Разред VIII

Наставна јединица Условне и допусне реченице

Образовни стандарди СЈ.1.3.6; СЈ.1.3.7; СЈ.1.3.8; СЈ.2.3.5; СЈ.2.3.6; СЈ.2.3.7; СЈ.3.3.5
Тип часа обрада новог градива
Облици рада фронтални, индивидуални
Наставне методе монолошка, дијалошка, метода демонстрирања, текст-метода
Наставна средства наставни лист
Циљ часа Стицање знања о зависним реченицама и њиховим синтаксичким функцијама.
Образовни, васпитни и Препознавање условних и последичних реченица и везника који их уводе,
функционални задаци стицање знања о њима и њиховим синтаксичким функцијама, увиђање и
рашчлањивање синтаксичких конструкција, функционална примена знања
при анализи конкретних синтаксичких јединица, даље усвајање ортографске
норме српског језика (писање запете у односним реченицама; развијање
аналитичког и синтетичког мишљења код ученика; уочавање смисаоних веза
у реченици; примена знања из ове наставне јединице у усменом и писменом
изражавању; појачавање радозналости и подстицање истраживачког духа код
ученика
Литература Петровачки, Љиљана (2004). Синтакса у настави српског језика и
књижевности. Нови Сад: Змај.
Станојчић, Живојин и Љубомир, Поповић (2000). Граматика српског језика
за средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
Поповић, Љубомир (1982). Из проблематике конституисања и структурирања
сложених реченица. Независне и зависне реченице. Књижевност и језик.
29/1. Београд. 2–15.
Врем. структура часа Уводни део: 5 мин. Главни део: 33–35мин. Завршни део: 5–7 мин.
Корелација: књижевност

Уводни део часа:

Циганин и диња
Продавао човек диње, кад наиђе један Циганин. Човек се хтеде нашалити, па му рече:
– А, бре, Циго, ако ме одмах брзо слажеш, даћу ти једну дињу!
– Шта ће ми две диње, молим те газда, доста ми је и једна! – одговори Циганин.
– Па једну сам ти и казао.
– Богами, казао си да ћеш дати две!
– Лажеш, Циго!
– Е, кад лажем, дај ми ту једну дињу што си обећао за лаж! – рече Циганин и однесе
дињу.
Народна приповетка
Како су се погодили трговац и Цига? Под којим условом ће Циганин добити дињу?
Ако ме брзо слажеш, даћу ти једну дињу.
Уколико ме брзо слажеш, диња је твоја.
Да ли је Циганин испунио задати услов?
Е, кад лажем, дај ми ту једну дињу што си обећао за лаж!

Услов или погодба исказује се условним (погодбеним) реченицама. То је врста зависних

реченица којима се означава услов који би требало испунити да би се реализовала радња
исказана предикатом главне реченице. Везници којима се уводе условне реченице јесу: ако,
уколико, кад и да.

Према својој остварљивости услови могу бити:

1) реални; 2) могући (потенцијални) и 3) иреални.
Тако и условне реченице могу да буду реалне, могуће и иреалне.
 РЕАЛАН УСЛОВ МОГУЋ УСЛОВ ИРЕАЛАН УСЛОВ
Ако (уколико) Циганин Кад би Циганин преварио Да је Циганин преварио
превари трговца, добиће трговца, добио би дињу. трговца, добио би дињу.
дињу.

Уочи разлику између врста услова исказаних наведеним реченицама.

Разлика између реалних и могућих условних реченица јесте у томе што се реалним
условним реченицама износи актуелан, остварљив услов, а могућим условним реченицама
исказује се потенцијални услов. Потенцијални услов је остварљив, али није актуелан или је његово
остварење мало вероватно. Иреалним условним реченицама износи се претпоставка која је
супротна стварним чињеницама – подразумева се да услов не постоји, односно да није ни постојао.
Наводимо неке од могућих комбинација глаголских облика у сложеној реченици са
реалним условним реченицама.
РЕАЛНА УСЛОВНА РЕЧЕНИЦА ГЛАВНА РЕЧЕНИЦА
ПРЕЗЕНТ ФУТУР I
Ако (уколико) слажеш, добићеш дињу.
ФУТУР II ФУТУР I
Ако (уколико) будеш слагао, добићеш дињу.
ФУТУР II ИМПЕРАТИВ
Ако (уколико) те буде слагао, дај му дињу.
ПЕРФЕКАТ ПЕРФЕКАТ
Ако (уколико) га је слагао, добио је дињу.

У сложеној реченици са могућим условним реченицама могуће су следеће комбинације

глаголских облика:
МОГУЋА УСЛОВНА РЕЧЕНИЦА ГЛАВНА РЕЧЕНИЦА
ПОТЕНЦИЈАЛ ПОТЕНЦИЈАЛ
Кад би трговац знао да ће га Циганин не би трговао с њим.
преварити,
ПРЕЗЕНТ ПЕРФЕКТИВНОГ ГЛАГОЛА ПОТЕНЦИЈАЛ
Да добијем дињу, поделио бих је с вама.

У сложеним реченицама са иреалним условним реченицама могу се јавити следећи глаголски

облици:
ИРЕАЛНА УСЛОВНА РЕЧЕНИЦА ГЛАВНА РЕЧЕНИЦА
ПРЕЗЕНТ ПОТЕНЦИЈАЛ
Да имаш памети, ти би ме преварио.
ПЕРФЕКАТ ПОТЕНЦИЈАЛ
Да ме ниси преварио, не би добио дињу.

Постоје и такве реченице које подсећају на условне, али немају погодбено већ мотивационо
значење:
Ако нећеш да радиш, немој сметати другима. (=Ти видим нећеш да радиш и кад је већ
тако, немој бар другима сматати.)
Ако ћеш већ ићи на пијацу, купи и мени дињу. (=Видим, ићи ћеш на пијацу, кад је већ
тако, купи дињу и мени.)
Вежбајмо
1. Додај главним реченицама условне којима се исказује реалан или могућ услов.
 ...трговац ће снизити цену.
Цига би купио дињу...
...продаће сву робу.
Отићи ће раније кући...
... купили бисмо све.
... стигла бих на време.
2. Састави реченице у којима ће глаголи из прве колоне представљати иреалне услове за остварење
радње означене другим глаголом.
знати решити
схватити објаснити
чувати уштедети
моћи отићи
стићи завршити
ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Преље судбине
Мада Стари Словени нису веровали у судбину, веровали су у преље судбине, у бића која се
јављају на дететовом рођењу и управљају људским животима. Звали су их суђеницама.
Замишљали су их као жене које посећују новорођенче и одређују његову судбину.
Суђенице су знале, упркос свом лепом изгледу, да суде нимало лепо по новорођенче.
Иако су словенски народи прихватили хришћанство, нису се у потпуности одрекли својих
старих веровања. Тако у нашој народној бајци „Усуд“ лоша срећа говори човеку да је он њу добио
од Усуда.
Мада срећа по правилу не може да се промени, и овде постоје изузеци. У легенди „Свети
Сава и човек без среће“, светитељ човека поучава да је његова срећа у њему самоме.

Према чланку Три преље судбине, Тијана Стокић

Да ли су Стари Словени веровали у судбину? Ипак, то их није ометало да верују у преље

судбине – суђенице. Јесу ли су се Словени одрекли свих својих старих веровања кад су примили
хришћанство?
Мада у зависној реченици постоји препрека за остварење радње исказане главном
реченицом, она се ипак врши. Радња се остварује упркос тој препреци – допушта се да се радња
изврши.
Мада Стари Словени нису веровали у судбину, веровали су у преље судбине, у бића која се
јављају на дететовом рођењу и управљају људским животима.
Иако су словенски народи прихватили хришћанство, нису се у потпуности одрекли
својих старих веровања.
Допусно значење може да се искаже и прилошком одредбом:
Суђенице су знале, упркос свом лепом изгледу, да суде нимало лепо по новорођенче.

Суђенице су знале, премда су лепо изгледале, да суде нимало лепо по новорођенче.

– Допусне реченице уводе се везницима иако, мада и премда.
– Покушај да замењујеш везнике у наведеном примеру:
Стари Словени се нису одрекли својих веровања иако су прихватили хришћанство.
– Приметићеш да ова три везника имају исто значење.
 Допусне реченице су врста зависних реченица у којима се износи препрека за вршење радње
главне реченице, али се ипак допушта да се та радња (из)врши. Допусне реченице се с главном
реченицом повезују везницима: иако, мада и премда.

Вежбајмо
Састави зависносложене реченице на основу датих информација. Зависна реченица треба да има
допусно значење.
Суђенице личе на виле. Немају увек лепе намере.
Судбину је готово немогуће променити. Наши преци су понекад покушавали да надмудре
суђенице.
Суђенице су невидљиве, али могу да се чују њихови тајанствени гласови.
Религије старих народа се разликују. Скоро сви стари народи верују у ова митска бића.
Људи верују у срећу. Ипак, она може да их напусти.
Срећа, по правилу, не може да се промени. Постоје и изузеци.

Завршни део часа:

Задаци на наставним листићима.

НАСТАВНИ ЛИСТ А
1. Заокружи слова испред условних и допусних реченица.

а) Суђаје су долазиле кад новорођенче дође на свет.

б) Веровало се да постоје три суђаје.
в) Да су Суђаје биле милостивије, он би био срећнији.
г) Он зна да нису биле милостиве према њему.
д) Иако нису биле милостиве према њему, нашао је срећу у животу.

2. Подвуци условну реченицу којом се казује могућ услов.

а) Ако је твоја звезда јака, ти ћеш бити срећан.
б) Кад би твоја звезда била јака, био би срећан.
в) Да је твоја звезда била јака, ти не би био несрећан.

3. Подвуци везнике којима се уводе допусне реченице.

ДА, МАДА, АКО, КАД, ИАКО, ПРЕМДА

4. Допуни наведене реченице одговарајућим глаголима и везницима тако да добијеш

а) условну реченицу:
_____________________________ (знати), ја ______________________________. (помоћи)
б) допусну реченицу:
_____________________________ (знати), ја ______________________________. (помоћи)

НАСТАВНИ ЛИСТ Б

1. Допуни започете реченице

а) зависном условном реченицом:
Он би био срећнији _________________________________________________

б) зависном допусном реченицом:

_____________________________________________________, нашао је срећу у животу.

2. Дата је реална условна реченица, а ти на основу ње састави могућу и иреалну.

а) _________________________, ти ћеш бити срећан.
б) Кад би твоја звезда била јака, био би срећан.
в) __________________________________________________________________________

*3. Која од наведених реченица није условна већ мотивациона?

а) Ако идеш у библиотеку, врати и моју књигу.
б) Ако ћеш већ ићи у библиотеку, врати и моју књигу.

4. Од парова глагола знати и помоћи састави

а) зависносложену реченицу са условном реченицом:
______________________________________________________________________

б) зависносложену реченицу са допусном реченицом:

______________________________________________________________________