ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 55

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик
Морфофонологија. Преглас (алтернација о : е); превој вокала. Писање сонанта ј и консонанта
Наставна јединица:
х
Тип часа: Обрада
 Упознавање ученика са прегласом (алтернацијом о : е) и превојем вокала као морфолошки
Циљ часа: или творбено условљеним алтернацијама; обнављање и утврђивање знања о правописним
правилима за писање сонанта ј и консонанта х
Ученик ће бити у стању да:
 дефинише преглас (алтернацију о : е) и превој вокала као морфолошки или творбено
условљене алтернације и одреди фонолошки контекст у којем се јављају;
 објасни зашто се преглас (алтернација о : е) и превој вокала одређују као морфолошко-
творбене алтернације;
 наведе у којим случајевима промене и творбе речи налазимо резултате прегласа (алтернације
о : е) и превоја вокала и документује их примерима;
 препознаје преглас (алтернацију о : е) и превој вокала и описује и објашњава
Очекивани исходи
морфофонолошки контекст у којем долази до ових алтернација;
на крају часа:
 уочава и описује примере изостајања прегласа и дублетних облика и коментарише
нормативна решења;
 доследно примењује правописну норму у писању сонанта ј и консонанта х;
 повезује знања из области фонетике и морфофонологије стечена у основној школи са новим
знањима;
 примењује обновљена, проширена и новостечена знања у решавању конкретних питања,
задатака и вежби;
 објасни и примени нормативна решења у реализовању и писању гласовних промена.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Граматика, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема, рад с подацима и информацијама, компетенција за
компетенције: учење
 *Унутарпредметна корелација (фонетика са фонологијом, морфологија, творба речи; дијалекти;
Међупредметно повезивање:
историја језика; правопис, језичка култура)
Морфолошки или творбено условљена гласовна алтернација, алтернанти, артикулација гласова,
Кључни појмови:
вокали
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Упознаје ученике са циљем часа.
 По потреби, проверава да ли су ученици
успешно урадили домаћи задатак и
позива их да заједнички разреше
Уводни део часа евентуалне недоумице.
(5 минута)  Спроводи сажету рекапитулацију знања о
непостојаном а и преласку л у о,
подстичући ученике да ноаводе реченице
са примерима који илуструју ове
алтернације.
Главни део часа  Објашњава преглас и превој вокала и у
(35 минута) сарадњи са ученицима утврђује у којим
врстама и облицима речи се појављују
ове алтернације.
 Организује наставни разговор тако да се
знања о прегласу и превоју вокала
усвајају кроз коришћење знања из
фонетике и морфологије са творбом речи.
 Подстиче ученике да објасне зашто су
изговору и писању гласова ј и х
посвећени посебни одељци у Правопису.
 Усмерава ученике да примене знања о
писању сонанта ј и консонанта х раде-ћи
Вежбања у Граматици (Сонант ј;
Консонант х, стр. 113) и да решења
образлажу на основу објашњења и
правила датих у Граматици.
 Подстиче ученике да образлажу своје
Планиране активности ученика:
 Сажето приказују непостојано а и прелазак л
у о и наводе као илустрацију реченице
сачињене као домаћи задатак .
 Прате упутства наставника и излагања
других ученика.
 Уз наставникова упутства и подстицаје
одређују у којим се условима у промени и
творби речи уочавају преглас и превој
вокала.
 Наводе језичке примере којима документују
и поткрепљују своје закључке.
 Описују са фонолошког и морфолошког
становишта примере у којима се запажају
резултати прегласа и превоја вокала.
 Разматрају нормативна решења у вези с
прегласом (изостајање алтернације, дублетни
облици).
 Уз наставниково усмеравање, утврђују у
којим се врстама и облицима речи запажа
преглас
 Уочавају превој вокала тако што пореде
 одговоре и поткрепљују их примерима.
 Вреднује одговоре ученика.
 По потреби, додатно усмерава и допуњује
одговоре ученика.
 Ангажује што већи број ученика и
мотивише их да активно учествују у
обради новог градива.
 Бележи на табли битне појмове,
закључке, илустративне примере и сл.
 Упућује ученике на израду одабраних
питања и задатака у Граматици
(Вежбања: Алтернација о : е, стр. 110, 1–
2; Превој вокала, стр. 110–111, 1–3).
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
 Организује сажету рекапитулацију
битних закључака о прегласу и превоју
вокала.
 Упућује ученике да за домаћи задатак
доврше Вежбања у Граматици (уколико
сва питања и задаци нису урађени на
часу), прочитају прилог у рубрици
Завршни део часа Занимљивости (стр. 98), проуче рубрику
(5 минута) Пази! (стр. 97, 99, 100) и размисле о
Питањима са маргине.
 Саопштава да се на следећем часу
систематизују знања о гласовним
алтернацијама и да после тога следи
писана провера знања из фонетике са
фонологијом и морфофонологијом
(израда теста).
Начини провере  праћење и вредновање излагања ученика
остварености исхода:  адекватна и активна примена лингвистичких термина у излагањима
 успешност у решавању задатих питања и вежби
 оспособљеност за поткрепљивање излагања одговарајућим примерима и повезивање старих и
облике глагола или корене речи повезаних
творбеним процесом и уочавају измену
вокалског састојка у корену.
 Примењују новостечена знања о прегласу и
превоју вокала кроз израду одабраних
питања, задатака и вежби у Граматици.
 Обнављају, проширују и утврђују знања о
писању сонанта ј и консонанта х на основу
објашњења, примера и задатака у
Граматици.
 Образлажу своје одговоре прецизно и јасно,
уз навођење илустративних примера.
 Коментаришу решења, постављају питања,
траже додатна објашњења.
 Описују и објашњавају преглас и превој
вокала.
 Коментаришу најављену израду теста,
постављају питањау вези са тестом и
припремом за његову израду.
 Самокритички процењују своје познавање
области предвиђених за писану проверу и
планирају припрему.
 нових знања
 резултати остварени на тесту
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 ПРЕГЛАС (ПРОМЕНА О У Е, АЛТЕРНАЦИЈА О : Е)
О иза предњонепчаних гласова, р, ц, шт, жд  Е
Преглас у промени и творби речи
село : поље номинатив јд. именица средњег рода
селом : пољем инструментал јд. именица средње рода
градом : крајем инструментал јд. именица мушког рода
градови : крајеви номинатив мн. именица мушког рода
жено : другарице вокатив једнине вишесложних именица женског рода на -
ица
добро : туђе придеви средњег рода у једнини
Богданов : Милошев присвојни придеви (-ов/-ев)
Богдановић : Милошевић презимена изведена од придева са суфиксом -ев
северозапад : кућепазитељ спојни вокал у сложеницама
Изостајање алтернације:
– Бечом, спрејом, кејом, Сењом, јежо, флешом... (дисимилација самогласника)
Дублети: лекарем/лекаром, лекарев/лекаров; сликарем/сликаром, сликарев/сликаров...
ПРЕВОЈ ВОКАЛА
брати : берем   : е
звати : зовем   : о  промена глагола
родити : рађати  о :а  глаголи сродних основа
дотаћи : дотицати  а : и  глагол и именица настала
рећи : рок  е : о од њега
утећи : утицати  е : и
грмети : гром   : о
  е,   о, о  а, а  и, е  о, е  и и сл.

СОНАНТ Ј
Сонант ј се пише:
– између и и свих вокала, изузев о: жирија, радија, дијалог, дијета, досије, пијук, стадијум, таксију...
– у императиву глагола на –ијем у 1. л. јд. презента: пиј, разбиј, залиј...
– у придевима на –ски изведеним од именица на –ија: историјски, хемијски...
Сонант ј се НЕ пише:
– између и и о: виолина, фиока, камион...
(осим ако речи садрже ј у основном облику – артеријом, судијом, вијорити и сл.)
– испред вокала и којем претходи други вокал: мозаик, шеик, даире, наиме...
(осим ако речи имају ј у основи – издајица, есејистички, сојин и сл.)

КОНСОНАНТ Х
– хлеб, хаљина, страх...
– добрих, старих таквих, других; падох, лупнух, бих, прочитах...