ТВОРБА РЕЧИ

◦ ПРОСТЕ (НЕМОТИВИСАНЕ) РЕЧИ – речи које се не могу раставити

на делове који би имали значењску или обличку везу са другим
речима.
син, брат; црн, бео; ја, ти; један, два; у, над; и, а...

◦ МОТИВИСАНЕ РЕЧИ – изведене и сложене, настале процесом

ТВОРБЕ РЕЧИ од МОТИВНЕ РЕЧИ.
Начини творбе речи
1. ИЗВОЂЕЊЕ (ДЕРИВАЦИЈА) – творбена основа + суфикс
◦ ТВОРБЕНА ОСНОВА – заједнички део речи од које нова реч настаје,
граматичка основа (лист – ген. јд. лист-а; лови-мо; писа-ти) или корен речи
(ловити –лов-; писати – пис-).
◦ СУФИКСИ – преводе речи из једне врсте у другу или им делимично мењају
значење:
лист-ић, лов-ац, шест-ак
◦ СУФИКСОИДИ – морфеме сличне суфиксима, а заправо основе грчких и
латинских речи.
Нпр. -лог, -фил, -фоб, -тека, у речима попут филолог, библиофил, англофоб,
библиотека.
2. СЛАГАЊЕ (или КОМПОЗИЦИЈА) – творба срастањем две или више речи, односно
њихових корена или граматичких основа у једну реч, а као резултат се добијају
СЛОЖЕНИЦЕ.

◦ ПРОСТО СРАСТАЊЕ: стармали, Београд.

◦ СРАСТАЊЕ СА СПОЈНИМ ВОКАЛОМ: југозапад (југ-о-запад), глувонем (глув-о-нем).
◦ ПРЕФИКСАЦИЈА: написати (на- + писати), безбрижан (без+брижан).
◦ ПРЕФИКСОИДИ – морфеме сличне префиксима, а заправо основе из грчког и
латинског језика које се у датом облику налазе само у сложеницама:
аеро-, ауто-, хидро-, микро-, макро-, у речима попут аеродром, аутосугестија,
хидроградња итд.

3. КОМБИНОВАНА ТВОРБА – слагање + извођење

до- (префикс) + врат- (основа) + -ак довратак
4. ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ – претварање једне врсте речи у другу.
◦ ПОИМЕНИЧАВАЊЕ (СУПСТАНТИВИЗАЦИЈА) – претварање нпр.
придева у именице.
млада – невеста, од придева млад, -а, -о

◦ ПОПРИДЕВЉАВАЊЕ (АДЈЕКТИВИЗАЦИЈА) – претварање глаголских

придева и прилога у придеве.
светлећа реклама; Лечили су оболеле људе.

◦ Претварањем се могу добити и прилози и предлози.

Он је мирно дете : Он мирно седи; Дошао је до краја пута : Седи крај мене
Нове речи могу настати и позајмљивањем из других језика.

◦ Позајмица основног облика уз прилагођавање – фр. sporadique основа за

спорадичан, спорадична, -но.

◦ КАЛК – позајмљеница семантичке (значењске) природе. Преузима се

образац из другог језика, док га испуњава домаћа лексика.
Фр. impression : утисак (in + presser : у + тиснути)
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
Дефинишите синониме, антониме и хомониме и наведите по један пример.

◦ СИНOНИМИ су рeчи истoг знaчeњa (рaдoзнao ~ љубoпитљив). Сличност

између значења може бити делимична (ватра – огањ) или апсолутна
(реципрочан – узајамни).
◦ AНТOНИМИ су рeчи супрoтнoг знaчeњa (лeп / ружaн). Антоними могу
имати исти или различит корен (миран / немиран; живот / смрт).
◦ ХОМОНИМИ су речи истог облика (фонетског, графемског и
граматичког), а потпуно различитог значења, значења им нису ни у каквој
вези (коса – ʻпољопривредно оруђеʼ; коса – ʻвласи на главиʼ).
◦ ХОМОГРАФИ – Падао је град. Град је пун зеленила.
◦ ХОМОФОРМИ – Дошао је велики број студената. Број до сто, па крени!
 Шта је полисемија? Објасните настанак секундарних значења речи помоћу
метафоре, метонимије и синегдохе.
◦ ПОЛИСЕМИЈА је вишезначност речи.
◦ МЕТАФОРА –пренос значења заснован на уочавању сличности између два појма,
добијен поређењем, без изрицања имена појма који се пореди и поредбене
конструкције.
нога стола, корито брода, крило авиона, златно класје
◦ МЕТОНИМИЈА – промена значења речи или групе речи која је употребљена уместо
неке друге речи са којом је у логичкој вези.
Цео град спава; Цела школа га воли; Попио је чашу воде.
◦ СИНЕГДОХА – употреба имена дела целине за целину, и обрнуто; употреба једнине
да се означи множина.
имати кров (ʻимати кућуʼ); десет лица (ʻдесет људиʼ); Отворена је изложба енглеске
књиге (ʻенглеских књигаʼ)
Како се називају позајмљенице из грчког, турског, немачког, чешког, руског,
мађарског, енглеског и романских језика, а како речи из црквенословенског
језика?
◦ грцизми/грецизми – хиљада, друм, икона, манастир, библиотека, анђео, хор
◦ турцизми – бурегџија, кавгаџија, џезва, олук, мегдан, калуп, кашика, чаршија
◦ германизми – пегла, шраф, молер, мајстор, фарба, шалтер, шминка, флаша, штикла
◦ бохемизми (чехизми) – часопис, повод, спис, улога
◦ русизми – запета, услед, спутњик, кружок
◦ хунгаризми – соба, ашов, лопов, варош, ципеле, вашар, гулаш, салаш
◦ англицизми – спорт, тенк, тенис, трактор, трамвај, џемпер, викенд, софтвер, компјутер
◦ романизми – формула, акција, доктор, литература, балет, опера, машина, булевар
◦ црквенословенизми – мошти, свештеник, васиона, васкрснути (српскословенског
карактера); двери, љубовник, праведник, нишчи (рускословенског карактера)