СКРИПТА ЗА УСМЕНИ ИСПИТ ИЗ ПРЕДМЕТА

СИНТАКСА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

БЕОГРАД 2022
УВОДНА НАПОМЕНА: Пишући своја скрипта, професорка је занемарила њихову основну функцију, тј. функцију
материјала за учење. Стога је текст њеног скрипта оптерећен сувишним елементима који отежавају његову
примарну употребу. Ту се пре свега мисли на поштовање правила научног текста, изворне, а не прилагођене
примере, навођење аутора, цитирање. Оно што пак највише отежава усвајање овог градива су две ствари које
је аутор овог скрипта скрипта настојао да превазиђе: то су непрегледност и неадекватност примера. Стога су
сва питања у овом скрипту ограничена на једну страну, тако да буду прегледна како би током учења студенти
пред собом имали визуелну целину. Примери су поједностављени и упрошћени како би ефикасније
илустровали лингвистичке појаве. Цењеној професорици се то да опростити, имајући у виду да сам скоро
пронашао члан једног статута који све професоре обавезује на такво уређење наставног градива. Што се тиче
овог скрипта, само градиво није мењано, нити је било шта додавано из других извора. Иако се већина овог
градива суштински ,,буба“, постоје неке пречице у учењу. Аутор се трудио да оне примере који илуструју исту
лингвистичку појаву понавља у различитим питањима и тиме поједностави градиво. Током учења, ваља уочити
образсце, пре свега када је реч о семантици глаголских облика. Многе категорије се понављају и на
типолошком нивоу исто фунцкионишу, а питања се међусобно допуњавају и осветљавају. Само је последње
питање, услед свог обима, прекорачило обим од једне стране. Једино питање које недостаје је друго питање из
друге групе. Мрзело ме. Нисам поново ишчитавао текст, јер ми је испит за 7 дана, па тако простите
граматическе грешке, прогутана словеса, и све остало. Не писа ангел, но рука грешна.
 1-i M,

L..A
oc.
3>!<

OU
>e
11r
r,
!Cl

1ec
n,

f\) tO I

- fil
ro
OU
,jc

~ \,\ l ~ 'r-..A-c.. 1'~ p1.:ip I v. U\ Pe 12... k. EU1 Beut cU"

Rl1
•aj
e,
C"t )-i~~ ¥,o\ O\.l C€ oPo-\\., '!>Pt \,U;: r\t.U t ~ fe
nG
V

\\ 1a
I
~
Ol. J.,p,u.~ 0,.1) llZ,flo'-tA t A.~ ~µ I\P. .,,," ~
n P~J.U.. 01.. 1"t,P,._, ,P,&::» µ.p p.~
e1
l,

C,~~ ~\\11 -P. T tbl. {

~ / - ---':..!
\4' }-t ~ ,To , ~~.:::"TU V\~ ~~

V \~)
// - l~E \\\4 .Ji j a. C. Y ':i 't\?M ,P ~ -:,,'{..)J \ E:.
C~
~ \\\P."t U:I,.
~\:>
~£ 0
,,..., ';_/ A r;:, nv ~,. ~~ \t.,\ •Y\~ '!.•t .. ~ j_ P . ~ 'J J?...,.u C:>Tv tu::,,i,..C? ~ ,
\\) ~ ➔~ '"'" \ e-a .~ C..~•fl\W''Tt:.oA-.., .J.P-/t\o(.. t!:! -
ro~l,\ &.c..~ t roJ. . \,.(L( 'I •..
/.--- -2<
, ~ , ."''°"llltr\\.4
~ \t
\..C.,. '"'- '· ft.~1 1'\A .'Y t\~ l.€
j 'X "'- t> OA C..P .0.P ~t , 'T()e .cY' t\t.A .
Q.(.~.f3 'I ·
n '!)Ut-,lii.. \e J2..f\,te'f.t:> .
c,- t► L"t'::\t..~~ D'Q.. ~ @>4!.'f,..A .. .
-- -- -- -- -- -~-==---=t;;.-:- Q
:::--~ =
~-:'\~O~k;:,_~t..~;o;.~~~~y~©~'t~~;;~~'l~'t;._.~!'/~U~'""~~;~~~;;k:;-ijtg~;- - \ @ µe' ttw .P"
e-Q ~o ~ J21.1C"ta'\►l \~.D\M.I y t,y ..•, '-\U Ue ~ I c..y t\P ~~ e'N
~ -- -~ ;, .. ._ -- -- ,. .®
'
'1 C\\J ~e't "/ ; 'i--K\:=-J.
~
u- U'l ir-y ~-\ :.u ~ \<-ll
© Y\~O~
~ \Ao ~ t>, , t"l.>A-\A-1..LQ; C."'t¼ ~~ ~u. k~ .
cx•pt,~ ~ N>v-15•, tu.\t t-A-I ( 1:: 0 IL-PP-i ·
\,\\A\..'i- t--lO~ A.U j..p. ·~ o't. 6~t ,_ _::.
13:_ E"t
_:_~Lf...:':i.....·- - - - -

-;T ► -, t
\ g) 1- 4~ ~
- """E"ttt-c»Of"ttft '?»f'o\tll"U'-t.\t.o •. A"' '2.. :.t.~E"""~ <.I! ~
.2, \,,\ l : \..\,0 Ge~ U BPSHi'
b ; U'\ 6) \l> [)
i Met;/C.c..61,(c..,,..,e~,
rto.tot&11aj - \t.Pet::.,, ~ t E.a uo 1 ctll
\.c~ u~
#-f-V t'...: ) •
~, 2. ,'!) : &PE t-c.e A'-l\.\.ellp \.to.
2. ГЛАГОЛСКИ ВИД

О појму глаголског вида. Већина глагола у српском језику сврстава се у две велике групе: глаголе свршеног и глаголе несвршеног
вида. Постоји и известан број двовидских глагола, чије се видско значење разуме из контекста (то су готово сви глаголи на -ирати и -
исати). Глаголски вид се сматра класификационом (инхерентном), а не морфолошком (обличком) граматичком категоријом: свршени
и несвршени вид нису облици једног истог глагола, него су то два различита глагола – свршеност и несвршеност се приписују
глаголској лексеми понаособ.
Глаголски вид тиче се тога каква је радња која се представља (скочити / скакати), али и тога како се представља иста радња
(писати / написати1). Начелно: несвршени глаголи само (1) именују радњу или је означавају (2) у њеном трајању → или (3) понављању
∞. Свршени представљају радњу (1) као целину ○, или означавају (2) неки посебан тренутак у току вршења те радње ┴ – обично
почетни.
Свршене глаголе одликује компактна временска контура која не дозвољава да се издвоји било који њен део – не можемо
рећи * Почео је написати / да напише. С друге стране, радња означена несвршеним глаголом може се делити: на синтаксичком плану се
то одражава у томе што несвршени глаголи могу бити допуна фазним глаголима (Почео је писати).
Категорија глаголског вида спада у семантички појаву која се назива АСПЕКТУАЛНОСТ. То је појмовни садржај који се исказује
у свим језицима, али на различите начине. У сербском је тај садржај граматикализован – постао је граматичка категорија глагола. Сама
глаголска лексема носи податак о видском значењу (са изузетном двовидских, чије се значење препознаје у контексту). Пак ни у
сербском се тај појмовни садржај не изражава само глаголским видом него и другим елементима у оквиру реченице. Аспектуалност се
може, осим глаголским видом, исказати и на друге начине – фазним (аспектуалним глаголима).

Основна значења свршеног и несвршеног вида. Два су основна значења:

1. Свршени глаголи типично означавају једнократну (↓), а несвршени понављану радњу (∞):
→ Марко је сваког дана долазио на факутлет / Марко је јуче дошао на факултет.
Постоје изузеци:
а) свршени глагол исказује понављану радњу: Када ме ухвати нервоза, ја поједем све у кући.
б) несвршеним глаголом једнократна радња. Радња није смештена у одређену тачку на временској линији, него се допушта да она
заузме било коју у низу тих тачака: Је ли Јанко данас долазио? Пак уколико је време доласка тачно одређено, мора се упоребити
свршени глаглом: Имам састанак у 15ч и мислим да ће и он доћи / *долазити. Несвршени глагол може да означи једноркатну радњу и у
императиву, и тада има нарочиту вредност. Када је у питању учтиво подстицање, радња се изражава свршеним глаголом: Молим те,
затвори прозор. Када се употреби са несвршеним, то никако није учтиво, већ заповесст са негативним емотивним набојем: Затварај
прозор!

2. Несвршени глаголи само именују радњу, или означавају радњу у њеном трајању: Јуче сам читао књигу.
Свршени глаголи означавају радњу као целину или посебан тренутак у току радње (обично почетни). Они могу имати више видских
ликова (7 њих):
а) тренутне ситуације: Газада је лупио шаком о сто. Могу се означити у свом трајању: Газда лупа шаком о сто.
б) трајање чија се ограниченост подразумева: Гости су поседели и отипшли. Уз несвшен гл. морала би ићи и мера времена: Гости су
седели цело поподне.
в) Радња успешно приведена крају; резултат остварен: Марија је отпевала песму.
г) последњи део приведен крају. Марија је допевала песму.
д) радња доведена до засићења: Марије се напевала.
е) почетак радње: Марија је запевала. Може бити и почетак интензивног вршења р: Марија се распевала.
ж) почетак радње са импликацијом дужег трајања: Гости су засели, па никако да оду.

Неке синтаксичке појаве у вези с видом глагола.

а) Сви факултативно прелазни глаголи су несвршени и уз њих није обавезно изрећи ПО: Читам (књигу) / Пишем (писмо) / Једем (јабуку).
Уколико се употреби њиов свршени парњак – ПО се мора изрећи: Прочитао сам књигу / Написао сам писмо / Појео сам јабуку.
б) Несвршени прелазни глаголи који означавају интелектуалне и комукативне радње могу као допуну имати само неправи објекат:
Мислим о теби / Слушам о теби; уз свршен глагол мора и ПО: Помислила сам ружно о теби.
в) Свршени гл. захтевају одређен, а уз несвршене глаголе може и неодређен објекат: Пишем једно писмо / Написао сам једно писмо.
г) Исте речи имају различита значења и ф-је уз гл. свршеног или гл. несвршеног в: Мало је читао / Мало је прочитао.

1
Писати представља радоу у оенпј трајаоу и ппнављаоу (→/ ∞), дпк написати представља радоу кап целину (○).
3. ЗНАЧЕЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ВРЕМЕНА2

У својим основним значењима глаголска времена смештају ситуацију у неки временски одсечак – садашњост
(тип. презент), прошлост (перфекат, аорист, имперф, плусквамперф, и нека значења презента и футура) и будућност (тип.
футур, али и презент, перфекат, аорист). То су временска/индикативна3 значења.
Тренутак говорења (ТГ). Приликом употребе гл. времена говорник оријентише ситуацију у односу на неки
тренутак. Најважнији је ТГ – то је говорником временски деиктички центар: ја, сада, овде. Ако се ситуација коју означава
глаголско време оријентише према ТГ онда је значење глаголског времена апсолутно. Уколико се оријентише према
неком другом тренутку, оно је релативно. Постоје употребе које не спадају ни у једну од наведених, а неке од њих су
безвременске употребе. Ситуација означе гл. обликом има место у времену, али то значење не проистиче из самог
глаголском облика.

АПСОЛУТНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ ВРЕМЕНА. Ситуација се оријентише пре ТГ.

1. Презент. Ситуација истовремена са тренутком говорења. Пошто ситуација обухвата ТГ, у апсолутном презенту се
могу употребити само несвршени глаголи. → Управо читам ова скрипта и учим.
2. Перфекат. Ситуација претходи ТГ. → Падала је киша.
3. Футур први. Ситуација постериорна, тј. дешава се након ТГ. → Карађорђе ће сутра подићи устанак.

РЕЛАТИВНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ ВРЕМЕНА. Ситуација се не оријентише према ТГ, него према неком другом тренутку.
Дешава се у два случаја: 1) тачка гледишта говорника се преселила у неко друго време, као да се из тг преместио у неки
други тренутак и говори ,,из“ њега и 2) у зависним реченицама (наричито изричним) кад се у вишој реченици налази неко
претеритално време или футур – тада је деиктички центар тај прошли или будући тренутак означен у вишој реченици.

1. Презент. Такође у употреби само несврпени глаголи. Релативни и апсолутни презент се разликују само по
деиктичком центру.
а) напоредност радње са будућим тренутком. Тада има модалну компоненту, говорник је уверен у остварење
ситуације или има чврсту намеру → Уколико не набубаш ово, нема положеног исита.
б) напоредност радње са прошлим тренутком. → По скрипти сам видео да је тешко.
2. Перфекат. Означава претхођење неком другом тренутку, а не ТГ. → Јуче одем4 ја да учим. Једва сам завршио пар
питања. → Сад сам научио да је Белић смислио ове бесмислице које учим. Тренутак коме радња претходи може
бити и у будућности → На испиту ћу видети шта сам од питања извукао.
3. Футур први. Радња постериорна у односу на неку прошлу ситуацију → Надао сам се да ћу положити. Може и
будућност у односу на будући тренутак → Ја ћу градит бјела манастира, где ће живјет црни калуђери.

БЕЗВРЕМЕНСКА УПОТРЕБЕ ГЛАГОЛСКИХ ВРЕМЕНА. Презент свршених глагола не може бити употребљен апсолутно, а
самим тим ни релативно. Његова употреба је безвременска. Његово значење се своди на значење свршеног вида, а време
које означава интерпретира се на основу контекста. Безвременски је употребљен и презент несвршених глагола који
означавају радње основног приповедачког низа.

МОДАЛНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ ВРЕМЕНА. Насупрот индикативним значењима стоје модална. Модалним значењем
говорник употребом глаголског времена исказује свој став према ситуацији означеној глаголским временом. Пак између
модалних и индикативних значења не постоји оштра разлика – у већини модалних употреба временско значење се не
губи, него се два значења прожимају. Постоје случајеви када глаголско време има своје временско значење, али је
смештено у модални контекст – нпр. у одређену врсту ЗР (условне или поредбене са хипотетичком ситуацијом). Тада је
модалност ствар контекста, а не самог глаголског времена.

НАПОМЕНА: У српском језику нема слагања времена: ВИША (перфекат) + ИЗРИЧНА ЗР (презент) уколико се хоће
изразити истовременост. Уколико би се појавио перфекат у ЗР то би била грешка.

2
Теприју развип Александар Белић.
3
Индикатив кап временска упптреба глагпла се супрптставља термину модус.
4
Приппведачки презент.
4. ОЗНАЧАВАЊЕ РАДЊЕ КОЈА СЕ ПОНАВЉА

ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ У САДАШЊОСТИ. Означавају је презент, футур први и императив.

Презент. Понављање радње у садашњости може се изразити глаголима несвршеног вида (што се и очекује) али и
глаголима свршеног вида. Некада је гл. свршеног вида једино и могућ.
1. Радња се може понављати регуларно у правилним размацима – изражава се несвршеним видом. Може се
понављати и ирегуларно (епизодично) предност се даје свршеном виду → Он нас редовно обилази / Он нас понекад обиђе.
Уколико се на питање: Долази ли тај још увек средом? одговори дође уместо долази, јасно је да тај неко не долази
редовно, а то се означава и прозодијски, паузом: Па...дође.
2. Када је неопходно исказати да се понављана радња успешно завршава, тј. да се циљ остварује, типично се
употребљавају свршени глаголи и неретко су обавезни. → Скупим све лего коцке, па правим/направим кућу. Скупити
обавезно свршен, док правити/направити може оба.
3. Свршени глагол је једино могућ у случајевима када означава једнократну радњу у свакој инстанци понављања.
Тада се не може употребити несвршени глагол, јер би означавао понављање радње у свакој инстанци → Увек прво изађем
на испит, па онда седим и размишљам.
4. Између свршеног и несвршеног глагола могу постојати стилске разлике → С јесени када дођу ветрови / С јесени
када долазе ветрови. Несвршени глагол означава низ појединих рањи, док свршени означава једну такцу радњу као
представника скупа, и то именовање целине помоћу једног дела целине представља метонимију, тј. синегдоху. Пошто је
појединачно у когнитивном погледу надређено општем, такво именовање је сликовитије и упечатљивије од именовања
целине. Дакле, понављана радња се може означити и свршеним видом, што је на први поглед у нескладу са значењем
сврпеног вида. Он тада уноси и неко ново значење – значење успешног окончања радње или једнократности унутар
понављања.

Футур први. Може означавати понављање радње у садашњости, али посредно: употребом футура се радња не
означава, него имплицира. Употребом футура говорник показује да је сигуран да ће се радња вршити у будућности.
Закључујемо да у то може бити сигуран на основу тога што се она редовно врши у садашњости. → Свакога ко дође ће
љубазно дочекати и послужиће га кафом и ратлуком.

Императив. У разговорном језику се користи за понављане радње, обично оне које је говорник обавезан да врши
и према којима има негативан став: → Сваког дана исто: устани, учи синтаксу, понављај.

ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ У ПРОШЛОСТИ. Може бити означена перфектом, потенцијалом, презентом и императивом.
Перфекат. Употребљава се перфекат несвршених глагола за означавање понављане радње у прошлости. Може се,
али и не мора, подразумевати да се радња понавља и даље у садашњости. М. Ивић овај начин изношења назива строго
фактографским. → Он је сваког дана учио синтаксу (што, уосталом, чини и даље).
Потенцијал. Могу бити употребљени исвршени и несвршени глаголи. У том случају је у питању евоцирање
успомена, те се имплицира да оно што је саопштено више не важи → Он би свакога дана читао/прочитао скрипта из
синтаксе. Потенцијал имплицира да постоји сведок који је догађаје упамтио и који их евоцира.
Презент. Може се употребити и свршен и несвршен глагол (несвршен је употребљен релативно, а свршен
безвременски). Контекст јасно указује да је у питању прошла ситуација → Што је даље одмицао у учењу, бивало му је све
лакше, али га на махове боли/заболи глава.
Императив. → Учио сам ја некада ту синтаксу, устани, учи, понављај. Мука жива.

ПОНАВЉАЊЕ РАДЊЕ У БУДУЋНОСТИ. Исказује се футуром у његовом апсилутном значењу. Тада може бити употребљен
само несвршен глагол, јер би свршен аутоматски означио свршену радњу → Тај ће долазити / Тај ће доћи. 5

5
Видели смп у ппглављу п свршенпм виду да пбрнутп не важи: ппнављана радоа се мпра исказати несвршеним глагплпм, али несвршени глагпл мпже
пзначити и једнпкратну радоу, самп штп пна тада није прецизнп временски пдређена: Он ће сутра дплазити на Факултет. Укпликп се пдреди тачнп
време – мпра свршен глагпл: Он ће сутра дпћи на Факултет у 10ч.
5. УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У ПРИПОВЕДАЧКОМ ТЕКСТУ

Приповедачки текст. То је текст који одговара на питање Шта се догодило? тачније Како се нешто догодило?. Укупни
догађај се састоји од низа догађаја у времену; ти догађаји мењају стање ствари и причу померају даље. Ти догађаји
сачињавају основни приповедачки низ. Приповедање се састоји од изношења тог низа. Догађаји се најчешће износе
хронолошки, али приповедач се по ,,линији“ протеклих догађаја може кретати по свом нахођењу. Приповедање се често
комбинује са описом (дескрипцијом).

Приповедачки употребљена глаголска времена. За изношење приповедачког низа употребљавају се следећи глаголски
облици: перфекат (од сврш. гл), аорист (од сврш. гл) и презент (чешће од сврш. но од несврш. гл). То су заправо
приповедачки перфекат, приповедачки аорист и приповедачки презент.

Прип. перфекат Прип. аорист Прип. презент од сврш. гл. Прип. презент од несврш. гл
Зачуо се телефон. Милица је Зачу се телефон. Милица Зачује се телефон. Милица Чује се телефон. Милица
подигла слушалицу и подиже слушалицу и подигне слушалицу и подиже слушачицу и
изговорила неколико речи. изговори неколико речи. изговори6 неколико речи. изговара неколико речи.
Постоји стилска разлика између ових глаголских облика: приповедачки перфекат → најмирнији тон. Приповедачки аорист
и презент → износе радњу динамичније од прип. перфекта. Несвршени глаголи у прип. презенту имају вредност свршених
(уколико бисмо презент заменили перфектом – морали би то учинити свршеним глаголима). Еквивалент Милица подиже
слушалицу није Милица је подизала слушалицу (јер је то понављана радња), него Милица је подигла слушалицу. Дакле, у
приповедачком презенту свршени и несвршени глаголи су семантички еквивалентни. Постоји пак стилска разлика:
употребом несвршених глагола догађаји се приказују у свом трајању (као да се пред читаоцем одвија филм). Стога је
презент несвршених глагола сликовитији, а саме радње као да се одигравају спорије.
Приповедачки могу бити употребљени и футур први и императив.

Природа приповедачки употребљених глаголских облика. Приповедачки перфекат и аорист имају апсолутно значење.
Приповедачки презент има безвременско значење: његово значење своди се на значење свршеног вида, а значење
прошлости добија се у контексту. Исто такво значење има и прип. презент несвршених глагола, будући да је еквивалентат
презенту свршених глагола.

Још гл. облика који се употребљавају у приповедачком тексту. Употребљавају се и други глаголски облици, али не
означавају радње основног приповедачког низа, иако стоје у некој вези са њима.

1. Описи прошлих ситуација укључују стања, процесе и активности којима се не мења стање ствари и који су
једнолично трајали у прошлости. Пошто су трајале неко време или су се понављале, оне се изражавају
несвршеним глаголима у презенту (показује напоредност са прошлим тренутком – релативно значење) или
перфекту (који има апсолутно значење). → Он нађе царицу, а она седи сама и сузе рони/ Имао сам човека који ме је
верно служио.
2. У приповедачком тексту износе се ситуације које претходе радњама основног приповедачког низа или прошлим
трајним стањима. Оне се износе релативно употребљеним перфектом, крњим перфектом или
плусквамперфектом. → Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило.
3. Глаголски прилози у приповедачком тексту означавају ситуацију која стоји у неком односу према ситуацији која је
означена предикатом: гл. прилог садашњи означава ситуацију која је напоредна са њом, а гл. прилог прошли
обично ону која претходи. У контексту се њихово значење може конкретизовати као временско, узрочно,
начинско, условно и околносно – а које је у питању види се када се гл. синтагма преиначи у ЗР.

Употреба глаголских облика у управном говору. У управном говору деиктички центар је тренутак када говори
приповедачки лик које је у питању. Стога у управном говору гл. времена имају значења каква имају у комуникацији лицем у
лице. Нпр. презент и футур употребљени су апсолутно → Студент каже: ,, Опет сам невесео“. А на то ће мајка: ,,Лако ће
бити да одустанеш, него узми скрипта и учи док не положиш!“.

6
Априст и презент свршених глагпла честп се пишу истп, али се изгпварају са другачијим акцентпм. Облици презента систематски имају и наглашену дужину
на ппследоем слпгу у јд. и 3. л. мн. и претппследоем слпгу 1. и 2. л. мн. Разлика се прави на пснпву кпнтекста и пп пблику пних глагпла чији пблици
презента и априста нису исти.
6. АПСОЛУТНИ ПРЕЗЕНТ; БЕЗВРЕМЕНСКИ ПРЕЗЕНТ

Апсолутни презент. Означава ситуацију која траје у ТГ – то је тзв. актуелни презент. Пошто је почела пре ТГ и не зна јој се
заврпетак (није ограничена са ,,десне“ стране), у апсолутном презенту могу бити употребљени само несвршени глаголи.
1. Трајање радње у ТГ може бити наглашено одговарајућим прилогом:
→ Шта радиш? Седим и читам. /Сад знате све/Управо пишем.
2. ,,Лева“ временска граница ситуације може се одредити неким прилошким изразом који говори откад ситуација траје
→ Учим ситнаксу од прошлог уторка.
3. Када је у питању пасив, значење трајања у ТГ говорења може се изразити само рефлексивним обликом пасива
→ У центру се гради нова зграда.

Квалификативни презент несвршених глагола. Исказује сталне ситуације и стална својства и способности. Такође је
апсолутни. → Сава се улива у Дунав. / Мика говори француски.
Апсолутним се може сматрати и презент несвршених глагола који означава понављање радње у садашњости → Мика
често иде на факултет. / Зрела крушка сама пада.

Безвременски презент. Презент свршених глагола не може бити употребљен апсолутно, а самим тим ни релативно; он је
најчешће употребљен безвременски. У тој употреби он означава временски неодређену једнократну перфективну радњу.
Ипак та радња има своје место у времену које јој даје контекст. Јавља се у следећим случајевима:

1. Ситуације се понављају:
- у садашњости → Мика ме с времена на време посети.
- у прошлости → Тукао је само шамаром, али кад удари, одмах се онесвестиш!
2. Радње које припадају основном приповедачком низу:
→ Зачује се телефон. Милица подигне слушалицу и изговори неколико речи.
Безвремеснки је и презент несвршених глагола када припадају основном приповедачком низу, јер су тада они
еквивалентни свршеним глаголима:
→ Чује се телефон. Милица подиже слушачицу и изговара неколико речи.7
3. У односним, временским, усковним реченицама за будућност (када је заменљив футуром другим):
→ Ко не дође у бој на Косово, од руке му ништа не родило. = Ко не буде дошао...

7
Укпликп би презент бип замеоен перфектпм, тп би мпрап бити перфекат свршених глагпла.
7. РЕЛАТИВНИ ПРЕЗЕНТ

Означава ситуацију која траје у неком прошлом или будућем тренутку. Од апсолутном се разликује само по деиктичком
центру. Гради се само од несвршених глагола.

1. Статичне или једноличне прошле ситуације – стања, процесе, активности које не мењају стање ствари.
- увод у нарацију→ Једанпут иде стари амиџа... (на основу одредбе мора бити јасно да је прошла ситуација)
- Ситуације могу следити за неким радњама основног приповедачког низа: Кад ујутру дан освану, уста девојка.
Она је весела, сузе не пролива, синтаксу је положила.
2. Ситуације које ће се остварити у будућности. Глагол мора бити несвршен, а мора бити јасно да је реч о будућој
ситуацији. Ако би се такав презент заменио футуром првим, обично би се употребио одговарајући свршени
глагол. Постоје две групе примера:

А) Говорник изражава чврсто уверење, сигурност у вршење радње у будућности:

→ Уколико не положиш синтаксу, на теби нема главе.
Може се додати и пример када говорник изражава намеру:
→ Ти иди на сплав, а ја идем дома да учим.
Због јаког субјективног става, ово значење се обично сматра модалним. Ипак, то што се у свим овим примерима
може употребити само несвршени глагол, указује на то да је у свима њима у питању релативно значење презента:
говорник се сели из ТГ у неки тренутак у будућности и будућу радњу посматра као садашњу. То се може
обрајснити на следећи начин: да би се ТГ преселио у ,,будућност“ потребна је врло јака сила – то је субјективни
став говорника. Стога је ово значење модално и релативно у исто време: јака модалност покренула је механизам
релативног значења.
Б) Модално значење је слабије изражено. Ово значење је чешће него претходно.
→ Враћа се за дан, два. / Почетко априла излази из штампе. Али и: Сутра је субота.
Као да нема селидбе ТГ. Модална компонента је слабија или је нема уопште. Психолошки гледано, као да нема
селидбе ТГ него се домен садашњости шири тако да обухвата и део будућности. Тиме се имплицира да будућност
није далеко, да је практично ,,на дохват руке и да се може досегнути из ТГ. Насупрот томе футур први означава
радњу која се разуме као да ће се десити у будућности. Иако радња може бити исказана и презентом и футуром –
исказана презентом она је психолошку ближа. Ове године идемо на море – имплицира се да смо море уплатили,
да је пут организован; Ове године ћемо ићи на море – све то се не подразумева. Модалност се овде своди на
ипланираност будуће ситуације.
У највећем броју случајева презент за будућност се може заменити футуром, међутим у неким
случајевима то није могуће: не може се рећи Сутра ће бити субота – то није ситуација коју се испланирао
појединац, него ситуација која ће се без икакве сумње остварити.
8. ВРЕМЕНСКИ ПРЕЗЕНТ У МОДАЛНОМ КОНТЕКСТУ; МОДАЛНЕ И ДРУГЕ УПОТРЕБЕ ПРЕЗЕНТА

Временски (индикативни) презент у модалном контексту. У некум својим употребама се презент сматра модалним, а
заправо је само стављен у модални контекст тако што је смештен у одређену врсту зависних реченица – а задржава своје
временско значење. Такав је презент у условним реченицама која означавају иреални садашњи услов; он и даље смешта
ситуацију у садашњост.
→ Да имам времена, учио бих синтаксу.
Исти је случај са поредбеним реченицама којима се износи хипотетичка ситуација:
→ Док гледам њено лице, изгледа ми као да сија и жари велико златолико Сунце.

Модални презент.
1. У намерним реченицама, које исказују ситуацију која још није реализована, него је сврха ситуације исказане вишом
реченицом: → Узео је такси да стигне на време. У таквим реченицама може се употребити потенцијал, што указује на
модалну природу презента. Уз глаголе свесно предузетог кретања и када је субјекат у обе реченице исти презент са
везником да заменљив је инфинитивом → Марко је отишао да спава.
2. У модалним изричним реченицама које не означавају стварну ситуацију, него ону чије се остварење наређује, захтева,
жели, планира – презент је модални. → Марко је рекао да му врати плоче. Када је субјекатски појам у модалној и вишој
реченици исти, предикат више речнице може се допунити и инфинитивом.

Друге употребе презента.

1. Са заповедном речцом нека, презент има значење заповести и комплементаран је императиву, јер се односи на лица
која не учествују у комуникацији или нису идентификована. Употребљава се само у 3. мн. → Нека Марко одмах дође!

2. Са заповедном речцом да, презент опет има императивно значење, али се може употребити у сваком лицу. → Искрено
да ми кажеш какав сам човек. Између оваквог презента и императива има разлика (осим тога што се императив не може
употребити као наредба неприсутним лицима): → Пази се : Да се пазиш / Уђите : Да уђете. / Бочицу чивајте у кутији. У
првом пару примера презент не би могао бити употребљен када саговонику прети непосредна опасност; из другог видимо
да императив може означавати учтив захтев, а презент не. Последњи пример, у којем се императив не може заменити
презентом, видимо да се презентом не може исказати упутство.

Можемо закључити да презент изражава строжу заповест, која искључује савет или упутство. То није нарочито учтив
облик. Презент са заповедном речцом да може бити употребљен и у 1. л. јд. и мн. → Да погледамо како стоје ствари.
Такав презент може исказивати заповест или подстицај саговорнику: → И да те видим на испиту 1. јула!

3. У делиберативним питањима (општим и посебним), којима се не тражи обавештење него савет или упутство, и на које
се одговор не даје обавештајном, него императивном реченицом: → Да ли да изађем? – Изађи.

4. У упитним реленицама коијима се пита за узрок невршења радње употребљава се углавном презент срвшених глагола
у одричном облику: → Што не седнеш?

М. Ивић сугерише да се подразумевају бар две ствари: констатује се не извршеност радње у ТГ и сугерише се њено
извршење.
9. АПСОЛУТНИ ПЕРФЕКАТ

Има апсолутно значење када се ситуација коју означава оријентише према ТГ.

1. Апсолутни перфекат који је резултативан за садашњост. Основно значење перфекта јесте значење прошле радње чије
последице важе у ТГ. 8 Постоје минимални парови реченица у којима перфекат означава да последице прошле ситуације
важе у садашњости, а плусквамперфекат означава да не важе:
→ Мара се удала за неког правника из Бара9 / Мара се била удала за неког правника из Бара10.
Пошто је значење успешног завршетка радње карактеристично за свршени вид, перфекат има значење резултативности
пре свега када се гради од свршених глагола. У литератури се наводе и примери резултативног перфекта од несвршених
галгола:
→ Гледај га. Играо се у блату. (он је сада прљав)
Често се пак несвршени глаголи понашају другачије.
→ Отворили смо прозор / Били смо отворили прозор / Отварали смо прозор.

Прва реч. имплицира да је прозор и сада отворен, јер перф. сврш. вида има резултативно значење. Друга реченица
имплицира да у једном тренутку јесте био отворен прозор али да резултати радње више не важе. Употребом глагола
несвршеног вида у последњој реченици каже се да је радња извршена у прошлости, али се не каже ништа о томе какво је
сада стање, али пошто није употребљен перфекат свршеног глагола закључујемо да је прозор сада затворен. Само на
основу неупотребе свршеног глагола закључујемо да тезултати радње не важе у ТГ. Зато закључујемо: свршени глаголи у
перфекту означавају непосредну резултативност, а несвршени имају значење посредне резултативности.

2. Квалификативни перфекат. Може имати апсолутно значење када означава:

- дуготрајне прошле ситуације: → У овој згради сам живео као мали.
- прошле ситуације које су се понављале: → Мика је прошле године сваког дана долазио на Факултет.
-својства која су важила у прошлости: → Мој комшија је добро свирао гитару.

3. Приповедачки перфекат. Има апсолутно значење када означава радње које припадају основном приповедачком низу.
Морају бити употребљени свршени глаголи. Наративни перфекат уноси у приповедање мирнији тон него наративни
презент или наративни аорист. Када перфекат помери радњу корак даље, приповедач може да пређе на изношење стања
одн. једноличних активности упрошлости, које се могу исказати релативним презентом:
→ Ставио сам оловку на папир. А слова не прастају да ћуте.

4. Радње које су неко време трајале у прошлости. Такве ситуације могу бити позадина одн. трајати за време догађаја
исказаних приповедачким глаголским обликом → Ја одем до Факултета, где ме је чекало изненађење.

5. Ситуација претходи понављаној ситуацији и резултативна је за њу. Ако узмемо да је та ситуација која се понавља
означена апсолутним презентом, онда је такав перфекат апсолутни:
→ Кад смо се окупили и поновили градиво, професор нас позива да уђемо.

8
Управп збпг такве семантике перфекат се у индпеврппским језицима гради пд презента ппмпћнпг глагпла и партиципа перфекта ( у слпвенским ј. је тп
глагплски придев). Партициппм перфекта пзначена је радоа кпје је извршена у прпшлпсти, а презентпм ппмпћнпг глагпла пзначена је веза те прпшле
радое са садашопшћу. Та везе пстаје и када нема ппмпћнпг глагпла.
9
Мара и даље удата.
10
Мара се развела, или није међу живима.
10. ПЕРФЕКАТ У ПАСИВУ, РЕЛАТИВНИ И МОДАЛНИ ПЕРФЕКАТ, ВРЕМЕНСКИ ПЕРФЕКАТ У МОДАЛНОМ КОНТЕКСТУ,
ПЕРФЕКАТ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ ИСКАЗА

Перфекат у пасиву. Конструкција са глаголом јесам/бити и трпним придевом некада се интерпретира као облик пасива – и
то перфекат пасива, а неакд акао копулативни предикат који се састоји од копуле и трпног придева – и онда је то презент.
Следећи чиниоци утичу на интерпретацију:
А) Конструкција се интерпретира као копулативна:
1. Ако трпни придев није настао од прелазног глагола: Марко је нешто замишљен.
2. Ако је трпни придев изгубио семантичку везу са глаголом: Он је учен, па га сви цене.
3. Ако је трпни придев у напоредном односу с обичним придевом: Куће су окречене и простране.
4. Када је глагол свршен, а одредба указује на трајање или понављање радње: Соба је целог дана добро осветљена.
Б) Конструкција се интерпретира као пасивна:
1. Када је радња временски везана за прошлост помоћу одредбе: Школа је летос окречена.
2. Када се експлицитно исказује агенс: Партицанов тренер је опоменут од помоћног судије.

Пасив за понављање прошле радње исказује се конструкцијом бивати (у перфекту) + трпни придев: Све је обично бивало
изглађено и уређено речима. Употребљени глагол може бити исвршен и несвршен пошто глагол бивати има значење
итеративности (понављања).

Релативни перфекат. Ситуација се оријентише према неком другом тренутку а не ТГ.

1. Ситуација претходи некој прошлој ситуацији (означеној перфектом, аористом или презентом) и резултативна је за њу –
оставила је последице које важе у време вршења те друге прошле радње: Онда уђе Милош, који је већ положио испит.
Ситуација означена таквим перфектом може се некада исказати и плусквамперфектом: Онда уђе Милош, који је већ био
положио испит.
2. Перфекат означава будуће ситуације. Традиционално се сматра модалним, будући да изражава ситуацију у чије је
остварење говорник уверен. Таква употреба перфекта слична је употреби презента за будућност. Стога се може сматрати
и релативним и модалним у исто време: Седај у кола, полази, обоје смо најебали.

Временски перфекат у модалном контексту.

1. У условним реченицама које означавају иреални прошли услов. Сматра се модалним, међутим у њима он задржава
значење прошлости, само што је стављен у модални контекст; модалност није ствар перфекта, него зависне реченице. То
се добро види када се замени презентом, чиме се прошли иреални услов мења у садашњи: Да смо могли, помогли бисмо
му (Да можемо, помогли бисмо му).
2. У поредбеним реченицама које означавају хопотетички ситуацију: Не кукај, само учи, па ће бити као да си се родио као
синтаксичар.

Перфекат који означава строгу заповест или забрану. Употребљен са заповедном речцом да, перфекат означва строгу
заповест или забрану. Сматра се модалном, док треба приметити да модалност означава заповедна речца, док се у
значење перфекта може приметити временска компонента: говорник ситуацију именује прошлим временом из жеље да
она припада прошлом времену, тј. да је већ остварена: Да си сместа изашао!

Перфекат за ублажавање исказа. Сугестија, жеља, предлог, потреба се може ублажити тако што ће их говорник
пребацити из ТГ у прошли тренутак и тако их уклонити из саговорниковог простора: Хтео сам да Вас замолим / Имао сам
питање за Вас.
11. КРЊИ ПЕРФЕКАТ

Крњи пефекат је облик перфекта без помоћног глагола. У питању је облик који нема помоћни глагол, а не облик који је
настао испуштањем помоћног глагола ради постизања текстуалне кохезије. Он у основи има иста значења као облик пуног
перфекта, али има и своје специфичности које су углавном стилске природе.

1. Прошла радња резултативна за садашњост. Истиче новину, неочекиваност догађаја, односно изажава емоционални
став говорника према неком догађају. Стигли нам гости! Због тога је погодан за новинске наслове, у којима треба да
скрене пажњу читаоца. У многим случајевима је постао клише, па има само обично резултативно значење: Чистач ципела
постао спортски краљ века. Резултативно значење крњег перфекта препознаје се и у пословицама којима се
коментарише неки актуални догађај: Нашла врећа закрпу.

2. Сверемена понављана радња. У пословицама крњи перфекат означава радњу која је свевременска, која се стално
понавља. Таква употреба перфекта заснована је на метонимији ( прецизније - синегдохи): за означавање ситуације која се
понавља у свевремености употребљава се један сегмент свевремености – прошлост. Што колевка заљулала, то мотика
закопала.

3. У приповедању.
а) Уводни глаголски облик у нарацији. Тада ствара слику почетне ситуације, у којој ће се затим нешто дешавати (ту се
може употребити и презент, док перфекат није тако сликовит): Био једном један принц, и постаде монах!
б) Када се приповеда у презенту, крњи перфекат означава да је радња претходила тим ситуацијама исказаним презентом
и да је резултативна у току вршења тих радњи: Идемо ми, стигнемо тамо, кад они спремили вечеру без нас.

Админитративна употреба. Износи се ко је неки посао урадио: С руског превео Милош Московљевић. Слично је у
биографијама у којима укратко треба саопштити најбитније чињенице: Рођен у Чонграду, највећи је српски писац са
периферије српског културног простора.

Модално значење.
а) У жељним независним реченицама, којима се врше говорни чинови благослова, поздрава, наздрављања, клетве:
Жив био! / Бог ти помогао!
б) У конструкцијама са понављањем (потврдно, па одрично), крњи перфекат има условно модално значење:
Бежао, не бежао – нећеш утећи.

Да би се постигао довољан број слогова у народној поезији, када би помоћни глагол унео још један слог. Ова употреба
нема семантичку подлогу него је ствар форме: Кад Момчило опазио војску...
12. ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

Резултативност за прошлост. Плусквамперфекат означва радњу која је претходила некој другој прошлој радњи и
проузроковала стање које је важило у време вршења те друге радње. Та друга радња је означена неким другим
претериталним временом: Она беше научила песму напамет, и рецитовала је течно.

Може означавати претхођење једне прошле радње другој:

Кад сам ја дошла, они су отишли. – Хронологија: прво је дошла, па су они отишли.
Када сам ја дошла, они су били отишли. – Хронологија: Они су отишли пре њеног доласка.
→ Плусквамперфекту се у другом случају обично додаје одговарајући прилог или речца типа: они су већ били отипли.
Када је хронологија јасна на основу везника, плусквамперфекат може бити редундантан (сувишан).
→ Слична ситуација у односним реченицама. Када нема временског прилога – плусквамперфекат је обавезан:
Остао му је само испит које је раније спремао / који је био спремао.

Нерезултативност за садашњост. Може да означи радњу чији резултати не важе у садашњости, јер ју је у међувремену
поништила нека друга радња: Ми смо били учили, али онда је нестало струје. Радња која је поништила последице не мора
се исказати већ се може посразумевати: Он је прошли петак био назебао – значи да је сада добро.
Постоје минимални парови где перфекат и плусквамперфекат имају различито значење; први означава да је радња
резултативна у тренутку говорења, други да је ефекат радње у међувремену поништен:
Ја сам га ставила на сто (и даље је на столу) / Ја сам га била ставила на сто (био је на столу, више није).

→ Зато перфекат и плусквамперфекат могу означавати радњу која се десила у истом тренутку у поршлости, али радња
означена плусквамперфектом више није резултативна у ТГ: Уловио сам једну рибу / Био сам уловио једну рибу. Разлика није
у времену радње, само да говорник више нема ту рибу. У вези са тим је и то што се плсуквамперфекат углавном гради од
свршених глагола, тј. такво значење плусквампрефекта у складу је са тим што се резултативна семантика углавном
исказује свршеним глаголима.

Важност контекста за значење плусквамперфекта. Плусквамперфекат увек означава претхођење другој радњи, али у
неким слулчајевима није довољно остати у оквирима исте реченице, него треба узети у обзир и оне које следе: Кажу да је
једанпут посекао некакве Турке па му је зато било одузето капетанство. Но после повата друге Турке и отме неко злато,
те му се опет капетанство поврати.

Припода значења плусквамперфекта. Обично се сматра да је увек релативно употребљен, јер претходи другој прошлој
радњи. Межутим, значење нерезултативности за садашњост оријентише се према садашњем, а не према прошлом
тренутку, тако да се може сматрати апсолутним значењем.
13. АОРИСТ, ИМПЕРФЕКАТ

АОРИСТ
Основно значење: доживљена прошла радња. Доживљава се као експресиван, стилски маркиран у односу на перфекат,
што се види у примерима који следе (Г скреће пажњу на нешто необично, Г говори са емоционалним набојем):
- доживљена прошла радња се догодила непосредно пре ТГ: Испаде ми из руке.
- догодила се раније у прошлости: Млади одоше у град, а ми остадосмо на селу.
- стилска употреба и у пословицама: Дођоше дивљи, истераше питоме.

Приповедачки аорист. Означава радње које припадају основном приповедачком низу динамичније него перфекат: Зачу се
телефон. Милица подиже слушалицу и изговори неколико речи. Може се комбиновати са перфектом и крњим перфектом,
који означавају неку једноличну ситуацију у прошлости – тада означава догађаје који се одвијају у позадини такве
ситуације, истовремено са њом, изазивају је и сл: Учио ја синтаксу. ,,Никада ме нећеш научити!“ рече синтакса.

Свевремено понављање радње. Аорист налазимо и у пословицама: Два лоша убише Милоша. У њима означава ситуацију
која се понавља, и која би се могла исказати квалификативним презентом, одн. футуром (убијају, ће убити). У питању је
поједниначно преко кога се исказује опште, тј. метонимија (синегдоха) што даје на сликовитости.

Аорист за будућност. Употребљава се да означи будућу радњу: Бежите, изгибосмо! Обично се сматра модалним, јер је
говорник убеђен да ће се радња о којој је реч догодити. Таква употреба аориста је начелно иста као употреба презента и
пефекра за будућност. Говорник се из садашњег тренутка премешта у неки будући, па такво значење аориста задовољава
и дефиницију релативног значења.

ИМПЕРФЕКАТ

Распрострањеност имперфекта. Вук Караџић није имао имперфекат у свом говору, али га је употребљавао у преводу
Новог завјета, под утицајем оригинала. Народни говори у Војводини и северозападној Србији такође нису имали
имперфекат, али је он чест у народним умотворинама, које су често из Црне Горе, Херцеговине или Рашке области. Данас
је нестао из већине говора, а у књижевном језику је у исчезавању.

Основно значење. У имперфекту могу бити само несвршени глаголи. Означава ситуације које су трајале у прошлости и које
је говорник доживео (у говорима које познају тај облик): Беше велика глад по свој земљи. Овакав имперфекат налазимо и у
пословицама којима се коментарише стварни догађај: Када се синовац жењаше, стрица не питаше; а кад се ражењаше, и
стрину пропитиваше.

Имерфекат у приповедању. У риповедањ означава радње стања која су постојала у прошлости утренутку кад их је
перципио наратор или јунак радње: Пред нама стајаше као свиња дебела скрипта.

Имперфекат за ублажавање исказа. У примерима из разговорног језика, када служи за ублажавање исказа исте реченице
са презентом, које би имплицирале дистанцу говорника према саговорнику, јер не би постојала компонента
доживљености: Како се звасте? / Како се зовете?
14. ФУТУР ПРВИ

Апсолутни футур. Означава радњу (једнократну или понављану) која ће се одиграти после ТГ, дакле у будућности:
Изаћи ћу на испит. Под одређеним условима, ситуација се може означити и презентом несвршених глагола.

Апсолутни футур може бити смештен у модални контекст условних реченица: Ако ћеш ми помоћи, помози док можеш.

Релативни футур. Може означавати рању која ће се догодити:

а) После прошлог тренутка. Тако радња заправо припада прошлости, па је самим тим значење релативно: Узео сам да
учим, но пре но што ћу узети наспавао сам се. Када исказује радње основног приповедачког низа, такав футур називамо
приповедачким: Ја му кажем тако. А на то ће он – не може!
б) Будућност у односу на будући тренутак: Ја ћу градит бјела манастира, гдје ће живјет црни калуђери.

Понављање радње у садашњости. Уноси ексрепсивност. Говорнику се чини да се радња толико редовно врши, да је
убеђен да ће се вршити и у будућности, па је именује футуром:
Током рока ретко ћеп срести весело лице.

Футур за исказивање заповести. Заповест оштрија од оне исказане императивом – могла би се назвати неопозивом
заповешћу. Њу обично изриче говорник који има виши друштвени статус у односу на саговорника, па узима за сигурно да
ће он извршити оно што му се налаже: Сад ћеш лепо узети да учиш синтаксу.

Футур за ублажавање исказа. Има више случајева:

1. Захтев се исказује футуром уместо презентом, па се тим измештрањем у будућност ублажава:

Замолићемо Вас да извучете питања.
2. Тврдња се премешта у будућност да би била мање непријатна саговорнику или зато што говорник није у њу
уверен: Неће бити да је тако, рече Ковић. / Пре ће бити да има више оваквим примера...

Футур у делиберативним и реторским питањима. У делиберативним питањима чешћи презент, а могућ и инфинитив:
Како ћу научити када је тако обимно? У реторским питањима: Ко ће то знати!
15. ФУТУР ДРУГИ

У којим врстама реченица се употребљава футур други. Данас се по правилу употребљава у зависним реченицама – пре
свега временским, условним и односним. Радња изражена футуром другим оријентир је за неку другу будућу радњу. При
томе, радња више реченице треба да се догоди:

1. после радње зависне реченице: Чим будем погледао, јавим ти се.

2. за време радње зависне реченице: Кад будем гледао, гледаћеш и ти.
3. пре радње завосне реченице: Кад будем погледао, ти ћеш се већ нагледати.
4. данас и у независним реченицама: Иди погледај, можда ти се будео допало. Модалност футура другог у складу са
модалношћу речце можда. Може се употребити и презент свршеног глагола (можда ти се допадне) или футур
први (можда ће ти се допасти).

Футур други и презент свршених глагола. Футур други еквивалентан је презенту свршених глагола (примени на претходне
примере: Чим погледам, Када погледам...). Понекад пак има разлике:
→ Носим ћерку у амбулатну; ако лекар већ буде стигао, молићу га да је прими преко реда. Лекар већ ту.
→ Носим ћерку у амбуланту; ако лекар стигне, биће добро. Лекар ће доћи када они буду ту.

Футур други и футур први. Радње исказане футуром другим нису само зависне, већ су често и хипотетичне: није извесно
да ли ће се остварити, или, ако хоће, када и у којој мери. То се види када се први и други футур упореде:
→ Госте који ће доћи треба лепо да дочекате. Тачно одређени гости који сигурно долазе.
→ Госте који буду дошли треба лепо да дочекате. Не зна се који гости долазе, ни да ли ће уопће доћи.
Садржај речи гости је различит – у првом примеру су то познати, већ поменути гости, а у другом било који гости. Исто:
→ Моја сестра, која ће сутра доћи, донеће вам писмо. Односна реченица је апозитив.
→ Моја сестра која буде дошла донеће вам писмо. Односна реченица атрибут.

Глаголско време или глаголски начин. У граматици се футур други класификовао на два начина: као глаголско време, које
је увек релативно, и глаголски начин. Различита схватања су проистекла из различитих значења футура другог. Уколико у
обзир узмемо његова значења у зависним реченицама – онда би он могао бити релативно глаголско време. Ако се у
виду има његов однос према футуру првом – она га можемо посматрати као глаголски начин.
16. ПОТЕНЦИЈАЛ

Модална значења потенцијала. Потенцијал је глаголски начин: основна значења су му модална. Он радњу не ставља у
простор реалног, него у простор претпостављњеног (замишљеног). Потенцијал има модално значење у следећим
случајевима:

1. Кад је нека ситуација условљена другом ситуацијом, тј. када за њу постоји услов: Да сте се потрудили, успели бисте.
2. Кад је нека ситуација услов за остваривање друге ситуације:
→ евентуални услов: Ако би ми лепо објаснио, можда бих разумео.
→ иреални услов који важи у садашњости: Кад бих знао шта ће ме питати, учио би. (= али не знам)
3. Када постоји могућност да се нека ситуација оствари (може се реконструисати глагол моћи): Није знао шта би још
рекао. (= шта би још могао да каже)
4. Када неко: → жели да оствари неку ситауцију: Ја бих да попушим један лонгботонов лист.
→ има смелости да оствари неку ситуацију: Да му кажем све? Не бих ја то смела...
5. Кад је неко спреман да оствари неку ситуацију: Не постоји ништа што не бих урадио за тебе.
6. У намерним реченицама када је нека ситуација сврха друге ситуације: Читам да бих разумео дубине ствари.
7. У поредбеним реченицама, када се нека ситуација пореди са претпостављеном ситуацијом:
Студирати језик, то је као када бисте узели Сизифу камен.

Потенцијалн за ублажавање исказа. Употребљава се ради ублажавања:

1. Захтева: Хтео бих да Вас нешто замолим.

2. Суда: Синтакса свакако не би претстављала проблем када не би било бубања на усменом испиту.
3. Тачности неке процене: Оптималан број рокова био би онај који је једнак броју испита.

Временско значење потенцијала. У временском значењу означава доживљену радњу која се понављала у прошлости. Тада
се у истом значењу могу употребити и сврпени и несврпени глаголи:
Тада би приметио њене плаве очи, угледао би одсјај њена погледа и сазнао истину њене природе.
17. ПОТЕНЦИЈАЛ ДРУГИ (ПРОШЛИ), ИМПЕРАТИВ

У клаузи која је виша за условну клаузу. Потенцијал други употребљава се у двема приликама:

1. Употребљава се као предикат клаузе која је виша за зависну условну клаузу са везником да. Условна клауза са да
означава најчешће прошлост (означену перфектом): То му се не би било десило да је седео и учио.
2. Реченица са потенцијалом другим је релативно самостална. Пак зависна клауза са да се може реконструисати,
она није исказана, тако да се прошлост сигнализира управо потенцијалом другим:
Запослио би се био као професор. (= да је било посла)

У поредбеној клаузи. У зависној поредбеној реченици: Радио је вредно, као што би био радио да га бичем терају. Пошто је
перфекат из више реченице довољан да означи да могућност важи у прошлости, у тим реченицама се потенцијал други
може заменити потенцијалом првим.

У приповедању (временска употреба). Може се употребити у приповедању. Тада означава понављану радњу у прошлости
и може се заменити потенцијалом првим: Ако би ме неко био преварио од њих, нисам се никада љутио.

Место потенцијала другог у систему глаголских облика. Потенцијал други се у савременом језику појављује искључиво
код оних писаца код којих је као жива категорија постоји и плусквамперфекат. То би могло значити да образац
плусквамперфекта подржава постојање потенцијала другог – у питању је морфолошко-семантичка аналогија: Био сам
остишао – Био бих отишао. Што се тиче система глаголских облика, иако се у највећем броју случајева може заменити
потенцијалом првим, има контекста у којима то није могуће, јер управо он носи информацију о томе да нека могућност
припада прошлости (те да је неостварена): Запослио би се био као професор.

ИМПЕРАТИВ

Модална значења. Императив је глаголски начин; његова основна значења су модална.

- Говорник подстиче саговорника за вршење или не вршење неке радње, и тај подстицај се може конкретизовати на
различите начине:

1. Заповест, забрана: Излази одавде! / Изађи одавде! Заповест исказана императивом несвршеног глагола оштрија је него
она исказана императивом свршеног глагола. Што се тиче односа императивне и коснтрукције са немој(те) (која није
императив!) – први има функцију одсечније забране, док је други резервисан за блажу, учтивију забрану: Не вичи! / Немој
да вичеш!
2. Захтев: Дајте ми (молим Вас) једну кафу.
3. Савет, упутсво: Прошетај мало, биће ти боље. / У кафу додај мало шећера за бољи укус.
4. Дозвола: Могу ли да уђем? – Уђите.

- Са другим модалним нијансама. Стиче их у контексту, обично су у питању условна и допусна нијанса: Чини добро, надај
се! / Сви идите, ја нећу.

Временска значења.

1. У приповедању (наративни императив). Увек у облику 2.л.јд. без обзира у ком лицу је субјекат реченице. Чешћи је
у старијој књижевности и у разговорном језику, веома је експресиван: Аутобус крену, а ја за њим, трчи, трчи...
2. За радње које су се понављале у прошлости: А кад је дошао рат, припаши мача, узми џебане, гини, ослобађај!
3. Радње које се понављају у садашњости. У разговорном језику, за радње према којима говорник обично има
негативан став: Доста ми је, сваког дана учи, понављај, памти – докле?
18. ИНФИНИТИВ

Инфинитив је нелични глаголски облик који само именује радњу. То је облик у коме се глаголска лексема наводи у
речнику. Инфинитив може имати синтаксичке функције (тј. синтагма у којој је главна реч).

Инфинитив као допуна глаголима:

1. Допуна фазним глаголима. Алтернира са конструкцијом ДА+ПРЕЗЕНТ и може се употребити само од несвршених
глагола. Фазни глаголи: почети, почињати, наставити, настављати, престати, престајати, прекинути, прекидати и њима
синонимични глаголи. → Почео је учити за испит.
2. Допуна модалним глаголима и глаголима који су синонимични са модалним: хтети, моћи, дати се (у констр. са моћи),
морати, имати ( са неком допуном – чиме, шта и сл, у значењу моћи), и безлични гл: требати, ваљати, вредети:
→ Не вреди трошити време / Одредите толико да би се имала чиме прехранити. Заменљивконструкцијом ДА+ПРЕЗЕНТ.
Значења модалних глагола се подразумевају и са глаголом јесам/бити:
→ Кад је синтаксу учити, нигде вас нема; а кад је пиво пити, сви сте ту. / Расте воће, па ти је милина погледати.
Модални глагол моћи подразумева се у условној реченици са инфинитивом глаола веровати:
→ Ако је веровати... (ако се може веровати...)
→ Нећу доћи – инфинитив експлицира да је у питању одрични футур, а не глагол хтети у одричном облику. Нећу да дођем
може бити и одрични облик презента глагола хтети и одрични облик футура (који фактички постоји, али га норма не
признаје).
3. Допуна глаголима знати, заборавити, мислити, желети, намеравати, одлучити, итд. Алтернира са изричном ЗР у
функцији правог објекта: Желео/намеравао/ одлучио је отпутовати.
4. Допуна неким прелазним глаголима, када је вршилац радње означене инфинитивом трпилац радње означење
предикатом, или је ситуација изначена предикатом њему усмерена. Алтернира са изричном ЗР и има функцију правог
објекта: Помаже ми радити / Не да нам прићи.
5. Допуна глаголима свесно предузетог кретања. Алтернира са ЗР и има функцију допуне за циљ: Отишао је купуту
књигу.

Напомена: Норма подједкано прихвата и инфинитив и конструкцију ДА+ПРЕЗЕНТ, одн. зависну реченицу. Инфинитив је
изворни словенски облик и задржао се боље у ијекавским говорима. Да+презент је балканизам и својственији је екавским
говорима.

Уместо предиката. Инфинитив може заузимати синтаксичке позиције које иначе припадају личном глаголском облику.
Тада он именује непостојећу акцију. Постоје два случаја, а у оба се подразумева модални гл. требати:
1. Налаже извршење непостојеће ситуације. У упутсвима за лекове, канцеларијска акта, програми нечије делатности:
Узимати три пута дневно / Приложити документа / Развијати међународне односе.
2. Питање поводом непостојеће ситуације. У општим и посебним делиберативним питањима (осим ако се питање
псотвља за субјекат). И ту испред њега могуће употребити безлично треба: Да ли узимати пре или после јела? / Куда ићи?

Именичке функције. Може имати ф-је свијствене именицама. Осим правог објекта, то су:
1. СУБЈЕКАТ. Тада је предикат обично прилошки, али може бити и глаголски. Тада стоји на почетку или на крају реченице.
Некада мора доћи на крај реченице: Пушити је штетно / Штешно је пушити / Зар ти не досади гледати у књигу?
2. ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА: Дужност грађанина је борити се за своју земљу.
3. ДРУГЕ СИНТ. ФУНКЦИЈЕ. Некада ф-ју мора да искаже заменица ТО: Жељан је људски поразговарати / Не сме се викати,
али певати се сме.
Напомена: Према нормативистима инфинитив се не може употребити с предлозима, што је конструкција из италијанског,
одн. немачког језика: Имате ли шта за јести? Конструкције се срећу у јавном језику у понекад их је тешком заменити
нормативним а да задрже свој сажетост: Кафа за понети.

У приповедању. Посведочен је у приповедању. Иако раширен у западним штокавским говорима, није прихваћен у
књижевном језику: Стаде бус, уђе контрола, и ту нас све одмах прегледати. Има примера где је употребљен
квалификативно, да означи радњу која се понавља у садашњости: Кад год ми доћи њима, послужене нас лепо.
19. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ (ГЕРУНДИ)

Општа значења глаголских прилога и ограничења у вези са њиховом употребом. Глаголски прилог је нелични глаголски
облик чију радњу говорник поветује са радњом реченичног предиката у јединствену догађајну целину. Постоје два
глаголска прилога: садашњи – који се гради од несвршених глагола, и прошли – који се гради углавном од свршених. ГПС
означава радњу истовремену са радњом предиката, ГПП најчешће, али не и нужно, радњу која претходи радњи предиката.
Обе радње, и ону означену рпедикатом и ону означену прилогом, мора да врши исто лице – оно које је
означеносубјектом реченице. При томе субјекат мора стајати уз предикат, не уз прилог. Од овог правила постоји
изузетак – када се вршилац радње разуме у општем смислу, као човек ,,уопште“, субјекат реченице не може бити с њим
идентичан: Београђанка је она зграда са леве стране идући према Теразијама. Субјекат реченице може бити и логички:
Смучило ми се слушајући све те глупости.

Контекстуална значења глаголских прилога. Глаголски прилози (одн. синтагме чије су они главне речи) у контексту стичу
различита прилопка значења и могу се парагразирати различитим зависним реченицама:

1. Временско значење. Герундска синтагма еквивалентна је временској реченици: Уморио се читајући скрипта.
2. Начинско значење. Постоје различите врсте начина, тако да су еквиваленти ових синтагми различити. Па тако:
→ прилог за начин: Ходали су ћутећи. → ЗР које означавају начин вршења радње у вишој р: Учио је преписујући
задатке.
3. Узрочно значење. Еквивалентне узрочним реченицама: Бојећи се батина, решио је да одустане. Подврста
узрочног значења јесте значење проузроковача стања. Глаголски прилог означава непосредног изазивача стања
које именује предикат (који је по правилу сврпеног вида и стоји испред герунда): Уморила се перући прозоре.
4. Условно значење. Означава услов под којим долази оно што именује предиакт:
Излежавајући се овако како си почео, никада нећеш спремит испит. (Ако се будеш овако излежавао...)
Оно што се герундом условљава не мора бити експлицитно изречени, него се може подразумевати:
Судећи по рукопису, то није он писао.

Пратећа околност. Герундска синтагма се може парафразирати независном реченицом у напоредном односу. Тада су
радње обавезно истовремене, али она означена глаголским прилогом сачињава пратеће околности оној другој: Седео је
непомично, читајући књигу. = Седео је непомично и (притом) читао књигу. Када је у питању глаголски прилог прошли, са
њим мора стајати израз приотм, да би било јасно да је у питању однос истовремености.
20. ШТА ЈЕ ТО НОМИНАЛИЗАЦИЈА? ШТА ЈЕ РЕЧЕНИЧНА КОНДЕНЗАЦИЈА? КАКО СЕ ИСКАЗ ДЕНОМИНАЛИЗУЈЕ?

Шта је то номинализација. Номиналитазија је замена глагола глаголским именицама, одн. замена придева придевским
именицама11.
→ глаголске именице: Птице певају. = певање птица (тзв. субјекатски генитив).
→ придевске именице: Урадио је то јер је охол = Урадио је то из охолости.

Ако се у реченици изврши више узастопних номиналозација, стварају се ланци генитива:

→ Показао је да је способан да дуго учи = Показао је способност дугог учења.

Реченична кондензација. Када се глагол замени глаголском именицом, реченица се претвара у именичку синтагму или у
ППК. То је тзв. реченична кондензација која се, осим номинализацијом, може постићи и другим средствима – пре свега
инфинитивом (Пушити није здраво, Да се пуши није здраво) о глаголским прилозима (Седео је ћутећи). Та синтагма или
ППК могу замењивати зависне реченице у њиховим различитим функцијама и значењима:

СУБЈЕКАТ: Обрадовало их је што је пристао = Обрадовао их је његов пристанак.

ОБЈЕКАТ: Очекивали су да пристане = Очекивали су његов пристанак.
ФУНКЦИЈЕ ПРИЛОШКИХ ОДРЕДБИ:

1. временска: Схватили су након што је пристао = након његовог пристајања.

2. узрочна: Схватили су зато што је пристао = због његовог пристајања.
3. условна: Схватићемо ако прситане = у случају његовог пристајања.
4. допусна: Схватили су иако је пристао = упркос његовом пристајању.
5. критеријумска: Схватили су на основу тога што је признао = по његовом прситанку.
6. намере: Дали су све да би пристао = за његов пристанак.
7. средства: Увредио их је тиме што је пристао = својим пристанком.
8. пропратне оклоности: Отишлису, а да при том он није пристао = без његовог пристанка.

Како се исказ деноминализује. Деноминализација захтева потпуно преиначавање реченице, те да мање измене нису
довољне. Да би се то учинило, мора се из исказа отићи на ниво значења реченице, па онда исто то значење исказати на
сасвим други начин, другом граматичком конструкцијом, а некада и другим лексемама:
→ Процена броја студената који дођу до дипломирања у року на Филолошком факултету мања је од 10% годишње. =
Процењује се да је број студената који дипломирају у року на Филолошком факултету мања од 10% годишење.

11
Ппд придевским именицама ппдразумевају се именице изведене пд придева кпје и саме пзначавају пспбину: белина, близина, младпст, жалпст,
чистпћа...
21. ПОСЛЕДИЦЕ НОМИНАЛИЗАЦИЈЕ

1. Економичност израза; скривање важне информације. Именице немају исте морфолошке категорије као глаголи, оне не
дају сите граматичке податке. Док глаголи, ако су у личном облику, дају податке о времену/модусу (чиме се уакзује на
време радње или се она одређује као иреална), као и о лицу, броју, евентуално роду (чиме се радња приписује вршиоцу),
именице те податке не дају.12 Тако конструкција у време његовог доласка може да значи и кад је дошао, и кад (сваки пут)
долази, и кад дође/буде дошао – јер глаголска именица долазак не даје податак о времену. То омогућава скривање
информација: Указано је на нужност спречавања избегавања пореза. – Није јасно ко избегава да плати порез, ни ко треба
то да спречи.

2. Недвосмисленост. Глаголи се одређују прилозима, а именице придевима. Именице је могуће боље и прецизније
одредити него глагол. Такође, одређивање помоћу придева и помоћу прилога се понекад разликује: Говорио је добро није
исто са То је био добар говор, јер је прва реченица двосмислена: може се односити на садржину и на начин говора.
Реченица То је био добар говор је, насупрот томе, недвосмислена.

3. Мања разумљивост са циљем прикривања информације. Замена глагола глаголским именицама упрошћава реченичну
структуру, пошто се зависне реченице замењују синтагмама, одн. ППК. Пак, у исто време, синтагме постају
компликованије, а реченица због тога мање разумљива, што може бити начин сакривања или умањивања уочљивости
информација: Код увозних производа, као што су кафа и чоколада, дошло је до раста цена је еуфемистично насупрот
Увозни производи, као што су кафа и чоколада, поскупели су.

4. Апстрактност и статичност. Глаголи ситуацију приказују конкретније и динамичније, тј. сликовитије. Изражена
глаголском именицом, иста ситуације је апстрактнија и ститична, тако да изазива много слабију менталну слику. Тако се
може наћи у уџбеницима: Фазе клијања: бубрење семена, пуцање семењаче, ослобађање клице, озелењавање клице, сушење
и отпадање котиледона – док се исказане глаголима те фазе лакше замишљају и памте: семе бубри, семењача пуца,
ослобађа се клица, клица озелењава, котиледини се суше и отпадају.

5. Безличност, застрашивање, ауторитет. Потшто глаголске именице немају граматичку категорију лица, номинализован
исказ је безличан. Стога се сматра прикладнијим за формалне, званичне ситуације. Одатле је неписано правило да се
глаголски стил сматра неформалним: Повраћај премије је могућ искључиво пре почетка важења полисе. Именица повраћај
не именује онога коме је порука упућена на начин на који би то учинио глагол Премију можете вратити. Стога прималац
поруке не осећа да је порука упућена њему лично, него је утопљен у безличну масу. Један од ефеката тога јесте једна
врста застрашивања: примаоцу је јасно да је добио поруку од ауторитета, тј. са места моћи.

Несвесно осећање говорника доживљава да глагол није достојан формалне ситуације, па је тако на родитељском састанку
један родитељ изговорио сасвим неприродну реченицу: Постоји обичај давања деци пијења пива на рођенданима.

12
Суштински: глагпли имају сппспбнпст да кпдирају ифпрмације п времену вршеоа радое и пдређеним пспбинама вршипца.
22. ДЕКОМПОНОВАЊЕ ГЛАГОЛА

Номинализација се често јавља у оквиру декомпоновања глагола. То је разлагање пунозначног глагола на глагол који има
опште значење и глаголску именицу изведену од тог пунозначног глагола: анализирати → вршити анализу. На тај начин се
стварају стотине декомпонованих израза:

 вршити размену, улагања, утицај (размењивати, улагати, утицати)

 бити у кашњењу, у порасту, у употреби, од користи, мишљења (каснити, порасти, употребити, користити, мислити)
 имати могућности (моћи нешто)
 дати пристанак, допринос, могућност, одговор (пристати, допринети, омогућити, одговорити)
 издати наређење (наредити)
 водити преговоре, борбу, бригу (преговарати, борити се, бринути)
 пружити/пружати подршку, могућност (подржавати, омогућити)
 поднети предлог, извештај (предложити, известити)
 обавити разговор (разговарати)
 учинити посету (посетити)
 испољити залагање (залагати се)

Разлози због којих се глагол декомпонује.

1. Постоји само декомпоновани израз, не и појединачан глагол. Чешће су у питању глаголске именице страног порекла
(вршити трансакцију), али могу бити и домаће: извршити злочин.
2. Глагол и декомпоновани парњак немају исто значење. Декомпоновани израз обично има апстрактније значење него
глагол. Преступити – прећи физичку границу (Скакач у даљ је преступио), а починити преступ – прећи апстрактну, законску
границу (Пошто су починили преступ, осуђени су на затворску казну).
3. Декомпонавани израз специјализован за радње институција. Преносити утакмицу може само спортски коментатор или
телевизија. Надзире се у различитим ситуацијама, али вршити надзор може само службено, званично лице. Наглашавање
институционализованости радње један је од најважнијих разлога декомпоновања глагола: то је начин да институције
објаве своју моћ.
4. Експлицира значење двовидских галгола. То су: разговарати, утицати, сарађивати, анализирати, контролисати,
саветовати са паровима водити и вршити.
5. За једнократну радњу мора декомпоновани глагол. Неки глаголи именују само понављану радњу, па за једнократну
мора декомпоновани израз: Он своју тетку посеђује (понављана радња) / Он је у посети код своје тетке (једнократно).
6. Декомпоновани израз експлицира оно што се не мора подразумевати. Пожелео је да разговара са њом – није речено да
ли је та жеља изречена, док је то јасно у: Изразио је жељу да разговара са њом.
7. Глаголска именица радњу износи као предметност, као нешто што се може сагледати, посматрати. Тако: испољава
другачије понашање – може се посматрати, док: другачије се понаша – могућност посматрања није очигледна.
8. Радња се износи као чињеница без примисли о вршиоцу. Тако: Дошло је до промене плана насупрот Променили су план.
9. Рекцијска допуна глаголске имени се не мора изрећи, док код прелазног глагола мора: Вршим процену (нечега)
насупрот Процењујем нешто.
10. Употреба по аутоматизму. Декомпоновани глагол улази у низ који сачињава иста именица употребљена са друим
глаголима: дати / одржати / погазити / поштовати обећање.

Да ли су номинализација и декомпозиција пожељне? Могу учинити израз прецизнијим и економичнијим, али он због њих
може бити мање сликовит и разумљив. Општи савет је следећи: треба пажљиво одмерити сваки појединачни случај, да би
се видело да ли су заиста неопходни. Ако јесу – одна су пожељни, ако нису – боље их је избегавати. Онда када се
злоупотребљавају, тако да се њима прикрива информација, ублажава непријатна истина, истиче говорникова моћ –
треба их, сваки пут када је могуће, сузбијати.
1. НОМИНАТИВ, ВОКАТИВ, АКУЗАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА
Номинатив ван реченице. Номинатив је независни падеж. То је основни облик у којем се именичка јединица налази кад је
употребљена ван реченице – као назив на предметима, у насловима књига, на натписима установа, приликом набрајања
спискова. У том облику се наводи и као одредница у речнику: Читанка / Травничка хроника / Филолошки факултет.

Синтаксичке функције номинатива.

1. СУБЈЕКАТ. Иван је дошао.
2. ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА. Иван је синтаксичар.
3. ДОПУНСКИ ПРЕТИКАТИВ. Уз глаголе постати, остати, чинити се, звати се, прозвати се, направити се13:
Петра зову Пера.

Номинатив уз поредбену речцу као.

1. Поредбена одредба у оквиру придевске синтагме: Пера је вредан као мрав. Уколико се конструкција развије у
поредбену реченицу, именица која у њој стоји у номинативу имаће ф-ју субјекта: Мика је успешан као и његов идол = као
што је успешан његов идол.
2. Актуелни квалификатив. Милица ради као лекар.

Специјалне независне реченице у виду именице у номинативу. Када би се развиле у предикатску реченицу, јединица у
номинативу би у њој имала ф-ју субјекта или именског дела предиакта:
Ватра! → Гори ватра! / Срамота! → То је срамота!
ВОКАТИВ
Функције вокатива. И вокатив је независни падеж. Именичка јединица у вокативу није део реченичне структуре. Његова
ф-ја није синтаксичка – већ комуникативна. Вокатив служи за дозивање, обраћање, скретање пажње и сл. Његова
употребна вредност је апелативна. У начелу, апел се може упутити само бићу; ако увокативу стој ииме неког неживот
појма – у питању је персонификација.

Специјалне независне реченице у виду имен. јд. у вокативу. Имају ф-ју директне узвичне квалификације:
Неваљалче ((ни)један)!

Вокатив ради постозања довољног броја слогова у народној поезији. У народној поезији или уметничкој поезији са истим
одликама, вокатив се употребљава у функцијама субјекта или именског дела предиакта да би се постогао довољан број
слогова. Таква употреба је могућа због тога што је он, осим номинатива, једини независни падеж у падежном систему
сербскаго језика: Кад се жени српски цар Стјепане.

АКУЗАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА

ПРАВИ ОБЈЕКАТ. Основна функција именичке јединице у акузативу уз прелазне глаголе: Милош је направио скрипта. Једна
група прелазних глагола означава савладавање одређеног простора (Препливати реку); метафорички се и време
доживљава као простор: Провести лето. Постоје глаголи двојаке рекције, који могу имати допуну у акузативу без
предлога или дативу без предлога: помагати некога/некоме.

ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ. Означава носиоца стања. Гл. може означавати 1 и 2, а реченице могу бити 3, 4.
1. физиолошки процес у организму: Марију боли глава.
2. Психичко стање: Брине ме њено здравље.
3. Безчичне реченице: Сева ме у леђима.
4. са граматичким субјектом, који је изазивач стања: Радује га њен успех.

Временско значење. Акузатив може означавати време. Тада уз себе именица мора имати одредбу (акузатив је у том
случају блокирани падеж). Два временска значења: 1. у ужем смислу, питање Кад? алтернира са временским генитивом:
Једно јутро срео сам га у аутобусу; 2. значење мере времена, питање Колико дуго? Може имати ф-ју прилошке одредбе:
Нисмо се видели целу зиму.

Значење мере. Ф-ја прилошке допуне за меру: То кошта милијарду динара. Прилошка одредбе: Час је трајао цело јутро.

13
У пвпј ппследопј функцији мпже се, иакп ређе, упптребити инструментал без предлпга.
3. ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА

I Прилошка допуна или одредба. Најчешће се употребљава као прилошка допуна глаголима који означавају кретање или
окренутост:
1. Место завршетка кретања: Отишао је лекару.
2. Правац кретања: Упутио се вратима. Када је у питању особа замењује га код+генитив: Отишао је код лекара.
3. Место којем се нешто приближава уз глаголе са префиксом при- или у гл. ближити се: Пришао је прозору.
4. Појам којем је нешто окренуто или управљено: Окренуо се вратима.

II Рекцијска допуна глаголима, именицама и придевима.

1. Допуњава прелазне глаголе који означавају давање, упућивање, намењивање – како физичких објеката (дати,
доделити, пружити, послати, уступити), тако и метафоричких објеката (говорити, рећи, казати, саопштити).
Занимљиво је да се наношење штете концептуализује као давање објекта: Отети / украсти некоме нешто. Појам
означен именицом у дативу је обично особа: Честитао је рођендан брату. У неким случајевима може бити и неживи
објекат: Жуманцима додати снег од беланаца. Глаголи као што су плаћати, помагати, саветовати, служити имају двојак
урекцију: датив без предлога или акузатив без предлога. Тада међутим имају нешто другачије значење: помагати некоме
(нешто) – помагати у сваком смислу; помагати некога (нечим) – пре свега у новцу. Уз глагол подучавати, учити јавља се
датив као неправи објекат и акузатив као прави. Овај случај је међутим обрнут претходнима: предмет подучавања је
изражен именицом у дативу, а особа је означена именицом у акузативу: Подучавао је глумце правилном изговору.
2. Допуњава неке непрелазне глаголе: асистирати, досадити, махнути, намигнути и сл: Асистирати професору. Глаголи
судити и сметати могу уместо датива имати допуну у облику акузатива без предлога, али са другачијим значењем: Судити
некога – процењивати га; судити некоме – изложити некога судском поступку.
3. Рекцијска допуна именицама: КРАЈ, ЗАВРШЕТАК, ПОЧЕТАК.
4. Рекцијска допуна глаголским именицама када алтернира са акузативом у ф-ји правог објекта глаголима од којих су те
именице изведене: допунити нешто / допуна нечему.
5. Рекцијска допуна придевима: БЛИЗАК, ДУЖАН, ПОКОРАН, ВЕРАН, ЗАХВАЛАН, САГЛАСАН, ПРОТИВАН...
6. Рекцијска допуна предлозима, који су изведени од наведених придева: САГЛАСНО, ПРОТИВНО.

III Допуна прилошком изразу ЗАХВАЉУЈУЋИ.

1. Околност која омогућава реализацију ситуације: Захваљујући скрипти, научио сам синтаксу.
2. Узрочно значење, када је именица глаголска или придевска: Захваљујући киши, сви смо покисли.

IV Присвојни датив. Означава лица којима нешто припада. Најчешће у дативу стоји енклитички облик прсивојне заменице.
Различити односи – поседништво: Кућа јој је далеко одавде, ауторство: То му је нови роман, однос целине и дела: Рука му је
повређена. Може да означава стално и привремено власништво, за разлику од присвојног придева, који означава само
стално власништво: Где ми је оловка? – и стално и привремено. Где је моја оловка? – само стално.

V Логички субјекат. Типично означава човека који је носилац неког стања. Могу бити физиолошка стања, осећања,
расположења, воља, утисак, процена. Негде се може препознати и посесивно значење датива. Спава ми се. Једу ми се
колачи. Такве реченице могу бити безличне: Спава ми се; или личне – као субјекат имају именицу у номинативу или
изричну реченицу: Једу ми се колачи. Изгледа ми да је овде реч о грешци.

VI Етички датив. Преко садржаја реченице исказује близак, фамилијарни став говорника према саговорнику. Својство је
говорног језика. По правилу је у питању енклитички облик заменице за 1. л. јд. (ређе мн) или 2. л. јд. (ређе мн): Како си ми?
Немој ми ићи напоље без капе!

VII У устаљеним изразима. Неко се заклиње или се некоме захваљује: Хвала Вам. / Нека му је слава и хвала!
4. ДАТИВ С ПРЕДЛОЗИМА

Употребљава се с предлозима: К, КА, ПРЕМА, НАСУПРОТ, УПРКОС; као и са предлошким изразом: У СУСРЕТ.

Према, к, ка + датив.
1. МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА. К14 + лична заменица у дативу која упућује на особе. Најчешће се у савременом језику
замењује са код+генитив: Сутра бисмо дошли к вама.
2. МЕСТО КОЈЕМ ЈЕ КРЕТАЊЕ УСМЕРЕНО. Глагол кретања + ПРЕМА, К(А)15 + датив: Ишли смо заједно ка излазу.
3. ОКРЕНУТОСТ, УПРАВЉЕНОСТ, НАГНУТОСТ. Глагол окренутости, управљености, нагнутости + ПРЕМА, КА + датив:
Окренуо се према публици.
4. РЕКЦИЈСКА ДОПУНА ИМЕНИЦАМА. дивљење, љубав, мржња, поштовање + ПРЕМА + датив.
5. РЕКЦИЈСКА ДОПУНА ПРИДЕВИМА. благ, нежан, добар, љубазан + ПРЕМА + ДАТИВ.
6. ДОПУНА ГЛАГОЛИМА. односити се, понашати се + ПРЕМА + датив + допуна за начин.
7. РЕКЦИЈСКА ДОПУНА НЕПРЕЛАЗНИМ ГАЛГОЛИМА. тежити, стремити + КА + ДАТИВ
8. ИДИОМАТИЗОВАНО: Примити нешто к срцу.

Насупрот + датив. Предлог означава да су два објекта окренута један према другом и одатле развија апстрактно значење
супротствљања: Седео је насупрот предсенику владе.

Упркос + датив. Ова ППК има допусно значење. Употребљена са глаголском именицом кондензује ЗР: Авион је полетео
упркос магли / Упркос свим настојањима, нисам успео да одем на море. (Упркос томе што сам настојао). Предлог упоркос
некада може стајати и после именице и тада се осећа експресивност: Стабилност, њима упркос.

14
К+ДАТИВ – местп завршетка кретаоа; КА+ДАТИВА – правац кретаоа.
15
У пвпм случају К и КА су истпг значеоа.
6. ИНСТРУМЕНТАЛ БЕЗ ПРЕДЛОГА

I Средство. Основно значење иструментала. Вршилац користи средство да би обавио неку радњу на неком трпиоцу.
Средство може бити:
1. део или орган човековог тела: Вадио је руком новац из џепа.
2. предмет или материја коју човек користи: Сече хлеб ножем.
3. превозно средство: Ићи ћемо на море колима.
4. апстрактан појам изказан гл. именицом (кондензује ЗР): Играч је кажњем забраном играња на једној утакмици. (тиме
што му је забрањено..)
5. Материја уз глаголе пунити, заливати, насипати, хранити се, послужити: Заливао је цвеће водом.
6. Бића. У ретким случајевима средства су бића, типично у заклетвама: Кунем се децом / Богом.
7. Грађа. Данас се мења коснтрукцијом од+генитив. Уз глаголе правити, зидати, градити: Прави макете лего-коцкама.
8. И средство и начин извођења радње. Одредба средства не идентификује само средство, него показује једно од могућих
типова средстава за реализациј урадње – таква одреба карактерише и начин извођења радње, тј. има вредност ОДРЕДБЕ
ЗА НАЧИН. Одговара на питања ЧИМЕ и КАКО: Путовати авионом. Писати оловком.
II Начин. Два случаја:
1. Уз именицу у инструменталу мора да стоји одредба, уколико не стоји она се подразумева: Говорио је тихим гласом.
Говорила је шапатом. Овако су настали прилози крадом, кришом, силом, листом, широм.
2. У инструменталу стоји асптрактна или глаголска именица, која кондензује ЗР са везнико ТАКО ШТО; такво употреба
инструментала одлика је административног и новинарског стила: Север је реаговао повлачењем са југа.
III Узрок. Постао је председник вољом већине грађана. Трагови овог инструментала, који је некада био веома раширен,
виде се у изразима: неким чудом, пуким случајем, стицајем околности, силом прилика – означавају спел оконости које су
узроковале ситуацију.
IV Намера. Кад у инструменталу стоји именица посао, а глагол означава кретање, има значење наемре: Отпутовао је у
Београд послом.
V Место. У смислу путање кретања. Назива се ПРОСЕКУТИВ. Употребљава се уз глаголе кретања и по правилу означава
издужени простор, или је путања по том простору праволинијска: Небом се креће Аполон.
VI Време.
1. Мера времена (Колико дуго?). Именица не може да означи кратке периоде, и увек стоји у множини: Данима није излазио
због испита.
2. Време у ужем смислу (Кад?). Именице ЗОРОМ и ЈУТРОМ - једнократне радње: Зором је отишао у цркву. А имена дана у
недељи, која стоје у јд, одређују понављане радње: Недељом иду у цркву.
3. Именица ДАН, НОЋ. Данас се одређују ка оприлози: Ноћу ради, дању спава.
4. Синтагме са именицама ПОЧЕТАК, КРАЈ. Почетком / крајем године ћемо дипломирати.
5. Актуелни квалификатив са временским значењем. Ретко се употребљава, мења се са као+номинатив:
Волео сам, дечаком још, приче о старим временима (Када сам био дечак).
VII Вршилац радње и изазивач стања. Може да означава вршиоца радње. То је случај у пасивним конструкцијама, када има
функцију агентивне одредбе / допуне или у придевским синтагмама када има ф-ју допуне: Окрижени сте болесним
особама / Село је било опкољено војницима. Агенс могу бити и апстракти појмови нарочито у новинарском језику: Мозак у
студентским главама је такође оптерећен синтаксом. У административном стилу као вршиоц радње јављају се правна
акта: Та материја је регулисана Уставом. Појам као изазивач стања означеног придевом: Људи измучени гладовањем лако
обољевају. Допуна придевима: задовољан, збуњен, обрадован, занесен...

VIII Рекцијска допуна глаголима, именицама и придевима.

1. глаголи: руковати, манипулисати, користити се. Нормативно само: председавиати седници, жирију!!! (датив). Такође
допуна и: поносити се, хвалити се, оженити се. Део неког бића, креће се вољом тог бића: климати главом, махати руком.
2. Допуна придевима: богат, сиромашан, оскудан.
3. Устањени изрази: Померио је памећи. Клонуо је духом.

IX Допунски предикатив. Уз гл: учинити, правити се, пригласити се, називати се и сл. Алтернира са за+ак. и као+ном.
X Копулативни предикатив. Данас ретко: Некада давно ми је он био узором.
7. ПРЕДЛОЗИ СА ЗНАЧЕЊЕМ САДРЖАВАЊА

У сербском постоји систем предлога чије је значење засновано на односу садржавања. Тај однос подразумева два објекта:
садржани објекат СО, и садржатељ С. У питању су предлози: У+ЛОК, У+АКУЗ, ИЗ, УНУТАР, СРЕД/ИСРЕД/ПОСРЕД/НАСРЕД.

У + ЛОКАТИВ. СО је у С: риба у води. Развија и метафоричка значења где је садржатељ стање, положај, активност..

У + АКУЗАТИВ.
1. СО заузима место у С после претходног кретања: делфин скаче у воду.
2. Значење правца и усмерености. Предмет не заузима место, него допире до површине (Ударио га је у лице), усмрен је
према њему (Циљао је у мету), окренут према њемз (Копља окренута у небо).
3. Објекат локализације може бити поглед: Уперио је поглед у њега.
Предлог У уноси значење усресређености на локализатор, које не постоји ако је допуна само у акузативу без предлога.
Стога глаголи који означавају усресређено гледање имају допуну само у+акузатив, а не сам акузатив.

ИЗ. Увек са генитивом: СО напушта С. Напуштање у секундарним значењима могу означавати изван и ван.
Узео је јабуку из кесе. Може имати и узрочно значење, добијено метафором: Поступио тако је из убеђења.

УНУТАР. Нека врста наглашеног У, која подвлачи да СО не прелази границе С. С је обично ограничени дводимензионални
простор: Унутар српске земље Дубровчани су слободно трговали. Када су садржавтељи и саме границе таквог простора,
онда УНУТАР није заменњиво са У, јер означава управо тај простор, док би У означавало материју тих граница:
Нашли су уточиште унутар зидина манастира. Синоними: у оквиру, у границама. Антоними: изван/ван.

Сред, усред, насред, посред. СО заузима централни положај у С. С може бити конкретан, али може бити и временска
јединица и активност: Стајао је насред собе. Пробудио се усред ноћи. Прекинуо их је усред разговора. Ове ППК могу
означавати и место заршетка кретања које се налази у централном делу неке површине: Погодио је посред мете.

(ИЗ)ВАН. Предлози изван и ван, који имају исто значење, означавају налажење објекта у простору који не пе припада
садржатељу. Садржатељ може бити конкретан или апстрактан: Нашли смо се изван шуме. Нашли смо се ван домета. Имају
метафоричко значење засновано на метафори: ИЗУЗИМАЊЕ ЈЕ СТАВЉАЊЕ ОБЈЕКТА С ОНЕ СТРАНЕ УСТАНОВЉЕНЕ
ГРАНИЦЕ. Тада им је значење блиско предлогу ОСИМ: Не знам ништа ван онога у скрипти.
8. КОНКРЕТНА ЗНАЧЕЊА ПРЕДЛОГА У С ЛОКАТИВОМ

Значење предлога у с локативом подразумева однос садржавања између двају објеката. Један од њих је садржатељ С, а
други садржани објекат СО. СО у већини случајева припада категорији предмета, а С је најчешће: 1. предмет типа кутије
или посуде; 2. дводимензионални простор; 3. материја.

I Када се садржатељ предмет типа кутије или посуде, он је типично отворен на горњој страни: јабуке у чинији. Овакав
случај садржавања има и свој перцептивни аспект (СО се налази у неком удубљењу) и свој функционални апект (С
одређује положај СО). Постоје и мање типични случајеви:

1. Отвор С може бити са стране: Ватра у камину; или чак надоле: Бат у звону. Да би се овакав однос препознао као
садржавање – С мора одређивати положај СО. Зато је нпр: Мрав под теглом, а не У.
2. СО се може налазити у С само једним делом, али овај условљава његов положај: Цвет у саксији. Пошто је цвет
преносив, однос се перципира као садржавање.
3. С може бити затворен: Хаљине у ормару. То пише у књизи.
4. Неке стране С могу недостајати: Сточић у углу собе. Функционални аспект изостаје (СО није преносив у С), али
первептивни је ипак довољан.
5. С је великих димензија: Кућа у долини. Функционални апект и овде изостаје, али је довољан перцептивни.
6. С је просторија или зграда: Сели смо у кафић. Метонимијски у односу на просторе и зграде, С могу бити и
институције: Ради у Министарству. С могу бити и возила: Довезли су нас у црвеним колима. У свим случајевима
типичан СО је човек, коме С пружа заштиту, али може му и онемогућити слободно кретање (Човек је у затвору).
7. С могу бити делови намештаја: Седео је у фотељи. Типичан СО опет човек.
8. С може бити одећа: Жена у хаљини. Метонимијски на одећу се надовезује њена боја и шара: Жена у белом. Слично
томе, С је нешто што прекрива СО: Руке у пликовима. С не одређује положај СО, па се на може питати ГДЕ? – У
црвеној хаљини.

II С ограничени дводимензионални простор; у типичном случају је то ограђена и јасно ограничена територија: Бунар у
дворишту. Има функционални аспект само када је СО човек, тада му кретање може бити ограничено на унутар С. У другим
случајевима присутан је само перцептивни аспект.

III Када је С тродимензионална материја. СО типично сасвим уроњен у њу: риба у води. С може бити и мање типична
материја: цврчак у трави, седети у тишини. Примаран перцептивни аспект: СО је у типичном случају са свих страна
обавијен С.
9. АПСТРАКТНА ЗНАЧЕЊА ПРЕДЛОГА КОЈИ ЗНАЧЕ САДРЖАВАЊЕ: положај, стање, активност, временске јединице

Однос садржавања је један од оних који човеку помаже да разуме физички свет којем припада. Пројектујући структуру тог
односа на разне апстрактне домене, он своје разумевање проширује и на њих. Другим речима, садржатељи и садржани
објекти могу бити не само конкретни, него и апстрактни.

Положај, стање, активност. Човек се не налази само у физичком простору, него и у апстрактним доменима положаја,
стања и активности. Зашто се ови појмови разумевају као садржатељи? Када се човек налази у неком положају, њему
може бити ограничена перцепција, кретање или акција. Када се наалзи у неком стању или је посвећен некој активности,
човек не може нормално да процењује нити делује, тј. да види шта се дешава изван С. Када се налази у неком стању или
активности, с њим се теже комуницира.
Када се реч која означава ПОЛОЖАЈ, СТАЊЕ или АКТИВНОСТ употреби у конструкцији у+локатив, тај појам се
проглашава САДРЖАТЕЉЕМ: Он је у лошем положају. Он је у очајању. Били смо у шетњи.
Пак када се таква реч нађе у другим конструкцијама (најчешће у+акузатив, из+генитив), захваљујући употребљеном
галголу прецизира се и врста садржатеља, који зависи од природе датог положаја, стања или активности:

1. Положај, стање, активност се концептуализују као ОГРАНИЧЕНИ ДВОДИМЕНЗИОНАЛНИ ПРОСТОР:

→ Довео сам вас у неугодан положај. → вео сам тог човека у очајање. → Отишао сам у шетњу.
2. Непогодан или неповољан положај, непријатна или несвесна стања и активности се вреднују негативно и могу се
концептуализовати као РУПА / ЈАМА, уз помоћ метафоре НЕПРИЈАТНО / НЕПОЖЕЉНО ЈЕ ДОЛЕ:
→ Пао је у очај. Склизнуо је у грех. Извадио их је из беде.
3. Физиолошка и психолошка стања неактивности и обамрлости се концептуализују као МАТЕРИЈА:
→ Зашто не потонеш у сан?

Временске јединице. Следећи апстрактни садржатељи јесу временске јединице. Такво разумевање је у вези са
метафоричком концептуализацијом времена: ВРЕМЕНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ СУ САДРЖАТЕЉИ. Под садржатељем се
подразумева дводимензионални или тродимензионални простор. ПОСТОЈАЊЕ ЈЕ ИЗЛАЖЕЊЕ ИЗ ЈЕДНОГ САДРЖАТЕЉА И
УЛАЖЕЊЕ У ДРУГИ.
→ У том тренутку све се утишало. → Из дана у дан све је више учио. → Из године у годину све је мудрији.
10. АПСТРАКТНА ЗНАЧЕЊА ПРЕДЛОГА КОЈИ ЗНАЧЕ САДРЖАВАЊЕ: облик, ентитет који треба разумети, човек

Однос садржавања је један од оних који човеку помаже да разуме физички свет којем припада. Пројектујући структуру тог
односа на разне апстрактне домене, он своје разумевање проширује и на њих. Другим речима, садржатељи и садржани
објекти могу бити не само конкретни, него и апстрактни.

Облик. Метафора чији је изворни облик однос садржавања јесте ОБЛИК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЗА ЕНТИТЕТ КОЈИ ПОСЕДУЈЕ ТАЈ
ОБЛИК. Облик неког предмета дефинисан је његовом површином, границом: та површина се метафорички разуме КАО
ЉУСКА, ОМОТАЧ или РУХО у којем се предмет налази. Облик је специфичан по томе што се може мењати, а да притом
ентитет не промени свој идентитет. Облик је тако начин његовог постојања. Конструкција У+ЛОКАТИВ:
1. Облик уоште или неки посебан облик. Долази на питање КАКАВ?: Сијалица у облику звезде, млеко у праху,
текст у оригиналу.
2. Начин појављивања. На питање КАКО? Учили су у групама. Вода тече у млазевима.
3. Квантитативни аспект. На питање: КОЛИКО/КОЛИКО? Понео је брашно у великим количинама / у вредности од
милион динара.

Ентитет који треба разумети. Помоћу метафоре се разуме и сама активност разумевања: РАЗУМЕВАЊЕ ЕНТИТЕТА ЈЕ
ОТКРИВАЊЕ ОБЈЕКТА САДРЖАНОГ У ЊЕМУ. Тај СО може бити нека његова особина, скривена природа, његов
прозроковач и сл. Ово значење засновано је на случају у ком је С затворен и непровидан, тако да је уочавање СО или
допирање до њега скопчано са тешкоћама. Оно што оправдава ангажман јесте претпостављена вредност СО: СО је важн, а
не С у коме се налази. Наведена метафора је у најужој вези са метафором РАЗУМЕВАЊЕ ЈЕ ВИЂЕЊЕ. Стога се
конструкција у+локатив у овом случају често употребљава са глаголима перцепције – визуелне и друге. Ентитет који је
резулата разумевања може бити различит:
1. особина ентитета: У Марији је било горчине.
2. његов други идентитет: У Марији је препознао Милицу.
3. субјективни осећај говорника у додиру са СО: Било је уживања у мукотрпном раду.
4. проузроковач: У његовом очају је било неког страха.
5. С симптом СО: У његовом згрченом лицу приметио сам нелагодност.

Човек. Човек може имати улогу посматрача односа С и СО, може имати улогу СО.Међутим, он може бити и садржатељ.
Тада је пре свега реч о човековом психичком животу: човек је садржатељ осећања, мисли, сећања и других апстрактних
ентитета који се концептуализују као МАТЕРИЈА или ПРЕДМЕТИ. Када се човек прогласи садржатељем за емоцији и
унутрашња стања обично се мисли на област грудног коша – тамо где се налази срце, где се обично смешта душа и на
коју човек упире прстом када каже ,,ја“. То ћемо назвати човековим емоционалним простором.
Типичан СО у том простору јесу емоције и психолошка стања. Емоције се обично концептуализуј укао течност, а
настанак емоција као кретање или покретање бића. Оне се могу концептуализовати и као нека нетипична материја:
1. Емоција као СО: У мени је радост велика.
2. Емоција као течност: У мени ври неки бес.
3. Настанак емоције као покретање бића: У мени се поркенуо неки чудан осећај.
4. Емоције као нетипична материја: Чежња је у мени као ватра изгарала.

Човекова душа и срце су такође садржатељи емоција, психолошких стања и ентитета са емоционалном вредношћу:
Пошао сам са стрепњом у души. У срцу ми је бол.

Човек поседује и ментални простор – у ком се налазе представе, слике, мисли. Ментални простор симболизује глава,
мозак, памет, свест, а његова садржина се концептуализује као физичка појава – светлост, слика, или предмет:
У моме мозгу многе су идеје. У глави многе мисли ћуте.

Сећање, памћење и успомене се концептуализују као простор у коме се налази оно чега се сећамо:
Она ми долази у сећање сваки пут кад сам сведок заласка.
11. ТИПИЧНА ЗНАЧЕЊА ПРЕДЛОГА У И НА; именице сличног значења од којих се једно употребљавају са У а друге са НА

Постоје такве именице уз које се могу употребити и предлог у и предлог на (у / на тањиру). Постоје и лексеме које имају
врло слично значење, али се са једном може употребити само предлог у, а са другом само на (у поткровљу, на тавану).

Типична значења предлога у и на. Значења која прва падају на памет и која се прва наводе у речницима сербским.

А) 1. Типично значење предлога у илуструје однос САДРЖАВАЊА (писмо у фиоци). Постоји садржатељ (облика кутије,
отворен на горњој страни), а належући на његово дво налази се садржани објекат. Две су последице таквог односа:
перцептивна и функционална. На плану перцепције упечатљиво је удубљење садржатеља и његове границе. На плану
функционисања, садржатељ служи за преношење или држање садржаног објекта, СО је кретање ограничено унутар С, али
га он истовремено и штити. Када бисмо желили да изразимо положај СО једном речју – рекли бисмо да се он налази
унутра.
2. Постоје још два типична случаја садржавања: први када је садржатељ ограничени двидимензионални простор (у
дворишту) и кад је нека материја (у води). У првом случају С нема удубљење али има границе (перцептивни ниво), а
функционално својство то случаја садржавања: садржатељ ограничава кретање објекту. Други случај: границе садржатеља
нису важне, межутим СО може бити сакривен од погледа споља, као што и њему самом видик може бити ограничен.
3. Однос садржавања се може пренети, механизмом метафоре, и на апстрактне области – стања, активности, временске
јединице.

Б) Типично значење предлога на засновано је на односу између два предмета који бисмо могли назвати НОШЕЊЕ (књига
на столу). Носитељ је раван и издигнут објекат, чије границе постоје, али нису релевантне; ношени објекат се налази на
горњој површини тог објекта, тако да га не само додирује него и притиска својом тежином; носитељ држи ношени објекат.
Ношени објекат је видљив и доступан. Висина носитеља може бити метафоричка: смештеност на висини важи и за углед,
моћ, велику вредности. У мање типичном случају носитељ није издигнута површина (на плочнику, на ливади). У једном
мање типичном, али честом случају, ношени објекат се не налази на горњој, него на било којој површини носитеља (мува
на зиду / плафону).

Закључујемо да су оваква два односа – САДРЖАВАЊЕ и НОШЕЊЕ – веома различита, а по неким импликацијама
супротна. Што се тиче перцептивног аспекта, те импликације односе се на постојање (у случај усадржавања) или
непсотојање (у случају ношења) удубљења и граница садржатеља / носитеља. Што се тиче функционалног аспекта, у
питању је заштићеност (садржавање), односно изложеност (ношење).

Именице сличног значења од којих се једна користи са у, а друга са на.

1. Имена континената / име континента: Живи у Африци / Живи на том континенту. Док се поједини континенти
концептуализују као садржавтељи, сам појам континента концептуализује се као носитељ, што је јасно имајући у
виду да је континент део копна велике површине и издигнут у односу на море. Одакле пак континенти као
садржатељи? Оно што има даје статус садржатеља није њихова ограниченост природним границама, него
утврђеност и познавање тих граница од стране човека: континент коме је дато име није више само природна
него и цивилизацијска целина.
2. Следећи пар се тиче градова: У Београду / На Новом Београду. Град уопште, или појединачни градови,
концептуализују се као садржавељи, што се и очекује будући да су у питању ограничени простори. Пак ако се град
налази на неком узвишењу, на висоравни или широком пространству, или близу неке воде по којој носи име, може
се концептуализовати као нисутељ: Живи на Цетињу / Новом Београду / Ријеци.
3. Инстититуције у српском језику, као и грађевине с којима су егзистенцијално повезане, концептуализују се ка
осадржавтељи: у фабрици, у библиотеци. Пак неке институције проглашавају се носитељима: на факултету /
Универзитету / клиници. Реч је о високим школама, културним установама и другим местима која имају ,,висок“
значај за човека. Реч је о метафори по којој се оно што је важно и престижно концептуализује као високо –
институције које дају високо образовање концептуализују се као уздигнуте у односу на ниво којим се човек
уобичајено креће.
12. ПРЕДЛОЗИ У И НА СА ИСТИМ ИМЕНИЦАМА

1. Различита перспективизација објекта.

а) Употребљени предлог перспективизује, тј. извлачи у први план онај део означеног предмета који је у складу са његовим типичним
значењем. Буре на броду – значи заправо буре на палуби, јер је она раван и уздигнут део брода. Насупрот томе: буре у броду – значи у
кориту брода – јер је користо део брода који има унутрашњост у којој је СО скривен од оних који су ван брода.
б) Занимљив пример: Милош живи у улици Кнеза Михаила / Пас живи на улици. Улица се двојако схвата: као садржатељ и као носитељ.
Када се улица именује, онда се аутоматски разуме као садржатељ зато што тада пажњу усресређујемо на куће које је ограничавају са
обе стране, и по којима се једна улица управо и разликује од друге. Када имена улице нема, у фокусу се налази површина улице, па у
складу са типичним случајем НОШЕЊА, имплицира се да је ношени објекат изложен деловању спољашњих сила.
в) Именица означава материју: риба у води / чеп плута на води. У првом случају СО је обавијен са свих страна. Предлог на се аутоматски
усресређује на површину воде и подразумева да је предмет бар делимично видљив. Занимљив је пример Он живи на хлебу и води. Ту
имамо метафоричко значење предлога на, засновано на оној особини типичног случаја НОШЕЊА да носитељ држи (метафорички
одржава) ношени бојекат.

2. Лексема потпуно мења значење.

а) У свету / на свету. Свет се концептуализује као носитељ онда када се мисли на његово природно простирање: То не постоји више
нигде на свету. Када се мисли на свет као на свет људског искуства, који је човек створио тако што је природном свету прописао
границе, онда је он садржатељ: То не постоји нигде у цивилизованом свету.
б) Кућа у селу / кућа на селу. У првом примеру село је ограничени дводимензионални простор – насељено место; у другом примеру се
идеја границе губи, тако да село означава већу површину, која се простире и ван границе села као ограничених места. Слично: Он је у
базену – купа се у води, и Он је на базену – налази се у ширем објекту.
в) У положају / На положају. Употребом предлога у овај појам се проглашава садржатељем и означава место, смештеност у неком
прсотору. Употребом предлога на се имплицира да је носитељ издигнут, положај означава високо место – било у физичком простору
(Град на добром положају) или у друштвеном (Он је на добром положају).

3. Однос С и СО се мења.
а) Предлог у означава да је С окружење које се може чулно опазити; предлог на имплицира да је објекат изложен окружењу, тј. ношени
објекат носитељу. На пример мрак и светлост могу бити визуелно окружење за објекат (у мраку). Занимљиво је да светлост може бити
носитељ (На светлости се све види), док мрак не може. Вероватно зато што само светлост може активно утицати на човекову
перцепцију, па је он њему изложен на начин на који не може бити изложен деловању мрака. Сунце се концептуализује само као
носитељ: Немој да стојиш на сунцу.
б) На се употребљава када ношени објекат делује на носитеља, код предлога у таквог дејства нема. Може се рећи у души и на души:
душа се разуме ка одводимензионални и тродимензионални простор, који је садржатељ за човекова осећања или објекте који имају
емоционалну вредност. Пак Имати некога на души значи бити крив. Прва концептуализација се заснива да души као
тродимензионалном садржатељу који је у грудном кошу; друга концептуализације је одређена природом осећања које притиска,
оптерећује душу исто као што ношени објекат притиска носитељ.

4. Предмет бива другачији.

а) У – типично садржатељ. НА – типично носитељ. На пример: у тањиру – пре дубоки него плитки тањир, супротно на тањиру. У тањир се
сипа чорба, а на тањир се тавља шницла, тј. нешто што се неће лако просути. Дакле одлучујући је перцептивни моменат. У
фразеологизму: Он хоће / нуди му се / добио је све на тањиру – одлучујићи однос је функционални, јер је оно на тањиру изложено и
доступно без великог труда.
б) Кућа у планини / брду. Кућа на планини/ брду. Постоји разлика између објеката означених речима планина и брдо: пошто предлог у
имплицира садржавање то би значило да су планина или брдо обрасли шумом па кућу скривају од погледа. На имплицира да се ношени
објекат види, па то значи да су брдо или планина голи. Употреба предлога на може да значи и да се кућа налази на врху.

5. Разлике минималне. То је обично случај када је реч о већем ограниченом дводимензионалном простору, који се може двојако
концептуализовати: са гледишта своје ограничености (садржатељ) или са гледишта свог простирања (носитељ), а притом не постоје
додатни моменти који би фаворизовали једно од та два. Дводимензионални простор се стога коже концептуализовати и као носитељ и
ка осадржатељ: Клима у/на простору Србије је умерена. Исти случај је и са дневником као емисијом на телевизији: у дневнику / на
дневнику.
13. ПРЕДЛОЗИ КОЈИ СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ СА РАЗЛИЧИТИМ ПАДЕЖИМА; ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА

Неки предлози се употребљавају са два падежа, задржавајући притом исто значење.

1. У, НА, О. Употребљавају се с локативом и акузативом. У првом случају имају значење места на којем се нешто налази, у
другом означавају место завршетка кретања.
Место: Писмо је у фиоци.
Место завршетка кретања: Стави писмо у фиоку.

2. НАД, ПОД, ПРЕД, ЗА, МЕЂУ. Употребљавају се с инструменталом(значење места) и акузативом(место завршетка
кретања):
Место: Мачка лежи под столом
Место завршетка кретања: Мачка се завукла под сто.

3. ИЗНАД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА, ИЗМЕЂУ. Конструкција са генитивом. Покрива оба претходна значења. У значењу места
на којем се нешто налази потискује синонимичне конструкције са инструменталом: Слика виси изнад кревета / Окачили смо
слику изнад кревета. Пак ови предлози са генитивом имају аблативно значење, тј. означавају место почетка кретања:
Мачка је скочила испод стола.

Неки предлози се употребљавају са два падежа, али имају различито значење.

1. ПО. Акузатив: циљно значење. → Дођи по мене.

Локатив: место, време, начин, околности вршења радње. → Мрвице су расуте по столу. Доћи ће по Ускрсу. Учионио је по
плану. Ходао је по киши.

2. С(А). Употребљава се са генитивом (аблативно значење, тј. почетак кретања) и са иснтрументалом (значење друштва).
→ Узми књигу са стола. Пођи са мном у биоскоп.

3. У. У значењу места са акузативом и локативом. Постоји и хомонимичан предлог у, који значи КОД, архаичан је и
употребљава се са генитивом: У Милице дуге трепавице.

ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА

Некада различити падежи и ППК имају исто значење и функције – мада не морају бити подједнако чести.

1. Синонимичност ППК може проистичати из синонимичности самих предлога (при чему је падеж исти):
Наћи ћемо се после часова – Наћи ћемо се након часова.

2. Некад у однос синонимије улазе ППК (различит је и предлог и падеж):

а) - Синонимичне ППК са месним значење: испред, иза, изнад, испод, имеђу + ГЕН = пред, за, над, под, међу + ИНСТР.
- У значењу завршетка кретања: пред, за, над, под, међу + АКУЗ. = испред, иза, изнад, испод, између + ГЕН.
→ Мачка лежи под столом – Мачка лежи испод стола.
→ Разлика међу њима – разлика између њих.

б) Падежи и ППК у функцији допунског предикатива могу бити међусобно заменљиви: Прогласили су га за свеца/ свецем.

в) Синонимични су квалитативни генитив и квалитативни инструментал у случајевима када су могућа оба:

→ дете веселих очију – дете с веселим очима

г) Синонимични су акузатив и словеснки генитив у ф-ји правог објекта: Немам ниједну сестру / Немам ниједне сестре.

Неке ППК имају слично, али не и исто значење. ПРЕД и ПРЕ имају слично значење, али ПРЕД укључује непосредно
претхођење – пре утакмице / пред утакмицу. Слично УЗ и ПОРЕД, уз има компо0ненту прибијености:
Поред тањира / Уз тањир.
14. СЕМАНТИЧКЕ УЛОГЕ

Појам семантичке улоге. Глаголи означавају некакву ситуацију – радњу, стање, збивање. Већина тих ситуација укључује
учеснике – бар једног, а обично два или више њих.

1. Мика зида кућу. Ситуација означена глаголом подразумева два ентитета: некога ко зида и оно што се зида. Ти
ентитети су учесници ситуације означене глаголом зидати: Мика је вршилац радње (агенс), а кућа је трпилац
(пацијенс).
2. Мика хода. Ситуација подразумева само један ентитет – агенс.
3. Мика је дао Лази скрипта. Гл. подразумева три ентитета: Перу (агенс), Лазу (прималац), скрипта (пацијенс).
4. Мика се радује. Један ентитет, који је овај пут носилац стања (Мика).
5. Мика је чуо тресак. Два ентитета – Мику који је опажач, и тресак који је изазивач чулног утиска.

Улоге које учесници имају у ситуацији називају се семантичке улоге. Најчешће су следеће: вршилац радње (агенс),
трпилац радње (пацијенс), прималац, средство, носилац стања / особине, проузроковач стања, опажач, изазивач чулног
утиска (њих 8) и др.

Вршилац радње (агенс). Типично је особа, тј .ентитет који врши радњу свесно и вољно и у стању је да опажа. Сама радња
подразумева неку активност и вршилац при томе улаже неку енергију.

Трпилац радње (пацијенс). Типично предмет, ентитет који је нежив, несвестан и невољан, и сам се не може кретати.
Прима енергију и трпи промену стања или места.

Средство. Предмет којим вршшилац рукује да би утицао на трпиоца (кроз њега се енергија преноси).

Опажач. Типично човек, који је свестан чулног утиска. Може га примити и вољно и невољно.

Носилац стања. Може бити особа или предмет.

Мисаоно представљање ситуације. Ситуација и њени учесници се приказују предикатском реченицом. При томе се
семантичке улоге пресликавају на реченичну структуру помоћу одговарајућих реченичних чланова. Тако се агенс типично
исказује субјектом, а пацијенс правим објектом. Пак ситуација се може мисаоно представити на различите начине, што се
одражава и на језички исказ. Ситуацију Мика је шутнуо лопту, она је ударила у прозор и прозор се разбио можемо
представити на различите начине. Постоје три учесника: Мика, лопта, прозор. Ситуација се другачије представља сходно
комуникативним сврхама. У зависности од комуникативне сврхе, употребиће се различите граматичке конструкције.

1. Мика је разбио прозор лоптом. Ту су сви учесници: агенс (Мика), средство (лопта), пацијенс (прозор). Средством
се мења стање трпиоца. Лопта је у двострукој улози – стоји у односу и према агенсу и према пацијенсу. У овој
реченици агенс је субјекат, средство је прилошка одредба за средство, а пацијенс је прави објекат.
2. Лопта је разбила прозор. Ситуација мисаоно представљена без Мике, тј. језички представљена као да Мике нема
на тој ,,слици“. Лопта више није средство – јер нема вршиоца који би је употребио – него је непосредни
проузроковач стања. Као проузроковач има елемент агентивности, па је добила ф-ју субјекта.
3. Прозор је (јуче) разбијен. На слици ситуације налази се само прозор, чије се стање износи као производ прошле
акције, а он је био трпилац те акције. Иако агенс није приказан, постоји његов траг – идеја о томе да је акцију неко
извршио. Тако мисаоно представљена, ситуација се исказује пасивном реченицом: трпилав је исказан субјектом
реченице, а глагол стоји у пасивном облику. Представа о прошлој акцији може сасвим избледети, так ода остаје
само стање – у том случају конструкција је копулативна: Прозор је (прљав) и разбијен.
4. Прозор се разбио. Ситуација приказано тако као да је прозор спонтано претрпео промену стања, другим речима,
вршилац радње не постоји као идеја. У питању је врста метафоре: прозор се разуме као ентитет који је способан
за самотрансформацију – као на пример биљка: Ружа се расцветала. Дакле, једна врста ентитета (нежив) се
разуме као друга врста ентитета (жив). Тако мисаоно представљена, ситуација се исказује повратним глаголом, а
носилац стања (прозор) је исказан субјектом.
15. (ГРАМАТИЧК) СУБЈЕКАТ

Семантичке улоге које субјекат означава. Субјекат као реченични члан има семнатичку основу. Он изражава различите
семантичке улоге:

1. Агенс у активним реченицама. Типичан агенс је човек, који врши радњу свесно и вољно, проузрокује догађај или
промену стања трапиоца, а притом се често покреће. Мање типични агенси су предмети који се крећу: Мика трчи /
Земља се окреће.
2. Изазивач стања, тј. невољни проузроковач догађаја: Пожар је оштетио зграду.
3. Носилац стања или особине. Човек, али и неке други појам: Мика се лоше осећа / Кућа је пространа.
4. Опажач чулног утиска: Мика је видео блесак муње.
5. Трпилац радње. У пасивним реченицама: Кућа је саграђена.

Све те улоге могу се подвести под појам носиоца ситуације. Од ентитета чије име типично врши функцију субјекта – а то
је особа која свесно и вољно врши радњу – потиче семантика субјекта као реченичног члана – а то је свестан, вољан
вршилац радње, одн. изазивач нечијег стања. Када се на месту субјекта нађе неки неживи појам, он се заправо
персонификује – приписују му се својства свесног и бољног покретача радње, одн. изазивача стања.

Синтаксичке јединице у ф-ји субјекта и њихов облик. Граматички субјекат је најчешће именичка јединица – именица,
именичка заменица, именичка синтагма у номинативу. У народној поезији именичка јединица у ф-ји субјекта може бити у
вокативу, да би се псотигао потребан број слогова: Вино пије Краљевићу Марко. У функцији субјекта могу бити и
инфинитив, одн. инфинитивна синтагма, а и неке врсте зависних реченица – типично изричне и односне са именичком
вредношћу: Играти шах је забавно / Да је слагао свима је јасно / Што је баби мило, то јој се и снило.

Важност субјекта за образовање реченице. Субјекат је предвиђен валенцом личних глагола. Ипак, међу реченичним
члановима предвиђеним валенцом он заузима нарочито место. То се на синтаксичком плану види по следећем:

1) предикат конгруира са именичком јединицом у ф-ји субјекта (у лицу, броју, евентуално роду) – чак и онда када
субјекат није изречен: Мика је дошао / Дошао је.
2) делови реченице који указују на субјекатски појам исказују се повратном заменицом себе и свој; употреба личне
одн. повратне заменице може унети разлику у значењу: Мика прича о себи / Мика је дошао са својим / његовим
братом.

→ Збох важности субјекта за образовање реченице, у традиционалној граматици се субјекат сматра једним од два главна
реченична члана (други је предикат).

Место субјекта у реченици. Субјекат је најчешће носилац реченичне перспективе, тј. тема. То значи да се у формулисању
реченице од њега полази као од нечег што је познато; о њему се даље саопштава нека информација коју исказује рема – то
је обично педикат са својим допунама и одредбама: Мика је ушао у собу.
Субјекат може бити и реченични члан који је информативно најважнији, тј. информативни фокус – често утаквим
реченицама постоји егзистенцијални глагол или глагол који у датом контексту означава појављивање: Био једном један цар.
16. ЗНАЧЕЊА ПРАВОГ ОБЈЕКТА

Семантичке улоге које означава прави објекат. Прави објекат има семантичку основу. Означава трпиоца радње – било да
стварно трпи радњу или је у питању појам на који је непсоредно усмерена активност вршиоца и који се у глаголском
процесу ангажује као пасиван. Најтипичнији глаголи који захтевају прави објекат (прелазни глаголи) означавају радњу
којом вршилац радње ствара или уништава трпиоца (Мика зида / руши кућу), којом га мења – квалитативно или
квантитативно (поправити сат / гајити цвеће), или којом га премешта (подићи корпу / померити столицу). С другим
прелазним глаголима прави објекат означава појам који има само неке особине типичног трпиоца:

1. Агент нешто чини пацијенсу, али се пацијенс не мења: лагати некога, дирати нешто, ударити некога...
2. Пацијенс статичан, агенс мења место у односу на њега: опколити некога, обићи виноград...
3. Пацијенс је у власти агенса: имати нешто, поседовати нешто...
4. Агенс је биће, гл. означава перцепцију, прави објекат је стимулус: гледати некога, слушати некога...
5. Исто као претходно, само не перцепција него сазнање: упамтити / проучити / заборавити нешто...
6. Агенс је биће, гл. означава психолошку активност или став: хтети нешто, волети нешто, презирати нешто...
7. Агенс је биће, активан је, пацијенс је просторни или временски појам и пасиван је: провести младост, препливати реку
8. Појам означен субјектом пасиван, а објектом активан. Ипак, појам означен субјектом је свестан, а онај означен правим
објектом није ни вољан ни свеста: трпети увреде, подносисти ударце...

Глаголске именице у ф-ји правог објекта. Именице које означавају радњу употребљавају се као прави објекат са следећим
галголима:

1. почети, почињати, настављати, прекинути, прекдиати, завршавати; акузатив алтернира са конструкцијом

с+инструментал или с допунским делом предиката: Почели су разговор о синтакси.
2. у оквиру декомпонованог глагола, глаголи општег значења: извршити, дати, водити, поднети, подносисти,
иразити... Извршили су анализу датих узорака.
3. поредложити, тражитит, молити, одобрити, трпети, волети, разјаснити... тада глаголска именица
кондензује изричну реченицу: Предложио је набавку нове опреме.

Синтаксичке јединице у функцији правог објекта и њихов облик. Прави објекат је најчешће именичка јединица – именица,
именичка заменица, именичка синтагма – у акузативу без предлога. Прави објекат има још две варијанте:

1. Партитивни прави објекат. У облику партитивног генитива, означава известан број појмова или извесну количину
неког појма; тај партитивни генитив може се заменити акузативом, уз губљење значењске нијансе партитивности.
Изми колача. Дај ми воде. Напомена: Партитивни генитив може бити неправи објекат ако је уз прелазне глаголе.
Тада се не може заменити акузативом без предлога..
2. Одрични прави објекат. Допуњава неке глаголе у одричном облику и стоји у облику тзв. словенског генитива
(назива се словенски зато што је у словенским језицима некада уз глаголе у одричном облику био обавезан прави
објекат у облику генитива без предлога). У савременом сербском је углавном ограничен на устањене изразе, а у
другим случајевима звучи архаично: Није рекао ни речи / Целу ноћ нисам ока склопио / Немам ни пребијене паре.
Прави објекат у облику генитива без предлога употребљава се и уз глагол имати: Мика има смисла за то / Немам
времена.

У функцији правог објекта може бити и зависна реченица – изрична или односна са именичком вредношћу, као и
инфинитив одн. инфинитивна синтагма: Видим да сам погрешио / Не знам шта се тачно догодило / Зец је покушао побећи.
17. ГЛАГОЛ ТРЕБАТИ – СИНТАКСИЧКО ПОНАШАЊЕ

Норму у вези са синтаксичким понашањем глагола требати прописао је још Вук у своме Рјечнику. По тој норми, ако
требати значи ,,бити потребан“, употребљава се самостално и има сва лица (Треба ми књига, Требају ми књиге, Требала
ми је књига, Требале су ми књиге). Ако је пак непотпуног значења и тражи друго глагол као допуну, онда се употребљава
само безлично, тј. само у 3. л. јд. средњег рода: Треба да радим. Међутим, та норма је почела да се криши већ кад је
установљена, чак и код добрих писаца (Црњански, Домановић, Веселиновић).

→ Начелно говорећи, да би глагол требати био безличан, он мора стајати на почетку реченице, испред субјекта – јер ако
је иза субјекта, онда се осећа да је он предиакт том субјекту, па мора с њим да конгруира:
Брат му је трабао у зору да порани и дође / Требало је да му брат у зору порани и дође.
Ако субјекта није исказан, подразумева се да би требало да он стоји иза тог глагола: Кад треба да се састанемо?

→ Стога реченице: Ја треба да дођем, Ти треба да дођеш, Ми треба да дођемо – не поштују правило да предиакт мора да
конгруира са субјектом, па не могу бити прихватљиве ни са гледишта норме – иако се наводе као правилне. Напоменимо
да је у тим речницама глагол требати само привидно безличан: он стоји у безличном облику, али је конструкција у којој
стоји таква да захтева лични облик! То се добро види када глагол ставимо у перфекат: *Ја је требало да дођем.
Зато: једини начин да глагол требати буде безличан јесте да стоји испред субјекта: Требало је (ја) да дођем.

Понекад говорник у жељи да поштује норму прави хибридну конструкцију која се састоји од личног облика помоћног
глагола и радног глаголског придева глагола требати у јд. с.р: * Сада бих ја требало да дођем. Начин да се то исрпави је да
се читава конструкција учини безличном: Сада би требало да ја дођем.

Случајеви у којима се Вукова норма не може поштовати. Проблем се јавља онда када субјекат не може да стоји на другом
месту осим испред глагола требати. Постоје три таква случаја:

1. У односним реченицама односна заменица који има ф-ју субјекта. Она мора стајати на почетку реченице, тј.
испред рпедиката: * То је човек који је требало да дође. → То је човек који је требао да дође.
2. Субјекат долази на почетак из контекстуалних разлога. На пример када је тема реченице, или када се мора
изразити контраст према другој реченици: Ми нисмо требали да дођемо / Јован је већ био дошао. Павле је тек
требао да дође.
3. Глагол требати стоји у напоредној конструкцији с другим модалним глаголом: Он би то могао и требао да учини.

Глагол требати и конструкција бити потребан. Због превеликог притиска норме многи савремени говорници српског
језика (нарочито они образовани, који познају норму) имају несигурно језичко осећање. Из страха да не погреше, многи
избегавају личне облике глагола требати и тамо где их норма сматра правилним и замењују га са конструкцијом: бити
потребан. Не говоре: Требала ми је књига него Била ми је потребна књига. За то нема никаквог разлога. Требати и бити
потребан су стилске варијанте, и друга никако нема првенство.
18. ТРАДИЦИОНАЛНИ И СТРУКТУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП АНАЛИЗИ РЕЧЕНИЦЕ С ВИШЕ ПРЕДИКАТА

Два приступа анилизи реченице с више предиката. Постоје два приступа анлити реченице с више предиката:
традиционални и комуникативно граамтички. Први у науци заступа још Стојан Новаковић у својој Српској граматици (1894),
свој класични израз налази уграматикама Михаила Стевановића, а у науци се примењује и данас. У пколским програмима постоји
практично од самих његових почетака, а тренутно само у 5. разреду основне школе. Други пристип је у сербску лингвистику увео проф.
Љубомир Поповић крајем 80. година прошлог века. Тај преступ је тренутно предвиђен у свим разредима основне и средње школе осим
у 5. разреду основне школе.

Тредиционални приступ. У овом приступу једна од основних подела реченице је по саставу – и то на просте и сложене. Ситнакса се тако
дели на синтаксу просте и сложене реченице.
→ просте су оне реченице које имају један предикат. Ако имају само један субјекат и предикат, који се притом састоје од по једне речи,
онда су (1) непроширене. (2) Проширене имају још неки члан, или ако се субјекат или предикат састоје од двеју или више речи.
→ сложене настају када се две или више простих или простих проширених реченица повежу у једну целину. Оне се деле на (1)
независно сложене, тј. напоредносложене и (2) зависносложене реченице. Критеријум поделе: однос међу простим реченицама који
може бити независа/напоредан и зависан. Зависни однос подразумева постојање оне реченице од које зависна зависи – то је
главна/управна реченица. Стога, независносложену реченицу делимо на две независне, а зависно сложену на главну/управну и
споредну/зависну. Термин независне реченице означава просте реченице унутар сложене које су независне међусобно, једна од друге.
Стога се термин независне реченице употребљава само у множини. Сходно томе се у школској пракси сложене реченице деле
усправним цртама на просте: Док сам учио, / слушао сам брата како свира Студију у е-молу / и осећао Шпанију у срцу. Термином везник
имплицира се управо овакав приступ, јер се подразумева да се просте реченице везују ејдна за другу – независно од тога у каквом су
односу (напоредност, подређеност).

Комуникативно-граматички приступ. У оквиру овог приступа увиђа се да термин реченица има два значења:
1) комуникативно-граматичка целина која се у говору обележава интонацијом, а у писању великим словом на почетку и завршним
знаком интерпункције на крају – то је комуникативна реченица.
2) синтаксичка јединица која је организована око предиката – то је предикатска реченица.

Предикатске реченице су подељене по функцији. По том критеријуму ПР може бити независна и зависна. Независна је она која
има комуникативну функцију (њоме се обавештава, заповеда..), и пошто представља целовити поруку – може да стоји сама. Зависна
има функцију члана, конституента неке више јединице – било да је виша јединица НР или нека друга ЗР или чак синтагма – па је функција
дакле конституетска. Она не представља завршену поруку и зато не може да стоји сама. Термин независна реченица је сада стекао
сасвим друго значење, те се употребљава у једнини.
КР и ПР стоје у корелацији: за образовање КР потребна је најмање једна независна ПР, изговорена са одређеном интонацијом
одн. написана с великим словом на почетку и знакон интерпункције на крају.
У оквиру овог приступа јасније се истиче битна разлика између напоредних везника, који могу повезивати синтаксичке
јединице у напроедни однос, не припадајући ниједној од њих, и зависних везника, који припадају зависној реченици и одређују њено
значење, те с њоме чине нешто слочно што предлози чине с именицом испред које стоје.
Са гледишта структуре, ЗР нема никакав посебан статус у оквиру независне, него је њен члан као и сваки други:
→ Тада је зазвонио телефон. / У том тренутку је зазвонио телефон. / Чим сам дошао, зазвонио је телефон.
ЗР у последњој реченици има исту ф-ју као и реч тада, односно коснтрукција У том тренутку - и то је ф-ја одредбе за време. Ако
бисмо ЗР одвојили усправном цртом – ми бисмо тада ЗР исправно ограничили, али бисмо тиме оштетили НР јер бисмо је лишили
одредбе за време.

И у К-Г приступу можемо говорити о простим и сложеним реченицама, али морамо знати које су то реченице – комуникативне
и предикатске, јер за сваку од њих ти појмови значе друго.
КР је комукативна целина. Њоме се може изводити један говорни чин, и у том случају можемо рећи да је то проста КР. Њоме
се могу изводити и два говорна чина, па и више њих, у том случају је то – сложена КР. Пошто се говорни чинови изражавају незавинсним
ПР, можемо рећи и да је проста КР она која се састоји од једне независне ПР, а сложена она која се састоји од двеју или више њих.
Реченица: Док сам учио, слушао сам брата како свира Студију у е-молу и осећао Шпанију у срцу је сложена КР, јер се њоме изводе два
говорна чина – дају се два обавештења. Можемо је поделити на две независне ПР, и тако утврђујемо њену структуру. Када дођемо до
незавнисних ПР, гледамо од којих чланова се оне састоје, а затим и које синтаксичке јединице врше ф-ју тих чланова: реч, синтагма, ЗР.
Реченице чији се један члан реализује ЗР можемо назвати сложеним ПР. Оне чији су сви чланови реализовани речју, одн. синтагмом,
називамо простим ПР. Простом КР изводи се један говорни чин без обзира на то чиме су исказани чланови независне ПР која сачињава
ту комуникативну – да ли су ти чланови исказани речима и синтагмама или је неки од њих исказан зависном клаузом.
Традиционални и К-Г приступ у поређену. Двозначна су два термина:
1) реченица – јер покрива и КР и ПР.
2) проста реченица – јер означава и КР којом се изводи један говорни чин и ону предикатску чији ниједан члан није реализован ЗПР.

КР – означава исто што и у традиционалном приступу напоредносложена/независно сложена реченица.

Сложена предикатска реченица покрива оно што је у традиционално зависносложена реченица, али обухвата и оно што се у
традиционалном приступу не узима у обрзир – вишеструко сложену реченицу.

Појам главна/управна реченица из традиционалног присутпа нема свој еквивалент у К-Г приступу. Наиме, у великом броју случајева то
уопште није реченица: Напољу је било толико хладно да су нам носеви поцрвенели. / Напољу је хладније него што смо очекивали. Када је
ПР има унутар више реченице функцију прилошке одредбе, која је структурално необавезан члан, чини се да је они што преостаје када
се од више реченице одузме зависна и само за себе реченица.

Уобичајене грешке.

проста реченица ≠ предикатска реченица. ПР може бити и проста и сложена.

главна реченица ≠ виша реченица. Виша реченица је она чији је зависна део, тако да обухвата и зависну; главна реченица је оно што
остане када се од више реченице одузме зависна.
зависна реченица. У оба приступа постоји исти термин и означава исти појам, али је различити оно од чега је ЗР зависна: у
традиционалном је она зависна од главне реченице, а у К-Г од шире структуре у коју је уклопљена и у оквиру које има синтаксичку ф-ју.

Одакле потичу разлике двају приступа. Оба приступа произилазе из одређене усресређености на одређене особине реченице – само
што су у питању различите особине.
Једна од тих особина је њена линеарност – протегнутост у времену (говор) или простору (писање). Реч је од једном од, како је
сматрао Ф. Сосир, два битна својства језичког знака – његова линеарност (а друга је његова немотивисаност).
Традиционални приступ полази управо од линеарности реченице, самим тим што је сецка на делове, па онда разматра односе
међу њима. Зато се реченице деле по саставу, а састав је спој линеарно протегнутих делова. Приступ је интуитивно прихватљив из два
разлога: полази од онога што се налази пред очима – а то је низ (1), и (2) од тога да делови сложене реченице у великој мери одговарају
интонационим целинама. Постоји пак логички проблем: каже се да је ЗР одредба или допуна некој речи из главне реченице, што значи
да јој мора припадати, а у исто време се за њу тврди да се за главну везује, што значи да се налази ван ње.
К-Г приступ је по природи структуралистички: полази од реченице као структуре, као целине чији се делови не држе на окупу
само тако што су постављени један уз други, него захваљујући томе што су повезани нарочитим односима – као што су валенца, рекција,
напоредни односи и др. Интонација, одн. паузе ту нису од велике важности, јер су оне пре у вези са линеарношћу него са структуром
реченице. У овом приступу су не појављује наведени логички проблем.
Када се КР састаоји од независних ПР у напоредном односу, њена линеарност и структура се поклапају: поделити је на
незавнисне значи заиста утврдити њену структуру. Пак када су у питању зависносложене ПР, њихова линеарност прикрива њихову
структуру, која подразумева уклопљеноср ЗР у вишу: ако такву ПР поделимо, нисмо утврдили њену структуру, него смо само од целине
одсекли део.
Подела реченице на просте и сложене према броју предиката није адекватна, јер превиђа битну разлику између јединица
којима припадају ти предиката – да ли припадају вишој структури или нижој (ЗР). Та подела заснована је на линеарној природи
реченице, а не на њеној структури.