ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 10

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Увод у проучавање књижевног дела. Књижевност и проучавање књижевности

Тип часа: Обрада

 Упознавање ученика са областима проучавања науке о књижевности (теорија књижевности,
Циљ часа: историја књижевности, књижевна критика) и појмом књижевнонаучне методологије
 Оспособљавање ученика за самосталну интерпретацију књижевног дела
Ученик ће бити у стању да:
 изложи садржај проучавања сваке од области науке о књижевности и повезује га са знањима о
књижевности стеченим у досадашњем школовању;
 препозна област науке о књижевности чији приступ и терминологију користи у тумачењу
књижевног дела;
Очекивани исходи  разликује спољашњи и унутрашњи приступ књижевном делу;
на крају часа:  тумачи књижевно дело са разумевањем његових жанровских карактеристика и
књижевноисторијског контекста, користећи у анализи структурне и стилистичке елементе
дела и употребљавајући секундарне изворе;
 користи примарне и секундарне изворе за проучавање књижевног дела;
 примени знања о проучавању књижевног дела у самосталној интерпретацији избора песама
из лирске поезије XX и XXI века (Душан Радовић, Мирослав Антић, Љубомир Симовић).
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстуална, аналитичко-синтетичка
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер
Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, решавање проблема, компетенција за целоживотно учење,
компетенције: рад с подацима и информацијама
*Унутарпредметна корелација (савремена књижевност, лирика, лирска песма, стилистика,
Међупредметно повезивање:
версификација)
Наука о књижевности, методологија књижевности, спољашњи и унутрашњи приступ, извори за
Кључни појмови:
проучавање књижевности, слојевита структура књижевног дела
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
 Планиране активности наставника:
 Подстиче ученике да образложе
закључке проистекле из
Уводни део часа
доживљајног и истраживачког
(5 минута)
читања Дучићеве песме Звезде.
 Упознаје ученике са циљевима часа.
 Објашњава појам науке о
књижевности и методологије науке о
књижевности.
 Истиче и бележи на табли кључне
речи, нове појмове и битне ставове.
 Подстиче ученике на повезивање
знања о књижевним делима и
Главни део часа интерпретативних вештина стечених
(30 минута) у претходном школовању са
одговарајућим књижевнонаучним
дисциплинама.
 Мотивише ученике да буду активни,
усмерава и допуњује њихова
излагања.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
 Усмерава судове ученика о савре-
меној поезији и примени
дисциплина науке о књижевности у
Завршни део часа њиховом формирању
(10 минута)  Најављује да ће следећи час бити
одржан у библиотеци и подсећа
ученике на правила понашања у овој
установи.
Начини провере  Праћење активности и вредновање одговора ученика
остварености исхода:  Степен примене новостечених знања о науци о књижевности у приказу остварења савремених
песника
 Оспособљеност ученика да разликују основне књижевнонаучне дисциплине и методе
Планиране активности ученика:
 Припремају се код куће за рад на часу.
 Учествују у резимирању закључака са претходног
часа.
 Прате објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Уочавају повезаност различитих области науке о
књижевности и образлаже своја запажања.
 Самостално интерпретирају одабране песме из
корпуса поезије XX и XXI (Д. Радовић, Плави
жакет, М. Антић, Песма за нас двоје, Љ.
Симовић, Читалац на Рајцу) и излажу резултате
интерпретације.
 Излагања документују примерима из примарних и
секундарних извора.
 Размишљају и самостално закључују, повезујући
претходна и новостечена знања.
 Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
аргументовано, водећи рачуна о структури својих
излагања.
 Лоцирају дело у књижевноисторијски контекст;
служе се књижевнотеоријским терминима; дају
књижевнокритичку процену.
 Запажају и описују особености савремене поезије
XX и XXI века на основу приказа одабраних
песама.
 спољашњег и унутрашњег приступа
 Процена заитересованости ученика за читање савремене поезије
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ОПИС ТОКА ЧАСА

Уводни део часа

Ученици сажето резимирају закључке са претходног часа: објашњавају појмове доживљајног и истраживачког читања,
анализе и интерпретације, повезујући их са осветљавањем уметничких домета Дучићевог сонета Звезде. Наставник
објашњава да смо тумачећи песму примењивали сазнања и терминологију науке о књижевности и различите методе
проучавања књижевног дела и најављује да ћемо се сада ближе и подробније упознати са књижевнонаучним дисциплинама и
приступима проучавању књижевног дела.

Главни део часа

Наставник објашњава појам науке о књижевности и представља различите приступе проучавању књижевног дела засноване у
различитим областима, као и њихову међузависност и прожимања. Истиче и бележи на табли кључне речи, нове појмове и
битне ставове (наука о књижевности, теорија књижевности, историја књижевности, књижевна критика, књижевнонаучна
методологија, методе спољашњег и унутрашњег приступа, плурализам метода и принцип методске адекватности, примарни и
секундарни извори), уз упућивање ученика на објашњења и прилоге у Читанци. Подстиче ученике на повезивање знања о
књижевним делима и интерпретативних вештина стечених у претходном школовању са одређеним књижевнонаучним
дисциплинама. Посебно издваја феноменолошку методу Романа Ингардена и објашњава слојевиту структуру књижевног
дела.
Наглашавамо да су предмет изучавања науке о књижевности и методолошких приступа у науци о књижевности текстови
који имају естетско дејство на публику. Ученици коментаришу својства и однос књижевноуметничких и осталих
(неуметничких) текстова на основу Табеле бр. 2. Подела текстова према естетском дејству на публику у Читанци (стр. 16).
Затим се разматра Табела бр. 3. Наука о књижевности (стр. 17). Ученици уочавају међусобну повезаност теорије
књижевности, историје књижевности и књижевне критике. Проналазе у Читанци текстове који илуструју ове научне
дисциплине.
Ученици излажу усмено своје интерпретације песама Плави жакет Душана Радовића, Песмa за нас двоје Мирослава Антића
и Читалац на Рајцу Љубомира Симовића. Наставник упућује ауторе излагања и остале ученике да прикажу начин припреме
излагања и запажају примену метода спољашњег и унутрашњег приступа, принципа методске адекватности, коришћење
примарних и секундарних извора и знања из области теорије и историје књижевности. Издвајају се посебно
књижевнокритичке процене и коментарише њихова аргументованост.

Завршни део часа

Ученици износе своје ставове о савременој поезији. Упућујемо их на Задатак на стр. 21. Препоруку за читање припремају у
писаној форми, као сажет осврт на две песме по њиховом избору. Одређујемо групу ученика који добијају задужење да
прикупе осврте на песме савремених песника (и текстове одабраних песама) које су ученици одабрали. То ће бити грађа за
израду паноа који представља савремену српску поезију. Задатак треба да буде урађен до краја септембра.
Најављујемо да ћемо следећи час одржати у библиотеци и подсећамо ученике на правила понашања на том месту. Наставник
проверава колико ученика су чланови школске / локалне библиотеке и да ли их редовно посећују.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 КЊИЖЕВНОСТ И ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

– Наука о књижевности: теорија књижевности, историја књижевности, књижевна критика

– Методологија проучавања књижевности; методе спољашњег и унутрашњег приступа; плурализам метода и принцип методске
адекватности
– Примарни и секундарни извори за проучавање књижевног дела

Избор из савремене поезије XX и XXI века (примена књижевнонаучних знања у самосталној интерпретацији књижевног дела):
Душан Радовић, Плави жакет
Мирослав Антић, Песма за нас двоје
Љубомир Симовић, Читалац на Рајцу