MORFOLOGIJA

- nauka o rečima -
 morphē + logía
→
termin iz biologije

1796. zabeležen u pisanoj formi (Gete)

August Šlajher 1859. za lingvističke potrebe

 Morfologija
│
↓
Reči
___________│____________
↓ ↓ ↓ ↓
struktura oblici tvorba vrste
 Morfologija
│
↓
reči
│
unutrašnja struktura reči
___________│____________
↓ ↓
oblici tvorba
 čitati čitati
čitam čitalac
čitala čitaonica
čitan čitanje
čitaću pročitati

reč (leksema) → oblik reči porodica reči

↓ ↓
fleksija tvorba
↓ ↓
flektivna ← morfologija → derivaciona
 Morfema

→ ,,najmanja jedinica jezičke strukture koja

ima samostalno značenje ili gramatičku
funkciju’’

juče, sada, iz-nad, kup-i-ti, pod-vez-a-ti, plav-o-kos

- odnos između reči i morfema?

- odnos između broja reči i broja

morfema u nekom jeziku?
 Alomorfija

morfema - morf – alomorfi

{raz}

raz-men-i-ti / ras-ter-a-ti / raš-čist-i-ti / raž-džilit-a-ti

JEDNINA MNOŽINA
Holandski hoed [hut] “šešir" hoed-en [huden]
Nemački Tag [ta:k] “dan" Tag-e [ta:gə]
Poljski chleb [xlεp] “hleb" chleb [xlεbi]
→ Sužavanje alomorfije samo na fonološki
neautomatske alternacije – na domen
morfofonologije

Engleski:

wife → wive-s,
Plato → platon-ic,
act-or → ag-ent
 Vrste morfema

→ slobodne i vezane morfeme

pre-dan-i-ti, crn-ac, rad-nik, pot-krov-lje, zid-ić, na, kod

→ leksičke i gramatičke morfeme

pev-a, u-rad-i-ti, grad-ov-i, sunc-o-kret, mir-o-ljub-iv
leksičke -------→ slobodne i vezane
m
o
r
f
e
m
e
gramatičke ------→ vezane (i slobodne)

Da li je kup-ac tu?
 Struktura reči

prefiks -
osnova (+ osnova) (+ afiks) ‹ - sufiks

nož, Beo-grad, beo-grad-ski, pro-rez

 prosta = koren
osnova ‹ složena = koren + M
 Osnovni morfološki procesi

KOMPOZICIJA – leksičke morfeme → složenice

beo + grad = Beograd

DERIVACIJA – slobodne + vezane morfeme

→ izvedenice

mlad + ić = mladić

FLEKSIJA – vezane morfeme → različiti oblici reči

čovek, čoveka, čoveku ...

 Tvorba reči
1)Sufiksacija
list-ić, dom-ar, plav-kast

2) Prefiksacija
pre-rezati, na-gluv, do-stići

3) Kompozicija (slaganje)
dan-gubiti, star-mali, Beo-grad

4) Konverzija
ring, round, dobro
| Reduplikacija |

= dodavanje kompletne ili parcijalne kopije

osnove kao prefiksa ili sufiksa:

Javanski:

baita (“brod") → baita-baita (“različiti brodovi")

səsupe (“prsten") → səsupe-səsupe (“različiti prstenovi")
omaha (“kuća") → omaha - omaha (“različite kuće")
|Unutrašnje modifikacije (Fonetske alternacije)|

→ Ablaut (vokalska gradacija ili apofonija)

Holandski:

geef (“dati") – gaf – gegeven

help (“pomoći") – hielp– geholpen
schiet (“udariti") – schoot – geschoten
→ Umlaut (vokalska mutacija ili metafonija)

Nemački:

Apfel – Äpfel (“jabuka/e")

Buch – Bücher (“knjiga/e")
Bach – Bäche (“potok/i")

Engleski (konsonantska modifikacija):

defend – defence, offend – offence,

belief – believe, proof - prove
 SKRAćIVANJE
profa, matiš, disko

AKRONIMI
OUN, UNICEF, Tanjug

SLIVANJE
motor + hotel = motel, smoke + fog = smog

KALKIRANJE
pravopis, priručnik, samovlašće
 Supletivizam

→ odsustvo fonološke sličnosti između različitih

oblika lekseme
čovek – ljudi, dobar – bolji
Engleski:
good – bett-er, bad – worse

- supletivizam u tvorbi reči

Italijanski:
Milano → Milan-ese, Chieti → Teat-ino