ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 8

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност
Увод у проучавање књижевног дела. Књижевност као уметност. Сунце се дјевојком жени
Наставна јединица:
(народна лирска митолошка песма)
Тип часа: Обрада
 Упознавање ученика са појмом књижевности и уочавање основних особености језика у
Циљ часа:
књижевноуметничком делу
Ученик ће бити у стању да:
 објасни појам књижевности као уметности речи;
 представи порекло и значења термина којима је именована књижевност;
 наведе медије књижевности;
 изложи основне одлике усмене (народне) и уметничке (ауторске, писане књижевности);
 уочава, описује и примерима из књижевног текста документује својства књижевноуметничког
Очекивани исходи
језика;
на крају часа:
 саопштава уметнички доживљај народне лирске песме Сунце се дјевојком жени;
 одреди род, врсту и подврсту књижевноуметничког остварења Сунце се дјевојком жени;
 уочи функцију мотива љубави и лепоте у митолошкој песми која тематизује космички
феномен (настанак звезде Данице);
 уочава и образлаже естетичку функционалност версификацијских и стилскојезичких
поступака примењених у песми.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстуална, аналитичко-синтетичка
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер
Међупредметне
Естетичка компетенција, комуникација, решавање проблема, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Историја, *унутарпредметна корелација (књижевна дела читана и проучавана у основној школи,
Међупредметно повезивање: знања о функционалним стиловима стечена у основној школи, општи појмови о језику – језик и
комуникација, естетичка функција језика)
Књижевност, књижевно дело, језик књижевноуметничког дела, медији књижевности, књига, читање,
Кључни појмови:
тумачење
 МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Упознаје ученике са циљевима часа.
Уводни део часа
 Усмерава обнављање најважнијих
( 5 минута)
закључака са претходног часа.
 Излаже основне теоретске поставке
о књижевности као уметности речи,
називу и медијима књижевности,
особеностима књижевноуметничког
језика.
 Изражајно чита песму Сунце
дјевојком жени.
 Истиче и бележи на табли кључне
речи, нове појмове и битне ставове,
уз упућивање ученика на
истраживачке задатке, објашњења и
прилоге у Читанци.
Главни део часа  Мотивише и охрабрује ученике да
( 35 минута) активно учествују у наставном
дијалогу.
 Подстиче ученике да своје одговоре
поткрепљују примерима и цитатима
из књижевноуметничког дела.
 По потреби, усмерава закључке
ученика и води их до решења.
 Подстиче ученике на појачано
доживљавање естетског света песме.
 По потреби, усмерава закључке
ученика.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
Завршни део часа  Упућује ученике да анализу песме
(5 минута) резимирају кроз истицање одлика
језика књижевног дела уочених у
Планиране активности ученика:
 Припремају се код куће за разговор на часу.
 Учествују у обнављању наученог на претходном
часу.
 Прате упутства наставника и излагања других
ученика.
 Објашњавају појам књижевности као уметности
речи и значења термина којима је књижевност
означавана.
 Приказују начине преношења књижевних дела у
историјском развоју.
 Упоређују основне одлике усмене (народне) и
уметничке (ауторске, писане књижевности).
 Износе своје уметничке доживљаје народне
лирске песме Сунце се дјевојком жени.
 Прецизно одређују род, врсту и подврсту
анализираног дела.
 Анализирају теме, мотиве, композицију,
стваралачке поступке, стилско-изражајна средства
и версификацију у песми.
 Размишљају и самостално закључују, повезујући
претходна и новостечена знања.
 Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
аргументовано, водећи рачуна о структури својих
излагања.
 Уважавају другачије ставове.
 Потврђују на примеру анализиране песме
особености књижевноуметничког језика.
 песми.
 Најављује садржај следећег часа и
упућује ученике како да се припреме
за разговор на часу.
 Праћење и вредновање ученичких активности
 У тексту песме у Читанци обележене стилске фигуре и битни мотиви
Начини провере  Анализа песме повезана са одређивањем својстава језика у књижевноуметничком делу
остварености исхода:  Изнесен уметнички доживљај песме
 Повезана знања о лирици и народним лирским песмама стечена у основној школи са анализом
песме Сунце се девојком жени и разматрањем својстава песничког језика
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ОПИС ТОКА ЧАСА

Уводни део часа
Ученици су код куће проучили одељке у Читанци који говоре о називу књижевности, особеностима књижевноуметничког
језика и медијима књижевности. Наставник води разговор тако да ученици самостално изложе и објасне појам књижевности
као уметности речи и значења термина којима је књижевност означавана, приказују начине преношења књижевних дела у
историјском развоју и наводе особености језика у књижевном делу, где до изражаја долази његова естетичка функција. По
потреби, наставник допуњава и прецизније формулише и разјашњава изнете податке и ставове. Истиче и бележи на табли
кључне речи и нове појмове (литература, књижевност, уметничка књижевност, белетристика; медији књижевности; усмена и
ауторска књижевност; својства књижевноуметничког језика), уз упућивање ученика на објашњења и прилоге у Читанци.
Најављујемо да ћемо својства књижевности као уметности речи и посебност језика књижевноуметничког дела показати кроз
анализу песме Сунце се дјевојком жени.

Главни део часа

Наставник изражајно говори / чита песму Сунце се дјевојком жени, после чега следи тихо читање.
Анализа песме усклађена је са дидактичко-методичком апаратуром, објашњењима и истраживачким задацима у Читанци.
Наставник подстиче ученике да се ослањају на своја претходна знања, доживљаје уметничких дела и естетичка искуства.
Упућује их на појачано доживљавање песничких слика, уочавање специфичности књижевноуметничког језика и
размишљање о значају лепоте и љубави у човековом животу и снази наше повезаности са природом. Ученици износе свој
уметнички доживљај народне лирске песме Сунце се дјевојком жени, а затим одређују тему песме. Ослањајући се на знања о
народној књижевности, књижевним родовима и врстама стеченим у основној школи, утврђују род, врсту и подврсту
књижевноуметничког остварења Сунце се дјевојком жени (лирика, народна/усмена књижевност, митолошка лирска песма) и
образлажу своје закључке. Уз то, наставник их усмерава и на поређење основних одлика народне (усмене) и уметничке
(ауторске) књижевности. Затим запажају да се тема карактеристична за митолошку песму (настанак небеског тела, звезде
Данице / Зорњаче / Вечерњаче – планете Венере) развија кроз мотиве лепоте и љубави, тако да у структуру и значења
митолошке песме улазе елементи љубавне песме. Ученици прате развој мотива лепоте и љубави, разматрају однос Сунца и
девојке и особине девојке. Осветљавање девојчиног лика погодно је за иницирање расправе: многима ће се учинити да је
девојка надмена, охола и уображена. Наставник усмерава дискусију ка ставу да је реч о оправданој самоуверености и свести
о властитој изузетности. Композицијску организацију лирске творевине повезујемо са кретањем кроз поетске просторе
песме: земља – гора – небо, које симболизује девојчин успон у простор надземаљски, космички, звездани, где и припада њена
изузетна лепота која очарава и само Сунце.
Уочавање стилских фигура (персонификација, стални епитети, анафора, симболичко-метафоричко значење светлосних
мотива Сунца и Данице, стилски маркиран хипокористик сунашце) и њихових естетичко-експресивних функција подређује
се сагледавању развоја мотива љубави и лепоте у контексту митолошке песме и обликовања поетског простора песме.
Наставник подстиче ученике да излажу мисли о лепоти и љубави имплицитно садржане у песми. Посебно се задржавамо на
персонификацији, којом се природи и небеским телима придају људска својства (антропоморфизација) и тако снажно
наглашава повезаност човека и природе, човека и космоса.
Ученици запажају да језик у песми добија посебан ритам захваљујући епском десетерцу, са цезуром после четвртог слога.
Распоред речи повремено одступа од уобичајеног синтаксичког поретка (инверзија), неке се речи учестало понављају (Сунце,
небо, гора, вода, угледа), чиме се сугерише посебност и богатство значења тих речи. Наставник истиче да тако настају
еуфоничност (благозвучност) и експресивност (корелација звучања и значења речи) као јединствене и естетички изузетно
дејствене одлике језика књижевног дела.
Закључке до којих се дошло анализом песме Сунце се дјевојком жени наставник може бележити на табли (лирика,
народна/усмена књижевност, митолошка лирска песма, мотиви лепоте и љубави, антропоморфизација природе и космоса,
симболика поетског простора, персонификација, стални епитети, анафора, симболичко-метафоричко значење мотива Сунца и
Данице, епски десетерац, инверзије и понављања – ритмичност, еуфоничност и експресивност језика). Међутим, с обзиром
на то да се кроз анализу народне лирске митолошке песме ученици упознају са својствима језика у књижевном делу, могуће
је белешку свести на елементе анализе који су непосредно повезани са запажањем особености употребе језика као
уметничког изражајног средства.

Завршни део часа

Наставник подстиче ученике да на примеру анализиране песме потврђују особености књижевноуметничког језика
(субјективност, емоционалност, вишезначност речи, еуфоничност и експресивност језика, чулност, конкретност и
сликовитост, богатство стилских изражајних средстава...).
Најављујемо садржај следећег часа (Увод у проучавање књижевног дела. Читање и тумачење књижевног дела на примеру
анализе и проучавања песме Звезде Јована Дучића) и упућујемо ученике да се за разговор припреме на основу текстова и
прилога у Читанци (14–16).

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

СУНЦЕ СЕ ДЈЕВОЈКОМ ЖЕНИ (СВОЈСТВА КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКОГ ЈЕЗИКА)
– Књижевност: уметност речи
– Назив „књижевност”; уметничка књижевност, литература, белетристика
– Медији књижевности: преношење усменим и писаним путем; књига и дигитално доба

Сунце се дјевојком жени – својства књижевноуметничког језика

– Народна лирска митолошка песма: тема – настанак звезде Данице, мотиви љубави и лепоте
– Субјективно становиште, исказане и побуђене емоције
– Вишезначност речи: Сунце, звезда Даница, гора, вода
– Сликовитост, чулна машта
– Стилска изражајна средства / језичко обликовање естетичке стварности (персонификација, симбол, стални епитети,
хипокористик као лексостилема)
– Звук и ритам књижевноуметничког текста, еуфоничност и експресивност (епски десетерац, анафора, асонанца, алитерација,
инверзија)