1.

ОПШТИ ПОДАЦИ:
Назив школе: „Драгомир Марковић“
Датум и одељење: 09.04.2013.
Разред и одељење: шести (6/2, 6/4)
Наставник: Јелена Павловић
2. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ:
Наставни предмет: Српски језик и књижевност
Наставне тема:
Наставна једница: Књижевност, Ђура Јакшић „Вече“
Тип часа: обрада
Саджај наставне једнице: Упознавање ученика са песмом Ђуре Јакшића „Вече“
3. ЦИЉЕВИ ЧАСА:
Образовни:
 Упознавање ученика са биографијом и поезијом Ђуре Јакшића
 Усвајање и утврђивање појмова лирика и родољубива песма
 Књижевнотеоријска интерпретација прочитане песме
Функционални:
 Усвајање основних знања о карактеристикама поезије
 Подстицање ученика за читање поезије уопште, а посебно песама Ђуре
Јакшића
 Савладавање технике изражајног читања
 Оспособљавање ученика за самостално изражавање и репродуковање
садржаја песама Ђуре Јакшића
 Оспособљавање ученика за емоционално доживљавање поезије
Васпитни:
 Развијање љубави према отаџбини коју је гајио Ђура Јакшић
 Развијање љубави према поезији
 Развијање и богаћење маште ученика
 Развијање естетског укуса
 Неговање родољубивог осећања
4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност
б) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава
и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајев
CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет)
CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему...
CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“
;читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака,); читање
ради уживања
CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе
 4. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ:
Кључни појмови: Лирика, родољубива песма, домовина, стих, строфа
Наставне методе: Вербална, текстовна
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: вербална, Читанка, наставни листићи (страна 156)
Литература и додатни материјал за наставнике:
 Јован Деретић, Историја књижевности, Требник, Београд 2008.
 Ђура Јакшић, Изабране песме, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд 1999.
Литература и додатни материјал за ученике:
 Наташа Станковић Шошо, Маштарија речи, Читанка за шести разред
основне школе, Klett, Нови Сад 2012.
5. План часа:
 Уводни разговор
 Обнављање претходно рађених песама
 Читање текста
 Провера разумевања текса
 Обрада песме
 Домаћи задатак
6. Ток часа

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

(10 минута)

Питам ученике да ми наброје по једну родољубиву и једну дескриптивну песму. Питам

их да ли родољубива песма може бити истовремено и дескриптивна. Залазак сунца је
честа тема дескриптивних песама, питам их да ли се могу сетити нечег. Подстичем их да
се сете народних песама у којима се помињу сунце и месец (Сунце се девојком жени,
Диоба Јакшића).
Говоримо о песниковом животу и делу. Кратка биографија Ђуре Јакшића: Рођен је у
банатском селу Српска Црња 1832. у родољубивој свештеничкој породици. Одгајан је у
патријархалној средини где се неговала љубав према отаџбини. Љубав према Србији је
била још наглашенија јер је живео у Аустроугарској. Када је имао шеснаест година
учествовао је у ослободилачком покрету и придружио се побуњеницима из свог села.
Покрет 1848. године доживео је пораз и Ђура Јакишић је целог живота носио бол због
неостварене жеље за ослобођењем. По породичној традицији требало је да се спрема за
свештеника, али није није имао смисла за то. Уписао је трговачку школу из које је два
пута бежао. Гимнзаију, коју је уписао у Сегедину, напустио је после трећег разреда. Учио
је сликарство код приватних учитеља. Једно време је био ученик највећег српског сликара
тог времена Константина Данила. Сликарство је учио и у Бечу и Минхену, али нигде није
успео да доврши школовање.
Највећи део живота провео је у Србији радећи као учитељ и наставник цртања по
селима и паланкама у унутрашњости. Живео је у оскудици окружен бројном породицом.
Био је вређан и прогањан, отпуштен из службе, хапшен и стално премештан из места у
место. Сматрао је себе великим ствараоцем кога је средина подцењивала. У писму Стојану
Новаковићу, великом српском државнику и научнику деветнаестог века, каже: „Та и пред
твојим очима више вреди један Коста Вујућ, Малетић, Тодоровић, Бан и други, него ја –
можда се и варам, али ја мислим да ти не би умео представити себи, да ма који од њих
може у селу учитељ бити – по света би викало на неправду“.
Ђура Јакшић био је самоук и бројни недостаци његових дела су били последица
његове жеље да не напредује и не учи. Тек од 1872. долази да живи у Београд, а
држављанство Србије добио је две године раније. По доласку у Београд радио је две
године као коректор Државне штампарије. Полицијска власт га је оптуживала за немаран
живот и за пијанство. У Београду се дружио са познатим песницима, сликарима, глумцима
и тако се постепено стварала београдска боемија. Када је избио српско-турски рат 1876.
године, иако болестан, отишао је на бојиште као ратни дописник. Међутим, због ратне
приповетке Рањеник осуђен је на десет дана затвора. Смрт га је спречила од извршења
казне.
Записујемо у школским свескама и на табли: ВЕЧЕ
ЂУРА ЈАКШИЋ (1832–1876)
Записујемо и његова најзначајнија дела: Песме (1873)
драме: Сеоба Србаља (1863)
Јелисавета (1868)
Станоје Главаш (1878)
четири књиге приповедака (1876, 1878)
главне теме: описи природе, драга и отаџбина

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

(30 минута)

1. Изражајно читам песму и питам ученике какав је утисак оставила на њих. Питам их
која је главна тема песме. Успостављам везу са две главне теме песме (опис природе и
патриотизам) са главним темама у поезији Ђуре Јакшића.
2. Одређујемо књижевни роди и књижевну врсту песме. Пишем на табли:
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: лирска (дескриптивна, родољубива песма)
3. Ученици читају песму у себи. Потом прелазимо на формалну анализу песме. Питам их
како се зове стих од две строфе и уводим појам дистиха. Питам ученике да ли запажају
одређене стилске фигуре у песми (поређење, метафора, епитети, персонификација).
4. Питам ученике о каквом се опису у песми ради? Одговарају да се ради о пејзажу. Питам
их преко којих песничких слика је описан тај пејзаж. Одговарају да се ради о поређењу са
битком и са смрћу јунака. Питам их да наведу које су све слике у природи повезане са
смрћу витеза (залазак сунца/падање витеза, хујање ветра/уздисаји, песма славуја/жалост
за погинулим витезом). Ученици добијају радне листиће који су подељени у две колоне:
мотиви из дескриптивне песме и мотиви родољубиве песме. Имају задатак да у песми
пронађу мотиве који показују да је песма Вече дескриптивна и мотиве који показују да је
песма Вече родољубива песма. Тражим им да уоче како се ова два мотива преплићу.
5. Питам их од колико се строфа састоји песма. Питам се на који се начин последња
строфа разликује од осталих. Да ли се песма завршава тужно? Какав је крај ове песме?
Подсећам их на легенду о косовским јунацима. Како се завршава та легенда? Да ли их
можда месец подсећа на ореол светаца? Да ли умире само сунце или умире и целокупна
природа? Да ли их последња строфа подсећа на васкрсење? Пишем на табли да је главна
тема песме родољубље и витештво храбрих јунака и њихово посвећивање после смрти.
6. Питам их какав је положај лирског субјекта у овој песми. Кажем да у родољубивим
песмама он привидно не постоји, већ да изражава колективна осећања. Правимо поређење
у односу лирског субјекта према природи у песми Бреза Сергеја Јасењина и односа
лирског субјекта према природи у песми Вече Ђуре Јакшића.
7. Уколико остане времена прочитаћемо песму Ђуре Јакшића Отаџбина и упоредићемо је
са овом песмом.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Подсећам ученике да ћемо следећег часа анализирати песму Шљива Милована Данојлића.
За час се треба припремити према уобичајеним захтевима (Читанка, страна 186).