You are on page 1of 5

Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Први

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 84


Наставна тема Фонетика
Наставна јединица Морфофонологија; Једначење сугласника по звучности
Тип часа Обрада
Циљ часа Упознавање ученика са облашћу проучавања морфофонологије и
гласовној промени једначење сугласника по звучности
Образовни задаци • Упознавање ученика са облашћу проучавања
морфофонологије;
• Разликовање фонолошки и морфолошки условљених
алтернација;
• Уочавање услова под којима долази до једначења по
звучности;
• Уочавање гласовних алтернација на конкретним примерима;
• Упознавање ученика са правописном нормом поводом
одступања од једначења по звучности.
Функционални задаци • Оспособљавање ученика за примену правописне норме
поводом једначења по звучности;
• Снажење навике код ученика да повезује раније обрађено
градиво са новим;
• Развијање говорне културе ученика.
Васпитни задаци • Развијање радозналости код ученика за уочавање језичких
појава;
• Увиђање потребе континуираног рада на упознавању језичких
појава ради побољшања сопствене језичке културе.
Кључни појмови Морфофонологија, алтернација, једначење по звучности
Образовни исходи • Ученик поседује знања из о области проучавања
морфофонологије;
• Ученик разликује фонолошки и морфолошки условљене
алтернација;
• Ученик уочава услове под којима долази до једначења по
звучности;
• Ученик уочава гласовне алтернације на конкретним
примерима;
• Ученик поседује знања о правописној норми поводом
одступања од једначења по звучности.
• Ученик примењује правописну норму поводом једначења по
звучности;
• Ученик повезује раније обрађено градиво са новим.
• Ученик развија говорну културу;
• Ученик показује радозналост за уочавање језичких појава;
• Ученик увиђа потребу континуираног рада на упознавању
језичких појава ради побољшања сопствене језичке културе.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Монолошка, дијалошка
Наставна средства Табла, креда, Граматика
Место извођења Учионица
наставе
Корелација /
Литература и додатни • Весна Ломпар, Граматика – Уџбеник за први разред
материјал за гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд 2012.
наставнике
Литература и додатни •Весна Ломпар, Граматика – Уџбеник за први разред
материјал за ученике гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд 2012.
(стр. 99-100)
Напомене Примери за гласовне промене преузети су из Граматике Весне
Ломпар.

ТОК ЧАСА
Уводни део часа Припремни разговор са ученицима за обраду наставне јединице о
(5-10 минута) гласовним променама.
• У претходном полугодишту бавили смо се предметом
проучавања фонолофије, а то је била фонема. Предмет
проучавања морфологије је морфема, чиме ћемо се озбиљније
бавити наредне школске године. Међутим, морфофонлогија,
којом се ми данас бавимо проучава понашање фонема у
промени речи (деклинацији, коњугацији, компарацији) и
творби речи.
• На пример, неке фонеме у појединим положајима у промени
речи се мењају: у вокативу једнине именице јунак уочићемо да
је дошло до промене крајње фонеме јуначе. Или, именица рука
ће у творби речи, у деминутиву, дати облик ручица и можемо
приметити да се крајње фонема корена речи рук- променила.
• Дакле, чиме се бави морфофонологија?
Морфофонологија се бави променама (алтернацијама) фонема
у промени и творби речи.

Главни део часа Реч алтернација је латинског порекла и означава смењивање, узајанму
(25-30 минута) замену. До алтернације (замене) гласова долази у промени облика
речи (деклинацији, коњугацији, компарацији) и приликом грађења
нових речи од постојећих основа.
Зависно од тога шта је условило замену гласова, разликујемо две
врсте алтернација:
- Фонолошки условљене алтернације, које су везане за
природу гласова и њихову неспојивости у српском језику. На
пример, када се нађу један до другог два гласа неједнака по
звучности, први се мора заменити својим звучним/безвучним
парњаком – бег+ство =бекство.
- Морфолошки условљене атернације, које су везане за
морфолошку или творбену категорију и последица су раније
извршених промена у историји језика. На пример, промена
именице јунак, коју смо помињали на почетку часа.
На стр. 80 ваших Граматика погледајте табелу гласовних промена
према томе да ли су фонолошке и морфолошке и научите је.
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
Као што смо већ поменули на почетку часа, када се у једној речи
нађу један до другог два сугласника неједнака по звучности, први
сугласник се једначи према другом. У питању је гласовна промена
која се зове једначење по звучности.
• Наведите парове звучних и безвучних сугласника у српском
језику.
звучни Б Д Г Ђ Ж З Џ / / /
безвучни П Т К Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

• На примеру речи „расформирати“ (раз+формирати)


објасните шта се догађа са безвучним гласовима који немају
своје парњаке?
Гласови Ф, Х и Ц остају неизмењени, али они учествују у замени,
тако што звучне сугласније пре њих смењују безвучни парњаци.
Сонанти својом звучношћу, пак, не утичу на промену (сјединити).

Ученицима наводим примере за парове звучних и безвучних гласова и


подстичем њих да допринесу својим примерима.
Б/П српски, голупчић, ропски, пољупца, ждрепче
П/Б тобџија, оклобџија

Д/Т откопати, поткупити, напретка, ретка


Т/Д примедба, свадба, косидба

Г/К бекство, друкчије


К/Г бурегџиница, свагда, ђеврегџија

Ђ/Ћ риђкаст, роћко, жећца

Ж/Ш мушки, друшкан, дршка, предлошка


Ш/Ж задужбина, вежба

З/С испричати, дрска, распитати, бескрај


С/З зближити се, гозба, збрзати

Џ/Ч кембрички
Ч/Џ наручџбина, враџбина, срџба

За све примере који имају творбу која је за поједине ученике


компликованија, ученике прозивам да на табли напишу основу речи и
наставак за творбу.

Ученицима се напомиње да се у говору једначење сугласније по


звучности увек врши, али да у писању постоје одређена одступања,
која постоје да не би превише прикрила основно значење речи.

Одступања:
- Д остаје звучно испред безвучних С и Ш: подсмех, представа,
градски, одшетати, одшколовати, предсобље и сл.
- Ђ остаје звучно испред безвучног С: вођство
- У сложеним речима у којма би једначење по звучности дало
удвојени сугласник нема једначења по звучности, као и у
сложенициама страног порекла (на споју саставних делова):
подтачка, подтекст, предтурски, одтуговати, субполаран;
постдипломски, нокдаун, драгстор, брејкденс, пингпонг.
- Нема једначења по звучности у властитим именицама страног
порекла: Вашингтон, Бангкок, Хонгконг, Мекдоналд, Бредшо,
Вебстер, итд. Међутим, сугласници С, З и Ш, углавном се
једначе: Глазгов од Glasgow, Ружди од Rushdie.
Завршни део часа У завршном делу часа ученицима се задају вежбања од 1 до 9 на стр.
(3-5 минута) 99 и 100 њихових Граматика.
Ученици се подсећају да за наредни час обнове своје знања из
средњовековне књижевности, пошто ћемо имати час синтезе градива.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Једначење сугласника по звучности

Морфофонологија – замена фонема у промени и творби речи

Фонолошке условљене алтернације и морфолошки условљене алтернације


(стр. 80)

примедба – примет(ити) + ба

свагда – свак(и) + да

задужбина – за + душ(у) + бина

вежба – веш(т) + ба

зближити се – с + ближити се

ПРИЛОЗИ

You might also like