Морфологија 1

ВРСТЕ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Као и у другим језицима, тако се и у српском језику све речи класификују у врсте на
основу неколико критеријума. У српском језику се речи деле у врсте на основу значења,
функције у реченици и граматичких карактеристика.

Све речи српског језика могу се поделити у десет врста:

именице прилози
придеви предлози
заменице везници
бројеви узвици
глаголи речце

Према својим граматичким карактеристикама, ових десет врста речи се може поделити на
две групе: променљиве и непроменљиве речи.

•именице
•заменице
променљиве
•придеви
речи
•бројеви
•глаголи

•прилози
•предлози
непроменљиве
•везници
речи
•узвици
•речце

Слика 1: Врсте речи и њихова подела

Променљиве речи мењају свој облик у зависности од функције које имају у тој реченици, а
непроменљиве речи остају увек исте.
У зависности од промене променљиве речи се могу поделити на две групе:

 речи са деклинацијом – именске речи (именице, заменице, придеви, бројеви)

 речи са конјугацијом – глаголске речи (глаголи)

Именске речи

Именице, заменице, придеви и бројеви1 сврставају се у једну групу – именске речи – јер
деле заједничке граматичке карактеристике. Тачније, у именске речи их сврстава
постојање граматичких категорија рода, броја и падежа.

Граматичка категорија рода

Граматичка категорија рода подразумева постојање облика за женски, мушки и средњи

род.
Граматика српског језика разликује природни и граматички род.
Природни род је заснован на разлици у половима.
 Мушки природни род имају оне именице које означавају особе (јединке) мушког
пола: син, отац, деда, учитељ, лав, вук и сл.
 Женски природни род имају именице које означавају особе (јединке) женског пола:
мајка, кћерка, баба, учитељица, лавица, жена и сл.
 Средњи природни род имају именице које означавају младунчад, односно, полно
недозрела бића: чедо, дете, пиле, јаре, теле и сл.
* Постојање средњег природног рода многи граматичари сматрају упитним, јер, како и јесте у природи,

јединка може бити или мушког или женског пола.

Граматички род настао је по аналогији према природном роду. Одређује се на основу

промене (деклинације) и на основу конгруентног атрибута (тај, та, то).
 Мушки грамтички род – именице које се у номинативу једнине завршавају на
сугласник, на -о и -е: човек, сапун, зид, јастук, град, телефон, сто, Марко, Павле и
сл.
1
Треба имати на уму да нису сви бројеви променљиви. У променљиве бројеве спадају основни бројеви
један, два, три и четири; сви редни бројеви и збирни бројеви (иако се у пракси ретко мењају).
  Женски граматички род – именице које се у номинативу једнине завршавају на -а и
на сугласник: жена, књига, чаша, столица, девојка, клупа, трава, љубав, радост,
глад, ноћ и сл.
 Средњи граматички род – именице које се у номинативу јд. завршавају на -о и -е:
пиле, дете, море, поље, село, дело, певање, цвеће, дрво и сл.

Граматичка категорија броја

Граматичка категорија броја заснована је на разлици између јединке и више јединки, па

тако у српском језику постоје облици за два броја – једнина и множина.

Граматичка категорија борја заснована је на реланом броју, односно, на броју јединки у

стварности. Ако обележава јединку, онда је реч у једнини, а ако обележава више јединки,
онда је реч у множини.

Овом правилу не одговарају све именице српског језика. Постоје оне које могу имати само
облике једнине или само облике множине.
 singularia tantum – именице које могу имају само облике једнине
 у ову групу спадају све збирне именице: цвеће, лишће, деца, браћа, господа,
студентарија, дрвеће, дугмад, пилад и сл.
 исто тако и градивне, властите, апстрактне и глаголске: песак, вино, брашно,
Марија, Београд, љубав, туга, певање, трчање и сл.

 pluralia tantum – именице које имају само облике множине

 именице које означавају парне делове тела: леђа, груди, плућа, уста и сл.
 именице које означавају предмете који су се састојали из два дела: маказе,
панталоне, врата, кола, хеланке, новине и сл.
 неки топоними (имена места): Вреоци, Добановци, Шимановци, Беране и сл.
* Ужице је именица која се налази у једнини. Погрешно је Ужице, Ужица, Ужицама итд.

 именице које означавају неке инструменте: даире, гајде, гусле и сл.

 имена неких празника: Цвети, Детињци, Оци и сл.
Падежи

Падежни систем српског језика чини седам облика, односно седам падежа.
Номинатив Ко? Шта? основни облик речи
никад не иде са предлозима
Генитив (Од) кога? Чега?
Датив Коме? Чему? може ићи са предлозима и без њих
предлози уз датив: к(а), према, упркос, насупрот
Акузатив Кога? Шта (видим)?
Вокатив Хеј... увек се одваја запетама
Инструментал С ким? Чим?
Локатив О коме? О чему? увек иде с предлозима
предлози уз локатив: у, на, о, по, при, (према)

Номинатив и вокатив су независни падежи, а остали су зависни.