Predlozi i veznici

Predlozi
Predlozi su nepromenljiva vrsta rei koja oznaava odnose meu pojmovima
uz koje stoje.
Razlikujemo nekoliko vrsta predloga:
1)
mesni: pored (kapije), pred (kapijom), uz (kapiju), do (kapije), na (kapiji), pod (
kapijom), iznad (kapije),kod (kapije)
2) vremenski: na (taj dan), uoi (praznika), o (Uskrasu), u (subotu), s (jeseni)
3) uzroni: iz (straha), od (ljubomore), zbog (lenjosti), usled (nepanje)
4) predlozi za poreenje: (nema) bolje od (nje)
5) predlozi koji oznaavaju drutvo/zajednicu: (Dola je) sa (roditeljima
kod drugarice).
Veznici
Veznici su nepromenljiva vrsta rei koja vezuje rei, sintagme i reenice.
Dele se u sledee grupe:
1) naporedni veznici (spajaju naporedne konstrukcije): i, pa, te, ni, niti, a,
ali, nego, ve
2) zavisni veznici (spajaju zavisnu reenicu sa glavnom): ako, da, jer,
iako, premda, mada
*Funkciju veznika mogu imati upitno-odnosne zamenice, upitno-odnosni
zameniki prilozi gde, kuda, odakle, ko, ta, koji, iji, kakav; kao i upitna
reca li, da li
Vrste r
Uzvici i rece
Uzvici
Uzvici su nepromenljiva vrsta rei koja iznosi ekspresivni stav govornika o
radnji. Uzvici mogu imati vrednost itave reenice. Neki od uzvika su:
jao, joj, ah, oh, uh, kuku, lele
ej, oj, dum, tras, fijuk, kvrc
i, mac, pis
Rece (partikule)
Rece su morfoloki prilozi ili veznici, ali se rece upotrebljavaju kako bi se
iskazao lini stav govornika prema radnji o kojoj se govori.
1. potvrdena reca: da
2. odrina rece: ne
3. upitne rece: da li, zar, li
4. reca za isticanje linog stava: zaista, nipoto, valjda, zbilja
5. reca za pokazivanje: evo, eno, eto
6. reca za posebno isticanje: ba, upravo, bar
Rece su i rei: takoe, inae, jamano, svakako, tek, ve, ak.
Vrste rei
Re i morfema
Morfologija pored toga to prouava vrste rei i njihove oblike, takoe
prouava i tvorbu rei, odnosno postupke po kojima nastaju nove rei. Re je
glas ili utvreni skup glasova koji ima svoje znaenje i sintaksiku funkciju u
reenici. Re je i skup glasova koji nema vie od jednog akcenta. Da bi neki
skup glasova bio re dovoljno je da ima i jedan pojedinaan glas (a, i,
u). Morfema ja najmanja jezika jedinica koja ima znaanje, odnosono
odreenu funkciju u reenici. Jedna re se moe sastojati od jedne ili vie
morfema.
re od 1 morfeme: a, e, i, u, o, k, od, do, na
re od 2 morfeme: sob-a, po-red, ku-ama
re od 3 morfeme: ku-n-i
re od 4 morfeme: do-kup-i-ti
Morfeme su koren i afiksi.
do-kup-i-ti: do-= prefiks; -kup-=koren; -i-=sufiks; -ti=nastavak za oblik
Koren (tvorbena osnova) je najmanja jezika jedinica koja ima svoje
znaenje i koja se ne moe razlagati na manje delove.
kup iz glagola kupiti, ku iz imenice kua
Afiksi su nesamostalne i vezane morfeme. Mogu biti jedan glas, skup glasova
ili u obliku nulte morfeme, odnosno bez nastavka. Afiksi se dele na prefikse,
sufikse i nastavke za oblik. Prefiksi dolaze ispred korena rei ili ispred nekih
drugih prefiksa, dok sufiksi dolaze posle korena rei ili posle nekog drugog
sufiksa.Nastavci za oblik dolaze iza korena i iza sufiksa i obeleavaju
razliite gramatike odnose u koje stupaju rei.
u-rad-i-ti
u: prefiks
rad: koren ili osnova rei
i: sufiks
ti: nastavak za oblik
Pored prefiksa i sufiksa, postoje i infiksi koji oznaavaju umetke koji dolaze
iza korena i iza sufiksa, a pre nastavka za oblik. Najei infiksi su skupovi
glasova -ov i -ev i glasovi -n, -t.
sneg-ov-i; pleme-n-a; panj-ev-i; bure-t-u
Vrste morfema
Tvorba rei
Tvorba rei oznaava graenje novih rei dodavanjem raznik nastavaka na
osnovu rei ili spajanjem dve ili vie rei. U srpskom jeziku postoje tri principa
graenja, odnosno tvorbe rei. To su izvoenje ili derivacija, slaganje odnosno
kompozicija i kombinovana tvorba rei.
Tvorba rei izvoenjem ili derivacija
Rei koje nastaju postupkom izvoenja (derivacije) nazivaju se izvedenice.
Izvoenje nastaje kada se na tvorbenu osnovu (koren rei ili gramatika
osnova rei) doda nastavak u vidu sufiksa.
ku- + -ica = kuica
sob- + -ica = sobica
ui- + -teljica = uiteljica
grad- + -i = gradi
pes- + -nik= pesnik
grad- + -ski = gradski
Tvorba rei slaganjem ili kompozicija
Slaganjem, odnosno kompozicijom nastaju rei koje se nazivaju sloenice.
Sloenice mogu nastati dodavanjem prefiksa na osnovu ili spajanjem dve ili
vie rei.
1) prefiksacija:
za- + igrati = zaigrati
po- + igrati = poigrati
iz- + igrati = izigrati
do- + zidati = dozidati
sa- + zidati = sazidati
2) slaganje dve rei u jednu:
visi + baba = visibaba
Beo + grad = Beograd
seci + kesa = secikesa
3) slaganje dve rei u jednu pomou spojnog vokala
rib + o + lov = ribolov
oc + e + ubica = oceubica
sunc + o + kret = suncokret
Tvorba rei kombinovanjem
Kombinovana tvorba podrazumeva istovremeno i derivaciju i kompoziciju.
bez+bri+an = bezbrian
rib+o+lov+ac = ribolovac
plav+o+kosa = plavokosa
Pored ova tri principa graenja rei, postoje jo dva principa koja se jednim
imenom nazivaju tvorba pretvaranje.
Tvorba pretvaranjem moe biti:
a) popridevljavanje: kada glagolski pridevi i glagolski prilozi postaju pridevi
vrela voda, izgubljene iluzije, letei tanjir, ivea maina
b) poimeniavanje: kada od prideva nastaju imenica
mlada (nevesta, od prideva mlad), blago (zlato, od
prideva blag), Hrvatska (drava, od prideva hrvatski)
Graenje rei
Tvorba rei preuzimanjem rei iz stranih jezika
U srpskom jeziku, kao i u drugim svetskim jezicima, est je sluaj da se
pozajmljuju rei iz drugih jezika. U srpskom jeziku najee su pozajmljivane
rei iz jezika susednih zemalja ili zemalja koje su sa Srbijom imale odreene
kulturno-istorijske veze. Takve rei su najee dole iz maarskog, turskog,
nemakog, ekog, engleskog, ruskog jezika. Takve rei su se skoro
odomaile u srpskom jeziku da se gotovo i ne vidi razlika niti se u brojnim
sluajevima raspoznaje da je u pitanju pozajmljena re.
Kada su jednom prele u svakodnevnu upotrebu, pozajmljenice su u srpskom
jeziku sauvale svoje znaenje i sferu svoje upotrebe, ali su se prilagodile
tvorbenim i morfolokim pravilima srpskog jezika (nastavci za oblik, promena
kroz padee...). Fond rei koji se razvija zahvaljujui pozajmljenicama vrlo je
razvijen. Rei iz stranih jezika mogu se na dva naina preuzimati u srpskom
jeziku:
I Pozajmljivanjem osnovnog oblika rei iz odreenog stranog
jezika
1) turcizmi- rei pozajmljene iz turskog jezika:
dezva, buregdija, boja, amac, bakar, tobdija
2) romanizmi- rei pozajmljeni iz romanskih jezika kao to su italijanski,
panski, francuski, latinski:
nacija, literatura, doktor, opera, balkon, nivo, bife, bulevar, avenija
3) grcizmi (grecizmi)- rei pozajmljeni iz grkog jezika:
atmosfera, aneo, filolog, manastir, hlor, biblioteka, gips
4) germanizmi- rei pozajmljene iz nemakog jezika:
pegla, trudla, buter, moler, raf, vaga, minka
5) rusizmi- rei iz ruskog jezika:
kruok, sputnjik, zapeta
6) anglicizmi- rei iz engleskog jezika:
tenk, sport, vikend, demper, film, parking
7) hungarizmi- rei iz maarskog jezika:
gula, vaar, lopov, aov
II Kalkiranjem (bukvalnim prevodom strane rei)
Ovakvim postupkom nastaju rei koje se nazivaju kalkovi.
Primeri za kalkove su sledee rei:
Handbuch (nem.)= prirunik
Ubermensh (nem.)= nadovek
Superman (engl.)= superovek, nadovek
autocratie (franc.)= samovlae
Rei u srpskom jeziku mogu se podeliti prema sferi njihove upotrebe.
Tako imamo sledee grupe:
1) istorizmi- zastarele rei ili rei koje su prestale da se upotrebljavaju s
prestankom postojanja predmeta i pojava koje oznaavaju: oborknez, nahija,
kiridija, kmet
2) arhaizmi- zastarele rei koje su zamenile nove rei: terzija (kroja), uster
(obuar), pismenica (gramatika), esar (car), alas (ribar)
3) neologizmi- nove rei koje nastaju sa razvojem tehnologije (takve rei
najee dolaze iz engleskog jezika):
softver, hradver, robotika, menadment, resursi
4) termini- rei koje oznaavaju odreene pojave i stvari iz nauke, tehnike,
umetnosti i iz razliitih struka:
atom, molekul, baza, sinus, kosinus, imenica, sintaksa, hiperglikemija
Posebnu skupinu rei ine frazeologizmi koji oznaavaju skup rei sa
odreeneim znaenjem koji se najee moe razumeti u kontekstu ili ima
preneseno, metaforiko znaenje. Primeri za frazeologizme su:
kad na vrbi rodi groe= nikada
raditi neto ispod ita= tajno, skriveno
do dna= do kraja
dii ruke= odustati
Pored pozajmljivanja rei iz stranih jezika, est je sluaj da se u srpski jezik
prenesu i razliiti prefiksi i sufiksi stranog porekla koji se nazivaju pefiksoidi i
sufiksoidi.
Prefiksoidi: auto-, aero-, mikro-, makro-
Sufiksoidi: -bus, -fil, -log, -fob
Pozajmljenice
Sintaksa i sintaksike jedinice
Sintaksa je deo nauke o jeziku koja prouava postupke na osnovu kojih se od
rei formiraju reenice kao celovite jedinice pisane i usmene komunikacije.
Sintaksike jedinice su:
1. Komunikativna reenica
2. Predikatska reenica
3. Sintagma
4. Re
Komunikativna reenica ili iskaz
Komunikativna reenica ili iskaz je sintaksika jedinica koja iznosi jednu
celovitu i zavrenu misao ili poruku. Ona poinje velikim slovom i zavrava se
takom. U okviru jedne komunikativne reenice moe se nai jedna ili vie
predikatskih reenica.
Ustali smo rano, spremili se i otili na izlet.
Jutros smo ustali rano.
Njih dvoje su otili na izlet.
Predikatska reenica ili klauza
Predikatska reenica ili klauza je sintaksika jedinica koja se formira pomou
glagola u linom glagolskom obliku. U jednoj komunikativnoj reenici emo
imati onoliko predikatskih reenica koliko budemo imali glagola u linom
glagolskom obliku.
Ustali smo rano, spremili se i otili na izlet. 3 predikatske reenice u okviru
jedne komunikativne reenice
Jutros smo ustali rano. 1 predikatska reenica u okviru jedne komunikativne
reenice
Njih dvoje su otili na izlet. 1 predikatska reenica u okviru jedne
komunikativne reenice
Sintagma
Sintagma je sintaksika jedinica koja oznaava grupu rei koje su povezane
znaenjem i funkcijom. Prema vrsti glavne rei, sintagme se dele u sledee
grupe:
1. Imenike sintagme (imenica je glavna re) Miloev stari istorijski atlas
2. Pridevske sintagme (pridev je glavna re) veoma uspena
3. Priloke sintagme (prilog je glavna re) izrazito dobro
4. Glagolske sintagme (glagol u nelinom glagolskom obliku je glavna
re) itati knjige
Re
Re ili morfosintaksika re je sintaksika jedinica koja se odnosi na sve vrste
rei koje imaju odreenu sintaksiku funkciju i koje uestvuju u formiranju
odreenih sintaksikih konstrukcija. Postoje konstituentske i pomone rei.
Konstituentske rei su: imenike, pridevske, priloke i glagolske. Pomone
rei su: predlozi, veznici i rece.
Komunikativna i predikatska reenica, sintagma, re
Predikat
Predikat je glavni konstituent reenice koji oznaava odreenu situaciju, a
koja se pripisuju nosiocu situacije, odnosno subjektu. Predikat se mora
sastojati od glagola u linom glagolskom obliku da bi bio predikat. Kao takav,
predikat formira predikatsku reenicu. Postoji nekoliko vrsta predikata.
Glagolski predikat
Glagolski predikat se deli na:
1. prost glagolski predikat-gradi se od glagola u linom glagolskom obliku
(Radim. Pevam. Radio sam. Pevau.)
2. sloen glagolski predikat-sastoji se od dva glagola, jedan je nepotpuni
glagol i to u linom glagolskom obliku, a drugi je u infinitivu, ili se koristi
konstrukcija da+prezent (Moram da spavam. Ne smem da trim.
Prestajem puiti. Nastavljam da uim.)
Nepotpuni glagoli su modalni glagoli i fazni (aspektualni glagoli).
Modalni glagoli su: hteti, smeti, morati, trebati, moi, valjati.
Fazni (aspektualni) glagoli su: poeti, poinjati, nastaviti, nastavljati, prestati,
prestajati.
Imenski kopulativni predikat
Imenski kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoni glagol
jesam/biti u linom glagolskom obliku) i imenskog predikativa (imenska re
ili imenika sintagma).
Milica je studentkinja. je= kopula; studentkinja= imenski predikativ; je
studentkinja= imenski kopulativni predikat
No je otar. je= kopula; otar= imenski kopulativni predikativ; je otar=
imenski kopulativni predikat
Priloki kopulativni predikat
Priloki kopulativni predikat se sastoji od kopule ili spone (pomoni glagol
jesam/biti u linom glagolskom obliku) i prilokog predikativa (priloki izraz
ili priloka sintagma).
On je dobro. je= kopula; dobro= priloki kopulativni predikativ; je dobro=
priloki kopulativni predikat
Milica je tamo. je= kopula; tamo= priloki kopulativni predikativ; je tamo=
priloki kopulativni predikat
Glavni konstituenti reenice
Subjekat
Subjekat je nosilac situacije koja mu se pripisuje predikatom. Subjekat
najee oznaava vrioca radnje oznaene predikatom. Subjekat moe biti
gramatiki i logiki.Subjekat je zajedno sa predikatom glavni reenini
kostituent.
Gramatiki subjekata
Gramatiki subjekat je uvek u nominativu.
Milo ita. Dete spava. Mama radi.
Gramatiki subjekat moe biti i u vokativu, i to u narodnim epskim pesmama
radi postizanja rime.
Vino pije Kraljeviu Marko. Konja jae Orloviu Pavle.
Logiki ili semantiki subjekat
Logiki ili semantiki subjekat je onaj subjekat koji se nalazi u nekim od
zavisnih padea.
1) u dativu
Starici udarie suze na oi. Bilo im je neprijatno.
2) u genitivu
Nesta blaga, nesta prijatelja. Nema vode i struje. Danas nee biti nastave.
3) u akuzativu
Marka boli stomak.
Glavni konstituenti reenice
Objekat
Objekat oznaava predmet radnje, on je obuhvaen radnjom, odnosno na
njemu se vri radnja koja je iskazana predikatom. Objekat moe biti pravi i
nepravi.
Pravi objekat
Pravi objekat se javlja iskljuivo uz prelazne glagole bez predloga. Postoje tri
tipa takvog objekta.
1) pravi objekat u akuzativu
Gradim kuu.
Piem pismo.
Seem kolae.
2) pravi objekat u partitivnom, deonom genitivu koji se moe zameniti
akuzativom
Pio sam sino na proslavi ampanjca.
Jeli smo kiflica i torti na roenadanu.
*kada se ovi primeri zamene akuzativom glasie:
Pio sam sino na proslavi ampanjac.
Jeli smo kiflice i torte na roendanu.
3) pravi objekat u slovenskom, odrinom genitivu koji se moe zameniti
akuzativom
Milo nije rekao ni rei.
Cele noi nisam oka sklopio.
*kada se ovi primeri zamene akuzativom glasie:
Milo nije rekao ni re.
Cele noi nisam oko sklopio.
Nepravi objekat
Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padeima sa predlogom ili bez
predloga i to uz neprelazne glagole.
Ispriala sam im celu istinu. (dativ)
On stalno samo klima glavom. (instrumental)
Priamo o srei. (lokativ; uvek s predlogom)
Najeli smo se sarmi i napili piva. (genitiv; ne moe se zameniti akuzativom)
U srpskom jeziku postoje glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta,
odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su
glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, uruiti, pruiti) i glagoli saoptavanja
(rei, kazati, saoptiti, javiti, priati). Takvi glagoli se dopunjuju nepravim
objektom u dativu i pravim objektom u akuzativu.
Javiti Milici lou vest.
Poslati roditeljima poklon za godinjicu braka.
Uruiti uenicima diplome.
Reenini konstituenti
Apozicija i apozitiv
Apozicija oznaava isto ono to i subjekat koji ta apozicija blie odreuje.
Apozicija je imenika sintagma koja se slae, kongruira, sa imenicom uz koju
stoji.
Beograd, na glavni grad, nalazi se u centralnoj Srbiji.
Milo, moj najbolji drug, sedi sa mnom u klupi.
Apozitiv oznaava isto to i apozicija, samo to moe biti pridev ili pridevska
sintagma koja kongruira sa imenicom, ili imenika sintagma koja ne kongruira
sa imenicom.
Primer za apozitiv koji je pridev ili pridevska sintagma koji je kongruentan,
slae se, sa imenicom iz reenice.
Ljiljani, crveni i beli, zamirisali su celu cvearu.
Primer za apozitiv koji je imenika sintagma koja nije kongruentna sa
imenicom iz reenice.
Dete, kose mokre od snega, brzo je ulo u kuu da se zgreje.
Reenini konstituenti
Tipovi atributa
Atribut predstavlja dodatak imenici koji je blie odreuje i oznaava neku
osobinu ili kvalitet. Postoje tri vrste atributa: kongruentni atribut, padeni
atribut i imeniki atribut, odnosno atributiv.
1. Kongruentni atribut
Kongruentni atribut se slae sa imenicom uz koju stoji u rodu, broju i padeu.
nova pieva knjiga o ljubavi- knjiga je glavna re imenike sintagme,
a nova, pieva, o ljubavipredstavljaju kongruentni atribut
dve moje najbolje drugarice- drugarice je glavna re imenike sintagme,
a dve, moje, najboljepredstavljaju kongruentni atribut
2. Padeni atribut
Padeni atribut je atribut koji se nalazi u nekom drugom padeu u odnosu na
imenicu i esto moe biti u nekoj predloko-padenoj konstrukciji, tj. sa nekim
predlogom.
mukarac plavih oiju
tana od zmijske koe
kua moga dede
strah od letenje
film o ljubavi
letovanje na moru
Rei mukarac, tana, kua, strah, film, letovanje su imenice i glavne rei
sintagme, dok su padeni atributiplavih oiju, od zmijske koe, moga dede, od
letenja, na moru.
3. Imeniki atribut, atributiv
Atributiv predstavlja imenicu koja blie odreuje imenicu.
kamen temeljac
zmija otrovnica
pas lutalica
grad Beograd
baba Stana
roman Seobe
hotel Hajat
Reenini konstituenti
Dopunski predikativ
Dopunski predikativ oznaava imeniku ili pridevsku jedinicu koja se javlja uz
semikopulativne glagole, tj. uz neprelazne ili prelazne nepravilne kopulativne
glagole u kongruentnom linom glagolskom obliku.
Semikopulativni glagoli su: postati, postajati, zvati se, nazivati se, prozvati se,
zvati, nazvati, nazivati, smatrati, proglasiti, proglaavati, izabrati, postaviti,
priznati, imenovati.
On je postao zaboravan.
Smatraju ga dobrim profesorom.
Smatraju ga za dobrog profesora.
Proglasili su ga za predsednika.
Moj brat se zove Marko.
Sestra ga je prozvala Bata.
Dopunski predikativ uz neprelazne semikopulativne glagole
Dopunski predikativ uz neprelazne glagole javlja se:
1) u nominativu ili instrumentalu uz glagole: postati, postojati, zvati se,
nazivati se, prozvati se
Zvali su ga Bata. Prozvali su je Cecom.
2) u konstrukciji za+akuzativ ili u instrumentalu uz glagol proglasiti
Proglasili su ga za predsednika. Proglasili su ga predsednikom
Dopunski predikativ uz prelazne semikopulativne glagole
Dopunski predikativ uz prelazne glagole javlja se:
1) u nominativu ili instrumentalu uz glagole zvati, prozvati, nazvati,
nazivati
Nazivaju ga kukavicom.
2) u konstrukciji za+akuzativ ili u instrumentalu uz glagole smatrati,
proglasiti, proglaavati, izabrati, priznati, postaviti, imenovati
Imenovali su ga za efa odseka.
Reenini konstituenti
Aktuelni kvalifikativ
Aktuelni kvalifikativ ili privremeni atribut oznaava osobinu imenice uz koju
stoji koja je aktuelna u trenutku govorenja, odnosno u konkretnoj
situaciji. Aktuelni kvalifikativ moe biti subjekatski ili predikatski.
Subjekatski aktuelni kvalifikativ
Ovakav aktuelni kvalifikativ blie odreuje subjekat uz koji stoji.
Vratio se sa treninga umoran.
Kao student sam se preselila u Beograd.
Radila je u koli kao profesor srpksog jezika.
Marko je na cilj stigao prvi.
Objekatski aktuelni kvalifikativ
Ovakav aktuelni kvalifikativ blie odreuje objekat uz koji stoji.
Zatekli smo Milicu u dobrom raspoloenju.
objekat
Subjekatski i objekatski aktuelni kvalifikativ nisu sastavni delovi
subjekatske/objekatske sintagme, ve su samostalni reenini lanovi i zato
mogu slobodno da se rasporeuju u reenici.
Reenini konstituenti
Priloke odredbe
Priloke odredbe blie odreuju glaogl uz koji stoje. Priloke odredbe se dele
u sledee grupe:
Priloka odredba za vreme (na pitanje kada?)
Videli smo se prolog vikenda.
Tokom nedelje uim i spremam se za ispite.
Dola je o Uskrasu.
Vidimo se za nedelju dana.
Priloka odredba za mesto i pravac kretanja (na pitanje gde?
i kuda?)
Rodila sam se u Beogradu.
Doao je sino sa mora.
Sastajemo se ispred Filozofskog fakulteta.
Idem kui.
Putujemo prema Beogradu.
Priloka odredba za nain (na pitanje kako?)
Gledao me je ispod oka.
Uradio je to uz velika odricanja.
Razgovaramo tihim glasom.
Uinio je to bez razmiljanja.
Priloka odredba za uzrok (na pitanje zato, zbog ega?)
Uradio je to iz straha.
Nije dola u kolu zbog bolesti.
Nesreu su izazvali svojom nepanjom.
Ne priaju iz ljubomore.
Priloka odredba za meru i koliinu (na pitanje koliko?)
Uila sam za taj ispit tri meseca.
Istrali smo 5 kilometara.
Mesecima se ne javalja.
Radim od ponedeljka do petka.
Priloka odredba za cilj ili nameru (na pitanje sa kojim
ciljem, sa kojom namerom?)
Preselila se u Beograd radi upisa na fakultet.
Doao je radi posla.
Idem po obezbeenje.
Odredba vrioca radnje, agentivna odredba (u pasivnim
reenicam)
Most je sagraen od strane graevinaca.
Uenik je pohvaljen od strane profesora.
Odredba sredstva (na pitanje ime?)
Uvek u instrumentalu bez predloga.
Seem hleb noem.
Piem naliv perom.
Slikam etkicom.
Odredba drutva (na pitanje s kim?)
Uvek u instrumentalu sa predlogom.
Ila sam na more sa drugaricama.
Reenini konstituenti