SEMINARSKI RAD

Tema: Graenje (tvorba) rei

Student: Kristina Jovanovi

Broj indeksa: 12/2016
Profesor: Milo orevi

Januar,2017
Sadraj:
Uvod................................................................................................................................................3
1. Podela rei prema postanku................................................................................................4
2. Naini graenja rei............................................................................................................5
3. Koren rei...........................................................................................................................6
4. Glasovne promene u tvorbi rei.........................................................................................7
Uvod
Jo pre pojave pismenosti, ljudi su, okupljeni zajednikim poslovima, deci priali prie kojima su
ih vaspitavali i poduavali ih svemu to im je bilo potrebno za ivot. Vremenom su se izraajne
mogunosti jezika poveavale. Savremeni ovek mora da komunicira sa drugim ljudima.
Bogaenje renika je stalan i neprekidan cilj u toku kolovanja, ali i posle njega, jer spada udeo
opte kulture svakog oveka. Re u naem jeziku ne podrazumeva samo skup glasova koji imaju
odreeno znaenje, ve je re imala dublji smisao i od pisane rei.
Graenje ili tvorba rei je deo nauke o jeziku koji prouava pravila graenja novih rei.Graenje
rei je jedan od naina na koji se bogati renik jezika. Graenje rei je vezano za tri jezike
discipline: morfologijom, leksikologijom i stilistikom, a predmet izuavanja je jedinstvo oblika
rei, sa njihovim znaenjem i upotrebom u odreenom kontekstu.
Svaka re ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i padeu. Taj nepromenljivi deo
rei naziva se gramatika osnova rei. Promenljivi deo rei, koji se dodaje na gramatiku
osnovu, naziva se nastavak za oblik i on se razlikuje od nastavaka za tvorbu rei.

1. Podela rei prema postanku

Po nainu postanka, rei delimo na:

- Proste
- Izvedene
- Sloene
Proste rei su rei koje nisu sastaljene od drugih rei, odnosno koje se ne mogu rastaviti na
delove. Njih ne motiviu druge rei, ve su one po svom postojanju jedan utvreni glas ili skup
glasova sa stalno utvrenim rasporedom glasova koji ima znaenje i sintaksiku funkciju.
Izvedene rei su rei koji nastaju izvoenjem od drugih rei uz pomo sufiksa. Izvedene rei su
rei koji nastaju izvoenjem od drugih rei uz pomo sufiksa.
Sloene rei su rei koje nastaju od drugih rei uz pomo prefiksa, kao i rei koje su sastavljene
od dve ili vie prostih rei.
Sloene rei mogu da budu i polusloenice. Polusloenice nastaju slaganjem dve rei, tako to
svaka re zadrava svoj akcenat, pa kaemo da nisu dovoljno srasle. U pisanju, rei koje grade
polusloenicu se odvajaju crticom.
Primeri:
Proste rei
oko, nos, zub, noga, ruka, glava, kapa, al, grana, drvo, list, cvet, grad, selo, auto, kamen, zlato,
srebro, krofna, kifla, kola, torta, jaje, hleb, sir, ak, dete, drug, ii, nai, pisati, uiti, ljut, brz,
star, jak, lud, mlad, zemlja, pesak, voda, njiva, more, sunce, plaa, sok, kafa, konj, zec, kos,
torba, bure, koljka, riba, ajkula, zrno, ito
Izvedene rei
zubar, cvear, rukavica, glavat, drven, voden, zlatan, kapica, granica, bratanac, sestri, seoski,
jajast, svetsko, stari, starost, starac, puteljak, puti, putniki, putnik, bombarder, brzina, kraljevi,
pisamce, mrani, juni, zimski, letnji, ludak, ludost, glumac, crte, brija, kuica, kuni, glupost,
kiflica, sporost, starost, mladost, nogavica, bolesnik, sporost, igra, igraonica, igrica, uenik
Sloene rei
okunica, napred, naglasak, radoznao, visibaba, brzopletost, rukopis, potpis, natpis, zarada,
odugovlaiti, dalekovod, dalekovid, nakovanj, oglas, narukvica, odvod, neznanje, zagrada,
praznoveran, putopis, izbeljiva, nadogradnja, ograda, potpredsednik, suncobran, nastava,
kliconoa, toplomer, dugoveno, izvui, nepoznato, potkovica, pretplata, zatitnici, brodolom,
mladoenja, bezobrazan, ribolovac, kamenorezac

Sufiksi su nastavci za tvorbu rei. Slue za stvaranje novih rei, stoje uvek iza tvorbene osnove
(na kraju rei) i menjaju joj znaenje. Pomou sufiksa rei dobijaju razliita znaenja:

ac oznaava mukarca vrioca radnje (pis-ac, bor-ac);

ka oznaava enu vrioca radnje (lekar-ka, frizer-ka);

lica oznaava predmet namenjen vrenju neke radnje (bui-lica, hefta-lica);

nica oznaava mesto ili prostoriju (igrao-nica, uio-nica);

ost slui za izgradnju apstraktnih imenica (osetljiv-ost, hrabr-ost);

ov/-ev, in, ski oznaavaju prisvojne prideve (Mark-ov, tetk-in, kol-ski).

2. Naini graenja rei

Rei koje su sagraene od drugih rei mogu nastati razliitim nainima graenja:
-izvoenje za dobijanje izvedenih rei- derivacija
-slaganje za dobijanje sloenica-kompozicija
-kombinovana tvorba istovremeno slaganje i izvoenje rei
-tvorba pretvaranjem jedne rei u drugu-konverzija

Izvoenje
Izvoenje ili derivacija rei vri se dodavanjem nastavaka, odnosno sufiksa na tvorbenu
osnovu. Rei koje nastaju izvoenjem rei nazivaju se izvedene rei ili izvedenice.
Dodavanje nastavaka izvoenjem, re moe da dobije novo znaenje, koje je vezano za
tvorbenu osnovu, a novonastala re moe da pripada istoj ili sasvim drugoj vrsti rei.

Slaganje
Slaganje je tvorba rei kojom se dobijaju sloene rei ili sloenice. Vri se srastanjem dveju
ili vie posebnih rei ili dodavanjem prefiksa. Razlikuju se dva naina slaganja rei:
-prosto srastanje:
spajanjem dve imenice (beo + grad -> Beograd)

-spajanjem imenice i glagola (dan + gubiti -> dangubiti)

 dodavanje razliitih prefiksa (do-, iz-, na-, ne-, o-, ob-, od-, po -, s-, uz-) ispred glagola gradi
se veliki broj novih glagola:
do + pisati -> dopisati, do + kupiti -> dokupiti, po + kupiti -> pokupiti
na + pisati -> napisati, na + kupiti -> nakupiti, po + kupiti -> pokupiti
po + pisati -> popisati, po + kupiti -> pokupiti, po + cepati -> pocepati
srastanje tvorbenih osnova sa spojnim samoglasnikom (vokalom):
slova o (sever + o + zapad -> severozapad, nov + o + gradnja -> novogradnja)
slova e (oc + e + ubica -> oceubica

Tvorba rei kombinovanjem

Kombinovana tvorba podrazumeva istovremeno i derivaciju i kompoziciju. Ovo je vid tvorbe u
kojoj se stiu procesi slaganja rei i procesi izvoenja rei. esto ima vid prefiksalno-sufiksalne
tvorbe koja je postupak istovremene prefiksacije i sufiksacije.
bez+bri+an = bezbrian
rib+o+lov+ac = ribolovac
plav+o+kosa = plavokosa
Tvorba rei kombinovanjem istovremeno podrazumeva istovremeno izvoenje i slaganje rei.

Tvorba rei pretvaranjem

Tvorba rei pretvaranjem nastaje kad jedna vrsta prelazi u drugu . Na taj nain neke imenice
nastaju od prideva: imenica mlada nastala je od prideva mlad, neki pridevi nastaju od glagolskih
oblika-svetlee.

3. Koren rei
U petom razredu smo nauili da svaka re ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i
padeu i da se taj nepromenjivi deo rei naziva gramatika osnova rei.
Nauili smo da se promenjivi deo rei, koji se dodaje na gramatiku osnovu rei naziva se
nastavak za oblik i da se on razlikuje od nastavaka za grau rei.
Saznali smo da neke rei nastaju od drugih rei i da se taj proces naziva tvorba ili graenje rei,
kao i to da rei nastale od drugih rei mogu biti izvedene ili sloene rei, a da se one rei koje
nisu nastale od drugih rei nazivaju prostim reima.
Izvedene i sloene rei, zajedno sa prostom rei od koje su nastale, ine porodicu rei.
Najmanji deo rei koji je zajedniki celoj porodici rei i u kome se uva osnovno znaenje koje
povezuje sve te rei naziva se koren rei.
Neke rei mogu imati isti koren rei, a da ne pripadaju istoj porodici rei.
Koren rei ili korenska morfema je najmanji deo rei koji nosi njeno znaenje. On je zajedniki
svim srodnim reima bilo koje vrste ili oblika.
Primeri porodica rei:
1. Koren rei ROD: rod, rodbina, roak, roditelj, roditi, srodnost, porodilite, narod, preporod,
rodoslov, roendan... (u nekim reima slovo d jotovanjem prelazi u )
2. Koren rei STAR: star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, ostariji,
starinarnica...
3. Koren rei VOD: voda, voden, nizvodno, uzvodno,vodnjikav, vodostaj, vodomer, vodenica,
razvodnjeno
4. Koren rei VOD: vod, voditi, navoditi, izvoditi, voa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod,
odvoenje... (u nekim reima slovo d jotovanjem prelazi u )

4. Glasovne prommene u tvorbi rei.

Prilikom persifikacije dolazi do glasovnih promena. Tako, recimo, glagol IARATI

nastaje od predloga IZ i glagola ARATI. Ovde se zvuno Z nalo ipred bezvunog i sa
njim se jednjai po zvunosti prelazei u svoj bezvuni parnjak S. Meutim, sad se zubno
S nalo ispred prednjonepanog i jednaenje nastaje po mestu tvorbe, pa S prelazi u
svog najsrodnijeg prednjonepanog suglassnika . Sad je nov problem, jer na jezik ne
trpi udvojene suglasnike, pa jedno ispada, a tu glasovnu promenu zovemo
GUBLJENJE SUGLASNIKA. Pri gradnji KOMPARATIVA prideva vrlo esto se javlja
glasovna promena JOTOVANJE. Primeri: CRN + JI= CRNJI, UT + JI= UI, PLAV +
JI= PLAVLJI, itd. Vrlo esta je i palatalizacija: DAH + AK = DAAK, VLAG(a) + AN=
VLAAN, MAJK(a) + IN= MAJIN itd.
Zakljuak
Neke rei nastaju od drugih rei, a taj proces se naziva graenje (tvorba) rei. Takve rei mogu
biti izvedene ili sloene, dok se one rei koje nisu nastale od drugih rei nazivaju proste rei.
Izvedene i sloene rei, kao i prosta re od koje su nastale, ine porodicu rei. Najmanji deo rei
koji je zajedniki celoj porodici rei i u kojem se uva osnovno znaenje, koje povezuje sve te
rei, naziva se koren rei. Neke rei mogu imati isti koren, a da ne pripadaju istoj porodici rei.
Morfologija sa tvorbom rei deo je nauke o jeziku koji se bavi reima, njihovom vrstom,
oblicima i tvorbom (graenjem). Onda odreuje rei polazei od nihovog lasovnog sastava, od
njihovog znaenja i od njihove slube (funkcije) u jeziku i reenici. Terminom morfologija
naziva se i sistem oblika jednog jezika.
Literatura:
Praktikum za srpski jezik, Dr Milo orevi
tasni, Gordana (2008). 1. Tvorba rei kao lingvistika disciplina. Tvorba rei u nastavi
srpskog jezika.
https://aninaucionica.wordpress.com/tag/tvorba-reci/