ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 5

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик
Наставна јединица: Општи појмови о језику: основне науке које се баве језиком
Тип часа: Обрада
 Упознавање ученика са језиком као системом знакова и научним дисциплинама лингвистике
Циљ часа: као опште науке о језику: фонетика са фонологијом, морфофонологија, морфологија,
лексикологија, синтакса, текстуална лингвистика, стилистика
Ученик ће бити у стању да:
 опише језик као хијерархијски устројен систем;
 прикаже области проучавања фонетике и фонологије, морфофонологије, морфологије,
лексикологије, синтаксе, текстуалне лингвистике, стилистике;
 разликује области проучавања различитих дисциплина науке о језику;
 повезује претходно стечена знања са областима проучавања науке о језику;
 примени обновљена, проширена и новостечена знања у решавању конкретних питања,
задатака и вежби;
 наводи језичке појаве које проучавају поједине дисциплине науке о језику и документује
Очекивани исходи
излагање конкретним примерима;
на крају часа:
 прати излагање наставника;
 прати појединачна излагања других ученика;
 излаже раније усвојена знања о језичкој структури, лингвистици као општој науци о језику и
њеним дисциплинама;
 наводи различите језичке појаве и одређује лингвистичку дисциплину која је проучава;
 уочава повезаност лингвистичких дисциплина кроз анализу одабраних примера (фонетика и
фонологија – морфофонологија; морфофонологија – морфологија; морфологија – синтакса;
морфологија – лексикологија; фонетика и фонологија – стилистика итд.);
 запажа и објашњава ограничења у комбиновању језичких јединица унутар језичког система.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: Граматика, школске свеске, табла, креда/фломастер
Међупредметне
Комуникација, сарадња, решавање проблема, рад с подацима и информацијама
компетенције:
*Унутарпредметна корелација (глас, слог, морфема, реч, реченица, текст; знања о основним наукама
Међупредметно повезивање:
о језику стечена у основној школи)
Кључни појмови: Језик, хијерархијска структура језика, наука о језику
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
 У сарадњи са ученицима  Представљају резултате израде домаћег задатка.
коментарише текстове које је
требало прочитати за домаћи
Уводни део часа
задатак.
( 10 минута)
 Проверава да ли је било нејасноћа и
недоумица при изради вежби из
Граматике.
Главни део часа  Подстиче ученике да излажу знања о  Прате излагање наставника.
( 30 минута) језичкој структури и лингвистици  Прате појединачна излагања других ученика.
као општој науци о језику стечена на  Излажу раније усвојена знања о језичкој
претходним часовима. структури, лингвистици као општој науци о језику
 Подстиче ученике да прикажу и њеним дисциплинама.
предмет проучавања лингвистичких  Наводе различите језичке појаве и одређују
дисциплина познатих из основне лингвистичку дисциплину која их проучава.
школе (фонетика, морфологија,  Уочавају повезаност лингвистичких дисциплина
синтакса, лексикологија, кроз анализу одабраних примера (фонетика и
стилистика). фонологија – морфофонологија; морфофонологија
 Усмерава ученике да наводе – морфологија; морфологија – синтакса;
конкретне језичке појаве које су морфологија – лексикологија; фонетика и
предмет проучавања појединих фонологија – стилистика итд.).
лингвистичких дисциплина и да  Запажају и објашњавају ограничења у
своја излагања илуструју комбиновању језичких јединица унутар језичког
примерима. система.
 Упућује ученике на поређење  Приступају језичкој анализи текста са становишта
језичких појава које се проучавају на различитих лингвистичких дисциплина.
часовима српског и различитих
 страних језика.
 Допуњује и проширује излагања
ученика о појединим лингвистичким
дисциплинама.
 Посебно издваја и објашњава појам
и предмет проучавања дисциплина
које нису посебно разматране у
основној школи (фонологија,
морфофоно-логија, текстуална
лингвистика).
 Прецизира које су језичке јединице
предмет проучавања одређених
дисциплина и указује на повезаност
хијерархијске устројености језичке
структуре и успостављања система
унутар науке о језику.
 Указује на повезаност стилистике и
проучавања књижевног дела.
 На табли исписује називе
лингвистичких дисциплина и
њихове основне језичке јединице.
 Упућује ученике да провере знања  Решавају задатке и питања у Вежбањима у
стечена на часу кроз израду вежби у Граматици.
Граматици.  Постављају питања и траже додатна разјашњења у
 Прати и вреднује рад и понашање вези са садржајем наставне јединице.
Завршни део часа
ученика током читавог часа.
( 5 минута)
 Упућује ученике да се припреме за
утврђивање знања о општим
појмовима о језику и науци о језику
на следећем часу.
Начини провере  Праћење активности и вредновање одговора и закључака ученика
остварености исхода:  Успешно урађена вежбања у Граматици
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ОПИС ТОКА ЧАСА

Уводни део часа

Наставник подсећа ученике на домаћи задатак, те ученици излажу садржај и коментаришу текстове из рубрике
Занимљивости и одговарају на Питања са маргине. Објашњавају да је слика Питера Бројгела инспирисана митом о
Вавилонској кули и тумаче поруку мита о значају језичког споразумевања.
Најављујемо ученицима да ће данас проширити знања о наукама о језику стечена у основној школи. Подсећамо се
дефиниција језика и лингвистике и посебно задржавамо на хијерархијској устројености језика. Наставник показује и
примерима документује да су науке о језику повезане са хијерархијом језичких јединица – од гласа до текста.

Главни део часа

Наставник мотивише ученике да, на основу знања стечених у основној школи, одреде појам и предмет проучавања језичких
дисциплина које су им познате из основне школе (фонетика, морфологија са творбом речи, лексикологија, синтакса) и
допуњује њихова излагања. Посебно ће се задржати на наукама о језику са којима се ученици први пут сусрећу – фонологији,
морфофонологији, текстуалној лингвистици. Уз лексикологију, помиње и фразеологију, терминологију, етимологију,
 ономастику. Важно је указати на својства основних језичких јединица сваке од дисциплина (глас и фонема, морфема и реч,
лексема, комуникативна и предикатска реченица, синтагма, морфосинтаксичка реч, надреченична целина и текст) и на
примерима демонстрирати повезаност језичких дисциплина. Наставник такође објашњава и илуструје примерима да се исти
језички елемент (нпр. о, из и сл.) на различитим нивоима језичке структуре реализује као различита језичка јединица.
Наглашава да је стилистика део и науке о језику и науке о књижевности. Током излагања, треба стално активирати ученике и
позивати их да наводе конкретне језичке појаве и примере које поједине језичке дисциплине проучавају.

Завршни део часа

Приступамо изради Вежбања из Граматике (стр. 15–16, питања и задаци 15–24) да бисмо проверили оствареност исхода.
Уколико се израда питања и задатака не заврши на часу, ученицима то остаје као домаћи задатак.
Обавештавамо ученике да ћемо на следећем часу утврђивати знања о општим појмовима о језику, језичком систему и
наукама који се њиме баве и упућујемо их да се ваљано припреме за разговор о темама разматраним на два последња часа.
Наставник може ученицима задати и следећи домаћи задатак: одељење се дели у пет група. Свака група на тексту анегдоте
Цењени волови (преузет из Политикиног Забавника) уочава и разматра по три језичке појаве које су област проучавања једне
језичке дисциплине: прва група ће се бавити фонетиком са фонологијом и морфофонологијом, друга морфологијом у ужем
смислу, трећа творбом речи, четврта лексикологијом, пета синтаксом.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ОСНОВНЕ НАУКЕ КОЈЕ СЕ БАВЕ ЈЕЗИКОМ

– Фонетика са фонологијом – глас и фонема

– Морфологија са творбом речи – реч и морфема
– Лексикологија – лексема
– Синтакса – комуникативна реченица, предикатска реченица, синтагма, (морфосинтаксичка) реч
– Текстуална лингвистика – надреченична целина, текст
– Стилистика

ПРИЛОГ
 Цењени волови

Познати књижевни критичар Јован Скерлић (1877–1914) једном се случајно нашао у селу Градац, крај Ваљева. Пошто је ту
рођен знаменити приповедач Милован Глишић (1847–1908), Скерлић је питао мештанина, кога је случајно срео, да ли га
познаје. – Јесте – одговорио му је тај сељак – познавао сам га. Само, он је давно отишао у варош и почео тамо нешто да
пискара. Отада за њега нисам ништа чуо. Али његов брат – то је славан човек! – А шта је он урадио да се толико прославио?
– питао га је Скерлић. – Остао је у селу и успео да одгаји најбоље волове у овом крају! – одговорио му је сељак.