TVORBA REČI

Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu
reči.
Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno
značenje koje povezuje sve te reči naziva se koren reči.
Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.
Primeri porodica reči:
1.  rodbina, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod, preporod, rođendan.
2. star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, starinarnica
3. voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer
4. vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod
Napomena:  U reči rođendan slovo d je zbog glasovne promene prešlo u đ.  Koren
reči prve porodice reči je rod, druge porodice star, a treće i četvrte vod.
 Tvorbeni procesi
☼ Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.
U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje
reči - sufiks i na taj način nastaje nova reč. Sufiksi u srpskoj jeziku su:  -ar, -ač, -telj,
-ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost,  -kast, -lo, -oća, -ota...
Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.
Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme
poslednji sufiks.
Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč
nastala. Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno
značenje.
Razliku između tvorbene i gramatičke osnove reči čemo najbolje razumeti preko reči
na sledečem primeru reči učiteljica
jednina: učiteljica (učiteljic-a)
množina: učiteljice (učiteljic-e)
Promena po padežima u jednini i množini:
učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i,  učiteljic-u, učiteljic-om...    
učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...
Gramatička osnova reči je učiteljic, a na nju su dodati nastavci za oblik.
Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka
-ica na reč učitelj.  Tvorbena osnova reči učiteljica je učitelj.  Reči učitelj i učiteljica
pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je uči.
☼  Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.
U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim
slučajevima dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.
Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne
reči. Ti nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.

ZAPAMTI!!!!
Koren reči je zajednički deo reči za celu porodicu reči
 Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.
 Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.
 Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.
  Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa
 Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči
 Izvedene reči ne mogu imati prefiks.
 

GLASOVI

Glas je najmanja jedinica govora. Pisani znak za glas je slovo.

U srpskom jeziku postoji 30 glasova i oni se dele na suglasnike
(konsonsnte) i samoglasnike (vokale).
Samoglasnici su zvučni, nelokalizovani i slogotvorni.
Prilikom izgovora  samoglasnika vazdušna struja slobodno prolazi
između govornih organa, glasne žice trepere i stvara se ton, pa zato
spadaju u zvučne glasove.  U nelokalizovane glasove spadaju jer se ne
može odresiti mjesto njihovog nastanka u govornom aparatu, a
slogotvorni su jer su nosioci sloga u rečima.
U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: A, O, E, I, U
Suglasnici su neslogotvorni (osim suglasnika r) i lokalizovani
glasovi.Suglasnici nisu nosioci sloga, pa su zato neslogotvorni
glasovi, a u lokalizovane glasove spadaju jer se uvek može odrediti
mesto njihovog nastanka u usnoj duplji. Prilikom izgovora suglasnika
vazdušna struja nailazi na prepreku ili delimično nailazi na prepreku.
Kada vazdušna struja nailazi na prepreku čuju se šumovi i ti suglasnici
spadaju u šumne suglasnike.
Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni šumni
suglasnici.
Kada vazdušna struja delemično nailazi na prepreku čuju se
tonovi praćeni šumom i ti suglasnici spadaju u sonante. Svi
sonanti su zvučni suglasnici.
U srpskom jeziku postoji 25 suglasnika i od toga su 17 šumni
suglasnici i 8 sonanti. Šumni suglasnici mogu biti zvučni i
bezvučni. Postoji 7 parova zvučnih i bezvučnih šumnih
suglasnika, a samo tri bezvučna šumna suglasnika nemaju
svog zvučnog parnjaka.
Šumni zvučni suglasnici:       B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž,
Šumni bezvučni suglasnici:  P, T, K, Ć, Š, S, Č,  F, H, C
Sonanti (svi su zvučni):   V, R, L, J, M, N, NJ, LJ
  Podela suglasnika prema mestu nastanka:
 usneni (izgovaraju se uz učešće usana). 
Dele se na dvousnene: B, P, M(učestvuju obe usne)
i usneno-zubne:  F, V (učestvuju usne i zubi)
  zubni:  D, T, C, Z, S (pri izgovoru jezik dodiruje zube)
  alveolarni ili nadzubni:  N, L, R (jezik dodiruje alveole)
  prednjonepčani:  Dž, Č, Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, J (jezik dodiruje
prednje nepce)
  zadnjonepčani:  K, G, H (jezik dodiruje zadnje nepce)