БОРБА.

|___
Ц И Ј У р и т Р т а :
Страна 6.

Ц Е Н
ј

Н Т Р А
а

З А К О
т

СРЕДСТВ А
пи

БОСНА И ХЕРЦЕГО-
АНДРИ Ј А Н Н И К О Л А Ј Е В ВИНА: МИЛИОН __
И

И Ј А Л Н О Г
+

Т С О Ц
а

СТАНОВНИНА ВИШЕ Н А Т Е Р Е о с т у
У
т
Д
а
А
е м
Р
п р
О Г
Несолидн о
У Б Е д у г о т р а ј н и х п р и п р е м а
НЕГО 1948.
Сарајево, 11. септембра
Према проценама републи
0
О
О С
Џ
Т
п
У
р
Р А
и
Њ
м
А
е н и н а ј н о в и ј и х п р е п а р а т а з а с п р е ч а в а њ е зијски
'

пруже уредниче,
ене
грађана
као
обрадовао
пренос
хиљаде

Другог
је
наших
телеви-
сабора
дозволили
дећи
родн
Анка
их
изво
песа
Гијева.
ђач
ма
Сафету Ис
да пева на бис, икао зовићу,
—
Ради
почела
пев
о Скод
а“
да пе
ј
.
н у и б е з 0-
|
и з а л е т у в а с и о к о н - песама. који је
Ство р и ћ е с е у с л о в чког Завода за статистику, е и у о п ш т е о п р о б л е м и м а народних ва, што је. вероватно,
к о с м о н а у т нежељене труд н о ћ дана одржан У, Београду.
и
к
|
в ј е т с вих
— изјавио новинарима с о а 57) половином ове године Босна
ј з е м љ и р а с п р а в љ а л и с у ј у ч е да нисам једини ко- ло да утич е на пуб лу
ку ћ
и Херцеговина имала је пре трац е п ц и ј е у н а ш о Мислим
једног прес тане са скандира
моћи да л е т е у к о с м о с и љ у -
и ц и н с к и , ф а р м а ц е у т с к и и ји осуђује поступак сови ћу. Али је онда пал е
ј и м е д
_ (Наставак са 1. стране) ди који не ћ е б и т и п р и с и љ е ни ко 3,500.000 становника, Ова наши најпознати о о р д и н а ц и о н о г дела публике на Ташмајда-
оно најгоре. Приличн о у
м и , Република имала је 1948. го н и р а д н и ц и У о к в и р у К ну. мало неуобичајен за бео-
координацију научног ис- да т р е н и р а ј у к а о
друштве н у а к т и в н о с т публику. Баш то ме њена пева чица је до
дине око 2,5 милиона ста- е р е н ц и ј е з а д р у ш т в е градску
напишем оно чему се нико нијеа
траживања др Ивица Ма- У сусрет Месецу одбора Конф ј е
подстакло да вам
дао; неко је из ПОЈ
ринић, председник Вазду-
новника. >
жена Ј у г о с л а в и неколико речи. « , ) ) публике ба
е н а д а У Босни и Херцеговини
да ; Сасвим је разумљиво да пу цио флаш у. каменице, „ —
хопловно: савеза Југосла- Упита н д а л и с
и х вел ик. н о ћ е н и с у у в е к е ф и ка - оваквој ма- фне и друг е отпа тке“ Тао
т и ч л а н б у д у ћ нат али тет је врл о в н а с р е д “ т р у д блика на једној
вије генерал-мајор Љубиша ће и о н б и
л а ј е в Нова к о н т р а ц е п т и
дочекује раши- Какве ли срамсте. и к ба.
Ћургуз, почасни ·председ- космички х п о с а д а Н и к о Последњих година рађа се ства о к о ј и м а с е о в и х д а н а сн а.
у т о је д а т а б л е т е и нифестацији
а на- ли груб ог пост упка ЗЕву
преко и Ист а к н руку извођаче. преџ,
ник Већа народне технике је одговори" и о н и тод ишњ е про сеч но говори У н а ш о ј з е м љ и м о ћ
п р е п а р а т а „ К о н т р а ф е р “ . рених
в о ј е љ у б и м ц е к о ј е госту
— Св и к о с м о н а в у т и —
год и љ а в а ј у с амо па с т а р о ч и то с
Тодор Вујасиновић и пред- и в е з и н и 100. 000 дец е. Про сеч но ће да се у п о т р е б
п р о п у с т а у п р о и з в о д њ и , ж н о б о д р и . Т а к о ј е Млада уметница је
| који су летели и он е уми ре око 30.0 00 људ и, под контр о л о м л е к а р а - т и н е - з б о г
е л у ј у
у в ек с н а
п о - теле визи јско ј “~
ставниџи других друштава | су — стално се с п р е м а ј у и У шњ е с о в а н и ћ е п о н е к а д у о п ш т е и н е д т р о м к и а п л а у з д о б и о и је, посл е
п о л е т е . С в е је зна тно мањ е нег о у колога и заин т е р
н т ра ц е п т и в н а с р е д с т в а . п е в а ч н а р о д н и х п е с а - носа . отпе вала своје две
и организација. мо г у ћ н о с т и с у д а што о п о м о ћ у р е - н а о к о з н а т и
| их добијати сам р а ц е п - сме, и била бурно ПоЗдрау,
еј
з а датка. х а н и ч к а к о н т
Дочеку су присуствовали ћ е З а в и с и т и о д првим послератним па и а с а д а , о в а с р е д с т в а Н е к а м е
љен а од публ ике, али је
чланови совјетске амбасаде очекивати предратним годинама, када цепта. З о т р е б и . д с т в а н а ш а фарма-
Када се може
е
; ш и р о ј у п тивн а с р
Беог рада поне ла један 1
неће бити у а ц е у т с к а и н д у с т р и ј а н е п р о и з - +
на челу са амбасадором А- лет на Месец“
и с н а-
је било мање становништва. Контрацептивна с р е д с т
л
в
а
а
р “
з
и в о д и к в а л и т е т н о и е с т е т с к и жан доживља ј, на који,
лександром Пузановом и ј е и з г р а д и т
(Танјуг) т р е б у „ А н о в ника д неће
Потреб н о
ј и ћ е б и т и оралну упо т и к о ј и к а к о је то м о г у ћ е , п а с е о н а рова тно.
представници дипломатског |жније бродо в е к о е п а р а ; 38
д а о д у на „Линдиол“ су пр у т и - и н е р а д о уп о т р е б љ а в а ј у . рави ти.
о
Подвојена
кора. н е с а м н и в а ј у ово још јеј
у стању
с е о т у д е и своја дејства зас о р г а н е н е д о с т а т к а к онтра - Није ли
__У току јучерашњег препо- Месег н е г о д а
ј е м н а х о р м о н а л н е . „ — Зб ог ука орга низа тори ма ова
а ј о ш п и т а њ а ко ца в е т у с а ц е п т и в н и х ср ед ст ав а, о т п о ра
Т у и м
жене и искуств а у с фест ациј а. вли и |
мишљења 0
днева Адријан Николајев је, врате. , р а и због мани
ш т т и ; е н е р г и ј а в е о м а р е м а њ и х о в о ј у п о т р е б
7 пратњи генерал-лајтнанта ја треба ре в а . . . њиховом употреб о м с у п
ет а, публиц и Сматрам да је по.
ч и в е ћ а х б р о д о а т „ А н о - и х о в о г . л о ш е г кв ал ит
совјетске армије Л, И. Горег- кете носа и в н а . П р е п а р њ в и ћ , к о г а је греш ио и друг Исов ић ј у

узгоју“ коза
р а д и м о и А - по з и т а “ п р о ф е с о р д р Б о с а м а С а ф е т И с о
љада. посетио Авда Хума и На томе м н о г о
земунска „Гал е н и к рекла је м с к а н д и - се уопш те посл е поја виб
теш- влар“ д у г о т р о ј н и
и и ми, али је к ћ е з а м е - л о ш е в и ћ , са М е д и ц и н с к ог публи к а
био на ручку који је у њего- | мериканц
а д а ћ е с е ч о в е к в и - већ 'производи, до М и
ог ра ду , к о д р ањ е м и п о в и ц и м а п о з и в а л а обзира што је љубимац је.
ву част приредио др Ивица ко рећи к сец дана љубља н с к о п р е д у “ ф а к у л т е т а у Бе
н е к у п е с м у . ног дела публ ике. Тај п
нути на Месец. у У Београду је (че почео ме и п р о и з - у в е к аб ор ту с гл ав - д а о т п е в а јо ш 5 осту,
Маринић По подне је гост а Р р а з - зеће „Фармис“ почет нас је јо ш
м , Н а о в а к в и м п р и - пак није био коре ктан и пр
из СССР посетио селените Време пр е д в и ђ е н о з ђЂународни семинар о ставу р а л н о г п р е п а - но ср ед ст во к о н т р о л е р а ђ а њ а . М е ђ у т и
а б л и ж и- в о д њ у д р у г о г о вање на бис није ма колегиници,
Основне школе „Светозар гово р с а н о в и н а р и м према узгоју коза на подруч- а “ . Н а ш а " ф а р м а ц е у т с к а и н д у - редбама пе
а н и з а т о р и п о рата — „Линдио л о , а л и . с о б з и ром
Марковић“ затим је имао су- ло се к р а ј у . О р г ју Медитерана и Блиског и- “ ст ри ја тр еб а д а је в и ш е за ин - уоб и ч а ј е н Пожаревац. септембра
и в а л и п р едс- н е к о л о ш к и м с тру- о с т ј е д н о г д е л а пу-
срет са спортским ваздухо- | сете с у п о ж у р стока, чији је организатор ор- Наш и м г и за производњу н а у п о р н Никола Б
л е “ д а п р е - ен их нац и- а у З а г р е б у , Љ у б љ а- тересована о р г а н и з а т о р и су 0д-
пловцима. После шетње кроз : тавнике „с е д м е с и ганиза циј а Уј ед ињ чњацим к в а л и т е т н и х контрацептив- б л и к е ,
а и Улица 15. октобра
кину с а п и т а њ и м а , ј е р је „ Н и ја за исхрану и пољопривре- ни и Београду де ј с т в о о в и х
и ср ед ст ав а. ступили од тог принцип
Београд отишао је на вечеру средстава ни х п р е п а р а т а
колајев уморан.“ ду. (ФАО). На семинару уче- контрацептивних
у Метропол коју је у његову
част дао Авдо Хумо: Ник о у т о н а р а в н о н и ј
е
е по-
до
ствује око
око пет нае
30
ст
пре
зем
дст
аља
авн
. Ос
ика
но вн
из
а
је делимичн
стручњацим
о
а у
п о
с
з
в
н
е
а
т
т
у
о
.
,
О
к а
т
о
о м
и
е фе
Ко
ре
ор
нц
ди
иј
на
е
ци
за
он
др
и
уш
од бо
тв
р
ен у
Кон-
ак -
Вандализам пр е м а с т а ш у а м
Данас Николајев путује а- верова о ; л е т о д М о с к в Југославије
сврха семинара је да се ра- и уопште о проблемима кон- тивност
'
жена
вионом з2 Титоград одакле ће
продужити у Свети Стефан,
Ђеограда у п у т н и ч к
„Иљушин 18“ није
о м а в и о -
умо-
змене искуства о узгоју коза, трацепције у нашој земљи ју- који је о овом расправљао
о чему пос тој е раз лич ита ми
е су наши најпо з н а т и ј и с т р у см ат ра да тр еб а с а д а ш њ а на Кал е м е и ј а н у
Предвиђа се да ће трећи сов ву ч
посетити || о н а у т а , ч о в е к а к о ј и шљења. Нарочито су подвоје чњаци за гинекологију, про- контрацептивна средства ква-
јетски космонаут |рио кос м
на мишљења агронома и шу- извођачи лекова, као и пред“ литетно побољшати и омогу- нехигијенског и недозвоље,
Друже уредниче,
КЕ
Будву. Дубровник, Херцег-Но о л е г е Б и -
Николајев је п осл е њ е г о в о г к
мара о овом проблему који је ставници друштвених орга- ћити да се прописно користе, поступак нео- ног пљувања на јавним џе
ви, Цетиње. Сарајево, Тито- Андријан в р е м е н а б о - Варварски стима, па до вожње аутоцу.
ковског, н а ј д у ж е већ дуже времена предмет низација расправљали У о- јер и међу њима има веома младића који су
К- и Загреб. разматрања на међународним - За ор ал не пр еп а- бузданих би ла по ио на ко
земљи. Никаквих тешкоћа равио у космосу. к в и р у Коорд и н а ц и о н о г о д б о еф ик ас ни х,
на платоу код „Победн
и к а “
састанцима. Питање става пре а Конференције за друштве- рате „Ановлар“ и „Линдиол“ тр ав ња ци ма . Жи ви м на
МИ научници ће летети није било; Сташа МАРИНКОВИЋ р „к он ра з б и л и с к у л п т у р у „ У ш ће
ра ду је м' «а
ма узгоју коза је од изузетног и в н о с т ж е н а Ј у г о с л а - ре че но је да су то за ис та л а р о в и- во м Бе ог ра ду ,
У последње време често се н у а к т Сав е “ . р а д И л и ј е К о
у космос групних а
значаја за привреду зема ља тр ац еп ти вн а ср ед ст ва будућ- е з а п р е - св ак ом па рч ет у нове велеф
чује о припремама В е ч е р | Меди те ра на и Бл ис ко г ист о- в и ј е.
но ст и“ , ал и за њи хо ву ши ро - ћа, и друге фиту р
по вр ши не ко је ни чу
који летова совјстеких космонау- о л а ј е в а р шт ет е а ш у з е м љ у н е д а вн о ј е
пастио ме. Овај не с х в а т љ и -
Адријан Николајев,
та. Замолили смо Ни ко ла је - у ч а с т Н и к ка, ако се узму у об зи У н
п т и в - ку пр им ен у тр еб а ма ло са че -
а к ш е с т о р и ц е г р у - ши ро ки х бу ле ва ра и
је космичким бродом „Исток које козе на но се ио на ко ос ку с т и г а о и н о в и контраце
в и п о с т у п ал и се зг ра жа ва м над др
ва да за читаоце „Борбе“ од- о г „ Е м к о “ , к о ј и ка ти , е д и н и п р и м е р
3" обишао 64 пута нашу пла- ту ра ди 0 Ч л а н С а в е з н о г и з в р ш н дном шумском фонду на овом ни препарат а гт ово- б и ј а н а н и ј е ј
ст уп ли ма мн от их вл ас ни
ри да ли се о с р е д - ку је до ст
нету, рекао је у кратком пре гово
в е ћ а и п р е д с е д н и к С а везног подручју. Југославија је, ка о предст а в љ а х е м и ј с к Н а са ст ан штеточинства за које би тре- сво ју
даху на Сурчинском аеродро- више васионских бродова ко д и н а ц и ј у на уч - што је познат о, од 194 7. до ство з а л о к а л н у п р и м е н у . ре но и о на чи ну п л а ћ а ња кон
л о н а ј оштрије кажњава т и . ау то мо ба ла шт о са
са ве та за к о о р б а “ чес то, без из
му. да је Југославију надле- ји ће кружити истовремено а А в д о Х у - 1954. тодине уништила козе, и Према досадашњим резулта- трацептивних средстава, па н а с п одсећа на ш и р у „ф ић ом
о- х и с т р а ж и в а њ О в о
тео 13 до 15 пута. или о већим васионским бр н и
н о ћ св е- то је један од главних разло- тима, „Емко“ представља је- су сви пр ис ут ни , ме ђу њ и м а
и х , с илеџиј- ње ња , пр ођ у пр ек о тра вње
а по - р и р е д и о је с и в а р в а р с к
довима са више чланов мо п ци Са ве зн ог за - л и с ту ка да не би пе ша чи ли И
— Наравно додао је. Јад- чан у в е ч е р у У „ М е т р о п о л у “ та што је овај семинар орга- дан од најефикаснијих позна- и пр ед ст ав ни
с к и х и к р а јње неодгово р н и х
е су то, рећ и ју
саде. е, ме та ра . Св
тих препарата за контрацеп-
ур ањ
ранско море је било најлак- ча ст совјетскот космонаута низован у нашој земљи. вода за соци ја лн о ос иг
по с т у п а к а . Н и ј е с а м о о в д е
ше приметити.
у ај препарат истакли да та ср ед ст ва тр е- е л не ко . си тн иц е, ал и оне
— Сваки задатак који до- Андријана Николајева. „На Поздрављајући учеснике се ци ју . З а са да , ов
у п и т а њ у м а т е рија л н а в р
За време здруженог лета са бију совјетски космонаути
поред осталих, би- се п р о и з в о д и у и н о с т ранству ба у продаји третирати као ност једног уметничког дела лоносе непријатности. Ап
в е ч е р и су , минара и предаваче, државни ћновти и друге лекове. Заводи за со- уп ке за које сен
Павелом Поповичем, трећи сложенији је од претходног ч л а н С а в е з н о г и з в р ш н о г подсекретар у Савезном секре и те к се и с п и т у ј у м о г у
в е ћ с т р а ш н а г р у б о ст супр о т - за по ст
ом ат ск и. л и и п р о и з в о д- цијално, осигурање ће при- мо же на ћи др уг и из ра з
совјетски космонаут остао је "г ов ор ио је ди пл
ве ћа З о р а н П о л и ч , пр ед се д- таријату за пољопривреду и за њ е г о в ув оз и л
н а н а ш и м с х в а т ањима. Ов а -
орбити 94 часа и 35 ми- — Рад се обавља строго
по
савеза , њ у . П р в е к о л и ч и н е ко је су хватити да плаћају осигура- д и наца у- он от „в ар ва рс ки “ и уб и|
у
ник Ваздухопловног шумарство, Милун Ивановић к в и и с п а д и п о ј е
нута. За т> вр ем е пр ев ал ио је ут вр ђе но м пр ог ра му . Ми сл им
а до би је не п р е к о „Ј уг ос ло ве н- ницима набавку контрацеп- т д о б р о - џи јс ки “ тр еб а пр екршити
би ти Ју го сл ав иј е ге не ра л- ма јо р Љу истакао је да је Југославиј е- г р о ж а в а ј у и нтегрит е
2,600.000 километара. да ће убудуће летови и да ск ог Ц р в е н о г к р с т а п о т р о ш тивних средстава. а к и на јо шт ри је ка зн ит и, |.
до с а д а ш њ и , б и ш а Чу рг уз , п о ч а с н и пр ед - истребила 2,500.000 коза и н а мерних грађана, па ч
— Када сам сазнао да се и успешни као а а Н а р о д н е т е х н и - је то знатно користило на шо ј не су и са да се т р а ж е п у т е в — Јер, речено је, абортуси чувара реда. Чини ми се да органи ја
отиснуо, настојао али када ће и кахв и ће -б ит и Ц Е Н Е В е ћ ви х.
Попович
. сл ав иј е Т о д о р Ву ја си - економ иц и и ст ан ов ни шт ву . за н а б а в к у но се не плаћају, па зашто би а м у с в е ж е м се - но г ре да вр ло бл аг о ре д
сам да се што пре повежем то је сада теш к о ре ћи ке Ју го - Ј о ш с у н
ћ, а к а д е м и к С и н и ш а С т а н Он је рекао да ће учесници Проблему контрацепције оситураници плаћали контра с е с т р и ћ и “
са њим. Сусрет са другом је нови у т а к о з в а н и „
см о- Н а др уг о пита ње : „Н ећ е ли ,
р е к т о р Б е о г р а д с ког семинара путујући кроз репу код нас није поклоњено до- цептивна средства као пре- ћањ х л окалних 8030-
увек драг, поготову у ко ко ви ћ, и з н и ш к и
у будућности. престати пот- | универзитета др Божидар блике Србију и Македонију вољно пажње, а средства ко- вентиву.
ш н а т у ч а и з а з в а н а
су. имати прилику да се сами уве јима се сада располаже нису ва , с т р а
реба за тако напорним тре- | У разма т р а њ у пр об ле ма
ном нишком хо-
Не одговарајући директно Д а Ђорђевић и други. р е н о м и р а
ни нз им а, к а к в и су са да . ре да се на некада отолелим искоришћена како треба. контрацепц ије у нашој земљи у
на питање о утицају бесте- ли ће и научници моћи да На вечери су такође били теренима данас могу видети — Из праксе ми је познато, телу „Парк“ за време доче-
а- учествовао је на јучерашњем не, напади на
жинског стања на слабљење се вину у космос% пратилац Андријана Никол бујно зеленило и младе шуме. рекла је др Ангелина Мојић, к а Н о в е г о д и
во јн и састанку већи број наших нај милиционере и вређање гра
вида — о чему су ових дана к о н с т р у к т о р и ће је ва И. Л. Г о р е г љ а д им
Семинар ћеу Југославији из Савезног завода за здрав- медицинских и
ни ци — Н а ш и У истакнутијих ицама. У кафа-
говорили совјетски науч к о ћ е и ст во ри - а т а ш е Со вј ет ск ог Са ве за
се пт ем бр а, а за ст ве ну за шт ит у, да се у на- | фармацеутских стручњака из
ђ а н а н а у л
а д а т и т е ш ттрајати до 18. -
Београду пуковник В. К. Та-
— Николајев ;е рекао: сав л н а м а и л и д р у г и м ј а в н и м м е
кв е бр од ов е, од го во ри о шо ј зе мљ и и у најмањим ме- Београда, Љубљане, Загреба,
— За све време лета осећао ти та
ће расијевич. (Танјуг) тим ће учесници посетити Гр стима могу наћи комисије за| . г д е с е М о г у в идети
Сарајева, Скопја и других
м а и м а
као на је Ни ко ла је в. на к о ј и ст
их
сам се нормално о б е с н
чку и Турску, где ће се упо- прекид трудноће, а о контра- и х И

М
а т

О
а х

Н
е б

Е
и ц

Р
у п

З
г р

О
;

О Д
наших центара.

П
ћа који охрабрење за ју на прекршаје" ове

_ ЗЕ Д Е Н И Р У Д Н И К
знати са проблемима узгоја цепцији и њеној популариза- "м ла ди
У завршној. речи Зденко своје поступке налазе у ал- често окрећу главу усре
у ов им зе мљ ам а. ци ји ма ло се во ди ра чуна.
коза Хас, као председник овог Ко- кохолу или подражавају не- или их нема на правом |
5 (Танјуг) У нашој земљи има пет ми- ординационог одбора рекао је, ког од јунака са филмске сту. Склони смо да ЖЕ
лиона жена у генеративном да се очигледно указује по- траке. А сад, ето, уништа- мо ред у једној Шва јиу
е с т н е р у д е у н а л а з и ш т у Д е л и ћ Б р д о к о д У Вучитрну отворен добу а само један део од њих треба боље координације про- - мо да не
Досад ут вр ђе не ре зе рв е а з б рађа децу. Због тога је кон- извођача, стру чњ ак а и др у- ва ју и ку лт ур не вр ед но ско ј. а заб ора вља
де
ресторан за дру- поја ве, које ми ов
л а о м о т у ћ а в а ј у ск с п л о а т а ц и ј у и п р е к о трацепција и њено ширење тих позваних, затим равма- ст
и.
Боса н с к о г П е т р о в о г С е велика потреба. Мислим да на с и ов ај до - вам о „ситним“, искоревј
трање проблема контрацеп-
100: година штвену исхрану трудноће ције треба пренети и на ни- гађај упозорав а на је да н пр о јемо .
— Број прекида до сл ед ни је к а ж -
ш т у . П р е - же форуме та мо гд е се бл ем — да Нови Београд,
а ру де о б а в љ а н а с в е т с к о м т р ж и У Ву чи тр ну је от во ре н ре у нашој земљи је огроман, по- септембра 1
Босанс к о П е т р о в о Се ло , ек сп ло ат ац иј
м а са к о ј и м а ра - тв ен у ис хр а пр оф ес ор др Франц живот одвија. Треба се зала- њавамо све оне који не
м а п о д а ц и ст ор ан за др уш ре ка о је
септембр а се на п о в р ш и н ским к о п о -
с н а - А з б е с - ко је су Но ва к са љу бљ ан ск ог Ме ди - гтати да се створи и широк а- штују устаљене норме, од- ЕЗ ИЋ , службе
спо л а ж у У „ Б о ну у пр ос то ри ја ма ем ен та рн а пр а Кр ст а ИВ
вима. е г о д и ш за ци нс ко г фа ку лт ет а, а такође сортиман ових препарата по- носно крше ел Бу ле ва р Ле њи на 10
в е т р е ћ и н "а да пт ир ан е
Пре 12 година први пут — Мада постоје велике ту “, око д на ро чи то
и по тр еб а за еф ик ас ни м ко н- што се ова средства не могу Вила понашања, по че в од
ке м и н е т р о ш њ е код н а с аз бе - Је да н днев ни 0-
су од је кн ул е ру да рс количине руде, каже инж. њ е п о ов у св рх у.
тр ац еп ти вн им ср ед ст ви ма . На ј једнако употребљавати код
под Озрено м, ко д Бо са н-
ског Петровог села. То је директор „Босна-Азбеста“,
Новица Јовановић технички ст но г в л а к н а се ув оз и.
бр ок ст ај е 60 до 12 0 ди на-
шире примењивана средства
за сп ре ча ва ње не же ље не
свих клијената.
Б. ШЕКЛЕР „К о ћ е б и ш и к р и ђ а к о
ст - р а . Ш . Ђ .
з а ц и ј а аз бе
би о по че та к ек сп ло ат ац иј е
азбестне руде на највећем рације експлоатација је о-
због малог капацитета сепа Ф и н а л и
них влакана настрада 2 0 0 д о м а ћ и н с т а ћ а ,
лежишту Делић Брдо. Та- граничена. Истина, капаци-
ов е го ди не пу - НО ВО СА ДС КИ »Ф УР ФУ РО Л« ПР ЕД СУ ДО М и У
да је пуштен у по го н „з ел е- по- По че тк ом у у Г њ и л а н у , тр аж ећ
тет сепарације је знатно у пр об ни по го н Ф а Друже уредниче, н и ц
н о ов де би !
'ни рудник“, како се по пу - шт ен а је ш т и т у . Н е д а в је
већан за последњих десе- ем е

О
вр

Ч Н
за

И М И
не

Л
ди

Е
го

Д
Јуна 1957.

ЈАВНИ Т У Ж И Л А Ц
ци ја аз бр ик а аз бе ст не ле пе нк е, пр - о ш - и једна општинска ко
ларно зове, и сепара так година, али је још увек у „Б ос на- пр ов ал е об ла ка у се лу О р
прегледала порушену бр
ви по го н у са ст ав и н а Ко со вс ка Ка ме -
беста. недовољан према могућно- ци ју
те , о п ш т
али до данас ништа није пи
е р в е стима и утврђеним резерва Аз бе ст а“ за фи на ли за ница, страдало је 80 домаћин
Досада утврђене р е з дузето. Добили смо
а. Њ е н са- става — 10 кућа је потпуно

У
ан

Ц
ак

И
вл

Н
х

Љ
ни

Д
ст

У
бе

Т
аз

З М Е Н И О О П
реконструк

И
азбестне руде по д О з р е н о м ма руде. Првом
и ка па ци те т од 1. 00 0 срушено, а остале су знатно да ће нам свакако помоћи!
. сепараци д а ш њ решавању овог за нас
износе 33,9 милиона то на цијом, капацитет
е, ка ко ис ти чу оштећене, Ниво реке је пора
је са 1.800 тона то на го ди шњ ног проблема.
п р о и з в о д њ у је повећан стао за 4 метра.
То осигурава До краја го- у „Б ос на -А зб ес ту “. пр ед ст ав
зн ат но о ш
са садашњим капац и т е т о м на 3.000 тона.
та к ра зв оја Јула 1958. рејонска секци- Сада к а д а је
љ а са мо по че
сепа р а ц и ј е о д 12 0 го ди на . дине треба да се заврши
финалних пр о- Из ме на ма у ту жб и см ањ ен а од го во рн ос т оп ту же не Пе јч ић и пр ек ва ли - ја за заштиту земљишта од ћена брана, види се да јез"
реконструкција сепа- пр ои зв од ње ерозије и за уређење бујица ма несолидно изграђена, 18
и с т р а ж н е р а д о в е д о с а д а друга ул аг а- Да на с за вр шн е ре чи ту жб е и од бр ан е
· За
м и - рације у коју ће бити утро из во да . Уз не зн ат на фи ко ва но де ло Ма рј ан ов ић а. — из Приштине предузела је ме њој нигде нема арматуре
_је утрошено близу 332 око 700'милиона ди- ња , ов а фа бр ик а м о ж е да
ре за обезбеђење овот села, Требало би позвати на
_лиона динара. Рудне р е з е р шено 2. 00 0 и ва ју ћи суд ија Бо ра Ми кшић
То ће омогућити да се по ве ћа ка па ците т на Нови Сад, 11. сеп тем бра ну да Ин ве ст иц ио но ј ба нц и
зн и пос ту- а нарочито за осигурање пло ворност извођаче радова Е
нара. ао це о ова ј за кљ уч ио је до ка
тражити накнаду штете,
дног земљишта од ерозије и
в н о м н а је ог поступ како је да ље тек
ве налазе се у г л а
то на го ди шњ е. У нас тав ку док азн
њен капацитет у идућој го- ју ћи је ус- пак . Су ђе ње се на ст ав ља су-
дном лежишту. Једа н де о аз бе ст не ле пе н- ка про тив опт уже них струч- посао, пр ед се да ва бујица. Утрошено је више од
дини повећа на 6.000 тона је за из во з. М е њак а нов оса дск е фабрике фу кратио од го во ре са об ра зл ож е тра ка д ће да ти сво ју заврш
50 милиона динара. По про- чају нове поплаве, ако.
влакна, што чини ке намење н то ниј е пр ед ме т опт у јавне туж- у
Сепарација постала азбестног
м, са да шњ и ка па ци те т рфу рол а и пла сти чни х мас а ње м да ну ре ч за ст уп ни к планцима је засађено много рада 200 домаћинстав15а0 хет
свега 0,8 одсто од утврђе- ђу ти заступник јавне туж жнице. хови домови и око
бр ик е у Бо сн и и дан ас је (бе , а за ти м и од бр ан а оп ту же багремова, енглеских топола,
ус к о г р л о ов е пр ве фа дел ими чно По шт о је ка д сувишне одба м љ и ш т а ( =
них резерви руде...
не м о ж е да за
бе Мир ко Сек ељ
и јав них. што данас готово личи на Ра п л о д н о г з е
тошта, које је требало »,
све ви Хе рцег ов ин и ени о свој у оптужницу . На цио не ке но ве пр ед ло ге
р о ц е н а т аз бе - Сепарација постаје изм
да А, ВАЧИЋ шуму.
Просечан п У повећању до во љи до ма ће по тр еб е. Јер, име, пошто је током суђења не тужбе и одбране, пр ед се
Међутим, пошто радови штити ова брана%
и з н о с и ше уско грло
стног влакна у руди азбестног вла- азбе ст на ле пе нк а св е се ви - утв рђе но да је опт уже на Пеј -
на озелењавању и Молимо вас, друже уреи
осигу-
2,6 одсто. Ове године „зеле- производње ка о те рм ои зо чић ева бил а гла вни тех нол ог за вр ше - хи тн о об ја ви те и
су
у
е ни , да
д
ењуј ца че
е
ји
п
им бу
о
пр рању од
м
ш е
о
-
н
ос на
а
„Б
ћ
и в
и
к т

Два млод
и с к о п а кн а, За то к о л е пријема и]
н и р у д а р и “ тр еб а д а
Б о с а н с к о м П е - ла ци он и ма те ри ја л за тр ај - ове фаб рик е у вре ме
ни, због провале облака ма- јер очекујемо да ће та
, ш т о да Аз бе ст а“ у мон тир ања опр еме сам о за #
ју 270.000 тона ру де
ћ н е к о ли к о не те мп ер ат ур е И до 50 0 и ја ове године вода је, носећи ни прочитати и брзо
је око 5.000 тона аз бе ст но г тр ов ом С е л у ве јед ан пого н, зас туп ник јав не
собом дрвеће и камење, сру- зети неке мере. Наилази
б у с
за-

и н о
,
ш
ов их

и
ус
н
иј
а
лз
л
Це
е
и
е т
ен
д
еп је сво
л
т ст

но
ћн ос да
545%

на ра зм ат ра мо гу туж бе је сад а тер ети

сем, па и кишни дани. 8
влакна. Међутим, у рудни- | го ди
е њ а . по ст ој е- ти м ка о за пт ив ни ма те ри -
лим нес аве сни м рад ом и при - шила део бране и око стоти+
н ц е н т р а т у п р о ц е н а т д а љ е г п р о ш и р нак метара од бране остави- сност по нас и наше
"чком ко л, за не за па љи ву ам ба ла- мањем мита омогућила лифе =
и з н о с и и ће и л и и з г р а д њ у но ве се па - ја ла нанос песка, камења и дру постаје све већа. Стога
азбестног влакна , за зв уч ну из ол ац иј у, за ран ту пос тро јењ а инж . ЂЂова
и у со мб ор ск у ринути очекујемо одтоб“
| до 12 одсто. Негде аз бе ст на ра ци је . О в а на ст ој ањ а су о- жу
чн ос ти ит д. у Рос ију да нанесе ште ту У т е ш к о м ст ањ у он и су пр ен ет тол талога. Сада прети опас-
ак о се зн а д а је фи лт ра ци ју те ниј
ност да вода продре и у селу помоћ, у
ру да из би ја на п о в р ш и н у п р а в д а н а
Ав до Х У С А Р И Ћ фаб риц и у вис ини од 94 мил и бо лн иц у уништи све куће и угрози
а х в а љ у ј у ћ и то ме , !а зб ес т д е ф и ц и т а р а н ч а к и
она дин ара . Ово м изм ено м јав Огоште, септембра
земље. З људске животе.
55 не тужбе смањен је удео оп- 1. се
Сомбор, пт ем бр а у пи та њу хо ће ли ост ати У
Одговорни политички фак- У име становника 0'
тужене Пејчићеве у кривици атифи Шукриј
зжња У

животу.
за штету коју је новосадској Д а н а с пр е п о д н е ок о 10 са - тори села Огоште благовреме иу
Б. САВОВИЋ но су обавестили Општинску хи Врање
фабрици причинио испоручи- ти између железничке стани Љафити, Шукр“
лац опреме Роси. Заступник на
скупштину — Савет за прив
це Свилојево и Апатин, реду, а затим и Водну зајед њаку
јавне тужбе преквалифико-
вао је, поред тога, део који се необезбеђеном прелазу пруге, Воз прегазио старицу
односи на оптуженог Петра до го ди ла се т е ш к а са об ра ћа ј
Марјановића, Наиме, њега са Бијељина, 1. септембра
да уместо за пљачку терети на несрећа у којој су повре- На прузи уског колосека
2 0 - т о д и ш њ и м л а д и ћ и на
за злоупотребу службеног по ђени Бијељина — Незграја,
ложаја из користољубља. ф а н а ц и М а р к о
Ш т е незаштићеном путном пре-
РЕВИЗИЈА РЕШЕЊА
Мир к о тужбу КОД
гнем
Данас је саслушан сведок лазу, одмах иза једне кри-
Дунлан Капамаџија, руководи
Герин из Сонте. суда, да ли ћу добити
дом“ они вине, код села Пучила, воз
0 ПЕНЗИЈИ
В о з е ћ и се „ м о п е ОДГОВОР: Н
лац пословнице новосадског је налетео на Јованку Мла-
тргови нс ко г пр ед уз ећ а „Т ех но су н е о п р е з н о п р е л а з и л и пр е- на 163, 164, и 1
ђеновић из села Модран,
метал“ које је увозило опрему ко п р у г е у м о м е н т у к а д а је
; стару 70 година. Старица је ПИТАЊЕ: Комунални за организацији У
за фабрику „Фурфурол“. Он ји је вод) за социјално осигура- њ у со ци ја лн ог
је изјавио да су Пејчићева и наилазио шинобус ко на ме ст у ос тала мртва. О. Н. ги за во д
5 ишао из Оџака за Со мб ор ње одредио ми је својим ре пу бл и“
Бојић помагали његовом пре- до го - решењем од 7. фебрхара во да врши ревизи
И дузећу на те хн ич ко м ит ех но п р е к о А п а т и н а . С в е се
3
5 = 3 де лу ов ог по сл а и да о д а м о т о р о -
Седамсто педесет прошле године пензију о ња комуналних =
|> У
3 лошк ом дило т а к о б р з
28.500 динара. Реп ђе што није. предвиђен“
су учествовали у преговори- вођа Бранко Марић није мо-
| 1 1
ма са италијанским индустри- гао ништа да учини, па су вагона соли из солане ки завод, вршећи ревизију, ном да такво репећег
јалцем. Капамаџија је такође у судару са шинобусом мла- изменио је на сн аг у пр во г сл
ЈЕ: изјавио да се Бојић противио лићи тешко настрадали. Они на Пагу решење у моју
корист и својим ре њем сеца, то се решење
~ захтеву Росија за повишење су са озбиљнијим повредама
цене опреме. сомборску
Земуник, септембра од 27. јула 1964. године по- менити од дена А
одмах пренети У У Солани на Пагу доби- већао износ на 31.600 дина првофтепеногФау
>

На питање заступника јавне Општу болницу.

= патиљјЕ

тужбе ко је у Милану све ра јено је у овогодишњој бер- ра, почев од 31, августа ма томе, треов
дио на спецификацији опреме
Како смо сазнали на ХИ- би 750 ваг она соли , мад ас у 1964. године. Да ли је хепу те ту жб у Вр хо вн ом с у
к о м о д е љ е њ у . њ и х о в о
и на питање браниоца опту- рур ш
критично, временске прилике биле не блички завол требало да из јер и сулскл туракев
пу ру дн ик а аз бе ст а по д Оз ре но м женог Марјановића каква је стање је веома мени решење, и ако поди- па том становишту
а р и “ н а п о в рш ип ск ом ко з е се у ш о к у и ј о ш је повољне,
„Зелени ру д била процедура око слања по нал а
Петровом Селу
у Босанском
Е~=
=