Vrste reči

Imenice

Zamenice

Pridevi

Brojevi

Glagoli

prilozi

Predlozi

Rečce

Prečce

Imenice
Imenice su promenljiva vrsta reči koje označavaju imena bića, predmeta, pojava i stvari.
Prema značenju dele se u nekoliko vrsta.

1. Vlastite imenice 
Vlastite imenice označavaju vlastita imena ljudi, životinja, geografskih pojmova i
životinja. 
Petar Petrović
Beograd
Novi Sad
Srbija
Alpi
Rusija
Belka
Šarac
Jupiter
Saturn

Po pravilu nemaju oblike množine, već samo oblike jednine.

Oblike množine mogu imati kada označavaju više pojmova sa istim imenom.
U razredu imamo dve Jelene i tri Marka.
Morave su dve najlepše reke Srbije.

2. Zajedničke imenice 
Zajedničke imenice označavaju predmete, bića i pojave sa istim osobinama. Po pravilu
imaju oblike i jednine i množine.
kuća-kuće
knjiga-knjige
sto-stolovi
list-listovi

Pojedine imenice imaju nepravilnu množinu, odnosno supletivnu (dopunsku) množinu i

u tim slučajevima je oblik množine zbirna imenica.
brat-braća
dete-deca
gospodin-gospoda

3. Zbirne imenice 
Zbirne imenice označavaju predmete i pojmove koji se nalaze u paru ili u nekom
mnoštvu. Oblikom jednine kazuju množinu.
lišće
cveće
granje
telad
jagnjad
pilad
deca
braća

4. Gradivne imenice 
Gradivne imenice označavaju materiju ili građu. Po pravilu nemaju oblik množine.
voda
zemlja
brašno
šećer
voda
vino
pesak
čelik
pamuk

Kada označavaju više vrsta različitih materija mogu imati množinu. 

crna i bela vina
beli i žuti šećeri 

5. Apstraktne (misaone) imenice 

Apstraktne (misaone) imenice označavaju pojave koje su nemerljive i koje se ne mogu
videti golim okom, najčešće su u domenu misli i apstrakcije.
ljubav
radost
sreća
tuga
žalost
starost
mladost
bol

6. Brojne imenice 
Brojne imenice označavaju broj.
trojica
petorica
petina
trećak
sedmorka
stotina, hiljada, milion, milijarda označavaju broj, ali su imenice

*PLURALIA TANTUM su imenice koje imaju samo oblik množine.

vrata, makaze, kola, sanke nedra, grudi, naočare, pantalone, boginje, Karlovci, Vreoci,
Divčibare

*SINGULARIA TANTUM su imenice koje imaju samo oblik jednine.

brat, dete, gospodin, vlastelin
To su one imenice koje nemaju pravilnu, već samo supletivnu množinu.
Zamenice
Zamenice su promenljiva imenska vrsta reči koje upućuju na predmete, bića i stvari kao i
na reči koje te pojmove označavaju. Zamenice su upućivačke reči. Zamenice se dele u
dve grupe: imeničke i pridevske.

1. Imeničke zamenice 
Imeničke zamenice su samostalne u rečinici i u tim slučajevima imaju gotovo iste
osobine kao i imenice. Dele se u nekoliko vrsta:
a) lične zamenice: ja, ti, on, ona, ono; mi, vi, oni, one, ona
b) upitne zamenice za lica i stvari: ko? šta?
v) neodređene zamenice: neko, nešto
g) odrične zamenice: niko, ništa
d) opšte zamenice: svako, svašta, iko, išta, ko god, što god, ma ko, ma šta
đ) povratna zamenica za svako lice: sebe, se

2. Pridevske zamenice
Pridevske zamenice su nesamostalne u rečenici, bliže određuju imenicu uz koju stoje
(kao i pridevi). Dele se u sledeće vrste:
a) prisvojne zamenice: moj, tvoj, njegov, njen, naš, vaš, njihov
* prisvojna zamenica za svako lice: svoj
b) pokazne zamenice: ovaj, onaj, taj; ovakav, onakav, takav; ovoliki, onoliki, toliki
v) neodređene zamenice: neki, nečiji, nekakav, nekoliki
g) upitno-odnosne zamenice: koji, čiji, kakav, koliki
d) odrične zamenice: nikoji, ničiji, nikakav, nikoliki
đ) opšte zamenice: svaki, svačiji, svakakv, ikoji, ičiji, koji god, kakav god, bilo čiji, ma koji,
ma čiji

Odrične zamenice se uz predloge uvek pišu odvojeno!

ni od koga, ni sa kim, ni sa čim, ni na šta, ni prema kome, ni o kome, ni o čemu, ni na
koga–

Razlikovanje imeničkih i pridevskih zamenica u primeru:

Ona te je sinoć zvala= imenička zamenica (samostalna je i može da zameni imenicu)
Ona devojka što si je upoznao te je sinoć zvala= pridevska (odnosi se na
imenicu devojka)
Pridevi
Pridevi su promenljive imenske vrste reči koje su nesamostalne, stoje uz imenicu i bliže
je određuju. Gramatičke kategorije prideva su rod, broj, padež, pridevski vid i
komparacija, odnosno poređenje.

Pridevi se po značenju dele u nekoliko vrsta:

1) Opisni pridevi
Opisni pridevi opisuju pojam uz koji stoje, daju im određenu osobinu ili karakteristiku.

mlad, star, pametan, glup, vredan, lenj

2) Gradivni pridevi
Gradivni pridevi označavaju od čega je sastavljen ili napravljen pojam koji bliže
određuju.

pamučan, limen, peščan, voden, brašnast

3) Pridevi prostornih odnosa (mesni)

Pridevi za prostorne odnose (mesni) označavaju mesto ili prostor pojma koji bliže
određuju.

gornji, donji, levi, desni, tamošnji, prednji

4) Pridevi vremenskog odnosa (vremenski)

Vremenski pridevi označavaju vreme.

jučerašnji, današnji, sutrašnji, prošlogodišnji, zimski

5) Prisvojni pridevi
Prisvojni pridevi označavaju pripadnost.

beogradski, srpski, Miličin, Marijin, Milošev, narodni

6) Pridevi koji označavaju namenu
stočni, očni, zdravstveni

Komparacija prideva - poređenje

Komparaciju odnosno poređenje prideva mogu imati opisni pridevi. Komparacija
pokazuje stepen izraženosti, jačine određene osobine ili karakteristike pojma koji pridev
bliže određuje.

Postoje tri stepena u komparaciji prideva, a to su pozitiv, komparativ, superlativ.

Komparativ i superlativ se dobijaju dodavanjem sledećih nastavaka na pridev u

osnovnom obliku.

Komparativ:

-j, -ij, -š

Superlativ:

naj+oblik komparativa

grub-grublji-najgrublji
smeđ-smeđi-najsmeđi
hrabar-hrabriji-najhrabriji
lak-lakši-najlakši

Samo tri prideva u srpskom jeziku grade komparaciju uz nastavak -š, a to su pridevi lep,

lak, mek. 

Nepravilnu komparaciju imaju sledeći pridevi:

mali-manji-najmanji
dobar-bolji-najbolji
zao-gori-najgori
veliki-veći-najveći
Brojevi
Brojevi su promenljiva nesamostalne imenska vrsta reči koji označavaju broj ili koliko ima onog
što označava pojam uz koji brojevi stoje. Brojevi se dele u tri vrste.

1. Osnovni brojevi
Osnovni brojevi označavaju koliko ima pojmova koje imenica označava.
dva čoveka, tri žene, pet đaka, dvanaest muškaraca

Osnovni brojevi jedan, dva, tri i četiri se menjaju po padežima i imaju deklinaciju, ali u
savremenom govoru i za ove brojeve možemo čuti da su nepromenljivi (primer: Imam dva sina).
Brojevi od pet pa nadalje su nepromenljivi. Osim stotina, hiljada, milion, milijarada koje imaju
samo funkciju brojeva, ali su zapravo imenice.

2. Redni brojevi
Redni brojevi označavaju u kom se redu nalazi pojam koji označava imenica uz koju broj stoji.
prvo mesto, treća nagrada, sedmi sprat, deseti čovek

3. Zbirni bojevi
Zbirni brojevi označavaju zbir pojmova koje imenica označava. Najčešće se odnose na imenice
koje označavaju mlada bića.
troje jagnjadi, dvoje dece, dvadesetoro prasadi

Glagoli
Glogoli su promenljiva vrsta reči koji označavaju radnju, stanje i zbivanje. Glagoli
imaju konjugaciju. Imenskim rečima i glagolima zajedničke su sledeće gramatičke
kategorije: rod (muški, ženski, srednji), broj (jednina, množina) i lice. Pored ovih
gramatičkih kategorija, glagoli imaju i one kategorije koje su svojstvene samo njima.

Glagolski vid
Glagolski vid označava trajanje glagolske radnje. Tako se glagoli dele u sledeće grupe:

1. nesvršeni ili imperfektivni glagoli

a) trajni (durativni)
čitati, pisati, trčati

b) učestali (iterativni)

preplivavati, poskakivati, lupkati

2. svršeni ili perfektivni glagoli

a) početno-svršeni

zapevati, zaigrati, krenuti

b) trenutno-svršeni

udariti, sesti, skočiti

v) završno-svršeni

doskočiti, doći, doskakutati

g) neodređeno-svršeni

zaigrati se, zagristi, posvirati

3. dvovidski glagoli (samo u kontekstu rečenice može da se utvrdi da li je svršeni ili

nesvršeni glagol)

ručati, večerati, doručkovati, telefonirati, telegrafisati, čuti, videti, obrazovati, krstiti

Glagolski rod
Glagolski rod označava prelaznost glagolske radnje, odnosno da li glagol zahteva
dopunu u vidu objekta ili ne.

1. prelazni ili tranzitivni glagoli-zahtevaju dopunu u vidu pravog objekta

čitati, pisati, graditi, slušati, gledati, crveniti

2. neprelazni ili intranzitivni glagoli-ne zahtevaju dopunu u vidu objekta

ići, spavati, plivati, roniti, skakati, crveneti

3. povratni ili refleksivni glagoli-sa povratnom zamenicom sebe, se

a) pravi povratni-subjekat vrši radnju nad samim sobom

češljati se, umivati se, obuti se, šminkati se

b) uzajamno povratni-radnju vrše dva ili više subjekta jedan na drugome

tući se, prepirati se, svađati se, ljubiti se, rukovati se

v) nepravi povratni-označavaju stanja

nadati se, veseliti se, zaljubiti se, plašiti se

Prilozi
Prilozi su nepromenljiva vrsta reči koja najčešće stoji uz glagole i bliže određuje
glagolsku radnju. Prilozi mogu stajati i uz imenice, prideve i druge priloge i bliže ih
određivati.

Miloš brzo čita. Ona lepo peva. (prilozi uz glagole)

Ja imam mnogo prijatelja. Ljudi nemaju dovoljno novca za sve životne potrebe. (prilozi

uz imenice)

On je vrlo pametan momak. Milica je veoma ozbijna za svoje godine. (prilozi uz

prideve)

Devojka vrlo pametno zbori. Marko veoma brzo trči. (prilozi uz druge priloge)

Prilozi po značenju mogu biti:

a) prilozi za vreme: kada, nekada, nikada, uvek, zauvek, danas, juče, noću, danju

b) prilozi za način: kako, nikako, nekako, svakako,ma kako, bilo kako, tako, ovako

v) prilozi za mesto: ovde, onde, svuda, kuda, gde, kamo, gore, dole, levo, desno, negde,
nigde

g) prilozi za uzrok: zašto, zato

d) prilozi za meru, količinu: koliko, nekoliko, toliko, ovoliko

Razlikovanje prideva i priloga.

Miloš je dobro dete. (pridev; stoji uz imenicu i može se menjati po padežima)

Miloš dobro trči. (prilog; bliže određuje gagol uz koji stoji i nepromenljiv je)

Predlozi i veznici
Predlozi
Predlozi su nepromenljiva vrsta reči koja označava odnose među pojmovima uz koje
stoje.

Razlikujemo nekoliko vrsta predloga:

1)
mesni: pored (kapije), pred (kapijom), uz (kapiju), do (kapije), na (kapiji), pod (kapijom), iz
nad (kapije), kod (kapije)

2) vremenski: na (taj dan), uoči (praznika), o (Uskrasu), u (subotu), s (jeseni)

3) uzročni: iz (straha), od (ljubomore), zbog (lenjosti), usled (nepažnje)

4) predlozi za poređenje: (nema) bolje od (nje)

5) predlozi koji označavaju društvo/zajednicu: (Došla je) sa (roditeljima kod

drugarice).

Veznici
Veznici su nepromenljiva vrsta reči koja vezuje reči, sintagme i rečenice.

Dele se u sledeće grupe:

1) naporedni veznici (spajaju naporedne konstrukcije):  i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego,
već
2) zavisni veznici (spajaju zavisnu rečenicu sa glavnom): ako, da, jer, iako, premda,
mada

*Funkciju veznika mogu imati upitno-odnosne zamenice, upitno-odnosni zamenički

prilozi gde, kuda, odakle, ko, šta, koji, čiji, kakav; kao i upitna rečca li, da li

Uzvici i rečce
Uzvici
Uzvici su nepromenljiva vrsta reči koja iznosi ekspresivni stav govornika o radnji. Uzvici mogu
imati vrednost čitave rečenice. Neki od uzvika su:

jao, joj, ah, oh, uh, kuku, lele

ej, oj, dum, tras, fijuk, kvrc
iš, mac, pis

Rečce (partikule)
Rečce su morfološki prilozi ili veznici, ali se rečce upotrebljavaju kako bi se iskazao lični stav
govornika prema radnji o kojoj se govori.

1. potvrdena rečca: da
2. odrična rečce: ne
3. upitne rečce: da li, zar, li
4. rečca za isticanje ličnog stava: zaista, nipošto, valjda, zbilja
5. rečca za pokazivanje: evo, eno, eto
6. rečca za posebno isticanje: baš, upravo, bar

Rečce su i reči: takođe, inače, jamačno, svakako, tek, već, čak.