ПРИПРЕМА НАСТАВНОГ ЧАСА

ШКОЛА: ОШ „20.октобар“, Нови Београд

ОДЕЉЕЊЕ: VI/2

ДАТУМ: 11.II 2013.

ПРЕДМЕТНИ НAСТАВНИК: Милена Мацура

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Српски језик

НАСТАВНА ОБЛАСТ: Књижевност

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: „Смрт мајке Југовића“, народна епска песма

(анализа лика мајке, језичко-стилска анализа)

ТИП ЧАСА: обрада (други час обраде)

ОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, рад на тексту, метода демонстрације

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Табла, креда, ученичке свеске, читанка, пано, наставни листићи

КОРЕЛАЦИЈА: Историја, музичка култура, ликовна култура, географија (приказивање места

радње – Крушевац, Косово поље), грађанско васпитање (традиција, средина, друштво)

ЦИЉЕВИ ЧАСА: а) ОБРАЗОВНИ: Анализа стиха (појам цезуре); издвојити и анализирати главни
лик у песми; упутити ученике да схвате уметничке поступке и улогу стилских фигура; открити
уметничке вредности песама на основу ученичких доживљаја посредством интерпретације
текста; подстицати ученике да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно дело.

б) ВАСПИТНИ: Неговати поштовање и љубав према усменој традицији и

епској поезији; развијати национални идентитет кроз проучавање народне књижевности;
гајити љубав према породици и истаћи да мајчинска љубав превазилази све препреке; утицати
на формирање позитивних духовних и моралних вредности кроз поступке мајке Југовића;

в) ФУНКЦИОНАЛНИ: Развијати моћ запажања и закључивања; будити смисао

за запажање важних детаља; примењивати стечена знања у даљем раду; побудити
истраживачки дух ученика; развијати способност за критички приступ књижевном делу;
креативном радном атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Епски десетерац, градација, тужбалица

-1-
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:

СЈ.1.4.2 разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)

СЈ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

Сј.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани, осмерац и десетерац)

СЈ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту

СЈ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и
место радње, лик...

СЈ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује

национално, књижевно и уметничко наслеђе

СЈ2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком

тексту

СЈ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика и њихову

међусобну повезаност

СЈ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре, одређује функцију стилских фигура у тексту

СЈ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ: Станковић-Шошо Наташа, Читанка за шести разред основне школе

Маштарија речи, Кlett, 2012.

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ: Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, Просвета-

Нолит, Београд,1987.
Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Народна
књижевност, Београд, 1984.
Јован Деретић , Требник, Историја српске књижевности,
Београд, 1996.

Милија Николић, Методика наставе српског језика и

књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика за
тумачење књижевног дела, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.

Иван Ивић, Ана Пешикан и Слободанка Антић, Активно

учење,

-2-
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА: Слушају, бележе, раде на тексту, уочавају стилске поступке, мотиве и
идејни свет песме и активно учествују у разговору о делу.

АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА: Организује час и усмерава рад ученика, објашњава и помаже

ученицима у трагању за мотивима, указује на стилске поступке. Подстиче ученике на
самосталност и креативност. Развија, негује и подстиче хумане односе међу људима и љубав и
поштовање према народној књижевности.

РЕЗУЛТАТИ ЧАСА – ИСХОДИ: Упознат уметнички свет песме, издвојени мисаони елементи и
објашњени мотиви потребни за успешну анализу песама. Посебно истакнути стилски елементи
песме и ликови. Ученици упућени на поступке откривања уметничких чинилаца текста.

ВРЕМЕНСКА СТРУКТУРА ЧАСА:

1. Уводни део часа: 5 минута

2. Главни део часа: 35 минута
3. Завршни део часа: 5 минута

САДРЖАЈ ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (5 минута):

Након уписивања часа и кратког представљања са ученицима кратко обнављам оно што је
обрађено на претходном часу.

Ком тематском кругу припада песма „Смрт мајке Југовића“?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да припада тематском кругу песама о Косовском

боју, којем припадају песме које опевају догађаје непосредно пре, за време и непосредно
после боја.

Питам ученика којег је књижевног рода и врсте обрађена песма.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је књижевни род епика, а књижевна врста епска
народна песма старијих времена.

Још једном се кратко осврћемо на тему, време и место дешавања радње и песничке слике. Све
је то обрађено на првом часу обраде ове наставне јединице.

-3-
Тема: Мајчина бол и туга због губитка синова

Време дешавања радње: Непосредно после Косовског боја

Место дешавања радње: Двор у Крушевцу, Косово поље

Песничке слике:

1. Мајчин одлазак на Косово

2. Мајчин повратак кући
3. Вриштање Дамјановог Зеленка
4. Гавранови носе Дамјанову руку

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (35 минута):

Пишем наслов песме на табли и лагано ученике уводим у анализу лика мајке. Питам ученике
ко је централни и једини у потуности остварен лик у песми.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је то мајка.

Које особине можемо приписати мајци Југовића?

Очекивани одговор: Ученици наглашавају да је мајка девет Југовића храбра, постојана,

велики човек у свом болу, да је добра и нежна мајка, достојанствена и блага. Херојска
личност и пре свега трагичан лик.

Да ли је, онда, срце мајке, заиста, било тврдо? Зашто?

Очекивани одговор: Ученици закључују да није, да је њена улога била таква, да је због других
морала да достојанствено носи своју бол и да на крају није издржала.

Објашњавам ученицима да је трагедијом мајке Југовића народни певач приказао тежину два
снажна људска осећања: материнства и родољубља. Мајка неизмерно воли своју децу, али и
зна да је њихова дужност да бране Србију од Турака. И поред тог сазнања она не може да
савлада своја материнска осећања.

-4-
Уводим ученике у језичко-стилску анализу.

Усмеравам их на текст песме. Питам их колико слогова има стих песме.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да стих има десет слогова.

Како се зове такав стих?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да се такав стих зове десетерац.

Монолошком методом објашњавам ученицима да се такав десетерац у епској народној песми

зове епски десетерац, а да се епска народна песма испевана у десетерцу назива десетерачка
песма. Записујем на табли испод наслова епски десетерац и десетерачка песма. За њу је
својствен епски десетерац који има цезуру (паузу) после четвртог слога. Илуструјем им то на
примеру првог стиха. На табли пишем први стих песме и објашњавам ученицима појам цезуре.

Ми I ли I бо I же / чу I да I ве I ли I ко I га

цезура (пауза)

Овакав почетак је уобичајен у народној епској песми. Објашњавам им да се стилско изражајно

средство које се усталило у народној поезији и којим почиње велики број песама зове стални
(устаљени) почетак. Поред „Мили боже, чуда великога“ велики број песама почиње са „Вино
пије...“, „Књигу пише...“ итд.

Шта представља такав почетак песме? Зашто је народни певач ставио баш такав почетак?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је тиме народни певач желео да привуче пажњу
слушалаца, али и да помињањем бога да велики значај самом боју који се одиграо, као и да
помогне мајци да издржи.

Како се зове стилска фигура обраћања углавном одсутним личностима, предметима и

апстрактним појавама?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да се зове апострофа и да се иза ње обавезно

ставља запета јер је увек у вокативу.

Наводим ученике да примете да ли још на неком месту у песми имамо апострофу.

Очекивани одговор: Ученици примећују да се апострофа употребљава и на крају песме, када

се мајка обраћа Дамјановој руци.

На табли пишем: Стилска изражајна средства, и као прво наводим апострофу.

Затим полазим од песничких слика које су урадили на претходном часу обраде ове песме.

Постављам питање: Ако посматрамо мајчин бол, шта примећујемо кроз целу песму?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да примећују како мајчин бол кроз целу песму
постепено и непрестано расте.

-5-
Показујем ученицима припремљени пано. Објашњавам им како свака наредна песничка слика
појачава мајчин бол због губитка деце и мужа. Бол се гомилао и продубљивао, а мајка није
желела да се то види. Зашто?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је то зато што је она сада глава породице јер су
сви мушки изгинули. Она сада преузима бригу о породици. Породица зависи од ње и она мора
да буде чврста и јака.

Монолошком методом објашњавам ученицима да су четири песничке слике компоноване

градацијски. Градација је стилска фигура у којој се поступно ређају осећања и слике по јачини.

На табли пишем другу стилску фигуру, градацију. Ученицима скрећем пажњу да запишу
дефиницију градације у своје свеске.

Настављам разговор са ученицима о градацијски компонованим песничким сликама.

Објашњавам им да се мајчин бол повећава из слике у слику, да расте, да се креће као по
степеницама ка горе. Питам их шта се дешава у првој песничкој слици.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да у првој песничкој слици мајка одлази на Косово и
тамо затиче све своје мртве. Поред њих су верне животиње (коњи, соколови и пси) које се
оглашавају болним криком.

Говорим ученицима да зажмуре и замисле како језиво може да изгледа рика животиња, које
жале своје господаре, на бојном пољу, где је сад, након битке, потпуна тишина.

Користим то да им скренем пажњу на глаголе који су употребљени у опису понашања

животиња кад мајка стиже на бојиште. Која је то стилска фигура?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је то ономатопеја, стилска фигура опонашања

звукова из природе.

Записујем на табли и следећу откривену стилску фигуру, ономатопеју.

Усмеравам ученике на другу песничку слику. Како се мајка понаша и осећа?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да се мајка враћа у двор где се суочава са љубама и
децом својих синова и са њиховим болом. Њена бол је сад још већа. Она је сад стуб породице
и мора да сачува смиреност и достојанство.

Питам ученике каква је стилска функција понављања вриске коња, лајања лавова, кликтање
соколова, којима се сад придружује и лелек удовица.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да им је функција да стално мајку подсећају на

губитак синова.

-6-
Питам ученике шта се дешава у трећој песничкој слици.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да се у ноћи након мајчиног повратка са бојишта

чује Дамјанов коњ. Дамјанова љуба објашњава мајци да су они имали ритуал и да коњ не
може да прежали што му је господар погинуо.

Питам ученике како се мајка осећа.

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је њена бол сад још јача, снаха је подсећа на
прошлост, а Дамјанов коњ још једном на губитак синова и мужа.

У четвртој песничкој слици мајка први пут проговара о својој боли. Шта се дешава у тој
песничкој слици?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да ујутру изнад двора лете два гаврана, који су
симболи смрти. Један од њих у кљуну носи јунакову руку и баца је мајци у крило. Руку по
бурми препознаје Дамјанова љуба. То је Дамјанова рука.

Како се мајка понаша и осећа?

Очекивани одговор: У мајци се буде сећања на синовљево детињство и на срећан и

безбрижан живот који је заувек нестао. Толику бол мајка не може да издржи и умире од
туге за најмилијима.

Још једном на паноу представљам ученицима градацијски раст бола мајке девет Југовића.

Усмеравам ученике на текст песме. Који се стихови понављају након сваког новог ударца на
мајчиној души?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да су то стихови „И ту мајка тврда срца била, / Да

од срца сузе не пустила“.

Објашњавам ученицима монолошком методом да се то стилско средство у народној поезији

зове епско понављање.Оно у овој песми служи да се продуби емоција, да се она појача и да се
посебно вишеструким понављањем нагласи. На табли пишем још једно стилско средство –
епско понављање.

Кажем ученицима да у читанкама у првих десет стихова песме графитном оловком подвуку
епитете. Ученици то и чине, а затим неко од њих наглас чита подвучене речи ( мили Боже, чуда
великога, очи соколове, бјела крила лабудова, Косово равно...)

Сугеришем ученицима да обрате пажњу на очи соколове и крила лабудова. Шта значи „очи
соколове“ , а шта „крила лабудова“?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да соколове очи представљају вид, а лабудова крила
снагу, што у ствари представља оно што је мајка желела, да види и издржи.

-7-
Који су епитети у песми употребљени уз речи двор, шеница и гавранови?

Очекивани одговор: Ученици одговарају: бијели двор, шеница бјелица, два врана гаврана

Питам ученике како се зову такви епитети?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да су то стални епитети.

Уколико не знају објашњавам им да су стални епитети устаљени изрази који се понављају из

песме у песму, као на пример вјерна љуба, вита јела, тихо бесједити, љепота дјевојка...

Питам ученике шта значи реч вран?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да значи црн.

Зашто су гаврани врани, односно црни?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да певач употребљава тај епитет зато што су
гаврани симболи смрти. Они предсказују смрт.

Записујем на табли још два стилска изражајна средства, епитет и стални епитет.

Шта је тужбалица?

Очекивани одговор: Тужбалица је песма у којој се исказује туга и бол за умрлима.

На табли пишем тужбалица.

Напомињем ученицима да је тужбалица лирска народна обредна песма, па и то доприноси

читавом утиску да ова песма, иако епска, има много лирских елемената.

Кажем ученицима да пронађу у песми тужбалицу и подвуку је у читанци обичном оловком. На

табли пишем тужбалица.

Ученици проналазе тужбалицу и један ученик је чита наглас.

У почетном стиху тужбалице „Моја руко, зелена јабуко!“ на шта мајка мисли? Обраћа се само
руци, свим својим синовима којих више нема или мисли на све јунаке косовске легенде?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да се мајка ту обраћа свим погинулим синовима свих
мајки, јер она је сама симбол свих мајки. Она представља поробљену и поражену Србију која
је изгубила своје верне синове.

Зашто мајка руку назива зеленом јабуком? Кад је јабука зелена?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да народни певач тиме наглашава младост

погинулог јунака, као и свих оних који су дали своје младе животе за своју земљу.

-8-
Тумачим са ученицима стихове тужбалице: „Гдје си расла, гдје л'си устргнута! / А расла си на
криоцу моме, / Устргнута на Косову равном!“

Шта је овде супростављено? Која два појма?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да се први део стиха односи на детињство, а други
на Косово. Та два појма су у супротности, срећа и безбрижност наспрам смрти и несреће.

Која је то стилска фигура?

Очекивани одговор: Ученици одговарају да је то контраст. Уколико ученици не знају да је то

контраст, објашњавам им да је то стилска фигура у којој се истиче супротност између два
догађаја, лика или појма. На табли пишем контраст.

Говорим ученицима да пронађу у песми речи у којима се не употребљава глас х, а требало би.
Очекујем да ће ученици одговорити: мртви(х), њи(х), добри(х), љути(х), сна(х)е
Монолошком методом им објашњавам да у време када је Вук Караџић записивао песме, није
чуо глас х у говору, и није га било у азбуци.Након неког времена Вук га је чуо у говору, и 1836.
године унео га је у азбуку као тридесето слово.

Дајем ученицима наставне листиће. Уколико остане времена, ученици решавају укрштеницу на
часу. Уколико не остане времена, дајем им наставне листиће да залепе у своје свеске и да
ураде за домаћи задатак.

-9-
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута):

Ученици лепе наставне листиће у своје свеске. Један ученик доживљајно чита песму.

Кажем им да за домаћи науче напамет десет стихова по избору.

Завршни разговор: Разјаснити неке недоумице и нејасноће, ако их има.

-11-
Изглед табле:

„Смрт мајке Југовића“

- Епски десетерац, десетерачка песма

- Ми I ли I бо I же / чу I да I ве I ли I ко I га
цезура (пауза)
- Стилска изражајна средства: апострофа, градација, ономатопеја, епско понављање,
епитети, стални епитети, контраст
- Тужбалица

-12-
ЕВАЛУАЦИЈА:

-13-