ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 58

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Књижевност старог века. Развој, књижевне врсте, тематика и естетске одлике

Тип часа: Обрада

 Упознавање ученика са књижевноисторијским раздобљем старог века (развој, књижевне
Циљ часа:
врсте, тематика, естетске одлике, преглед репрезентативних дела)
Ученик ће бити у стању да:
 одреди временски оквир настанка и трајања књижев-ности старог века као
књижевноисторијског раздобља;
 наводи и објашњава заједничке карактеристике истакнутих књижевности старог века;
 разврста књижевности старог века према поднебљима (друштвеним и државним заједницама)
Очекивани исходи
у којима су се развиле и прикаже њихове специфичности (тематика, књижевне врсте, утицаји,
на крају часа:
значајна остварења);
 наведе писма коришћена у старовековним културама и објасни њихов развој и типологију;
 користи секундарну литературу у припреми излага-ња/реферата о књижевностима старог
века;
 повезује знања из историје са историјом књижевности.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстуална, демонстративна, аналитичко-синтетичка метода

Облици рада: Фронтални, групни, индивидуални

Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, сарадња, решавање проблема, компетенција за целоживотно
компетенције: учење
Историја, Ликовна култура, Географија, *унутарпредметна корелација (наука о књижевности,
историја књижевности, усмена књижевност, књижевни родови и врсте, настанак и развој драме и
Међупредметно повезивање: позоришта, античка трагедија, митови и легенде старог века; општи појмови о језику, језик и
комуникација)

Кључни појмови: књижевност старог века, врсте и видови најстаријих писама, књижевност, обреди и религија, легенде
 и митови
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Упознаје ученике са циљевима часа.
 Усмерава ученике да сажето дефинишу
историју књижевности као
књижевнонаучну дисциплину и одреде
њену област проучавања и приступ
изучавању књижевног дела.
Уводни део часа  Подстиче ученике да објасне појам
(5 минута) књижевноисторијске епохе (периода,
раздобља) и наведу епохе које су им
познате.
 Подстиче ученике да, ослањајући се на
знања из историје, одреде појам старог
века у историјском развоју људског
друштва.
Главни део часа  У сарадњи са ученицима, објашњава
(35 минута) значај настанка писма за развој
књижевности.
 Упућује ученике да на основу табела бр.
11 и 12 (Читанка, стр. 92) наведу
најстарије видове писама и прате њихов
развој.
 Подстиче ученике да издвоје заједничке
одлике књижевностӣ старог века и
потврде их примерима који су им
познати.
 Организује излагања група задужених за
представљање истакнутих књижевностӣ
старог века.
 Усмерава ученике на Табелу 13. Књи-
жевности у старом веку (Читанка, стр.
93).
Планиране активности ученика:
 Учествују у приступном наставном
разговору.
 Дефинишу историју књижевности, одређују
њену област и предмет проучавања,
објашњавају појам књижевноисторијске
епохе и наводе епохе које су им познате.
 Одређује појам и временски оквир старог
века.
 Прате објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Објашњавају значај настанка писма за развој
књижевности.
 Приказују писма настала у старом веку (и
словенска писма развијена из грчког
алфабета), објашњавају специфичност
појединих типова писама и критеријуме по
којима се одређује тип писма.
 Издвајају заједничке одлике књиже-ностӣ
старог века (усмено порекло, елементи
синкретизма, повезаност са историјским
приликама, животом и културом друштва у
којем се развија, религијским веровањима и
ритуалима, митолошким садржајима).
 Задужене групе ученика приказују пет
истакнутих књижевности старог века
  Истиче и бележи на табли кључне речи, (сумерско-вавилонска, египатска, хебрејска,
нове појмове и закључке. грчка и римска књижевност, књижевности
 Упућује ученике који говоре о Далеког истока).
књижевностима старог века да истичу и  Примењују знања из историје старог века.
бележе на табли кључне речи, нове  Размишљају и самостално закључују.
појмове и закључке. повезујући претходна и новостечена знања
 Образлаже значај књижевности старог  Постављају додатна питања, допуњују
века за даљи развој књижевности и групна излагања.
разумевање будућих књижевних токова.  Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
 Документује уметничке домете аргументовано, водећи рачуна о структури
књижевности старог века сажетим својих излагања.
освртом на одабрана репрезентативна  Уважавају другачије ставове
дела.
 Мотивише и охрабрује ученике да
активно учествују у наставном дијалогу,
постављају додатна питања или
допуњавају излагања/реферате група.
 Усмерава наставни разговор и по
потреби, допуњује излагања, одговоре и
закључке ученика.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
Завршни део часа  Усмерава ученике да сажето резимирају  Приказују настанак и развој књижевностӣ
(5 минута) битне закључке о књижевности старог старог века, истичући њихове заједничке
века. одлике и различитости и наводећи дела са
 Упућује ученике на израду радног паноа највишим уметничким дометом и
на којем ће бити представљена најснажнијим утицајем на доцнији развој
књижевност старог века и књижевности и уметности.
репрезентативна дела епохе1 (Читанка,  Постављају питања у вези са читањем и
стр. 93). интерпретацијом Епа о Гилгамешу.
 Најављује ученицима да се на следећа два
часа проучава Еп о Гилгамешу, дело
сумерско-вавилонске књижевности и
упућује их да се припреме за разговор о
1
Израда радног паноа може бити једна од активности унутар ширег пројекта презентовања књижевности старог века.
 делу према објашњењима и прилозима у
Читанци (стр. 94–97).
 Наставник је благовремено најавио да Еп о
Гилгамешу ученици треба да прочитају у
целини и повремено проверавао да ли су
ученици читању приступили. Упућени су да
читању дела приступе истраживачки,
ослањајући се на прилоге, коментаре,
објашњења и Тумачење у Читанци (стр. 94–
97).
 праћење и вредновање активности и одговора ученика
 примена знања о књижевности старог века у анализама делâ из овог раздобља
 оспособљеност за самосталан истраживачки рад, рад у библиотеци и коришћење секундарне
Начини провере литературе
остварености исхода:  успешност комуникације и сарадње унутар група
 оспособљеност за повезивање старих и нових знања и успостављење корелација између
различитих предмета
 активна употреба усвојених књижевнотеоретских и књижевноисторијских термина
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА. РАЗВОЈ, КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ, ТЕМАТИКА И ЕСТЕТСКЕ ОДЛИКЕ

* Раздобље књижевности старог века: пре 5000 година (настанак писма) – почетак средњег века (4–5. век н. е.)
– Заједничке одлике књижевностӣ старог века:
 усмено порекло
 елементи синкретизма
 снажан утицај друштвено-историјских, економских прилика, живота и обичаја у заједници у којој настаје
 чврста повезаност са религијским уверењима и ритуалима, митолошким садржајима
– Асурбанипалова библиотека, Александријска библиотека

Књижевности у старом веку2

Дела и писци
Сумерско- Египатска Хебрејска Грчка и римска Књижевности
вавилонска књижевност књижевност књижевност Далеког истока
књижевност
Енума елиш, Текстови Библија (Стари и Грчка Кинеска
Еп о Гилгамешу пирамида, Нови завет) књижевност: књижевност
- химне, Текстови Талмуд * Лирика * Конфуције, Лао
тужбалице, саркофага, Септуагинта Пиндар, Алкеј, Це
басме, бајалице, Књига мртвих, Анакреонт, Сапфо
приче о боговима Химна Нилу, * Епика Јапанска
и божанским Химна сунцу Хомер, Хесиод књижевност
јунацима (фараон * Драма * моногатари –
Ахнатон), Есхил, Софокле, Прича о секачу
Бајке и приче (о Еурипид бамбуса
Озирису и Изиди,
(трагедија),
Бајка о двојици
Аристофан
браће, Синехуова
прича) (комедија)
Римска
књижевност
* Лирика
Хорације, Катул,
Овидије, Тибул,
Вергилије
* Епика

2
Овом табелом допуњавамо садржај Табеле 13 у Читанци.
Вергилије
* Драма
Плаут (комедија)