IMENICE

Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.
Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči,
a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut
i priloške odredbe).

► Imenice muškog roda

otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion,  automobil, smeh, plač, kamen,
mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...
 ►Imenice ženskog roda
mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost,
sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...
 ►Imenice srednjeg roda
dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće,
drvo,  ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...

  Po značenju imenice se dele na:

☼  vlastite (vlastita imena bića, država, gradova, reka, planina.. ),
☼  zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama),
☼  zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru),
☼  gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu),
☼  misaone (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja),
☼  glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje) i
☼  brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).

GLAGOLI

Glagoli su promenjive reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko
zbivanje u prirodi.
  Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja  glagoli se dele na:
☼ svršene (označavaju završenu radnju) i
☼ nesvršene  (označavaju radnju koja koš traje).
  Zavisno od prelaznosti radnje na objekat  glagoli se dele na:
☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i
☼ neprelazne  (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).
Glagoli koji uz sebe imaju reč SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi
glagoli.
  Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na:
☼ nelične (ne menjaju se po licima) i
☼ lične  (menjaju se po licima).
  Nelični glagolski oblici su:
 ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se
ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju)
☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih
oblika ),
☼ trpni glagolski pridev,
☼ glagolski prilog prošli i
☼ glagolski prilog sadašnji.
  Lični glagolski oblici
☼ prezent - sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu
govorenja).
☼ perfekat - prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti,
pre trenutka govorenja),
☼ futur I - buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u
budućnosti, posle trenutka govorenja),
☼ imperfekat
☼ pluskvamperfekat
☼ aorist
☼ futur II
☼ imperativ i
☼ potencijal.
Promena glagola naziva se KONJUGACIJA.

PRIDEVI

Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju
neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i
padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela
predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
  Prema značenju pridevi se dele na:
☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),
☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je),
☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje),
☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i
☼ mesne (pokazuju mesto).
Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih
prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i
njih je u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ, bled...)
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino, Majin, Ivanov...) pišu se velikim slovom. 
Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na  -ski, -ški, -čkipišu se malim slovom
(srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški...)
  Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
☼ određene (svi pridevi)
☼ neodređene (opisni i gradivni pridevi)
Odrđeni pridevski vid označava nešto određeno. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu
određeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. U ženskom i srednjem rodu
određeni i neodređeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora
nastavka. Oblici određenog vida u ženskom rodu završavaju se dugim  a  u jednini  i dugim  i  u
množini.
Neodrđeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na
pitanje kakav?.
Neodređeni i odreženi vid prideva se različito menjaju po padežima.
Neodređeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo.
Neodređeni vid:  Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo.

  KOMPARACIJA PRIDEVA
Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava  naziva se komparacija.
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića,  kažemo da je pridev  u svom
osnovnom obliku koji se naziva  pozitiv. 
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu
osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se
naziva komparativ.  Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - iji, - ji,  -ši  na osnovni oblik
prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na
istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji
se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce  naj  na komparativ prideva. Rečica
se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom  j, ono se piše
dva puta. (jak - jač - najjači,  jasan - jasniji - najjasniji).
U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po
pravilima i oni spadaju u izuzetke.

  Izuzeci  komperacije prideva:

dobar - bolji - najbolji
zao - gori - najgori
veliki - veći - najveći
mali - manji - najmanji

ZAMENICE

Zamenice su promenjive vrste reči kojima se  zamenjuju  imena bića, predmeta i stvari, tj. 
zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na  imenične ipridevske zamenice.
  Imeničke zamenice
Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice.  One su u  rečenici   samostalne reči,  a
vrše službu subjekta ili objekta.
Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice.
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ženski rod) i broj (jednina i množina). 
Prilom promene po padežima lične zamenice mogu imati duže naglašene oblike ili kraće
nenaglašene oblike.
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrtebljava se u
službi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...)
SE nije lična povratna zamenica.
Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i
oba broja.
Vrste imeničkih zamenica:
☼ lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),
☼ lična povratna zamenica (sebe, se),
☼ upitne (ko?, šta?),
☼ neodređene (neko, nešto),
☼ odrične (niko, ništa) i
☼ opšte ili određene (svako, svašta) i
  Pridevske zamenice
Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili
imenskog dela predikata.  Kao  i  pridevi slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.
  Vrste pridevsih zamenica:
☼ prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo,
njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova),
☼ pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki, tolika,
toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo),
☼ odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije),
☼ neodređene(nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav,  nekakva, nekakvo, nečiji, nečije,
nečija),
☼ odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik,
nikolika, nikoliko),
☼ opšte ili
određene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije,ma čiji, bilo čiji, koji god..)

BROJEVI

Brojevi su promenjive vrste reči kojima se izražava koliko ima nečega na broju ili koje je nešto
po redu. U zavisnosti od toga se njima izražava dele se na  glavne iredne brojve.
  Glavni brojevi
Glavni brojevi su brojevi kojima se izražava koliko nečega ima na broju. Na osnovu toga šta
izražavaju brojevi su podeljeni na više podvrsta.
Vrste glavnih brojeva:
☼ osnovni ( dva, tri, pet...),
☼  zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro),
☼ brojne imenice na -ica (dvojica, trojica, petorica...) i
☼ brojni pridevi (dvoja, troja, petora...),
Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. Menjaju se po padežima
(jedan, ređe dva i tri, i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan  idva)
            tri dana,  osam jabuka,  šest šoljica,  sto dvadeset učenika
    Promena po podežima: nominativ: jedan, genitiv: jednog, dativ: jednom
    Promena po rodu: muški rod: jedan, ženski rod: jedna, srednj rod; jedno
Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ženskog pola ili skup mladih bića
označen zbirnom imenicom. Ne menjaju se ni po rodu, ni po broju, ni po padežima.
            dvoje mališana,  osmoro studenata,  petero dece,  desetoro jagnjadi
Brojne imenice na  - ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se samo po padežima.
            dvojica dečaka,  dvanestorica odbojkaša,  trojica drugova
    Promena po podežima: nominativ: dvojica, genitiv: dvojice, dativ: dvojici
Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju
množinu. Menjaju se samo po rodu.
            dvoja vrata,  troje makaze,  četvore farmerke, petore naočare
    Promena po rodu:  dvoja usta,  dvoje pantalone
  Redni brojevi
Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se i po rodu i po broju i po padežima.
           prvi čas,  druga nagrada,  četvrti festival, peto takmičenje
    Promena po podežima: nominativ: prvi, genitiv: prvog, dativ: prvom
    Promena po rodu: muški rod: prvi, ženski rod: prva, srednji rod; prvo
    Promena po broju: jednina: prva, množina: prve