицу.
Лична замениц ВИ у писаном тексту пише се ___________________ словом када се

обраћамо групи саговорника, а ___________________ словом када се обраћамо једној
особи из поштовања.

Наставна јединица: Служба речи у Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у
реченици пару
монолошка, илустративно-демонстративна
Тип часа: обрада Наставна средства: табла, свеска, уџбеник,
компјутер

платформи
Циљ часа: Кључни појмови: субјекат, предикат
уочавање и препознавање речи које
су у служби субјекта и предиката;
развијање логичког и апстрактног
мишљења; примена стечених знања
у новим ситуацијама; развијање
спосoбности писменог изражавања.
 препознаје – препозна именице Литература за Литература
врсте речи које и глаголе као делове наставника: за ученика:
су у служби реченице;
субјекта и – препознаје Милија
предиката; субјекат и предикат; Николић:
 развија – зна на која питања Методика
логично се добијају ови наставе Јасмина
закључивање, делови реченице; српског језика и Игњатовић:
врши анализу и – примењује стечено књижевности, Поуке о
синтезу, знање на новим ЗУНС, Београд, језику,
компарацију и примерима. 1992. Едука, 2020.
повезивање
Томислав Нада
градива;
Цветковић: Тодоров,
 примењује
Методика
научено Стеванија
градиво наставе
Кеча,
стварајући српског језика и
сопствене књижевности, Ивана Јухас,
примере; Педагошки
Јасмина
 развија љубав факултет, Игњатовић:
према Сомбор, 2006. Радна свеска
српском (српски
Едука, 2020.
 Понављају врсте речи.
 Понавља укратко врсте речи  активно учествују у описивању радњи
и њихово значење; које изводи веверица.
 најављује да очекује да
ученици опишу веверицу и
дечака;
 пише наслов наставне

јединице на табли.

 Поставља питање шта је веверица по

врсти речи? (заједничка именица):  Пажљиво слушају;
 одговарају на питања.
• Сада ћемо написати шта све
веверица може да ради: скакуће.
једе, посматра, се скрива.
• Да се подсетимо шта су реченице?
• Из колико речи се састоји реченица:
Веверица скаче. Веверица једе. Шта

је сада ввеверица у реченици? (она
има одређену службу, нешто ради)
Она врши радњу. Таква реч се у
реченици зове СУБЈЕКАТ.
• Погледајмо дечака. Шта све дечак

ради? (свира, размишља, пева, стоји)
Дечак је у реченици СУБЈЕКАТ, он врши

радњу. КО врши радњу? (дечак)
Субјекат добијамо на питање КО?
Шта су по врсти речи: свира, размишља,
пева, стоји? (глаголи) Шта они показују?
Показују шта ради субјекат. Глаголи
такође имају своју службу у реченици. Та
служба се назива ПРЕДИКАТ. Предикат
добијамо на питање ШТА.
• Закључимо: Који су главни делови
реченице?
СУБЈЕКАТ + ПРЕДИКАТ
• Подвуците у следећим
реченицама субјекте црвеном , а
предикате плавом бојом:
Саша ће доћи. Мама спава. Ноћ
долази. Зора свиће. Пао је мрак.;
– након провере даје упутство
да у пару саставе две реченице,
одреде субјекат и предикат.
– даје налог да ураде задатак из
РС, стр. 31.
ЗАДАТАК 1:
• Прочитај басну. У црвено
обојеним реченицама и деловима
реченица подвуци субјекте.
ЗАДАТАК 2.
• Линијама повежи субјекте са
одговарајућим реченицама.;
– приказује графички приказ
функције реченице и њених
делова (прилог).

– Понавља са ученицима: Одговарају на питања.
• Који су главни делови реченице?
• Шта они представљају? (службу речи
у реченици)
• Шта је субјекат? (вршилац радње)
• На које питање се добија субјекат?
(КО)
• Шта је предикат? (Предикат је део
реченице који говори шта ради субјекат
или шта се са њим дешава).
• На које питање тражимо предикат?
(ШТА?);
 проверава написане реченице;

Или:

Подвуци субјекте црвеном, и
предикате плавом бојом.
• Слон Ћира се изгубио. Мама га је

звала.Ћира је није чуо. Он се играо.
Око њега су птице певале. Ћира је
био гладан.
• Сада додајте још две реченице.
Подвуците и у њима субјекте и
предикате.

часа
Служба речи у реченици
 ВЕВЕРИЦА: КО нешто ради? (веверица)
 Веверица је СУБЈЕКАТ.
 ШТА веверица ради? (скакуће, једе, посматра, скрива се)
 Радња коју веверица врши зове се ПРЕДИКАТ, добија се на питање ШТА (ради).
 Дечак свира. (дечак је субјекат, показује ко врши радњу, а свира предикат јер
показује шта ради субјекат).
 Субјекат је вршилац радње. Предикат означава радњу коју врши субјекат
Подвуци субјекте, заокружи предикате:
 Саша ће доћи. Мама спава. Ноћ долази. Зора свиће. Пао је мрак.
Стандарди: 1СЈ.2.4.5. 1С.Ј3.4.3.
ПРИЛОГ:
ВРСТЕ РЕЧИ
ИМЕНИЦА ГЛАГОЛ
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ
СЛУЖБА РЕЧИ

Наставна јединица: Служба речи у Облици рада: фронтални, индивидуални,
реченици
монолошка, илустративно-демонстративна
Тип часа: утврђивање Наставна средства: табла, свеска, уџбеник,
компјутер

платформи
Циљ часа: Кључни појмови: субјекат, предикат
уочавање и препознавање речи које
су у служби субјекта и предиката;
развијање логичког и апстрактног
мишљења; примена стечених знања
у новим ситуацијама; развијање
спосoбности писменог изражавања.
 препознаје – препозна именице Литература за Литература
врсте речи које и глаголе као делове наставника: за ученика:
су у служби реченице;
субјекта и – препознаје Милија
предиката; субјекат и предикат; Николић:
 развија – зна на која питања Методика
логично се добијају ови наставе Јасмина
закључивање, делови реченице; српског језика и Игњатовић:
врши анализу и – примењује стечено књижевности, Поуке о
синтезу, знање на новим ЗУНС, Београд, језику,
компарацију и примерима. 1992. Едука, 2020.
повезивање
Томислав Нада
градива;
Цветковић: Тодоров,
 примењује
Методика
научено Стеванија
градиво наставе
Кеча,
стварајући српског језика и
сопствене књижевности, Ивана Јухас,
примере; Педагошки
Јасмина
 развија љубав факултет, Игњатовић:
према Сомбор, 2006. Радна свеска
српском (српски
Едука, 2020.
 Понављају врсте речи:
 Укратко понавља шта  активно учествују у описивању радњи
су радили на које изводи веверица.
претходном часу;
проверва знање
следећим прилогом:
• Шта недостаје
овде да бисмо добили
реченицу:
•Ј а
• Пера и Милош
• Теодора;
– понавља шта је
субјекат, шта је
предикат.
– Приказује илустрацију дечака;

– Пажљиво слушају;
– предлажу име дечаку;
– раде задатке у пару.
МАРКО
• Шта све може Марко да ради?
•Напишите реченице.;
– даје упутство да у свакој реченици
подвуку црвеном бојом субјекат, а
плавом предикат;
– проверава одговоре;
• Ко је ова девојчица?
• Треба јој дати име.
ЈЕЛЕНА
• Шта ради Јелена?;
– подстиче све ученике да дају свој
предлог:
• Из низа ових речи напиши реченице
које ће имати субјекат и предикат.
ВЕСНА – СЛАДОЛЕД – ТОПИТИ
СКАКАТИ – ЛОПТА – ДРВО –
ЛИСТАТИ – ЦВЕТАТИ – ЛУБЕНИЦА
–ЈЕСТИ;
– поставља питања:
• Ко је била Десанка Максимовић?
• Шта је она писала?
• Знате ли неку њену песму.
• У одломку њене песме подвуците
реченице.
Киша на ливади
Умијте, умијте добро очи,
говори ливада деци-цвећу,
док киша овако из неба точи
и пере кровове, круне дрвећу.
Умијте, умијте добро лице

док пљусак овако из неба лије,
умијте румене трепавице,
да буду јоште руменије.;
– након провере приказује илустрацију
пајаца:
• Овог пајаца треба да опишете у

неколико реченица. У свакој реченици
подвуците субјекат и предикат.

– Слуша написане радове; – Читају реченице;
– одговарају на питања.
Служба речи у реченици (утврђивање)
Стандарди: 1СЈ.2.4.5. 1С.Ј3.4.3.

Наставна јединица: Милован Облици рада: фронтални, индивидуални, метода
Данојлић: Избор из поезије писаних радова
Наставна средства: Читанка, свеске, РС
платформи
Циљ часа: увођење ученика у Кључни појмови: домаћа лектриа, М. Данојлић
доживљавање, разумевање и
тумачење песама; интуитивно
препознавање песничких слика и
градације; уочавање и именовање
строфе и стихова у песми; вежбање
читања, богаћење речника ученика,
именовање осећања које су
карактеристична за одређене
животне ситуације.
исходи
Ученик ће да: Природа и друштво
 чита са разумевањем; − успешно чита и Литература за Литература
 опише свој доживљај разуме лирске песме; наставника: за ученика:
прочитаних − описује свој доживљај Милија
књижевног дела; прочитаних песама; Николић:
 изнесе своје − износи своје Моња Јовић,
мишљење о тексту; Методика
мишљење о песмама; наставе српског Нада Тодоров:
 одреди тему, редослед − уочи основне одлике
догађаја, време и језика и
лирске песме (стих, Читанка за
место дешавања у књижевности,
строфа и рима); четврти
прочитаном тексту; ЗУНС, 2012.
− разликује опис од разред
 чита текст поштујући приподевања и основне
интонацију реченице; дијалога у песми; школе, Едука,
 учествује у разговору 2020.
− чита текст поштујући
интонацију
правила комуникације Нада Тодоров,
реченице/стиха;
 учествује у разговору Стеванија
поштујући уобичајена Кеча,
и пажљиво слуша Ивана Јухас,
Јасмина
Игњатовић:
Едука, 2020.
 Слушају, припремају се за рад, одговарају
– Мотивацију припрема причом да је на питања.
понекад лепо и важно да сазнамо како
настаје песма;
– чита песму Где је Цица, а затим
одломак из Данојлићеве поетике:
како је настала та песма (РС, стр. 87);
– разговара на тему како настаје
песма: •Да ли од њих неко пише
поезију?
•Ко је Милован Данојлић?
– слуша излагање групе ученика која

је имала задатак да припреми
биографске податке.
Милован Данојлић је рођен 1937.
године у маленом селу Ивановцима
код Љига. Од 1984. године живи и
ствара у Француској. Објавио је
збирке песама: Како спавају трамваји,
Фуруница јогуница, Песме за паметну
децу, Велика пијаца и др.
– најављује наставну јединицу и
пише је на табли.
– Најављује:  Пажљиво слушају;

• Данас ћемо разговарати о  прате упутства, одговарају на питања,
песмама Милована Данојлића, самостално (или уз помоћ наставника)
које сте прочитали за домаћу решавајузадатке;
лектиру. У радним свескама  слушају одговоре других ученика;
имате песму Где је Цица?, а у  износе своја запажања;
Читанци песме Трешња у – анализирају и закључују;
цвету, Шљива, Дуња.; – читају своје одговоре;
– пишу асоцијације на теме, риме, строфе,
– ставља график грозда који ће осећања...;
попуњавати током часа;  читају најлепше строфе по свом избору.
НАПОМЕНА: горе се може унети назив
наставне јединице, у левом плавом кругу
тема, у десном плавом кругу поруке,
итд.;
– поставља питања о у доживљајима и

утисцма:
• Шта вам је лепо у песмама?
• Каква расположења буде стихови у
нама?
• Која осећања је описао Милован
Данојлић?
• По чему препознајемо да су његове
песме лирске?
• Какав је однос песника према природи?
• Које чулне утиске користи песник?
• У којим песмама описује боје, звукове,
мирисе.
• Која вам се од песама највише допала?
• У грозд упишите асоцијације на
поаезију овог писца. Пођимо од тема,
строфа, порука, мириса, песничких
слика...;
– прати читање строфа које су
ученици одабрали и поставља
питања:
• Зашто си одабрао/ла ову строфу?
• Чиме те је она освојила?
 Проверава неколико написаних  Слушају радове, дају своје комантаре и
радова из домаће лектире, образложења, критички се односе на начин
коментарише начин писања; излагања;
Или:

часа
Милован Данојлић: Избор из поезије (домаћа лектира)
СТАНДАРДИ: 1 СЈ.2.2.7. 1 1СЈ.2.2.8. 1СЈ.3.4.4. СЈ.2.2.5. 1СЈ.1.5.1.1СЈ.2.5.3.


Наставна јединица: Милован Облици рада: фронтални, индивидуални, метода
Данојлић: Избор из поезије писаних радова
Тип часа: утврђивање
Наставна средства: Читанка, свеске, РС
платформи
Циљ часа: увођење ученика у Кључни појмови: домаћа лектриа, М. Данојлић
доживљавање, разумевање и
тумачење песама; интуитивно
препознавање песничких слика и
градације; уочавање и именовање
строфе и стихова у песми, вежбање
читања, богаћење речника ученика,
именовање осећања које су
карактеристична за одређене
животне ситуације.
исходи
Ученик ће да: Природа и друштво
Грађанско васпитање
− успешно чита и Литература за Литература

 чита са разумевањем; разуме лирске песме; наставника: за ученика:
 опише свој доживљај − описује свој доживљај
прочитаног Милија
прочитаних песама; Николић:
књижевног дела; − износи своје Моња Јовић,
 изнесе своје Методика
мишљење о песмама; наставе српског Нада Тодоров:
мишљење о тексту; − уочи основне одлике
 одреди тему, редослед језика и
лирске песме (стих, Читанка за
догађаја, време и књижевности,
строфа и рима); четврти
место дешавања у ЗУНС, 1988.
− разликује опис од разред
прочитаном тексту;
приповедања и основне
 чита текст поштујући школе, Едука,
дијалога у песми;
интонацију реченице;
− чита текст поштујући 2020.
поштујући уобичајена интонацију
правила комуникације реченице/стиха;
и пажљиво слуша поштујући уобичајена
саговорника. правила комуникације
 Слушају, припремају се за рад, одговарају
– Понавља укратко ко је Милован на питања.
Данојлић. Пушта са YouTube
Prica o pripovedacu - Milovan Danojlic
– YouTube www.youtube.com › watch
причу о песнику; само првих пет
минута, до излагања Матије
Бећковића.;
– поставља питања: Опишите како
изгледа крај у коме је песник рођен?
Шта вам је привукло пажњу? Шта
бисте ви питали песника?
– најављује наставну јединицу и

пише је на табли.
– Дели ученике на три групе. Свака  Пажљиво слушају.

група има да одговори на питања о  Прате упутства; одговарају на питања;
једној песми (из Читанке, стр. 83, 84; самостално (или уз помоћ
РС, стр. 84-89, део питања из песме учитеља/учитељице) решавају задатке;
Где је Цица);  Слушају одговоре других ученика.
ПРВА ГРУПА  Износе своја запажања; анализирају и
• Анализирајте песму Трешња у цвету. закључују;ч итају одговоре.
• Опишите у неколико реченица како сте
доживели песму. -
• Које годишње доба је описано?
• Подвуците придеве у првој строфи.
Зашто су они важни? Зашто је
трешња у песми бела?
• Како тумачите стих да хиљаду
пчела исту реч мрмља?
• Зашто је трешња узаврела?
• Заокружите у песми глаголе који се
односе на оглашавање пчела.
• Објасните зашто пчеле мрмљају
„исту реч”. Замислите и опишите
како звучи та реч.
• Пронађите персонификацију.
• Напишите још неколико глагола који
опонашају звукове из природе.
• У следећим стиху пронађите субјекат и
предикат: „Хиљаду пчела исто мрмља”.
• Које су поруке песме?
2. Из РС , стр. 84, одговорите

на ова питања из песме Где је
Цица.
• У које доба дана почиње радња у
песми?
• Који задатак је мама дала Цици?
• У које доба дана се мама забринула?
• Подвуците стих који говори о сунцу
у прво, строфи, а затим у другој.
Шта запажате?
• Како су описани мајчини немири и
забринутост?
• Шта мајка ради?
• Која послове запоставља?
ДРУГА ГРУПА
• Анализирајте песму Шљива.
доживели песму.
• Која књижевна врста је Шљива?
• Када се шљива буди? Опишите њено
буђење. Сетите се песме Трешња у цвету.
Шта су „широка пребела крила” на
дрвету шљиве у априлу?
• У шта се цветови из априла
претворе у јуну? Зашто су гране
шљиве тада повијене?
• Подвуците поређења у песми.
• Због чега шљиви лакне на души у
јулу?
• Објасните како шљива преспава
јесен и зиму.
• Шљиви су приписане људске
особине – различита осећања и
стања. Како то називамо?
• У песми линијама повежите речи
које се римују. Опиши како
доживљаваш ритам ове песме.
• Наведи поруке песме.
2. Из РС, стр. 84, 85. одговорите на

ова питања из песме Где је Цица.
• Шта значи израз „изгубити

живце”?
• На шта је све мајка опомињала
Цицу?
• Шта закључујете о њеном лику?
• Зашто мајка Цицу опомиње како да
се понаша у пекари?
• Шта жели да је научи?
ТРЕЋА ГРУПА
• Анализирајте песму Дуња.
доживели песму.
• Са чиме је упоређена дуња у
првом стиху?
• Каквим се сјајем прелива дуња?
• Подвуците стих у коме се описује
мирис. На шта нас подсећа мирис
дуње?
• Сетите се какве је боје зрела дуња.
Објасните зашто се у песми каже да су се
у њу слиле све месечине.
• На шта нас подсећа мирис дуње?
• Објасните како разумете значење
последња два стиха.
• Подвуците речи које се римују.
• Подвуците субјекат и предикат у

другом стиху (мутним се сјајем
прелива дуња).
• Уз реч дуња напишите што више

придева.

1. Из РС , стр.85, 86, 88.
одговорите на ова
питања из песме Где је
Цица.
• Наведи које све бриге мајка

има.
• Шта је необично у изразу

„плава боја познате хаљинице”?
Објасни на шта песник мисли.
• Каква су мајчина осећања када

је коначно угледала Цицу?
• Зашто се Цица чуди? Какав је

њен осећај за време? Протумачи
како је Цица осетила дужину
времена.
• Наведи тему песме.
• Зашто је ово лирска песма?;
– након рада прво проверава

поједничне песме, а затим
одговоре за песму Где је Цица.

 Слушају радове, дају своје коментаре и
– Закључује зашто је важно знати
образложења, критички се односе на начин
поезију М. Данојлића.
излагања.
– поставља питања:  бележе домаћи задатак.
• Какав је песников однос према
природи?
• Зашто је сваки цвет и свака ситница
у природи важна песнику.;
Илустровање песме Где је Цица.

часа
Милован Данојлић: Избор из поезије (домаћа лектира)

Теме: Чаробан свет природе
Поруке:Треба пронаћи срећу у природи и радовати се животу.
Природа нас богато дарује.
СТАНДАРДИ: 1 СЈ.2.2.7. 1 1СЈ.2.2.8. 1СЈ.3.4.4. СЈ.2.2.5. 1СЈ.1.5.1.1СЈ.2.5.3.


Наставна јединица: Научили смо у Облици рада: индивидуални
октобру
Редни број часа: 43 Методе рада: метода писаних радова
Тип часа: систематизација
Наставна средства: Дигитално издање
уџбеника на Мозаик платформи
Циљ часа: утврђивање знања из Кључни појмови: провера знања
месеца маја.
исходи
 учествује у разговору Литература за Литература
поштујући уобичајена наставника: за ученика:
и пажљиво слуша Милија
саговорника. Николић:
Методика
наставе српског Нада Тодоров:
језика и
Читанка за
четврти
ЗУНС, Београд,
разред
1992.
основне
школе, Едука,
2020.
Јасмина
Игњатовић:
Поуке о
језику, Едука,
2020.
Нада Тодоров,
Стеванија
Кеча,
Јасмина
Игњатовић:
Едука, 2020.

НАПОМЕНА: ТЕСТОВИ ЗА
ПРОВЕРУ ЗНАЊА НАЛАЗЕ СЕ У
ПОСЕБНОЈ „ЕДУКИНОЈ”
ПУБЛИКАЦИЈИ. ОВО СУ НЕКА
ПИТАЊА КОЈА СЕ МОГУ
КОРИСТИТИ, У ЗАВИСНОСТИ ОД
УСЛОВА.
1. Напиши назив дела из кога је дат
следећи цитат:
Она весела узме прве хаљине с врха
све од саме свиле, пак се обуче и
отиде у цркву. У цркви све се, и
женско и мушко, зачуди њезиној
љепоти и њезинијем хаљинама, а
највише што нико није знао ко је она и
откуда је, а особито јој се зачуди и око
на њу баци царски син који се онђе
десио.
2. Ко је написао Најљубавнију
песму?_______________
3. Подвуци присвојне придеве:
новосадски, умиљат, бачки, марљив,
леп, шумадијски, Петров, сјајан,
племенит, Миличин
4. Напиши име главне јунакиње
приче Прва љубав.
5. Дечак из приче Прва љубав је
имао јединицу из:
а) цртања
б) певања
в) математике
6. Подвуци предикате у следећим
реченицама:
Они су рано стигли.
У вази се налазило свеже цвеће.
Написао је писмо својој сестри.
Сигурно ћу доћи код тебе.
Данас идемо у парк.
7. Наведи име писца чије смо песме
читали за домаћу лектиру.
_____________________________

Или:

часа
Научили смо у октобру

Srpski 4 Oktobar 23 Do 43

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 Oktobar 23 Do 43

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – СРПСКИ ЈЕЗИК

Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

 Пише наслов наставне

О Као магично путовање.

• Отац и син шетају поред

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3.

Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

 Даје задатак ученицима да опишу  Описују дечака и оца;

• У облику дијалога напиши

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Запажања наставника о реализацији

број строфа број стихова

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3.

Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик

Општи исход Операционализовани Међупредметна повезаност:

Уводни део часа

ПАВЛЕ: Не може. Где си то чула?

Главни део часа

– подстиче ученике да закључе да

Петар иде у школу.

– подстиче ученике да подвуку

– поставља питање када се пише

– даје задатак да у пару напишу

1. Спој линијом предлог с и са са

Завршни део часа

 Бележе домаћи задатак.

СТАНДАРДИ: 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.2.

Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

 Пише наслов бајке на табли.  Пажљиво слушају;

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Провера остварености исхода

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.2. 8, 1СЈ.1.2.5, 1СЈ.1.2.5, 1СЈ.1.5.3, 1СЈ.1.5.4, 1СЈ.2.5.5.

1. Народне бајке говоре о чудесним догађајима и ликовима, о борби добра и зла у

МАЋЕХИНА ЛЕПА, СТРПЉИВА,

Пепељуга је показала непромишљеност када ____________________________________.

4. Пепељуга се осетила усамљеном и беспомоћном када је: а) срела принца, б)

Заокружи слово испред одговора које сматраш тачним.

Након смрти поново се оженио. Није имао достојанства и дозволио је да му дете

Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

Дигитално издање уџбеника на Мозаик платформи

Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна повезаност:

Главни део часа

– Пише наслов на таблу;

Појављивање противника у причи

• Пошто је отац главне јунакиње остао

Појављивање помагача у причи

• Главној јунакињи помажу њена мајка

Праведност се награђује, добро побеђује и

Завршни део часа

 задаје домаћи задатак:

Провера остварености исхода

Запажања наставника о реализацији

СТАНДАРДИ: 1СЈ.1.2. 8, 1СЈ.1.2.5, 1СЈ.1.2.5, 1СЈ.1.5.3, 1СЈ.1.5.4, 1СЈ.2.5.5.

Наставна тема: ОТКРИВАМО Датум:

Општи исход Операционализовани исходи Међупредметна повезаност:

стара ___________ тих _ дебео _________

бео ______________ висок _ добар ____________