Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Други

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 65

Наставна тема Морфологија
Наставна јединица Именице. Основно о деклинацији именица
Тип часа Обрада
Циљ часа Упознавање ученика са променама именица по падежима и поделом
именица на деклинационе врсте.
Образовни задаци  Упознавање ученика са грађењем падежних облика именица.
 Упознавање ученика са поделом именица на деклинационе
врсте.
Функционални задаци  Повезивање наученог са новостеченим градивом.
 Развијање способности уочавања односа, законитости, узрока
појединих промена у речима.
 Примењивање теоријског знања у пракси ‒ израда задатака.
 Мотивисање ученика да на примерима доказују своја
запажања.
Васпитни задаци  Истицање значаја познавања језика којим се служимо не само
на часовима, већ и у условима свакодневне комуникације.
 Неговање љубави према матерњем језику.
 Буђење радозналости и осећаја стрпљења и толеранције при
заједничкој изради задатака.
Кључни појмови Именице, падеж, деклинационе врсте именица
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту
Наставна средства Табла, креда
Место извођења Учионица
наставе
Корелација /
Литература и додатни  Весна Ломпар, Граматика – Уџбеник за други разред
материјал за гимназија и средњих стручних школа, Београд, Klett, 2013.
наставнике  Миодраг павловић, Књижевност у другом разреду гимназије
 и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2014.
Литература и додатни
материјал за ученике
Напомене

ТОК ЧАСА
Уводни део часа У уводном делу часа са ученицима се обнавља знање о падежима.
(2 минута) Колико падежа постоји у српском језику и који су то падежи?
Која питања нам помажу да откријемо у ком је падежу реч?
 1. Номинатив ‒ Ко? Шта?
2. Генитив ‒ (Од) кога? (Од) чега?
3. Датив ‒ Коме? Чему?
4. Акузатив ‒ Кога? Шта?
5. Вокатив ‒ Хеј!
6. Инструментал ‒ (С) ким? (С) чим?
7. Локатив ‒ О коме? О чему?
Главни део часа Утврђивање знања ученика о граматичкој основи речи, наставцима за
(38 минута) облик и грађењу падежних облика.
Шта је граматичка основа речи? Шта је наставак за облик?
Како се добија граматичка основа именица? Како се граде
падежни облици?
 Свака реч има један део који се никада не мења по роду, броју
и падежу и да се тај непромењиви део речи назива граматичка
основа речи. Промењиви део речи, који се додаје на
граматичку основу речи, назива се наставак за облик.
Граматичка основа именица (и именских речи) добија се тако
што се од генитива једнине одбија наставак за тај облик.
Падежни облици граде се тако што се на граматичку основу
именице дода одговарајући падежни наставак.
Пример: ген. јед. ученик-а
ученик = грам. осн.
падежни наставак за инстр. јед. ‒ ом
инстр. јед. им. ученик = учеником
На колико врста се деле именице?
 На основу промене, именице се деле у четири врсте.

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА I ВРСТЕ

По првој именичкој врсти мењају се именице које у
генитиву једнине имају наставак –а. То су именице мушког
рода које у номинативу једнине имају нулту морфему (-ø),
 тј. оне чија се основа завршава сугласником, као и именице
мушког и средњег рода чији се номинатив завршава
самогласницима -о и -е и чија основа у свим падежима
остаје неизмењена.
а) именице м.р.
једнина множина
ученик-ø прозор-ø учениц-и прозор-и
ученик-а прозор-а ученик-а прозор-а
ученик-у прозор-у учениц-има прозор-има
ученик-а прозор- ø ученик-е прозор-е
ученич-е прозор-у учениц-и прозор-и
ученик-ом прозор-ом учениц-има прозори-има
ученик-у прозор-у учениц-има прозор-има

Ученицима указати на одступања у падежним наставцима на

примерима из Граматике (67‒68).
 Промена именица средњег рода:
једнина множина
мест-о насељ-е мест-а насељ-а
мест-а насељ-а мест-а насељ-а
мест-у насељ-у мест-има насељ-има
мест-о насељ-е мест-а насељ-а
мест-о насељ-е мест-а насељ-а
мест-ом насељ-ем мест-има насељ-има
мест-у насељ-у мест-има насељ-има

У већини падежа поклапа се са променом именица мушког

рода.

Ученицима указати на одступања у падежним наставцима именица

средњег рода у односу на именица мушког рода на примерима из
Граматике (стр. 69).
 Именице страног порекла прве врсте на -о, -е или -у:
Именице страног порекла на -о:
 Ако је -о кратко у промени се замењује дугим
падежним наставцима (торнадо ‒ торнада, стампедо
‒ стампеда). У множини су најчешће средњег рода.
Одредите генитив следећих именица: кимоно, болеро, казино,
гето, либрето.
 Ако је -о дуго, остаје као део основе (сако ‒ сакоа,
пано ‒ паноа). Ове именице су и у једнини и у
множини мушког рода.
Одредите генитив следећих именица: биро, метро, плато, депо
трико.
Именице страног порекла на -е и -у:
 Готово у свим случајевима ови вокали су дуги, па
 остају као део основе (досије ‒ досијеа, дефиле ‒
дефилеа, интервју ‒ интервјуа, рандеву ‒ рандевуа).
Одредите генитив следећих именица: пире, сепаре, сиже, бифе,
атеље, табу, кану, какаду.
Именице страног порекла на -и:
 Између -и и падежног наставка пише се ј (такси ‒
таксија, жири ‒ жирија).
Одредите генитив следећих именица: деманти, алиби, лоби,
дерби.
Именице које се завршавају на -е, -и или -у, као и
властита имена на -о, -е, -и и -у и у једнини и у множини су
мушког рода (досијеи, интервјуи, Конго ‒ Конга, Чиле ‒ Чилеа,
Перу ‒ Перуа).

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА II ВРСТЕ

 По другој именичкој врсти мењају се именице средњег рода
чији се основни облик (ном. јед.) завршава вокалом –е или
-о, а чија се основа у зависним падежима, осим у
номинативу, акузативу и вокативу јед. проширује
сугласницима -н- и -т-. Образац њихове промене је:
једнина множина
име име-н-а
име-н-а име-н-а
име-н-у име-н-има
име име-н-а
име име-н-а
име-н-ом име-н-има
име-н-у име-н-има

једнина множина
дугме дугме-т-а
дугме-т-а дугме-т-а
дугме-т-у дугме-т-има
дугме дугме-т-а
дугме дугме-т-а
дугме-т-ом дугме-т-има
дугме-т-у дугме-т-има

Ученицима указати на одступања од уобичајене промене код

именица које проширују основу са -т- на основу примера из
Граматике (стр. 71).

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА III ВРСТЕ

 По трећој именичкој врсти мењају се именице женског и
мушког рода које се у номинативу једнине завршавају на -а,
а у генитиву једнине на -е.
 једнина множина
жен-а тат-а жен-е тат-е
жен-е тат-е жен-а тат-а
жен-и тат-и жен-ама тат-ама
жен-у тат-у жен-е тат-е
жен-о тат-о жен-е тат-е
жен-ом тат-ом жен-ама тат-ама
жен-и тат-и жен-ама тат-ама
Ученицима указати на одступања у падежним наставцима на основу
примера из Граматике (стр. 72).

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА IV ВРСТЕ

По четвртој именичкој врсти мењају се именице женског
рода које се у номинативу једнине завршавају сугласником
(тј. као видљив, имају сугласнички завршетак), а у генитиву
имају наставак -и.
једнина множина
ствар-ø ствар-и
ствар-и ствар-и
ствар-и ствар-има
ствар-ø ствар-и
ствар-и ствар-и
ствар-ју (ствар-и) ствар-има
ствар-и ствар-има
Ученицима указати на одступања у падежним наставцима на основу
примера из Граматике (стр. 73).
Примери: реч, љубав, дружељубивост, моћ, болест, ствар, крв итд.
Завршни део часа У завршном делу часа приступити изради задатака из Граматике (стр.
(5 минута) 77‒81), а остатак урадити за домаћи.
За наредни час ученици треба да прочитају Смрт Смаил-аге Ченгича
Ивана Мажуранића и да обрате пажњу на лик аге, сукоб принципа
моћи и етичког принципа, мотиве страха, мржње и освете, идеју о
пролазности славе и моћи, колективно и индивидуално у делу као и
на језичко-стилска средства.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 Именице
Деклинација

I ‒ мушки род на сугласник и мушки и средњи род на -о и -е

(ученик, прозор, место, насеље, зид, глас, храст)

II ‒ средњи род на -е, са проширењем основе у зависним падежима сугласницима -н- и -т-
(дугме, име, кубе, раме, време, дете, пиле, унуче)

III ‒ женски и мушки род на –а

(жена, судија, песма, књига, тата, слуга, комшија, Јелена, Никола)

IV ‒ женски род на сугласник

(љубав, вест, ствар, ноћ, глад)