К њиж евност и ј език , LV l 1/3- 4, Бсог рад, 20 10.

29 1

У Д К 821. 163.41.09- 1:3 98

В Е С Н А В ОЈВОД И Ћ- М ИТ РО В ИЋ Ориг инални нау чни рад

Београд Примљен: 15. 10. 2010.
Прихваћен: 22. 12. 2010.

РА ЗГРА Д ЊА Ж ЕНИ Д БЕ У ПЛ И ВОМ В И Ш И Х СИЛА

М одел неост варен е женидбе у срп ск им народним епск им

песм ама и бал ад ама

Између поет ике усмене к њижевност и и богагог ет нографског подтекста постој е ком-
плексне и реверзибилне везе. Усмено епско и лирско- епско стваралаштво, његов специфи-
чан колорит, ј у наци и сижеј ни обрасци наст ај у у век у дослу ху са т радиц иј ом, Женидба, као
нај комплексниј и обредни чин ж ивотног циклу са, може се посмат рати и као обред прелаза
високог ризика. Њено оствареше завис и од придобиј ања наклоност и или у спост ављања кон-
т роле над метафизичким силама. У народним епским песмама и баладама препознај емо
три нај значај ниј а модалитета у плива виших сила, кој е могу разградити женидбу. Уроком и
клетвом активирај у се дубоко запретене човекове моћи призивања и у смеравања демонских
сила. Х ришћанско чудо спречиће брак противан бољи бож иј ој . Остварена или осуј ећена,
женидба пост ај е чворно место на кој ем се су срећу конститу т ивни елементи ј у нак ове епске
биографиј е, али и ку лтуре ј едног народа.

К љу чне речи : Народне епск е песме и баладе, неостварена ж енидба, у плив виших си-
ла, урок , клет ва, интервенциј а божиј е воље, обредна к риза.

Традициј а мног их народа препознај е ж енидбу к ао нај важниј и, нај значај ниј и
и садржинск и нај богатиј и сегмент ж ивотног циклу са. Посебна пажња поклања
се сваком елементу женидбеног и свадбеног риту ала, тако да цео обред постај е
метафорична слика дру штвене стварности. Овај , к улту ролошк и гледано, пара-
дигматичан догађ ај у народном животу фу нк циони ше н а принципу паралелизма
између стварних и р иту ално су блимираних дру штвених од носа. П оред ови х ,
човеку блиск их и разу мљивих веза, женидбени обред т ребало би да обезбед и
конт ролу над силама кој е су метафизичке, оностране, изнад и изван делок ру г а
човекових деј ст ава.
29 2 Весна Вој водић- М ит ровић

Обред венчања има „ изразито религиј ски карактер, али у њему су садржане
"
и магиј ск е рад ње. 1 Већ на том нивоу женидба ј е у гесној вези са настој ањем
зај еднице да придобиј е и у милостиви оностране силе како би се заштитили мла-
ден ц и и обезбедили у слови за несметани проду жетак живота.
Женидба се може посматр ати и као обр ед прелаза високог ризика, ј ер на
ј едном плану представља исконску борбу између сила светла и т аме, живота и
с м р т и , о в о зем аљ с к о г и о н о ст р ан о г .
Српска народна поезиј а препознај е у структури песама о неоствареној же-
нидби т ри доминантна вида у плива виших сила:
1. урок ,
2. к л етву,
3. интервенциј у Божиј у.

"
„ Стиже у рок на коњу ђевој ку
„ Урећи ( ...) значи у нашем народу речима у чинити да се човек у, ж ивотињи,
па и как вој ствари, деси зло. Урећи се може и погледом (зле очи) или речима и
погледом зај едно. У нас се нај више урече чуђењем и хваљењем. 2 "
Међу нај чувениј им народним песмама кој е свој им баладичним тоном чине
искорак из ст рого омеђеног епског обрасца свакако ј е „ Женидба М илића барј ак -
"
тара .3
Први наговешт ај ванредне лепоте, кој а ниј е иманентна човек у, већ предста-
вља хибрис, дат ј е у опису кој и Милићу барј акт ару казуј е вој вода Малета. То у
правом смислу и ј есте наговештај , ј ер ј е опис дат формулама кој има се дочарава
женска лепота (коса - кит а ибр ишима, оор вице - с мор а пиј авице, зу би - два ни-
за бисер а, у ст а - ку т иј а шећер а...)
а е
Д ј р еч о н ад зема љ ск ој лепоти ко а
ј у себи носи клиц п
у роп асти е
ј р не при-
пада овоме свету, сазнај емо п оново посред но, али овога пу та на основу утиска
кој и девој к а оставља на затеченог младића и сватове:
„ К роз мараме засиј ало лице
Сватовима очи засј ениле
Од г осподског ли ца и ођела;
С в и св ат о ви н и к о м п о н и к о ш е
И у црну земљу погледаше,
Ја од чуда л иј епе ђевој ке."

И док сватови, занемели од чуда и чу ђења, ск рећу поглед (не би ли спречили

да девој ци нашкоде нечиј е очи, али и невестине њима), младожења свој е изнена-

' С етен Пет овић, К лт а и мет ност , П освета, Ниш, 1993, ст р. 25.
р р у ур у р
! Тихоми Ћо ђевић, Наш иа одни ж ивот , I , књ.З, П освета, Беог ад, 1984 , ст . 276.
р р р р р р
3 В к Ст е ановић К а аџић, СНП III , б . 78; на ову тему знача на е ст диј а М . Д етелић. У ок
у ф р р ј ј у р
и невест а. П оет ика епске формуле, Беог рад, 1996.
 Разградља ж снидбе у иливом виших сила 29 3

ђење артикулише у питање, кој еј е су шгинск и реторичко. Слутећи зло, („ А к роз

"
су зе, туж по говорила ), девој чина мај ка на такво пит ање ипак дај е одговор.
Овде прису ствуј емо т ренутку када се одређуј е девој чина, али и млад ићева
судбина. Постој е мишљења да ј е у право Милићево чуђење нашкодило девој ци
4
урокљива рода, те само ост ај е питање када ће ј е урок стићи. Са дру ге ст ране,
ст радање млад ићево т акође се мож е приписат и деловању урока, ал и невестиног.
' '
„ Већ само његово ат рибу ирање к ао лепог и наочитог ј у нака ( главит ј у нак ) у пу -
"
ћуј е на то да ј е подлож ан уроку. 5
Трад иционално веровање да изузетна (психолошка, физичка или физиоло-
шк а) ст ања могу бити извор опасности за дру ге - од носи се и на невест у. По-
к ривање ли ца д вост ру ка ј е заштита - невесте од света, али и свет а од њених
п ретпост ављених злих моћи. И ст раж уј у ћи веровања у моћ невестиних злих очи-
ј у, Т. Ђорђевић наводи примере из различитих етнич ких зај едница у кој има се
читавим низом пост у пака спречава штетно деј ство девој чиног погледа.6
Сви поступ ци чиј и ј е ду бљи смисао у заштити од злих сила нед овољн и
су, међу тим, да се избегне трагичан расплет у песми „ Женидба М илића барј ак -
"
т ара . Сак ривање девој ачког ли ца марамама показало се к ао неу спешно. Раско-
шни дарови кој има девој чина породица изазива дивљење народног певача нису
7
довољни као ж ртва кој у треба принети. Ударање у таламбасе и свирке свакој аке
нису отерал и зле силе. Младенци су се к ретали на коњима ј ер ј е д од ир са тлом
опасан к ао веза са хт онск им - али, узалудно ! Урок стиже девој к у баш на хтон-
ском месту - у гори .8 Невестина ј едина молба кој у у пућуј е сват овима ј есте да
ј е спу сте на тло, кој е ј е, на магиј ском плану, подру чј е смрти. Д евој ка осећа да
нек а виша сила у смерава њену судби ну. Д ист инк циј а између овоземаљског и

лТихоми Ђо евић, нав. дел на ст . 276, 277 каже: У познато на одно пссми Женидба
р рђ у у, р „ ј р ј
М илића барј акт ара пева се како ј е Лепосава, М илићева зару чница, била особи го лепа и како се М и-
лић, кад ј у ј е видео, зачудио њезиној лепоти, пај е т име у рекао ( ...)"
5Бошко Сува џић, Епске пееме о хи д цима и ско има, ст . 4 19.
ј ј у у ц р
6 У дел Белешке о нашо на одно поези и Беог ад, 1939, ст . 119 - 122) Т ихоми Ђо евић
у ј р ј ј ( р р р рђ
наводи следеће примере: „ У старој Индиј и младож ења о свадби морао се обезбеђивати против злих
погледа свој е младе. У Х иаини, у Марок у, се веруј е да ће сваку особу или животињу, кој у млада по-
гледа пре но што види муж а к ад дође његовој ку ћи, снаћи каква несрећа. Слично ј е ј ош код неких
племена у Мароку. М еђу Лу жичким Србима млада носи вео, с ј едне стране да би била скло њена од
злих погледа завидљиваца, а с дру ге да би њена околина била сачу вана од њених погледа. К од му сли-
мана у Ох риду млада носи гу ст ду вак да нити ко њу види нит и она кога, већ ј е ст апно мора вод ит и
енђебула. ( ...)" и изводи закљу чак: „ На основу свега реченога држим дај еј асно да се у народу мисли
т ' '
да млада невес а има зле очи и да због тога треба пазит и да ј ој вј етар ду вак не одигне , ј ер мож е
ћи м мк ' ' "
у ре о е, па ће их у х ват ити г розница .
' За аз мевање ж твовања код словенских и д гих на ода знача на е ст ди а Јована Јанићи-
р у р ру р ј ј у ј
ј евића У знаку Молоха: анрополошки оглед о ж рт воваљу , Вај ат, Београд, 1986.
8 „ Када год епски наци зако аче го , на шава тиме г анице и с е е ко е п ипада
ју р у ру ру ју р фр ј р ју
демонским, хтонск им бићима. Гора, планина представља митски простор, а мистичност се додат но
наглашава и одређеном сликом. ( ...) У таквом многост ру ко опасном просору, моћ имај у све непри-
"
ј атељске силе, било да их оличавај у демони, уроци, клегве или сам човек . (С. Самарџиј а, Увод у
у ем ену књиж евност , Беог рад, 2007, ст р. 48, 49)
294 Весна Вој водић-М ит ровић

оностраног иск азана ј е тростру ком пој мовном антитезом9 кој а прераста у пара-
док с к ада невеста осети да ј е, поред спољашњег, и нек и у ну т ар њи императ ив
в о д и к а н и ш т ав и л у .

„ Јарко ми ј е омрзнуло су нце,

А цр на ми земља омиљела."

Изненад на и необична слабост кој а и женика води у смрт резултат ј е моћи

урок а, на од
у р у р п изнате, тај анствене силе к о а
ј уб д и ст рахопоштовање. Зл с
у уд-
бину младић предосећа, као и немоћ да ј ој се су п ротстави:

„ Па ми стери мекану постељу,

Ни ду гачку ни врло широку,
Јер ти ду го боло вати нећу.
( ...)
Он се спу сти на меку постељу.
ок се сп сти н ш и п ст и."
Д у , о ду у с у

Мотив неостварене женидбе у овој песми тесно ј е повезан са разумевањем

пој ма среће односно судбине у пат риј архалној зај едници, Епска песма, као и ба-
лада, по свом ж анровском у строј ству ск лонај е веровању у предодређеност, те се
у њој пророчанства или слутње у век обистине.
Веруј е се, такође, да ј е срећа дубоко инд ивиду ална и одређена при рође-
њу. Она н иј е везана за људ ске посту пк е већ за човеку несазиатљи в план виших
с ил а.

Д евој ка ванредне лепоте може опстат и само у дому свој их род итеља и не
преж ивљава прелаз у дру гу породицу. Из родитељског дома она може поћи само
см т.
у р уду Б ћи божанска лепота љ
у удс ком обличј у, таква се девој ка не може уда-
т и за обичног смртник а нити продуж ити ичиј у лозу.
Подлож ност млад ића деј ству урока може бити одређен а његови м пореклом
1
и физичком конституциј ом. Иву Сењанина 0 народни певач у води у свет песме
песничком сликом кој а дочарава младићеву нежну, танану г рађу. Готово ет ери-
' "
чан („ Види му се винце к роз г р оце, / Биле ру ке к роз т анке ру каве ) , Иво ј е пот-
пу но незаштићен од утицај а демонских сила. Прозирна тканина, кој а би т ребало
да штити од деј ства злих сила, недовољна ј е, као и т анка, прозирна кожа, кој ај е
последња бариј ера између човековог тела и све а. т "
Н есрећна судбина Сењанина Ива предодређена ј е и његовом припадношћу
породици у кој ој ј е већ осам синова страдало од урока. Пог убно д ивљење зару ч-

4А нтитетич ки па ови с : с н е - зчмља, и ко — но, ом зн т и —амилит и.

р у у ц ј р цр р у
10 За чни а Сељанина Ива В к , СНП II I , б . 77.
ру ц , у р
" О знача одеће у т ад иционално култу и, о њеном симболичком смислу, кој и се „ у основи
ју р ј р
"
заснива на поимању одеће као тековине култу ре, кој а ј е су протставл.ена природи , писала ј е Зој а
Карановић у тексту Пој ас у т р адиционалпој култ ури и у сменом песништ ву српског народа, у „ Го-
"
дишњаку Катедре за српску књижевност са ј у жнословенском књижевношћу , година I V, Београд,
2008, стр. 89 - 111)
 Раз г рад ња жсн идбе у пливо м виших сила 29 5

" 1
ница исказуј е реченицом „ Племенит ј е, мила мој а мај ко! 2Мај чина свест о погуб-
ном деј ству дивљења наглашена ј е грдњом: „ М у чи, ћерце, да би заму к нула!"
Неминовност зле судбине активиране уроком сасвим ј е извесна; она пред-
ставља понављање већ познатог обрасца:

„ Д евет и ј е у матере било,

'
Осам и ј е од урок у мрло,
"
И И ван ће, ван да Бо г не д аде.

Последњи стих у казуј е на два значај на момента у т радиционалној култу ри:

1. човек властитим моћ има, чак и без властите воље, мож е пок рену ти и у смери-
ти демонске силе; 2. Бог ј е изнад и изван света демонских сила и тек би његова
интер вен циј а могла зау ставит и т рагични исход .
М отив деј ст ва урока и к ратког младићевог боловања готово се пок лапа са
сценом из песме „ Женидба Милића барј актара : "

„ Ево ме ј е врло заболило,

Бог ће д ат и да ће добро бнти.
Стери мени мекане ду шеке;
Не ст ер и ми ду го ни широко,
Јер ти нећу боловат заду го."

Мот ив смрти младића од девој ачког урок а вариран ј е у песми „ Мартолоз

"
Марко у мире од девој ачког урока .13Марко ј е такође девет и и намлађи брат кој и
у мире од урока му њевитом брзином:
„ Јошт е они у риј ечи биј аху,
Пови каше т ридет мартолоза:
' Ум о нам е ма толоз Ма ко
р ј р у р ,
И и од пу ш ке, ни од брит ке сабље,
'
Већ у рока од дј евој ачкога ."

"
М ада сижеј но удаљена од „ Женидбе М илића барј актара и „ Зару чнице Се-
"
њанина Ива , мотивски им ј е блиска песма „ Женидба вој воде П авла" .14 У њој
девој чина мај ка води коло и брише сузе. Иг рај у ћи, мај к а доследно поштуј е свад-
бени обред. Наизглед зачуђуј у ће и неразу мно понашање има свој у дубљу логику
у народној традициј и. К оло ј е народна иг ра кој ом се к ру г рит уално чисти од злих
сила. Мај чине сузе слутња су недовољности њених поступака да кћер одржи у
животу. Мај ка затим одвраћа младожењу од намере да се жени, тврдећи дај ој ј е
кћер већ мртва. Чак и сама девој ка заклиње П авла дај е не води из мај чиног дво-

12Petar Skok Etimol o i skom r ečniku hrval sko a ili sr sko a ezika, JAZU Za reb 1971 кн>11
у gj j g p g j ( , g , , ,
cr p. 681) отк рива да су изведенице од основеplemen- развиле, поред феудалног значења („ član soci-
alno više r i vi le i r ano dr ušt va" и психолошко - viša moralna kv i ".
j gp g g ) „ al teta
13Герха д Геземан, Е лангенски копис ст а их с пскох кат ск их иа одиих песама, С емски
р р ру р р р р р
Карловци, 1925, песма бр. 204.
14Валтаза Богишић, На одие песме из ст а и их, ua eutue п имо ских записа Беог ад, 1878
р р рј j р р , р ,
песма бр . 95.
296 Весна Вој водић- М ит ровић

"
ра ,ј ер ти нећу горе преј ездити . Она зна да не сме напуштати родитељск и дом.
"
Н а пу ту к роз „ гору зелену девој ка у мире.
"
„ М ила кћери, и т ебе не било!

Веровање у маг иј ску моћ речи обликовало ј е клет ву као сублимациј у сна-
жних емоциј а и жеља. Језик , поред свој е основне кому ник ативне фу нк циј е, доби-
ј а агрибуте моћ ног оружј а против оног коме се исказ у пу ћуј е. „ Заносно иск у ство
р ечи ко е
ј д об и а
ј ју маг иј ско - религиозну снагу водило ј е, пон екад, до у верења
а е ези к спосо б ан а обезбе и истоветне ез лтате као и сам об е ни чин." 1
5
д ј ј д д р у рд
К летва „ пр изива зло на оног а коме (оно чему) се у пу ћуј е. ( ...) По ј ачини и теж и-
ни последица нај теж ај е девој чина клетва, затим мај чина. 16"
Теж ина материне клетве дочарана ј е у песми „ Зару чница Лаза Раданови-
"
ћа п у кој ој мај к а не опрашт а ћерки т анану к ошуљу, већ ј е проклиње. Као одго-
вор на молбу :

„ Оп рости ми, мила мај ко мој а!

Ш то сам теби, мај ко, саг решила"

М ај ка пресуђуј е:
М ила кћ и и тебе не било!" 1
8
„ ер ,
„ Ни донрла тамо, ни овамо!
В ећ ост ала сред и горе чар не!"

"
По
( ј ам „ рча на Д . Ај дачић одређуј е у вибрант ном двој ст ву између цр не и
зачар ане.) 9
1
Односи између мај ке и кћери и њихове фу нк циј е у свадбеном обреду п реци-
зно су одређени. Су коб око танане кошуље, по мишљењу 3. Карановић, изазива 20
обредну к ризу ; т а к р иза ће коначно кулминирати клетвом у место очекиваног бла-
гослова. Улога мај ке помера се са водича к роз инициј ациј у на хтонску силу кој а
осуј ећуј е нај значај ниј у промену у ћеркином животу. Али ј едном започет обред
женидбеног п релаза пронаћи ће свој исход у дру гом, коначном обреду - прелазу
у см р т .

" М и ча Ели аде, Ист о и а ве овања и елиги ских иде а, од ка иепог доба до еле зинск их м и-
р ј рј р р ј ј у
ст ер иј а, књ. I . Бео г рад, 199 1, ст р . 30.
" Радмила Пешић, Нада М илошсвић - Ћо евић, На одна к њиж евност , Бео г ад, 1984, ст р.
рђ р р
119 .
" В к , СНП I II , б . 79.
у р
11 У значењ - кад већ нема танане кошуље ко е дево ка ипак узела за свог женика и тако
у ју ј ј
осуј етила мај чину намеру да ј е сачу ва за сина.
15 19 е ан А дачић, Бо е на одно noei u u, зб. П т ози п о чавањ олкпо а бачканск их
Дј ј ј у р ј j у р р у уф р
Словена, Београд, 2004, ст р. 165.
30О во мишљење износи Зо а Ка ановић студи и Об една нк ци а сват овск ог дара и благо-
ј р у ј р фу ј
' '
слова у Ву ковој бапади Женидба Лаза Радановића - словснска позадина (Кодови словенск их култ у -
р а. Беог рад, бр. 3, 1998, ст р. 186- 195.
 Раз г радња ж енидбе у пливом виших сила 297

Об е на к иза" ини и ана е ће кином непосл шношћ - неп иста а-

„ р д р ц р ј р у у р ј
њем да си мбол у сп остављања нове, брачне везе, остави у дому, брату. Н ародни
певач лик брат а ставља изван фоку са пр иповедања; он се у средсређуј е на су коб
два женск а прин ципа оличених у мај ц и и кћери . Ф аза сепарациј е, ј асно одређе-
на у обрасцу патриј архал не женидбе, овде се очитуј е у потпу ној су протност и :
у место дара и добрих жеља, несрећна невест а добиј а забрану и призивање зла;
у место опроштај а, мај ка исказуј е смртоносну клетву. Наша трад ициј а п ознај е
п остој ање такозваних опроштај но-покудних песама и свадбених тужбали ца. У
њима ј е исказана невољност предстој ећег одласка из род итељског дома и д ава-
ње опроштај а девој ци / невести.21Претварај ући ове сегменте фазе сепарациј е у
"
њихову су протност, песма „ Зару чница Л аза Радановића деконстру ише обред ну
схему женидбе и у смеравај е кат рагичном к рај у. М ај чина клетва може се разу ме-
ти и к ао израз г нева због ћерк иног посту пка. Д евој ка неп ослу шношћу подрива
мај чину пози циј у у хиј ерархиј и традиционалне породи це.
Занимљиво ј е дај е за клетву, као и урок потребно одређено просторно - вре-
менско садеј ство. К летви и уроку увек ј е потребно одређено време да стигну
ж ртву, а смрт нај чешће надвладава у простору доминациј е хтонског. Су стизање
клетве и у рока у век се код ж ртве очитуј е као главобоља праћена свешћу да ј е
к рај близу.

„ А мене ј е заболела глава,

А од срца преболети нећу. "

Поредећи клетву и урок према механизмима деловања и интензитету у чин-

ка, при мећуј емо следеће две карактерист ике:
* К летва се заснива на моћи изгово ене ечи, п ћене неко вишо сили, од
р р у у ј ј
кој е се очекуј е да дела сходно жељама оног а кој и клетву изговара. Овдеј е, дакле,
човек нед елатан ; ост варење клетве зависи од воље више силе, кој ај е, иако д елат-
на, ипак само извршилац људских жеља. (Било би, свак ако, занимљиво ист раж и-
ти обрасце остварења клет ве у смислу у слишења, у словно р ечено, зле молитве) .
К ао основн а, овде се намећу два модела:
1) злу молитву - клет ву у слиши Бог, што ј е потврда исправности жеља
онога кој и клетву изговара;
2) клетва се у пућуј е злим, демонским силама, чиј а се интервенциј а при-
жељкуј е, те се не очекуј е ник ак ва потврда етичког утемељења човеко-
вих жеља. У оба случај а народни стваралац мора рачу нати на превен-

21У студиј и о свадбеним песмама Де ан А дачић наводи да се оп ошта но пок дне песме пе-
ј ј р ј у
вај у „ приликом обредног опраштања кој е започиње прекорним оптуживањем, покај ничк им призна-
вањем к ривице, те ( ...) молбом за опроштај и опроштај ем. ( ...) У опроштај ним песмама ( ...) ту га ј е
потиснута, док ј е истакнуто осећање кривице, везано за прекор и самопрекор члана зај еднице кој и
се растај е и опрашта." (Д. Ај дачић, Жанр ови свадбених песама, у: Кодови словенских култ ур а, Бео-
г рад, 3, 1988, ст р. 222) .
298 Весна Вој водић- М ит ровић

тивну цензуру средине, односно са ставом колектива кој и одређуј е да

ли ће дело бит и делат но или не.) 22

* У ок се, по ед моћи ечи, заснива и на моћи погледа, од носно злих очи .

р р р ју
Ова димензиј а урока подразумева да без посредника, чак и без зле молитве онај
кој и ј е извор у рок а има неограничеиу моћ над здрављем и животом уреченог. У
нау чној литератури проналазимо и тврдњу да ј е урок „ неотелотворени демон
смрти и болести .23 "
К лет ва и у р ок могу се, дакле, разликовати и према томе да ли израж ава-
ј у немоћ или моћ пошиљаоца пору ке; клегва подразумева механизам у кој ем
говорно л ице, су штинск и немоћно и неделат но, зависи од делања више силе;
урок показуј е моћ пошиљаоца пору ке да без обраћања посред нику оствари циљ;
онај кој и уриче, тако, ниј е у субординираном односу према вишим силама, већ
преу зима њихове атрибу те. То потврђуј е и закљу чак Д . Ај дачића да се к летва из-
риче „ са вером у магиј ску моћ речи да Бога, демоне, судбину или природ не силе
"
покрене на наношење зла .24Истражуј ући механизам и формулативност клетве,
В. Баришић - Јоковић отк рива да се радња клетве од виј а „ у т роу глу више силе,
"
пошиљаоца и примаоца . При томе, „ пошиљалац клет ве ј е у акт ивној улози ( ...)
" 25
он зазива вишу силу да к азни примаоца . Однос између пошиљаоца пору ке, од-
носно онога ко у пућуј е клетву и виших сила кој има се обраћај е такав да „ човек
подређуј е природне и натприродне силе свој ој вољи . " 26
И ст раж уј у ћи проблем злих очиј у у веровању Ју ж них Словена, Тихомир
2 7
Ћорђевић третира урок првенствено у смислу моћног погледа. У поглављу под
називом Ш т а сналази од ур ока ист раж ивач, поред осталих, у к азуј е на симптом
главобоље: „ Зле очи доносе врло много зла, ал и су нај опасниј е по здравље и
живот. ( ...) И у нашем народу се мисли да су последице од у рока нај опасниј е по
здравље ( ...) Оболело дете од урок а ,ј ед нако зева, зару мени се у лицу, к лопе му
глава, боли га и у з то ј ош и повраћа. ( ...) Слични су симптоми од урока и код
одраслих. У К опривници, у Х рватској , кажу да од урока „ заболи човј ека глава ,
"
клоне му циј ело тиј ело, а може се догодити и смрт. У Босни, у Х рватском За-
горј у „ ако ког а боли гл ава, има вру ћи цу, не може ј ести, или ra ј е обу зела вели ка
"
тромост, т ада веле д ај е уречен . У Сомбору, кад ког а главај ако заболи, те мисли
' ' " 28
да ће му очи од бола искочит и, држи се да ј е болесника нетко врекал . У по-
глављу Лечење од ур ока Ђорђевић за констатовање болести каже: „ Код одраслих
- Те мин „ п евент ивна цеизу а" средине, одиосно патриј архалне зај еднице овде ј е у пот ре-
р р р
бљен у смислу како r a одређуј у Роман Јакобсон и Пј от р Богатирј ов у тексту Folklor kao naročit obl ik
st varalaštva, у к њизи Usmena knj ii evnost, кој у j e приредила Maj a Bošković - Stul l i , Zagreb, 1971.
33Д ани ела Петковић, Типолог и а епск их песама о ж енидбиј нака, Беог ад, 2008, ст р. 97.
ј ј у р
24Д е ан А дачић, П илог п о чавањ клет ви смено књиж евност и, зб. П илози п оу чави-
ј ј р ру у уу ј у р р
ibу фолклор а балк анск их Словена, Беог рад, 2004, ст р. 12.
25 Вања Ба ишић - Јоковић, Речи ко е би а , Новн Сад, 2007, ст . 20.
р ј у ј ју р
м Бо ан Јовановић, С п ска књига м т вих , Нови Сад, 2002, ст . 298.
ј р р р
21Тихоми Ђо евић, Зле очи вс оваљ ж них Словена, Беог ад, 1938.
р рђ у р у ју р
Нав. дело, ст р. 87- 89.
 Разг радња женидбе у пливом виших сила 299

р аспо зн ај е се по томе д а су уречени што им д ође гл авобоља , у з то им буд е са-

свим некако рђаво, час им ј е вруће, а час опет студено и спопане их зиј евалица.
Та им слабост дође одј едном и без икаква позната у зрок а. " 29
Пој ава главобоље к ао обавезног симптома у рока или клетве има свој е разли-
чит е, али кохерентне у зроке. П рви од њих у вези ј е са чињеницом да ј е од свега
што ј е човек патриј архалне зај еднице, од сред њег век а па до савременог доба,
знао о природи свог тела, нај тај анствениј и остао нервни систем. Стога ј е човек
т радиционалне културе био склон да сваку главобољу припише деј ству клетве
или урок а, односно силама кој е су изван или изнад снага обичних смртника. У
медицинској литерат ур и савременог доба постој и свест о томе да ј е фу нк ц ион и-
сање нервног системај ош у век недовољно ист ражено. Тако, рецимо, у „ Medicin-
"
skoj fi ziolog ij i A rthur C. Guy ton експли цитно к аже: „ Ironij a j e da naj manj e pozna-
j emo mehanizme gotovo svih područj a moždane kore, premdaj e to dal ek o naj veći di o
živčanog sustava. 30 "
Д ру ги у зрок пој аве главобоље заснован ј е на механизму деловања ур ицања
злим очи ма; урок може наудити само ако су очи пот енциј алне ж рт ве излож ене
опасном погледу. Зат о се, нарочито у свадбеном, апи и у другим обредима, брани
од у рока велом, пок ровом или се на неки дру ги начин ск ривај у очи потен циј ал-
не ж ртве. Као ефикасне начине зашт ите Т. Ћорђевић наводи следеће посту пке:
склањање од ту ђих п огледа, ск ретање п огледа, ск ретање погледа на знаке или
предмете на телу... Очи су, дакле, у народној трад ициј и не само пошиљалац, већ
и прималац злог погледа, а буду ћи да се налазе у глави, она т рп и нај већи део
штетног у тицај а урок а.
"
У народној песми „ Зару чница Лаза Радановића девој ка ј е, предосећај у ћи
с м р т , о к у п љ е н и м с в ат о в и м а

"
„ С ваком дала по к иту босиљка .

Као што су мај чине речи покренуле делање виших сила, тако и девој чин
поступак на ритуално - симболичком плану представља кому ник ациј у са истим
тим силама. Наша традициј а препознај е босиљак као биљку вел ик их моћи, ко-
ом с ит
е р уално чисти простор, нарочито у процесима инициј ациј е. 31
ј
У нашој националној матрици дубокој е у корењено веровање да смрт као к о-
начност и апсолутно у к идање егзистенциј е - не постој и. Смрт ј е само прелазак у
неки дру ги свет и неки дру ги ж ивот. Зато народ ни певач у финалним стиховима
у води мотив разговора између зару чника и мртве девој к е, чиј е ст равичн о егзи -
стенциј ално иску ство стој и као опомена:
' ти
„ Је л , ду шо, земља отешчала?

29 Нав. дело, ст . 297.

р
30Arthur С. Gu ton, Medicinska iziolo i a, Medicinska kn i a, Beo rad, Za reb, 1988, ст . 924.
y f gj j g g g р
31За аз мевање ове п облематике знача ан е текст Веселина Ча кановића Ст а е с пске ска-
р у р ј ј ј р р
ске и лег енде о биљкама и дрвећу. у зборнику Ст у диј е из српске религ иј е и фопклора, 1925- 1942,
Београд, 1994, ст р. 46 1—472.
300 Весна Вој водић- М ит ровић

Д евој ка му мртва одг овара:

„ Ниј е мени земља дотешчала,
к в
Већ ј е теш а материна клет а."

К летва може исказати и само слу тњу немилог догађај а, нарочито кадај е ро-
" 32
д тељс а. У песми „ Свадба кавга неостварена женидба наговештенај е већ на
и к
п о ч ет к у к ад а о т а ц с и н у к аж е :

' ' "

„ У j o ч ас т е ож енио , синко.

Овај прекор има снагу у смеравања фабуларног низа к а неминовно траг ич-
ном завршетку. Д евој ку задобиј а дру ги ј у нак , а народ ни певач свој им комент а-
ром

„ И нек му ј е, баш ј е заслу ж ио

На меј дану о Видову дану"

остваруј е паралелизам у мотивској ст ру ктур и песме ј ер се након очеве клет ве

песма затвара тврд њом да женидбе не т реба ни да буде. Овакав к ритички д ис-
курс народног певача подразу мева пу блику кој ој ј е блиско веровање да одсу ство
накл оности виших сила (благослова, рецимо, к ао ант иномиј е к летве) у неком
процесу (обредном, религиј ском, социј алном...) предст авља довољан разлог за
у к и д а њ е и с ам о г п р о ц ес а .

"
„ П риј е би се небо проломило
Бож ански у плив у људске животе артикулисан ј е у српској у сменој поезиј и
многост ру ко. Мотив неост варене женидбе због божанске интервенциј е ост варен
ј е понај више у сиже ј ном об ас
р у ц засно ван ом на родоск врном б ак
р у . Овај обра-
зац у нај већем број у слу чај ева подразу мева:
- лик моћника кој и се оглу шуј е о хришћанске законе (због спречавања
деобе имовине, пожуде или чак и без ј асне мотивац иј е),
- лик ж ртве кој а к у пуј е време, пост авља задатке, али не може да се одбра-
ни,
-
у плив ви ше силе кој а избави девој ку и / или уразу ми силника.

Српске народне епске песме и баладе несу мњиво нај више опевај у родосквр-
нуће између брат а и сест ре у односу на дру ге сроднике. Корени инцеста у сло-
- к
вљени су како културно историј ски, та о и ет о раф н г ско - ант ополошки.33
р
„ Број не епске песме о овој теми имај у стру ктуру приповетке; нај чешће почињу
" Сима М ил тиновић - Са ај лиј а, Пј еваниј а цр ногорска и хер цсговачка, Никшић, 1990, песма
у р
бр. 93.
" Нада М илошевић - Ђо ђевић у делу Зај едиичко т емат ско - сиж еј на основа српскохрват ск их
р
епск их песима и прозне т радициј е, Беог рад, 197 1. посебну паж њу поклања родоск врном греху.
 Разг радња женидбе у пли вом ви ших сила 30 1

пок у шај има у г рожене сест ре да се спасе злот вора. Д а би избегла или бар одло-
ж ила недозвољиво венчање са свој им братом, сест ра захтева од њега да извр ши
обично т ри неизвршива задатка. М ада их он извршава, она у спева да се изву че
посредством више силе. 34 "
М от и в ж енид бе (готово по правилу - у поку шај у ! ) у песмама са овак вом
композиционом схемом на ј ед ном вишем плану представља к ршење читавог н и-
за подразу меваних принц ипа на кој има дру штвена зај едница п очива. Родоск вр-
на женидба, све и кад а би се хтело, не мож е се реализовати у свој ој основној
обредно - риту алној процесу алности. Нема ини циј ациј е, нити прег ру писавања
н та
у у р ј за ед ни це , нем а д ис тинк ц иј е и з ме ђу неве с тин е и м ла д ожењин е по о
р д и -
це. Стог а нема ни обичај а кој има се обред арт икулише, па ни мог ућ ности да се
у милостиве силе изн ад и и з ван чо век о вих моћи . А д а ј е с ве т о п отп у но п о ни -
штење х ришћанске религиј ске етик е - су вишно ј е говорити . Ово све навод и на
закљу чак д ај е осуј ећење озваничења ин цеста много сложениј е питање од д емон-
ст рациј е силе, прво моћника, а потом и Бога. Подразу мевана публика народног
певача прихват а у плив божанске силе у равни судара д ва принципа - ј ед ног кој и
ј е твор ачки и за за ј едн иц г
у р а д итељс к и , и дру гог - кој и не само д а по др ива теме -
ље, већ зај едн ици у кида могу ћност да се идентификуј е и потврд и пу тем свој их
обичај а, обредних и религиј ск их радњи. Савременог читаоца у епским песмама
са овим сижеом вреба опасност да лик Бога перципира к ао Deus ех machina, си-
лу кој а се изненад а пој ављуј е и у споставља нови поредак кој и ј е, иако заснован
на принципу правде и добра, без су штинског ут емељења у народном живот у.
Мотивациј а кој а покреће насилника35да иницира родоскврни однос по пра-
вилу нема ни приближ но толику моћ као величина етичког престу па кој и подра-
зу мева. Теориј а према кој ој ј е ј е настанак мотива инцестуозног брак а везан за
мат риј архат, не подразу мева обавезу истраживача да из те перспект иве понуди
тумачење.36 Напротив. Епска песма, испевана у патриј архалној зај едници, про-
налази свој е реципиј енте у право у таквој зај едници, к ао што у њеним оквирима
остваруј е све кому никативне функ циј е - конативну, имп ресивну, естетску, екс-
пресивну, референциј алну... Очигледно ј е дај е певачев однос према овом моти-
ву обликовало традиционално веровање Срба да родоскврни брак „ неће бити
срећан, да било му шк у било женску ст рану очекуј е скора смрт. Још чешће ј е

34 Нада Милошевић - Ћо евић, наведено дело, ст . 251.

рђ р
3S„ Мо а сест о, си ота Роксанд о !
ј р р р
Ходи мене у зми господара,
а ми наш е н е ха чи мо благо. " В к СНП II б . 26 и
Д р у , , р
„ Д а се царс ко не разлази лице,
а се а ско не аст а благо." Ву к , СНП II , бр. 27
Д ц р р ур
16 Пе иод мат и а хата е пе иод дозвољених секс алних односа б аће и сеста а. О атле и
„ р рј р ј р у р р д
мноштво таквих примера у свим родовима народ не т радициј е, свих, а не само индоевропских наро-
да. У периоду прерастања матриј архата у патриј архат, настај е међут им борба између браће, од кој их
е ан т еба а постане ' п аот а ' и а за ж и е н о жен ест - "
а (с ара кћери) за себе. (Н. М. Ћорђс-
ј д р д р ц д др ј д у д
вић, Зај едничка т смат ско - сиж еј на осиова..., Беог рад, 197 1, стр. 251)
3 02 Весна В ој водић-М ит ровић

веровање да деца кој а су рођена у браку сродника испашт ај у последице родитељ-

"
ског греха. 37
У песмама може доћи до спај ања мотива девој ачке клетве и Бож иј е инт ерве-
и е ко
ц ј , ј ом се спречава не о
д уп стиво. Ст равична слика оп у ст ошене земље после-
ди ца ј е у слишене девој ачке клетве. Тако клетва, иако у основи призивање зла,
може имати к орективну етичку фу н к циј у у свету епске песме.

„ К ад на ј у т ро бј еше освануло,
А отиде Стефан на ћелиј у,
А л' ћелиј а бј еше изгорела,
И згорела, па се проланула,
Па ј е вода уд арила му т на
Те ј е н=ине кост и ћордосала.
К ад то в иђе ср пски цар Стефане,
"
Не смј е у зет сест ру за љу бо цу ! ™
в

Етичк и императив остварен ј е психолошк им паралелизмом ; слика природ е

постај е показатељ судбине кој а очекуј е заблуделог цара.39
" 40
У песми „ Ду шан хоће сестру да узме тај анствена виша сила одвраћа сил-
ник а од инцестуозне намере. Задивљен чудом Божиј им, Д ушан у виђа величину
свога гр еха и покај е се.
Говорећи о религиј ском архетипу у нашој усменој т радициј и, Валентина
Питулић наводи низ нај тежих грехова. За народну т радициј у, према овом ми-
шљењу, нај већи престу пи су : „ заклати дете, обљу бити ку му, посестриму или
с н ах у , н е п о ш т о в ат и р од ит ељ е, о к л евет ат и н е к ог а , п р и м и т и м ит о , н е у д ел и т и
с и р от и њ и , у к р а с т и , п ох ар ат и ц р к ву , с и п ат и в од у у ви н о , у н и ш т ит и п л од у у т р о -
би, љубити на веру девој ку па ј е оставити, радити недељом, причестити се без
" 41
исповести... Заиста, у оваквој к ласификациј и приметан ј е широк и распон г ре-
" "
хова ј ер „ зак лати дете и „ причестити се без исповести по величин и престу па
"
вишест ру ко ће надмашити грех као што ј е „ сипати воду у вино , па чак и , у
нашем народу данас мож да чај распрост рањениј у (и радо прихваћену) забрану
рада недељом. Ова последња забрана прилично ј е апстрактна ј ер не прецизира
на к ој е се послове односи, а из хришћанск их списа познат ј е Х ристов став да за
добра дела, к ао што ј е, рецимо, пружање помоћи или лечење болесника, нема
препрека овог типа.42

37Д шан Банд ић, Таб у т радициона пној култ ур и Ср ба, Београд, 1980, ст р. 342 .
у у
38В к , СНП II, б . 26.
у р
39 У проучавању психолошког паралелизма и његових облика у пссничком стилу значај ан ј е
допринос А . Веселовског ( Ист ориј ска поет ика, Београд, 2005, стр. 145 - 253) .
40 На одиа к њиж евност С ба иа Косов : начке песме, Јединство, П иштина, 1980; п и . д
р р у ју р р р р
Влад имир Бован; бр. 5.
41Валентина Пит лић, Семант ик а бож а, Беог ад, К осовска М ит овица, 2007, ст . 35.
у ур р р р
42 Д ан када се не ади, већ слави Господ, у Ста ом завету била ј е субота, но Х рист ј е свој им
р р
делима и исказима проблемагизовао питање празника: „ И мотраху на њега неће ли га (болесника,
прим. ау т.) у су боту исцелит и да га ок риве. ( ...) И рече њима: „ Ваља ли у су боту добро чинити или
з л о ч и н ит и ?
 Разг рад ња ж енидбе у пл ивом виш их сила 303

Занимљива ј е чињеница да у поменутом низу нај теж их грехова у народној

традициј и изостај е поку шај инцестуозне ж енидбе и, подразумевано, обљубе се-
ст ре, што ј е тема песама Ву к, СНП U, бр. 26; Ву к , СНП II , бр. 27 и песме бр. 5 у
зби рци Нар одна књиж евност Ср ба на К осову ; ј у иачке песм е.
Д оводећи у везу историј у и фолклор, Валентина Питулић у трагању за на-
у чним и фолклорним представама о Светом Стефану Д ечанском, као нај битниј и
моменат у конст иту исању историј ског и епског лика овог владара наводи су коб
са сином, Стефаном Д у шаном.43 За лик Ду шанов, када ј е реч о хришћанском
етичком начелу, у овој студиј и везуј е се мотив кршења обичај а дворења свеца и
г остиј у. Будући да ј е у народној т радициј и интензитет казне управо сразмеран
почињеном делу, уочавамо да овај Ду шанов престу п не изазива божански гнев у
размерама у кој имај е то случај у 27. песми друге Ву кове збирке.
„ Д ок цар Стј епан на ноге стај аше
стај аше му с вети А ранђео
стај аше му на десном рамену
милуј е ra к рилом no образу
к ад цар Стј епан седе за т рпезу
расрд и се свети А ранђео
уд ри цара к рило м по образу
па отиде из царева двора." 44

Поредећи песничке слике кажњавања г реха, у виђамо дај е готово апокалип-

тична сцена изазвана бож анским гневом неу поредиво снажниј а од слике у кој ој
Ду шан прима ударац (крилом) од Божиј ег изасланика, светог А ранђела. То нас
наводи на закљу чак да проу чавање фолклорних представа о Стефану Ду шану не
може бити комплетно без мотива поку шај а остварења инцестуозног брака, спре-
чен ог Бож иј ом интервенциј ом.
Безумник се, међу гим, може дозваги памети и након слу жбе у црк ви током
кој е доживљава прочишћење, а безумље приписуј е - вину.45
Мотивациј а за свесно родоскврнуће у усменој епици нај чешћеј е двострука;
народни певач у денотативном слој у песмеј у наку приписуј е социј алну, али у ко-
нотативном разотк рива праву мотивациј у зликовца. В ој вода Стефан46, наводећи
"
свој е „ разлоге :

„ Секо мој а, хој да се у змемо,

а ми наше благ о не ха чимо!"
Д р

ш с п аст и или пог ити?"

Ду у , уб ( М к , 3; 2,4)
Код х ришћана ј е недеља светкована, односно добила ат рибуте кој е ј е у Старом завету имала
субота, након Васк рса. „ Prvobitno to nij e bi o dan počinka. Tek j e саг Konstant in proglasio nedj elj u u 4.
stolj eću posl ij e Krista zapovij edanim blagdanom, po primj eru na starozavj etnu subotu." (Bi blij ski leksikon,
K ršćanska sadašnj ost , Z agreb, 1988, ст р. 63) .
4' Валентина Пит лић, нав. дело, ст . 151- 164.
у р
44В к , СНП И. б . 75.
у р
45 В к СНП II б . 27.
у , , р
4'' Во вода Ст е ан хоће сест да гме, В к, I I , 19.
ј ф ру у у p
304 Весна Вој водић- Митровић

прик р ива праву природу нечасне понуде. Сест ра, међутим, преи мен овањем пој -
мова исказуј е перцеп циј у колектива кој и ј е изнедрио песму. Нак он пози ва н а
озваничење инцеста, брат ј ој изгледа као да се помамио ј ер га ј е ђаво запосео;
"
она г а тер а од себе у з повик : „ Бог да те у биј е! Заплет ј е заснован на мод елу
женидбе с препрекама, али народ ни певач у вод и паралелизам као основнн ст ру к -
турни пр инцип. Један тип препрека, физичких , главни ли к савлад ава лако; сада
не штеди благо да створи чудесне грађевине. Д ру ги ти п препрека, метафизич-
ких , не може савладати ј ер би његов у спех п редстављао ру шење принципа на
кој има почива у ст рој ство свет а.

„ П риј е би се небо п роломило,

А на небо су н це погину ло,
Д а не г риј е су нце сиротињу,
Н о брат сест ру за љубу у зео!"

Нег ативна карактеризациј а цара Ду шана/ Стј епана / Стефана у нашој народ-
ној традициј и условљенај е првенст вено мотивом инцеста. Упркос чињеници да
се инцест не остваруј е, овај елемент Ду шановог портрета, у садеј ству са њег о-
вим односом према оклеветаном М омиру и према Вој иновићима, према истра-
живањима С. Самарџиј е, однеој е „ превагу над успешним вој ним походима, бри-
гом кој у владар испољава према велможама, кобним поверењем кој е им у казуј е
и трагиком спознај е о гашењу царске породице. " 47
За човека патриј архалног света нема тог људског ау торигета кој и би могао
проблематизовати његов однос према божанском. Ни сви патриј арси, ни влади-
ке, као ни моћ вој воде Стефана не могу у чинити дај едан од нај страшниј их г ре-
хова изгледа прихватљиво. У епилогу песме божанска интервенциј а очитуј е се
као низ хришћанских чуда у кој има ст радај у сви грешни ци, к ао и безу мни брат.
Нема ж иво га ј ер нема ни покај ања. Физичка смрт ј е само по гврда да су ду ше
безу мника већ мрт ве ј ер су отпале од Бога и хришћанских закона. Виша сила,
као извориште чудесног, свој ом делотворношћу поново успоставља пољуљану
норму х ришћанск о-пат риј архалне ет ике.
Родоск вр ни брак мож е бити и п ослед ица незнања, а не свесне, зликовачк е
е к
намере. У п сми „ Мар о р К аљев ић и његов ш а" 48сп ечавање ин цест а доведе-
ур р
но ј е у везу са мотивом продај е љубе. Марко К раљевић одлу чуј е да прода љубу
како би платио ду г за попиј ено вино к рчмарици Мари. Ју нак кој и к упуј е љубу
к реће пут Грачанице на венчање. Птице у гори певај у о венчању брат а и сестре.
У цркви свећа неће да се у пали. Напослетку, брат и сестра се препознај у по бе-
л ег у .
Инцестуозни брак спречен ј е хришћанским чудом и у песмама „ Наод А ган-
" 49 " 5
0
лиј а и „ К ћи Старине Новака . Било да ј е реч о браку кој и, свесно или не,

4' Снежана Сама џи а, Биог а и с епских нака, Беог ад, 2008, стр. 210.
р ј р фј ју р
48На одна књиж евност С ба на К осов ; начке песме, б . 16.
р р у ју р
49 В к , I l , 17.
у p
5(1В к , I l i , 3.
у p
 Раз г рад ња жемид бе у пливом виших сила 30 5

иницира пооч им, от ац или брат, артикулациј а овог архаичног мотива у век ј е
у склађена са хоризонтом очекивања зај ед н ице. Ризик да новим моделом у здр ма
постулате пат риј архалног света - неће преузети ниј едан певач, ј ер то ј е и његов
с вет.

Песма [Види чудо приј е невиђено] 51мотив инцеста везуј е за неверну посе-
ст риму . Занимљиво ј е да у нашој у сменој књижевности и пак постој е извесне
"
разлике у т ретману „ у зи мања у роду . К р шење сродства кој е ниј е к рвно, већ
метафизичко (к ао што ј е побратимство, посестр имство, поочинство, ку мство )
смат ра се чак већим грехом. На први поглед овде ј е реч о парадоксу - мож е ли
ин цест као прек ршај к рвног сродства изазвати мању осуду зај едни це од прек р-
шај а дате реч и? Тај ј е парадок с, међу тим, само привид ан. Семантичк и гледан о,
слож ени це кој има се именуј у овакве везе међу људ има могу се довести у везу
са изразима: по —Богу —бр ат , по - Богу —сест р а... Разарање сродства у чиј ој ј е
основи воља самог Бог а ј ед нако ј е поништ авању ду ховне вертик але без кој е ј е
човек само би олошка врст а.
Моћ ду ховног сродства огледа се нарочито у околностима у кој има против-
ника п ретвара у приј ат еља и зашт итник а. У песми „ Бан М ар иј ан враћа дј евој ач-
"
ке дарове 52 препад на сват ове због девој ачког блага неочек и вано добиј а сасвим
дру гач иј е разрешење кад а се невеста позове на посест римст во / побратимство.
' Б г м ат
,, о о бр е, бане М ариј ане!
Н а част т еб и д ве к амиле бл а г а,
и н а ч ас т т и д ве к а м и л е д а р а ,
не носи ми два алај барј ак а,
и не носи мој е злат не парте,
не квари ми прве среће мој е! '
П овраги се бане М ариј ане,
те заг рли љепоту дј евој ку,
пољу би ј е како сесгру свој у,
и п о в р ат и н >е н у зл ат н у п а р т у ,
и врат и ј ој две камиле блага,
и врати ј ој обадвиј е с даром.
Јоште ј ој ј е више поклонио,
него што ј е од ње освој ио.
И даде ј ој многе пратиоце,
слобод но ј е двору оправио."

Позивање на ду ховно сродство у пат риј архалном дру шт ву може сп речити

т рагична зби вања, али само ако ј е исказано у правом т ренут ку. Изненађен, Иво
са ин53 п еко ева н ес ећн невест због њене закаснеле еак ци е. Након ст а-
у р р р р у у р ј р
ховитог удара кој и ј е покосио сватове и ђу вегиј у, девој ачки позив на братимље-
њ е зв у ч и ан ах р о н о .

51Ге ха д Геземан, Е панг енски копис ст а их с пскох ват ск их на одних neca.ua, С емски
р р р ру р р р р р
Карловци, 1925, песма бр. 150.
52Герхард Геземан, Ерлангенск и р копис ст ар их с пскох аат ск их на одних песама, С емски
у р р р р
К арловци, 1925, песма бр. 15.
53В к, СНП II I, б . 75.
у р
3 06 Весна Вој водић- М ит ровић

' Богом б ате са ине Иво!

,, р ,у р
Остави ми бар ру чна девера,
с ким ћу млада до мај ке отићи
'
без колача и без у брадача.
К ад т о чу о у сар ине Ива,
у д а р и с е р у к о м п о к ол е н у ,
па ј е онда М ари беседио:
'
Ку чко ј една, лепото девој ко!
'
Зашт ме ниси пр иј е брат имила,
с ве б и с а м т и с ват е о ст ав и о
и баш главом А врама спаиј у "

Однос према ду ховном сроднику аналоган ј е, дакле, човековом односу пре-

ма божанст ву ; п оштовање ј ед ног у словљен о ј е поштовањем дру гог принципа.
Родоскврни брак ј е нека врста теста етичког устрој ства патриј архалне зај ед-
нице на кој ем она не сме пасти. Божанск а интервенциј а ј е метафизичка артику -
лациј а народног мишљења и егзистенциј алног иск уства. Можемо чак тврдити да
ј е међу свим мо д алитетима неост ва рене жени д бе са нај већим епским потенциј а-
лом у кидања у право овај модел.
Уплив виших сила кој има се спречава женидба / удај а остваруј е се у српској
усменој поезиј и у следећим доминантним модалитет има:

и зв ор и ш т е м ех а и и за м с р ед ст в о ц иљ
м оћ и д ел о в а њ а

ак т и в и р а њ е
ч о век о ви х м о ћ и
(д елатан ч овек ) п р о т и в н о г во љ и
виших сила ( хт о нск их )
и / или вољи човековој
п р и з и в ањ е
ви ш е с ил е р еч к л ет ва

(дели мично
делат ан ч овек )

бож ан ск а б о ж ан с к а хр и шћанско сп р ечавање

п р о м и с ао в о љ а чу до бр ак а п рот ивн ог
( човек неделатан) вољи бож иј ој
 Разг радша женидбе у пливом виших сила 30 7

Л И Т Е РА Т У РА

П РИ М А РН А

Д р Владимир Бован, Нар одна к њиж евност Ср ба на Косову ; ј у начке песме,

П риштина, 1980.
В. Богишић, Н ародне пј есме из ст ар иј их, нај више пр имор ских записа,
Беог рад , 1878.
Г. Геземан, Ерлангенски ру копис ст ар их ср пскохр ват ских нар одних песа-
"
ма , Сремск и К арловци, 1925.
В. Ђурић, Ант ологиј а нар одних ј у начк их песама, Беог рад, 1973.
В . С. Караџић, Ср пске нар одне пј есме, књ. II , Сабрана дела Ву ка Караџића,
књ.У , прир. Р. П ешић, Београд, 1988.
В. С. Караџ ић, Ср пске нар одне пј есме, књ.Ш , Сабрана дела Ву ка Караџ ића,
KH..V I , прир. Р. Самарџић, Беог рад, 19 88.
В . С. Караџић, Ср пске нар одне пј есме, к њ. V - IX , прир. Љ. Стој ановић,
ж авн о из ање" Беог а 1898 - 1902 .
„ Др д , р д,
Нар одне песм е, Београд, 2006, приредила Снежана Самарџ иј а
Ср пск е нар одне пј есме из необј ављених ру кописа Ву ка Ст еф. К ар аџића, књ.
II , Пј есм еј у начк е нај ст ар иј е: прир. Ж . Младеновић и В. Н едић, САНУ, Беог рад,
19 7 4 .
Ср пске нар одне пј есме из необј ављених ру кописа Ву ка Ст еф. К ар аџића, к/b.
II I , Пј есмеју начке ср едњиј ех вр ем ена; прир. Ж . Младеновић и В. Недић, СА НУ,
Беог рад , 1974.
С. М илутиновић - Сарај лиј а, Пј еваниј а цр ногор ска и хер цеговачк а, Ник -
ш и ћ , 19 90.
Б. Су вај џ ић, Епске несме о хај ду цим а и у скоцима, Беог рад, 2003.

С Е К У Н Д А РН А

"
Д . Ај дачић ,ЈКанр ови свадбених песама , К одови словенских култу ра,
Беог рад, 3, 1988.
Д . Ај дачић, Бој еу нар одној поезиј и, у зборнику Пр илози пр оу чавању фолкло-
р а балканских Словена , Београд, 2004.
Д . Ај дачић,Д ем онскихр онот опу у сменој књиж евост и, у зб. Пр илози пр оу ч-
aeai by фолклор а балканск их Словена" , Београд, 2004,
Д . Ај дачић, Пр илог пр оу чавању клет ви у у сменој књиж евиост и, у зб. Пр и-
лози пр оу чавању фолклор а балканских Словена, Беог рад, 2004,
"
Д . Бандић, „Табу у традиционаној култури Срба , Београд, 1980.
Bi blij ski leksikon, Kr šćanska sadašnj ost, Zagreb, 1988.
- "
В ања Баришић Јоковић, „ Речи кој е у биј ај у , Нови Сад, 2007.
308 Весна Вој водић- Мит ровић

Мај а Bošković —Stulli , Usmena knj iževnost kao umj etnost rij eči , Z agr eb, 1971.
"
A . Веселовски , „ Историј ска поетик а , Београд, 2005.
П . Влаховић, Ср биј а, земља, нар од, ж ивот , обичај и, Етнографски му зеј у
Беог раду, Ву кова задужбина, Беог рад , 1999.
A rthur С. Guy ton, Medicinska fi ziolog ij a, Međicinska knj iga, Beograd, Zagreb,
19 8 8 .
A . ван Генеп, Обр еди пр елаза, СК З, Беог рад, 2005.
К . Герц, Тумачење култ ур а, XX век , Беог рад, 1998.
М . Д етелић, Ур ок и невест а. Поет ика епске формуле, Београд, 1996.
Т. Ђорђевић, Haui нар одни ж ивот , I , књ.З, Просвета, Беог рад, 1984,
Тихомир Р. Ђорђевић, Белешке о нашој нар одној поезиј и, Беог рад, 1939.
Тихомир Ђорђевић , Зле очи у вер овању ј у ж них Словена , Београд, 1938.
М ирча Елиј аде, Ист ор иј а вер овања u р елигиј ск их идеј а, од каменог доба до
елеузинск их м ист ер иј а, књ. I , Београд, 1991.
С . Златановић, Свадба - пр ича о идент ит ет у , СА НУ, Етнографск и и нст -
итут, Беог рад, 2003.
Ј. Јанићиј евић, У знаку Молоха: анр ополошки оглед о ж р т вовању , Вај ат,
Беог рад , 1986.
Бој ан Јовановић, Ср пска књига мр т вих , Н ови Сад, 2002.
3. К арановић, Свадбени р ит у ал као пост у пак (...), Гласник Етнографског
институ та СА НУ, X L II , Беог рад, 1993.
3. Карановић, Обр една фу нк циј а сват овског дара и благослова у Ву ковој
' '-
балади Ж енидба Л аза Радановића сло венска позадина , К од ови сл овен ск их
култура, Беог рад, 3, 1988.
3 . К арановић , П ој ас у т р адиционалној култ ур и и у см еном песништ ву cp n-
ског нар ода, у „ Годишњаку К атедре за ср пску књижевност са ј у жнословенском
"
к њижевношћу , год ина IV, Беог рад, 2008.
Х атиџа К рњевић, О наиаш нар одт ш баладама , у зб. Живи палим псест и
или о у сменој поезиј и, Беог рад, 1980.
Б. К рстић, Индекс мот ива нар одних песама балканских Словена, Београд,
19 84 .
Н. М илошевић —Ђорђевић, Зај едничко т емат ско - сиж еј на основа ср -
пскохр ват ских епских neca.ua и пр озне т р адициј е, Београд, 1971.
Д аниј ела П етковић, Типолог иј а епск их песама о ж енидби ј у нака, Беог рад,
200 8.
Сретен Пет ровић, Култ ур а и умет ност , П росвета, Ниш, 1993.
Р. Пешић и Н . М илошевић - Ђорђевић, Н ар одна књиж евност , Београд ,
19 8 4 .
Валентина Питулић, Сем ант ика бож ур а , Беог рад , К осовска М итровица,
2007.
Снеж ана Самар циј а, Увод у у смену к њиж евност , Беог рад , 2007.
Снежан а Самарџиј а, Биогр афиј е епск их ј у нака, Беог рад , 2008.
 Раз г радња женилбе у пливом виших сила 30 9

Petar Skok, Eti mologij ski rj ečnik hrvatskoga i l i srpskogaj ezika, JA ZU, Zagreb,
197 1, к њ . I I , 111
Бошко Су вај џић, Ју паци и маске, Д ру штво за српски ј език и кшижевиост
Србиј е, Београд , 2005.
В. Чај кановић, Ст ар а ср пска религиј а и м ит ологиј а, СК З, Беог рад, 1994 .
В. Чај к ановић, Ст у диј е irj ср пске р елигиј е и фолклор а, 19 10- 1924, Београд,
19 9 4 .
В. Чај к ановић, Ст ар е ср пске скаске и легепде о биљкама и др већу, у збор-
нику Ст у диј е из ср пск е р елигиј е и фолклор а 1925- 1942, Беог рад , 1994.

Vesna Voj v odić

Т Н Е U N D O IN G O F M A R R I A G F. T H R O U G H S U PE R N A T U R A L P O W E R S
The Model of Thwarted Marriage in Serbian Folk Epic Poems and Ballads

Summary

In Serbian folk tradition and poetry marriage is a high-risk rite of passage, the mater ial i -
sation of which impiies the establishment of control over the metaphysical powers. Tli is st udy
analy ses three domi nant modalities of influence on the part of the supernat ural povvers undoing
a marriage contrary to human, divine or chthonic wiII. The interpret i ve method reveals dif fer-
ences in the mechani sm of ef fects, means and source of the spel l , curse or divine intervention.
T he research deci phers the nat ure of communication between t he supernatural powers and man,
who f unctions as dominantly or partially act ive, or as a powerless passi ve observer and w itness
to t he mar r iage undoing.