ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 61

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Библија. Стари завет. Прва књига Мојсијева: Легенда о потопу

Тип часа: Обрада

 Упознавање ученика са Библијом и структуром Библије
Циљ часа:  Упознавање ученика са тематско-мотивском структуром и значењима старозаветне Легенде о
потопу и својствима библијског стила
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  изнесе основне податке о настанку и развоју хебрејске књижевности и пореклу и настанку
Библије;
 прикаже састав Библије и наводи битне библијске митове, легенде и мотиве;
 образложи историјски и религијски значај и књижевну вредност Библије;
 уочи својства библијског стила у Легенди о потопу и документује их примерима;
 примени књижевнотеоријска знања о структурним елементима епског дела у анализи Легенде
о потопу;
 саопштава утиске, мисли, осећања и ставове побуђене читањем Легенде о потопу;
 упореди слику потопа у старозаветном тексту и Епу о Гилгамешу; документује мотив потопа
као интернационални мотив;
 прати однос сижејних и композиционих целина у Легенди о потопу и поделе на поглавља и
пасусе (алинеје) у тексту;
 објасни однос човека и старозаветног Бога и уочи антропоморфне елементе у представи о
Богу; аргументује улогу Бога у успостављању и поштовању моралног поретка;
 тумачи симболику бројева који се појављују у Легенди о потопу;
 тумачи симболику мотива ветра/ваздуха, гаврана, голубице и маслинове гранчице, дуге;
 образложи сугестивност описа потопа (метафоре, хиперболе, набрајање, анафора,
полисиндет);
 запажа средства којима се Легенди придаје историјска веродостојност (елементи летописа и
хронике);
 разматра смисао завршног божјег благослова и завета између Бога, човека и свих „живих
 твари”
 актуелизује приказани догађај (потоп – мотив пропасти/смака света) и човеков страх од
природних катастрофа;
 аргументовано образлаже естетички суд о уметничкој вредности Легенде о потопу.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстуална, аналитичко-синтетичка, демонстративна

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Естетичка компетенција, решавање проблема, одговоран однос према околини, компетенција за
компетенције: целоживотно учење, комуникација
Историја, Ликовна култура, Музичка култура, *унутарпредметна корелација (мит и митологија,
Међупредметно повезивање:
легенда, књижевност старог века, интернационални мотиви)
Кључни појмови: Хебрејска књижевност, Библија, састав Библије, преводи Библије, библијски стил, Стари завет

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
 Упознаје ученике са циљевима часа.  Говоре о књижевности старог века.
 Подстиче ученике да сажето представе  Износе податке о настанку, развоју и главним
општа обележја књижевности старог века остварењима хебрејске књижевности.
и, посебно, хебрејске књижевности.  Наводе, уз подстицаје и усмеравање
 У сарадњи са ученицима, приказује наставника, дела књижевне, ликовне и
порекло, настанак и састав Библије. музичке уметности надахнута библијским
 Подстиче ученике да наводе дела мотивима.
књижевне, ликовне и музичке уметности  Наводе библијске ликове, мотиве, наративе,
Уводни део часа надахнута библијским мотивима; по изреке који су им одраније познати.
(10 минута) потреби, допуњава излагања ученикâ.
 Позива ученике да се присете библијских
ликова, мотива, наратива, изрека који су
им одраније познати.
 Наглашава и образлаже историјски,
религијски, књижевни значај Библије.
 Издваја и сажето приказује делове
Библије са највишом књижевном
вредношћу.
Главни део часа  Подстиче ученике да износе своје утиске
(30 минута) о Легенди о потопу и размишљања на
која их је побудила.
 Усмерава ученике да локализују Легенду
о потопу унутар сложене библијске
структуре.
 Води наставни разговор тако да ученици
самостално долазе до битних закључака о
теми и мотивима, композиционим и
сижејним целинама, значењима,
стваралачким и језичко-стилским
поступцима оствареним у делу.
 Упућује ученике да упореде слику потопа
у Легенди о потопу и Епу о Гилгамешу.
 Покреће расправу о интернационалном
карактеру мита о потопу.
 Усмерава ученике да размотре однос
сижејних и композиционих целина и
тексту и његове графичке организације
(поглавља, алинеје).
 Подстиче ученике да објасне однос Бога
и човека, тумаче мотивацију за избор
Ноја као човека који ће преживети потоп,
улогу Бога у утврђивању и одржавању
моралног поретка и запажају елементе
персонификације у представи о Богу.
 Наводи ученике да тумаче симболику
бројева и мотива воде, ветра/ваздуха,
гаврана, голубице са маслиновом
гранчицом, дуге.
 Упућује ученике да анализирају обраћања
Бога Ноју и значење одсуства.
 Нојевих реплика и питања.
 Усмерава пажњу ученика на појединости
 Износе своје утиске, ставове и вредносне
судове поводом Легенде о потопу.
 Утврђују да се Легенда о потопу налази у
Старом завету, у Књизи постања.
 Пореде слику потопа у Легенди о потопу и
Епу о Гилгамешу.
 Износе претпоставке о узроцима честог
тематизовања потопа у древним
књижевностима и митологијама.
 Разматрају однос сижејних и композицијских
целина у Легенди о потопу и поделе текста
на поглавља (одељке) и пасусе (алинеје).
 Објашњавају однос човека и Бога и став Бога
као творца света, природе, човека и свих
живих бића према властитом делу..
 Запажају елементе персонификације и
антропоморфне елементе у представи о Богу.
 Препознају Бога као врховну моралну
инстанцу која утврђује, одржава и брани
друштвени и морални поредак и тумачи
потоп као божју казну за моралне девијације
и непокорност људи.
 Анализирају Господова упутства за грађење
„небеског ковчега” (Нојеве лађе, барке, Арке)
и спасавање живог света од потопа и сврху
тог поступка.
 Образлажу естетичку делотворност сцене
потопа, издвајајући примере хипербола,
метафора, анафора, полисиндета, набрајања,
понављања, инверзија.
 Уочавају бројеве у тексту и тумаче њихову
функцију и симболику.
 Издвајају и тумаче Господова обраћања Ноју;
уочавају Нојеву беспоговорну покорност.
 Објашњавају сврху и значење жртвених
 у сцени потопа и поступке који
доприносе обликовању упечатљиве,
узбудљиве, монументалне слике
природне катастрофе космичких размера.
 Позива ученике да запажају начине
стварања утиска веродостојности
приказаних збивања и ликова и објасне
сврху оваквих поступака.
 Објашњава појам библијског стила и
усмерава ученике да уочавају његове
особености.
 Наводи ученике да у одговорима користе
адекватне књижевнотеоријске термине.
 Побуђује код ученика радозналост за
читање других библијских текстова.
 Истиче и бележи на табли кључне речи,
нове појмове и закључке.
 Охрабрује ученике да активно учествују у
наставном дијалогу.
 Подстиче ученике да своје одговоре
поткрепљују примерима и цитатима из
дела.
 Усмерава наставни разговор и по
потреби, допуњује закључке ученика.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
Завршни део часа  Подстиче ученике да, у светлу еколошког
(5 минута) загађења и климатских промена,
коментаришу човеков однос према
обреда у друштвима старог века и тумаче
Нојеву „жртву паљеницу” као израз
верности, покорности и захвалности Богу за
савете, поуке и спас од разорне олује.
 Тумаче симболику мотива воде и ветра,
гаврана, голубице са маслиновом гранчицом,
дуге.
 Посебно коментаришу завршне Господове
речи и смисао благослова којим се обнавља и
јамчи савез Бога и човека.
 Указују на примере прецизног датирања
догађаја и одређивање њиховог трајања и
закључују да се тиме ствара утисак
веродостојности приказаних збивања и
ликова, а текст добија обележја летописа или
хронике.
 Одређују својства библијског стила
(понављања, устаљени бројеви, општа
места/топоси, анафора, полисиндет,
набрајање и градација, инверзије, архаична
лексика, метафоре и симболи, алегоријска
значења, наративност, ритмичност,
узвишеност, реторичност).
 Излагања документују примерима из текста.
 Прате објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Размишљају и самостално закључују,
повезујући претходна и новостечена знања.
 Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
аргументовано, водећи рачуна о структури
својих излагања.
 Уважавају другачије ставове.
 Износе и образлажу своја размишљања и
ставове о човековом односу према природи и
одговорности за будућност Земље.
 природи и одговорност за судбину
планете.
 Задаје ученицима да у школским
свескама начине кратак подсетник
језичких појава по којима препознајемо
библијски стил и документују их
примерима из текста.
 Упућује ученике да прочитају одломак из
Пјесме над пјесмама и припреме се за
разговор о делу према објашњењима и
Тумачењу у Читанци (стр. 104–105).
 праћење учешћа ученика у тумачењу дела, њихових закључака и одговора
 изложени подаци о пореклу, настанку и саставу Библије
 образложен религијски, историјски и књижевни значај Библије
 заинтересованост ученика за тематику Легенде о потопу
Начини провере
 мотив потопа сагледан као интернационални мотив
остварености исхода:
 протумачена значења главних симбола и симболика бројева
 сачињен подсетник језичких појава са примерима који поткрепљују својства библијског стила
 документована уметничка вредност дела
 у школским свескама забележени битни закључци интерпретације
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
БИБЛИЈА. СТАРИ ЗАВЕТ. ПРВА КЊИГА МОЈСИЈЕВА КОЈА СЕ ЗОВЕ ПОСТАЊЕ: ЛЕГЕНДА О ПОТОПУ

Хебрејска књижевност Библија (Свето писмо) – 13. в. пре н. е. – 1. в. н. е.:

Стари завет – јудаизам, верско учење, морални кодекс, обичаји, историја
и легенде јеврејског народа
Нови завет – хришћанска религија, живот и учење Исуса Христа
– Преводи Библије (Читанка, стр. 108)
Превод на српски језик: Вук Караџић, Нови завјет (1847); Ђура Даничић, Стари завјет (1868)
– Структура Библије (Читанка, стр. 98)
–
Легенда о потопу
– Закони (Петокњижје, Пентатеух, Тора), Књига постања
– Потоп – интернационални мотив
– Природна катастрофа  божја казна: митско мишљење; потоп – митска категорија: знак новог почетка и обнове
– Бог: свемоћан, строг, суров, немилосрдан, али и праведан, тежи да сачува људски род и жива бића од потпуног уништења
– „Небески ковчег“ (Нојева барка, лађа, Арка): симбол спасења, Христове цркве
* Врата на ковчегу: улазак у заштићен простор, излазак у очишћени свет
– Ноје: „праведан и безазлен“, веран, послушан, захвалан Богу за спасење
– Дескрипција потопа: хиперболе, метафоре, анафора, полисиндет, инверзије, понављања и градацијски низ
– Симболика бројева:
* седам – свеукупност простора и времена, целовитост небеског и земљског,
довршеност и могућност обнављања
* четрдесет –припрема, кушање, казна
– Симболи: вода и ветар (ваздух) – извори живота, обнављање и прочишћење од греха
* гавран – доносилац лоших вести, смрт, жалост, самоћа
* голубица – чистота, безазленост, невиност, мир; Свети дух
* маслинова гранчица – мир, хармонија
* дуга – мост између неба и земље; помирење и склапање новог савеза Бога и људи
– Библијски стил: понављања, устаљени бројеви, општа места/топоси, анафора, полисиндет, набрајање и градација, инверзије, архаична
лексика, гл. облици за прошло и давно прошло време, метафоре и симболи, алегоријска значења, наративност,
ритмичност, узвишеност, реторичност1

1
Карактеристике библијског стила не морамо писати на табли, већ задати ученицима да у школским свескама начине кратак подсетник језичких
појава по којима га препознајемо и документују их примерима из текста.