01 Naš - Jezik XX

This is a reproduction of a library book that was digitized
by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.
https://books.google.com
MI IGAN
V
MICH
NI OF
CH
TH
CHIGAN
IG GAN
THE
UNI
E
E
UN
I
.TH
130
IV LIBRARIES
CH
M ER
MI
SI
1817 TY M
LIBRARIES Y
IT
MICH
S
ER
IV
MICHIG
OF
UN
IGAN
I
GA
RS
TH
E
IGA
HAIN
UNTIHV
THE
UNI
AN
1817
E
MICH
LED
UN
MIC
E
E
IV
M
TH
ER
SI
Ν. TE
LIBRARIES OF MI
ITY
RS
I VE +
OF
A UN
MICHIGAN
TH
BR
LI
E
UNHIE
E
KED
I
.TH
THE
CH
M
30
MI HI
IN
V
C
UN
MI
IV
ER
SIT
SI
TY
LIBRARIES
VER
MICH
OF
GAN
UNI
THE
OF
IGAN
OF
MICHI
THE
1817
M
UN
INI
.
M IV
N
ગી
IC
ER
M
SI
TY
LIBRARIES
Y OF
MICHI
IT
E RS
IGAN
IV
1.
OF
UN
GAN
TH
IGAN
MICH
THE
UNI
1817
E
M
150
C CH
UN
THE
M
IV IN
.
ER
MI
SI
1817 TY
LIBRARIES Y OF M
S IT
V ER +
I
UN Y
SIT O
N
TH
VER
EE
FM MICHIGAN
157
THIV
TH NIV
1817
E
UN
EU
H
.
UN
F
THE
O
I
IV
30
IN
M
ER
SI
1817 OFMIC
TY
LIBRARIES
HIGAN
RSII OF
IGA
S
CHIGAN
VER
TH
MICH
THE
1817
M
UN
LE
M IV
IN
CH
ER
MFI
1817 NISV
O
EIRTS
BRARIES OF MI
YI
Y
IT
MICH
S
ER
IV
GAN
OF
UN
TH
IT Y
IGAN
IT
ERS
CHIGAN
V
E
MICHI
CHIGAN
130
TH
UNE
1817
E
.TH
I
BE
M UN
.
IV
M CH ER
1817 OF MI SI
TY
LIBRARIES
TY OF
MICHIG
I
ERS
IV OF
UN
THE
OF MI
VE
UN UNI
KED
1817
AN
THE
THE
實
IN
M
1817
.
LIBRARIES
MICHIGA
Y
IT OF
RS
GA
E
THE
IV OF
IN
1817 UN MICHI
THE
HA
UN
N
MIC
130
UN
M IV
IN
GAN
CH ER
K
SI
RSTI OF MI
YTY 1817
OF M LIBRARIES
ITY OF
AN
SITY OF
MICHIG
MICHIGAN
THE
1817
UNHIEV
UN
M
BE
.
IV LIBRARIES
ER IN
1817 SI
ES
RARI
TY
TY OF
MICHIGAN
I
E RS
IV OF
GAN
UN SIT
Y
VER OF MI
MICHI
THE
HE
TH
1811
UNEI
LIBRARIES
.T
UN
M IV
ER
VSEIRT
LIBRARIES SIYT OF MIC
Y
F
I
CH
MI
RS
VE
LI
B
E
UNIVE
THE
LI
PG
201
N24-
ИНСТИТУТ ЗА СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК
TY
4 ERSI
k
h
6 UNIV HIGAN
i
s
4 OF MIC
z
a
e
D
MAR 3 1972
ENT
CULRSR RVICE
SERIA SE
НАШ ЈЕЗИК
НОВА СЕРИЈА
Књига ХVІІІ, св. 1-2
БЕОГРАД, 1970.
САДРЖАЈ
Стр .
1 ) М. Стевановић, Стварање јединства књижевног
језика Срба и Хрвата и данашње стање тог јединства 1- 79.
2) М. Пешикан, Лексичко благо нашег језика и нор-
мативни однос према њему . . 80-92.
3 ) А. Пецо, Вук — Даничићеви акценатски принципи и
наша стандардна прозодијска норма . 93-102 .
4) Ар Живојин Станојчић , Придевске заменице
са морфемом *-kov- одн. *-къ у књижевном језику 103-109.
5) Проф. др Александар Костић , Терминолошка
праксиологија неких наших старијих медицинских
писаца • 110-114
6) Обрен Илић, О неким случајевима рефлексивности
глагола у српскохрватском књижевном језику • • 115-124.
7) Језичке поуке 125-130.
УРЕЂУЈЕ ОДБОР
Одговорни уредник МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ
Секретар Уређивачког одбора др Живојин Станојчић
БЕОГРАД
1970.
Штампа: Издавачка установа ,,Научно дело " Београд, Вука Караџића 5.

НАШ ЈЕЗИК
Књига ХVIII Нова серија Св. 1-2
СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

СРБА И ХРВАТА И ДАНАШЊЕ СТАЊЕ ТОГ ЈЕДИНСТВА
Питања језика, несумњиво једног истог, Србима и Хрватима

заједничког језика, била су предмет извесних спорова у току
ХІХ столећа. И то више спорова између научних, књижевних
и јавних радника у само једном од ова два народа него што
су се о њих спорили међу собом представници науке о језику
с једне и друге стране, мада је и овде било полемика и то
не безначајних. Али су спорна питања већ пред крај XIX
столећа коначно скинута с дневног реда појавом правописа и
граматике књижевног језика код Хрвата с граматичком нор-
мом потпуно идентичном оној што је пре неколике деценије,
коначном победом језичких принципа Вука Ст. Караџића, код
Срба била устаљена. А већ ни од средине XIX столећа ни за
кога ко се тим питањима озбиљно интересовао није више било
спорно да Хрвати и Срби имају исти књижевни језик, који је
у Хрватској шездесетих година прошлог столећа и званично и
научно добио назив хрватског или српског језика.
А истих се година јавља и назив српско - хрватски језик.
Поред тих назива били су, дакако, у употреби и називи:
код Хрвата - хрватски, а код Срба српски језик. Али
је за науку, мислимо и светску науку, језик Срба и Хрвата тре-
тиран као један заједнички језик. Зато су га стручњаци који
су желели да буду што објективнији и прецизнији звали име-
ном који у себи садржи ознаке за његову припадност и једном
и другом народу.
Напреднијим снагама и, може се рећи, целом народу, и срп-
ском и хрватском, језичка заједница била је добродошла. И већ
првих деценија ХХ столећа ишло се, штавише, ка отклањању
2 Наш језик Св. 1-2
постојећих разлика из, по мишљењу свих, заједничког језика.

Стварање заједничке југословенске државе после I светског
рата објективно је, такође, томе ишло на руку, мада је субјек-
тивно, у бившој југословенској држави, из схватљивих разлога,
долазило до отпора и самој несумњивој језичкој заједници
Срба и Хрвата.
После револуције народа Југославије у току II светског
рата и стварања федеративне социјалистичке државне зајед-
нице, у којој су њени народи остварили потпуну једнакост и
равноправност, недавно настали спорови око језика збуњују и
нас у земљи, а и инострани, нарочито лингвистички образовани
свет, у још већој мери. И разумљиво је што нам се с више
страна обраћају за објашњење појава и карактера садашње
узнемирености због језика, у којој се чују свакојака мишљења
о српскохрватској језичкој заједници. Између осталих и таква
према којима су то, штавише, два, а не један језик.
Због тога се и лично, по своме позиву, сматрам обавезним
да и овај пут изнесем свој поглед на тај проблем, иако сам за
последњих близу 20 година, овим или оним поводом, неколико
пута био у прилици да о њему кажем своје мишљење. И за то
време сам писао о њему у појединим часописима, углавном у
Летопису Матице српске, Нашем језику, загребачком Jeziku и
у Књижевним новинама, затим у појединим дневним листовима,
београдским и загребачким, а и у уводу своје књиге Савремени
српскохрватски језик ( књ . I 1964. и II изд. 1970 ) , па ми неће
бити могуће избећи извесна понављања. А осим тога ћу, у по-
тврду својих гледања на поједине проблеме, бити приморан да
узимам и неке раније за то навођене примере.
Али, пре свега, мало историје овога питања.
До краја XVIII и првих десетина XIX столећа Срби и Хр-
вати - и унаточ томе што је њихов језик историјскојезички гле-
дан, и посматран као скуп свих његових дијалеката, један исти
језик своје књижевности и свој културни живот у целини
нису развијали на заједничком књижевном језику, већ или
на српској , односно хрватској , редакцији старословенског је-
зика, на томе језику с мање или више народних елемената ово-
га или онога њихова краја, или и на народном језику ( већ од
ХІѴ века ) : на чакавском дијалекту ( у Истри, приморској и
81
69AA 2 013
13 ' s 2344
Св. 1-2 Стварање језичког јединства Срба и Хрвата 3
острвској Далмацији ) , на кајкавском ( у Хрватском загорју) ,

или на штокавском ( у самосталној Дубровачкој републици, у
средњој Далмацији, Босни и Славонији ) .
Залажењем у XIX столеће са све одређенијим формирањем
грађанскога друштва, с одговарајућим економским захтевима,
с почецима буђења националне свести и ослободилачких те-
жњи јужнословенских народа ― такво стање књижевног је
зика више није могло остати.
Већ од ХѴІ ст . у чакавској и кајкавској књижевности, које
су биле верског, онда протестантског карактера, с тежњом и
претензијама њихових представника да преко њих шире верску
пропаганду и даље међу Јужним Словенима - у језик којим
су писане те књижевности уношени су елементи и трећег, не-
упоредиво највећег, штокавског дијалекта српскохрватског је-
зика. Такве су се тежње, не више тежње протестаната, већ упра-
во жива настојања католичке цркве, у силном размаху против-
реформације, знатно појачале у XVII столећу, када је у хрват-
ској књижевности и култури, са центром у Загребу, преовладао
кајкавски дијалекат као књижевни језик, који је то остао тога
и наредног, ХVIII, као и првих десетина XIX столећа. Али су
хрватски књижевници кроз све то време све више у свој је-
зик уносили елементе штокавског дијалекта. А неки су се хр-
ватски кајкавски писци (П. Ритер-Витезовић, писац ХVІІІ века,
између осталих, и можда јаче од осталих ) и теоријски и у при-
мени, залагали за увођење штокавског дијалекта као основице
књижевног језика свих Хрвата, без обзира на то на којем је
дијалекту писана дотадања њихова књижевност и без обзира
на то да ли је њихов завичајни дијалекат штокавски или пак
чакавски, односно кајкавски дијалекат. А и неки чакавски пи-
сци (и цео век раније ) , као Шибеничанин Иван Тонко Мрнавић,
Задранин Јурај Бараковић, Сплићанин Јероним Кавањин и др. ,
пишући своја дела чакавским дијалектом, у свој су језик уно-
сили много штокавских елемената, чему је, наравно, допринело
и продирање штокаваца у чакавске области.
Нарочито је јасно што се првих деценија XIX столећа, када
се настојало и на политичком уједињењу народа, који говоре
углавном истим језиком, ишло прво на њихову уједињењу у
једном књижевном језику, јер се он дотада у појединим покра-
јинским књижевностима доста разликовао и по гласовном си-

стему и по граматичким облицима, а уз то је свака од тих књи-
жевности писана посебним правописом, знатно различитим од
правописа осталих покрајинских књижевности у Хрватској .
Поготову је разумљиво што је илирски покрет, с Људеви-
том Гајем на челу, који је већ од почетка тридесетих година
ХІХ столећа био значајан културни и национално-политички
препород у Хрватској , и са знатно ширим програмом уједи-
њења свих Јужних Словена, а не само Хрвата - као један од
основних и првих својих задатака узео културно зближавање ,
прво Хрвата, па затим и осталих јужнословенских народа и
што му је тога ради неопходно било за заједнички језик узети
један од три дијалекта на којима су се код Хрвата дотада већ
неколико столећа развијале књижевности на народном језику.
А сасвим је разумљиво што су се главни представници покрета
определили управо за штокавски дијалекат, иако је и ондашњи
културни центар Хрвата - Загреб био на кајкавском тлу, и
нако је међу самим идеолозима покрета у прво време било нај-
више кајкаваца, а мање чакаваца и штокаваца. Они су, сва-
како, били свесни да је неупоредиво више Хрвата штокавског
него и кајкавског и чакавског дијалекта узетих заједно. Осим
тога, оно што је и дотада на народном језику штокавског дија-
лекта било створено - узимајући ту нарочито дубровачку књи-
жевност, на коју су се илирци врло много угледами - свакако
је било најзначајније. А народна поезија наших народа, и њи-
хове народне умотворине уопште, за које се интерес управо у
то време јако развијао, и саме су собом биле довољне да се
ствараоци новог књижевног језика определе за онај дијалекат
на коме је тих умотворина највише створено . А то је био што-
кавски дијалекат ијекавског изговора, никако не случајно
углавном исти дијалекат који је Вук Караџић код Срба већ кра-
јем друге деценије XIX столећа поставио у основицу књижев-
пог језика народног карактера, а затим му, са својим првим
присталицама, ту привилегију стварно извојевао већ у петој де
ценији ХІХ столећа, иако је Вукова кодификација службено
призната тек 20 година касније.
У условима тога времена ( мислимо на прве деценије ХІХ
ст . ) , поготову код Срба , који су се од првих почетака писмености
код њих служили старим српскоцрквеним језиком, рускоцркве-

ним, мешавином једног и другог поменутог језика с народним
елементима, познатом под називом славеносрпског, народу још
увек непознатог језика - није било могућности да се и даље
остане на њему, и поред тога што су се већ под крај XVIII и на
почетку ХІХ ст. све више умножавали народни елементи у томе
језику .
С почетком ослобађања од туђинског ( турског ) јарма пр-
вих година ХІХ столећа народ (српски ) , који је скоро цео био
један сталеж, сталеж сељака, земљорадника и пастира, који су
постали фактори економског живота, као произвођачи пољо-
привредних добара и одгајивачи стоке, од чега се не само на
селу живело већ чиме се и трговало навелико више није мо-
гао остати непросвећен, какав је дотад био, а просвећивати се
могао једино на своме властитом језику. И његов је језик, тј .
језик простог народа, код Срба морао постати језиком просве-
ћивања и књижевности. Требало је само да се јаве снаге које
ће, свесне те чињенице, повести борбу и извојевати победу на-
родног језика у књижевности и општекултурном животу, и да
се појави човек који ће дати кодификацију тога језика. Српски
је народ ово, и једно и друго, добио у снажној личности Вука
Ст . Караџића, који је са својом способношћу за борбу и истрај-
ношћу у њој, уз изузетан језички дар, у току неколике деце-
није ХІХ столећа, водио бескомпромисну борбу и коначно од-
нео потпуну победу над упорним противницима, црквеном је-
рархијом и представницима грађанске класе уз њу, који су се
борили за своје привилегије, између осталих и за привилегију
да се разликују од простог народа и језиком књижевности и
културе. Али су они, на срећу њихова народа, у тој борби пот-
пуно побеђени.
Ваљало је и срећно одабрати дијалекат народног језика
који ће бити основица књижевног. И одиста је тај избор срећно
учињен узимањем по развитку језичких појава најпрогресивни-
јег, књижевно најизграђенијег и у народу најраспрострањени-
јег од говора српскохрватског језика новоштокавског дија-
лекта с најновијом, четвороакценатском системом и коначно
новом деклинацијом, којим се у народу говорило, а и данас се
говори, по Херцеговини и Босни, Црној Гори , Западној Србији,
Шумадији и Војводини, по Славонији, Лики и Кордуну, по за-

горској , средњој и јужној Далмацији. А велико његово преи-
мућство било је и у томе што је на њему створена у нашим на-
родима до тада уметнички најзначајнија и најбогатија - ду-
бровачка књижевност и што је на њему испевано највише, у
културном свету и онда већ познатих и прослављених, народних
песама.
Ови моменти нарочито, већ смо то рекли, били су од одлу-

чујућег утицаја да се и хрватски препородитељи определе упра-
во за тај дијалекат, а Вуку Караџићу је то, поред осталог, био
његов завичајни говор . Тек на томе су дијалекту пред крај прве
половине ХІХ столећа створена најпознатија дела наших књи-
жевности : Горски вијенац П. П. Његоша и Смрт Смаил-аге Чен-
гића И. Мажуранића. А и остали су книжевници хрватског пре-
порода и најранијег омладинског покрета код Срба писали тим,
углавном истим, отада заједничким књижевним језиком Срба
и Хрвата.
Свесни тога, врло познати културни представници једног и
другог народа, међу њима и неки значајни ондашњи језички
стручњаци, састали су се 1850. г. у Бечу и сачинили тзв. бечки
договор, у коме се констатује да Срби и Хрвати имају за-
једнички књижевни језик, да тај језик треба да има и један
заједнички правопис и поверили су Вуку Караџићу да изради
правила за њега. Тај је договор био врло значајан јер је према
њему усмерен даљи развитак књижевног језика Срба и Хрвата.
И све одредбе тога договора оствариле су се, али у потпуности
тек скоро пола века касније, пред крај XIX столећа.
Језичке и правописне разлике између илираца

и Вука Караџића и њихово уклањање
Између језика и правописа илирских писаца и језика и пра-

вописа Вука Караџића ипак је постојало извесних разлика, које
су биле предмет разумљивих међусобних спорова језичких
стручњака код Хрвата у току неколике деценије друге поло-
вине ХІХ столећа. Једни од њих прихватили су језичко-право-
писну кодификацију Вука Караџића, а други су инсистирали на
одликама језика и правописа илирских писаца, који су се од

Бука разликовали, прво, у правопису узимањем посебног, јед-
ног истог знака, тзв. рогатог е (ё) за писање различних вред-
ности некадашњег гласа „јат ”, док је Вук Караџић био за мо-
гућност тројаког изговора тога гласа и за верно означавање
посебним знацима сваког гласа који се у изговору чује. После
су илирски писци, као и Вук, најрађе били за ијекавски изго-
вор и, друкчије од Вука, за означавање те вредности истим зна-
ком іе, који ће се читати као знак за два слога (diète) када он
има двосложну вредност, или једносложно када место гласа
јат имамо један слог ( dièca ), а нешто касније су (први Богослав
Шулек 1854) , поред знака іе за двосложну, узели слог је за једно-
сложну вредност ( diète a djèca ). Даље су илирци и њихови след-
беници били за означавање самогласниког р писањем самоглас-
ника е или а испред овога слова (pèrst, bârzo) . А од Вука су се у
правопису највише разликовали задржавањем претежно етимо-
лошког начина писања.
У самим граматичким облицима илирци су се одликовали
тиме што су били за употребу старије деклинације, која се од
нове разликује чувањем посебних облика у дат., инстр. и лок.
множине, док су у новој деклинацији и у Вуковој граматичкој
кодификацији та три облика једнака. Остатака старије декли-
нације било је и код српских, војвођанских, рецимо, писаца
јер је има и у данашњим локалним говорима те покрајине.
Илирци, а нарочито њихови каснији подражаваоци пак, били
су за облике те деклинације зато што ју је било у хрватских
писаца из ранијег времена, што је има у чакавском и кајкав-
ском дијалекту, па и у словеначком језику, а они су тежили
уједињењу свих Јужних Словена уопште, пре свега њихову ује-
дињењу у књижевном језику. Да ли су из истих разлога за њу
били и каснији браниоци старе деклинације код Хрвата, то је по-
себно питање, на којем се ми овде нећемо задржавати. Ако су
и били за то, и из тих разлога, њихово се гледиште ипак, као
посве нереално, није могло одржати. А ако су се, још најупор-
није, залагали за одбрану ген. множине на -ах, сами су дошли
до сазнања да то њихово схватање нема ни историјскојезичког
оправдања, нити се тај облик ширином употребе у народу мо-
гао наметнути, па су његови браниоци, један за другим одсту-
пали од свог гледишта - нарочито после Ватрослава Јагића,

који се и сам прво залагао за употребу ген. мн. с наставком -ах.
Али је он касније, улазећи све дубље у науку о језику, утврдио
да сугласник х на крају овога облика нема основа у научним
чињеницама, ни историјскојезички посматрано, ни према ши-
рини његове употребе у народним говорима. Он је то гледиште
изнео у расправи Naš pravopis, објављеној у тек покренутом
часопису Književnik 1864. г., у којој устаје и против писања
пропратних самогласника испред сугласника р место самоглас-
ничког овога гласа, али се још залаже за етимолошки право-
пис и раније знаке за две вредности ѣ ( јата) . Ипак Јагић, на
узбуну присталица илирског правописа ( В. Бабукића, А. Мажу-
ранића, А. Вебера и Б. Шулека ) попушта, па се мири да се х на
крају облика ген. мн. још може писати као правописни знак за
разликовање тога облика од ном. једн., али само под условом
да га није допуштено изговарати. И тиме некако долази до спо-
разума између њега и Б. Шулека, као најватренијег поборника
за одбрану х на крају облика ген. мн .
Али Јагић није задуго остао са тим својим ставом. Под-
стакнут схватањима неких страних научника, А. Шлајхера, нпр .,
која није могао прихватити, он у својој познатој расправи Pod-
mlađena vokalizacija u hrvatskom jeziku (Rad Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti , књ . IX, стр . 65—155 , 1869. г. ) ко-
начно одбацује било какву заснованост облика ген. мн. на -ах,
па се и у правопису опредељује за тај облик без сугласника х
на крају.
Ипак су поборници чувања облика старе деклинације и
употребе ген. плурала на -ах, међу хрв. писцима друге половине
ХІХ столећа - у пракси имали присталица; ми те облике на-
лазимо у многих хрватских писаца тога времена. Али су и по-
ред тога шансе вуковаца и међу Хрватима биле знатно веће.
За Вукову кодификацију је пре свега углавном била Југосла-
венска академија знаности и умјетности већ од њеног оснива-
ња 1867. год. За ту се кодификацију као стручњак залагао и
популаризовао ју је Вуков ученик и сарадник Буро Даничић,
први знанствени секретар те Академије, заснивач и први уред-
ник њеног великог Рјечника. За њу се још пре Даничићева до-
ласка у Загреб определио, већ 1864, В. Јагић, који ће врло брзо
постати најкрупнијим научним именом у области словенске фи-

лологије, не само код Јужних Словена већ и у свету уопште.
А уз Вукова начела о језику и правопису, управо уз њихова про-
пагатора Б. Даничића, пристајали су један за другим скоро
сви, или тачније сви познатији, језикословци из те средине дру-
ге половине XIX и прве половине ХХ столећа.
Најдоследнији бранилац илирских традиција у језику и

најистрајнији у борби за њих био је Адолфо Вебер Тклачевић
са једним значајним разлогом што је сматрао да ће употреба
облика старе деклинације, како је сам у Viencu 1884. год. пи-
сао, моћи „да кајкавце и чакавце приведе у коло штокаваца,
како би се раширило књижевно поље" - за свакога наравно,
па и за Ткалчевића - заједничког хрватског или српског јези-
ка, тим именом названог прво од Хрватског сабора шездесетих
година. То име језика прихватила је и тек основана Југославен-
ска академија и њим назвала велики свој , мало пре споменути,
речник, с чијом се појавом, може се рећи, почетком осамдесе-
тих година, временски подударала победа Вукове правописне
и граматичке кодификације језика и код Хрвата, која је ко-
начно тријумфовала појавом фонетског Pravopisa Ивана Броза
( 1892 ) , Маретићеве велике Gramatike i stilistike hrvatskog ili
srpskog jezika (1899), израђене углавном на граћи Вукова
и Даничићева језика, и Броз-Ивековићева Rječnika hrvatskog
jezika ( 1901 ) , који је у ствари Караџићев Рјечник знатно упот-
пуњен речима из свих његових дела и од њега скупљених на-
родних умотворина. И отада потпуно јединство граматичке
структуре књижевног језика Срба и Хрвата ни за кога више
не долази у питање.
Неке, претежно лексичке разлике у књижевном језику

Срба и Хрвата и њихово објашњење
Међутим, тамо где у језику нема и не може бити норме, тј .

у стилу и речнику, као и у сваком књижевном језику, па био
он и само једног народа, има дакако разлика у језику хрватских
и српских писаца, и то таквих које су, мање или више, карак-
теристичне за књижевни израз једне и друге, мислим хрватске
и српске, средине, те се искључиво с те, лексичко-стилске стра-

не гледајући и раније могло, па и сада може говорити о разли-
кама, одн. варијантама српскохрватског ( хрватскосрпског ) књи-
жевног језика.
Основи овим лексичко-стилским разликама код Хрвата и
Срба су, прво, у знатно дужој историји књижевног језика на-
родног карактера код првих и у широј дијалекатској основи
ниховој ; у неједнаком односу према дотадашњем књижевном
језику илираца код Хрвата и Вука Караџића код Срба, који је
био условљен неједнаким карактером тога језика народним
код првих и ненародним код других ; затим у посебним култур-
ним утицајима, којима су у току историјског развитка били
изложени на једној страни Срби, а на другој Хрвати. Најзад,
и у неједнаком односу према страним речима, нарочито из је-
зика народа који су их угњетавали, уствари, према речима из
несловенских језика, на једној , и из словенских, на другој
страни .
Будући да се код њих већ неколика столећа раније разви-
јала книжевност на народном језику, и то не једнога већ сва
три основна дијалекта заједничког језика, Хрвати нису зази-
рали од уношења стилских и лексичких елемената из прошло-
сти, а, нако су иначе у илирском покрету и после њега, одба-
цили чакавски и кајкавски дијалекат из основице књижевног
језика, што је потпуно било спроведено, и јасно је зашто је
спроведено у области граматичке структуре ( гласова, облика
и синтаксе ) -―― у стилу и речнику, и када су хтели, они се нису
могли отети уношењу извесних елемената ни из дијалеката (а,
ми узгред кажемо, није ни било потребе , па ни основа никаквог,
отимати се народним лексичким елементима из било кога дија-
лекта његова) . Основицом Вукова књижевног језика код Срба
постали су савремени народни говори, и то једино штокавскога
дијалекта ( јер су сви они само тога основног дијалекта ) , и је-
зик народних умотворина, што им је неупоредиво највећим по-
стотком било заједничко с Хрватима. Хрвати пак у ХІХ сто-
лећу, национално пробућени, а још неослобођени, свесно су
свој језик чистили од ненародних речи : немачких, мађарских,
талијанских и турских, замењујући их народним када год им
је то било могуће, односно узимајући место њих речи из којег
словенског језика, у првоме реду из чешког, затим из руског и

словеначког, а по коју и из пољског језика. Вук Караџић , из
разумљивих разлога, зато што се борио против староцрквено-
словенског српског, против рускоцрквеног језика и против сла-
веносрпског, да би сасвим прекинуо дотадању традицију књи-
жевног језика код Срба, нерадо је узимао словенске речи. Изу-
зетке је чинио с онима од тих речи које су већ биле ушле у
говор простог народа, а и са по неком која се од народних није
много разликовала, а народном је није могао заменити. Вук и
његове присталице, и каснији следбеници, у време када су се
Срби почели ослобађати испод туђинског јарма, нису смиш-
љено, као Хрвати, водили борбу против туђица, нити су сма-
трали да је изузетно нужно борити се против употребе из тур-
ског примљених и већ удомаћених речи. Они нису понекад сма-
трали неопходним те речи замењивати домаћим, не само када
их у народу није било ( а поготово сами нису организовано ко-
вали нове речи, како су то понекад чинили Хрвати ) него су-
штавише, турске речи код Срба често постајале равноправним
синонимима у употреби с домаћим речима: авлија, рецимо,
с двориштем, башча или башта с вртом, ћуприја с мостом итд.
Како је поступао у тим случајевима, Вук је изнео у предго-
вору свога превода Новог завјета, објављеног 1847. (в . тамо из-
нете његове речи узете са стр. 266. књ . III Граматичких и поле-
мичких списа Вука Стеф. Караџића) . Истих углавном принципа
држао се и илирски и послеилирски језикословац и лексико-
граф хрватски Богослав Шулек у своме Nêmačko-hrvatskom rěč-
піки од 1860. и Rječniku znanstvenog nazivlja од 1874., што по-
тврђују његове речи из предговора овог последњег дела: „Са-
стављајући овај рјечник настојао сам што се више може упот-
ребљавати све народне ријечи а гдје сам мислио да хрватски на-
род нема своје риечи, или гдје је нисам могао дознати, позај-
мио сам ју од сродних славенских племенах, кад ми се је учи-
нила да је према нашему говору, ал сам увиек забиљежио је-
зик, од којега је посуђена, да се знаде којега је порекла", стр .
V) . И лексичке разлике о којима смо досад говорили могу се
запазити само брижљивим поређењем наведених Шулекових
речника с Вуковим идући од речи до речи у њима. Уосталом,
и сама је природа Вукова и Шулекових речника могла повући
још покоју разлику у речима. Док је Вуков речник био речник

у коме је он полазио од домаћих народних речи, па их преводио
на немачки и латински језик, Шулек је узимао немачке речи и да-
вао њихов превод на хрватски. И он је, тамо, рецимо, где је
био принуђен да за неку немачку реч када ју је требало дати на
хрватском ако је у њему није било, или је он није могао до-
знати, сам скује нову реч, у покојем случају подлегао не-
мачком калупу, као што се то и многима другим у таквоме по-
слу дешава.
Пада у очи и разлика између неких речи грчког порекла
које у језику код Хрвата имају бетацистички, односно етацис-
тички облик ( Бабилон, барбарин, Бетлехем, Бизантинац, Језуз,
Јерусалем, Хелен итд. ) . Срби те речи употребљавају у друкчи-
јем , витацистичком, односно итацистичком облику (Вавилон,
варварин, Витлејем, Византинац, Исус, Јерусалим, Јелин) , а на-
име у облику који је добивен према новогрчком изговору и
нама дошао другим путем и у касније време. Али ни ту разлику
немамо у свим речима тога порекла, него се подједнако и код
Срба и код Хрвата говори и пише Влахо и Илија, рецимо. Код
Хрвата су исто тако обична имена Јосип и Јаков . А реч Јелин
код Срба већ се осећа застарелом, и данас је и код њих у оби-
чају скоро искључиво Хелен; некадашње Омир потиснуто је од
облика Хомер; реч Библија никада ни код Срба није знала за
друкчији вид. А данас су врло ретки појединци код Срба који
знају да се град Теба некада звао Тива.
И друге неке разлике које се огледају у извесним неједна-
ким гласовима у саставу појединих, истих иначе, речи страног
порекла објашњавају се истим околностима, тј. прихватањем
тих речи у једно време с једне стране ( код Хрвата ) , а у друго
време или с друге стране ( код Срба ) . Овде мислимо на разлике
између аристокрација, демокрација, децилитар, финанције, оце-
ан, Ципар, кемија, ҝирургија, кронологија и сл. , које се обично
изговарају с друкчијим понеким гласом код Срба, једне са г
место и у: аристократија и демократија, нпр . , друге са с место
4 у: десилитар и финансије, са к место и у: океан и Кипар и
са х место к у: хемија, хирургија и хронологија. Истина, и код
Срба у неким случајевима имамо ту исти изговор таквих речи.
Од прве две наведене, реч аристокрација, и код Срба се, мо-
жемо рећи, чешће употребљава него њен лик са сугласником т.

А сложенице са деци у првом делу или финанције у на-
роду се такође и у српским крајевима, као и у хрватским, обич-
но употребљавају баш у овом облику, али је у стандардном
књижевном језику код Срба уобичајено да се изговарају и
пишу са с.
Као разлику у језику између два највећа културна центра,
Београда и Загреба ( односно између српске и хрватске културне
средине ) наводи се и неједнак однос према глаголима туђег оп-
штег дела с наставцима -ирати, -исати и -овати. У хрватских пи-
саца, и у хрв. културним срединама, ти глаголи, као по правилу,
имају први ( такође страни ) завршетак, који ( без домаћег инфи-
нитивног наставка -ти) није ништа друго већ западноевропски,
најчешће немачки суфикс -ir( en).
Међутим, у језику српских писаца и српских културних сре-
дина срећемо у употреби те глаголе са сва три наставка, с дома-
ћим наставком -овати, још понајчешће, а и са оба страна настав
ка. Наставак -исати је, као што је познато, грчког порекла , а у
српскохрватски језик је доспео најчешће с турским речима, па
је, и из онога што смо мало пре рекли, јасно зашто су Хрвати
били против употребе глагола с њим и зашто су ови код Срба
упадљиво распрострањенији. Али, како смо имали прилике да и
раније ( између осталог и у књизи Савремени српскохрватски
језик. књ. І, стр. 575—578 ) кажемо, и код Срба се доста упо-
требљавају глаголи на -ирати, многи само с тим наставком, а има,
дакако, и код Хрвата глагола с наставком -овати, па и с наставком
-исати, и то не само глагола с домаћим општим делом, него и
оних који су и с њим туђег порекла; анатемисати и мајсторисати,
рецимо, да се других сада не присећамо, и код њих се употреб-
љавају само у овоме облику. А то је, уосталом, и сасвим разум-
љиво када се зна ( ми и на то такође указујемо у књизи Савре-
мени српскохрватски језик на означеном месту ) да је било и
глагола домаћег порекла са сва три та наставка, па су се и стра-
ни глаголи с било којим од њих могли уопштити у српскохрват-
ском језику.
Има, дакако, и домаћих језичких појава које су речима да-
вале претежно један вид код Хрвата, а други код Срба. Овде
ћемо споменути старији облик именичке заменице тко, какав се
код Хрвата искључиво употребљава у књижевном језику, док се

у широким слојевима народа свугде говори ко. Код Срба се пак
тај некадашњи лик ове заменице, иако га налазимо код старијих
писаца : В. Караџића, П. М. Ненадовића, Ј. Стерије Поповића, М.
Миљанова и још неких, - — у савременом језику више не употреб.
љава; код Хрвата су, даље, чешће у књижевном језику именице
на -ба: учинба, бројидба, одбрадба, мада се ове и многе друге
код писаца-стваралаца све више у хрватској средини своде на
меру у којој се употребљавају у народу, и код Хрвата и код Ср-
ба, као и код српских писаца, као : борба, берба, женидба, удад-
ба, свадба, пловидба, гулидба, прашидба итд., које су у српско-
хрватском језику уопште сасвим обичне. Хрвати доследно пишу,
а то значи у књижевном језику (доследније дакако од Срба и
у говорном ) употребљавају сугласник х где му је по етимологији
место. На српској страни се пак, нарочито откад је изрично то
допуштено најновијим заједничким правописом ( од 1960 ) , речи
са у изговору ишчезлим етимолошким x пишу са сугласницима
в ими ; ( који су се у извесним положајима развили уместо x )
мада не у свим случајевима, наравно, него се и у српским кул-
турним срединама пише, па у образованим слојевима друштва,
и изговара тај глас. Пада у очи да је стари дативски заменички
облик с наставком -ому шире очуван код Хрвата него код Срба,
али га и код првих, осим у облицима где је условљен непосредно
претходним самогласником, све више потискују облици са е на
крају место у. Слично се може рећи и о завршецима именичке
промене неких заменица (таква човека : таквог човека, такву
човеку : таквом човеку), као и о упитном облику заменице што :
шта. Али нема ниједне од тих особина која би била позната само
хрватским писцима, а не и српским, или само српским а не и
хрватским, а поготову нема неједнаких спонтаних тенденција
развитка књижевног језика на једној и другој страни.
Смањивање разлика у књижевном језику Срба и Хрвата

првих деценија ХХ столећа
Може се рећи да се књижевни језик Срба и Хрвата већ од

краја ХІХ столећа развија као од свих признат један исти књи-
жевни језик са истом граматичком структуром, којој је норму

дао знаменити хрватски филолог и граматичар Томо Маретић у
својој великој књизи Gramatika i stilistika hrvatskog ili srpskog
jezika ( I издање 1899) .
А прилике у којима су се развијали Срби и Хрвати од краја
ХІХ столећа ишле су на руку смањивању разлика у њихову за-
једничком књижевном језику, и оних речничких, дакако, којих
је и до данас остало. Занос интелектуалне одмладине с једне и
друге стране пред крупним догађајима које је донела II деце-
нија двадесетог столећа, њезине тежње за ослобођењем и ује-
дињењем свих Јужних Словена, и успеси балканских савезника у
рату против Турака, довели су до заједничке акције младих
хрватских и српских писаца, до издавања заједничких публика-
ција, до писања српских писаца латиницом и хрватских ћирили-
гом, до писања ијекаваца екавским изговором. Али ако је све то
било и младалачко, добрим делом и романтичарско, одушевље-
ње, ово је свакако водило смањивању и лексичко-стилских раз-
лика у књижевном језику једних и других, јер се отада живо
почињу читати дела српских писаца у Хрватској и хрватских у
Србији. Па и стварање заједничке државе после I светског рата,
мада је то, када је постало реалност, код многих, није тешко
знати зашто, угасило занос, живот у заједничкој држави ипак
је чинио своје. Политичко-друштвене делатности и службеничке
дужности везивале су известан број Хрвата за Београд и друге
српске средине . А и Срби су службовали у хрватским крајевима;
многи су српски студенти студирали у Загребу, а има и хрват-
ских у Београду; састављали су се закони за поједине области
Државног живота, не само од српских него, по правилу, и од
српских и од хрватских стручњака; употребљавали су се уни-
верзитетски, па и средњошколски, уџбеници с једне и на оној
другој страни и, што је било од највећег значаја, у школама се
учила књижевност: хрватска у српским школама и српска у
хрватским, а то значи да су се узајамно читали писци. И тим
се путем њихов стил, заједно с речником, једне средине при-
ближавао оној другој . На тај начин и речи дотад познате само
на једној постају, ако не одмах заједничка својина — свакако
познате и на оној другој страни; и многе речи једне културне
средине некако се саме собом намећу оној другој . Левичари и
левичарски настројени интелектуалци, и са хрватске и са срп-

ске стране, у заједнички покренутим публикацијама и зајед-
ничком сарадњом у њима, било где да су те публикације изла-
зиле, мало се разликују, или се никако и не разликују стилом
и речником.
Реакција на даље уједначавање језика у заједничкој држави

између два рата
То што је заједница језику неминовно , спонтано, тако рећи,

наметала у извесним је круговима, свакако национално опте-
рећеним, и на једној и на другој страни, изазивало подозрење
и стално смо слушали приговоре у Београду да нам се језик
све више „хрватизује", а у Загребу да се „србизира”, иако је
то стварно било, ми бар тако оцењујемо, богаћење језика и на
једној и на другој страни .
У сваком је случају такво подозрење разумљивије било код
Хрвата у старој Југославији са централистичким, а касније и
диктаторским системом владавине, са српском династијом на
челу и несрећно решеним, управо нерешеним националним пи-
тањем, при чему су Хрвати у огромној већини стално остали
незадовољни. У том незадовољству многима је сметала прво
Државна заједница ( таква каква је била - с разлогом свакако )
и свака заједница, па и језичка, у којој ипак, изузимајући вој-
ничку терминологију, ништа што се Срба и Хрвата тиче, битно
није наметано, осим што је диктаторски режим званично у шко-
лама наметнуо бесмислен термин за језик у целој земљи нази-
вајући га српскохрватскословеначким. А таквог језика никад
није постојало, не постоји и неће га, бар у догледно време, по-
стојати. (Пошто говоримо о српскохрватском језику и због тога
се осврћемо само на ондашње односе Срба и Хрвата, ми и не
додирујемо вапијуће бесправан положај Македонаца и њихова
језика, који се ни споменути није смео) .
На самом почетку диктатуре од најбољих српских и хрват-
ских лингвиста израђен је Правопис српскохрватског језика,
који је по мишљењу више стручњака, па и по накнадном при-
знању ( у време када га више није требало популаризовати ) изме
Бу осталих и по мишљењу познатог хрватског књижевног истори-

чара Антуна Барца био стварно један од најбољих што смо их
имали (в. загребачки Narodni list од 1. V 1946. и београдску Поли-
тику од 20. ІІ 1953 ) . Али је тај правопис, на његову несрећу, рађен
по иницијативи диктаторског министра просвете Краљевине
Југославије, и од њега прописан за обавезну употребу у шко-
лама. Био је, дакле, стварно наметнут. И изазивао је скоро оп-
шти револт код Хрвата. Иако тај правопис суштински није
много мењао оно што је већ раније било у употреби, ипак је
прописивао и нешто што скоро нико од њих није био готов да
прихвати. Тада се приступило и изради стручних терминологија
за средњошколску употребу ( граматичке, књижевне, ботаничке,
зоолошке ) . И у њима је узет само по један термин за сваки по-
јам, онај наравно који су стручњаци, првокласни лингвистички
стручњаци, и српски и хрватски, сматрали да је лингвистички
најоправданији. Али баш зато неки дотадашњи термини нису
ушли као равноправни у терминологију, па је то стварало осе-
ћање неравноправности и потчињености једне стране другој .
А то је осећање све више нарастало уколико се питање нацио-
налне неравноправности Хрвата политички јаче заоштравало.
И тако су пред крај трајања Краљевине Југославије дошла до
изражаја схватања о потреби разбијања сваке заједнице, па и
несумњиве језичке заједнице. А као најизразитија њихова ма-
нифестација појавила се књига Razlike između hrvatskoga i srp-
skoga jezika двојице онда младих загребачких лингвиста ( П.
Губерине и К. Крстића) књига, дакле, у којој се говори о
два а не о једном језику. И износе се разлике између та „два"
језика, не само стилске, речничке и правописне разлике, које
се нису могле порећи него и граматичке разлике (фонетске,
морфолошке и синтаксичке ) , које стварно не постоје. То су по-
казали многи осврти на ту књигу, између осталих и више при-
лога анкети Летописа Матице српске о питањима српскохрват-
ског језика и правописа ( в. између осталих књ. Летописа 372,
стр . 127-141 и књ. 373 , стр . 89-99) .
А показано је и како у великом низу у тој књизи датих
речи које најречитије треба да означе разлику између српског
и хрватског језика налазимо знатан број оних које су можда
чешће код Срба него код Хрвата, или обрнуто, али су познате,
2 Наш језик, св. 1-2

па и обичне, и у оној другој средини, српске су колико и хрват-

ске, или пак нису ни српске колико ни хрватске. Истакнуто је,
између осталога, уз напомену да се то чини, рецимо ( на мало
час означеном месту, у књ . 373. Летописа Матице српске) само
надохват, да се у тим низовима различних речи као српске озна-
чавају: бешика, љубопитство, Мермерско Море, мехурац, оба-
дверучке, принадлежати, пупак, пустиник, сасопственик, сео-
бени, символиста, снизак, сопствеништво, списатељ и таван, а
да се исти појмови у хрватском исказују речима: колијевка,
радозналост, Мраморно море, мехурић, објеручке, припадати,
пупољак, пустињак, сувласник, селидбени, симболист, онизак,
власништво и својина, писац и књижевник и таман, иако сваки
Србин, тако рећи, данас употребљава искључиво ове последње
речи, а само је покоја од првих, као турцизам бешика, рецимо,
позната још из народних песама, или се русизми, као љубопитство
и принадлежати налазе код рускоцрквених писаца српске сре-
дине из прошлог столећа, а друге су или ускодијалекатске или
уопште непознате код Срба.
Сличним је нетачностима онда, пред крај постојања старе
Југославије, хтео доказати озбиљне разлике у речнику Срба и
Хрвата и по неки искуснији стручњак. Између осталих и врло
познати хрватски књижевник и преводилац, нарочито с по-
ског језика, и лексикограф , па и граматичар Јулије Бенешић.
Пишући, у првом реду за своје пољске слушаоце ( био је лек-
тор у Варшави ) , на пољском језику, уџбеник Gramatyka jęzika
chorwatskiego czyli serbskiego са речником, који запрема више
од половину од 849 страна, колико његова књига износи, и по-
ред тога што о своме језику пише, како се из наслова види,
као о заједничком језику Хрвата и Срба, - сасвим произвољно,
и непреоверено даје на преко 40 страна (од 235—277 ) , разлике
између хрватских и српских речи за означавање истих појмова.
Колико је у томе делу књиге дато нетачности, то је лепо изнео
и сигурним доказима потврдио А. Белић у VII књ . Нашег језика
( 1940) , на стр . 257-268 , где се осврће посебно на ту одлику Бене-
шићеве књиге и доказује апсурдност таквога посла када се на
тај начин, од ока, или с одређеном тенденцијом, ради. Белић
је дао примере само с прве три стране тога списка „различних”
речи за означавање истог појма код Срба и Хрвата. А на свим
Даљим страницама налазимо такве нетачности. Реч грло је, ре-

цимо, тамо представљена као хрватска, а гуша као српска, а обе
су те речи, и у значењима која их чине синонимима, и хрватске
и српске у исто време ( хрватско грло је у великоме Речнику
Српске академије наука и уметности у томе значењу потврђено
примерима из српских писаца : Л. Костића, Ј. Дучића и А. Шан-
тића, и из хрватских: Мажуранића, Беговића и Цесарца, а срп-
ска гуша и примерима из Хрвата А. Веное и А. Г. Матоша;
Женева с означеним и јединим исправним акцентом даје се
Хрватима, а с акцентом Женева, с којим је нигде не срећемо
-
Србима; реч гумно, која се означава као хрватска, исто је то-
лико и српска, а њен дисимилацијом добивени лик гувно чује
се у простог народа, и код Хрвата као и код Срба; према хрв.
гуштеру, који је то исто и код Срба, Бенешић овима другима
даје зелембаћа, гуштера посебне врсте, зеленог по боји ( ако се
можемо ослонити на досадашње речнике и на зоолошке уџбе-
нике, не само српске него и хрватске ) ; крчма, за коју Бенешић
каже да је хрватска реч (према „српској" биртија - и српска
је колико и хрватска, а биртија је дијалектизам познатији је-
дино у Војводини; метак је и српска, а не само срхватска реч,
као што каже Бенешић, а фишек, који, по њему, треба да озна-
чава дотични појам само код Срба, турског је порекла, и раније
је био у чешћој употреби, не само код Срба већ и код Хрвата
(исп. Y И. Мажуранића: Тко љут огањ пушки даде и фишеке
смртне броји) , а сада се већ ни код Срба не употребљава; и Срби
и Хрвати кажу само пчелар и пчеларство, и нико данас међу њи-
ма ( осим можда који пчелар што се бави историјским разво-
јем ове привредне гране и, евентуално, понеки лексикограф ) и
не зна за реч кованлук и кованџија, које су по Б. српске; самац
је, каже Б. , српска реч према хрв. нежења, која значи нежењена
човека и код Срба, наравно, а самац је онај који живи сам, као
подстанар код неког, макар био и ожењен. Исто тако од при-
дева неоштећен и обештећен, који за Бенешића значе исто, за
овога лексикографа само је први хрватски а други српски. Ме-
Бутим, свака од те две речи има своје значење : прва значи који
није имао штете, а друга - који је претрпео неку штету, па му
- тако
је накнађена; хрватски је покојни, а српски усопши
хоће Бенешић, а стварно је, међутим, покојни и српска, а усопши
је црквенословенска реч, која не само да од народа никад није

прихваћена, нити је ико осим стручњака, можда ни сами по-
пови, који је у молитвама читају, не разуме. И врло би дуг био
ред оваквих парова, кад бисмо их све набрајали, из којих Бене-
шић узима ону исправну народну реч за Хрвате, а Србима даје
какав провинцијализам , или туђицу, и то често такве дијалек-
тизме и туђице што су већ давно изишле из употребе. А има ту,
као што смо показали, и речи сасвим различног значења за које
Б. тврди да значе исто.
Напори у Независној држави Хрватској да се за хрватски језик

да посебна кодификација, друкчија од кодификације
српског језика
Неоснованост изношених гледишта о томе да су српски и

хрватски два посебна језика, или и један језик с одвећ великим
разликама потврђује околност што ни фашистички ултранацио-
налистички режим у Независној Држави Хрватској није могао ос-
тварити ту тезу и поред живе заинтересованости да одбаци сваку
заједницу Хрвата и Срба, па и заједницу у језику. Иако је
усташки поглавник А. Павелић тражио од ондашњих најуглед-
нијих хрватских лингвиста, с проф. С. Ившићем на челу, да тај
задатак обаве, они су, руковођени пре свега својим позивом да
само науци служе, достојанствено - с научничком савешћу и
патриотском свешћу, одбили извршење тога задатка уз мотива-
цију да то није могуће учинити. И све што је у то време могло
да се учини, то је било увођење тзв. коријенског правописа ( а
ни тај задатак, то ваља нагласити, опет нису извршили помену-
ти лингвисти којима се Павелић прво обратио ) , према којем је
уместо фонетског узет етимолошки, управо полуетимолошки на-
чин писања и посебно различно писање двосложне и једно-
сложне вредности некадашњег гласа јат: са іе прве, а са је друге
(diète, a djèca) . За наставу језика узета је позната иначе Grama-
tika hrvatskog jezika J. Флоршица, преведена на коријенски
правопис и названа Хрватском словницом, и ако је где
у њој било речи српски, она је избачена. Иначе је остала иста
норма књижевног језика, коју има заједнички српскохрватски
језик. И у Београду је тада одбачен дотадашњи заједнички пра-

вопис, мада је у њему промењено само оно што је било заве-
дено десетак година раније ради уједначења са загребачким
правописом. А и овде су се, наравно, побринули да се у њему,
или било где у језичким уџбеницима, не провуче случајно реч
хрватски.
То је било стање у коме се налазио српскохрватски језик,
када су ( 1945 ) наши народи уз велике жртве и уз помоћ својих
савезника у антихитлеровској коалицији извојевали коначно
ослобођење и створили слободну заједницу равноправних на-
рода Југославије.
Стање језичке заједнице Срба и Хрвата првих година

после II светског рата
У рату разореној и неделима окупатора опустошеној земљи

првих година иза ослобођења није било ни времена ни сред-
става за систематски и организовани рад на науци, а врло мало
и за рад у другим областима културе. Али су школе, од основ-
них до универзитета, морале почети да раде. И почело се скоро
без ичега неопходног, и пре расправљања многих питања која
је претходно било потребно рашчистити. Ми који смо проду-
жили наставу језика на универзитету и рад на науци о њемү,
језик Срба и Хрвата називали смо, разуме се, ранијим именима
(а не онима који су једино били допуштени под окупацијом )
српскохрватским ( у Београду) , одн. хрватским или
српским језиком ( у Загребу) . Назив овога језика такође
је садржавао у себи оба саставна дела: и у Љубљани и на ново-
отвореним универзитетима у Скопљу, Сарајеву, Новом Саду и
коначно у Задру. Ранији кодификатори његова правописа, прво
проф. Д. Боранић ( у Загребу) , а затим проф . А. Белић ( у Бео-
граду ) своје правописе с невеликим бројем разлика објављују
под ранијим насловима: Pravopis hrvatskog ili srpskog jezika
(први) и Правопис српскохрватског језика (други) . За науку
се , значи, није могло постављати, а не може ни сада, питање о
спорности ни заједнице језика, ни његова у науци прихваћеног
назива.
За неупућене, међутим, и оне који нису били позвани да

буду стручно упућени, било је подозрења према свему о чему
се говорило да је наметнуто од режима монархистичке Југо-
славије. А то се говорило чак и о језичкој заједници Срба и
Хрвата и о називу тога заједничког језика иако, наравно, није
било тако, јер су и називи језика који дефинишу ту заједницу
старији од заједничке државе створене после I светског рата
- да о заједници Срба и Хрвата у језику и не говоримо. Код
Хрвата је, истина, одмах после рата, сасвим природно, узет на-
зив хрватски или српски језик. А тако се наш језик, као школ-
ски предмет, у Хрватској звао и у школским сведоџбама. У Ср-
бији, међутим, и у Црној Гори, језик се као предмет у основ-
ним и средњим школама одмах после ослобођења зове само
српски језик. А тај назив у Београду срећемо и у насловима
нових уџбеника, не зато што су их тако њихови аутори назвали,
него из неке бојазни просветних власти и издавача уџбеника да
им се не пребаци за прејудицирање некаквог решења које је,
говорили су они, тек требало донети. Нису, изјављивали су ови,
ни по коју цену хтели ризиковати да им се случајно не би пре-
бацило како и они, попут старог режима, било шта хоће ма коме
да намећу.
Исте су скрупуле навеле осниваче Института за језик Срп-

ске академије наука да му прво дају неадекватан назив
Институт за српски језик. Неадекватан, кажемо, зато
што је он и основан с првенственим главним задатком израде
великог Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
А и у свим се научним студијама и расправама које се раде и
објављују у овоме Институту још од његова оснивања језик
који се у њима проучава зове српскохрватским, а не
српским језиком . И Филолошко је друштво у Загребу
своју публикацију Jezik назвало часописом за проучавање
хрватског језика. Али је то тако, и на једној и на другој
страни, остало само за извесно краће време.
Наскоро је из наслова школских уџбеника нестало назива
заједничког језика Хрвата и Срба који не би садржавао обе
ознаке, али у школским сведочанствима и у администрацији,
школској и другој , у Србији су се такви називи и даље повла-
чили. То је, разуме се, ометало и само правилно извођење на-
ставе језика, па је већ и то изискивало расправљање питања:

и назива књижевног језика Хрвата и Срба, па и питање његова
правописа, затим питање потребе израде речника тога језика
савременог стања, као и односа према терминологији поједи-
них струка науке и технологије, јер је ту управо било и остало
више разлика него у ма којој другој области језика.
Рад на уклањању препрека природном развитку

књижевног језика
На потребу расправљања тих питања указивало се с вре

мена на време још од ослобођења у дневној и стручној штампи.
А средином 1953. године ондашње Уредништво Летописа Мати-
це српске, на своју властиту иницијативу, обратило се научној ,
књижевној и друштвеној јавности једним образложеним пози-
вом на учешће у анкети о тим питањима, с обећањем да ће миш-
љења појединаца о њима објављивати у своме часопису по реду
којим буду пристизала све док их буде било, не сугерирајући
при томе никакво мишљење ни о једном од проблема који се
јављају у вези с Анкетом о питањима српскохрватског језика
и правописа. У анкети је учествовао приличан број научних,
стручних и књижевних радника из три највећа центра репу-
блика са српскохрватским језиком као матерњим, и то : из Хр-
ватске ( највише њих ) 23, из Србије 15 и из Босне 4. Стигла су,
дакле, и у Летопису од месеца септембра 1953. до децембра
1954. објављена 42 одговора. Из Црне Горе, мада је позив на
учешће у анкети и тамо упућен, није дошао ни један прилог.
Али се зато одазвало неколико Црногораца онда на раду ван
Црне Горе.
За све је учеснике у анкети књижевни језик Срба и Хрвата
један исти језик, за највише њих с безначајним разликама, које
не треба култивирати, а за врло мали број те разлике имају
значај посебног културног обележја сваког од народа који се
служе тим језиком и оне, по овима, као такве, треба да и даље
остану и у језику и у правопису. У више прилога анкети ука-
зивано је на два писма, латиницу и ћирилицу, од којих је прва,
истицало се, хрватска, а друга српска, и двојака вредност не-
кадашњег гласа јат - ијекавску и екавску. Зато би, по мишље-

њу једних од ових, ради постизања језичког јединства Хрвата
и Срба, требало узети само једно писмо, и то латиницу, и само
један - екавски изговор. По другима те разлике не сметају је-
динству језика и оне треба да остану, тим пре што би обавези-
вање на екавски изговор ијекаваца, као и обрнуто, значило вр-
шење насиља над језиком , а осим тога ијекавски изговор није
обележје само књижевног језика код Хрвата, већ и знатан број
Срба ијекавски говори и пише. И више врло значајних дела срп-
ске књижевности написано је, и пише се и штампа, и у самом
Београду, ијекавски. Што се латинице као писма тиче, она Срби-
ма ни по чему није туђа, већ многи само њом пишу, а свима је
врло добро позната.
Скоро сви прилози анкети предлажу изједначење правопи-
са; већи број и изједначење терминологије. Али их има, врло
мало, истина, који су, како рекосмо, против изједначавања било
чега што је различито. Тек у свакоме је случају било потребно
расправити сва гледишта. Зато је Уредништво Летописа Матице
српске, „одазивајући се гласу оних који су инсистирали на дого-
вору" о тим питањима, умолило „известан број најпозванијих
стручњака за питања језика, као и један део хрватских и срп-
ских књижевника, да се састану и претресу закључке који су
извучени из анкете и размотре могућности решавања свих пи-
тања која су у анкети истакнута као хитна" (Летопис Матице
српске, књ . 375, стр . 3) .
И такав састанак је одржан од 8—10. ХІІ, 1954. у Новом
Саду. На њему је постигнут значајан споразум, по коме је он
остао и остаће културној историји познат под називом ново-
садског договора. На овоме је састанку у тродневном
изношењу мишљења језичких стручњака и књижевинка , оних,
дакле , који су били најпозванији да о томе расправљају и одлу-
чују, дошло до потпуног изједначења гледишта и потпуне са-
гласности у схватању јединства језика, који се , како се у За-
кључцима договора каже, развијао око два главна центра, Бео-
града и Загреба, са два изговора, ијекавским и екавским. И зато
је у називу језика нужно увек у службеној употреби ( а то ће
рећи и у научним делима и у школским уџбеницима) означити
оба саставна дела, и хрватски и српски. Истакнута је и равно-
правност оба писма, латинице и ћирилице, поводом чега је став-

љен и захтев да треба настојати да и Срби и Хрвати оба писма
подједнако науче ( првенствено кроз школску наставу ) . Даље
је констатовано да је „ради искоришћавања целокупног реч-
ничког блага, свега онога што је у књижевности и културном
животу народа што говоре заједничким језиком било на којој
страни прихваћено, и ради што потпунијег развитка тога језика
неопходно потребна израда приручног речника савременог срп-
скохрватског књижевног језика. „Стога треба поздравити ",
истакнуто је у Закључцима договора, „иницијативу Матице срп-
ске која је у заједници с Матицом хрватском приступила ње-
говој изради ". На састанку је, нарочито од стране књижевника,
одвећ наглашавана потреба за што скоријом израдом таквог
речника и учињене су многе сугестије које су уређивачком од-
бору послужиле за утврђивање пропозиција по којима ће се то
дело радити. Истакнуто је да је и „питање израде заједничке
терминологије такође проблем који захтева неодложно реше-
ње" и да пре свега треба израдити заједнички правопис , који
ће посао споразумно обавити комисија хрватских и српских
стручњака. Чланове комисије ће именовати научне и културне
установе : академије наука, универзитети и две матице ( Матица
хрватска и Матица српска) . Та ће комисија, као најпозванија,
одабрати и научно најоправданији назив језика који ће укљу
чивати оба саставна дела. ( Ово у закључке није унесено иако је
тако на Новосадском састанку једногласно договорено ) . А у
ствари је на самом Новосадском састанку то питање решено,
јер се неупоредиво највећи број учесника у дискусији, а многи
и претходно у анкети, изјаснио за назив српскохрватски, одно-
сно хрватскосрпски. И тај његов назив носи наскоро израђени
и пре 10 година ( 1960 ) објављени заједнички Правопис српско-
хрватскога књижевног језика, који се у латиничком, загребач-
ком издању зове Pravopis hrvatskosrpskoga književnog jezika,
На договору је истакнуто и у исто време осуђено самовољно
прилагођавање текстова српских у хрватској средини и хрват-
ских у српској , односно једних или других у Босни и Херцего-
мини и Црној Гори, као и издавање дела екавских писаца, по-
главито песника, ијекавским изговором ( случај ијекавизирања
Змајевих песама нпр. ) или дела ијекавских писаца -- екавским.
У заједничком правопису су неке разлике из ранијег начи-

на писања уклоњене. Њиме је, истина, у понеком случају остав-
љена могућност двојаког начина писања. Али од оних који су
везани један за једну, а други за другу културну средину - може
се указати само на двоструко писање облика футура I глагола
с инфинитивом на -ти када помоћни глагол дође непосредно иза
њега (бићу и бит ћу) .
По нашем тумачењу и Закључака новосадског договора и
слова Правописа, свако се може према двострукостима односити
како жели, може узимати овај или онај начин писања футура, а
и свега другог што је Правописом означено као исправно . Дру-
ги, интерпретатори правописа из Загреба, међутим , не гледају
тако на двојак начин писања, него сматрају да је у једној сре
дини и сада обавезан онај начин који је раније био у употреби.
Али пошто ни тиме нису нарушаване одредбе заједничког пра-
вописа, уколико то сви прихватају, наравно - можемо рећи да
се он већ 10 година углавном доследно примењује.
Промена односа према српскохрватској језичкој заједници.

Решеност неких интелектуалних кругова у Загребу
да криво представе карактер те заједнице
У односу пак на друге задатке за извршење којих су прим-

љене заједничке обавезе, мишљења су се последних година из-
менила. Године 1964 ( нама је бар ово први пут тада пало у очи )
у круговима загребачких лингвиста почело се прво истицати и
доказивати да су српски и хрватски две варијанте једног јези-
ка, а затим и да овај језик, иако један, није јединствен. Заним-
љиво је указати на сасвим друкчије констатације изречене од
више учесника у анкети Летописа МС ( кога оне занимају може
их видети у прилозима тој анкети, објављиваним у бројевима
Летописа Матице Српске од 15. септембра 1953 — 1. децембра
1954 ) , као и на заједничку, једногласно прихваћену констатацију
донету у I тачки Закључака новосадског договора, према којој
је то јединствен језик. То су и посебно истицали поје-
дини учесници у дискусији на овоме договору, између осталих
и они који данас тврде да језик Хрвата и Срба јесте један
исти, заједнички им језик, али није јединствен ( Види, између

осталих, реч Љ. Јонкеа у 375. књизи Летописа Матице српске,
стр. 40) . Уосталом и 10 година касније 1964. то исто каже проф.
Јонке у својој књизи Književni jezik u teoriji i praksi, (Zagreb
1964, стр . 23) , говорећи да Хрвати и Срби имају преко сто
година штокавски дијалекат као заједнички књижевни језик.
Истина употребљавају два изговора екавски и ијекавски и
два писма ћирилицу и латиницу, али то не негира чињеницу да
је тај књижевни језик јединствен по гласовима, акценатским ,
обличким и синтаксичким особинама ". Знаменитом граматича-
ру српскохрватског језика Т. Маретићу, колико нам је познато,
нико није чинио приговоре на констатацију да је језик Хрвата
и Срба јединствен, изнету у великој Gramatici i stilistici hrvat-
skog ili srpskog jezika ( Zagreb 1899, стр . 4 ) , која се сматрала
еванђељем норме овога језика и најбољим делом своје
Врсте код нас бар до 1963. год., када је за општекултурне по

требе и потребе универзитетске наставе Матица хрватска спре-
мила њено III издање, у коме ( на стр . 14. ) такође стоји да је
хрватски или српски књижевни језик јединствен.
Нико, наравно, због тога, ни с каквим основом, није ни мо-
гао приговорити ни Т. Маретићу ни другим појединцима који су
Тврдили и тврде да је књижевни језик Хрвата и Срба једин-
ствен, тј . један исти -- и за нас, дакако: по граматичким
елементима које наводи проф. Љ. Јонке. На јединство тих еле-
мената, тј . на истоветност гласова, облика, акцената и синтаксе
књижевног језика, једном речју — на јединство граматичке струк-
туре његове код Срба и Хрвата мислили су и учесници ново-
садског договора када су ово појединачно износили у својим
оценама језичке заједнице наших народа и када су то унели у
Закључке договора. Према томе , данашње доказивање да тај
језик „јесте један али није јединствен", којим се жели поткре
пити мишљење о потреби за ревизијом новосадског договора
или се пак настоје доказати некакве умишљене унитаристичке
тенденције оних што и данас тврде да је књижевни језик Хрва-
та и Срба јединствен, - није ништа друго већ софизам, јер се
придеву јединствен даје значење у коме он није употреб
љен, нити се употребљава када се њиме дефинише заједница
књижевног језика Срба и Хрвата. Свако, ваљда, зна да се ту,
рецимо, јединствен не употребљава у значењу изврстан,

које му се у Речнику Матице српске и Матице хрватске даје на
првоме месту, а ни значење потпуно једнак, без ика-
квих разлика. Придев јединствен у томе значењу не
би се могао употребити уз везу речи књижевни језик, ни када
се она односи на овај наш, српскохрватски, ни на било који
други језик, па ни на језик само једне културне средине, а у
крајњој линији ни на језик једног писца, јер ни тај језик није
свакад у свему једнак. И појединци за означавање истог појма
често употребљавају различне речи, а од више стилских обрта
за казивање исте мисли, исте слике - некад употребе један, а не-
кад други тај обрт. Иако је ово сасвим познато тако да није по-
требно наводити никакве доказе, ми смо били принуђени да то
доказујемо, и на примерима ( у Летопису Матице српске, књ . 403 ,
стр . 99—100 и поново опет у Летопису, књ. 404, св . 2—3, стр.
325-326) .
Занимљиво је, што се значења придева јединствен, као ка-
рактеристике заједнице језика Хрвата и Срба тиче, указати и
на мишљење најмлађих а већ познатих загребачких лингвиста,
између којих један каже : „хрватскосрпски, односно српскохр-
ватски један је и јединствен народни језик по својему супстра-
ту" ( B. Jezik, годиште XVI , стр . 5) . Занимљиво је прво што се
и из ове констатације јасно види да се јединствен као одредба
српскохрватског језика употребљава у значењу један исти
а не : у свему једнак, јер свако зна да су говори нашег је
зика, по много чему међусобно различни. А још је занимљивије
што се и од овога и од других лингвиста те средине чешће исти-
че да је језик Срба и Хрвата, као скуп њихових народних го-
гора јединствен, али није такав као књижевни језик. Тачно је,
међутим , да је доиста ово , и овако и онако, један исти језик.
Али су разлике између народних говора, између појединих ди-
јалеката, и овога као , по правилу, и других језика несравњено
веће од оних које налазимо у књижевном језику. И не би се,
штавише, како смо то и на почетку истакли , ни могло говорити
о јединству књижевног језика Хрвата и Срба када би у њему
било онако уочљивих разлика какве су разлике у језику њего-
вих дијалеката. Управо је излишно указивати на несравњено
веће разлике између народних говора једне дијалекатске обла
сти и језика културне комуникације центра који се налази у

истој тој области, између језика дијалекатске области Загреба,
рецимо, и језика књижевности и културе која се развија у ово
ме граду, на једној страни, односно између језика непосредне
околине Београда и језика образованих слојева друштва и књи-
жевности тога нашег књижевног и културног центра, на другој .
То је свакоме довољно познато, познато је јамачно и линги-
стима на чијим се неоснованим тврдњама задржавамо. Али они
ипак не зазиру од њих, јер заједницу језика не могу порицати,
а заинтересовани су да издејствују признање разлика у књи-
жевном језику, на основу којих се може па, по њима, и мора
говорити о два језика, ако не научно, а оно бар „политичко-ју-
ридички ( конституционално ) ”.
Тек после III издања велике Маретићеве Граматике, дакле,
после 1963. а наиме, како рекосмо, тек 1964. почиње се говорити
о варијантама тога језика* , о којима се доиста и може говорити,
али само као о варијантама у стилу и речнику, које, дакако,
имају једнаку књижевнојезичку вредност, потпуно су равно-
правне, разуме се. Али ми не можемо наћи оправдања захтеву
већине данашњих загребачких лингвиста да се према тим вари-
јантама треба односити као према посебним језицима, када су
* Љ. Јонке (y Jeziku , св. 5 за 1968-69, стр. 131) каже, истина,

да је он о варијантама писао 1960, у шта нема разлога не веровати.
Али зато што нам је то промакло, жалимо што није рекао и где је
тада о њима писао, да бисмо могли накнадно прочитати. Штета је
што ово није учинио и због тога што су неки други лингвисти твр-
дили да су они први „открили" тзв. варијанте. И сада не знамо тачно
коме припада заслуга за њихово откривање. А нама је, да поводом
тога кажемо, познато да је и знатно раније, већ у Анкети Летописа
Матице српске, помињана варијанта. У своме прилогу тој Анкети
проф. А. Белић , нпр ., дословно каже : „Познато је да је отклоњена и
помисао која је покретана у Загребу непосредно пре рата, о претва-
рању тамошњег језика у једну врсту варијанте књижевног језика из-
мењеног под утицајем локалног народног говора, варијанте која би
се могла прогласити према потреби и за засебан књижевни језик"
(В. Летопис, књ. 372, стр. 235) . И управо због тога што је у овоме
цитату јасно истакнуто с каквим се циљем говори о варијантама
једног језика, ми смо и зазирали од тога термина, па смо, када смо
недавно у Нашем језику ( књ. XIV, н. с. стр. 195—226) писали о томе
проблему, као и раније у дискусији ( ― на V конгресу југословенских
слависта у Сарајеву септембра 1965. ) место варијанте (лексичке
и стилске) употребљавали реч разлике, која је и много јаснија и
много одређенија, и за јединство нашег књижевног језика, у које
ми још увек верујемо, безопаснија, већ по томе што се говори о
разликама у језику, а не о варијантама језика.
то само стилско-лексичке варијанте једног језика који има исти

граматички ( фонолошки, морфолошки и синтаксички ) систем.
Још мање се може схватити како појединци тврде да неиденти-
фиковање стилско-лексичких варијаната једног истог језика
с посебним језицима значи оспоравање уставом загарантованих
права појединим од народа који се тим заједничким језиком
служе. Исто су нам тако несхватљиве и тврдње које се износе
у круговима ових лингвиста да су хрватски и српски, мада знан-
ствено један исти, политички и уставно -- два засебна језика.
Такве констатације последњих година често слушамо од поједи-
наца и читамо их написане у дневним листовима и у стручној
литератури, у популарно-научном загребачком часопису Jezik,
нпр. (в . бр. 1 за год. 1968—69 , стр. 4—5 ) . Овде из пера једног
Млађег лингвисте .
А и најстарији и најпознатији међу тим лингвистима такође

тврде да „политички и законски " варијанте „ваља третирати
као књижевне језике с потпуно једнаким правима” (Jezik, год.
ХѴІ, стр . 72 ) . Варијанте као варијанте, разуме се , нико раву-
ман и не третира друкчије већ као у свему равноправне". Али
је овде у вези с варијантама потребно рашчистити једно пита-
ње, управо не једно већ више них. Неколико редака испред
овога на истој страни истога часописа и исти лингвист ( Љ.
Јонке ) каже да називи за језик - хрватскосрпски и српскохр-
ватски не значе исто, већ хрватскосрпски означава ијекавску
варијанту хрватскосрпског језика, како ce она развила пре-
тежно у Хрватској , а српскохрватски означава екавску вари-
јанту књижевног језика како се она развила претежно у Ср-
бији". По овој логици, а и по стилизацији овога навода, нико
ко не говори екавски свој језик не би могао звати српскохрват-
ским, а сви би га ијекавци морали звати хрватскосрпским. „Да-
како" продужава Јонке, „постоји и истозначност тих двају на-
зива. Али премда ијекавски и екавски тип књижевног језика
називамо с лингвистичког гледишта варијантама, ипак те вари-
јанте у научној и стручној употреби извршавају у потпуности
функције књижевног језика". Прво, за овога лингвисту, хрват
скосрпски и српскохрватски у почетку реченице не значе исто,
а на крају реченице су, насупрот томе, истозначни. За нас ме-
Ђутим, српскохрватски и хрватскосрпски, као два лика једног
истог термина, значе управо исто. Али ми термине ијекавски и

екавски као ознаке двеју варијаната не можемо поистовећивати
са ознакама хрватска и српска варијанта. То сигурно не може
ни други нико ко познаје српскохрватски језик и његова наречја.
Ми то познавање не споримо наравно ни загребачким лингви-
стима, па ипак они идентификују ијекавску са хрватском вари-
јантом, а екавску са српском.
И не само то него би хтели да тамо где инсистирају на две-
ма варијантама, хрватској и српској , увере неупућене читаоце
да је језик у Босни и Херцеговини и Црној Гори тешње пове-
зан с језиком у Хрватској него с језиком у Србији. Љ. Јонке,
који у другој прилици, кад му затреба да истакне право сва-
кога народа на свој језик ( као да неко то право у социјали-
сгичкој Југославији доводи у питање ! ) , доказује како поред
хрватске и српске постоје и друге две варијанте - босанско-
- у своме 20. Разго-
херцеговачка и црногорска (в. о томе ниже ) —
вору о језику у загребачком Vjesniku он дословно каже : „Мо-
жемо, наравно, поћи и даље, па истакнути велику повезаност
књижевног језика у Хрватској с књижевним језиком у Босни
и Херцеговини и Црној Гори, без обзира какво национално име
носи тај језик". А неколико редова ниже наставља : „Нешто је
друкчије са српским књижевним језиком екавскога говора. Он
је потекао из војвођанско-шумадијских народних говора који
су такође новоштокавски, али је и лексички и терминолошки и
гласовно прилично различит од хрватскога ијекавског књижев-
ног језика". Гласовно се, међутим, разликује само по томе што
је екавски, а не ијекавски. А ако се узимају у обзир лексичке
и терминолошке (ми бисмо рекли лексичке, посебно термино
лошке, јер терминологија иде у лексику - М.С.) разлике, онда
ће језик у Босни и Херцеговини и Црној Гори бити неупоредиво
ближи ономе у Србији него језику у Хрватској . То Јонке као
да заборавља, па изузетан значај придаје изговору, и изговор,
ијекавски бар, назива језиком. То је нешто ново у нашој науци,
као што је ново поистовећивање хрватске, загребачке варијан-
те с ијекавском , што други неки загребачки стручњаци још од-
рећеније чине. Један Јонкеов ученик и следбеник у својој по-
новљеној критици Речника двеју Матица ( у загребачкој Kritici
бр. 5, стр . 124 ) дословно каже : „Књижевни језик у Хрвата
и Срба није јединствен ― како неки, свим чињеницама у пркос,

тврде - него се остварује у двије основне варијанте у једној
ијекавској или западној , загребачкој или хрватској и другој
екавској , источној , београдској или српској " . Ови стручњаци
губе из вида колико Срба говори ијекавским наречјем и колико
је српских писаца од Вука, Љубише и Његоша, преко Јове
Илића, преко Л. Лазаревића ( у неким приповеткама) , С. Мата-
вуља, А. Шантића, С. Ћоровића, П. Кочића, до Б. Ћопића, М. Ла-
лића, па и до најновијих београдских ијекаваца, писало и пише
ијекавским наречјем.
А шта да кажемо о тврдњи загребачких лингиста да су

српски и хрватски, иако знанствено један — политички, правно
и уставно два језика када се зна да ни наш устав, ни наша по-
литика, бар досад, ту ништа нису мењали од научно утврђених
чињеница. У садашњем нашем, још неизмењеном уставу, где
се помињу језици наших народа изрично се, штавише, говори
о српскохрватском, односно хрватскосрпском дакле о једном
заједничком, а не о два посебна језика. Што су се раније у за-
конодавним телима помињали српски и хрватски посебно - НИ-
шта није необично, јер су то скраћени, иако недовољно аде-
кватни, називи једног истог језика. То је овде чињено као, по-
некад, и у другим областима нашег културног и јавног живота
пре него је питање расправљено у стручно и научно квалифи-
кованим телима на Новосадском састанку и касније на са-
станцима лингвистичке комисије за правопис, чије су чланове
именовале најпозваније, нешто раније означене, научне и кул-
турне установе овлашћене за то не само од доносилаца но-
восадског договора већ и од великог броја научних, книжев-
них и јавних радника, који су Новосадске закључке прихва-
тили и потврдили својим потписима ( Закључци са именима њи-
хових доносилаца и накнадних потписника објављени су прво
у свесци Летописа Матице српске за јануар 1955 , где се могу
и ауторизовани стенограм дискусије учесника, и где се могу
проверити сва мишљења о појединим дискутованим питањима ) .
А ти су управо лингвисти, свакако онда најквалификованији,
како ћемо нешто ниже видети, те скраћене називе означили као
Неадекватне.
Ако тачно схватимо констатацију према којој су хрватски

л српски - политички два посебна језика, ми ни то не можемо
прихватити јер ниједан политички форум у нашој земљи, опет
Есмо рећи ― бар досад, томе није дао никакву санкцију. На-
против, када су представници неколико институција и органи-
зација у Загребу изишли пред јавност са захтевима какве да-
нас постављају поменути хрватски лингвисти, тј . са Деклараци-
дом о називу и положају хрватског књижевног језика и када
се појавио њом инспирисани Предлог за размишљање једног
броја београдских књижевника, ти су захтеви наишли на
неодобравање и у политичким телима и у народу. А неприхва-
тање у тим актима изнетих ставова не може се никако оквали-
фиковати као тежња да се ограниче било чија национална
права, како су то прво индиректно говорили, а сада и сасвим
одређено и изричито тврде они што имају те ставове.
Ови се позивају на демократичност и на самоуправљачко

право да у тим и таквим стварима одлучују они којих се оне
тичу. Ни ми, наравно , нисмо противу тог права. Али је свима
нама познато, цела јавност наше земље зна како су масовно
негативно оцењени сада споменути акти, управо у срединама
којих се тиче оно о чему се у њима говори. Ко се тога добро не
сећа, ми га упућујемо на дневну штампу из дана када су они
обелодањени. На ту штампу, у првом реду на загребачки Вје-
сник друге половине месеца марта ( ожујка ) и првих дана апри-
ла ( травња) 1967. упућујемо и оне што су, после врло кратког
времена, заборавили оцене јавности и њезине дефиниције
Декларације о називу и положају хрватског књижевног је-
зика, па сами кажу да сада већ у пракси спроводе оно што
су Декларацијом мислили тражити када су с њом изишли пред
јавност ( Види новински извештај с Годишње скупштине Мати-
це хрватске држане 22. XI, 1970. и у томе извештају реч дота-
Дашњег председника Матице ) .
И што је најзанимљивије, они то једино сматрају прогре

сивним, а неслагање с њима им је назадно. И ово тако често
истичу да бисмо и ми скоро поверовали у то . Још да и у својој
средини не чујемо каткад врчања „прогресиваца" који се на сли-
чан начин јадају : како је лепи српски језик угрожен од пенетра-

ције хрватизама у њега, како и тај језик и цела српска култура

само губе од тога и како ће пред праведним судом народа одго-
варати они што су криви за то . Али ови, чини нам се, нешто ко-
ректније ( или су бар бојажљивији, па то не износе јавно ) , крив-
це траже у својој средини, а не било где другде. И ми у таквом
ставу не налазимо ништа прогресивно, уколико се прогресив-
ност није преобратила у своју супротност.
Истих оних дана када се о Декларацији врло много и са

оштрим осудама говорило срели смо се с изјавом једног загре-
бачког књижевника, који каже да је управо он један од састав-
љачка декларације и да и поред осуде на коју је она наишла,
остаје у уверењу да су хрватски и српски два посебна књи-
жевна језика.
Кад смо то прочитали, јавила нам се мисао да проверимо
с колико права тај књижевник ово, ово друго, хтели смо рећи,
а не оно прво - говори . На дохвату руке нам се нашла књига
Hrvatska proza (Antologija jugoslovenske književnosti II ) y
избору истог овог књижевника из 1956. г. Ту је он уврстио и је-
дну своју причу, у којој , на стр . 397-398 ове антологије, читамо
с почетка :
„Било је то једно од оних послијеподнева, које југо

натрпа облацима, раздере топлим дахом и пријети се не-
престано кишом, која, на концу, ипак не падне, тек ту и
тамо росне, кане по која капљица. Све је влажно и меко,
а на улицама управо никога нема...
Тако је почео у себи самом описивати ово послије по

дне, да би се осјетио стварним, да би савладао своје ми-
сли што су га читава просврдлале. Потпуно беспомоћан је
остајао након тог покушаја, и тада му се открило да он
то не описује ово послије подне, већ обнавља негдје про-
читани начин описивања.
Прилазио му је влажан шум мора, оћутио је како се у

њему јавља немир ради набујалости валова, ради неба
које је потпуно пало на земљу. Како да то каже? Да ли
су ту довољни само гласови ? Покушао је шапатом отва-
рати ријечи:
Мене нема; већ давно ми је море лице украло, а пјене,

бијелином, у вјетру, згуснуше моје дане. Мене нема, мене
нема... ! Моје ухо у простору зиба своје бдење; носим
влагу дана негдје обалама, оком сред дубина ...
Празно; ништа се није рекло ! Још увијек његови вла-

стити кораци за њим. У њихову ритму је заборавио на ову
малу епизоду. Размишљајући о размацима између удараца
корака, сјетио се Емпедокла: „Био сам дјечак и дјевојка
и птица и нијема риба, а сад ево лутам међу смртни-
цима...", онда се сјети онтолошког доказа божанства, ин-
териера катедрале у овом граду, неке дјевојчице која се
исповиједала и коју је он ослушкивао ; затим се сјети себе
у дванаестим годинама, своје учитељице... И на концу
све се то повеза ријечима човјека с којим је прије разго-
варао на улици. Растворише се у њему простори којима је
живио као младић. Заборави на све око себе и препусти
се том сну. Ту је све било затворено у кретњама, свијетлу
и мирису. Ништа се црна није отварало, ма куда се год
кретао, нигдје није наилазио на прекиде. . .”
Мислим да ће се свако с нама сложити да би прича могла
стајати и испод имена било којег српског писца који пише ије-
кавски. Наишли смо, истина, у ове две странице текста на је-
дну једину реч оћутјети, која је мање распрострањена у срп-
ским него у хрватским културним центрима, али глагол ћутети,
односно ћутјети, и с њим сложени оћутети, ијек. оћутјети, на-
лазимо и у српских писаца: у Српским народним песмама чак :
А Никола скочи од дората док оћути (тј. чулима осети,
чује) јеку од Голеша ( Вук Караџић I , 18 , 1903 ) ; Знао је увијек
да оћути, гдје ко крсно име слави ( Српски етнографски
зборник ХІ , 146 , 1908 ) ; ... да вам хладка Сербъ оћути слатка
(С. Милутиновић Сарајлија, Тројесестарство, 129 ) ; Шћаше кроз
моја уста бесједити и твоје ухо и срце склонити и надахнути да
их чујеш и оћутиш ( С. М. Љубиша, Приповијести црногор-
ске и приморске, 223, 1875 ) ; у души сам велику премјену оћ у-
Тио не знам ни сам какву ( П. П. Његош, Луча Микрокозма,
132) ; Да л' њено срце ћути исту слад (Б. Радичевић, Песме,
Нови Сад 1910, 412 ) ; У дну груди ћутим топле звуке и злат-
3⭑
нијех птица распјевана јата (А. Шантић, Под маглом. Београд

1907, 47 ) ; Мара је неколико пута нагонски коракнула напред
да их растави, ћутећи у себи бол понижења и распламтеле
љубоморе ( В. Петровић, На прагу, Земун-Београд-Панчево 1913,
446 ) ; Онћути додир неког тајног крила ( Св. Стефановић, Ан-
тологија Б. Поповића, стр . 162 ) . А с друге стране, у наведеном
тексту из овога хрватског писца на самом почетку његове при-
че налазимо глагол осјетити се (исп. тамо : Тако је почео у себи
самоме описивати ово послије подне да би се осјетио ствар-
пим) . Из овога што сад рекосмо можемо извести два закључка
- први : ни оћутио је, само за себе, не би могло бити баш поүз-
лан доказ да је аутор ове приче хрватски писац и други: ни хр-

ватски писци не употребљавају само ћутјети и оћутјети, већ и
осјећати и осјетити у истом значењу, нити бисмо прве глаголе
у речнику, рецимо, могли означити да су само хрватски, нити
друге да се употребљавају само у српским срединама.
И немогуће је да овоме хрватском писцу није, као и нама, ја-
сно да је језик којим он пише, супротно ономе што тврди, исти
с језиком којим пишу српски писци. Он мисли само да ће бар
некога убедити у оно што каже, јер му је то потребно из неких
других разлога, а не ни да би осигурао културну равноправност
наших народа, коју, по њему и његовим једномишљеницима, угро-
жава околност што имају заједнички језик.
Настојање да се стварање језичког јединства Срба и Хрвата

представи као дело њиховог заједничког непријатеља
Ипак, овај књижевник, који је у једној , допустићемо, по-

себној прилици, у време тешке осуде акта Декларације о на-
зиву и положају хрватског језика, супротно општем мишљењу,
устврдио да су српски и хрватски два посебна језика, - у дру-
гој прилици признаје књижевнојезичку заједницу Срба и Хр-
вата. Ми бар тако схватамо констатацију тога писца према ко-
јој је Вукова концепција на прелазу у двадесето столеће пот-
пуно победила у Хрватској , и теоријски и практично, па такво
стање књижевног језика траје и до данас. Ту констатацију он
је учинио у своме чланку Pitanje hrvatskog književnog jezika,
објављеном у бр. 13, на стр. 58-63, ( 1970 ) часописа за синтезу

наука умјетности и друштвене праксе који с насловом Encyklo-
pedia moderna излази у Загребу под широком редакцијом од
по 8 чланова из Загреба и Сарајева, 7 из Београда, 2 из Љубља-
не, по три из Скопља и Титограда и три секретара редакције,
а с главним и одговорним уредником проф . И. Супеком.
Стварност постојања књижевнојезичке заједнице Хрвата и
Срба, коју писац констатује, а која је и старија и чвршћа него
што је он приказује, нешто је с чиме се мора рачунати. И о њој
треба водити рачуна при свакој помисли да се та заједница ра-
стури, поглавито с планом какав немају, истина, сви према њој
данас нерасположени истомишљеници, али за какав, поред оста-
лих, пледира и овај књижевник, а наиме да у основу књижевног
језика Хрвата уђу сви дијалекти хрватски на којима је некада
било књижевности, значи и кајкавски и чакавски, поред што-
кавских говора, што је апсолутно немогуће. Немогуће је било и
пре узимања штокавског дијалекта за основу књижевног језика.
То је јасно за свакога ко познаје законитости стварања књижев-
них језика, којима је, по правилу, у основи један дијалекат, онај ,
разуме се, који у датом тренутку има највише услова за то. Да
је код нас уопште, а и посебно код Хрвата, тих услова највише
имао штокавски дијалекат - одвећ је добро познато . Ми смо,
уосталом, најглавније од тих услова напред навели и овде их не-
ћемо понављати. Место тога ћемо истаћи да је једино могло би-
ти и требало је, по нашем схватању, да буде мање ограђивања
од кајкавске лексике (према чакавској су се лексикографи
друкчије односили ) , иако је познато зашто су поборници штокав-
ског дијалекта као основе књижевног језика избегавали употре
бу кајкавске лексике више него што је било нужно, на исти на-
чин као што је Вук Караџић унеколико претеривао зазирући
од словенизама када је славеносрпски замењивао чистим на-
родним језиком. И на једној и на другој страни, то се чинило
у настојању да се што пре и што доследније раскрсти са до-
тадањим стањем књижевног језика, које је замењивано новим.
Али када је једанпут прошла опасност од враћања на старо,
требало је да се мења, а свакако се унеколико бар и мењао,
однос према кајкавској лексици код Хрвата. Уколико су се
дуже повлачили захтеви да основицом књижевном језику буду
и друга два дијалекта (Подсећамо на схватање присталица за-

гребачке школе, према којему би се задржавањем и чакавског
и кајкавског дијалекта у основици књижевног језика сви лакше
задобили за општејугословенску језичку заједницу, а да и не
говоримо о упорном залагању Франа Курелца, који је првен-
ство давао чакавском, а уз то тражио и да старословенски језик
хрватске редакције, заједно с чакавским, уђе у основицу књи-
жевног језика, како би се некако, тим немогућим путем, оства-
рила што шира словенска језичка заједница) , - утолико се
стварао јачи отпор код присталица чисте штокавштине и изгра-
Бивао се код њих штетан став који је лишавао заједнички је-
зик Хрвата и Срба једног дела народног лексичког блага, и
тим сиромашио њихову лексичку ризницу. Али се зато, мислим,
не може окривљавати Б. Даничић, или бар не само он, и поред
свега утицаја који је већ од доласка у Загреб имао на науку
о језику и развитак књижевног језика код Хрвата. И непра-
вични су они данашњи лингвисти који му приписују избаци-
вање кајкавског дијалекта и кајкавских књижевника из Рјеч-
ника Југославенске академије (в. загребачки Vjesnik од 4. І,
1969 ) , јер он сам ту није одлучивао, већ је било много утицај-
нијих људи у Академији, мимо којих , и без којих, сам Даничић
није могао одлучивати ни о физиономији Рјечника, који је сва-
како више његово дело него ма којег другог појединца (А ипак
тамо има, ако и не много , кајкавских речи, прво оних што су
узимане из познатих кајкавских речника, а и из покојег кајкав-
ског писца ) . Још су најнеправичнији ти лингвисти када тврде
да је у томе речнику хрватска книжевност запостављена. Зар
је тако нешто могуће тврдити о речнику у коме су у оној мери
заступљене далматинска књижевност, не само штокавска већ
и чакавска, и славонска, и књижевност босанских фрањеваца,
и дубровачка књижевност и народне умотворине, заједничке и
Србима и Хрватима? А ако су Даничић и његови непосредни
продужаваоци рада на Рјечнику мало узели писаца XIX века,
не само хрватских него и српских ( ту срећемо Вука, Шулека,
Његоша, Љубишу, Павлиновића, Милићевића, Панчића, Боги-
шића и још где којег) то никако не може бити замерка јед-
ном историјском речнику рађеном углавном на основу, грађе
из књижевности ранијих векова, као што је, и обрнуто, права
бесмислица замерати ауторима речника савременог језика што

нису узимали и грађу из писаца далеке прошлости. Јасно је да
се и једне и друге замерке чине само да се оправда некакво,
нама бар, несхватљиво незадовољство стањем у језику и да се
истакне некаква умишљена, а не постојећа неравноправност.
Овај незадовољник заједницом књижевног језика Срба и
Хрвата - враћамо се писцу чланка ( П. Шегедину ) у часопису
Encyklopedia moderna - у томе чланку, дакле, не негира зајед-
ницу книжевног језика Хрвата и Срба, али, супротно објектив-
ним оценама које су се о њој давале и дају се, и према којима
су од ње само добиле и српска и хрватска култура, он тврди да
је она штетила и штети култури хрватског народа. И не само
то, него он налази кривим све и Србе и Хрвате који су допри-
нели стварању те заједнице. А да би је обезвредио, па и ком-
промитовао, он се с поградама обара на сва настојања и напоре,
с једне и друге стране, да се заједница у књижевном језику Хр-
вата и Срба што више учврсти. Прво је под његов удар дошао
познати бечки договор, који овај књижевник назива „једним
или неколиким каванским разговорима", што му, по нашем ми-
шљењу, не би морало умањивати вредност, и за њега каже да
је „послужио много више манипулативној политици него изра-
зу самом" ( види цитирани број часописа Encyklopedia moderna,
стр. 60 ) . Али нарочито тешку, необјашњиву увреду наноси пот-
писницима овога за културу наших народа значајног акта када
се пита : „Каква је улога политике Бахова апсолутизма, као ат-
мосфере у којој је настао бечки договор " ? Он тим недвосми-
слено баца сумњу на доносиоце закључака бечког договора до-
водећи их у везу са Баховом политиком, која је, према томе ,
шила за сједињавањем Бечу подјармљених и од њега обесправ-
љених народа. Сасвим ново тумачење Бахова система према тим
народима! Само га треба научно образложити. Нас интересује
шта овај књижевник у односу на Бахову политику мисли о по-
литици Хрватског сабора, који се могао састати тек после Ба-
хова апсолутизма и који је одмах после пада тога апсолутизма
на почетку шездесетих година, једно за другим констатовао да
су српски и хрватски један исти језик, па затим тај језик на-
звао хрватским или српским, који се назив код Хр-
вата сматрао најаутентичнијим, зато научно најоправданијим,
и зато био код њих у употреби скоро пуних стотину година.

Овоме је књижевнику свакако и то познато, или му бар би мо-
рало бити познато када себи допушта да с толико ауторитета
говори о питањима за која, сам лојално признаје, није стручан.
Њему очевидно није до тога да верно прикаже борбу око књи-
жевног језика у Хрватској друге половине XIX столећа, него да
компромитује идеју јединства књижевног језика Срба и Хрвата
које он назива Вук-Даничић-Маретићевим концептом. А то, тре-
ба додати, није „концепт” само ове тројице великих наших
граматичара већ и П. Будманија, и В. Јагића, и А. Павића и
Броза, и Ивековића, и Мусића, и Решетара, и П. Скока, и А. Бе-
лића, и Д. Боранића и Ст. Ившића свих тих крупних, не само
нашој већ и светској науци, врло познатих лингвиста, а дакако и
страних научника, од којих ћемо споменути само тројицу, и то
Немца А. Лескина и Французе А. Мејеа и А. Вајана, који су, поред
осталог, на својим језицима писали и познате граматике зајед-
ничког језика Срба и Хрвата, и назвали их наравно именима
која у себи садрже оба ова наша народна назива.
Шегедин тај концепт друкчије у истом чланку назива Куе-
новом језичком позицијом. И посебно се пита: „За-
што је смрт загребачке школе [ а ту је школу од познатијих име-
на истрајно заступао једино књижевник и граматичар , загребач-
ки каноник Адолфо Вебер-Ткалчевић — М. С. ] и апсолутна по-
бједа Вукових схваћања настала управо у периоду Куенове ( Khu-
enove) власти ". И даље тврди : „Рјечник Југославенске академије,
Брозов правопис, Маретићева Граматика ( Маретић је, убацује
аутор, уосталом Куенов заступник ) и Броз-Ивековићев Рјечник
рађају се у Куеново доба. И опет се пита: „Тко је Куен? Чији
је он експонент и како манипулира Хрвате и Србе ?" Закљу-
чило би се , управо писац и иде на закључак — да су та дела, која
чине част хрватској лингвистичкој науци, стварана као план
Куенове противхрватске политике и да је Куен ишао на оно
чему су тежили највећи патриоти међу Хрватима и Јужним
Словенима, од илираца, преко оснивача Југославенске акаде-
Мије знаности и умјетности и загребачког свеучилишта, до мла-
дога покољења књижевника и научника на почетку 20 столећа.
А осим тога, за схватања која су појавом набројаних дела по-
бедила борба није почела у Куеново време, него се она научним
путем водила већ од средине XIX столећа и стварно је пре Куе-

нова доласка на власт решена у корист тих схватања јер су
научни разлози, и научно јачих филолога, ишли у прилог њима.
За победу тих схватања, рекли смо већ , још пре Даничићева
доласка у Загреб, научно се заложио и онда млади и врло
талентовани В. Јагић. Ко би се уосталом и усудио данас докази-
вати да је генитив множине на -ах, рецимо, који није имао ника-
кве историјскојезичке подлоге, а ни ослонца у широј дијалекат-
ској употреби, икада могао добити преимућство над тим обликом
који има најширу народну подлогу, или да скоро општераспро-
страњени самогласник р вокално не мора потиснути из употребе
замену тога гласа са ер и ар, који се на одвећ уском простору
употребљавају итд. А осим свега, нека од тих дела, Рјечник Ју-
гословенске академије, нпр ., није само планиран, пропониран, а
једним делом и израђен раније, већ је његов први том и штампан
1882 - Дакле: годину дана пре доласка бана Куена на власт.
За нас је управо несхватливо како се језичко јединство Срба

и Хрвата може приписивати у заслугу Куену Хедерварију када
се зна да је рад на њему почео и пре рођења овога озлоглаше-
ног непријатеља наших народа и када је познато које снаге су
радиле на њему. А зар би се, између осталог, могло десити да
дело Куеново онако свесрдно прихвати цела плејада најнапред-
нијих књижевника хрватских с почетка ХХ столећа? Чудно је и
како се може тврдити да „ данас стојимо већ и пред смрћу
Вук-Даничић-Маретићеве лингвистике, а стварност нас сили да
прихватимо [ писац говори као Хрват ] српски књижевни стан
дард и српске лингвистичке концепције" ( Encyclopedia mo-
derna, бр . 13 , стр. 63 ) . А доста је тешко закључити шта писац
хоће да каже реченицом : „Гледано повијесно, није ли Вук-Дани-
чић-Маретићев концепт био само, пријелазна варка како не-
ки веле Да би се жедни превели преко воде и довели тамо где
је славна Вукова максима и хтјела" ( на истом мјесту ) . Верујем
да то ни многим другима није јасно, између осталих ни многим од
чланова великог броја уредника Модерне енциклопедије од пре
ко 30 чланова, од којих знатном броју, бар ми претпостављамо,
ништа није било познато да ће се објавити на њеним ступцима
један чланак ове садржине, у којем многе констатације стоје у
вапијућој опречности с историјским чињеницама и логиком која

На њима почива.
Окривљивање режима, институција и појединаца за настојања

да свој тип књижевног језика наметну другим
и вредност доказа за то
Нас не изненађују приговори да је Београд у Краљевству

Срба, Хрвата и Словенаца, односно у Краљевини Југославији, и у
језику настојао штогод силом власти наметнути Хрватима. Али
је претерано окривљавати другу страну што је прекршила бечки
договор неусвајањем ијекавског изговора за књижевни језик,
који је тим договором препоручен као заједнички и за Србе и за
Хрвате . То проф . Љ. Јонке тврди у своме говору на годишњој
скупштини Матице хрватске 22. нов . 1970. , који је у целини по-
сле објавио у сталној рубрици Разговори о језику загребачког
Вјесника ( в. бр . од 15. II , 1971 ) .* Ученици бечког договора су се
доиста изјаснили за ијекавски изговор у заједничком књижев-
ном језику у првом ставу 2. тачке тога акта, где су изложили и
зашто му дају првенство. Али су они у другом ставу исте тачке
додали : „Ако ли когод из којега му драго узрока не би хтио пи-
сати овијем нарјечјем, ми мислимо да би и за народ и за књи-
жевно јединство најпробитачније било да пише једнијем од оста-
ла два нарјечја, којијем му је воља, али само да их не мијеша и
не гради језика којега у народу нема" ( Узето из ІІІ-ће књиге
Граматичких и полемичких списа Вука Стеф. Караџића, камо је
пренесено из Гајевих „Народних новина" , бр. 76. за 1850) .
Ми овим не правдамо никога за то што је у замени гласа Ѣ

створено двојство у заједничком књижевном језику, него пре
бисмо тим хтели указати на далековидост доносилаца бечког
договора и на њихово увиђање да неће бити могуће једним актом
изменити оно што је дубоко ухватило корена у книжевности.
За нас је разумљиво и што је један од потписника бечког до-

говора ( И. Мажуранић ) , као одговорни државни функционер
* Штампање ове свеске Нашег језика закаснинило је за неко-

лика месеца!
( шеф Дворске канцеларије) у оним приликама био принуђен

да доноси одлуке против правописних одредаба тога договора.
Он је као такав 1862. донео акт о забрани, поред осталог, и
двојаког писања Ѣ на начин који је предвиђен бечким догово-
ром, тј . као ије и као је.
Потпуно нам је разумљиво што су Вуков чланак Срби сви
и свуда, из Ковчежића од 1849, и његово убрајање свих штока-
ваца у Србе с правом створили подозрење код Хрвата, и што је
то код њих изазвало реакцију и отпоре противника Вукове кон-
цепције књижевног језика, која је ипак победила. Али томе није
крив Вук, него стање науке Вукова времена. Ми знамо и да је
Вук ишао на усвајање ијекавског изговора, рецимо, и код Срба,
и тражио да се и код њих х пише свуда где му је по етимологији
место, поред осталог и да се тако Срби приближе својој браћи
римског закона, мислећи при томе на Хрвате. А идеал му је био
" да се обе наше азбуке тако уреде да се без тешкоћа свака књига
може пренети с латинице на ћирилицу и обрнуто (в. Вуково пи-
смо В. Бабукићу. Грам. и полем. списи Вука Ст. Караџића, књ.
ІІІ, стр . 220) . Али ми у томе не видимо никаква разлога да се
сумња у некакве планове В. Караџића који би у било коме по-
гледу шкодили књижевности и култури хрватског народа.
А приписивати недобронамерност бечком договору због тога
што су његови учесници мислили, па то и у текст договора уне-
ли, да су Срби и Хрвати један народ - у најмању је руку нео-
правдано. Најстроже оцењујући ми то можемо назвати заблудом,
заснованом на уверењу да једним језиком говори само један на-
род, и неразвијеношћу науке у то време, тек бечки договор, и
поред тога, за нас остаје значајан датум у културној историји
и Срба и Хрвата.
Мање таквим уверењем , а више романтичарским заносом
може се сматрати мишљење ентузијаста с почетка двадесетог
столећа, којих је било и међу Хрватима и међу Србима. Ови су
се, нарочито после ослобођења балканских народа од Турака,
пред први светски рат, и у току њега, заносили уједињењем ју-
гословенских народа, који ће тим постати јединствени - веро-
вали су и жарко желели ти ентузијасти, којима је припадао и
српски књижевни критичар Јован Скерлић, чије се мишљење
о предности екавског наречја над ијекавским стално истиче као

неки општесрпски грех наметања екавског изговора ијекавцима.
Јован Скерлић, иако јача индивидуалност, био је само поједи-
нац, без икакве власти да екавски изговор наметне Хрватима.
А он је, ваљда, имао право расписати у своме листу ( Српском
књижевном гласнику 1913—1914 ) анкету о било коме сродном
питању, па и анкету Источно или јужно наречје, и у тој анкети
заступати напред изнето мишљење. Ми морамо рећи да се неки
његови докази у корист сопственог мишљења уопште никада
нису могли одржати, а неки опет, као што је први од наведених,
садржан у констатацији „бројем већи и културом јачи део срп-
скохрватског народа говори источним наречјем" - поред тога
што је неукусан апсолутно је нетачан - да о другим њего-
вим доказима и не говоримо. Ја лично Скерлићево гледиште о по-
треби елиминисања једног од два књижевна изговора и једне од
двеју азбука ради чвршћег јединства два народа и ради једин-
ства језика никад нисам прихватао. А своје схватање о томе
изложио сам на новосадском договору . Кога оно интересује наћи
ће га, као и остала мишљења, којих је на томе договору било
много више супротних Скерлићеву - у Летопису Матице српске
за јануар 1955. на 51 , 52 , и другим страницама ове свеске ча-
сописа . Али зар је Скерлић био једини од 32 учесника у његовој
анкети који се залагао за једно и то екавско наречје као књи-
жевно . Имао је он међу учесницима у тој анкети више једно-
мишљеника и с још бесмисленијим образложењима, нарочито
Међу књижевницима, и српским и хрватским, и међу политича-
рима, мада их је и међу овима, и међу једним и међу другима,
било, наравно, и за јужно наречје. А није случајно што су скоро
сви ондашњи лингвисти , и српски и хрватски ( и Маретић, и Но-
ваковић, и Скок, и Решетар и Белић ) , заступали мишљење да
оба изговора треба да остану књижевна. То није случајно, ка-
жемо зато што су лингвистима познате језичке законитости и
историјске условљености у стварању книжевних језика и про-
мени њихових структура. Напомињемо да се Скерлић том при-
ликом и код многих Срба лоше препоручио зато што је предла-
гао да, заузврат, у накнаду за ијекавштину, Срби жртвују ћири-
лицу, а прихвате латиницу.
Ми нисмо судије да одмеравамо кривице Ј. Скерлића због

идеје о свођењу две наше азбуке на једну - латиницу и два
изговора, опет на један - екавски изговор и напредних писаца
који су ово после Скерлићеве анкете у пракси примењивали, пи-
саца, рецимо, Хрвата као што су били: А. Б. Шимић, М. Крлежа,
Г. Крклец, Т. Ујевић, А. Цесарец и други, који су почели да пишу
екавски свеједно је да ли су то чинили подстакнути Скерли-
ћевом идејом или по сопственој иницијативи, без везе с њом,
или пак оних Срба што су своја дела штампали латиницом ( због
бројности њихове не можемо их посебно набрајати) . Ми бисмо
ослободили сваке одговорности - и Скерлића и писце који су
се показали спремним да се одрекну било свог изговора, било

свога писма, јер је не налазимо ни код првог, ни код других и
трећих. Али ни у ком случају кривица Скерлићева због предлога
о трампи ијекавштине за ћирилицу, ако је у томе неко налази,
није већа од кривице оних који су ту трампу вршили, који су,
тј ., код Хрвата писали екавски и оних што су код Срба своја
Дела штампали латиницом. Ми лично, да поновимо - за ту трам-
пу никада нисмо били, нити је препоручивали, него смо и раније
били и сада смо за слободан избор и писма и изговора, и за сло-
боду избора свих начина изражавања допуштених нормом срп-
скохрватског, одн. хрватскосрпског језика.
Једнодушност у прихватању двочланог и

повратак на једночлани назив језика
Данас се многи и лингвисти, а не само књижевници, како

сами кажу - ради остварења права народа, залажу за посебне
називе језика. А нама се чини да би, напротив, називом зајед-
ничког језика посебним именима, хрватским и српским, и оба-
везивањем Срба, рецимо, у Хрватској да свој језик називају хр-
ватским и Хрвата у Србији да језик којим говоре зову српским
- и једни и други били лишени права да матерњи језик зову
својим именом. У називима српскохрватски и хрватскосрпски,

међутим, свакоме је Србину и сваком Хрвату, ма где живео,
обезбеђено право о коме се говори да је угрожено. Па и по томе
ови сложени називи имају преимућство над простим.
Интересантно је у вези с тим скренути пажњу на чињеницу

да је и већина оних што се данас залажу за посебне називе до
недавна друкчије мислила. Ово не закључујемо само на основу
тога што су неки од њих говорили на Новосадском састанку
већ и по ономе што су раније писали. У своме прилогу анкети
Летописа МС ( књ. 373 , стр . 361 ) . проф . Љ. Јонке, нпр., каже : „Ра-
справља се међу осталим и о службеном имену нашега језика,
па се приговара називу хрватски или српски језик,
какав је у Хрватској уобичајен већ готово стотину година. Тако
се наш језик зове у Хрватској , не само у научним књигама, него
и у школи и у школским сведоџбама. Свакако је та пракса у
Хрватској боља од праксе у Србији и Црној Гори, у којој се наш
језик и у школи и у школским сведоџбама зове само српски
језик. Зар не мислите да би хрватским ученицима у Србији
било милије када би им се наставни језик звао српским или хр-
ватским језиком, па ако хоћете и српскохрватским језиком, што
је сасвим свеједно". Он се на овај проблем осврће и на новосад-
ском састанку и, с разлогом свакако, замера што се после рата у
називу Института и у наслову уџбеника у Београду, као и у школ-
ским сведоџбама у Србији и Црној Гори, заједнички језик Срба
и Хрвата зове српским језиком. Врло је занимљиво поредити
сада то мишљење овога загребачког лингвисте са његовим да-
нашњим схватањем о истоме питању, које је он изнео у једноме
од својих Разговора о језику у загребачком Вјеснику у вези са
закључцима лингеиста Босне и Херцеговине донетим на Сарајев-
ском симпозијуму о питањима српскохрватског књижевног је-
зика, на коме су учесници, сасвим исправно по нашем мишљењу,
одлучили, између осталог, да се тај језик и даље зове српскохр-
ватским, односно хрватскосрпским језиком. Проф. Љ. Јонке у
вези с тим каже да је то одвећ круто решење, лишено демокра-
тичности, зато што, поред препоручених, не оставља слободу
употребе и назива ( за језик ) : хрватски или српски, српски или
хрватски, хрватско-српски, српско-хрватски, хрватски, српски, тј.
- равно
слободу напоредне употребе свих тих назива 8 њих
на броју.
Да и не постављамо питање да ли је проф . Јонке за слобо-
дан избор било кога од тих назива за језик у својој средини,
него да се запитамо да ли је он, као лингвист, игде другде у сво-
јој науци нашао толико термина за један исти појам и не би

ли напоредна употреба толико назива овде довела до апсурда
да се не зна ни који је и какав је то језик што има толико на-
зива, од којих свако може, како му се прохте, узимати који хоће.
На Новосадском састанку Јонке није био једини учесник који
је осуђивао употребу назива за наш заједнички језик из кога би
се могао извести закључак да је то језик само једног народа.
И већина других учесника, како из Загреба тако и из Београда,
на томе је састанку износила исто мишљење. Проф. М. Храсте
је, штавише, у својој речи казао да је нетактично било један
уџбеник после ослобођења назвати Граматиком српског је-
зика, као што, додао је овај хрватски мингвист и свеучилишни
професор, не би било правилно да смо ми у Загребу 1947. издали
Граматику хрватског језика ( в. о томе Летопис МС, књ.
375, стр. 38 , 41. и 102 ) . Ми немамо потребе да овде наводимо речи
претежне већине учесника на Новосадском састанку којима је
онде изражавано исто мишљење. Место тога ћемо упутити на
речи ондашњег секретара Матице српске М. Хаџића, које читамо
у истом броју овога часописа ( на стр . 96 ) , а којима он обавешта-
ва новосадски скуп да су пре овога састанка језички стручњаци
с обе стране, које су Матица хрватска и Матица српска имено-
вале за главне уреднике заједничког Речника књижевног језика
без много расправљања одлучили да се новосадско његово из-
дање назове Речником српскохрватског, а загребачко Рјечником
хрватскосрпскога књижевног језика. А међу тим првим уредни-
цима овога речника са хрватске стране били су управо проф.
М. Храсте и Љ. Јонке.
Скоро потпуна једногласност у схватању да за службени и
научни назив нашег језика треба узети двочлани термин, који
у себи садржи и хрватску и српску ознаку објашњава се авер-
зијом према једночланим називима, само хрватски или само срп-
ски (језик ) , проистеклом из наређења усташких власти у Хрват-
ској и квислиншких у Србији за време II светског рата, према
којима су се само овакви називи смели употребљавати.
И јасно је свакоме да двочлани називи нису наметнути ни
од омраженог режима старе Југославије (како чујемо гдекад у
данашњим дискусијама и полемикама) , ни од било каквог дру-
гог режима, него су се они наметнули својом адекватношћу
појму који означавају. За нас је, а свакако и за све друге струч-

њаке, то потпуно јасно. Дакако, тиме се ни Хрвати ни Срби нису
лишавали права да свој језик у свакидашњој употреби називају
посебним народним именима. Али не треба заборавити да је „на-
зив српскохрватски, односно хрватскосрпски службени и научни
назив за тај цјеловит језик", како је говорио и писао и проф.
Јонке још и 1967 ( види загребачки Jezik , год. XIV св. 2 , стр , 34 ) .
Ниуколико неизмењена та констатација за нас остаје у пуној
важности . Проф . Јонке је, међутим, две године касније нешто
модификује и каже : „Премда је добро да у службеној , а пре
тежно и научној употреби језик називамо сложеницом од оба-
два дијела ( хрватскосрпски, српскохрватски ) ипак по природном
праву морамо заштити у свакидашњој употреби и народни на
зив за језик ( хрватски, српски ) " ( ово сад опет у Jeziku за год.
1968-69, св. 3, стр . 72, у чланку Актуелна језична питања данас).
Али наскоро видимо и даљу еволуцију у промени назива језика;
у наслову часописа Jezik, чији је Јонке главни уредник онда
био, мења се поднаслов, и место досадашњег часописа за кул-
туру хрватскосрпског језика ова публикација опет постаје часо-
писом за културу хрватског језика. А за овим долази Јонке-
ово, управо и Јонкеово , потпуно залагање за термин хрватски
језик, не само као свакидашњи народни већ и као научни
назив, што се најбоље огледа у одлуци Матице хрватске саоп-
штеној на последњој годишњој скупштини, на којој је проф.
Јонке изабран за њеног председника - да одустане од даљег рада
на Рјечнику хрватскосрпског и да приступи изради Рјечника
хрватског језика. Ми, наравно, немамо ништа против тога да о
свим питањима која се тичу једног народа, па и о овоме, одлу-
чује сам тај народ. А противу смо сваке могућности да се било
коме то оспорава. И сматрамо да нико ни нама не може замерити
што нисмо за решавање језичких питања код нас на исти начин и
што остајемо, поред осталога, на најадекватнијем, и зато научно
најоправданијем термину српскохрватски језик, што смо за
најшире слободе да се свако може служити изразом који му се
највише допада - дакако у границама норме заједничког стан-
дардног књижевног језика, што нисмо за посебно истицање у
томе стандарду постојећих двојстава, као што нисмо ни за њи-
хово прикривање. А још смо мање за продубљивање разлика
јер је то за нас у супротности с природним развитком језика

и с обавезама које смо примили на новосадском договору.
Колико је оправдано данашње истицање преимућства назива

хрватски или српски језик ?
Када већ говоримо о адекватности назива за заједнички језик

Срба и Хрвата, задржаћемо се и овде на поређењу садашњег
термина са другим једним називом који последњих дана као
срећнији и, рекло би се, по њему, најсрећнији предлаже познати
наш књижевник Мирослав Крлежа у интервјуу сараднику са-
рајевског Svijeta ( од 5. II , 1971 ) , ако смо управо тачно разумели
шта он предлаже. Уз замерку не само новинару који га је ин-
тервјуисао већ и осталим његовим колегама и многим другима
што непрестано понављају питање да ли је језик Хрвата и Срба
један исти или су то два језика „када је ствар јасна као два пута
два", - Крлежа је ипак изложио своје гледиште. Само, ако је
ствар јасна да је то један језик, како је Крлежа рекао у једној
својој ранијој изјави, од које је сарадник Свијета и пошао, ми
налазимо сметњу потпуном разумевању његова гледишта прво
у изјави: да он пише „хрватски, управо тако као што сви српски
књижевници пишу српски", а још више што препоручује да се
приликом предстојеће промене устава питање назива језика
врати у , предстање по уставном приједлогу из 1946., јер се не-
престано понавља да су тамо стајала напоредо два назива за је-
зик - српски и хрватски, као да су то два језика а не један. Али
његов предлог да се у измењеном уставу наш заједнички језик
„коначно појави под својим властитим именом, тј . да буде оно
што јест хрватски или српски" значи да он препору-
чује двочлани назив који је у Хрватској био у обичају пуних
сто година, тј . од времена када му је прво Хрватски сабор дао
тај назив шездесетих година прошлога века.
По значењу, по својој садржини, тај назив је раван називу

хрватскосрпски, односно српскохрватски. Али овај последњи
термин, у два обличка вида, има своје преимућство над термином
хрватски или српски по својој јасности, па га је зато правописна
4 Наш језик, св. 1—2

комисија, којој је било стављено у дужност да одабере најаде-

кватнији термин за наш језик, и претпоставила осталим терми-
нима, па и термину који сада предлаже велики хрватски књи-
жевник, због тога што овоме, термину мислимо, смета његова
двосмисленост, коју, и уопште, у језику треба избегавати. То сви
лингвисти врло добро знају, а знају и књижевници, па и многи
други. Термину хрватски или српски, који је као назив
за наш заједнички језик имао много шанси да се између других
двочланих назива одабере, претпостављен је назив српскохрват-
ски, односно хрватскосрпски зато што први, поред значења у ко-
јем се подудара са овим последњим називом, било како употреб-
љен, може имати и друго значење. Одређено : предлог књижевни-
ка ( М. Крлеже ) да се наш језик зове хрватски или српски може
се схватити, и тако га, ваљда, и треба схватити, да се зове име-
ном којим се у току сто година у науци често звао и који значи
хрватски, одн . српски, тј . хрватски, који је и српски. Али се мо-
же схватити и да он предлаже да се наш заједнички језик на-
зове или хрватским или српским (само једним од тих назива, a
свеједно је којим) . Ми смо, међутим, сигурни да се Крлежа не
-
залаже за такав назив, којим би се, када би био узет хрватски
нашли повређени Срби, а на који ни Хрвати такође не би при-
стали кад би био назван само српским језиком. Али ако то зна-
мо ми, којима је познат менталитет и осетљивост, боље рећи
преосетљивост на та питања, и једних и других, - то сви не мо-
рају знати, па би такав термин за оне што ово не знају, био дво-
смислен. Искључиво због тога ми ни сада нисмо за њега, као
што нисмо били ни онда када нам је било поверено да с осталим
стручњацима, српским и хрватским, одаберемо термин за назив
нашег језика који и лингвистички и практично има преимућство
над другима.
Као врло занимљиво привлачи пажњу одскорашње истицање

термина хрватски или српски за заједнички назив књи-
жевног језика Хрвата и Срба и од стране неких утицајних лин-
гвиста и најутицајнијих политичких лица у Загребу. У одговору
на узнемиреност Срба у Хрватској у вези са заменом досадаш-
њег термина хрватскосрпски термином хрватски језик и са уво-
Бењем неких ненародних, или одвећ архаичних речи у тај је-
зик, и њиховим питањем да ли ће они моћи да језик зову сво-

јим народним именом и да ли ће моћи да употребљавају неке
народне речи које Хрвати не сматрају својима и Љ. Јонке,
као данас најпозванији језички стручњак оне средине, и другари-
ца председник Савеза комуниста Хрватске - преи и раније у ру-
брици Разговор о језику бр . 20 у загребачком Вјеснику, а друга
у своме излагању пред Извршним комитетом (према извештају
у Политици од 13. II 1971. стр. 7 , стубац 5) изјављују да нема
места страховању ни због чега о чему се хрватски Срби интере-
сују, јер су они народ и имају сва права као и остали народи,
и истичу при том да је у питању један исти хрватски или
српски језик. Проф. Јонке осим тога прича и историју овога
назива, тачну уосталом : када је уведен и ко га је све употребља-
вао, и која дела о језику носе тај назив. Говори даље како тај
назив 100 година није изазивао никакве сукобе, како је приро-
дан и равноправан (ваљда са називом српски или хрват-
ски, који је Б. Даничић употребљавао у Београду) . И ми овоме
називу признајемо : и то што Јонке о њему каже и још више
његову адекватност, али само када се употреби на одређени на-
чин. Но, будући да он, било како употребљен, може имати и друк-
чије значење, тј . да је, како мало пре рекосмо, двосмислен, ми
смо, искључиво због тога, када су хрватске колеге предлагале
да тај назив у два лика (хрватски или српски и срп-
ски или хрватски) усвојимо, инсистирали на називу срп-
скохрватски, односно хрватскосрпски, чији су ликови такође
равноправни, а употребљени уз реч језик означавају само један
појам, појам заједничког језика Срба и Хрвата.
Када кажемо да су хрватске колеге предлагале назив хрват-

ски или српски језик, који би службено и у научним делима био
обавезан, потребно је и детаљније рећи зашто тај термин није
усвојен. Јонке сада (в. његов 39. Разговор о језику у Вјеснику од
23. ІІ , 1971) каже да су они чинили предлог да се тај назив као нај-
погоднији усвоји. Ја сам, међутим, ( у Летопису МС, књ . 372 , стр .
142 и у загребачком Jeziku, год. III , стр. 104, а и овде мало пре ) ,
сада укратко истина, указао и на лингвистичку и на практичну
неподобност тога термина, чију сам вредност иначе и раније при-
знавао и сада признајем, и истакао преимућство касније усвоје-
4#
ног назива хрватскосрпски, односно српскохрватски језик. Сам

Љ. Јонке, који сада жали за називом хрватски или српски, и, жа-
лећи тако, каже да је он одбачен под притиском чланова коми-
сије из Београда, у своме прилогу Анкети Летописа МС рекао
је за тај назив само да је оправданији од других, а на новосад-
ском договору није нарочито инсистирао на њему, већ , природно,
и он и остали загребачки лингвисти онде допуштају употребу на-
зива који су они управо већ пре неколико месеци дали заједнички
( с члановима редакције одређеним од Матице српске ) планира-
ном речнику, назвавши га унапред Рјечником хрватскосрпског,
односно српскохрватског језика. Тако је Јонке у Новом Саду
говорио: „Слажем се да се наш језик зове српскохрватски
или хрватскосрпски (проредио М. С. ) или у појединач-
ној употреби на терену српски или хрватски” и даље: „Мислим
да би, дакле, наш језик требало звати у службеној употреби, а и
у научним дјелима именом које би садржавало обадва народна
имена, дакле српскохрватски, односно хрватскосрпски”. М.
Храсте још пре њега наглашава : „Мени је свеједно хоће ли се
језик звати српскохрватски, хрватскосрпски, српски или хр-
ватски, хрватски или српски - за мене је то један појам".
А Ј. Хам у своме нацрту закључака (какав, истичем, ни један
други учесник није давао ) , који је на крају у целини узет у
обзир, а највећим делом и усвојен, каже : „О томе да ли ће се
придјеви српскохрватски или хрватскосрпски када се употреб.
љавају за ознаку језика који је заједнички Србима и Хрва-
тима, писати с цртицом или без ње, одлучит ће комисија ко-
јој ће бити повјерен рад око заједничког правописа" (в. ауто-
ризоване стенограме њихових излагања на Новосадском дого-
вору у Летопису МС књ. 375 , стр . 38 , 40/41 и 93/94) . И Љ. Јонке
и друга два на новосадском договору присутна лингвиста при-
хватају, дакле, назив за језик који је тек касније, по најра-
нијем предлогу проф. Хама, правописна комисија, овлашћена за
то, усвојила. А већ после новосадског договора Јонке скоро стал-
но у својим написима узима назив хрватскосрпски језик
и пре његова озваничења у наслову заједничког Правописа, об-
јављеног 1960. (в. загребачки часопис Jezik год. IV, стр . 104;
год. Ѵ, стр . 6 , 7. и 8 , и 65 ; год. VI , стр . 27 , год . VII , стр . 118 ;
и год. VIII, стр . 65 , 68 , 69, 70). И зар сада има места сталном
роптању како је невоља у томе „присилном” прихватању на-
зива за језик ?
Ми ни помислити нисмо могли да ће се за тај назив ве-

зивати наметање било чега у језику : пенетрација, још насил-
на, екавштине и српске терминологије, политичко потчиња-
вање, спровођење унитаризма и шта све не (поред критичара
Речника МХ и МС у загребачкој Kritici и уредника тога ча-
сописа, то чини и проф. Љ. Јонке ) . И ми се сада опет питамо
шта је мислио проф . Јонке када је више од пола године пре
новосадског договора са свега још неколико члана уређивач-
ког одбора планираног речника двеју Матица тај речник на-
звао Речником хрватскосрпског ( загребачко ) и српскохрватског
језика ( новосадско издање ) и — још пре тога, када је писао
свој прилог Анкети Летописа МС, објављен у мајском броју
тога часописа 1954, у коме употребљава назив хрватскосрпски
(в. стр. 360) . Да ли је он онда свесно по своме убеђењу спро-
водио унитаризам, или је то радио што га је неко присиља.
вао, или једноставно, свестан централистичко-етатистичког си-
стема у коме се све то ― бар он тврди радило, није имао
смелости да друкчије поступи, нити било коме да повери шта
ће се све из тога изродити.
Напади на новосадски договор, одбацивање на њему
примљених обавеза и раније оцене тога документа
Ми лично сматрамо да ни проф . Љ. Јонке, као ни било

ко други од нас, онда није видео никаквих политичких циљева,
а најмање политичких злих намера у акцији окупљања лингви-
стичких стручњака, књижевних и других радника у области
културе ради заједничког решавања питања заједничког јези-
ка, која у Краљевини Југославији нису била срећно решена,
а у Независној Држави Хрватској су добила сасвим несрећна
и наопака решења. Добронамерним и истовремено оштроум-
ним покретачима ове акције служе на част што су први осе-
тили потребу наше културе за правилним решењем неких пи-
тања заједничког језика, што су се ради тога обратили, сасвим

исправно, стручњацима и книжевницима, културној јавности да
се прво чује њено мишљење, и што су према добивеним сугести-
јама те јавности сазвали скуп најпозванијих из њене средине
да ови одлуче како ће се, којим редом и када приступити за-
једничкој акцији око сређивања проблема отклањања сметњи
природном развитку заједничког књижевног језика Хрвата и
Срба, које су се стварале претходних деценија у неповољним
политичким приликама, при нерешеном националном питању.
Ко би и очекивати могао да ће се у наше време и та акција
везати за унитаристичку политику, отпочету пре 50 година
с хегемонизмом у старој Југославији, која је политика, каже
Јонке, ликвидирана тек на Брионском пленуму ( в. његов Разго-
вор о језику бр . 20 у загребачком Вјеснику) . И ко би могао
претпоставити да ће се таква политика преко 20 година водити
у социјалистичкој Југославији? А везивање новосадске акције
око заједничког сређивања језичких питања за хегемонизам
старе Југославије, прихваћен и продужен од носилаца полити-
ке која је поражена на Брионском пленуму, не може се сма-
трати достојним уплитања у научне и културне проблеме са-
свим далеке од сваке дневне политике, када се зна да за то
нема никаквих, ама баш никаквих доказа. И начин вођења те
акције, и увођење у њу људи чије ће знање и искуство послу.
жити учвршћивању јединства наших народа у потпуној равно-
правности и што бољим могућностима за слободан развој њи-
хова културног живота, на корист и тих народа и њихове за-
једнице - јасно говоре да се данас, везивањем за хегемони-
зам, било предратни било поратни, чини тешка неправда и
покретачима поменуте акције и свима онима што су им ce
придружили ради остварења очевидно значајних циљева у кул.
тури наших народа.
Проф . Љ. Јонке сада се жестоко окомио На све анкете
о језику, нарочито на анкете које су покретане у српској сре-
дини, у свакој прилици на ону Скерлићеву из времена пре
првог светског рата, а сада и на анкету Летописа МС, у којој
смо и ми, и из Београда и из Загреба, суделовали, и у којој је
за једну трећину више било судеоника из Загреба него из Бео-
града. То и Јонке сам бележи, али, свакако зато што жели
умањити њен значај , он редовно умањује и број судеоника

у њој . Непрестано говори да се на њу одазвало 36 културних
радника. Није, међутим, тешко утврдити да је у Летопису дато
42 прилога тој анкети.
Проф. Јонкеу ова анкета смета највише зато што је до-
вела до новосадског договора, од којега, по Јонкеу и његовим
једномишљеницима, судећи према ономе што данас о њему
говоре, - потичу све наше садашње невоље у вези са јези-
ком. А до тога договора је и дошло на захтев више учесника
у анкети (в. Летопис МС, 375. стр. 3) , који су сматрали да се
проблеми што се у њој постављају и расправљају могу утвр-
дити само на састанку оних што су позвани да их утврђују и ре-
шавају. Осим тога, Јонке је целих 10 година ( а од договора
је само 16 протекло ) врло позитивно говорио о новосад-
ском договору, казао о њему доста лепих речи, а у сваком
случају га објективно оцењивао. Он тај договор , за који сада
каже да га је само једна страна сазвала, што је сасвим тачно,
данас приказује као наметнут Хрватима, па то потврђује не-
сразмером броја учесника из Загреба (присуствовало је само
7 њих према 18 других) . Ред је био да је ту казао да је учес..
ника из Београда било 8 , од којих један Хрват, а да су остали
били приређивачи, чланови Управног одбора Матице српске .
Не би било без значаја ни да је ту баш истакао ко је све пот-
писао Закључке новосадског договора и да су на њему били
присутни председник Друштва хрватских књижевника и пред-
седник Матице хрватске, као што је то учинио док још није
одлучио да са свим тим раскрсти, у једном предавању у Хр-
ватском филолошком друштву, нпр. , на које ћемо се нешто
касније још осврнути . Јонке сад с одређеним циљем пропушта да
каже како на договору ништа није прихваћено с чим се нису
сагласили сви учесници. И уопште на њему није ништа утвр-
Бивано већином гласова осим једне једине констатације у ко-
мисији за закључке . Али ту нису надгласани учесници из За-
греба него управо учесници из Београда; није, дакле, при томе
једином гласању надгласан проф. Јонке него ја. Но , главније
је то што су после тога сви закључци једногласно усвојени, а
најглавније, што су они прихваћени и одобрени властитим
потписима већег броја научних, књижевних и културних рад.
ника народа који се служе тим језиком и међу којима Хрвати

нису били у мањини.
Пракса новосадског договора и на њему дате препоруке
да се у заједничком решавању језичких питања искључи над-
гласавање приведена је у дело на првој седници првог зајед-
ничког радног састанка посвећеног расправљању правописних
питања, на коме је, и по Јонкеову приказу, решено да се „за-
кључци неће доносити обичном већином присутних, него јед-
ногласним споразумом свих чланова" ( в. Jezik III , 5, стр . 158 ) .
Исте ове оцене новосадског договора, још потпуније на-
равно, давао је проф . Јонке, и то не само једанпут, и после
њега. Али ћемо ми, штедећи простор, упутити само на његов
чланак Новосадски састанак и Анкета Летописа Матице срп-
ске ( објављен такође у загребачком Jeziku год. III , св. 3 ) и
навести неколико ставова из њега само са стр. 69. цитираног
броја часописа . А на тој страни Јонке пише : „У осмој се точ-
ки" мисли новосадских закључака „говори о уклањању
умјетних запрека природном и нормалном развитку хрватског
или српског језика. Ту се у првом реду мисли на уклањање
дискриминације појединих ријечи и фраза, које потичу из јед-
нога говора, а прошириле су се већ по читавом језиЧКОМ ПО-
дручју" (Јонке данас, на жалост, и говори и практично посту-
па сасвим другачије) . „Критериј опће повезаности”, наставља
он даље, „до којег долази природним путем извире из крите-
рија јединствености језика" ( проредио сам ја - М.
С. ) „који су истицали наши највећи језички стручњаци и ре-

форматори од Гаја, Караџића и Даничића, преко Броза и Маре-
тића до Решетара, Белића и Ившића”. За чудо , мени Јонке сад
јавно замера што се позивам на ове и друге неке ништа мање
значајне наше филологе (в. његов чланак у Вјеснику од 4. І
1969 ) . „Али ти критерији" продужава онда Јонке, „дакако не ни-
јечу увјетованост неких специфичности хрватског и српског књи-
жевног језика”. Данас пак он каже : „Замислите контрадик-
цију. Јединствен са два изговора ” ( Vjesnik од 23. II , 1971 ) . А зар
се не би могло поставити питање : Откуд јединственост језика у
коме има специфичности, хрватских и српских наравно кад
би се речима јединствен и јединственост хтело под-
метнути значење које оне у вези са речју језик немају. А кад
се те речи узимају у значењу у коме су употребљене, тј . као

одредбе једног истог језика онда нема никакве контрадик-
ције ни у једном ни у другом наведеном случају. Јонке даље
на цитираној страни говори : „Као што се из реченог види у
Новом Саду су призната природна права и хрватске и српске
књижевности, наглашено је уз то начело језичке сношљиво-
сти и отворене су перспективе за богаћење књижевног језика
из цјелокупног језичког подручја. Принцип наметања осуђен
је као штетан у рјешавању језичких питања, а умјесто њега
наглашен је принцип споразумног и широкогрудног рјешава-
ња језичке проблематике" . И нешто ниже: „истицање равно-
правности говора и писама не значи фаворизовање једнога
говора и писма на рачун другога".
Било би нормално када би Јонке и данас уважавао те не.
давне своје сасвим тачне констаације. И ред би био да поја-
ве употребе екавскиг изговора у јавним наступањима у хрват-
ској културној средини објашњава искоришћавањем права од
стране појединаца да свој завичајни изговор употребљавају
и у јавном животу, а не наметањем од било кога С друге
стране. А да је завичајни изговор Хрвата из Загорја, загре-
бачке околине, па, према томе, многих и из самог Загреба, из
Хрватског приморја, североисточне Истре, суседног јој острв-
ља и делова источне Славоније екавски, свакако је познато
и обичним лаицима, а не само језичким стручњацима. И, пре-
ма томе, ако Јонкеу, његовим истомишљеницима и већини у
њиховој средини није конвенирала пенетрација екавштине
код њих, они су је могли отклонити, као што нису допуштали
и не допуштају наставницима екавцима, рецимо, да се служе
својим изговором ни непосредно после доласка у њихову ије.
кавску средину и као што су, штавише, и ученици, при пре-
ласку из екавских крајева, у више случајева одмах морали да
прелазе на ијекавски изговор, што ми (мислимо на ово ПО-
следње) никад нисмо могли ни да схватимо, а још мање да
прихватимо као оправдано.
Сличним смо речима и Ми оцењивали новосадски дого-
вор и на њему донете закључке . Али ми и даље остајемо при

тада донетим оценама , не само Јонкеовим и својим , него при
истим таквим оценама многих потписника тога договора . Јонке
га, међутим, данас друкчије оцењује, и хоће да докаже како

је он Хрватима наметнут, па нам прича да су судеонгщи из За-
греба на Новосадски састанак дошли зато што су стали на
гледиште да ће бити боље ако дођу него да се о њима у њи.
хову одсуству решава (в. у Разговору о језику 39. Vjesnik од
23. II , 1971) . Доиста занимљива схватања, ако то уопште могу
бити ичија схватања. Зна сигурно и Јонке, а могао је и онда,
и он и свако други, знати да се њихово одсуство не би могло
друкчије тумачити него одсуством готовости да се питања због
којих је састанак сазван заједнички решавају, јер је он и са-
зван да се на њему утврди колико готовости за сарадњу на
тим питањима постоји. О тим њиховим колебањима никоме
на овој другој страни ништа није било познато, а на састан-
ку нико ничим није показао да и код кога недостаје добре
воље за заједничко решавање питања заједничког језика. Да
такве воље у Новом Саду није било, ништа се не би ни ре-
шавало . А најмање би судеоници с једне стране допустили себи
да доносе какве одлуке које би и неприсутне обавезивале. То
није био састанак који је нека власт сазвала, па да се на ње
му доносе одлуке само с присутним бројем чланова, нити се уоп-
ште у послове везане с њим икаква власт мешала. Зато се ми
данас чудимо када од Јонкеа чујемо да су код њих власти
нешто у вези с тим наређивале. На овај слободни састанак
слободних људи, најпозванијих да решавају та питања, ини-
цијатори, такође слободни људи и такође компетентни, По-
звали су, сасвим увиђавно, научне и културне раднике из
свих република са српскохрватским као матерњим језиком.
Оне што се позиву нису одазвали, нико за то није узимао на
одговорност, нити им замерао због тога, али сигурно нису од-
говорни ни они што су позиве упућивали. Због тога је управо,
и из других врло принципијелних разлога, у Новом Саду ре-
шено да се од власти не захтева прописивање обавезног при-
хватања било каквих одлука донесених на договору, а ни ка-
сније заједнички на основу тога договора израђених дела. Но-
восадски скуп је стао на гледиште да доноси одлуке и да се
по њима израде дела која ће се вредношћу својом, а не си-
лом власти, наметнути. Још је разумљивије што договор није
никога присиљавао да прихвати њим утврђене обавезе, па ни
Савезну владу, Народну армију и поједине републике да узму

овај или онај од равноправних изговора, као ни ову или ону
од равноправних азбука. Он је ту оставио широке слободе.
Ми их и данас остављамо и појединцима. И никако не можемо
схватити какав је грех тиме учињен на Новосадском састанку
и по чему су унитаристи и антидемократи они који тако по-
ступају, а социјалисти су, демократи и браниоци самоуправ.
љачких права они који ускраћују те слободе и спроводе оно
што је народ осудио.
Сада се истиче како на Новосадском састанку није било

представника из Црне Горе, па се и у вези с тим доводи у пи-
тање ваљаност новосадског договора. Међутим, из Црне је
Горе било процентуално највише учесника, тако да су се пра-
виле шале, нимало злобне наравно, како нема представника
Црне Горе, зато што нико од учесника из те републике није
непосредно из ње дошао. Али је по нашем схватању много
важније то што су присутни били квалификовани за расправ-
љање питања стављених на дневни ред и што је међу њима
било и таквих који су, поред тога што су рођени, учили шко-
лу и одрасли у Црној Гори, проучавали говоре црногорске и
написали по неколике студије о њима. Чудновато је што се
данас приговара како то да никога од Црногораца не буде ни
на Новосадском састанку ни у комисијама за Правопис и
Речник, и зашто црногорски писци нису узети у обзир при ек-
сцерпирању грађе за Речник савременог језика двеју Матица.
Али се томе не треба чудити, наравно, када смо недавно у те-
кућој штампи прочитали како један из редова тих пригова-
рача пише да није ни начето проучавање језика у Црној Гори,
иако би он, по своме образовању, морао знати да је скоро
10 студија досад написано о говорима црногорским . А никоме
јамачно, прегледом извора на почетку I књиге Речника МС и
МХ није тешко утврдити да Црна Гора није запостављена при
узимању грађе за речник двеју Матица.
Ми не само да нисмо онда видели, него ни сада ни у јед-

ној својој констатацији, ни у једној обавези примљеној ново.
садским договором , - не видимо никакву опасност за пот-
пуну слободу развитка језика и право свакога нашег народа

да „развија свој језик како он мисли ". Зато ми не схватамо

због чега друг В. Бакарић налази ограничавање те слободе у
узимању најадекватнијег и, према томе, научно најоправдани-
јег термина (хрватскосрпски, српскохрватски) за један исти
језик Срба и Хрвата када се у разговору који је водио с уред-
ником београдске телевизије (Љ. Милином) 19. VI, 1970. по-
зива на Устав од 1945, у коме је тај језик „назван народним
именом" српски и хрватски и када каже да су та два назива
узета зато што је требало сваком народу дати пуну слободу
да развија свој језик онако како он мисли. Непосредно пред
тим он (према ономе што су сутрадан донели неки дневни ЛИ-
стови; в. Борбу од 20 јуна 1970) каже: „Ми смо заступали ми-
шљење да је то један језик, што је било научно потпуно тачно
и не би имало никаквог смисла тврдити нешто друго јер је то
један лексик [ ово не баш у потпуности М. С. ] , једна гра-
матика и један мање више начин изражавања, и даље : „За
нас је тада било политички правилније да смо чак рекли да
су то два језика него да смо придонијели насилном унифици.
рању”. Нама је, ваљда зато што не гледамо кроз политичке
него кроз стручно-научне наочаре, неразумљиво како и ПОЛИ-
тички може бити правилније да нешто јест што је јасно да
није. А ми стапање двеју речи у трећу по законима језика зо-
вемо творбом сложеница, а не унифицирањем језика. У оно-
ме чиме ће друг Бакарић завршити један пасус свога изла-
гања, а наиме у трима констатацијама по којима „сваки народ
има право да свој језик зове како хоће и да они буду равно-
правни [ не знамо да ли мисли два народа или два језика у
-
истој земљи ] , да га може да развија онако како сам хоће"
с њиме се у потпуности слажемо . Али уз прву констатацију
бисмо додали да ако народу, који у целини и не мисли, нити
може да мисли, о свим стварима, стручњаци кажу да је ово
боље него оно, - то неће бити никакав грех ( када би било
друкчије не би се огромна материјална средства давала на
изграђивање стручњака) . Поготову није грех у овоме случају
кад се тим ниуколико не крњи садржина друге и треће кОН-
статације, које су овде битне. Народ нам је, уосталом, и то
хрватски народ, у овоме дао за право када је, као и сам Ба-
карић, осудио Декларацију о називу и положају хрватског
књижевног језика, која је тражила промену назива хрватско-

српски у хрватски.
Тенденције даљег развитка језика и супротстављање тим

тенденцијама. Напад на појаву Речника књижевног језика
и одбрана концепција на којима је он заснован
Свакоме је несумњиво јасно да је сасвим природно што

се у нашој социјалистичкој заједници разлике и између стил-
ско-лексичких варијаната нашег језика не увећавају, него се,
напротив, смањују. Многи се појмови скоро у свим областима
делатности означавају истим речима : компјутер је компјутер,
астронаут-астронаут, космонаут-космонаут, комуна-комуна,
-
конференција (као политичко тело ) конференција, партиј-
ски-партијски, премија-премија, регрес-регрес, рефракција—
-рефракција, репродукција-репродукција, етатизам-етатизам,
реформа-реформа, инфлација—инфлација, дефлација—дефла-
ција, девалвација—девалвација, санација—санација, стабилиза-
ција-стабилизација, рестрикција-рестрикција, девизни је де-
визни, перспективно-перспективно итд. итд. - и у српској и
у хрватској варијанти. А и неупоредиво највећи број дру-
гих страних речи широке примене у пракси данашњице под-
једнако су загребачке, колико и београдске, и сваке друге
средине где се говори српскохрватскким, односно хрватско-
српским језиком, иако су неколико деценија
раније Бео-
град и Загреб имали различне принципе при одабирању име-
на појмовима за које немамо домаћих речи. Пре тридесе-
так година Ј. Бенешић је тврдио да је придев партијски
само српска реч, а хрватски се каже страначки, и да исто
тако према српској речи комитет Хрвати имају одбор. Ни
онда то није било тачно, него су се и одбор и комитет и
страначки и партијски употребљавали и код једних и код дру-
гих - примере је за ово сасвим непотребно наводити . А ни
сада, као ни онда, у случају са овим речима немамо никакве
разлике код Срба и Хрвата у одређеном значењу. Ни код
једних ни код других у примени на Комунистичку партију
(одн. Савез комуниста Југославије) нигде се, па ни у Загребу,

не каже страначки одбор, већ искључиво партијски комитет.
Па и речи и изрази као што су: у вези тога, прорадити
(у значењу прелазног глагола) , одвијати се, зацртати, поста-
вити се и многи други, на које се и у српској и у хрватској сре-
дини указује као на туђе природи нашег језика, или одвећ
стереотипне употребљавају се у свим нашим срединама, ка-
ко хрватским тако и српским, а такође скоро истовремено
излазе из употребе и на једној и на другој страни.
Постотак и лексичких, као и других језичких разлика, да-
нас не расте већ очевидно опада, и поред настојања извесних
кругова, који непрестано истичу двојство језика, и поред њи-
Ходих уверавања да се разлике морају чувати у друштву са-
моуправног социјализма, какво је наше, јер њихово нестајање
води унитаризму - кажу они. А ми тврдимо да инсистирање
на обавези чувања разлика по сваку цену пре води у смешно
него ка успеху. Смешно је доиста када водитељ емисија на те.
левизији, рецимо, спонтано каже тањир, па се присети да је
„погрешио” и исправља се - „пардон, тањур”, или „милион
- извините милијун”, „у јануару - пардон у сијечњу”, „У
томе тренутку - извините у тому тренутку", „хиљада - из-
вините тисућа " итд.
• У инсистирању на разликама између хрватског и српског
језичког израза предњачи недавно основани загребачки часо-
пис Kritika, неки њени сарадници и чланови уређивачког
одбора. „Критика" се с неуобичајеном жестином оборила на
појаву првих двеју књига заједнички рађеног Рјечника хрват-
скосрпског језика, управо због тога што се, наводно, у њему
ишло на уклањање, односно на прикривање разлика о којима
је реч, иако се то ничим не може доказати. Задатак аутора
Речника није био ни да прикривају разлике у лексици између
српских и хрватских писаца, колико ни да их откривају, него са
мо да унесу све што има утврђене вредности, а нађе се у је
зику писаца одређених за ексцерпирање лексичке грађе. Овај
посао за хрватску књижевност и културу био је поверен делу
Уредништва из Загреба, а за српску ономе што је радио и
ради у Београду. И никаквог наметања једне стране другој ,
никаквог занемаривања било чега што је скопчано с радом
на речнику на штету било које стране, а у корист оне друге,

није могло бити. Поготову ништа није могла, да је и хтела,
наметнути српска страна, са четири редактора, —- хрватској , која
је имала шест. А зар би се, уосталом, да је и било настојања
за наметањем, у раду на речнику могло пристати на тако не-
једнак број чланова Уредништва. Тога су сасвим свесни бар
сви његови чланови, па и онај што је под својим потписом у
часопису Kolo изнео аномалије о којима ће мало даље бити
речи. А наручени критичари Рјечника хрватскосрпског језика
у I броју ad hoc покренуте Критике, часописа Матице хрват.
ске за културу умјетности и културно-политичка питања, рад
на Рјечнику су оквалификовали, ништа мање него као „фал-
цифицирање”, „кривотворења” стања језика Срба и Хрвата,
фаворизовање једних извора ( српских ) на штету других (хр-
ватских) . А ни за шта од тога нема никаквих стварних до-
каза ми (из новосадског дела Уредништва) јасно смо то
показали у одговорима на критике (објављеним у свесци бео-
градског Дела ( за јануар 1969 ) и Летописа МС ( за јануар и за
август - септембар 1969) . Сам број ексцерпираних извора, дат
у списку на почетку І књ. Речника, то такође јасно говори,
јер се поређењем тих извора утврђује да је број хрватских,
у које су према претходном договору, узети и они писци из
Босне који су објављивали своја дела у Загребу, или се ори-
јентисали на ту страну, према српским и другима, која су об-
јављена, поред Београда, још у : Новом Саду, Суботици и Срем-
ским Карловцима, а затим у Сарајеву ( у новосадском делу
Уредништва је један члан из Сарајева ) и на Цетињу, који су,
- за двана-
опет како је договорено, ексцерпирани у Београду
ест има више него нехрватских ( хрватских 301 , а нехрватских
289). Из списка извора се опет може закључити да је од по-
јединих хрватских писаца ексцепиран већи број дела него од
српских (од М. Крлеже, рецимо 13, од А. Шеное и Вл. Назора
по 11 , од А. Г. Матоша 8 , док је од српских највише ексцерпи-
рано дела И. Андрића и Б. Ћопића по 7 и В. Петровића 6. По-
јавила се и критика једног од уредника речника из Загреба
(у загребачком часопису Kolo , бр . 2 за 1970) , у којој , на не
мало наше изненађење, читамо да су из дела хрватских пи-
саца узимане српске речи, а не хрватске. Заиста је чудно ка-
ко се то могло десити, кад је утврђено пропозицијама да се

узима грађа и из једних и из других писаца, да се ексцерпира,
и после, без икаквих ознака давања преимућства ма којој
страни, уноси у речник све оно што је употребом ушло у лек-
сичку ризницу заједничког језика, без обзира на то да ли се
употребљава само на једној или на обема странама. А брига
за правилан међусобни однос и за што прецизнији рад на
речнику, и у целини дакако, али нарочито с обзиром на оно
што се тиче хрватске грађе и употребе речи у хрватској сре
Дани - од одабирања извора и ексцерпирања грађе, преко сре-
ћивања и обраде те грађе до коначног редиговања - падала
је на загребачки део сарадника на Речнику. И све се овамо
обављало под контролом и уз суделовање уредника из Загреба,
којих је у почетку било исто толико колико и у новосадском
делу Уредништва, а касније се њихов број и повећао за једну
трећину. И ко би год поверовао (мада, сигурни смо, таквих
нема) у апсурд као што је тврдња да су уношене у речник
само српске речи из хрватских писаца (хрватске се, тврди
овај критичар, ни свакидашње речи гдекад нису уносиле зато
IIITO су обичне и што су им значења опћепозната, ― морао
би се запитати шта су радили уредници Речника у Загребу, а
морао би поставити питање и овоме критичару-редактору: сма-
трали се он одговорним за ово као један од уредника који у
току рада никада није скренуо пажњу на то.
Јасно је, међутим, да се такве и сличне оцене Речника дају
ето и по цену сопственог угледа, који овај уредник брани немо-
гућношћу да се ишта ваљано уради када је друга страна хтела
да тако буде -- само да би се стекле веће заслуге код оних
који су већ тражили права за хрватски као посебан језик и да
би се на било који начин, све једно је којим путем, остварио
постављени циљ.
У средини у којој се ишло за тим циљем требало је код
необавештених, и не бирајући средства, створити незадово ..
ство Речником онаквим какав је замишљен, и за какав је прет-
ходно израђена и од свих прихваћена концепција да се у њему
да лексичко благо Хрвата и Срба на основу одређене грађе
узете из утврђеног броја српских и хрватских писаца, које је,
понављамо - свака страна одабирала по своме нахођењу. Ра-
зуме се да није предвиђено никакво означавање да ли је која

реч чешћа у хрватској или српској средини, да ли је у упо-
треби само на једној или само на другој страни. Главно је
било потврдити речи, и то обавезно оних које су у ређој упо-
треби, примерима из неког од писаца код којих су нађене.
Тако је, разуме се, и рађено. То је јасно и одређено твр-
дио и представник загребачког дела Уређивачког одбора Љ.
Јонке, који за овај Речник каже: „То је први Рјечник који је
подједнако документиран из хрватских и српских писаца, струч-
њака и учењака. Рјечник није нормативан него информати-
ван " (Jezik год. XVI , број за месец листопад ( октобар ) 1968,
стр . 18 ) А и после тога Јонке је, у једном предавању у Хр-
ватском филолошком друштву, још одређеније рекао да Реч-
ник двеју матица „на равноправан начин приказује речничко
благо српске и хрватске књижевности, науке, струке и публи-
цистике" (в. у извештају дописника Политике од 13. XI, 1968,
стр . 8, стуб. 3). То је потпуно јасно било и најљућим критича-
рима Рјечника. Али се они нису обазирали на то јер је за рачун
кругова који су годину дана раније покренули питање зајед-
нице књижевног језика Срба и Хрвата требало створити оп-
шти револт противу таквог речника и због тога је углавном он
назван ,незнанственим”, „конзервативним”, „реакционарним "
чак и „контрареволуционарним” делом, „у коме се кривотвори
реалност " (види загребачку Критику бр . 5, стр. 169) .
Шта је изазвало незадовољство Речником јасно се пока-
зало и на састанку представника управних одбора обеју ма-
тица и обају делова Уредништва Речника у Загребу 4. и 5. І,
1969, на коме се расправљало о налажењу начина за проду-
жење рада на изради Речника, која је у Загребу већ онда била
обустављена. Представници Матице хрватске, критичари Рјеч-
ника, а са нима су се сада углавном слагали и неки на састанак
позвани редактори из Загреба, и они дакле што су били творци
сада жестокој критици подвргнуте концепције овога дела, -
као један од битних услова поставили су захтев да се обележава
припадност речи варијантама.
У овом захтеву једнодушни су сада били скоро сви присутни
чланови Управног одбора Матице хрватске -- између осталих и
проф. Љ. Јонке, најстарији (хтели смо рећи - најраније имено-

вани ) члан Уређивачког одбора Речника, који је врло живо и

одговорно, и сасвим слободно, учествовао у изради концепције
и свих модалитета по којима се речник састављао и који је по
тој концепцији , заједно с осталима, радио као редактор, истина
с прекидом од неколико месеци када је био у иностранству.
Он се, осим тога, наскоро после састанка у Загребу, признајући
још равноправност у употреби грађе за речник, придружује
Управном одбору Матице хрватске у негативној оцени Речника
што се види из његових речи казаних у чланку Актуелна је-
зичка питања данас ( у Jeziku, за 1969 у броју од месеца
вељаче ( фебруара) на стр. 73 ) : „Премда је тај рјечник за-
снован на равноправној основи обрађујући подједнак број
хрватских и српских писаца од Ивана Мажуранића и Вука
Караџића до год. 1956., кад је почела ексцерпција, ипак је он
у обради рјечничког фонда примијенио унитаристички начин
обрађивања", па као доказ за то наводи као први пример : „ри-
јеч кисик упућена је ради значења на ријеч кисеоник те
је ондје и обрађена, а ријеч водоник упућена је на ријеч
водик те је ондје и обрађена, по начелу абецедног реда". Ми
у томе ни сада не видимо никакве невоље што се и овај речник,
као и сви други уосталом , ради по абецедном, одн. азбучном,
реду; а према Јонкеову мишљењу на тај начин „не добива
се податак којој варијанти припада која ријеч, све у тежњи за
уједначавањем, унитаристички”. И неколико је пута ту, на ци-
тираној страници још употребио реч унитаристички као
карактеристику Речника. Узео је, дакле, и он, заједно с најљу-
Һим критичарима, политички, и то назадно политички, тер-
мин да би се што негативније оценило ово дело и тако уверили
надлежни фактори у недопустивост да се оно и заврши по до-
тад примењиваној концепцији, туђој , по њихову мишљењу, тј .
по мишљењу критичара, политичкој идеологији нашега дру-
штва. Она је, међутим, туђа само идеологији која је инспири-
сала Декларацију о називу и положају хрватског књижевног
језика.
Ми смо, наравно, бранили потребу продужења рада по до
тадашњој концепцији, по којој су израђена не само два дотад
објављена тома Речника него и знатан даљи његов део који је био
већ припремљен за штампу. А што је најважније, означавање при-
падности речи варијантама, уколико би се то и прихватило као

потребно, - није могућно без сталног давања погрешних ин-
формација корисницима Речника. Напред смо показали с каквим
су успехом, односно неуспехом, ранији покушаји у томе правцу
чињени. Ниуколико бољи успех не обећавају ни најватренији
заговорници тога поступка - критичари Речника у загребачкој
Критици. И они су, попут Ј. Бенешића у Граматици хрватског или
српског језика на пољском и попут писаца поменутих Разлика
између хрватског и српског језика, на кривом путу када заме-
рају ауторима Рјечника што „кривотворе реалност" потврђујући
речи : доба, споменут, столеће, брбљав, кава, особа, након, оси-
гурати и др. и примерима из српских, а речи : поменут, вијек,
брбљив, кафа, послије, запушити, завести ( у значењу увести ) итд.,
и примерима из хрватских писаца. Према првим речима, које су,
како они тврде, хрватске, имамо српске речи: време, поменут,
век, брбљив, кафа, лице, после ( и послије) , обезбедити и др. , а
према другима, по њима српским речима хрватске су: стољеће,
брбљав, кава, особа, након, осигурати. Ово су, међутим, и једно
и друго, и српске и хрватске речи - то недвосмислено говоре по-
тврде које смо нашли за прве и код српских, а за друге и код
хрватских писаца. Највише је узбуђења у дотичним круговима
у Загребу изазвало то што се у Рјечнику за глагол ангажовати
као потврда његова значења даје пример из А. Г. Матоша, када
се зна да Хрвати говоре - ангажирати и ангажиран. То је доиста
тачно. Али говоре и ангажовати, ангажован, и то не само Матош,
који је живео неко време у Београду, него смо га нашли, у грађи
за Речник двеју Матица, и у А. Шеное : ... ангажоват ће г.
интендант милостиву субрету ( Загребуље 1932 , 75 ) и Љ. Бабића,
хрв. историчара уметности : Због ангажовања великих нг-
мачких снага у Италији успело је Полапским Славенима да се
осамдесетих година готово сви ослободе (Умјетност код Хрвата
у ХІХ стољећу. Загреб 1934. , стр . 32) , а и у још неким хрват-
ским изворима, као што смо у тој грађи за хрватску именицу
влак нашли потврде у српских писаца : Љ. Ненадовића, С. Срем-
ца, Д. Васића, С. Пандуровића и др . Један од критичара Рјеч-
ника у више поновљених критика доказује да је кава само хр-
ватски лик те речи, а српски се говори и пише кафа и ника-
ко га не можемо уверити да је и кава ( а не само кафа ) , такође
5#
и српска реч. Ово је потпуно разумљиво за оне који знају

да се у више српских говора (и то говора који су у најужој
основици књижевног језика) свако ф изговара као в. А треба
Да је и свакоме јасно да многи српски писци говоре и пишу
кава. У одговору на критике (в. Летопис МС, књ. 404, стр. 320)
ми смо за ово навели примере (с ознаком одакле су узети) из
10 српских писаца. А могли смо навести још толики број само
из грађе за речник двеју Матица. Или, исти критичар тврди да
запушити у значењу зачепити не би употребио ниједан, бар лин-
гвист хрватски, а, као за врага, тај глагол баш у том значењу
потврђен је у Рјечнику примером управо из једног хрватског
лингвисте, који је у исто време и уредник Рјечника. Све се те
речи, како видимо, употребљавају и на једној и на другој стра-
ни. Њих и један исти писац, или ма која иста особа у говору,
била она хрватске или српске народности, употребаљава напо-
-
редо, често и у једном излагању. Да бисмо то показали
рекли смо да такве случајеве налазимо и у написима крити-
чара Рјечника. Реч обрада, рецимо, која се у овоме лику упо-
требљава код Срба, код Хрвата, особито оних које желе, и
кад желе, нарочито истаћи разлике, налазимо употребљену
с наставком -ба (обрадба). Од четири рецензената који су се
у 1. броју загребачке Критике свом жестином оборили на Рјеч.
ник, двојица пишу редовно обрада, један доследно обрадба
(тај има добро памћење ) , а један од њих ту реч узима час
у једном а час у другом лику; тако исто један од критичара
каже читатељ (та се реч код Срба такође нешто раније више
употребљавала, а сада се осећа застарелом ) , а други читалац
( као Срби) ; једни употребљавају показне заменице само у обли-
цима заменичке промене (такав, таквога, таквоме или таквому),
други их мењају као именице (такав, таква, такву), а неки им
дају - час једне час друге облике; једни именицу врста мењају
као Срби, и претежна већина Хрвата, по обрасцу именице ж.
р . на -а ( врста - врсте ) , а други, као ретки Хрвати - по обрас-
цу именица на консонат ( врст — врсти) . Тога су карактера нај-
чешће и друге постојеће разлике у облицима књижевнога је-
зика Хрвата и Срба. Али за сличне разлике знају и остали је-
зици, па и они којима се служи само по један народ. Зато се
за нас уопште не може постављати питање да ли Срби и Хр-
вати имају, у било коме погледу, два или један заједнички језик,
као ни да ли тај њихов заједнички језик треба да службено (а
то, још и пре, значи и научно) имају посебне или један зајед-
нички назив. Наука, овде наука на првом месту, пре више од
сто година скинула је то питање с дневног реда. За нас лично
и онда када смо се учили томе језику, као и сада, када друге
учимо њему, језик Срба и Хрвата је један заједнички језик и
треба да носи један назив који ће га дефинисати по његовој
припадности и једном и другом народу. Ми сматрамо да се
њим и они што говоре тим језиком, а не осећају се ни Србима
ни Хрватима -- могу задовољити, свакако пре него ако се он
зове само српски или само хрватски. Када већ говоримо о то-
ме, ми мислимо да нам је дужност и ово рећи јер смо позвани
да ствари приказујемо онакве какве јесу, а не какве желимо
да буду. Али то никако не значи да ово говоримо с претензи-
'ама да другима наметнемо оно што они, из било којих ра-
злога, не желе.
Осуда новосадског договора, настојања да се он обезвреди

и докази о неоснованости таквих судова о њему
Било би мање повода за дуга расправљања када бисмо сви

били без таквих претензија, када бисмо се оставили благонакло-
ног дељења посебних језичких варијаната Босанцима и Херце-
говцима, рецимо, на једној , односно на трећој (јер на двема
странама посебне варијанте припадају Хрватима и Србима) и
Црногорцима, на четвртој страни, и када им не би нудили пра-
во да те варијанте могу сматрати посебним језицима, послед-
њима, штавише, и право да своју варијанту назову црногор-
ским језиком. Проф. Љ. Јонке каже да је то њихово самоуправ-
љачко право, а првима даје највећу привилегију да своју вари-
јанту зову српскохрватским , односно хрватскосрпским језиком.
Љ. Јонке, који је све ово антиунитаристички, демократски, а не,
ми бар мислимо, по своме научном уверењу — врло одређено
понудио у београдским Књижевним новинама од 16. јан.
1971. год. (ово последњи пут, а иначе је, сам ту каже, 10 пута
о томе говорио) опростио је, по овоме би се рекло, босанско-
херцеговачким лингвистима што су на своме симпозијуму од
23-25 . априла 1970. у Сарајеву, када су расправљали о овим

питањима, показали крутост и недемократичност опредељујући
се за називање језика само српскохрватским, односно хрват-
скосрпским (види раније овде споменути Јонкеов осврт на са-
рајевски симпозијум ) . Иако толико демократ и толико забри-
нут за самоуправљачка права, не само у својој него и у дру-
гим срединама, не знамо зашто нуди посебне варијанте и по-
себне називе за језик онима који их неће. Не неће, него не на-
лазе код себе варијаната па, дакако, немају потребе за посебним
називима непостојећих варијаната, а још мање за посебним на .
зивима измишљених језика. Ово су јасно и недвосмислено ре-
кли босанскохерцеговачки лингвисти у закључцима мало час
споменутог Сарајевског симпозијума о језику, као што су је-
зички стручњаци окупљени у Друштву за српскохрватски језик
и књижевност СР Црне Горе на својој скупштини држаној кра-
јем јануара 1971 , такође јасно и такође недвосмислено, конста-
товали да књижевни језик њихове средине не представља ни-
какву варијанту српскохрватског књижевног језика, нити се
може звати икаквим посебним именом (в. београдску Политику
од 31. јан. ове године, стр . 5. стубац 5) . А и пре тога су се у
истим тим срединама, мислимо у срединама језичких струч-
њака Босне и Херцеговине и Црне Горе, чула иста мишљења о
нашем заједничком книжевном језику — од оних, дакле, што
су тамо најпозванији да таква мишљења дају.
Ми се надамо да ће једанпут то схватити и они који друк-
чије говоре, који кажу да ради остварења културне, политич-
ке и националне равноправности, и други центри осим Београ-
да и Загреба морају имати посебне варијанте, посебне типове
књижевног језика. Свакоме је, бар језичком стручњаку, пот-
пуно јасно да није тако. Ми не можемо веровати да и из проф.
Јонкеа говори језички стручњак кад, доказујући да је ново-
садски договор превазиђен и да, поред осталог, констатација
у првој тачки Закључака тога договора у којој се каже да се за-
једнички наш књижевни језик развио око два главна среди-
шта, Београда и Загреба, такође превазиђена, јер се, додаје
Јонке, није ваљда развио само око та два средишта него и око
Сарајева и Титограда. То је Јонке казао у једној својој рани-
јој изјави.
Ми не бисмо рекли да је то и политички добро смишљено

иако је несумњиво речено да би се тиме показала ширина,
толерантност, политичка зрелост — једном речју да би се тиме
задобили Сарајево и Титоград. Нико наравно не пориче да-
нашњи жив културни размах у овим градовима неједнак,
наравно, и по ширини и по дубини. И он ће, надајмо се,
бити и све живљи, а опет се неће у њима и око њих, бар у
догледно време, стварати посебни књижевни језици, па ни по-
себне варијанте књижевног језика, ако можемо судити према
законитостима развитка других књижевних језика, који, када
постану књижевни, остају безваријантни и у више књижевних
и културних центара, ма ни мало не заостајали они ни иза
нашег Титограда, и нашег Сарајева, ни иза нашег Загреба и на-
шег Београда. Ово обично и онда када су то и удаљени центри,
чак и када не припадају истоме народу него већем броју њих,
па и када нису у истој већ у више различних земаља. Нико,
нпр . , не говори о варијанти книжевног француског језика у
Швајцарској , нити било ко долази на идеју да тај језик у овој
земљи, па ни у Белгији или Канади, где има, и разумљиво је
што има, и неких уочљивих разлика назове неким другим
именом, већ је то и у тим земљама француски језик.
У време изграђивања нашег књижевног језика Цетиње је,
не само у ХІХ већ и у првој половини ХХ столећа, па и нешто
даље, свакако живље од Подгорице ( данашњег Титограда) су-
деловало у културном и књижевном животу. А ни Мостар у томе
погледу једно време није играо мању улогу од Сарајева. И ни .
ко не би могао тврдити да Црна Гора са својим културним цен-
тром и Босна и Херцеговина са њиховим нису имале утицаја
на изграђивање нашег књижевног језика. Сви су наши крајеви,
а не само културни центри, који мање а који више, имали и
имају таквог утицаја на књижевни језик. Али се не може више
рећи него да су то њихови, кад тешко уочљиви а кад и вид-
љивији, прилози заједничком књижевном језику, који се ипак
изграђивао и развио управо око два центра, око Београда и За-
греба.
Јонке поново, у своме 39. Разговору о језику ( Вјесник од
23. ІІ 1971 ) , тврди да је погрешна и незнанствена, штавише, та
констатација зато што у њој није речено да се наш књижевни
језик развија и око Сарајева и Титограда. Знанствено би, зна-

чи, било да је у првој тачки Закључака новосадског договора
речено да се поред Загреба и Београда развијао и око Сарајева
и Титограда. Лепа ми је та знаност по којој се развијао књи-
жевни језик око Титограда, у који у време тога констатовања
још није била пренета ни цела републичка администрација
с Цетиња. А што се тиче културних установа : музеја, библио-
тека, института -- нешто је од њих и до данас тамо остало, а у
то време још ни једна није била прешла у Титоград, а једини
црногорски књижевни часопис Стварање остао је на Цетињу
скоро 10 година после Новосадског састанка (свеска за јануар
месец 1963) изишла је на Цетињу. И Цетиње је увек дотада
било књижевни центар Црне Горе . А онда, познатији књижев-
ници, и најватренији Црногорци, живели су ван Црне Горе .
Све то не значи ни да се око Цетиња и око Стварања форми-
рао књижевни језик који би имао неких упадљивих посебних
особина друкчијих од оних што карактеришу језик књижевно-
сти и културног живота Београда и Загреба. И никада се у Цр-
ној Гори није стварао посебан књижевни језик, па ни онда када
је тамо живео и стварао П. ІІ П. Његош, што никако не ума-
њује генијалност великог песника и мислиоца. А не умањује ни
вредност данашњих стваралаца, то што немају посебне вари-
јанте књижевног језика. Сарајево је, разуме се, играло много
виднију улогу и у књижевности и у општекултурном животу и
пре последњег рата и наше револуције, а после рата и много
јаче. У њему су, као и у Мостару неки, живели и стварали по-
знати књижевници : И. Самоковлија, рецимо, Б. Јевтић, М. Мар-
ковић , Х. Хумо и др. А ни за њихов језик се не може рећи да је
био језик неког посебног типа, друкчији од језика изграђеног
око београдског и загребачког књижевног центра, иако се го-
ворило чак и о босанском језику, много више и с више оправ-
дања --- о босанском стилу (в. Наш језик, књ . V из 1937, стр.
65-69) , који још више карактерише језик неких писаца (ра-
није П. Кочића, а у наше време Б. Ћопића, нпр.) чије је ства.
ралаштво везано пре за Београд него за Сарајево . Онај ко би
хтео да утврди научну истину да ли се и данас, када су они
културни центри својих република, око Сарајева и Титограда
развија књижевни језик посебних обележја или више иде зајед-
ничким токовима с књижевним језиком какав се формирао и

даље се у истом правцу углавном развија у Београду и Загребу,
тај би се морао служити научним методама анализе језика,
којима се стално служимо проучавајући језик, при чему ми ни-
смо дошли до резултата који би Јонкеу дали за право . До њих
нису дошли ни лингвисти Босне и Херцеговине, па су, оцењу-
јући стање књижевног језика у својој републици, о томе ста-
њу јасно и одређено казали своје мишљење које је познато и
Љ. Јонкеу и целој нашој јавности. А то мишљење не потврђује
већ негира Јонкеову оцену о ненаучности констатација учиње-
них у 1. т. Закључака новосадског договора. Ко се с нама у
овоме случају не слаже, упућујемо га на језик и стил М. Сели-
мовића, рецимо, или другог којег сарајевског књижевника, да на
конкретном примеру провери ко је овде у праву. Још се мање
може говорити о данашњим посебним обележјима језика култур-
них центара Црне Горе. Ми се за ово нећемо позивати на оне чла-
нове управе Друштва црногорских књижевника на које се Јон-
ке позива, већ на оне друге, што се с овима не слажу и јавно
доказују да неки чланови управе неовлашћено дају изјаве у
име осталих, и на језичке стручњаке Црне Горе, који су сва-
како тамо најпозванији да кажу стручно мишљење о овоме .
Књижевницима који се слажу с. Јонкеом можемо препору-
чити да упореде своје текстове, па и оне у којима сами
говоре о црногорскоме језику, а не само текстове својих кып-
жевних прилога, са језиком београдских и загребачких књи-
жевника, на једној , и Његошевим језиком, или језиком М. Ми-
љанова, на другој страни, па ће се уверити да су у тешкој за-
блуди, и они и њихови покровитељи, јер је лако запазити да је
њихов језик неупоредиво сличнији с језиком осталих наших
књижевних центара него с језиком два сада споменута великана
из њихова завичаја.
Дакле, ни по констатацији око којих се центара књижевни
српскохрватски, одн. хрватскосрпски језик развијао ---- НОВО-
садски договор није превазиђен. На овоме се договору и ми дуго
задржасмо, али ћемо ипак казати још коју реч о њему, јер се
он у овим причама и препиркама око књижевног језика одвећ
често спомиње. Сада као да све невоље потичу од тога дого-
вора, чији смо значај сви истицали, ништа више ми из Београ-
да него другови из Загреба, а подједнако с нама и они из Са-

рајева и Новог Сада, и чије смо одредбе сви настојали што
потпуније образложити и објаснити. „Он се није довољно освр-
тао на Босну и Херцеговину и Црну Гору", каже сада за њега
Љ. Јонке у својој изјави сараднику Комуниста (види стр . 19 .
тога листа од 21. I 1971 ) . Занимљиво је зашто позвани из тих
република (а ми за позване сматрамо језичке стручњаке и дру-
штва књижевника, али не оне, наравно, што неовлашћено у име
других говоре, као и политичка руководства ) остају привр-
жени новосадском договору. Даље, испод крупног наслова Но-
восадски договор је застарио, на сада цитираном месту у речи
проф. Јонкеа читамо о њему : „било је неугодних ствари с Но-
восадским договором”, „оствариван је продор екавице не само
у Хрватску него и у Босну и Херцеговину па и у Црну Гору” .
Ту се констатује да се тај договор сматра као неко свето писмо,
да је то за некога „алфа и омега до судњега дана”, да је у јед-
ној емисији на радију из месеца липња (јуна) прошле године
речено „како је он посљедња ријеч науке”. Ми овде нећемо ко-
ментарисати садашњу „популаризацију" новосадског договора
донету прво у загребачком Jeziku бр. 1 , год. ХѴ, стр . 3. и 4,
где се каже да „Новосадски договор није плод социјалистич-
ких прилика у нас" и да „Новосадски закључци нису настали као
природан израз јединственог настојања двију страна, нити су
били одраз стварних језичких прилика, него су одраз одређе-
них хтијења једне стране и прилика времена у којем су на-
стали " ... Таква је оцена новосадског договора осуђена и у
средини у којој је настала. Нећемо коментарисати ни тврд-
ње да је он настао у доба централизма и унитаризма. А да
ли се то доба у Социјалистичкој Федеративној Републици Југо-
славији може тако карактерисати на то нека одговоре они
који су у тим питањима компетентнији од нас . Уместо тога
ми ћемо упутити и још једанпут на ауторизован стенограм го-
вора свих учесника на Новосадском састанку (објављен у све-
сци Летописа Матице српске за месец јануар 1955 , из кога се
свако објективан може уверити с колико је воље и жеље да се
разуме смисао речи и мишљење сваког саговорника он донесен , Y
како демократској атмосфери се на томе састанку водила диску-
сија о свим питањима, какав је дух сарадње владао на ново-
садском договору, како је била искључена и свака помисао на

принуду макар и појединца да усвоји било шта што се противи
његовом уверењу, и с каквом једнодушношћу свих учесника
су примљени закључци на њему.
А осврнућемо се, даље, на приговоре који нам се чине што
не пристајемо на измену било које одредбе новосадског дого-
вора, иако нико од његових бранилаца није одбио да разговара
о питањима која су расправљана на томе договору. Али нико
није ни позвао на такве разговоре. Ја лично, пошто је мени
узето у грех што сам наводно устврдио „како је новосадски
договор посљедња ријеч науке” и „како је он једино полази-
ште ", поводом тога морам рећи да је за мене несхватљиво како
се било коме могу приписати речи које дотични никада није
казао.
О новосадском договору рекао сам да је научно заснован
(в. Борбу од 20. јуна 1970, где је објављен разговор на телеви-
зији у коме је то речено) , а не да је он последња реч науке,
како ми је то приписао проф. Љ. Јонке, зато што је мењајући
облик мојих речи хтео да им промени смисао, мада у томе није
успео, јер оно што сам рекао о Основи новосадског договора,
иако од поодавно утврђено, наука до овога часа није изменила.
Јонке је још и даље отишао у своме намерном недобронамер-
ном мењању мојих речи и мога схватања о питању односа пре-
ма екавском и ијекавском изговору у нашем књижевном јези-
ку. Говорећи (у своме 38. Разговору о језику, објављеном у
Вјеснику од 16. II , 1971 ) о томе ко је од учесника на новосад-
ском договору и у Анкети Летописа МС, која му је претходила,
био за употребу само једног од два изговора, а ко опет да оба
изговора остану равноправна у употреби, ко је предвиђао да
ће један од тих изговора у догледно време потиснути други итд.
Јонке једноставно каже: „За Михаила Стевановића све те ра-
злике не представљају никакве тешкоће, све му је заправо јед-
нако и јединствено ". Ако ишта у нашем језику има двојако, да-
кле неједнако, па, према томе, и нејединствено , то је изговор
некадашњег гласа ѣ - ово знају и ученици првог течаја основне
школе. И Јонке ме овде представља као лингвисту који то не
зна или неће да зна. Доиста је далеко отишао . Ја сам, међутим,
у једном од својих иступања на Новосадском састанку о дво-
јаком изговору, екавском и ијекавском , од речи до речи казао :

„Што се изговора тиче, неко је малопре у дискусији рекао да
екавштина има много више изгледа на успех. Истина је да је
она много простија, али ја, право да кажем, иако сам је сам
прихватио, не знам да ли се може рећи да ће она у догледно
време потиснути ијекавштину, која је баш сада узела прилично
маха и у источном књижевном центру. А и овде је главно то
што оба изговора могу остати у књижевном језику као и до-
сад без икакве штете по наше језичко јединство” (Летопис МС,
књ. 375, стр . 52) . Ја сам се , дакле, недвосмислено на договору
изјаснио за оба изговора. Али Јонкеу то не конвенира, па ми,
уместо цитирања или бар слободног интерпретирања мојих ре-
чи, ставља у уста бесмислицу. А он ту мења, и то знатно мења,
и речи А. Белића казане о двојаком изговору на Новосадском
састанку. Белић је тамо рекао : „У принципу двојаки изговор
старог јата исто је тако срастао са нашим народом као ћи-
рилица и латиница. Зато он треба и даље да остане у употреби”.
Иако се за то изјаснила већина учесника новосадског договора,
ја такође, као један од њих, а и сам Љ. Јонке, наравно, авоме
је потребно да Белић види тешкоће у двојаком изговору, па му
приписује да је само указао на те тешкоће, без обзира на то што
Белић о њима није говорио, већ је казао оно што смо навели.
Колико се Јонке не устеже да ствари нетачно представи,
може послужити и његова тврдња да ја 10 година пишем и исту-
пам против постојања варијаната у заједничком књижевном
језику Срба и Хрвата, коју је изнео у своме чланку објавље-
ном у загребачком Вјеснику од 4. І , 1969. г. , на сам дан састанка
у Загребу, на коме је требало да се договоримо о неким изме-
нама у начину обраде Речника двеју Матица, под којим је
условима, према захтеву Управног одбора Матице хрватске, је-
дино могао да се продужи рад на заједничком довршењу овога
дела. Јонке, дакле, говори о моме десетогодишњем писању и
усменом иступању противу варијаната, иако му је морало бити
познато да то није тачно јер сам ја први пут говорио о тзв. вари-
јантама на Сарајевском конгресу југословенских слависта септем-
бра месеца 1965. Своје мишљење о питањима разлика у књижев-
ном језику Срба и Хрвата изложио сам затим у једном предавању
на семинару професора основних и средњих школа у Београду
месеца јануара 1966. И то сам предавање, нешто мало проши-

рено, одмах затим објавио у 1. свесци Нашег језика за ту го-
дину, под насловом Стилско-лексичке разлике, а не језичке ва-
ријанте. Говорио сам, дакле, два пута и једанпут писао, у вре-
менском размаку од свега 6 месеци, које је проф. Људевит Јонке
претворио у 10 година. Оне што су такву моћ имали, некада су
називали чудотворцима .
Ја и даље, наравно, остајем при својој тврдњи о научној
заснованости новосадског договора, и у вези с таквим својим уве
рењем желим да расправимо како стоји са тврдњама да се у со-
цијализму све мења, а једино новосадски договор треба да оста
не неизменљив. Ово последње, колико нам је познато, нико није
тврдио. Нисам, значи, ни ја то никад казао, него сам у споме-
нутом разговору на телевизији рекао једино још и то да, ако
нешто у томе договору треба мењати, то може учинити само
ауторитативно тело, какво је било оно што га је донело, а да га
може когод мењати и на своју руку, али ја томе не бих хтео
бити саучесник у таквоме послу.
Овде ћемо и одређено рећи : новосадски договор у ствари
има два дела: први део, садржан у 1. тачки Закључака тога до-
говора, у којој стоји да се наш заједнички језик развио око два
главна средишта, Београда и Загреба, да има два књижевна из-
говора и да је јединствен (и то је, ваљда, свакоме јасно после
објашњења у коме је значењу употребљен, и у коме је једино
могао бити употребљен, придев јединствен) . Ово су све
научно утврђене чињенице и оне се не могу мењати, као што
се ни друге научне истине не мењају, ни у социјализму . А то
управо чини основу осталих тачака, тј . другог дела новосадског
договора, који садржи на њему преузете обавезе . Зато смо ми
рекли и кажемо да је новосадски договор научно заснован. За
нас из те, понављамо < научне основе, као природно произи-
лази да један језик треба да има, пре свега, један службени и
научни назив, који ваља да буде што адекватнији; затим : један
правопис, један речник, једну терминологију; да два књижевна
изговора и две азбуке (одредба о њима је у 3. тачки Закљу-
чака) у њему буду равноправни и да је потребно на свему томе
заједнички радити. Ми ни данас не видимо разлога зашто се не
придржавати тих обавеза иако обавезе нису наука, нити смо
то икад тврдили ; нисмо ни могли тврдити да је тај део новосад-

ског договора научан. Ми смо говорили само о научној основи
његовој , садржаној у првој тачки Закључака.
Велика је штета што се кривим представљањем чињеница,

грубим извртањем не само мисли већ и речи оних што друкчије
мисле, новосадски договор сасвим нетачно приказује, па га
необавештени гледају у том осветљењу. Само тако се могу схва-
тити речи хрватског књижевника Ј. Врховца у интервјуу Слобод-
ној Далмацији, по којима новосадски договор, који он не од-
бацује у целини, укалупљује језик и смета његову слободном
развоју. Новосадски договор је, међутим, сав на принципима
за које се Врховац залаже. Он је за „толерантност и подстица-
ње за обогаћивањем, а не осиромашењем”, за „узајамно пове-
зивање и обогаћење језика" наших народа, „против убацивања
анахронизама и којекаквих умјетних кованица" у њега. На то су
управо, а свакако и на то, учесници новосадског договора и ми-
слили када су се изјаснили за уклањање препрека природном
развитку језика. Ми се управо за то и данас залажемо јер смо,
као и Ј. Врховец у овоме, за језик као израз слободе човекове, за
слободу језичког израза, за слободан избор језичких средстава
које норма језичка допушта.
Ако се утврђена правописна правила, која има сваки језик,

-
не сматрају ограничењем слобода, ниједна друга од добро-
вољно прихваћених обавеза наведених у Закључцима ново-
садског договора не ограничава те слободе, ни у избору пи-
сма или изговора, ни у избору речи и израза који су у упо
треби: у књижевности, културном животу или свакодневној
пракси народа који говоре заједничким језиком. Зато би,
по нашем мишљењу, и језик и цео наш културни живот има-
Ли само користи од извршења тих обавеза. И ми мисли-
мо да их извршавамо : да се придржавамо одредаба зајед-
нички израђеног правописа, да поштујемо равноправност оба
изговора и обе азбуке, да довршимо заједнички започети реч-
ник савременог српскохрватског језика и да, што пре будемо
могли, приступитмо изради терминолошких речника за све обла-
сти науке и технике, у које треба да уђу не само српски термини,
него да тамо где су хрватски друкчији и њих унесемо поред
српских, управо - уколико се нађе да су ови други бољи -- узме-

Мо њих пре оних што су код нас досад били обичнији.
Ако друге средине у којима се говори и пише нашим зајед-
ничким језиком сматрају да ће боље послужити своме народу,
његовој култури и целој нашој заједници, друкчијим односом
према овим проблемима, оне ће наравно поступити како саме
буду хтеле. Ми сигурно нећемо тражити да мењају свој став,
већ ни зато што би то сасвим излишно било чинити; нећемо
им, штавише, ни скретати пажњу на заједничке обавезе, јер су
оне себе већ разрешиле од њих. Али и ми, ваљда, имамо право
на самостално решавање питања која се само нас тичу, поред
осталог и на слободан однос према новосадском договору, има-
мо, дакле, и право да се држимо заједнички с другима примље-
них обавеза и после одустајања наших партнера од њих.
И, најзад, пошто је свако заузео свој став, нема разлога
Даље распредати о овим питањима и губити на томе време, које
се може много занимљивије провести, а И много корисније
употребити.
М. Стевановић
ЛЕКСИЧКО БЛАГО НАШЕГ ЈЕЗИКА
И НОРМАТивни одноС ПРЕМА ЊЕМУ
Данас је у области речничког блага просто незамислив кла-

сични неговатељ језичке правилности, са онако строгим норма-
тивним односом какав запажамо нпр. у Маретићевом Језичном
савјетнику или у многим прилозима предратних свезака „На-
шег језика". Данас смо сведоци праве лексичке плиме, или, ка-
ко би се то модерније рекло, лексичке експлозије, лексичко
благо буја и навире — и потпуно је илузорно и нереално зами.
шљати да се то све да довести у строги ред, складно уредити и
систематизовати. То никако не значи да у развоју и животу
лексике нема места за активну улогу радника на језичкој кул-
тури. Напротив, никад у прошлости нашег језика и културе , од
победе Вукове реформе наовамо, није за будући лик језика
била толико важна свесна интервенција, вољни чин.
Али данашња пожељна нормативна интервенција у речни-
ку има неки релативистички карактер ако се тако може рећи,
карактер опште, оперативне регулативе, којој је циљ одржати
у контроли крупна збивања у језику, а не завиривати у сваку
појединост, још мање узалудно, донкихотски покушавати зау-
ставити оно што је неминовно, неумитно. Предуслов за добро
сналажење на пољу неговања језичке културе у области лек-
сике јесте њено опште, начелно упознавање, уочавање општих
збивања, макро-процеса у њој , посебно тачна оцена праваца ра-
звоја и функционалних императива.
Са развојем културе и друштвених и међународних односа

дошло је до коренитих промена у лексици, њеним системима и
њеном функционисању. То се огледа првенствено у овоме :
Св. 1-2 Лексичко благо нашег језика 81
1) Нагло се и изванредно увећао број појмова битних у

животу (било уопште у друштвеном животу, било у делатности
појединих струка) , који према томе траже имена, именовање.
Док се класично, патријархално домаћинство у ствари ретко,
тек с времена на време сретало с новим производима и пред-
метима, тако да је језик имао времена за поступно попуњавање
својих изражајних средстава и уобличавање и стабилизацију
принова у њима дотле данас нови производи притичу у пе-
прекидном потоку, а одговарајуће привредне и др . службе једва
успевају да како-тако импровизују за њих потребну номенкла-
туру. Исто је тако и у појединим ужим струкама; зна се, на
пример , за читав милион органских једињења или милион и по
животињских врста, па је лако схватити да у таквим струкама
постоје просто неограничене потребе ширења терминологије.
Та стална глад за новим називима, кад они постају у неку
руку масовна потрошна роба, чини да наслеђени продуктивни
обрасци творбе речи нису ни издалека довољни. Зато је у окви-
рима домаћих, словенских творбених елемената дошло до буј-
ног развоја сложеница, такође до интензивирања неких типо-
ва изведеница. Међутим, ове потребе много више се задовоља-
вају на један други начин. Наиме, развио се један изванредно
богат и гибак фонд творбених елемената страног порекла
претежно грчког и латинског - различитих префикса, суфикса,
основа, уопште модела ( а-, ин- екс-, ко-... , био-, гео-, аеро-,
хидро-... , -логија, -номија, -графија, -гонија, -фонија ... , -тор,
-ант, -ер... , -иони, -иван, -илан, -антан и још много других) . А
сви се ти елементи сразмерно лако лепе један на други, одно-
сно на разнолике стране основе — Далеко лакше, са мање от-
пора језичког осећања, него при спајању домаћих творбених еле-
мената. У овоме и јест основни узрок продирања лексике туђег
порекла у наши језик, а не у утицај овог или оног језика.
2) Са тим иде и појава великог броја привремено ак-
туелних појмова, а с њима и привремено актуелних речи, на-
зива. Свакодневно тако рећи дефилује кроз живот људи и дру-
штва мноштво разних помодних, пробних и сл. артикала са од-
говарајућим називима (луксан, миксал, гарван, пирол, галакс,
дралон, малон, галофак, пересам, хелентон, акватан, мерипол,
глисантин, теписон, биљана, бинела, вегета, антикор , антилед,

сомболед, ледошлаг итд. итд.) ― али највећи број тих оксилана

и продиксана, са својим „програмираним снагама” и „мелизи-
рањем", прође по површини језика као пена, протичући — а
не притичући у језик, представљајући у појединостима непо-
стојани али као појава стални данак језика нужностима савре
меног друштва, понекад и одсуству изражајне културе или и
трговачке етике (ипак ово не треба генерализовати, већина тих
назива направљена је у ствари спретно и целисходно) .
Појава при,времене лексике никако није ограничена
на ову стихију тржишта, него она у великој мери представља
законитост цивилизације. Тако ћемо се у многим струкама
( укључујући лингвистику ) срести са великим бројем условних,
једнократно употребљених термина: расправљајући одређена
питања аутор импровизује известан број термина, просто зато
да му послуже у расправи, а не да их уведе у језик. -- Нешто
је друкчија условност употребе термина у законодавству , од-
носно уопште у правним текстовима.
3) Такође изузетно важну нову околност представља изван-

редно увећање међујезичког саобраћаја, колосалне размере пре
водилачке делатности (довољно је као пример узети непрекид-
ни преводилачки рад у Танјугу) , практично сталан контакт
свих језика цивилизованих друштвених заједница са неколико
великих светских језика, што значи и стални посредни или не.
посредни међусобни контакт начелно свих језика света. Отуда
је природно што је у току снажна функционална стандардиза-
ција речника, лексичких елемената и система - у међународ-
ним размерама. То је с једне стране уједначавање поља значе-
ња речи (за пример можемо узети управо реч „поље ”, где при-
мене као поље значења, поље рада, магнетско поље и сл . у ства-
ри представљају интернационално проширење појма „поље ” ү
основном значењу) а с друге богаћење неких низова и кате-
горија које нису биле нарочито својствене штокавским народ-
ним говорима, отуда ни лексици Вукова речника. Исто тако,
лакше се и брже архаизирају неке наслеђене категорије ако
немају паралеле и ослонца у важнијим европским језицима.
4) Као последица јачања међујезичких веза, узајамности и

других момената својствених савременој међународној језич.
кој култури смањена је способност нашег језика да прерађује

речи страног порекла и да их прилагођава домаћим системима.
То видимо нпр. на властитим именима; док је некад језик успе.
вао да преради ( одн. преведе ) грчко Георгиос или енглеско
Џори у „Борђе" руско Пјотр у „Петар”, чак и француско
Жан у ,,Јованка" ими „Ивана" и кинеско Кун Фу-Дзи у „Конфу-
чије” или „Конфуције” (истина, ово последње уз посредништво
других језика) - дотле се данас гасе и последњи остаци ге
способности : нпр. већ кажемо Григориј Чухрај ( а не Гри-
горије, како смо још увек могли назвати јунака „Тихог Дона ”) .
Такве појаве запажају се и у општим, апелативним речима;
приметно је извесно смањење гипкости нашег језичког израза
под утицајем неприлагођених или само делимично прилагође-
них позајмица, затим подривање неких наслеђених акценат-
ских законитости, најзад оптерећење гласовне структуре речи,
посебно све већи проценат дугачких, гломазних речи. У овом по-
гледу очите су и разлике зависне од порекла речи : речи из кла-
сичних језика често су дугачке, а иначе углавном добро прила-
гођење нашим законитостима, али навала англицизма озбиљно
оптерећује наше језичке системе, лишавајући их граматичке
гипкости ; из других језика данас ретко преузимамо нове речи,
па ту и нема већих тешкоћа.
У смислу ових општих напомена указаћемо на неке лексич-
ке категорије које су данас посебно актуелне и захтевају по-
себну пажњу радника на језичкој култури.
Појаве обнављања партиципских образовања
Познато је да је словенски прајезик одржао развијен пар-

тиципски систем и предао га у наслеђе посебним словенским
језицима. Схематски приказано, разликовали су се партиципи:
активни пасивни
презента уче учимъ

перф. презента (квалиф. ) ( не ) научимъ
перфекта училъ учень
,, 11 ( резулт .) учивъ
6*
Тај систем се несумњиво почео пасивизирати и осипати на

прагу историјске епохе словенских народа, али се (бар у око-
лини Солуна ) није био распао. Тако су родначелници словен-
ске писмености, Константин - Кирило и Методије, могли у
својим преводима искористити партиципе, и они су их не само
искористили него и оживели, ојачали подешавајући словен-
ски израз према грчком, где се чувао врло активан и богат пар-
тиципски систем . Из кирило-методске писмености тај систем
се пренео у српски средњевековни књижевни језик, а исто та
ко и у руски - тако да га је славеносрпска писменост још
увек активно одржавала. Развијеност тога система не огледа
се само у репертоару облика, него (можда још више) у синтак-
сичкој гипкости, разноврсности функција. Тако су се два ос-
новна активна партиципа могла употребљавати у ствари у свим
реченичним функцијама у којима данас можемо употребљава-
ти нпр. реч „уплашен”: у атрибутској , како у односу на субје
кат (,,Уплашени дечак заплака ") , тако и на друге именичке пој-
мове (,,Охрабрио је уплашеног дечака") ; у адвербијалној (ко-
предикатској , као додатак предикату) , и то и овде било у од-
носу на субјекат ( „Дошао је уплашен", „Уплашен и изненађен ,
он се заплака"), било у вези с другим члановима реченице (,,За-
текли су га уплашена") ; понекад и у правој предикатској ( „Де-
чак беше уплашен ") . Напротив, други перфектов партицип (ре-
зултативни, са л у наставку) био је изразитије везан за преди.
катску функцију.
Међутим, српскохрватски народни говори ( овде нас интере

сују штокавски ) коренито су редуковали тај систем, како се
види у приложеној схеми (знаком минус обележене су функције
које штокавски говори не чувају, а које су својствене употреби
партиципа у кирило-методској писмености ) .
Парт. през. перф . І перф . II

1. атриб. ф .: а) уз субјекат
б) уз др. појмове
2. адверб . ф .: а) уз субјекат учећи
б ) уз др . појмове
3. пред. ф.: учио
Што се тиче пасивних партиципа, у штокавским говорима

просто је елиминисан партицип презента ( такође тип необо-
римъ), док се партицип перфекта (учен) добро очувао.
Како сви утицајнији европски језици чувају развијен пар-
тципски систем, у поређењу и контакту с њима штокавска из-
ражајна средства показују извесну непотпуност, „дефицитар-
ност", што у практичном раду нарочито осећају преводиоци.
Отуда, а и просто у тежњи сажетијем изражавању, долази до
извесног попуњавања те празнине у нашим изражајним си-
стемима.
1 ) Већ је у штокавским народним говорима била донекле

активна категорија попридевљених, атрибутски употребљених
радних придева. У новијем развоју књижевног израза она се
снажно развила и стекла велику продуктивност, преузимајући
у знатној мери атрибутску функцију активног партиципа пер-
фекта ( нпр. у руском имамо начелно редовно према овим на-
шим придевима облике на вший док у српскохрватском језику
придеви типа бивши, почивши не показују знатнији развој ) . Та-
ко су данас сасвим обични примери типа протекли дани, слично
и: нарасли, одрасли, покисли, надошли, новодошли, прошли, озе-
бли, прозебли, ужегли, задригли, усахли, набрекли, натекли, про-
мукли, препукли, умрли, поднадули, пали, упали, преостали, про-
цветали, устајали, набујали, задивљали, подивљали, закржљали,
сматорели, опустели, олабавели, почађавели, оћелавели, оздра-
бели, омршавели, омлитавели, полудели, огрубели, изгладнели,
нотамнели, поцрнели, загорели, окорели, пожучели, преживели,
погинули, минули, преминули, препланули, клонули, оронули,
утрнули и многи други.
2 ) Сам Вук Караџић, одлучујући се у начелу за народни

штокавски а не славеносрпски систем, направио је ипак један
уступак: задржао је глаголски прилог прошли, иако је он у на-
родним говорима био практично ишчезао.
3 ) Такође се према глаголском прилогу садашњем развила

веома продуктивна категорија придевских речи : клечећи ( нпр.
клечећи став ), трчећи, седећи, водећи, руководећи, стојећи,
предстојећи, постојећи, теглећи, мислећи, светлећи, висећи, пре-
тећи, летећи, важећи, лежећи, идући, будући, владајући, све-
знајући, одговарајући, задовољавајући, осигуравајући, олакша-

вајући, отежавајући, понижавајући, вапијући, главнокоманду-
јући, изненађујући, окрепљујући, успављујући, запањујући, уз-
немирујући, умирујући, застрашујући, ратујући, путујући, на-
дражујући, текући, умирући, растући --- и многи други сасвим
уобичајени примери, да и не говоримо о мање обичнима као
вредећи, крстарећи, цвилећи, одређујући итд.
4) Трпни придев не само да је повећао фреквенцију упо-
требе, него је понешто проширио и поље значења. С једне стра-
не, у недостатку пасивног партиципа презента употреба трпног
придева шири се и на садашњост , нпр .: „ Учено од родитеља,
дете је говорило ...” ( што не значи да су га родитељи некад ра-
није учили, него начелно истовремену радњу, својствену пар-
тиципу презента у језицима који га имају ) . С друге стране, овај
облик понекад преузима и атрибутску функцију активног
партиципа перфекта, нарочито у појединим специфичним жар-
гонима (зарибани куглични лежај, кородирани метал, не-
експлодирана бомба, цркнута мачка и сл.) .
5 ) Снажно се развила категорија придева пасивног квали-
фикативно-глаголског значења на -ив/-љив : непремостив, непре-
водив, неизводљив, несагорив, неискорењив, неуловљив и Сл.
( ови придеви обичнији су у одричном него у потврдном обли-
ку ) . Овај тип је у народним говорима и у Вуковој лексици сла-
бо заступљен, у ствари једва засведочен, али европски језици
имају одговарајућа образовања, па је и код нас дошло до на-
глог развоја. Тиме је потпуно надокнађено ишчезавање одгова-
рајуће варијанте на -м.
Све поменуте појаве имају исти правац и представљају сво-
јеврсну регенерацију, обнову партиципског изражајног потен-
цијала. Међутим, ту не треба видети обнову партиципа као
граматичког система ; обновљене категорије јесу продук-
тивне, живе, активне ----- али задржавају јасне карактеристике
лексичких појава, са њима својственим ограничењима, селек-
тивном применом, зависношћу од лексичких карактеристика
основе. Начелна је тежња ових придевских образовања стал-
ност значења ( квалификативног или резултативног типа ) - а
не овремењеност, конкретност , факултативност каква преовла-
Ђује код глагола. Исто тако , запажају се различита ограничења
продуктивности, нпр. код попридевљених радних придева; та су

ограничења не само семантичког карактера (в. код М. Стева-
новића, НJ VII , 86-92 ) , него и формалног, морфолошког : такви
придеви не развијају се према глаголима на -ити макар семан-
тички услови били и испуњ,ени ( искрварити, заглибити, затра-
вити и сл. ) , а нерадо и према глаголима страног порекла ( ек-
сплодирати, кородирати, еволуирати, докторирати, дипломи-
рати итд.) .
Према томе, и нормативни однос према овим појавама тре-

ба да буде не као у граматици ( где се с правом инсистира на
черстим правилима) него као у лексици; а то значи без крутих
схема, без унапред створених судова, који не воде рачуна о кон-
кретним лексичким околностима везаним за дато образовање.
Начелно све поменуте процесе можемо сматрати позитивнима,
јер повећавају функционалну способност нашег језика и олак-
шавају му комуникацију с другим језицима; уосталом, унифи-
кација изражајних система у међународним размерама већ и
данас битно олакшава посао преводиоца, а у будућности може
бити од великог значаја за машинско превођење. С друге стра-
не, треба настојати да се у тим променама не иде пребрзо, да
се отпор језичког осећања не ломи насилно.
Као конкретнији закључак може се узети да попридевљени

радни придеви не доносе практично никакво оптерећење језич-
ких система ( сем што неки од них нису способни за двовидску
употребу ) , па их не треба ничим сузбијати. Посебно нека нас
не буне случајеви неподударности основе придева и глагола,
као омлитавити: омлитавели; ствар је просто у томе што при-
деви на -ил- нису стекли продуктивност.
Придеви на -ић исто су тако функционално добродошли у

највећем броју случајева, али на жалост често су веома дуги,
гломазни, тако да оптерећују језик ( уп. обеспокојавајући, де-
контаминирајући и сл. ) . То ипак не значи да треба водити неку
систематску борбу против њих, сем што се, као и другде, треба
супротстављати претеривању, одсуству мере, насиљу над језич-
ким осећањем. Сама спонтана творба ових образовања углав-
ном се зауставља тамо где се нуди неки други образац, па је у
овом смислу оправдана нормативна интервенција у случајеви-
ма непотребних дуплирања, кад се придеви на -ћи могу успеш-

но заменивати синонимима, нпр . спасоносан уместо „спасавају-
ћи ”, дречав ум. „дречећи”, зараћене стране ум. „ратујуће стра-
не", поготово жив ум . „живући" и сл. Има, међутим, много слу-
чајева где не постоји довољно блиска и обична замена ( нпр .
трчећи корак, претеће писмо итд. ) .
Такође не треба заустављати развој придева типа непрево-
див ( мада нема потребе ни оправдања да се обичне речи типа
неоспоран замењују типом неоспорив ) . Што се тиче распореда
варијаната на ив и -љив (неизводив/неизводљив ) , можемо пре-
пустити да њихову употребу спонтано регулише језичко осе-
ћање. Овде стање у Вуковој лексици ( практично одсуство ва-
ријанте -ив ) нема значај начелног преседана, јер је категорија
сасвим неразвијена; изгледа ипак да је одатле варијанта -љив
генерално примењена у речнику Ристића и Кангрге, што је до-
ста утицало и на решења у правописном речнику ( уз правопис
од 1960. г. ) , тако да је тамо варијанти -љив дато нешто више
места него што одговара културној пракси.
И у разним другим областима лексике има изузетно живог

развоја и превирања. Тако је нпр . у творби сложеница дошло
не само до наглог увећања њиховог броја, него и до квалита-
тивне промене . С једне стране, иако нису биле нарочито свој-
ствене словенским језицима, узеле су широког маха есоцен-
тричне сложенице, тј . тип у коме сложеница значи модифика-
цију онога што значи сам други део сложенице. Тако је тај дру-
ги формант задржавао ( у самосталној употреби ) улогу цен-
тралне , тежишне речи ( око које се развија породица сложе-
ница ) , и то не само у морфолошком него и у семантичком сми-
слу као општи, матични појам у односу на уже, специфичне,
који остају семантички наслоњени на њега ( привреда: пољо-
привреда, водопривреда, електропривреда ) , за разлику од кла-
сичних, ексоцентричних сложеница ( није исти однос у кора:
жутокора, белокора јер то нису врсте коре него биљке) . С дру-
ге стране, веома је честа активна семантичка двочланост сло
женице ; многе новије сложенице имају карактер синтаксичке
спреге, у којој и један и други део могу носити логички, рече-

нични нагласак ( „ водоинсталатер и електроинсталатер", одно-
сно : „електроинсталатер, електромонтер и електромеханичар" ) .
-- У вези са оба поменута момента долази до померања и у акце-
натским односима и законитостима; данас већ треба признати
да су узалудна и безизгледна нормативна настојања да се не пу-
сте силазни акценти на унутрашње слогове у сложеницама, која
још могу утицати на графику у речницима, али не и на реални
говор.
Исто тако живу, динамичну област лексике представљају ре-
чи туђег порекла, и то не турцизми, мађаризми итд. (то су само
рецидиви, статични елементи који се не принављају ) , него интер-
национална лексика - али то је посебна, врло сложена тема, о
којој нећемо овде шире говорити* .
Као општи закључак можемо узети да у свим тим лексич-

ким превирањима треба избећи крутост и пуризам, али одржати
меру. Култура изражавања, посебно у избору лексике и њеној
примени, подразумева не само избегавање неправилних, некњи-
жевних облика -- него и подешавање израза приликама, намени,
а изнад свега одржавање јасности, целисходности. Има веома
много речи и спрега условне вредности, које су у некој ситуа-
цији добродошле а у некој неумесне. Понекад смо склони да за
напрегнуто, неприродно изражавање окривљујемо само страну
лексику, а у ствари често не постижемо растерећење израза и
ако преведемо стране термине али при томе задржимо струк-
туру реченице. Недавно је у писмима НИН-у објављен један
пример:
„Потенција културних делатности је однос између укупних
функционалних капацитета културе у оквиру једне општине, и
њеног коефицијента примарних чинилаца, односно производа
броја становника и идеалне дистанце на њеној територији. То
* Ова тема је опширније обрађена у мојој недавно објављеној

књизи „Наш књижевни језик на сто година послије Вука", изд. Дру-
штво за српскохрватски језик и књижевност СРС, Београд, Кнез-Ми-
хаилова 35.
значи да потенција не приказује снагу јединица културних де-

латности у оквиру општине, већ њихов утицај одређен величи-
ном њихових функционалних капацитета са једне стране, и бро-
ја становника и величине њене територије са друге".
Овде су једнако несрећно употребљене и домаће и стране
речи, и никуда нас неће довести ако заменимо територија са
„подручје", дистанца са „растојање” итд. Уосталом, посматра-
јући у овом тексту сваку реч за себе немамо јој шта замерити.
У ствари је у уобичајеном језику друштвене комуникације
доста мали број , а поготово мали постотак речи које имају из-
разит нормативни, структурални недостатак. Ипак, мерила за
утврђивање таквих недостатака треба што прецизније утврдити.
Начелно би се могло рећи да нека реч не представља срећну при-
нову у књижевном језику углавном у овим случајевима :
1 ) Ако својим склопом нарушава граматичке, системске нор-

Ме -- пре свега гласовне, ако се у њеној структури препознају
некњижевни елементи ( дијалекатски, архаични, тзв. „народна
етимологија” и сл. ) , нпр . руководиоц, лебац, жертва, зетец итд.
2 ) Ако се добијају за нашу артикулацију тешки гласовни

склопови, какве имамо у усвојеним речима типа инстинкт, ин-
тендант, делинквент. Кад год је могућан избор, добро се одлу-
чити и за краћу реч, а не за гломазну, многосложну.
3 ) Ако дође до незгодне коинциденције са већ постојећом

речју, нпр . непристојном; и обична хомонимија може бити смет-
ња, поготово ако обе речи припадају истом или блиском појмов-
ном низу .
4) Ако је реч таквог склопа да мора остати граматички де-

фективна или структурално особена, што се односи нпр . на не-
променљиве придеве ( какви су турцизми на -ли или англицизам
фер) , затим на именице које се тешко мењају, ( што се запажа
нарочито у односу на множину, тако да се ова категорија код
појединих речи просто избегава ) , какве су гну ( антилопа ) , кна
(биљка ) , а и такве као жири ( у односу на множину ) , какао,
буги-вуги и др .
5 ) Ако нема потребну јасност, прозирност ( ово вреди за оне

речи које по својој функцији морају бити прозирне, мотиви-
сане) . Тако су данас за многе људе недовољно јасни термини

такопрсташи, лихопрсташи јер се данас каже „парно ”, ,,не-
парно", а не „тако", „лихо " - а овде је прозирност функцио-
нално потребна; напротив, није никакав структурални недоста-
так термина водоник, кисеоник данашња непрозирност елемента
-ник (основа глагола никнути, тј . превод за грчко -ген) -- јер
код имена хемијских елемената мотивисаност нема активну
функцију.
6 ) Ако се сукобљава са законима продуктивности, тј . ако де-
лује натегнуто, као насилна, неспретна кованица, нпр . гласоклон
(каденца) , главоклим, горушичност, инструментовка итд.; пого-
тово је важно да не буде мање обична него њен синоним, реч
истог значења ако таква постоји.
Ова последња сметња може временом и ишчезнути, кад се
на неку реч привикнемо, као што смо се привикли на кишобран,
колосек и сл. Напротив, остале поменуте карактеристике пред-
стављају начелно трајно оптерећење мада саме по себи не
могу спречити улазак такве речи у књижевни језик; уосталом,
као пример структуралне неподесности наводили смо и речи
чија је признатост у књижевном језику неоспорна. Наиме, да ли
је нека реч у стандардном језику или изван њега не одређују
лингвисти, чак ни правописи, него узус, обичај , пракса друштве-
не комуникације.
Тиме долазимо и до последњег питања, у ствари првог и по-

следњег, главног у извесном смислу: шта радници на пољу је-
зичке културе могу учинити на унапређењу или чувању те кул-
туре у области лексике?
Одговор је изван сваке сумње: ништа нагло и радикално.

Међутим, посматрано дугорочније, одговор није тако песимисти-
чан. Напротив, могу учинити доста ако у самом властитом од-
носу према језичкој култури испуне неке услове, пре свега:
--
ако при оцењивању језичких појава постигну сигуран и
објективан суд, за који је нужно не само повећавати знање него
се и ослобађати заблуда, чак одбацивати приличан део онога
што се среће у филолошкој литератури ;
- ако делују рационално и одмерено, не затрпавајући ко-

рисне и нужне интервенције баластом ситница, субјективних
ставова и закаснелих, узалудних покушаја да промене оно што
је већ чврсто ушло у изражајни обичај ;
коначно, ако делују упорно, неуморно, систематски, а не
у наступима емотивних реакција.
При томе треба знати да је најбољи, у ствари једини ефи-
касни тренутак кад се може вољним актом утицати на лексичка
изражајна средства сам улазак нове речи у језички друштвени
саобраћај . Због тога преводилац, или језички редактор књига и
информативних средстава, или високошколски наставник било
које струке ( кад уводи студенте у специјалну терминологију) ,
или просто онај радник у рекламном одељењу предузећа који
именује нове производе и трговачке артикле - имају више ути-
цаја на карактер речничког фонда него радник у лингвистичкој
установи.
Што се тиче наставника у општеобразовној школи, он може
деловати углавном на посредан, али изванредно важан начин:
развијајући језичку културу ђака, учећи их како ће се културно
и рационално изражавати не само кад „дете на крилима маште ",
него и кад буду правили опис робе , или извештај , или елаборат,
или нормативни акт. Ако то успемо, може нам од данашњих
Бака сутрашњи трговачки радник неће наметнути израз „токи-
-воки" ( него ће то бити рецимо примопредајник, радиофон или
сл. ) , или нам сутрашњи спортски новинар неће наметнути тер-
мин ,кечезкечкен" ( него ће нам понудити нпр. скраћено „кеч”) .
У томе је велика могућност просветних радника да допри-
несу сутрашњој изражајној култури и сутрашњем стању лек-
сичких система, али и велика могућност да испусте ту прилику,
чак и да је погрешно искористе.
М. Пешикан
ВУК-ДАНИЧИЋЕВИ АКЦЕНАТСКИ ПРИНЦИПИ
И НАША СТАНДАРДНА ПРОЗОДИЈСКА НОРМА
Проблеми акцента у наше дане све више привлаче пажњу

језичких стручњака. Разлоге за то налазимо у доста неуједна-
ченој акцентацији на подручју нашега језика: како у народним
говорима и дијалектима, тако и у границама стандардног кни-
жевног језика. Не треба бити језички стручњак па да се запази
шаренило које влада у овој области нашега језика. Врло лако
се распознају, управо по тој говорној особини, људи који су ро-
дом из Зајечара, Врања, Свилајнца, Крагујевца, Ваљева и Ча-
чка, да узмемо само подручје Србије. На нашу велику жалост,
оно што вреди за носиоце локалних говорних особина добрим
делом се може рећи и за оне који су стекли више па чак и ви-
соко образовање, за оне који су дипломирали на неком од на-
ших факултета. Дешава се, и не тако ретко, да и они што у току
школовања усвоје понешто од стандарне акцентуације напуш-
тањем школских клупа, ако се врате у родни крај , поново при-
хвате акцентуацију својих суграђана. А има и случајева да по-
јединци који дођу у крајеве са конзервативнијим акцентуаци-
јама из крајева који имају новоштокавски акценатски систем,
мало дужим боравком у новој средини почињу усвајати акцен-
туацију локалног говора, почињу напуштати своју првобитну ак
центуацију која је, уз то, књижевна, стандардна. Обрнути слу-
чајеви, рекло би се , знатно су рећи.
Поставља се питање : зашто је то тако? Зашто је проблем
усвајања стандардне акцентуације код нас стално акутан ?
Јединствен одговор на ово питање тешко је, управо немо-
гуће, дати. Разлога за такву ситуацију у нашој ортотонији има
више. Указујемо на ове:
1. Ситуација коју налазимо у народним говорима на под-

ручју Србије, а и у целој области српскохрватског језика, врло
је разнолика, неуједначена :
има говора са само једним акцентом, и то акцентом своје
врсте,
други говори имају претежно два акцента;
има и говора са три акцента, и на крају:
постоје говори који имају четири акцента.
Ово је ситуација говорног подручја СР Србије . Ако се узме
у обзир цела штокавска говорна област, овом броју се може до-
дати и један број народних говора који знају и за пет акцената.
То је први разлог што је проблем акцентуације, управо усва-
јања јединствене, књижевно-стандардизоване акцентуације код
нас акутан проблем. Али то није и једини разлог, већ има и
других.
Наша школа, од основне до факултета, ову област нашега
језика никада није обрађивала с потребном озбиљношћу; пи-
тању акцента никада се није посвећивала потребна пажња. Мало
је чудно, али не и несхватљиво, да се, рецимо, у нашим шко-
лама првог и другог ступња, може научити коректан изговор не-
ког страног језика, а да се у тој школи не савладају основни
принципи наше стандардне акцентуације.
То значи да се учењу страних језика поклања више пажње
него учењу матерњег језика . Ко сноси одговорност за то ? Не би-
смо били правични ако бисмо кривицу за овакво стање бацили
само на наставнике српскохрватског језика. Они сигурно носе на
својој души један део, али не и цео грех. За такво стање крива је
школа као институција, наставни колектив у целини. Давно је
речено, и то управо у вези са усвајањем граматичких норми на-
шега језика, да су ту наставници овога предмета осуђени на про-
паст ако их у њиховој тежњи за подизањем језичке културе не
подрже све њихове колеге, сви они који са каталогом у руци
улазе у исти разред. Уколико се тако не поступа, жеља настав-
ника матерњег језика да код својих ученика развије осећање
за језичку исправност, да их ослободи локалних језичких осо-
бина, неће уродити плодом. Све ће то подсећати на легенду о зи-
дању Скадра на Бојани.
Св. 1-2 Вук - Даничићеви акценатски принципи 95
Део одговорности за овакво стање пада и на наше радиоте-

левизијске станице. Те институције, чија је васпитно-образовна
моћ немерљива и чија се говорна реч слуша у врло великом бро-
ју наших домова, - од главног града до најзабаченијег кутка
наше земље, мало пажње поклањају овој компоненти наше речи.
Напротив, могло би се рећи да у виду разних „квизова" или
„ шоуа” радио и телевизија потпомажу неговање локалних го-
ворних особина и тамо где то не би смело да буде. Није нам по-
знато којих се критеријума придржавају ове институције при
одабирању спикера, али бисмо могли на много примера пока-
зати да им је стандардни изговор : нормална штокавска артику-
лација и четвороакценатска система тј . разликовање свих ква-
литативно-квантитативних обележја нашега стандардног језика
-
на последњем месту. А тако не би требало и не би смело да
буде. С обзиром на функцију ових средстава масовне информа-
ције, с обзиром на то да је њихова говорна реч данас присутна
у врло великом броју наших домова, с обзиром на то да жива
реч радио-телевизијских спикера прати наше дете од његових
преих корака до коначног оформљења, а и доцније, оправдан
је захтев да језик не сме бити последња брига радних људи у
тим институцијама.
То су неки од разлога зашто је акцентска ситуација код нас
акутна, увек актуелна. А проблем је стар колико и тежња за
стварањем јединственог књижевног језика.
Тачно је да је Вук Караџић својим Рјечником ( из 1818 ) и
целокупном својом реформом у области нашега језика дао ак-
центуацији прогресивнијих говора штокавског дијалекта пред-
ност над осталим акценатским системима који постоје на нашем
језичком тлу. Тачно је, уз то, да је овај потез, макар у почетку
имао и изразиту ноту личног карактера, био и једино могућ ,
једино прихватљив за наш језик узет као лингвистички индиви-
дуалитет. Вуково опредељење за говор „ерцеговачког" типа било
је историјски условљено, јер ма који други говорни тип са на-
шег језичког подручја не би имао онолико присталица у прош-
лом веку колико је имао говорни тип који је презентирао Вук :
како у граматици, као систему, тако и у акцентуацији. Истини
за вољу треба рећи и то да ни данас, сто и више година после
Вукове смрти, ни један други говорни тип, ни једна друга акце-
натска система - баш за то што је ситуација и у границама

штокавског дијалекта, а о друга два дијалекта да и не говоримо,
доста неуједначена - не би могли да се приме за стандардне, за
општесрпскохрватске. Као што видимо, оно што је у прошлом
веку урадио Вук за наш књижевни језик било је најрационал-
није и најприхватљивије. Ма колико ми данас мудровали о „ва-
ријантама", или посебним језицима са изразито националним
обележјем, ни наше време, да, рецимо, није било Вука и или-
раца, не би имало другог избора до онога који је учињен у про-
шлом веку, иако ни тада, као ни данас, зона најпрогресивнијих
говора у кругу штокавског дијалекта није била најраспростра-
њенија али јесте општесрпскохрватска, што се не би могло
рећи ни за један други говорни тип.
У вези са Вуковим опредељењем за прогресивнију штокав-
ску акцентуацију вредно је указати на то да је било покушаја
и пре Вука да се тој акцентуацији да књижевни карактер. Тако
је, нпр. Шиме Старчевић у својим Ричословицама дао акценту-
ацију прогресивнијих икавских говора штокавског дијалекта -
дат је систем од четири акцента (посве кратак : пак, небо, дид
-
то је наш краткосилазни, мало уздигнут па брзо спуштен :
говорити, толико, грихота наш краткоузлазни, мало подигнут
на дуље : карам, питам - наш дугосилазни, посве растегнут:
казати, вèзати - наш дугоузлазни ) . Али Старчевићеве идеје, као
ни идеје његових претходника : граматичара и лексикографа ук-
ључујући и Јурја Крижанића, нису наишле на плодно тло. Нису
прихваћене. Овај посао, дакле, и у нормирању акцентуације, че-
као је Вука. Мада је Копитар могао упознати Вука са оним
што је до тада било урађено у овој области нашега језика, чи-
њеница је да се Вук, нарочито у акцентуацији, није много осла-
њао на своје претходнике. Ако је у Писменици и био под ути-
цајем Луке Милованова, у Рјечнику од 1818. он је сав свој . Али
његова тадашња акцентуација није савршена, чак није ни испо-
љена жеља да се она до краја перфектуира, боље рећи Вук није
још био дорастао томе врло сложеном задатку. Истина, Вук је
у Рјечнику указао на основне квалитативно-квантитативне ка-
рактеристике херцеговачких, тј . најпрогресивнијих штокавских
говора наводећи акценатске опозиције типа клобук : клобук,
лето : лето , пӑша : паша, йӑра : ñàра , где је само једна од акце-
натских компонената и фонолошки релевантна, носилац семан-

тичке диференцијације. То говори да је Вук већ тада јасно уо
чавао разлику између наших двају кратких акцената, али он
или није сматрао да је ту дистинкцију нужно обележити и у
оним случајевима где акценатска компонента није једина ди-
ференцијална особина између појединих речи или је био свестан
немогућности да то сам учини. Отуда у Рјечнику од 1818. и
нема акценатског система као целине. Овакав Вуков став може
се објаснити и задатком који је он себи поставио, уз то акце-
нат у нашем језику не условљава, у великом броју случајева
и семантичку разлику. А то је, свакако, разлог зашто се ни на
стандардној акцентуацији не инсистира у довољној мери, и
тамо где би требало да се она негује; да ли ће се рећи девојчица
или девојчица, да ли ће се рећи девојка ими девојка за значење
тих речи није битно. Прозадијске карактеристике тих речи за
семантичку њихову компоненту су ирелевантне. Измене акце-
ната не повлаче у тим примерима и измене значења. Додајмо уз
ово да Вук ни много касније није сматрао да је графичку ра-
злику између „и” нужно спровести до краја у граматици и реч-
нику. То ће тек да уради Вуков непосредни ученик и заслужни
радник у области нашега језика, Бура Даначић. Истина, Вук у
Рјечнику од 1852. пише : „Велика хвала Буру Даничићу који се
трудио око превођења ријечи на Њемачки и Латински језик и
око поправљања и надгледања у штампању ”. А познато је да
није то било и једино што је Даничић урадио за тај рјечник.
Познато је да је управо Даничићевом заслугом овај речник и у
акцентуацији савршен. Зашто то Вук није истакао у Предговору ?
Свакако не зато што је то хтео приказати као своје, него зато
што ни тада није сматрао да је то тако значајно. А ми знамо
данас да је то и те како значајно. У вези са овим вредно ће бити
подсетити се неких успомена Армина Павића.
Павић, један од истакнутих Вукових присталица у Хрват-
ској , у некрологу Б. Даничићу ( Đuro Danićič umro 17. studenoga
1882 , Rad JA књ. 77, на стр . 183 ) пише у вези са наведеним Ву-
ковим речима о Даничићевој помоћи следеће : »Кo je proučio
prvo izdanje rječnika pa za tijem Daničićevu Gramatiku i onaj čla-
nak o akcentima u Miklošićevoj Slavische Bibliothek taj već po
tomu zna, da je Daničićeva pomoć te je Vukov rječnik u drugom
7 Наш језик , св. 1-2

izdanju izašao ovakav" и да је Даничићева помоћ при изради

тога речника била много већа » nego sam trud oko prevođenja i
korekture . Павић у продужетку пише и ово : »Pokojnik (тј . Да-
ничић, А. П. ) mi je njekoliko mjeseci pred smrt jednoć pripovi-
jedao, koliko ga je truda stajalo, dok je Vuka uputio, da u rječ-
- niku treba svaki put razlikovati dva kratka akcenta, onaj treći oso-
biti akcenat za gen. pl . n. pr. ljudi да није ничему, и да поред ак-
centa na glavnom obliku treba metnuti i akcente na one oblike, u
kojima se akcenat mijenja« . Павић уз то истиче ово: »Nije po-
kojnik time htio smanjiti Vukove zasluge, kao da akcentuacija u
rječniku nije njegovo djelo, jerbo je odmah dodao : kada je starac
spoznao, da doista tako treba, milina ga bješe i gledati i slušati,
kako bistro, kako brzo razabiraše sve razlike i u pero mi ih ka-
zivaše«< .
Дакле, Вуковим речником из 1852. и Даничићевим акценат-

ским студијама ударени су основни принципи српскохрватске
акцентуације. Ти принципи могли би се овако исказати :
1. Акцентогена реч може имати само један акценат. Од тога
се изузимају сложенице и, евентуално, узвици;
2. Српскохрватски књижевни језик зна за четири акцента :
два дуга и два кратка то је њихова квантитивна компо-
нента, уз то постоје и квалитативне разлике : узлазна и силазна
тонска обележеност;
3. Акценти силазне природе, по правилу, везани су за иници-
јални слог акцентогених речи: значи јављају се на једнослож-
ним речима ( ӣäс: дан) и првом слогу вишесложених речи (мӑма ,
мӑмица , брат , брашимиши се :
4. Акценти узлазне интонације, који су својствени само про-
гресивнијим говорима штокавског дијалекта, односно који су
се појавили у новијем периоду развитка нашега језика, јављају
се на свим слоговима осим последњег, значи : не јављају се на
једносложним речима као ни на ултими вишесложних речи;
5. Полусложенице, а гдекад и сложенице, могу имати и ак-
ценат на оба своја саставна дела: првобрӑтучед , зулум - чалма
односно такве речи могу имати и силазни акценат ван иници-
јалног слога : злойӧглеђа , очевидно , очигледно , богобојазан . Иако
је тако код Вука, у стандардној акцентуацији књижевног језика
то је, што се сложеница тиче, усаглашено са општим правилима

те акцентације, па се обично наглашава: првобратучед, злопо-
глеђа, очевидно, очигледно . Ипак, међутим, остаје богобојазан .
6. Силазни акценти могу се преносити на проклитике. Разми-
кују се резултати старог : воду - на воду, и новог : брата - од брата,
―
преношења. Ова особина није подједнако обична у свим про-
гресивнијим говорима штокавског дијалекта, па зато није ни
обавезна у књижевном изговору;
7. Постакценатски слогови могу бити двојаког квантитета:
кратки: мӑма , нога и дуги: девојка , радимо . Предакценатски
слогови само су кратки: јунакā другова читамо .
На овим начелима заснива се и наша стандардна акценту-
ација, стандардна акцентска норма. Истина, има их који у не-
ким случајевима одступају од Вук-Даничићевић акцената, јер
сматрају да то не мења суштину наше акцентације, а чули су
ce гласови да би и ову област наше граматике требало
реформисати : сазрели су, кажу ти појединци, услови да се
одступи од Вук-Даничићевих акценатских канона, нарочито
у вези са везаношћу силазних акцената за иницијални слог ак-
центоване речи (да се прихвати и аудиција, новёла, диригент ,
фотограф , Американаца, Југославија) .
Овај захтев, подржан чак и од неких језичких стручњака,
ипак није прихваћен. И то не због тога што се сматрало да су
такви акценти ретка појава у говору оних који настоје да по-
штују акценатске норме, него због тога што се желела очувати
једна од најважнијих карактеристика новоштокавске акценту-
ације. Полазило се од тога да би свако нарушавање тих прин-
ципа, нарочито у простим речима, угрозило наш акценатски си-
стем каа целину. Ако би се прихватили као књижевни акценти
типа: аудиција, новела са доста јаким разлозима могло би
се тражити да се усвоји као књижевни и изговор домаћих речи
са силазним акцентима на неком од унутарњих слогова или,
пак, на крајњем слогу. Дакле, да се прихвати и изговор :
девојка, другарица , јунак, косӑ . То би значило да свесно ру-
шимо зграду која још увек има солидне темеље . Додајмо уз то
да потреба за том ревизијом нема, ако се не желе и ту правити
нека диференцирања у нашем језику. Друго је питање, о чему
је и овде било речи, колико се наше норме практично реали-
7*
зују, колико се оне у пракси поштују. Али то није само случај

са акцентима. То нам може бити и пријатно и непријатно са-
знање.
Али, овакав став наших језичких стручњака не значи да
они свесно затварају очи пред реалном ситуацијом, да не прате
живу реч. То не . И управо због праћења живе говорне речи,
због жеље да и акценатска норма прати акценат свакодневног
говора, наши савремени акценатски кодификатори унели су по-
доста иновација у ову област српскохрватског језика. Савре-
мена акценатска норма флексибилнија је него икада раније.
Основна начела, која су дали Вук и Даничић, још увек су на
снази, још увек се поштују, али не због тога што се нико не
усуђује да ту ишта мења, што нема смелости да та начела ре-
видира, него због тога што су ти принципи још увек и принципи
оних говора на чијој је основи изграђен наш књижевни језик,
наш стандардни језички израз. Другачије речено, Вук-Даничи-
ћева акценатска норма још увек је реалност у оним зонама
наше језичке области чији је говор узет за основицу српскохр-
ватског језика , још увек је реалност у „нашој Тоскани”. То је
један од разлога због којих ми и данас инсистирамо на изнесе-
ним акценатским принципима. Али, то исто тако треба истаћи,
одступања од Вук-Даничићевих акцената како у појединим слу-
чајевима тако и у акценту целих категорија не само да се допу-
Као по-
штају него се уносе и у наше граматичке нормативе.
тврду за то навешћемо ове примере :
1. Према класичном, тј . Вук-Даничићевом акценту: синова-
синовима, другова - друговима стандардна ортотоничка норма
прихвата и други акценат, онај аналошки : синова - синовима ,
другова - друговима;
2. Према Даничићевом акценту: о дувару, у догађају, на по-
рођају; на прстену, на камену, у говору, у чопору, данас је са-
свим обичан, у овом облику, и акценат номинатива једнине :
у дўзару, на йорођају; на камену, у говору (в. М. Стевановић :
Савремени српскохрватски језик, I, 218-219.
3. Према класичном : мене, тебе; мèни, теби данас се не сма-

тра некњижевним ни акценат мене - мёни , шёбе - шёби;
4. Поред Вуковог двај , онај прихвата се и: овај , днај;

5. Поред поћи, наћи; пећи, рећи данас имају стандардну

вредност и акценти силазне интонације у наведеним облицима:
поћи, наћи ; йёћи , рећи ;
6. Поред презентског акцента : чита́мо - читате, седимо - се-

дите стандардни нормативи прихватају и: читамо - читаше, cè-
димо -сèдите;
7. Двојаке акценте прихватамо и код глагола типа: трести:

трести - трести;
8. Свакако је највише акценатских измена у облику аориста :

Тако према Даничићевом акценту од глагола типа кренути: кре-
нём, који код Даничића у 2. и 3. л. једнине тога облика гласе:
крену, тако и покрену имамо крену, покрену. Према Даничиће-
вом: трну , претрну данас је једино у употреби : шрну, прётрну (в .
М. Стевановић : Данашњи акценат аориста, НJ н. с. V, 256 и
даље) ;
9. У акузативу једнине именица ж. р. на -а типа: брзина,

врућина код Вука и Даничића имамо само краткосилазни акце-
нат на првом слогу : брзину, висину, врућину, дубину . Поред
тога акцента савремени језички нормативи данас прихватају и
онај аналошки, који је знатно чешће у употреби: брзину, висину,
врућину, дубину ( в. М. Стевановић : Савремени српскохрватски
језик, 1, 241 ) ;
10. Уопштавање акцента осталих облика имамо и код име-

ница ж. р. типа глава, брада, односно коза, вода у дативу и аку-
зативу једнине, као и у номинативу множине ( в. код мене НЈ
н. с. ХІІ , 12-24 као и 233—245) ;
11. Стандардни нормативи прихватају и извесне редукције

дугих постакценатских слогова: девојака, синова, Американаца,
Босанаца. Последња дужина у оваквим позицијама може бити
и занемарена;
12. У акцентуацији појединачних примера одступања од
Вук-Даничићевих акцената су знатно бројнија. Увек се иде за
тим да акценатска норма одражава реалну ситуацију наше го-
ворне речи, али се, истина, не одбацује ни класични акценат све
дотле док се не утврди да тај акценат више не живи у говор-
ној речи.
Као што се из овога што је овде речено може закључити, са-

времени акценатски нормативи не оглушују се о живу на-
родну реч.
13. Одступање од Вука имамо и у акцентуацији сложеница
типа преобратучед. Вук ту има два акцента. Овакав акценат на-
лазимо и код наших граматичара, а и у Правопису ( из 1960) .
Проф. Стевановић у Савременом српскохрватском језику І по-
ред таквог акцента даје и онај повучени, који је саображен са
правилима новоштокавске акцентуације : сврзимантија, сврзи-
брада ( стр . 419 ) ; такав акценат имају и сложенице типа: дувӑн-
кеса, братсӗстра, коњдкрадица, горњдградски ( оп. цит. 424—425 )
и сл.
14. Има неслагања у односу на Вука и у акценту ијекавских
рефлекса старога гласа ѣ. Вук, а према њему и сви наши грама-
тички и ортоепски нормативи, има м . ê < ѣ = йје, ам. é < ѣ =
ијè : бело - бијело , бело- бијèол . Међутим, многи ијекавски гово-
ри, ако не и већина тих говора, имају или: бџело, бџело, или,
пак, бијело , бијело . Потписаноме се чини да би и ту требало
поћи за савременим стањем у ијекавским говорима и прихва-
тити поред : йје , и ијè и йjè , иje.
Као што видимо, и поред нашег захтева да се придржавамо
класичних принципа у акцентуацији, стандардна акценатска нор-
ма није крута. Напротив. Она прихвата све оно што је резултат
унутрашњих акценатских измена у прогресивнијим говорима
штокавског дијалекта. Наравно, уколико оне не руше основу
Вукове системе. Зато су, по нашем мишљењу, сувишне сугестије
неких страних слависта, макар оне биле и добронамерне , да се
из наше прозодије уклоне квалитативне дистинкције, а да се за-
Држе само квантитативне њихове компоненте. Такве измене у
систему наше акцентуације не могу се прихватити из два ра-
злога: 1. што бисмо тиме довели у питање обележавања семан-
тичке стране многих наших речи и 2. таквим обележавањем не
бисмо дали реалну слику акценатског стања ниједног говорног
подручја наше језичке области. А оба та момента су толико зна-
чајна у овом случају да се они не могу пренебрећи .
А. Пецо
* Скраћена верзија предавања одржаног на Коларчевом народ-

ном универзитету у Београду 28. І 1971. године.
ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ СА МОРФЕМОМ *-КЬѴ ОДН. *-КЬ
У КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ
Тачно одређивање развојних етапа савременог књижевног

језика могућно је вршити само у границама релативних термина.
Када једна језичка особина престаје да живи, и када је друга
замењује у систему, тешко да је уопште могућно одредити с об-
зиром на специфично еластичну природу српскохрватског књи-
жевног језика, одн. његових норми. Готово би се могло рећи да
је свака нова етапа језика у одређеном континуитету са претход
ном тако што се временске изоглосе датих особина укрштају
са индивидуалним. У пракси то значи да ће код једног од два
писца, чак и истог поднебља и времена ( а поготову код оних
који су по томе различни) , искрснути пример који се сматра
особином „претходне" епохе, Граматичар који кодификује нор-
му, а као такав има друштвену улогу чиниоца који усмерава је-
зик, тада је заправо израз ( и синтеза, рекли бисмо ) тенденције
у језичком систему, исто онолико колико је израз система . Уо-
сталом, то је сасвим у складу са дескриптивно-прескриптивном
природом нормативне граматике. И када се узме у обзир његова
сједињеност са датим системом, природно је што се уочена тен-
денција поклапа са стањем, док се „изузеци" сврставају у ар-
хаизме, чији је живот условљен стилом појединца.
У случају придевских заменица које се јављају у двојаком
Лику - ( а) са контаминованом од два корена морфемом *-кьѵ-
и (б) са морфемом *-кь- језички материјал свих фаза савременог
књижевног језика показује следеће:
(а) употребу облика са морфемом * кьѵ-:
Каква блага. Какви коњи, какви ли јунаци ? - Лијеп

је гледати, но какав је мирисати ? - Какав данак брез јар-
кога сунца ? Каква ј' ноћца брез сјајна мјесеца ? Какви д

свати брез млада женика? - Да он такав остане какав је
ноћу с тобом, - Што изгуби брата оваквога. - Овакву им
сердар књигу пише. - Он мисли да су сви људи онакви.
-• Кад би само и дању онакав био. - У Црној Гори ника-
кав поп нема браде. - Под том планином имају зидине од

некаква града . - Свакаква су страшила хтјела да га стра-
ше ( Нар. прип, из осјечке скол ) 1. Кад какав без ноге
уђе у трамвај , дуго чекам да му каква стара жена устане.
Може се присподобити каквомугод славонском селу. -
Какав-такав опстанак. Баш никад не би оваквих времена.
- Овакав се направио2.
(б) употребу облика без морфеме *-kov-, одн. са *-kь:
Што је тебе, кака је невоља ? ________ Кака блага? - Видите

каку нам је љубав дао отац. Кака болест на овом јунаку,
така болест на мом брату била. - Кака је така је. Тамо
они оваки и онаки. -А оваке ријечи говори. - Али ја за
сад штампам и ову оваку. - Куда ћу оваки. - Онаки је
змаје од Јастрепца. - Онакоме главноме јунаку. Je A'
онака, како људи кажу. Он са Србијом сад нема никака
посла. - Отиде к некакоме ковачу. —- И кида цвеће и траве
од свакаке врсте (Шапчанин 1 , 119 ) . — Која тебе таку роди.
- У мене таки братац био.3. Ко год опази у томе икаку
сметњу. - На некаке сељачке тарнице . - Није моја тео-
рија никаки аристократизам. Ао, ти, никаки сине. До-
нео ми је оваку радост. - И да сад живи у оваком свијету.4
По правилу, речници који нам дају овај материјал, или екс-
плицитно или тиме што упућују облик без карактеристичне кон-
таминоване морфеме на какав, такав, овакав... , показују већу
употребу овога другога облика.
¹ Rječnik JAZU примери из Вуковог језика, осим ако није

друкчије означено.
2 Матица српска и Матица хрватска, Речник српскохрватског
књижевног језика, II, III, Београд - Загреб 1967, 1969.
3 Rječnik JAZU - примери из Вуковог језика, осим ако није
друкчије означено.
• Матица српска и Матица хрватска, Речник српскохрватског
књижевног језика, II, III , Београд Загреб 1967, 1969.
Св. 1-2 Придевске заменице са морфемом *-kvo одн. *-kv 105
Нормативна граматика језика епохе, тј . Маретићева, рефлек-

тује ово стање тако што говори о заменицама какав, некакав...
Дакле о облицима са морфемом *-kov-, а даје пример : Стане до-
казивати да је наше стање дошло с каке природне болести В.
дан. 2, 136 , тј . облик без контаминоване морфеме. Или говори о
облику икакав дајући примере : Глобити га без икаке кривице,
нар . посл. 85 и Без икаквога гњечења. рјечн. , односно о облику
којекаки дајући само примере : Устану с каким беговима. прав.
сов. 67 и сл.5 Такво већ колебање кодификатора пружа лингви-
стици могућност да га тумачи као тренутак у којем се тенден
ција остварује, тј . као оштрију временски одређену изоглосу
која постаје релативно одређена граница језичких епоха.
Таква је тенденција - чак ако је изражена и само у коле-

бању норме - утолико видљивија уколико се пројектује на ос-
нови коју чини језик писаца који значе епоху. Александар Белић
је, на пример, међу ствароце београдског књижевног језика,
поред других, уврстио Лазу Лазаревића, чији „побеограђени " се-
-
верозападни српски говор6 — и својом широком основицом, и
својим континуитетом с Вуковим и вуковским књижевним је-
зиком и својом типичном београдском еластичношћу - несум-
њиво чини књижевнојезички стандард краја XIX века. У њего
вом језику:
(а) примери придевских заменица са *-kov- као што су.
Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска

(Шв. 52) . — И, као каква господа (Б. 185) . - Какав нос ( В.
194) . - Да ми кувају некакав теј (Писма 529 ) .
представљају праву реткост, када се бројно испореде са масом
(б) примера придевских заменица са карактеристичном мор-

фемом *-кь, као што су:
' T. Maretić, Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika,

Zagreb 1963 , 506, 558, 189, 199.
• А. Белић, НJ II , 7, Београд 1934, 194.
Оваки случајеви (Шв. 12) . - На оваког Виду ( Н. 157) .

Овака чиста, красна цура ( Н. 153 ) . - За таке се очи
ишло на муке ( В. 194 ) . — Јер таког скептика мало је ( Шв.
7), Стотину таких. ( Шв. 20) . - У свету таких људи ( В.
187) . -
Кола у такој гомили, да једва миле (Шв. 26) . -
Знаш ли кака јој је ручица ( Шв. 20 ) . Далеко је од ма
каког осећања ( Шв. 5) . - Икака мало црња мисао ( Шв.
54) . - Ко нема никака посла ( Шв. 4) . ――- И с некаком поуз-
Даношћу ( Шв. 10) . - Којекаке досетке о Банаћанима ( Шв.
29) . Или макаку лаж ( В. 229 ) . Он је сад нашао нека-
ког кројача, који ће скројити каку комедију (Писма 531 ) .7
У одређеном тексту, наиме, облици заменица без комбиноване
морфеме *-kov- појављују се и по 50 пута, да би се они с њом
појавили 3-4 пута. Тако је, можемо рећи, за језик А. Лазаре-
―― pe-
вића, а по датом одређењу и за стандард краја XIX века
левантна црта у опозицији *-kov- : *-kь управо изразито прису-
ство ове друге, али посматрано на основи норме, тј . на врло
суптилном осцилирању граматичког мишљења, очевидно је то
и граница где прелази у следећу епоху друкчије обележена, тј.
као изразити архаизам, одн. дијалектизам . Поред облика nom.-
асс. sg. с. р. , који проф. М. Стевановић сматра амбивалентним
због његове једнакости са облицима прилога за означавање ка-
квоће : овако, тако, онако... (Савремени српскохрватски језик,
1, Београд 19702, 291 ) те тиме и најподложнијим ишчезавању,
унутар система, nom. sg. м. р . обележен је оваквим развитком
сигурно у најпотпунијем степену.
Да је то тако, може се показати , истим методом анализе
граматичког мишљења епохе и језичког стандарда епохе, на
стању у језику који је, што се односа*-kov-: *-кь тиче, обележен
сасвим друкчије, тј . обрнутим односом, или - да се изразимо
термином дијахроније - у језику који је као виши степен у
развоју дату тенденцију остварио . Тако, књижевнојезички стан-
дард ХХ века несумњиво чини језик и стил нобеловца Ива Ан-
дрића, са читавом својом широком централнодијалекатском ос-
новом а са изванредном еластичношћу комуникативног средства
7 Примери су узимани из књиге А. К. Лазаревић. Целокупна

дела, Библиотека српских писаца, Народна Просвета ― Београд , s . a.,
стр. XLVIII + 1—537 ( скраћенице : Шв. = Швабица, Х = У добри
час хајдуци, Б. = На бунару, В. = Вертер ) .
књижевног поднебља у којем ствара и чији је стваралац. У је

зику и стилу, дакле, Ива Андрића
(а) примери придевских заменица са *-kov- као што су:
Па шта ја знам какав ће бити концерт ( Нг 273 ) . - И

какве су Циганкине чини ( Нг 106 ) . — Крда најстрашнијег
звериња, какво се само на сликама виђа ( Нг 49) . -- Какви
су тешки ( Нг 132 ) . Такав је његов положај и таква су
његова схватања ( Нг 109 ) . — Да купи такву кућу ( Нг 126 ) .
- Такво кликтање ( Нг 132) . - Такви људи ( Нг 119 ) . -
- За
овакве послове ( Нг 119 ) . — Овакве жене ( Нг 98 ) . — Оваква
велика општа страдања ( Нг 287 ) . - Иако у Травнику није
учинио никакав већи испад ( Нг 15 ) . ― Никакве наде ( Нг
87) . - Онаквог човјека ( Нг 105 ) . — Али не онакву каква је
(Hr 123 ) . Без икаквог поштовања форме ( Нг 47 ) . — Кад
којекакве терзије и казази воде ствари ( Нг 79) и други,
представљају такву масу да јој никаква статистичка обрада

при утврђивању стања није ни потребна, масу на чијем се фону
(б) примери чија је апстракција *-kь, као што је овај из

приповетке Мустафа Маџар:
-
Таког ме, зар бог створио да немам страха ( Нг 35 )
- осећају као изузетна категорија, са архаичном, одн. дијале-

катском конотацијом. И у светлости језика који, дакле, није
само материјал за правило, него је у најпотпунијем смислу кри-
теријум језичке правилности, граматичко мишљење нужно ће
осцилирати, удаљујући се или приближујући оси остварене тен-
денције зависно од тога у коликој мери узима у обзир оба своја
задатака - дескриптивни и прескриптивни. У томе, природно,
граматичко је мишљење диференцирано : удаљаваће се од по-
менуте осе онда када - у својој дескриптивној природи - бе-
лежи стање, а то значи када узима у обзир и стил појединца. На
1
9 • 2. Stanojčić, Jezik i stil Iva Andrića, Beograd 1967, 10 i d.

Примери су узимани из збирке И. Андрић, Немирна година, Са-
брана дела Књига пета, Београд 1963, стр . 1—355, која садржи 12
приповедака из свих периода пишчевог стваралаштва.
пример, граматика Брабец-Храсте-Живковића даје међу показ-

ним заменицама: овакав (оваки) , такав (таки) , онакав ( онаки) ;
међу упитним и односним какав ( каки ) ; међу неодређеним :
икакав, никакав, свакакав, штокакав, какавгод ( какав год ) , ма
какав, било какав, какав му драго, тј . дублетне облике за прве
две категорије, које су релевантне за читаво питање, а у при-
мерима само облике са комбинованом морфемом : Не буди такав.
- Сиромах човјек, изгуби онаква сина. - Каква врба, такав
клин итд.10 Иако је то колебање, због хронологије, у своме ква-
литету друкчије од оног које налазимо у Маретићевој грама-
тици, потпуном изразу граматичког мишљења одговарајуће је-
зичке етапе, и оно указује на сложеност периода у којем се две
етапе додирују.
Пратећи осцилирање граматичког мишљења у истоме сми-

слу, видећемо да и нормативна граматика језика наше епохе, тј .
граматика проф . М. Стевановића, рефлектује сложеност односа
језичког стања и језичке тенденције. За разлику од ранијих, ме-
Бутим, она разграничује ова два нивоа, па Савремени српско-
хрватски језик, дајући међу облицима придевских заменица на
првом месту следеће
- показне :
овакав, -а, -о; -и, -е, -а

такав,· -а, -о; -и, -е, -а
онакав, -а, -о; -и, -е, -а
- односно - упитне :
какав, -а, -о; -и, -е, -а

- неодређене:
некакав, -а, -∞; -и, -е, -а
- одричне :
никакав, -а, -о; -и, -е, -а

опште ( одређене) :
свакакав, -а, -о; -и, -е, -а ( и придевске заменице са од-
носно-упитним какав, -а, -о; -и, е, -а и партикулама год, ма, било,
му драго, одн. са префиксом и- ), дакле — облике са карактерис
тичном морфемом *-kov-, овима прикључује облике са *-кь, али
10
1. I. Brabec - M. Hraste - S. Živković , Gramatika hrvatskosrp-
skoga jezika, Zagreb 1965, 103-107.
им даје одговарајући стилски ранг према општекомуникативном

рангу првих. " У таквој се диференцијацији - узимајући у об-
зир и језичку праксу ( што представља нужни дескриптивни мо-
менат ) и критички схватајући граматичко мишљење ранијих
епоха - граматичко мишљење поклапа са осом остварене тен-
денције, или јој је сасвим близу, јер ( одговарајући задатку пре-
скриптивности ) тачније исказује тенденцију. Тиме, у изразима
прашке школе речено, доприноси сложеном задатку нормативне
граматике: и откривању савремене морфолошке структуре је-
зика и стабилизацији његовој , 12 тј . изградњи правилности у си-
стему чији је један од основних система управо морфологија.
Др Живојин Станојчић
" М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, I , Научна

књига - Београд 1970 , 290—292. У првом издању облици са -кь се
не дају.
" Общие принципы культуры языка, Пражский лингвистический
кружок, Москва 1967, 397, 400 401.
ТЕРМИНОЛОШКА ПРАКСИОЛОГИЈА НЕКИХ НАШИХ
СТАРИЈИХ МЕДИЦИНСКИХ ПИСАЦА
Под лошом терминолошком праксиологијом у нас подразу-

Мевам погрешан став и неисправно понашање медицинских пи-
саца у процесу стварања и устаљивања нашег стручног језика,
а посебно настојања да, независно од других писаца, пронађене
термине уведу у употребу само путем својих публикација, не
водећи, при томе, довољно рачуна о лексичкој вредности и се-
мантичкој исправности тих назива, а нарочито о ономе што је
позитивно и исправно у тој области досада већ постигнуто. Тим
путем и тим начином развој наше медицинске терминологије
залазио је врло често, чешће него што је смело да буде, на стран-
путице из којих се сада с тешком муком извлачи. Речи су, исти-
на, обиловале, али исправни и у свему погодни термини нису
увек проналажени. Оно што је у области грађе за нашу меди-
цинску терминологију остварено достојно је сваке хвале, али од
сирове и несређене грађе до исправног језика и коначне терми-
нологије пут је далек и тежак. Годинама смо затрпавани гра-
Бом, али смо споро и с муком одмицали у избору, у обради на-
зива, у њиховом устаљивању. Колебања, лутања и раздруженог
рада било је на претек. Последњих деценија напуштано је, с вре-
мена на време , и оно што је било добро, а увођено је оно што
није добро. Замењивало се добро лошим. Језик је засипан не-
прикладним речима и изразима, које су њихови аутори често
упорно и јогунасто бранили, иако нису осећали дух нашег је-
зика. И, тако, створен је један нов, излишан посао : чишћење
нашег медицинског језика од сасвим лоших назива. У одсуству
систематског и координисаног рада и дубље семантичке сту-
дије настала је прилична пометња, јер се , како рекосмо, није
Св. 1-2 Терминолошка праксикологија 111
водило довољно рачуна ни о оном што је досада створено и

прихваћено.
Не умањујући ниуколико заслугу наших првих терминоло-
шких прегалаца и лингвиста, хтео бих да укажем и на њихове
неминовне недостатке и грешке у раду. Треба јасно одвојити
рад на прибирању лексичке грађе од рада на стварању коначне
терминологије, рад на сабирању народних и народских меди-
цинских речи од оних које с разлогом стичу или су стекле
својство признатих термина. Али, не треба заборавити, један
добар скупљач медицинских речи не мора да буде, самим тим,
и добар терминолог и лексикограф. Од сирове речи до обрађе-
ног термина толико је колико је од сирове потке до готове тка-
нине. Терминолошка праксиологија наших старијих медицин-
ских писаца односи се углавном на њихово превремено и не-
довољно образложено опредељење за један или други назив,
увођењем тих термина у њихова властита дела и списе, с уве-
рењем да је за прибављање права грађанства и приоритета тих
речи довољно њихово увођење у употребу простим путем „пу-
штања у промет". Тај део активности наших старијих медицин-
ских терминолога неминовно треба подврћи строгој и објектив-
ној критици, пошто је изградња наше коначне медицинске тер-
минологије за дуго времена била због тога укочена, подложна
неоправданом колебању и великом застоју. Највећи грех су
учинили они који су већ давно одомаћеним медицинским тер-
Минима неодговорно давали друга знаечња или их неоправдано
замењивали неподесним терминима. На тај начин они су, не-
миновно, прекидали путању потребног континуитета у природ-
ном развоју нашег медицинског језика.
Ради процене валидности неких термина пред нама се на-
лазе, поред речника сирове терминолошке грађе, и објављена
дела истих аутора, у којима се они опредељују, с мање или
више среће, за један од постојећих термина.
За vertebra у српској медицинској номенклатури постоји
назив пршљен, а у хрватској краљежак. Међутим, то није сме-
тало Арамбашину да у једној својој књизи за пршљен каже
оченаш: слабобочни оченаши за слабинске пршљенове. Нико
1
„
Људско тијело и његово здравље", 1927.
није мислио да ће неко ставити у питање и израз мишић ( за

musculus ) . Па ипак исти аутор у истој књизи стално о миши-
ћима говори као о гуштерима ( нпр. кукуљасти гуштери) , али,
уз то, стварајући још већу забуну, он гуштерима назива још и
дифтерију гркљана ( croup ) . За тетиву ( жилу) Арамбашин у
текст своје књиге уводи чудан израз натегача, па је за њега
пречага (дијафрагма) гуштернонатегачни пријебој ( ! ) . Бедре-
њачом готово сви називају os ileum ( део карличне кости ) , док
исти аутор тим именом означује целу карличну кост, коју, по
нему,,,састављају 3 кости срасле међу собом: горњи, главни
дио је слатка кост (цријевница ) , отрага шупља кост ( сједњача ) ,
а сприједа горњи и доњи прази ( стидница ) 2". А да би забуна
била још већа Машек3 бедрењачом назива femur, који Арам-
башин зове чоланом. Према томе, у српскохрватској термино-
логија назив бедерњача носе : горњи део карличне кости ( os
ileum) , цела карлична кост ( os coxae ) и бутна кост (ferues ). У
нашем медицинском језику гркљаном се назива larynx. Међу-
тим, гркљан је за Миловановића ждрело ( pharynx), а за Ма-
шека и Арамбашина душник. Према томе, речју гркљан у срп-
скохрватској терминологији означавају ce larynx, pharynx и
tradea. За ovarium је готово свугде усвојена реч јајник или јај-
њак, па ипак је за Миловановића јајник јајовод ( tuba uterina) ,
док он ( ! ) јајник назива јајиштем, коме Пешић даје име јај-
ница, а Арамбашин ( чак) сјемењача, назив који у себи носи
очигледне елементе мушке полне жлезде. Слично је и са срп-
ским називом за ту жлезду ( testis ) . Потписати тај орган нази-
ва семеник, док Миловановић семеником назива ductus deferens
(по нама семевод ) , а testis назива семениште, мада именице
с наставком -иште означавају место где се нешто дешава, а
никако семенотворни орган . За anus данас је усвојена наша реч
чмар, али Машек тим именом назива colon ( „ узлазни, силазни
и попречни чмар" ) . Сасвим чудно звучи кад се за новорођенче
нормално обложено сирастим мазом (vernix caseosa ) каже
плесниво дете (Арамбашин ) .
Знатан удео у стварању оваквог хаотичног стања у нашој
медицинској терминологији имали су и претерани језички чи-
2 Израз који је у нас усвојен за vulva.

3
„Мала анатомија и физиологија", 1921 .
Св. 1-2 Терминолошка праксикологија 113
стунци, који су сваки латински назив хтели пошто-пото да пре-

веду на наш језик. Тако је дошло, сасвим разумљиво, до усва-
јања лоше одабраних речи, па чак и до наказних кованица.
Тако, Миловановић назива thymus виљушкача (за коју Арам-
башин налази провинцијализам кркомеце), а простату кесте-
њача. За Арамбашина je prosector стрводер (замислите како би
звучала титула „стрводер главне болнице"! ) , a chorioidea крво-
жиљњача. Пешић преводи acromegalia речима штркавост или
изђикалост, што је вишеструко нетачно. Машек назива talus
глежњевац, a os spheroidale загвоздача. Ево, шта од еуфоније
бива кад се, на пример, за придев calcaneocboideus предлаже
рогобатни придев петничко-коцкачни, за calcaneonavicularis пет-
нично-чуначни, за ligamentum pisouncinatum пасуљачно-канцач-
на веза, за ligamentum stytomaxillare шиљачно-вилична веза, за
ligamentum naviculocuneiforme чуначно-клиначна веза, за ple-
xus anserinus гушчо-ногасти сплет, за anoda позитивна струјо-
водница, за d. parofideus пропуст пљувне ( ! ) жлезде, за моле-
кул трошкица, за неуробласте живчороднице итд. М. Борић,
опет уводи реч особац за дете заутробан за intrauterinus, за-
крпа ( ! ) ! за калем, цвећка за ефлоресценција, труљак за spha-
celus, суварак за lambeau épidermique.
Ма колико се борили да нађемо народну реч и да изгра-
димо националну медицинску терминологију, треба сачувати
смисао за меру. Зар је заиста потребно сваки латински термин
превести на наш језик? Зар ће некоме бити лакше ако за thymus
каже виљушкача ( Миловановић ) или упрсница ( Немичић) или
кркомеце (Арамбашаин)или једњаци ( Перичић ) ? Зар назив
простата треба по сваку цену превести, па се налазе ови из-
рази: кестењача ( Миловановић) , корењача (Пешић ) , предстој-
ница (Дежман, Перичић ) ? Тражи се назив и за појам о коме
народ нема никакву представу. Само се тако може разумети
што Арамбашин за епител налази реч соврња, а Машек тјеница.
Из истога разлога се не оставља непреведен ни назив панкреас,
те му дају име трбушна слиновница ( Машек ) , трбушна слина-
вица (Дежман ) , царево месо или царевица ( Арамбашин ) , гу-
штерача ( Панчић ) . Сперматозоид Арамбашин преводи речју се-
мена живиница, мада наводи и моју кованицу семеглавац, док
га В. Станојевић зове детеродна клица, Пешић семичица, а В.

Симић семена клица. Миловановић предлаже за имерзију тер-

мин умакање. У нас се већ усталио израз навала крви за hyper-
паетіа, па је зато излишно за тај појам предлагати реч при-
струна. Неразумљиво је зашто је за cvagulum, уместо згрушак
или угрушак, подеснији термин грудвица ( Миловановић ) . Уме-
сто већ давно уведених назива за radius и ulna није на своме
месту предлагати непогодне речи кратки цијепац и дуги ције-
пац (Арамбашин ) .
Кад сам први пут чуо да се femur у нашем језику назива

бутњача (бутна кост ) нисам могао замислити да ће тој кости
Арамбашин дати име чолан, а Машек бедрењача. Назив јајовод
за tuba uterina мислим да је добро нађен па никако не разу-
мем потребу да се замени речју јајник ( Миловановић ) , јајцевод
( Ненадовић) , вадица ( Пешић ) . А шта тек да речемо о предлогу
Арамбашина да се мозак зове мождани (за Лобмајера чак
можђани ), corium фон, рамењача ( humerus ) свирала, глежањ
чичак ( „зглоб у чичкама " ) , петна кост тростолина, хипоте-
нар мезимачни узвис, сфинктер смрсак ( „смрсак од прохода"
анални сфинктер ) , паратиреоидна жлезда заберикатна жлезда,
и још пуно у истом смислу и у сличној произвољности.
Мислим да је било и умесно, и потребно што сам се украт-
ко, верујем објективно, осврнуо на лошу праксиологију неких
наших старијих медицинских писаца. Они су нам, истина, от-
крили велико лексичко богатство народског језика, али су, и
нехотично, пут до правих израза засули неподесним, које сада,
у ери коначног утврђивања наше медицинске терминологије,
треба уклањати и замењивати језички исправним и семантички
тачним, посао, који се могао великим делом избећи правовре-
меном добром организацијом и тачно усмереним циљевима.
Проф. др Александар Б. Костић

О НЕКИМ СЛУЧАЈЕВИМА РЕФЛЕКСИВНОСТИ ГЛАГОЛА
У СРПСКОХРВАТСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ
Овом раду је циљ да се на једном мјесту скупи више при-

мјера (и више типова примјера ) једнаких значења или подзна-
чења извјесних глагола, који се могу јавити у повратном, као и
у неповратном облику. Ови глаголи иначе, кад се узму у свом
пуном семантичком опсегу а не у овим свјесно одабраним се-
мантичким одсјецима, могу припадати различитим категорија-
ма, како по моменту активности, медијалности и пасивности,
тако и по моменту прелазности одн. непрелазности.
Појава о којој ће се овдје говорити запажа се у глаголима

као бјеласати и бјеласати се, блистати и блистати се, бринути
и бринути се, задоцнити и задоцнити се, грбавити и грабавити
се, димити и димити се, захвалити и захвалити се, разговарати
и разговарати се, селити и селити се, шетати и шетати се итд.
При томе се мора јасно истаћи да се за парњаштво о којем ће
Даље бити ријечи узимају само иста семантичка поља, нпр. ,
у грбавити и грбавити се, разговарати и разговарати се и сл.,
без обзира на то што грбавити поред овог ( медијалног ) семан-
тичког поља има и ( активно, прелазно ) значење чинити другога
грбавим, или без обзира на то што разговарати поред реципроч-
ног значења на које се овдје једино указује може значити и
прелазно разгаљивати, забављати некога разговором и сл.
Већ и из реченог произилази да се о таквим случајевима
сасвим оправдано говори, при проучавању рефлексивних гла-
гола, на разним мјестима. У књизи проф . М. Стевановића Савре-
мени српскохрватски језик II -- Синтакса, Бгд
1969, у поглављу о глаголском роду и сродним питањима, споми-
8*
њу се, нпр. , глаголи шетати се, одмаћи се ( који у датим значењи-

ма могу стајати и без се) — у пододјељку о правим повратним,
активним глаголима ( стр . 536—537 ) , разговарати и разговрати се,
-
причати и дијал. причати се у пододјељку о узајамно — поврат-
ним, активним глаголима ( стр . 539 ) , батргати и батргати се, ко-
порнути и копорнути се у пододјељку о неправим повратним,
још увијек активним глаголима ( стр . 541 ) , блистати и блистати
се, сијати и сијати се, димити и димити се у пододјељку о медијал-
ним повратним глаголима ( стр . 545 ) . Овакву расподјелу изискује
чисто граматичко излагање. А окупљање ових разноврсних прим-
јера у јединствену проблематику, омогућено нешто друкчијим,
више лексичко-семантичким а мање граматичким приступом,
доводи, међутим, до неких занимљивих закључака, којима се
у исто вријеме могу проширити и поткријепити и други, већ
раније изношени закључци.
Прије него што се пређе на примјере морају се учинити
неке ограде, ради објашњења.
Прво, у примјерима у којима и постоји једнакост глагол-
ских значења са се и без се - ипак се каткада јављају нејед-
наки рекцијски додаци, и зато у обзир долазе само они при-
мјери гдје је и та једнакост сачувана; неће се наводити случа-
јеви у којима глагол има двојаку рекцију и поред очигледне
истовјетности семантике, рецимо :
Њезина је снага у иронији и сарказму, којим се каткад из-
невјерује тој својој дужности ( Лисичар М. , Виенац 1903. г. , 487 )
према:
изневјерује ту своју дужност.
Акузативска рекција у другом примјеру претворила је гла-
гол у прави прелазни . Наравно , друга је ствар ако су реченице
с тим глаголима тако срочене да постојећа реакција не долази
у објема реченицама до изражаја, до оформљења, тј . да исте
подежне допуне нису сваки пут исказане- - то још не оз-
начава разлику.
Друго, у овом раду се наводе само примјери оних глагол-
ских значења која улазе у оквире књижевног стандарда. При
томе треба напоменути да би се њихов број , кад би се они си-
стематски сакупили што овдје није био задатак -- веома пове-
Св. 1-2 О неким случајевима рефлексивности глагола 117
ћао узимањем разних дијалекатских случајева : споменути гла-

гол причати се већ је то потврдио.
Најприје ће се показати примјери када глаголи или ужа

глаголска значења овога типа с повратном речцом се и без ње
значе сасвим исто.
На врелом јулском сунцу блистаху се оклопи ( Вукићевић М. ,

Историја српског народа у слици и речи, Бгд 1912. г. , 162) . На
њему се блистају реденици ( Чолаковић Р. , Записи из Ослободи-
лачког рата І , Сарајево 1946. г. , 19 ) . Фигуративно: Нека се човек
блиста свима заносним својствима ... осуђен [ је ] , ако се за њ
може рећи : „Нема ни мало карактера" ( Поповић С., Просв. глас-
ник ХІІ, Бгд 1892. г., прилог уз бр . 3, 1 ) .
према:
Блиста росно по ливади цвеће ( Змај Јовановић Ј., Збирка ри-

јечи у САНУ) . Дугмета на модром капуту ... блистају ( Мажура-
нић Ф. , Од зоре до мрака, Згб 1927. г. , 8 ) . Фигуративно : У мојој
само души живо блиста. На она доба златна успомена ( Беговић
М. , Изабране пјесме, Згб 1925. г. , 9 ) . (Често су извођени ] излети
... са учитељицама ... њиховим звонким смехом и речима где
је блистало јужно или кајкавско наречје (Ћосић Б., Покошено
поље, Бгд 1947. г. , 117) .
При употреби овог глагола можда се може учинити као да

речца се говори о већој активности, ангажованости субјекта него
кад се глагол употреби без ње. Међутим, и у неповратном и у
повратном облику глагол блистати ( се ) највјероватније има уви-
јек исто значење: пресијавати се, јако свијетљети ( обично, пре-
ма неким свјетлосним изворима ) , као и фигуративно: имати ве-
лику предност у нечему над другим, веома се истицати.
Нема разлике у значењу ни у употреби глагола задоцнити ү
његовој повратној и неповратној форми.
Моје пословице још се не штампају ( дакле далматински пре-

нумеранти не ће се задоцнити) ( Вук Ст. Караџић, Вукова препи-
ска ІѴ, Бгд 1909. г. , 345 ) . Ако ти то не учиниш , учиниће Милица,
па ћемо се задоцнити ( Игњатовић Ј., Бураћ Бранковић, Карловци
1859. г., 64) . С ужасом спази да се задоцнио, да је давно требало
да је на коњу ( Сремац С., Путујуће друштво, Бгд 1910. г., 21 ) .
Задоцнио сам нешто ( Шеноа А. , Сабране приповијести III ,

Згб 1884. г., 286 ) . Ако си где позван у госте , немој задоцнити (Пе-
лагић В., Стварни народни учитељ... , Бгд 1903. г., 253 ) . Зашто
досад код нас нема совјетске власти? Зашто сте тако задоцнили?
( Московљевић М. , превод : Шолохов М., Узорана ледина I , Бгд
1948. г.
r.,, 172 ) .
Глаголи задоцнити и задоцнити се стоје овдје у потпуно ис-
том значењу : стићи, доћи касније, појавити се послије одређеног
времена. Могло би се само примјетити да у књижевном језику
данас повратна форма полако излази из употребе.
Ни у случају употребе глагола закашњавати закашњавати
се није могуће констатовати неку разлику, осим, можда, заста-
ријевања облика са се, као и код претходног глагола.
Болѣ [је ] рание полазити од куће, него ли се закашњавати
( Радишић В. , Ксенофонтове знаменитости преведене с Елин-
...
скога, Бгд 1853. г. , 134-135 ) . Досад си раније долазио на радњу,
а сад се закашњаваш ( Радонић Н., Збирка ријечи из Бачке у
САНУ) .
према:
Блитвар поче закашњавати у цркву ( Матавуљ С. , Бакоња фра

Брне, Бгд 1893. г. , 181 ) . Јутра [ у Алпима ] освићу хитро а вечери
закашњавају ( Дучић Ј. , Писма из Алпа, Српски књ. гласник
ХѴІІ , 53 ) . Пораните на посао, немојте закашњавати ( Хрваћанин
М. и М., Збирка ријечи из Дубице, Хрватска, у САНУ) .
И у повратном и у неповратном облику овога глагола, како

показују наведени примјери, значење је исто : појављивати се
послије одређеног, уобичајеног времена, стизати касно.
Такође и глагол разговарати у оба своја облика може пока-
зивати исто значење , што се види из примјера.
Лакше је камење уз брдо ваљати него се с лудим разговарати

( Вук Стеф . Караџић , Народне пословице, Бгд 1900. г., 202 ) . Ви
се разговарате као преко бундева, ваљда сте научили сваког да
газите (Змај Јовановић Ј., „Змај ", Пешта-Нови Сад 1865. г. , 27 ) .
Јоване брате, ти се и с књигом разговараш ( Милићевић М. Б.,
Јован Ђак , Бгд 1891. г. , 120 ) . Ја волим што си расположен и што
се умеш сам разговарати ( Веселиновић Ј . , Бранково коло VIII,
69) . Десетак година касније разговарао сам се с афричким ла-

вовима ( Мажуранић Ф. , Од зоре до мрака, Згб 1927. г., 79) .
према:
Он не умеде с децом разговарати ( Веселиновић Ј., Целокуп-
на дела IV, Српски писци, 347) . Има и држава да разговара са
мном на саму ( Нушић Б., Сабрана дела VII, Бгд 1931. г., 274) .
Почну њих двојица разговарати на дугу стазу ( Калеб Вj ., Пони-
жене улице, Згб 1950. г., 307) .
У оба облика -- и са се и без се - глагол овдје има исту
семантику: водити разговор, вршити измјену мисли помоћу ри-

јечи, конверзирати.
Споменућемо и један мало сложенији случај , који налазимо
код глагола грбавити ( се ), а који је врло илустративан.
Кашљуца и већ се у ходу помало грбави ( Јанковић М. , наве-
дено у Речнику САНУ, грбавити II 1 а: постајати грбав ) . Жив
му је татко, ради, грбави се ( Крстић А. , Речник САНУ, грба-
вити 11 2 фиг.: обављати тежак посао, ринтати) .
према:
Колико више [среброљубац ] стари и грбави, толико више за
новци гине и пропада (Доситеј Обрадовић , Речник САНУ, грба-
вити 11 - значење као у првом горе наведеном примјеру) . Цео
живот је провео грбавећи за своју породицу ( Гортан Д. , Речник
САНУ, грбавити I 3 - значење као у другом горе наведеном при-
мјеру) .
Намјерно су узети примјери заједно с њиховим стручним
тумачењима. Одабране су нијансе значења у повратном и непо-
вратном облику овога глагола које Речник САНУ дефинише као
једнаке. Поред њих постоје и друкчија подзначења и на једној
и на другој страни, која нису једнака те се и тумаче у рјечнику
посебно, а од којих је једно врло блиско првом од два напријед
наведена. Примјер:
Иди, ћери, право не грбави се ( Збирка ријечи из Сврљига,
грбавити 11 1 6: гурити се, савијати се ) .
За ову нијансу ― Дакле, за гурити се у резултату сопствених
покрета, а не постајати грбав под теретом година - сигурно се
неће употријебити варијанта без се.
Сљедећа група примјера показује - што је сад нарочито ин-
тересантно - случајеве гдје се осјећају извјесне скривене разли-
ке у иначе практично једнаком или скоро једнаком глаголском

значењу. Њиховом ближом анализом може се доћи до закључка
да се при уобличењу са речцом се ипак јаче наглашава да су спољ-
ни чиниоци изазвали стање које се њима означава, да су га они,
можда, наметнули субјекту који га трпи, иако се то тако схва-
Кено никако не би могло сматрати пасивом, како то истиче
проф. М. Стевановић, „већ ни због тога што је глагол у облику
без се непрелазан .
Ако бисмо, дакле, упоредили примјере : Мач се сија и Сунце
сија, језичко осјећање вјероватно не би допустило употребу се
уз глагол у другом примјеру, јер ту рјечца се у неку руку служи
као средство за неутрализацију активности, за појачано изража-
вање неактивности у односу на спољашњи свијет : мач се сија
зато што рефлектује туђе зраке, а Сунце сија зато што само иси-
јава свјетлост. У оваквом размјештају уобличења са се и без се,
по критеријуму мање или веће активисаности субјекта, наслућује
се блискост проблема правог пасива, који се, као што знамо,
гради са се. Овакви танани семантички преливи ( овдје, дакле,
без задирања у област правог пасива ) могу се осјетити и код
глагола бјеласати и бјеласати се, свјетлуцати и свјетлуцати се,
тј . код већине оних који на неки начин казују неку врсту одби-
јања свјетлости или његовог стварања уопште, али и код других.
На примјер, код бјеласати ( ce ) :
Кроз гране старовјеке липе бјеласа се мала црквица (Куми-
чић Е., Зачуђени сватови, Згб 1910. г. , 109 ) . Кроз младу се зелен
бјеласале трешње (Домјанић Д. , Пјесме, Згб 1917. г. , 87 ) . Тек се
на истоку небо почело по мало беласати (Сретеновић М., Девој-
чин гроб, Бгд 1927. г. , 55 ) . Фигуративно : Као Марина бела кућица
под широким дудом на месечини, тако се у песми беласају лепе
и живописне појединости ( Поповић Б., Српски књ. гласник IV,
152).
према:
Пред мојим очима пукла у недоглед дивна долина ...
. проша-
рана ... живописним селима, њивама и ливадама, кроз које бе-
• Проблеми глаголског рада и повратни глаголи у српскохрват-

ском језику, Јужнословенски филолог XXV, 20. Поводом патити и
патити се аутор овдје истиче моменат наметања тешког стања од
стране спољних чинилаца код облика са се.
ласа Морава ( Брзак Д., Бранково коло 1898. г., 34) . Духао је ош-
тар западњак носећи косе пахуљице снијега, а цијело двориште
и врт бјеласали у новом руху ( Шимуновић Д. , Посмртне новеле,
Згб, непозн. год. изд., 10) . Преко планине пут ... гори, бјеласа,
тиња ( Боновић Ј., Горски токови, Бгд 1947. г. , 95) .
Код прве групе примјера значење је : мјестимично и повре-
мено се бијељети, пробијати се бјелином. Код друге групе глагол
стоји у суштини у истом значењу, само што је тим обликом ма-
ње изражен фактор мјестимичности и повремености, као да бје-
ласање припада субјектима по природи, стално и увијек видно.
Према томе, и поред скоро једнаке семантике и у једној и у дру-
гој форми, у овим случајевима је рјечца се донекле средство за
изражавање нијансе несвојствености субјекту глаголског стања,
пригодности такве појаве, њене наметнутости посматрачу у од-
ређеној прилици.
Узећемо и неке глаголе друкчијих типова.
И код глагола бринути ―- бринути се могуће је у извјесним
случајевима констатовати сличну малу разлику у значењима.
Ој дјевојско, бриго материна! / Све се бринеш, удати се нећеш
( Вук. Стеф . Караџић, Народне пјесме, Беч 1841, г. , 636)
према:
У Бечу су почели да брину о намерама руске владе у погле-
ду Турске ( Јакшић Г., Европа и васкрс Србије, Бгд 1927. г., 7) .
Бринуо је како ће очувати свој новац, којег је имао у изобиљу
( Мијатовић Ст ., Занати и еснафи у Расини, Српски етногр . збор-
ник ХLІІ, 261) .
У повратном облику овог глагола, а то показују наведени
примјери, значење је: осјећати, мимо своје воље, бригу, забри-
нутост, зебњу; у неповратном облику ―― водити о некоме бригу,
старати се за некога. Види се да код облика без се субјекат испо-
љава већу активност, док код облика са се трпи једно стање без
сопствене акције.
Кроз обраду глагола димити (се ) у Речнику САНУ може се
пропратити танана али добро уочена испреплетеност једнаких и
неједнаких значењских огранака, у облицима са се и без њега.
Нека значења овог глагола идентична су у оба оформљења. Овдје
показујемо примјере неједнакости , који су истакнути и у рјеч-
нику.
И тамо, гдје се водопади диме, / Љубићу тебе својим срцем

здравим ( Шантић А. , Целокупна дела II , Српски писци, 229 ) . Из-
гажена трава и села се диме ( Пандуровић С. , Стихови, Нови Сад
1921. г., 113) . Била је једна стаја ... а иза стаје ђубриште, које
се као језеро топло димило на сунцу ( Батушић Сл., Пејзажи и
ведуте, згб 1959. г. , 14)
према:
Гле, већ дими пароброд ( Пуцић М., Пјесме, Карловац 1862.
г. , 18 ) . Димњаци још не диме ( Виловић Б. , Звоно је оплакало
дјевицу, Згб 1938. г. , 27 ) . У луци су димила два-три мања паро-
брода ( Десница Вл., Прољеће у Бадровцу, Бгд. 1955. г. , 191 ) .
Глагол димити у повратној форми казује : испуштати из себе
дим или нешто што личи на дим, одавати испарење које се види
--
о ономе што непотпуно сагорјева, што испарава, без икакве
активности било како везане за субјекат , само усљед неког хе-
мијског или физичког процеса; у неповратној форми: избаци-
вати, производити дим - о димњаку, машини у којој се врши
сагоријевање, са извјесним призвуком значења које указује на
пролажење дима кроз ограничен, узан простор, тобоже с неком
нијансом акције , напора .
И глагол селити (се ) показује тенденцију разлике у својој
семантици , нпр .:
Ко се често сели и жени, мучно ће сермије запатити ( Вук

Стеф. Караџић, Народне пословице, Бгд 1900. г., 190) . Морају
стално да се селе из једног мјеста у друго ( разговорно ) .
према:
Ако се ти и сутра замериш као мени данас онда сели!
( Весеслиновић Ј., Библиотека срп. писаца IX , 373 ) . Чули [ Масли-
ничани ] како из других мјеста селе преко мора у земље гдје [је ]
чељади још мало ( Шимуновић Д., Посмртне новеле, Згб, 22 ) .
Глагол селити у повратном облику казује : пресељавати се,
обично у више наврата или без сопствене воље, налазити се у
стању промјене боравишта; у неповратном : вршити одређено
пресељење, прелазак с једног мјеста на друго.
Понеке или уопште све ове дефиниције казане на овај на-
чин и овим ријечима донекле су прејаке и речена нијанса разлике
код њих, у ствари, није толико велика колико може изгледати

по овим дефиницијама; али оне указују у коме се правцу креће
разликовање између облика са се и без се. Ова питања спадају
у суптилније језичке појаве, па је понекоме од њих право мјесто
-
у стилистици више него у граматици. Затим, не значи да сви
писци имају једнако језичко осјећање у вези с овим разликама,
и можда га немају увијек у овдје изложеном смислу. То још
увијек не значи да показане тенденције не постоје.
Из свега овога може се извести неколико закључака.
Прво, чињеница да нису ријетки случајеви истог глаголског

рода и у суштини истог значења у неповратној и у повратној
форми истог глагола - доказ је да повратна речца се није у на-
веденим случајевима лексичко-семантички знак².
Друго, различити дијалекти развијају, како је већ било спо-
менуто, различите односе у овоме правцу³, а исто тако српско-
хрватски језик показује друкчије стање у поређењу с другим
словенским језицима, што је опет једна „дијалекатска” разлика,
посматрана на свеукупном словенском земљишту. На примјер,
у руском језику је знатно мања могућност употребе истог гла-
гола са се и без се у једнаком значењу. То свакако значи да је
наш језик обогатио своје фондове једном новом изражајном мо-
гућношћу.
Треће, пошто језик не трпи праве синониме, очигледно је да
ће се у овом случају ићи ка све видљивијој диференцијацији,
највјероватније у показаном смислу. Из говорног језика, нпр . , те-
левизијских коментатора, као и из језика дневне штампе, могло
се, рецимо, примијетити да се глагол клизати употребљава без
се у вези с умјетничким вјежбама клизача ( ,,Француз Ги Пера
је те вечери одлично клизао" ) , а познато је да се тај глагол нор-
мално са се употребљава у значењу клизања без много улагања
сопствене снаге или иницијативе.
2
• Овдје није био задатак да се улази у морфолошко објашњење
ове рјечце. Интересантна су излагања проф. М. Стевановић у Син-
такси, нав. дјело, стр. 540—543, о поријелку, морфолошком и семан-
тичком, ріечце се (дативско, аблативно, инструментално и др. ) .
• А. Зима у студији: Њекоје, већином синтактичке разлике изме-
Бу чакавштине, кајкавштине и штокавштине, Згб. 1887. г. , стр. 143-
170, наводи примјере нашег типа за истицање разлика између три ос-
новна дијалекта српскохрватског језика.
Оваква диференцијација, која је овдје намјерно илустрована

помоћу глагола различитих категорија ( бјеласати (се ) је меди-
јални глагол, селити (се) је прави повратни глагол, активан, кли-
зати (се) неправи повратни, активан ) , потврђује оно што је већ
- нпр., о патити
и раније казано о неким глаголским ријечима
се у студији проф. М. Стевановића , на цитираном мјесту. Истра-
-
живања се могу вршити и у вези с још многим глаголима
кренути (се ) , мислити ( се ) , испаравати ( се ) , одлучити ( се ) , сра-
сти ( се ) , скитати ( се ) , климати (се ) , шетати ( се) , макнути ( се ),
кренути (се) , расцвјетати ( се ) , захвалити (се ) и др. , и без дубље
анализе не може се никако рећи унапријед — до чега ће она до-
вести.
Али се ипак на крају поставља питање : да ли се већ може

извући и четврти закључак - да ће глаголска значења која су
била наведена као засада идентична у уобличењу са се и без се
поћи овим истим путем и разједначити своју семантику, или ће
се једна од њихових двију форми почети губити из језика, као
што се такође могло видјети из неких примјера.
Обрен Илић
ЈЕЗИЧКЕ ПОУКЕ
1. Краве остареле. - Један београдски дневни лист донео је

чланак са исписаним насловом. У томе се чланку објашњава уз-
рок несташице млека. И писац га налази у чињеници коју је кон-
статовао самим насловом свога чланка. Кратко-јасно, по мишље-
ну тога писца, млека нема у довољним количинама зато што су
краве остареле. И ми писцу можемо веровати. Али смо не-
задовољни оним што тамо пише. Незадовољни смо, пре свега, и
изнад свега што овде налазимо, --- чињеницом што нема довољно
млека. Али ми ту не можемо помоћи. Незадовољни смо, даље, и
начином писања и изговарања глаголског облика у наслову члан-
ка и у заглављу наше поуке. А ту већ можемо помоћи, па тога
ради и дајемо ову поуку. И на почетку ње скрећемо пажњу да
се један број медијалних глагола с придевом у општем делу, тј .
таквих глагола који значе стање, изводи наставком -ети ( у ије
кавском изговору наставком -јети) : полудети ( одн. полудјети) ,
нпр., ослепети ( ослепјети) , опустети ( опустјети) , отупети ( отуп-
јети) , оживети (оживјети) итд. Други такви глаголи, такви ми-
слимо по општем делу и по значењу, а некада раније и по на-
чину творбе, сада имају претежно друкчији завршетак инфини-
тивне основе, имају, наиме, и место е, као примери : оздравити,
сслабити, омршавити, закржљавити, оглупавити и др . А с њима
свакако иде и глагол оздравити.
И ови су други, напоменусмо, некада раније као први, имали
завршетак е одн. у ијекавском изговору -је ) . Отуда се облици-
радног придева употребљеног у функцији правих придева упо-
требљавају искључиво с тим наставцима ( о томе се опширније
говори у књ. I Савременог српскохрватског језика М. Стевано-
вића, на стр . 582, II издања где налазимо и примере с омршаве-
лим новчаником, остарелим у раду, остарелим паорима и др.) .

У новије пак време - у глаголској служби разуме се, и у екав-
ском и у ијекавском, глаголи из последње групе, међу њима и
глагол остарити, како се у сад наведеној књизи о савременом
језику говори, каже ,,нарочито најновији писци те исте меди-
јалне глаголе употребљавају с наставком и у основи инфинити-
ва", па се за то наводе примери : ослабио је ( из В. Петровића) ,
оћоравила сам ( из И. Секулић ) , оздравио је ( из Б. Чиплића ) ,
оглупила је ( из М. Крлеже ) , била је ослабила ( из И. Андрића ) ,
ослабио и остарио ( из М. Јанковића ) , остарила је и смежурала сг
(из Ч. Миндеровића) итд. Очевидно би боље било да и у наслову
чланка о којем је на почетку било речи стоји : Краве остариле.
2. Има оболења, али то још није епидемија. Ту скоро смо

преко телевизије чули изјаву одговорног здравственог радника,
управо лекара, који је дао свакако утешну изјаву да појаве грипа
у нашем граду немају размере епидемије . И то је оно што је не-
•
сумњиво важно. Али је горња изјава још нечим привукла нашу
пажњу. Чули смо у њој реч оболење, у облику са сугласником л
у коренском њеном делу. Истина ту реч, а и друге њој сличне,
врло често чујемо у нашој средини где се говори екавски са из-
говором гласа л место којег би требало изговарати (па и писати
наравно ) сугласник љ, као што се изговара у именицама хваље-
ње, паљење, жаљење, каљење и сл., мада то није у свему исти
случај . У ових последњих имамо фонетским путем извршен про-
цес јотовања у облицима трпног придева и у глаголских именица
истог основног дела. У напред датом случају, према глаголској
именици немамо трпног придева јер је то непрелазан глагол. А
када су у питању такви глаголи, тј . непрелазни глаголи који, као
такви, немају трпног придева у глаголским именицама сугласник
се не јотује на крају општег дела њихова (примери: седење и
летење) . Ипак и тада од већег броја таквих глагола као што су
цвилети, милети, трулити и др . су непрелазни и без трпног при-
дева глаголске именице су с јотованим сугласником испред
наставка, па се говори ( а како се говори тако се и пише ) : цви-
љење, миљење, труљење. А као у овим случајевима, тако и пре-
ма оболети глаголску именицу треба употребљавати, изгова-
рати и писати, у облику обољење.
Св. 1-2 Језичке поүке 127
3. Каје се за то. - У овој реченици предлогом за и обликом

акузатива показне заменице то казује се узрок кајања. А доста је
необична ова предлошко падежна веза у функцији означавања
узрока, иако је срећемо и код извесних и познатијих, али не код
најновијих писаца (в. у књизи Савремени српскохрватски језик
11 од М. Стевановића, стр . 415 ) . И може се рећи да је застарела.
Она је, наиме, некада била у широј употреби. Али је све више
нестаје, тако да је многи у нашој средини осећају као неисправ-
ну штавише. А сви би свакако место ње радије употребили пред-
лог због с обликом генитива, па је и овде несумњиво боље било
казати Каје се због тога.
4. О конгресу дала су можда понајтачнију оцену два истак-
нута војвођанска јавна радника, Васа Стајић и Милан Ћурчин,
независни интелектуалци са левог крила грађанске демократије,
која су присуствовала конгресу, али нису говорили на
њему. - У исписаној сложеној реченици истакнута је односна
заменица који и глаголски придев присуствовала у функцији ње-
ног предиката. И сасвим је природно што се та два облика, облик
субјекта и облик предиката, слажу. Али се поставља питање от-
куда облик која иако се та заменица односи на два мушка ли-
ца, тј. на два истакнута војвођанска јавна радника. Када би она
долазила непосредно иза речи н које се односи, све би било у
најбољем реду, ништа онда не би било необично, нити би ишта
задржавало пажњу читалаца. Мада би исто толико обична била
та заменица и у облику који. Али будући да управна реч, одно-
сно синтагма, и заменица која у овоме тексту стоје на прилич-
ном одстојању, растављене, како видимо, пуним именима (и пре-
зименима ) та два војвођанска јавна радника, и не само њихо-
вим именима већ и доста развијеном синтагмом у функцији њи-
хове апозитивне одредбе, дакако у облику номинатива м. рода,
нама би околност наметнула употребу односне заменице у
истом облику, а не у облику који захтева број два. И овде се
који (која, које) на почетку односне реченице, исто тако као и
кад се односи на заједничке именице. м. рода са завршетком а
(о томе се може видети у великој Граматици и стилистици Т.
Маретића на стр. 369 ІІ-
ог издања ове књиге и у Савременом
српскохрватском језику II М. Стевановића стр . 128/129 ) , - сла-
же обликом с управном речју, а када се налази даље од ње,
онда преовлађује слагање по значењу, па бисмо очекивали да и

овде стоји ... независни интелектуалци са левог крила грађанске
демократије, који су присуствовали конгресу, али нису
говорили на њему. Ово тим пре што би овај облик односне за-
менице био на своме месту и да долази непосредно иза управне
речи која допушта и слагање по облику, какво је, у овоме слу-
чају, на већем одстојању једино допуштено.
5. И једна и друга група су заборавили. - И овде опет има-

Мо неисправност конгруенције која се огледа у употреби преди-
ката у облику мушког место ж, рода множине. До те неисправ-
ности није дошло због недостатка осећања правилности језика,
већ услед одсуства брижљивости -- једноставно зато што је пи-
сац имао у свести две групе мушких особа, па му се, имајући
тако као субјекат на уму појам више особа м. рода, једноставно
наметнуо облик предиката тога рода. И он више није погледао
у свој текст. Да је то урадио, свакако би му пала у очи грешка
коју је направио. А било је, и има две могућности да се горњој
реченици да исправан облик. Прва, да се узме на знање да је
- реч о двема групама, да у субјекту, дакле, имамо два појма, од
којих је први прва група, а други — друга група, па
да се, према томе предикату субјекта од два појма, оба жен-
скога рода, да облик множине такође женског рода, и да се ка-
же: И једна и друга група с у заборавиле. Друга могућност,
опет правилног слагања,, у томе је што се, полазећи од облика,
предикат могао сложити само са именом једног појма субјек-
-
това. А пошто тај облик , ма који, први или други, узели — стоји
у облику једнине и предикат је, наравно, могао доћи у томе об-
― И једна
лику, и могло се, такође сасвим правилно, написати
и друга група је заборавила.
Да се у језику избегну грешке сличног карактера неопходно
је сваки написани текст брижљиво прегледати.
X.
6. Златарево и златарско злато. Прочитах у новинама да

је завршено снимање документарног филма о лепотама горе Зла-
тара и околине.
Св. 1-2 Језичке поуке 129
Филм је назван „Златарево злато".

Мислим да је требало рећи : Златарско злато или Злато 3ла-
тара, а не „Златарево злато", с двају разлога : а ) да се не би по-
мислило на Шеноин роман „Златарево злато” и б) посесивни
придев од земљописних имена у нашем језику обичнији је с на-
ставком -ски него с -ов /-ев ( ретко се говори : Београдов, Злати-
боров, Крушевчев, Нишев, Охридов, Сремов , Хваров, Церов, Шти-
пов итд., већ : београдски, златиборски, крушевачки, нишки,
охридски, сремски, хварски, герски, штипски, или ћемо употре-
бити посесивни гентиви именице : Београда, Златибора, Крушев-
ца итд.).
Снимљен је, дакле, филм „Златарско злато" или „Злато Зла-
тара".
7. Академци и академици. У приштинском Јединству бр.

47/69 , 3 један наслов гласи: „Београдски академци посетили Ко-
сово".
Затим се каже да је група београдских академика, редовних
и дописних чланова Српске академије наука, три дана боравила
на Косову.
О онда се опет, наизменце, помињу речи „академац” и „ака-
демик".
Познато је, међутим , да академац и академик немају исто
значење и да их не треба мешати, међусобно замењивати. Прво
је питомац војне академије ( а може бити и ученик друге које
академије) , а друго члан , редовни члан академије наука.
Није, дакле, исто : академац и академик; Косово, значи, нису
походили београдски академци, већ чланови Академије наука и
уметности.
8. Моро-Мора, а не - Мороа. Један текст у новинама ( в.

Политику од 7. 12. 67/1 ) почиње овако : „Прихватајући позив упу-
ћен од стране председника владе г. проф . Алдо Мороа...”
Ваљало је рећи : Прихватајући позив, упућен од председника
( не : од стране председника ) владе г. проф. Алда Мора.
У цитираном тексту, име италијанског политичара остало је
непромењено, тј . у основном облику ( номинативу) , док је пре-
зиме употребљено у генитиву посесивном, а у том падежу треба
да буду обе речи.
Генитив од: Моро биће : Мора ( а не : Мороа) , јер је акценат

на првом, а не на крајњем слогу (в. Правопис, ћирил, издање ,
т. 167/а) .
Још нешто.
У нас је актив обичнији, природнији од пасива, те би боље

било : Прихватајући позив који му је упутио председник владе
Алдо Моро, али је најбоље : Прихватајући позив председника
италијанске владе Алда Мора.
Ј. Моловић
НАШ ЈЕЗИК излази од почетка XIII књиге у пет годишњих свезака од
најмање четири шабака ; пет свезака чине једну књигу. Јула и августа часо-
йис не излази. Годишња прешилата износи 10 н. дин.; цена поједином броју
је 2 н. дин. Претплату слати Институту за српскохрватски језик Београд ,
Кнез-Михаилова 35/1, на текући рачун број 608-3-133-10. Рукописе слаши Уре-
ђивачком одбору или дру Живојину Станојчићу, секретару одбора, Инсти-
Тут за српскохрватски језик. Београд, Кнез-Михаилова 35/1.
- Рукописи се не враћају.
PL USO
"
Х
14
4
P46
Nash Jezik
Dup
НАШ ЈЕЗИК
Књига ХѴШ, св. 3
САДРЖАЈ
Стр
Страна
1 ) Олга Ристић , Однос основе и наставака -овати, -иса-
ти, -ирати глагола страног порекла 131-161 .
2) Др Живојин Станојчић, Прилог тумачењу кон-
струкција типа глад ме и сл. 162-168.
3) В. Михајловић, Диј . цабрен - постан (unfettig)
етимолошки есеј 169-170.
4) Мирослав Б. Николић, Дистрибуција облика
инстр. сингулара заменица : ја, он/оно, она, ко, што,
тај/то . 171-186.
5) Језичке поуке . 187-193.
БЕОГРАД
1970.
Штампа: Издавачка установа ,Научно дело " -- Београд, Вука Караџића 5.

НАШ ЈЕЗИК
Књига XVIII Нова серија Св . 3
ОДНОС ОСНОВЕ И НАСТАВАКА -ОВАТИ, -ИСАТИ ,

-ИРАТИ ГЛАГОЛА СТРАНОГ ПОРЕКЛА
Проширивање српскохрватског лексичког фонда речима

страног порекла не представља новину . Тако ни начин њихова
уклапања у језичке норме дотичних категорија речи . У том сми-
слу , ако је реч о глаголима стране етимологије , прилагођавање
природи нашег језика огледа се у њиховом добивању завршетака
инфинитива -ати и -овати и одговарајућих наставака за облик
презента . Али продирање страних глагола условило је појаву и
издвајање инфинитивних наставака -исати, -ирати као посебних
завршетака који се могу додавати основама различите етимоло-
гије . Свакако да је њихово укључивање у нашу глаголску систе-
му било омогућено околношћу што је у српскохрватском језику
било глагола с наставцима -исати, -ирати иако врло ретко пред-
стављају стварне наставке , већ задиру у глаголску основу (ста-
кленисати, угљенисати (се) , дјеверисати : уздисати, хвалисати се ,
потписати, сатарисати, посисаши ; лудираши се , скрозирати : пре-
бирати , надираши , обамираши , йонираши , препирати се , разасти-
раши , свирати, презирати) . Што се , пак , тиче суфикса -овати
сасвим је природно да је он у деноминативним глаголима , као у
робовати, гладовати, враговати, друговаши, умовати , кумовати ,
добио особине посебног наставка који се могао преносити и на
стране основе или целе речи . У свему до сада изложеном битно
је да су завршеци -овати, -исати, -ирати независни у односу на
1 Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик, Београд

1964, 608.
132 Наш језик Св. 3
порекло основе, како то углавном на први поглед изгледа . Тако

грчко -иса- или западноевропско , у првом реду немачко -ир-
приања и уз глаголе романског порекла , а речи преузете из грч-
ког језика не морају имати искључиво суфикс -исати (нпр . орга-
низовати поред организираши или симпатизирати поред симпати-
сати) ; аналогно томе , речи немачког порекла могу имати поред
суфикса -ираши и суфикс -овати , па и -исати (као кибицираши
поред кибицовати , нецовати, рисати, мајсторисати) . Ово већ
запажа Т. Маретић , затим А. Белић , који такође уочавају и раз-
лику између суфикса -исати и -ираши . Први налазимо у глагол-
ским речима примљеним и из турског језика , што није случај
и са другим наставком , тј . -ираши² . С друге стране , поменути
примери нецовати , мајсторисати , а додајмо још и шпацираши ,
указују на то да се неки глаголи јављају само у форми са -овати,
-исати или -ираши , док друге истоветне основе могу имати два
наставка , као организовати организирати , симпатисати сим-
йатизираши , па чак и сва три , нпр . дестиловати дестилисати
- дестилираши, неутрализовати - неутралисати - неутрализи-
рати. Овакву неуједначеност изазвале су неједнаке историјске
и културне прилике нашег источног и западног језичког подручја ,
које су условиле и нешто чешћу употребу суфикса -исати и -овати
на истоку , а суфикса -ирати на западу³ . Етимолошки а и хроно-
лошки јаснију слику, мада не на основу већег броја примера ,
пружа и С. Стаховски у својој студији о страним наставцима у
српскохрватском језику4 . Ипак, и поред студиозних разматрања
постојање само облика йуцовати , штуцовати , бојадисаши, круни-
сати , мешанисати, колабираши , фантазираши, нпр . , на целој
српскохрватској територији , као и употреба великог броја гла-
гола са наставком -ирати и у источном културном центру5 , остаје
без објашњења када је и у којим ситуацијама могућ или обавезан
* T. Maretić, Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, III

izd . , Zagreb , 1963 , 408 ; Александар Белић , Савремени српскохрватски књи-
жевни језик, II део, Наука о грађењу речи , Београд 1949, 270.
3 P. Skok, O sufiksima -isati, -rati i -ovati, Jezik IV ( 1955-1956) 2,
36-43.
Stanisław Stachowski, Przyrostki obcego pochodzenia w języku serbo-
chorwackim , Kraków 1961 , 67 — 81 ; 114 - 118.
• М. Стевеновић , ор. cit. , 609 610.
Св. 3 Однос основе и наставака -овати, -исати, -ирати 133
један од наставака карактеристичан за глаголе стране етимологије .

Стање у овом погледу не откривају лако ни исте глаголске основе
са два или сва та три суфикса истовремено , јер се „не може ство-
рити никакво одређено правило , када се мора употребити -овати,
када -ирати , а када -исати . Остаје , дакле , отворено питање по-
стоји ли нека законитост , одн . систематичност уопштавања јед-
ног наставка у једним , а другог , односно трећег у осталим случа-
јевима . Другим речима , јесу ли страни глаголи својим сталним
приливом у наш језик образовали неке системе завршетака у
зависности од гласовног склопа основе којој се додају . Има ли
језичког осећања, неке обавезности или закона који диктира овај
или онај наставак ? Одговор се може дати тек после исцрпнијег
прегледа што већег броја глагола страног порекла . У покушају
да дамо тај одговор послужили смо се инверзним Речником Јо-
сипа Матешића" , који са својом систематизованом грађом отвара
пут разматрању тенденције развитка глагола са суфиксима -овати ,
-исати , -ирати.
Упоређивање узетог материјала, као и начин даље обраде

који би пружио што прегледнију слику, упућује на следећу по-
делу : прво , на глаголе који имају само један од суфикса карак-
теристичних за глаголске речи стране етимологије ; друго , на оне
од којих се сваки може употребити са два , а ређе са сва три на-
ставка . Из низа примера нећемо изоставити ни оне са суфиксом
-овати или -исати, нпр . пройаговати, рисковати, камуфлисати,
пардонисати , који представљају некадашња настојања појединих
писаца да избегну употребу глагола на -ирати или недовољно
познавање стварног стања, односно недовољну критичност поне-
ког извора. Мада ови облици данас имају само суфикс -ираши,
њихово уношење не замућује већ устаљени систем у односу на
могућност одабирања једног од наставака . Друго , и те такве фор-
ме које нису уобичајене у говору , сасвим су оправдане у поре-
ђењу са етимологијом , значењем и гласовном структуром оних
других глаголских изведеница устаљених и са суфиксима -овати
• П. Скок, оp. cit. , 42.

7
' Josip Matešić, Rückläufiges Wörterbuch des Serbokroatischen, Wiesba-
den 1965, Lieferung 1 ; 1966, Lieferung 2; 1967 , Lieferung 3; 1967, Lieferung 4.
• М. Стевановић , ор. cit . , 610.
или -исати поред -ирати . Из тог разлога изложићемо материјал

готово у обиму како га је регистровао Речник Јосипа Матешића.
Да би се приликом навођења грађе избегло понављање јед-
ног истог наставка у вези са различитим основама , то ће се он
истаћи само у заглављу одговарајућих глагола . На тај начин биће
и визуелно приступачнији преглед основа.
І Глаголи само са суфиксом
а) -овати
абленд- , абрихт- , абфертиг- , абштех- , аг- , ајнрик- , алд- , анйас- ,

айшрајб- , айциг- , аргаш- , аузрик- , ауфдек- , ашик- , багер- , бајрам- ,
бајц- , банш- , бег- , бехандл- , бешшел- , билд- , блајх- , бленд- , бокс- ,
бремз- , брен- , брикет- , буљубаш- , вандр- , вандрок- , вараг- , венд- ,
верб- , верзифик- , габл- , гийс- , глајшалш- , дек- , демпф- , дибл- ,
динст- , дихт- , дрибл- , дрил- , друк- , ендл- , ерб- , измол- , имф- ,
иргат- , иштем- , јагла- , јашак- , јаузн- , јашик- , јодл- , још- , калу-
ђер- , камаш- , карнифл- , каутериз- , кашшиг- , кейл- , кириџ- , клейл- ,
кокс- , конак- , конзул- , контуз- , корош- , краул- , крац- , кренк- ,
кулук- , кунш- , курбл- , куш- , лајм- , лаф- , левент- , линч- , лифер- ,
лоб- , логор- , лош- , лумӣ- , мелд- , менш- , мистифик- , мишинг- , ми-
тройолиш- , мол- , мортифик- , наашик- , намол- , нафил- , нашац- ,
нец- , ниш- , нотифик- , ойциг- , оршак- , йајдл- , йајц- , йандур- , йанч- ,
йас- , йац- , йаш- , йелц- , йик- , йикник- , йимзл- , йоашик- , йох- , пре-
дик- , продик- , пролумӣ- , прошац- , прошлабек- , йудл- , йуц- , рабаџ- ,
рајц- , райл- , рауб- , рачл- , рашшим- , ремйл- , рест- , рим- , сверм- ,
сец- , спаринг- , сйел- , старш- , сшей- , страјк- , стрий- , субаш- ,
сувош- , шабор- , шимар- , ший- , труц- , шушор- , уфачл- , ушалш- ,
фајхш- , фалц- , фас- , фачл- , фергун- , ферӣуц- , фертуш- , феш- ,
филм- , филц , флерт- , флирт- , форфар- , форшиб- , форшйил- ,
Фрахт- , фремш- , фриштик- , фроцл- , хајдук- , хајц- , халш- , хандл- ,
харамбаш- , харц- , хекл- , херцег- , херцл- , хефт- , хец- , хобл- , цесар- ,
циг- , цинк- , чатр- , шац- , швајс- , швенк- , шверц- , швиндл- , шегрт- ,
шенк- , шиб- , шик- , шимл- , шлабек- , шлајф- , шлинг- , шлиф- ,
шмајхл- , шмек- , шмиргл- , шнайсл- , шодр- , шйан- , шйер- , шйех- ,
шйик- , шйин- , шпицл- , ширајц- , шйренг- , ширинт- , штанц- ,

штауб- , шшек- , шшел- , штем- , шшей- , штех- , шших- , штикл- ,
шшим- , што- , штрајф- , штрих- , штроф- , шшукл- , штуц- , шур- .
б) -исати
адвокат- , азд- , алишт- , амб- , анд- , анлај- , бадаваџ- , баилд- , бајл- ,

бакар- , балд- , басш- , баш- , башер- , беген- , белај- , бензе- , бесле- ,
бећар- , бигл- , биљ- , битир- , бозд- , бојад- , будал- , бујур- , вајд- ,
варакле- , глеђеј- , давран- , дагмала- , дајан- , далд- , дамла- , дегд- ,
дембел- , динле- , дишер- , доктор- , докун- , докунд- , дузд- , дуј- ,
думен- , дунђер- , ђавол- , ђакон- , ђеберд- , еглен- , егленд- , елвер- ,
еренд- , забигл- , замир- , зачавлај- , згруй- , измајстор- , изренд- ,
исле- , истестер- , јагла- , јенд- , кабар- , кабард- , кавен- , кавра- ,
казан- , кајд- , кајна- , калај- , калдрм- , кандер- , кайар- , кайла- ,
кариштер- , карл- , каур- , кафен- , качер- , ке- , кех- , кивер- , кид- ,
коленд- , конушт- , крд- , кркла- , крклеј- , крун- , куланд- , куршал- ,
куртар- , кушар- , лакрд- , мајстор- , ман- , махн- , меншал- , мешан- ,
мир- , мубарећле- , мукајеш- , мурле- , мухабеш- , мухурле- , набелај- ,
набојад- , награј- , надембел- , накалај- , намир- , нар- , наћефлеј- ,
наћорд- , обакар , обеген- , обелај- , обојад- , овар- , ограј- , окалај-
окайар- , окуј- , омир- , ор- , оренд- , осан- , осанд- , ошашл- , ошур- ,
отурпеј- , йандур- , йаш- , йоеглен- , йокалај- , йомир- , пребојад- ,
прекалај- , премир- , йрер- , йрешестер- , проеглен- , промухабеш- , р- ,
разрахашле- , рашћефлеј- , ренд- , ренде- , са- , савашле- , сај- , сакш- ,
саул-, сафтеле- , севд- , севдал- , сефте- , сефтеле- , сикшер- , смарла- ,
смарлај- , со- , сренде- , сулај- , сумйор- , сур- , сургун- , сургунле- ,
сушур- , суфур- , шайш- , шасла- , шелеј- , шестер- , шурпеј- , шушкал- ,
ћерд- , Кифтар- , Ћорд- , ћорла- , ћуфурле- , у- , уздур- , уј- , ујдур-,
уку- , усш- , ушле- , учур- , фајд- , хастеле- , хатер, хеглен, хелвер- ,
хиротон- , чалишт- , чат- , чатла- , чекш- , џаба- , џимр- , шасш- ,
шашир- , швалер- , шл- , шуйхелен- .
в) -ирати
абад- , абалијен- , абдуц- , абјудиц- , абјур- , аблакш- , аблоц- , абмарк- ,

абмонт- , абнег- , абол- , абрад- , абронг- , абрумӣ- , абхоресц- , авал- ,
аверт- , авив- , аг- , аглишун- , агносц- , аграв- , агрег- , ад- , адакш- ,
адвоц- , адиц- , адјудиц- , адјуст- , адмон- , адной- , адор- , адскриб- ,

адстринг- , адуш- , адуц- , ажур- , акварел- , акварелиз- , аквир- ,
акол- , аколиш- , акомпањ- , акорд- , акорӣор- , акцелер- , акций- , алег- ,
алиј- , алиш- , алтерн- , алуд- , алумен- , алун- , амебл- , амер- , амиз- ,
амнест- , ампуш- , амт- , анект- , анестез- , аним- , анонс- , аншедаш- ,
антейон- , антеций- , аншидаш- , антикиз- , антиций- , антишамбр- ,
айанаж- , айауд- , айлан- , айон- , айорт- , айостаз- , айостроф- ,
айрехенд- , айроб- , айровиз- , айроксим- , айройр- , айсент- , айсшин- ,
айсум- , айсцед- , айсцинд- , арбитр- , аренд- , арест- , ареш- , арм- ,
аронг- , аронд- , арйеђ- , архаиз- , асан- , асент- , асигн- , асикур- ,
асист- , асорт- , асоц- , аспир- , атер- , атомиз- , аугур- , аускулт- ,
аутостой- , афил- , афин- , афиц- , баз- , баланс- , бараж- , барикад- ,
башуд- , баханализ- , беатифиц- , бесеж- , биланс- , биланц- , биориз- ,
бис- , блам- , бланш- , блес- , блеф- , блинд- , блок- , бонит- , борд- ,
бос- , брин- , бриск- , брош- , брун- , букс- , бункер- , бухшшаб- , буџет- ,
буш- , валориз- , валуш- , вар- , ваш- , вегет- , векс- , вибр- , вивисец- ,
вид- , виз- , визит- , виндиц- , воал- , волонт- , волшиж- , вот- , вул-
каниз- , газ- , галант . , галой- , гард- , гарн- , гарнизон- , геб- , гемин- ,
генер- , гер- , гиљошин- , гиљош- , глаз- , глос- , гофр- , грав- , гравит- ,
град- , граду- , гран- , гранул- , грас- , гратул- , грог- , грунд- , гум- ,
густ- , гуш- , дактилоской- , даш- , дебал- , дебарк- , деблок- , дебуш- ,
девалв, деваст- , девинкул- , дегаз- , дегум- , дегуш- , дедиц- , дезактив- ,
дезангаж- , дезарм- , дезерт- , дезист- , декал- , деканш- , декаш- ,
декланш- , деклас- , декрешенд- , декрийт- , декураж- , делект- , де-
лимит- , делож- , демарк- , - демаск- , дематеријализ- , демисион- ,
демод- , демол- , денацифиц- , деном- , денонс- , денуд- , денуклеариз-
денунц- , дейосед- , дейрим- , дейровинцијализ- , деранж- , дерацион- ,
дерив- , дерог- , десигн- , деспекш- , деспер- , детериор- , дефрауд- ,
децед- , диверг- , дивид- , дизгуст- , дијагностиц- , дин- , дийлом- ,
дисгрег- , дисимул- , дисиц- , дислоц- , дисон- , дисоц- , диспенз- , ди-
стингв- , дистрибу- , дифам- , дифер- , диференц- , дифуд- , догалой- ,
доз- , доместиц- , домин- , домицил- , дош- , доц- , драг- , драй- , дрен- ,
дрес- , дрог- , дубл- , дуел- , дуйл- , дуйлиц- , евад- , евалв- , евоц- , ег-
замин- , егзерц- , егзим- , егзит- , егрен- , еквилибр- , еквийар- , екий- ,
екраз- , екс- , екскомуниц- , екскулӣ- , екскурз- , екслуд- , ексмашрикул- ,
експанд- , експатр- , експлан- , експлод- , експлор- , екстирӣ- , екс-
трад- , ексулц- , ексхеред- , ексхум- , ексцерӣ- , ексцид- , елид- ,
емаљ- , еменд- , емерит- , емигр- , емов- , енерв- , ентузијазм- , ерод- ,
еру- , ескамот- , ескив- , естим- , етабл- , етив- , ефекту- , ешоф- ,

жен- , жир- , жонгл- , забарикад- , законсӣ- , законспир-, издадут- ,
излицит- , изнијанс- , икс- , илумин- , импаст- , имплиц- , импресион- ,
имирим- , импуш- , инвент- , инвест- , инволв- , индемниз- , индигн- ,
индисион- , индиц- , индос- , инзист- , инзулш- , иниц- , ињиц- , инкарн-
инкас- , инквир- , инклин- , инкомод- , инкруст- , инов- , инсер- , инсину- ,
инсист- , инскриб- , инспиц- , инстал- , инстрад- , инсулт- , инсцен- ,
интегр-, интензив- , интермит- , интерн- , интерпол- , интерион- ,
интерпунг- , интерфолиј- , интим- , иншон- , иншу- , инунд- , инфиц- ,
инфул- , инхал- , инхиб- , ирид- , ириз- , ирит- , испар- , исфорс- , ишали-
јаниз- , ишаш- , јод- , кадуц- , кажол- , кал- , калафаш- , калк- , калм- ,
калцин- , камӣ- , канализ- , канд- , кай- , кайацит- , кайриц- , кайш- ,
караш- , карбур- , карик- , кас- , касарн- , касерн- , кастр- , каушел- ,
кауц- , каш- , квадр- , квадрийлиц- , кверул- , квирил- , квит- , кемӣ- ,
кивел- , кикс- , клас- , клиш- , коал- , ковентр- , коверш- , когносоц- , код- ,
коегзист- , коинцид- , колаб- , колацион- , колективиз- , колид- , ко-
локв- , комас- , комент- , комуниц- , комуш- , конвен- , конверз- , кон-
вој- , кондол- , конзулш- , коњиц- , консекр- , консигн- , конскриб- ,
констерн- , констринг- , конт- , контест- , контигент- , контр- ,
контравен-, контракар- , контраманд- , контрайост- , контрасигн- ,
контрибу- , конфунд- , концед- , концесион- , коойш- , координ- , кой- ,
корд- , корейеш- , корз- , кород- , корумӣ- , кост- , кош- , коч- , кошт- ,
крах- , кре- , крешенд- , крок- , куб- , куверт- , куйел- , куйл- , курз- ,
куч- , лабор- , лав- , лаг- , лаж- , лаициз- , ламӣ- , ланс- , латер- , лаш- ,
лег- , лед- , ликвид- , лимит- , лиценц- , лож- , лоц- , лукс- , луфт- ,
максим- , маник- , марин- , марк- , мармор- , мас- , маск- , маш- , ма-
шур- , меандр- , мебл- , мел- , метаморфоз- , мигр- , микроской- , мин- ,
митраљ- , модер- , мок- , молест- , монш- , муз- , музиц- , муј- , мус- ,
муш- , нахдаш- , нег- , нерв- , нијанс- , нов- , нокаут- , номин- , норм- ,
нот- , обдуц- , објективиз- , облишер- , одмарш- , озон- , окул- , окуй- ,
опалесц- , ойализ- , ойсерв- , ойсигн- , ойш- , оркестр- , йагин- , йакеш- ,
йакш- , йалӣ- , йан- , йанел- , йар- , йарад- , йаразит- , йарасиш- ,
йараф- , йарафраз- , йарк- , йаркет- , йарламент- , йарод- , йас-
йоал- , йашин- , йашрол- , йауз- , йедик- , йеленг- , пенетр- , йенџет- ,
йерор- , перпету- , нерсист- , йерсифл- , перфекцион- , йерфор- , пер-
хоресц- , йик-, йилот- , йлаг- , йлак- , йлакаш- , йлан- , йлас- , пластиц- ,
йлед- , йлис- , пломб- , йоанш- , йоент- , йоз- , йокул- , йол- , йолиш- ,
йолишиз- , йонтифиц- , пост- , постдаш- , постйон- , постул- , йо-
Тенц- , преамбул- , превал- , превен- , предомин- , презид- , прејудиц- ,

преконций- , йрелуд- , преокуй- , йрейондер- , пресум- , пресуйон- , пре-
текст- , претер- , приор- , провоц- , прогноз- , прогностиц- , прогрес- ,
пројиц- , пролонг- , промен- , пропорцион- , протеж- , профиш- , йро-
хиб- , процес- , йулз- , йулс- , йункш- , йунц- , йург- , рад- , радиц- ,
раз- , размин- , рајон- , ранж- , растр- , реасикур- , реасум- , ревел- ,
ревид- , ревиндиц- , ревот- , ревоц- , регрес- , редрес-, редуйлиц- , реж- ,
резид- , резим- , реинкарн- , рејиц- , рејон- , рекогносц- , рекре- , рекуз- ,
релакс- , реланс- , ремигр- , ремиз- , ремиш- , реморк- , ренег- , ренонс- ,
рент- , реншоал- , реокуй- , рейарш- , рейас- , рейарш- , рейеркуш- ,
рейлиц- , рейрес- , ресец- , ресигн- , ресолв- , респонд- , ресум- , решабл- ,
решард- , решер- , решир- , ретурн- , реус- , рефиз- , рефунд- , рецейт- ,
рецидив- , реций- , рийост- , рок- , романс- , рош- , рох- , рош- , рубриц- ,
руж- , румин- , сабош- , салв- , салд- , салуш- , сан- , санж- , санфориз- ,
сатур- , сегрег- , сек- , сейар- , серв- , сец- , сигн- , симул- , синдиц- ,
синкой , сист- , ситу- , скалӣ- , сканд- , скиц- , сконт- , сконтр- ,
скрах- , смеч- , солв- , солициш- , солфеђ- , сонд- , сонориз- , сорт- ,
спацион- , сйик- , спиритиз- , стагн- , стаж- , стакаш- , сташ- , ста-
шу- , стереоший- , сшийенд- , стой- , сшорн- , студ- , субалтерн- ,
субордин- , сукцед- , сум- , суй- , суйерарбитр- , суйерревид- , суйл- ,
суйон- , суйсигн- , суйсум- , суфл- , шакс- , шакш- , шакшиз- , шалон- ,
шанг- , шайац- , шайец- , шар- , шариф- , шарок- , шаст- , шатов- ,
шауш- , текст- , телефон- , шемӣ- , шен- , шенд- , шермин- , тест- ,
шешов- , титр- , шорпиљ- , траверз- , травест- , шравл- , трад- ,
тракт- , транслитер- , трансмиш- , трансплант- , трансфер- , тран-
сфунд- , транч- , транш- , трас- , шрем- , шремол- , шрен- , шрейан- ,
треш- , тријаж- , трик- , трил- , шрийл- , шрийлиц- , трийол-, туш- ,
убиц- , узорш- , узурӣ- , ун- , уйериз- , ург- , утр- , фазон- , фал- , фал-
сет- , фантаз- , фасет- , фасцин- , фаш- , фаул- , фаш- , фашиз- , федер- ,
фибрил- , физил- , фикс- , филозоф- , финанс- , финац- , финг- , фистул- ,
фланг- , фланк- , флекш- , флукшу- , флуоресц- , фол- , фордаш- , форм- ,
форс- , фосфоресц- , фраз- , франк- , фрай- , фриз- , фронд- , фрош- ,
фул- , фунг- , фунд- , фураж- , фурн- , хазард- , халуцин- , харанг- ,
хауз- , хендикей- , хийостаз- , хисӣаниз- , хистериз- , холограф- , хо-
спитализ- , хоф- , хром- , хул- , цед- , целебр- , центим- , центр- , церн- ,
цит- , шампањиз- , шар- , шарж- , шарм- , шарф- , шаш- , шах- , ши-
кан- , шкарш- , шн- , шок- , шоф- , шпалш- , шйанц- , шйенд- , шраф- ,
шшаф- , штемпл- , штрайац- , штурм- , шуй-, шуш- ,
ІІ Глаголи са суфиксом -ирати напоредо у форми

и са наставком -овати или -исати
абди-цираши |-ковати , абон-ираши |-овати , авал-ираши |-исати, аванз-

-ираши -овати , агент-ираши |-овати- |исати, агиш-ирати |-овати,
агломер-ирати |-исати , аграриз-ираши |-овати, адайш-ираши -овати ,
администр-ираши├ -овати , адойш-ираши|-овати, адрес-ирати | -ова-
ши, адсорб-ираши |-оваши, аклам-ираши | -овати , аклимат-изираши |-
-изовати -исати, акомод-ираши -овати, аконт-ираши -овати, акре-
диш-ираши |-овати , актив-ирати |-исати , актуализ-ираши |-овати,
акумул-ирати |исати, акценту-ираши |-исати , акцейт-праши | -ова-
ти, аларм-ирати |-овати, алегор-изирати |-исати , алтер-ирати |-
-исати, -амалгам-ирати | -исати , амелиор-ирати |-исати, америка-
низ-ираши |-овати , амортиз-ираши |-овати , амплифи-цираши -кова-
ши, анализ-ираши -оваши, анатом-изираши |-исати, ангаж-ирати |-
-овати , англиз-ираши -овати , анкет-ираши |-овати, анул-ирати |-
-исати, айел-ираши |-овати , айерций-ираши |-овати , айли- цирати | -
-ковати , айреш-ираши |-овати , айсолв-ираши |-оваши , айсорб-ирати |-
-овати , айстрах-ирати |-овати, аранж-ирати |-овати , аргумент-
-ирати |-овати |-исати , ароматиз-ираши |–овати , артикул-ираши | -
-исати , асимил-ираши -овати , асон-ираши -оваши , асфалт-ираши|-
-овати , ашак-ираши -овати , аутоматиз-ираши|-овати, ауториз-
-ираши -овати, афект-ираши |-овати, афирм- ирати | -исати, афиш-
-ираши -овати , афлу-ираши | -исати , афронш-ираши |-овати, бага-
Тел-изираши -исати , балот-ираши -овати , балсам-ирати | -овати ,
банализ-ирати -овати, бандаж-ираши |-овати, бакрош-ираши |-ова-
ши, бетон-ираши |-оваши, бојкош-ираши | -овати, бомбард-ирати |-
-овати, бонифи-цираши |-коваши, вагон-ираши |-исати , вакцин-ирати |
-исати, вайориз-ираши -овати , вентил-ирати |-исати , верифи-цира-
ши -ковати , винкул-ираши |-исати , виргул-ираши |-исати , вирман-
-ирати |-исати , вокализ-ираши|-овати , вулгариз-ираши |-овати , гал-
ваниз-ираши |-овати, гараж-ираши -овати , гарант-ираши |-овати ,
генерал-изираши | -исати , германиз-ираши |-овати, гестикул-ирати ]-
-исати , гимнаст-ицираши |–иковати |-исати , глорифи- цирати |-кова-
ти, гратифи-цираши |-ковати, груй-ираши|-исати , дебат-ирати | -
-овати, дебиш-ираши -овати, дегаж-ирати |-овати , дегенер-ирати |-
-исати , деград-ираши |-овати , деду-цираши | -ковати , дезаву-ираши |-
-исати, дезилузион-ираши |-исати , дезинтерес-ираши | -овати , дезин-
фи- цираши |-ковати, дезорганиз-ираши |-овати, дезоријент-ираши |-

-исати , деклам-ираши | -овати , деклар-ираши |-овати ] -исати, деклин-
-ираши -овати , деколт- |-ираши | -овати, декомпон-ираши |-овати, де-
концентр-ираши |-исати , декор-ираши |-исати, декрет-ирати |-ова-
ши, делег-ираши|-овати , демант-ираши | -овати, демилитар-изира-
ши |-изовати -исати , демобил-изираши |-изовати |-исати, демократиз-
-ирати -овати, демонстр-ираши | -овати , демонш-ираши | -овати, де-
морал-изираши | -изовати ] -исати, денатур-ираши |-исати , денату-
рал-изираши |-исати , денационализ-ираши |-овати , дейалашализ-ира-
ши -овати, дейедикул-ираши |-исати , дейеш-ираши |-овати, дейола-
риз-ирати |-овати , дейолитиз-ираши | -овати, дейон-ираши -овати ,
дейорш-ираши |-овати, дератиз-ираши |-овати , дестил-ирати |-ова-
ши -исати , дестимул-ираши | -исати , детаљ-ирати |-исати , деташ-
-ирати -овати, детермин-ираши |-исати , детрониз-ирату -овати ,
дефил-ирати | -овати, дефин-ирати |-исати, деформ-ираши |-исати ,
децентрализираши | -исати, децим-ирати | -овати , дешифр-ираши -
-овати , дивиниз-ирати |-овати, дикш-ираши -овати, димензион-ира-
Ти -исати, дириг-ираши -овати, дисимил-ираши |-овати , дисквали-
фи- цираши |-ковати, дисконт-ираши -овати, дискредит-ирати -о-
ваши, дискримин-ираши -овати, дискуш-ираши | -овати , дислоцира-
ши -ковати , диспон-ираши|-овати , диспут-ираши |-овати, дистон-
-ираши -овати, дисциплин-ирати |-овати , дифтонгиз-ираши -овати ,
документ-ираши | -овати, домарш-ираши |-овати, дойинг-ираши |-ова-
ши, драматиз-ирати -овати, еваку-ираши |-исати , евайор-ираши |-
-исати , евидент-ираши |-исати , еволу- ираши |-исати , егализ-ирати |-
-овати , егзалш-ираши -овати , егзист-ираши -овати економ-изира-
Ти -изовати -исати , екраниз-ираши |-овати, експед -ираши -овати ,
експеримент-ираши |-овати |-исати, експли- цираши |-ковати, експло-
аш-ирати/-исати , експон-ираши /-овати, експорт-ираши |-оваши, екс-
йройр-ирати | -исати, екстемпор-ираши |-исати, екстермин-ираши |-
-исати, екстрах-ираши |-овати, електр-изираши |-изовати |-исати ,
електрифи-цираши | -ковати , елимин-ираши | -овати ]-исати, еманций-
-ираши -овати , емиш-ираши |-овати, есконт-ираши -овати , ескорт-
-ираши -овати, етатиз-ираши -оваши , ешерниз-ирати -овати ,
заинтерес-ираши |-овати, игнор-ирати -исати , идеал-изираши -
-изовати -исати, изманевр-ирати | -исати , изол-ираши | -овати, илу-
стр-ирати |-овати , имашрикул-ираши |-исати, имйон-ираши / -овати,
импорт-ирати |-овати , импост-ираши |-овати , импрегн-ирати | -ова-
ти, импровиз-ирати -овати , имуниз-ирати -овати, инаугур-ирати |-

-исати, инвентар-изираши |-исати, индивидуализ-ирати |-овати, ин-
дустријализ-ираши /-овати , инду-цираши |-ковати , инкорӣор-ирати |-
-исати , инкримин-ираши |-исати, инокул-ирати |-исати , инспир-ира-
ти -исати, инстал-ирати |-исати, инстру-ираши |-исати, инстру-
мент-ирати |-исати , иншабул-ирати |-исати, интензифи-цирати |-
-ковати , интервен-ираши |-исати, интервју-ираши |-исати , интерес-
-ираши -овати, интернационализ-ираши |-овати, интерпел-ираши |-
-исати, интерпол-ираши |-исати , интерпрет-ираши -овати, интриг-
-ирати -овати, инфилтр-ирати | -овати, информ-ирати |-исати , и-
рон-изираши |-изовати |-исати, јодоформ-ирати |-исати, јониз-ира-
ши -овати, јустифи- цираши | -ковати , кадр-ираши |-овати , калибр-
-ираши -овати, калиграф-ираши | -исати , калкул-ираши |-исати, кал-
цифи-цирати |-ковати, камуфл-ирати |-исати , канал-изираши |-иса-
ши , кандид-ираши | -овати , канел-ирати |-исати , канон-изираши | -
-изовати -исати, кайитал-изираши | -изовати |-исати, кайитул-ира-
ши -исати, карактер-изираши | -исати , карамбол-ираши | -исати , кар-
бон-изираши |-изовати |-исати, кармин-ираши |-исати, карстифи-ци-
раши -ковати , каршел-ираши |-исати , картон-ираши | -овати -исати ,
каталогиз-ираши |-овати , категор-изираши | -исати, катран- изира-
ти -исати, квалифи-цираши |-ковати , кибиц-ирати |-овати, кидней-
-ирати -овати, кинофи-цираши |-ковати , класифи- цираши |-ковати ,
кодифи-цирати |-коваши , кокеш-ираши |-овати , колабор-ираши |-иса-
ши, колонизираши | -овати, колор-ираши |-исати, колпорт-ирати |-
-овати, команд-ираши | -овати , комбин-ираши|-оваши, комемор-ира-
ти /-исати, комент-ирати |-арисати, комерцијализ-ирати -овати ,
компар-ирати |-исати, компенз-ираши |-овати , компет-ираша |-ова-
ши , компил-ирати | -овати, комплеш-ираши |-овати , компли-цирати |-
-ковати , комплимент-ираши |-овати, компон-ираши | -овати, ком-
пост-ирати -овати , комприм-ираши -овати, компромит-ирати |-о-
ваши, комунализ-ираши |-овати, конверг-ирати|-овати, конверт-ира-
Ши -овати, конгру-ирати |-исати, конденз-ираши | -овати , конзерв-
-ираши -исати, конзум-ираши -оваши, конјуг-ираши |-овати , конкре-
Шиз-ираши |-овати, конкур-ирати |-исати, консолид-ирати | -овати ,
конспир-ирати /-исати , констат-ираши |-овати, конститу-ираши |-
-исати , констру-ирати /-исати, консулт-ирашу |-оваши , контамин-
-ирати |-овати, контину-ираши |-исати , контрансш-ираши |-овати ,
контрах-ираши -овати , контрол-ираши |-овати ]-исати , конфер-ира-
ши -исати , конфин-ираши |-исати , конфирм-ирати |-исати , конфис-

-цираши | -ковати , конформ-ираши |-исати, конфронт-ираши -овати ,
концентр-ираши |-исати , концейш-ирати |-овати, концерт-ирати |-
-овати, конций-ираши -овати, коойер-ираши |-исати, койул-ираши |-
-исати, кореограф-ирати |-исати, кореспонд-ирати |-овати, кориг-
-ирати -овати , коршеш-ираши |-овати, костим-ираши |-овати, кре-
диш-ираши -овати, кристал-изираши |-изовати -исати, криши-зи-
раши -ковати , кулмин-ирати |-оваши , култив-ираши | -исати, кумул-
-ирати -исати , -лак-ирати -овати, латиниз-ираши |-овати, лега-
лиз |-ираши |-овати, легитим-ирати -исати, лектор-ираши -исати ,
либерал-изираши |-изовати |-исати, литограф-ираши | -исати, лициш-
-ирати | -овати , логаритм-ираши | -овати , локализ-ираши |-овати, лом-
бард-ирати -овати , магнет-изираши |-изовати -исати , макадамиз-и-
раши -овати , малтреш-ираши |-овати , маневр-ираши | -овати ]-исати ,
манийул-ирати |-исати, манифест-ирати |-овати , марш-ирати |-ова-
ши , масакр-ирати | -овати, материјализ-ираши |-овати , медијашиз-
-ираши -овати , медит-ирати |-овати , мелиор-ирати | -исати , мемор
-ирати /-исати , мериниз-ираши |-овати , механ-изираши |-изовати ]-
-исати, милитариз-ирати |-овати , министр-ираши -овати, мобил-
-изираши |-изовати ]-исати , модел-ирати | -овати ]-исати , модерниз-
-ираши -овати , модифи-цираши |-ковати , модул-ираши - исати , мо-
нетиз-ираши -овати , монойол-изирати |-исати , монофтонгиз-ираши |-
-овати, морал-изираши |-исати , мотив-ирати |-исати , моториз-ира-
ши -овати, мулшийли-цираши |-ковати , мумифи- цираши |-ковати, му-
ницийализ-ирати -овати , назализ-ираши | -овати , наркотиз-ирати -
-овати , натурал-изираши | -исати , нахсинхрониз-ираши |-овати, на-
ционализ-ирати/-овати , неутрализирати |-изовати |-исати, нивел-
-ирати | -исати, нормал-изираши |-изовати |-исати, нострифи- цира-
ши -коваши, нулифи- цираши |-ковати , нумер-ираши /-исати, објек-
шив-ираши -исати , оксид-ираши | -исати , октрој-ираши |-исати, он-
дул-ираши| -исати , ойер-ираши |-исати , ойон-ирати | -исати, опстру-
-ирати |-исати, организ-ираши |-овати, ордин-ирати |-исати, ори-
јент-ирати |-исати , орнамент-ираши /-исати , осцил-ираши -оваши ,
офер-ирати |-исати, йак-ирати -овати , алашализ-ирати |-овати ,
йанорам-ирати |-исати , йарал-изираши |-изовати -исати, йардон-и-
раши -исати, партиций-ираши -овати, парфим-ираши |-исати, йар-
цел-ирати |-исати , пастериз -ираши -овати , патент-ираши -овати ,
патрол-ирати| -исати , йауйериз-ирати |-овати , пацифи-цирати |-ко-
ваши , йензион-ираши |-исати , йеркуш-ираши |-овати, персонифи-ци-

раши -ковати , перфекшу-ирати |-исати, перций-ирати |-оваши, йиг-
мент-ираши -овати, поетиз-ираши -овати , йолариз-ираши -овати ,
йолем-изираши |-изовати | -исати , йолониз-ираши|-овати, йойулар-и-
зираши |-изовати ]-исати, портреш-ираши | -овати , практи-цираши |-
-ковати, прегруй-ирати |-исати, предестин-ирати |-овати , предешер-
мин-ирати |-исати , презент-ираши |-овати , йренумер-ираши |-исати ,
преоријент-ирати|-исати, йрейар-ирати | -исати, претенд-ирати |-
-овати, префер-ираши | -исати , приватиз-ираши |-овати, привилег-ира-
ши -овати, продефил-ираши |-оваши , пројекш-ираши |-овати , проклам-
-ираши -овати, пролетариз-ираши -овати, промов-ираши -исати ,
промулг-ирати -овати, пройаг-ираши -овати , пройон-ираши -овати,
проскриб-ирати|-овати , проспер-ираши | -исаши, прошест-ирати | -о-
ваши, протокол-ирати |-исати, профан-ираши |-исати , публи-цира-
ши -ковати, йулвериз-ираши |-овати , йурифи- цираши |-ковати, ради-
офи-цирати |-ковати, райорш-ираши |-овати , расформ-ираши | -исати ,
рафин-ираши -овати |-исати , рацион-ирати |-исати, рационал-изи-
раши |-изовати |-исати , реаг-ираши |-овати, реактив-ирати/-исати ,
реализ-ирати | -овати, реванш-ирати |-овати, револт-ирати -овати,
револуцион-ираши |-исати, реегнер-ирати |-исати, регистр-ирати ]-
-овати, регрут-ираши -овати, регул-ирати | -исати , редиг -ирати |-
-овати, реду-цираши | -ковати , реесконт-ирати |-овати, резерв -ира-
ши -исати, резон-ираши |-овати, резулш-ираши|-овати, рекапитул-
-ирати/-исати , реквир-ираши |-исати , реклам-ираши ]-овати, реко-
манд-ираши |-овати , рекомпенз-ирати |-овати, реконстру-ирати |-и-
сати, рекримин-ираши |-исати , ректифи-цираши |-ковати , релег-ира-
ши -овати, ремилитар-изираши |-исати , ремонстр-ираши -овати ,
ремонт-ирати |-овати, рендгениз-ирати | -оваши, ренов-ираши |-исати ,
ренумер-ирати|исати , реорганиз-ираши |-оваши , реоријент-ирати |-
-исати, рейар-ирати |-исати, рейеш-ирати |-овати, рейорт-ирати |-
-овати, репрезент-ираши |-овати , рейроб-ираши | -овати , рейроду-
-цираши |-ковати, ресорб-ираши| -овати , респекш-ираши|-овати, ре-
спир-ирати -исати , рестаур-ираши |-исати , реститу-ираши |-иса-
ти, рестринг-ирати |-овати, ретуш-ирати |-овати, рефер-ирати ]-
-овати -исати , рефлекш-ираши | -овати, реформ-ираши | -исати, ре-
хабилит-ирати |-овати, реценз-ираши | -овати , рецит-ираши |-овати ,
ривализ-ирати |-овати, ризик-ираши |-овати , риск-ирати |-овати, ро-
маниз-ирати |-овати , руин-ирати /-исати, русифи-цирати |-ковати,
144 Наш језик CB. 3
санкцион-ирати |-исати , сатин-ираши |-исати , сегмент-ирати |-иса-

ти, секвестр-ирати |-овати, секулариз -ираши |-овати, секунд-ира-
Ти -овати, селекцион-ираши |-исати, сигнализ-ираши |-овати , силифи-
-цираши -ковати , симболиз-ираши -овати , симпатизираши -исати ,
симплифи-цираши | -ковати , синтетиз-ираши -овати , синхрониз-ира-
Ши -овати, систематиз-ираши |-овати, скандализ-ираши | -овати, со-
лариз-ираши | -овати, солидар-изираши | -исати, социјализ-ирати -о-
ваши , специјализ -ираши |-овати , специфи-цираши -ковати , спириту-
ализ-ирати -овати , стабилиз-ираши -овати , стацион-ираши -исати ,
стенограф-ираши|-исати , стерилиз-ираши |-овати , стигматиз-ира-
ши -овати, стимул-ирати | -исати, стийул-ираши | -исати , субвен-
цион-ираши -исати , сублим-ираши /-исати , сугер-ирати |-исаши, суй-
скриб-ирати |-овати , суйстантив-ирати |-исати, супститу-ирати |-
-исати , суйтрах-ираши |-овати , суспенд-ирати -овати, схематиз-
-ираши -овати , шампон-ираши -оваши , шайеш-ираши -овати , шеза-
ур-ираши | -исаши, шелеграф-ираши | -исати , темпер-ираши |-овати -
-исати, теорет-изираши |-изоваши |-исати, терор-изираши |-изова-
ши -исати, шестифи-цираши |-коваши , шийиз-ираши |-овати, ширан-
-изираши |-исаши, шишул-ираши |-исати , шолер-ираши |-исати, тор-
йед-ираши -овати, шошализ-ираши |-овати , транскриб-ирати -ова-
ши, транспир-ирати |-исати , трансйон-ираши|-овати , транспорт-
-ираши |-овати, трансфигур-ираши |-исати , трансформ-ираши | -иса-
ши , триангул-ираши |-исати, тријумф-ираши |-овати, умарш-ира-
ши|-оваши, унифи- цираши |-ковати , униформ-ирати |-исати , урба-
низ-ирати |-овати , фабри-цираши |-ковати, фабул-ираши |-исати , фа-
вор-изираши | -изоваши | -исати , фактур-ираши |-исати , фалсифи-ци-
раши -ковати, фанатиз-ираши | -овати, фермент-ираши |-овати , фи-
гур-ирати |-исаши, филтр-ираши |-оваши, формул-ираши |-исати, фо-
тограф-ираши |-исати , фрашерниз-ираши | -овати , фреквент-ирати|-
-овати , фруктифи-цираши |-ковати, фузион-ирати | -исати, функци-
он-ирати |-исати, хабилиш-ирати /-овати , хармон- ирати |-исати,
хармониз-ирати -овати, хийнош-изираши |-исати, хлороформ-ира-
ши |-исати, хонор-ираши | -исати , хоспиш-ираши -овати, хохштайл-
-ирати |-ерисати, хумифи-цираши |-ковати , цемент-ираши -овати ,
цензур-ирати -исати , централиз-ираши |-овати , цивилиз-ирати /-о-
вати, цизел-ираши -овати , циклониз-ирати |-овати , циркул-ирати|-
-исати, шайирограф-ираши |-исати , шифр-ираши | -овати , шпекул-
-ирати -исати , шпијун-ирати -исати .
Изложени материјал, поготово друга група глагола , јасно

указује на одређене основинске завршетке , вокале или консонанте ,
иза којих се наизменично јављају наставци -ирати, -овати, -иса-
ши . Устаљеност појаве једног од суфикса после неког гласа, а
истовремено и искључивање могућности употребе другог неког
инфинитивног облика , као и напоредна примена два па и сва
три наставка истовремено , изискује шире посматрање основног
дела изведенице .
Анализом тог општег глаголског дела долази се до следећих
запажања . Прво , сама основа негде представља целу страну реч ,
обично именичку , негде се општи део изведенице поклапа са ос-
новним делом стране речи : шаборавиши , мађ . tábor , шушкалисати ,
тур . tutkal , гаражираши , фр . garage , мелиорираши - мелиорисати ,
лат . melior , бомбардирати -- бомбардоваши , тал . bombarda, фр .
bombarder , нем . bombardieren , ангажираши — ангажовати , фр .
engager , прокламираши прокламовати , фр . proclamer , калкули-
рати - калкулисати , фр . calculer , нем . kalkulieren . Значи , ире-
левантно је јесу ли то деноминативни или девербативни глаголи ,
јер однос шушкал- исати : калкул-ираши |-исати, шабор-овати : ме-
лиор-ирати |-исати , гараж-ирати : ангажираши -оваши то недво-
смислено говори . Даље , ни управни делови именица страног
порекла образованих на нашем терену истим општим делом као
и глаголи на -овати, -исати , -ираши нису пресудни фактори у
односу на инифинитивни завршетак , нпр . еманцийовати - еман-
ципирати : еманципација , конферисати — конферирати : конферен-
ција, дегенерисати — дегенерираши : дегенерација, констатовати -
-
констатираши : констатација, оријентисати оријентираши : о-
ријентација .
Међутим , у резултату разматрања порекла речи ипак изби-
јају извесне законитости . Пре свега , примарни латински, роман-
ски облици уопште , а тако и грчки , врло ретко допиру до дана-
шњих глаголских обличја. Она углавном својим целокупним
гласовним склопом, а и завршетком , јасно одређују свој пут преко
немачког језика , који је и сам примио много романизама када се
ради о тзв . интернационалним , општекултурним , техничким и
сличним изразима . Уосталом , и само немачко -ieren потиче из
романских језика . И друго , понегде се на основу општег глагол-
ског дела у нашем језику не може одредити из кога је језика реч
продрла (пломбирати < фр . plomb , plomber , нем . plombieren ;

штрайацирати < тал . strapazzo , нем . strapazieren ; ликвидирати <
лат . liquidatio , фр . liquider , нем . liquidieren ; транскрибовати :
Транскрибирати < лат . transcribere , фр . transcrire , transcription ,
нем . transkribieren ; кандидовати : кандидирати < лат. candidatus ,
фр . candidat , нем . kandidieren ; изоловати : изолирати < тал . iso-
lare , фр . isoler , нем . isolieren ; илустровати : илустрирати < лат .
illustrare, фр . illustrer , нем . illustrieren ; оксидисати : оксидираши
< грч . охуѕ , фр . oxyder , нем . oxidieren ; нивелисати : нивелираши
< фр . niveler , нем . nivelieven ; рестаурисати : рестаурирати <
лат . restaurare , фр . restaurer , нем . restaurieren ; кристализовати,
кристалисати : кристализираши < грч . krýstallos , фр . cristaliser ,
нем . kristallisieren) . Што је најважније , на основу ових данас
заједничких интернационалних термина не може се успоставити
нека приближна равнотежа између општег дела и избора инфини-
тивног наставка . Али ако се обрати пажња на праве германизме
и турцизме који су непосредно прихватани , видна је уједначеност
при разврставању суфикса.
Тако исто и у семантичком погледу издвајају се неки мо-

менти од којих зависи избор суфикса у завршном глаголском делу ,
о чему ће касније бити речи .
Но , ни то не доводи до потпуног разрешења јер поред уса-

Мљених семантичких поља и изворних германизама и турцизама
који за собом повлаче одређен суфикс , преостају друге глаголске
речи , и то у далеко већем броју, тј . глаголи различите семантике
и разнородног порекла . Због тога се коначан излаз мора потра-
жити у вези са још једном компонентом . Реч је о фонетским зако-
нима који прожимају целокупан материјал . У том смислу, тј . при
испитивању страних глаголских речи у погледу порекла, значења
и гласовних закона , размотрићемо најпре прву групу глагола .
С обзиром да је суфкс -исати као стран наставак најпре про-

дро у наш језик добијајући продуктивност у глаголским речима
стране етимологије , свакако да су већ тада потекле извесне је-
зичке законитости у вези са њим . Оне истовремено у појединим
случајевима јасно ограничавају могућност избора наставка -овати
као инфинитивног завршетка . Из тог разлога биће најпрегледни-
је ако се прво размотре ситуације само са суфиксом -исати и
-овати, односно ситуације у којима се ова два наставка међу-

собно искључују, одабирају, Оне ће условити касније продирање
и суфикса -ирати и његову све чешћу употребу у источном кул-
турном центру .
Полазећи , дакле , од прве групе глагола , односно од инфи-
нитива са искључивим наставком -исати за једну основу, ретко
налазимо речи које нису преузете из турског језика : грч . амбисати ,
биглисати (забиглисати) , биљисати , ђаволисати , ђаконисати, мета-
нисати , мирисати ( замирисаши, намирисаши, омирисаши , йомири-
сати, премирисаши) , хиротонисаши; лат . крунисати , сумпорисати;
фр . згруписати, швалерисати ; тал . зачавлајисати , кайарисати (ока-
йарисати) ; нем . глеђејисати, докторисати , мајсторисати (измај-
сторисати) , рисати (нарисати , прерисати) , шлисати , адвокати-
сати (мада је овај последњи облик могао доћи и према францу-
ском језику) ; мађ . йандурисати . Према томе , у овој групи доми-
нирају турцизми , у којима је грчко -иса- добило велику продук-
тивност . Како се примање турских позајмица може « третирати
као завршен процес , онда се одмах може и констатовати да је
наставак -исати њихова главна карактеристика .
Тешко је рећи због чега је суфикс -исати добио толику
примену баш у турским речима које га нису имале . Можда се овај
завршетак осећао као стран, па је зато лако могао доћи у инфи-
нитивне основе такође туђег порекла. Исто тако може се прет-
поставити и нека друга варијанта објашњења : наставак -исати
додавао се турским посуђеницама не само на основе 3. л . пер-
фекта сингулара на -д , -ш, односно на -ди, -ши (бојадисати <
boyadi, дегдисати < değdi , кидисати < kiydi , бастисати < basti ,
шайтисати < tapti , шаштисати « şaşti, ) и на основе инфини-
тива по занемаривању наставка -мак, -мек (дагмалаисати < dag-
mala-mak, кайлаисати < kapla-mak , бензеисати < benze-mek ,
динлеисати < dinle-mek) него и на речи других категорија (џаба-
исати < caba , оно што је бесплатно , поклон , дар , фајдисати <
> fayda, корист , добит , бадаваџисати < badavaci , нерадник , сев-
далисати < sevdali , заљубљен) . И у једном и у другом случају
уколико се основни део испред суфикса -исати завршава вокалом
-и (boyadi- , tapti- , badavaci- , sevdali-) , завршни део основе и на-
ставак имају заједнички елеменат -и- ; уколико је то неки други
вокал (kapla- , benze- , нпр . ) , јасно је издвојен наставак -исати.
Можда би се ова друга ситуација могла протумачити као тежња

за очувањем што целовитијег основинског дела . У том смислу
сами фонетски разлози одбацују суфикс -овати у постовокалској
позицији која ни у нашој глаголској системи није посведочена.
За сада, посматрајући само глаголе са завршним делом -исати ,
можемо закључити да су турцизми прихватили овај завршетак и
после вокала који му претходи (дагмала- , дамла- , јагла- , кавра- ,
кајна- , кайла- , кркла- , са- , смарла- , шасла- , Ћорла- , чашла- , џаба- ,
бензе- , бесле , варакле- , динле- , исле- , ке- , мубарећле- , мурле- , му-
хурле- , разрахашле- , савашле- , сафтеле- , сефте- , сефтеле- , сур-
гунгле- , ћуфурле- , ушле- , хасшеле- , со- , у- , уку- ) , а што се среће ,
нарочито касније , и у глаголском речима примљеним из других
језика .
У односу на остале гласове , сонанте или сугласнике, који
претходе наставку -исати, поменућемо само једно : нема ни јед-
ног примера чији је завршни део основе који од струјних сугла-
сника , тј , с , з , ш , ж ( амб- ; азд- , анд- , баилд- , балд- , бозд- , бојад- ,
вајд- , далд- , дегд- , докунд- , дузд- , ђеберд- , егленд- , еренд- , изренд- ,
јенд- , кабард- , кајд- , кайар- , кид- , коленд- , крд- , куланд- , лакрд- ,
набојад- , наћорд- , обојад- , омир- , оренд- , осанд- , йандур- , пребо-
јад- , ренд- , севд- , ћерд- , ћорд- , фајд- ; анлај- , белај- , глеђеј- , дуј- ,
зачавлај- , калај- , крклеј- , набелај- , награј- , накалај- , наћефлеј- ,
обелај- , ограј- , окалај- , окуј- , ошурпеј- , йокалај- , прекалај- , раш-
ћефлеј- , сај- , смарлај- , сулај- , телеј- , шурпеј- , уј- ; бајл- , бигл- ,
будал- , дембел- , ђавол- , забигл- , карл- , куршал- , меншал- , надем-
бел- , ошашл- , саул- , севдал- , шушкал- , шл- ; биљ- ; калдрм- ; беген- ,
давран- , дајан- , докун- , думен- , ђакон- , еглен- , кавен- , казан- , ка-
фен- , ман- , махн- , мешан- , обеген- , осан- , йоеглен- , проеглен- , сур-
гун- , хеглен- , хиротон- , шуйхелен- ; бакар- , башер- , бећар- , бишир- ,
бујур- , дишер- , доктор- , дунђер- , елвер- , замир- , измајстор- , исте-
стер- , кабар- , кандер- , кайар- , кариштер- , каур- , качер- , кивер- ,
куртар- , кушар- , мајстор- , мир- , намир- , нар- , обакар- , овар- ,
• У нашем језику, такође према грађи Матешићевог Речника , нашли

смо само два глагола овог типа, али са скоријим датумом постанка, како
се то на основу Рјечника Југославенске академије знаности и умјетности
и Речника Матице српске и Матице хрватске може закључити : испараклаи-
сати, исцепати, подерати, настао свакако према испараклисати ( : испарати)
и овлаисати овлајати, ударити, навалити.
окайар- , омир- , отур- , йандур- , премир- , йрер- , претестер- , сиктер- ,

сумйор- , сур- , сутур- , суфур- , шестер- , кифтар- , уздур- , ујдур- ,
учур- , хатер- , хелвер- , џимр- , шашир- , швалер- ; адвокат- , алишт- ,
баст- , баш- , конушт- , мукајеш- , мухабеш- , йаш- , промухабет- ,
сакш- , шайш- , уст- , чалишт- , чат- , чект- , шаст- ; кех- ; ба-
даваџ- ) .
Семантичка страна , пак , постаје одређенија када се упореди

са глаголима чији је завршни део суфикс -овати којим се такође
оформљавају разна глаголска значења чија је разноврсност нај-
више изражена у вези са германским позајмицама. Али ако се
прво узму у обзир турцизми , појављују се занимљив податак : за
наставак -овати везују се посебна значења одељујући га тако од
суфикса -исати или -ирати . Боље речено , круг извесних глагол-
ских значења захтева своје коначно обликовање управо суфиксом
-овати. У том смислу глаголи кириџовати , рабаџовати , шегрто-
ваши, кулуковати; буљубашовати, хајдуковати, харамбашовати;
аговати, беговати, пашовати, субашовати; јашаковати, ортакова-
ши; конаковати; ашиковати , бајрамовати, левентовати означа-
вају : бавити се нечим , наким занатом , послом ; бити старешина ,
вођа , управљати , владати ; бити учесник, саучесник , садругар у
чему или краће -―――― бити оно што казује именица у општем делу ;
и друго , боравити негде (обично дуже ) ; проводити време у чему.
Исту семантичку црту имају и речи из других језика : грч.

калуђеровати, митрополитовати; лат . конзуловати, цесаровати ,
шуторовати; мађ . йандуровати, шаборовати, куншовати; нем .
вандроваши , вандроковати, логоровати; енгл . спаринговаши, йик-
никовати , флертовати . И уопште , на основу целокупног матери-
јала, произлази констатација да једино поменута значења готово
увек одређују , условљавају одабирање завршетка -овати не -исати
или -ирати. Ово потврђују основински гласовни завршеци -л,
-м, -р, -ш (као у конзуловати, бајрамовати, калуђеровати, левен-
шовати) који се , у глаголима разних значења , јављају и испред
-исати и испред -ирати (ђаволисати , калдрмисати , кайарисати ,
бастисати; суфлираши , бламираши, контрираши, политираши ,
нпр . ) . Једино би од овога одступали глаголи бадаваџисати и сев-
дисаши где је у избору наставка, изгледа , превагнуо крајњи за-
вршетак основног дела (badavaci- , sevdi-) . Слично је и са обликом
севдалисати : sevdali- , а према њему и другим инфинитивима са

основинским завршетком -л (као куршал-исати , шушкал-исати)
и дембелисати : дембел . Основе ђакон- , доктор- , дунђер- , йандур- ,
адвокат- , опет , са суфиксом -исати донекле означавају бавити
се занатом , послом означеним у општем делу, али могу имати и
шаљиву нијансу или које друго значење , што их , ипак , одељује
од поменутих специфичних значења основа са наставком -овати10 .
Најзад , у вези са суфиксом -овати , не треба изоставити једну
битну чињеницу : његово присуство у српскохрватским глаголима
са раније наведеним значењима , а што је свакако аналогно пре-
нето и при обликовању глагола страног порекла : службовати,
газдовати, начелниковати , столоваши , војводовати , друговаши, йлан-
довати , вековати, самовати , зимовати, лешовати , гостовати и др .
Друга врло интересантна и изражена тенденција примања

страних глагола само са суфиксом -овати захвата етимолошку
страну , управо праве германизме који углавном и чине ову групу
глаголских речи . Изворни немачки глаголи са завршетком - (e)n
саображавају се духу нашег језика примањем наставка -овати .
Међутим , детаљније разматрање открива да је у већини случа-
јева -овати заступљено само у источном језичком подручју, док
је у западном уобичајенији наставак -аши , нпр .: аблендовати :
аблендати ( < abblenden) , абрихтовати : абрихташи ( < abrich-
ten ) , абфершиговати : абфертигати ( < abfertigen) , абштеховати :
абшшехати (< abstechen) , айтрајбовати : айтрајбаши ( < abtrei-
ben) , ауфдековати : ауфдекаши ( < aufdecken) , бајцовати : бајцати
< beizen) , бехандловати : бехандлати ( < behandeln) , блајховати :
блајхати ( < bleichen) , блендовати : блендати ( < blenden) , брем-
зовати : бремзати ( < bremsen) , бреновати : бренати ( < brennen) ,
вендовати : вендаши ( < wenden) , вербовати : вербати (< werben) ,
габловати : габлати ( < gabeln) , динстовати : динстати ( < dün-
sten) , друковати : друкаши ( < drucken ) , ербовати : ербати ( < er-
ben) , јаузновати : јаузнаши ( < jausen ) , јодловати : јодлаши (< jo-
deln) , карнифловати : карнифлаши ( < karnüffeln ) , крацовати : кра-
цати ( < kraßen) , лумповати : лумпати ( < lumpen ) , нафиловати :
10 Исп . деканисати , директорисати , секретарисати , М. Стевановић,

op . cit. , 609; Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске
академије наука и уметности, s . ѵ . ђаконисати, дунђерисати, докторисати,
адвокатисати.
нафилати ( < füllen) , нишовати : нишати ( < nieten) , рестовати :

рестати (< rösten) , филцовати : филцати ( < filzen) , форшибова-
ти : форшибати ( < vorschieben) , фриштиковати : фриштикаши
( < frühstücken) , хандловати : хандлаши ( < handeln) , хефтовати :
хефтати ( < heften) , хобловати : хоблаши ( < hobeln) , цинковати :
цинкати ( < zinken) , шверцовати : шверцати ( < schwärzen) , швин-
дловати : швиндлати ( < schwindeln ) , шлајфовати : шлајфаши
(<schleifen) , шлинговати : шлингати ( < schlingen) , шйиновати :
шпинати ( < spinnen) , шшейовати : шшейати ( < steppen) , шти-
мовати : штимати ( < stimmen) . Идентично је и кад је у основи
именица , што је ређе : курбловати : курблати ( < Kurbel) , труцо-
ваши : труцати ( < Truß) , ферӣуцовати : ферӣуцати ( < Verputz) ,
форшйиловати : форшйилати ( < Vorspiel) , фремшовати : фремша-
ти ( < Fremde) , шмиргловати : шмирглати ( < Schmirgel) , шйи-
цловати : шпицлати ( < Spitzel) , штанцовати : штанцати ( <
Stanze) , штриховати : штрихати ( < Strich) . Одступања су је-
дино у семантичкој сфери : 1 ) шибовати ( < schieben , гурати, ти-
скати) не може имати облик шибати који већ постоји у нашем
језику , па би дошло до конфузије у значењу ; очигледно , то је
и са облицима йуцовати ( < pufßen) , штуцовати ( < stufßen) , йа-
совати ( < passen) који из истог разлога немају форме пуцаши ,
штуцати, пасати; 2) логоровати има такође само суфикс -овати
због своје специфичне значењске нијансе , о чему смо раније
говорили .
Преостају још посуђенице из других језика . За разлику од
правих германизама, оне су углавном устаљене само у форми са
наставком -овати не и -ати (мада се неке од њих јављају и са
суфиксом -ираши , нпр . верзифицираши , гийсирати, па и гийсати ,
мистифицираши , нотифицирати, иако нису засведочене у мате-
ријалу којим смо се служили ) : гийсовати < грч . gýépsos , јошовати
< грч . iōta, каматовати < грч . kámatos , каутеризовати < грч .
kauētrion , римовати < грч . rhéo и фр . rimer ; лат . кашшиговати <
castigare , предиковати (продиковати) < praedicatio , контузоваши
< contundere и фр . contusion ; фр . брикетовати < briquette, вер-
зификовати < versification , кушовати < coush , мистификовати <
mystification , мортификовати < mortification , нотификовати <
notification, шиковати < chic ; тал . лотовати < lotto ; мађ . бан-
товати < bant , вараговати < farag, меншовати < ment ; енгл.
дибловати < dibble , митинговати < meeting, йудловати < pud-

dle , спеловати < spell , стартовати < start, стейовати < step ,
стрийовати < strip , шийовати < tip , филмовати < film, чар-
тровати < charter , ширинтовати < sprint.
У свему овоме ипак је најважнија страна испитивање осно-
винских завршетака коме се подвргавају сва глаголска образова-
вања без повлачења етимолошких и семантичких граница. Како
се после сугласника с , ш, з , ж искључује суфикс -исати, тако
наставак -овати никад није у непосредном додиру са вокалима
и сонантима в , j , љ (атрајб- , верб- , ерб- , лоб- , рауб- , форшиб- ,
шиб- , шшауб- ; аг- , абфертиг- , айциг- , бег- , вараг- , кашшиг-, ми-
шинг- , ойциг- , спаринг- , херцег- , циг- , шлинг- , шйренг- ; абленд- ,
јлд- , билд- , бленд- , венд- , мелд- ; бремз- , каутериз- , контуз- ;
ајнрик- , аузрик- , ауфдек- , ашик- , вандрок- , верзифик- , дек- , друк-,
аашак- , јашик- , конак- , кренк- , кулук , мистифик- , мортифик- ,
наашик- , нотифик- , ортак- , йик- , йикник- , йоашик- , предик- ,
продик- , прошлабек- , страјк- , фриштик- , хајдук- , цинк- , швенк- ,
шенк- , шик- , шлабек- , шмек- , шйик- , шшек- , шшик- ; бехандл- ,
бешшел- , габл- , дибл- , дрибл- , дрил- , ендл- , измол- , јодл- , карнфил- ,
кейл- , клейл- , конзул- , краул- , курбл- , мол- , намол- , нафил- , йајдл- ,
йимзл- , йудл- , райл- , рачл- , ремӣл- , сйел- , уфачл- , форшйил- ,
фроцл- , хандл- , хекл- , херцл- , хобл- , швиндл- , шимл- , шмајхл- ,
шмиргл- , шнайсл- , шпицл- , штел- , штикл- , штукл- ; бајрам- ,
иштем- , лајм- , рашшим- , рим- , сверм- , филм- , штем- , штим- ;
брен- , јаузн- , фергун- , шйан- , шйин- ; лумӣ- , пролумӣ- , сшей- ,
стрий- , ший- , штей- , штой- ; багер- , вандр- , калуђер- , лифер- ,
логор- , йандур- , шабор- , шимар- , шушор- , форфар- , цесар- , чартр- ,
шодр- , шйер- , шур- ; анйас- , бокс- , гийс- , кокс- , йас- , фас- , швајс- ;
абрихт- , аргаш- , банш- , брикет- , глајхшалт- , динст- , дихт- ,
иргаш- , још- , камаш- , корош- , кунш- , левент- , лош- , менш- , ми-
тройолиш- , ниш- , рест- , старт- , сувош- , ушалш- , фајхш- , феш- ,
флерт- , флирт- , фрахт- , халш- , хефт- , шегрт- , ширинт; демф- ,
имф- , лаф- , шлајф- , шлиф- , штрајф- , штроф- ; абштех- , блајх- ,
йох- , шпех- , штех- , штрих- ; бајц- , крац- , нашац- , нец- , йац- , йајц,
йелу- , прошац- , йуц- , рајц- , сец- , труц- , фалц- , ферӣуц- , филц- ,
хајц- , харц- , хец- , шац- , шверц- , ширајц- , штанц- , штуц- ; линч- ,
йанч- ; кирии- , рабаџ- ; буљубаш- , куш- , йаш- , субаш- , фершуш- ,
харамбаш- ) .
На основу досадашњих излагања несумњиво је да има си-

туација које налажу употребу једног или другог завршетка , од-
носно неминовно усвајање само наставка -исати или само настав-
ка -овати.
Овакав начин разматрања олакшава ближе упознавање осо-

бина и суфикса -ирати односно природе основа које су у нашем
језику уобичајене само са тим завршетком .
Прво , у овој групи турцизама нема, изузев йенџеширати <

pençe и узорширати < zort , свакако начињених касније анало-
гијом према нашим облицима и глаголима са наставком -ираши.
Друго , изворних германизама има сразмерно врло мало . Из обиља
материјала издвајају се једино : амширати < amtieren , бухштаби-
рати < buchstabieren , буширати < Busch , гебирати < gebü-
hren , грундирати < grundieren , костирати < kosten , крахирати <
krachen , кучирати < kutschieren , лампирати < Lampe , луфти-
рати < lüften , Luft , секираши < sekkieren , шайецираши < tape-
zieren , шауширати tauschieren , федерирати < Feder , хаузи-
рати hausieren , хофирати < hofireen , шарфирати < schärfen ,
Scharf, шатирати < schatieren , шнирати < schnüren , шйалти-
рати < Spalte , шйанцирати < spazieren , штафирати < staffie-
ren, штемплирати < stempeln , штурмирати < stürmen , Sturm ,
шуйирати < Schub , шутирати < Schutt . И овде, у два случаја ,
немачки инфинитивни завршетак -en , који је и иначе врло редак
у овој групи, рефлектује се и као -ати у западном културном
центру - луфташи, шутати.
Све остале речи махом су наслеђе из романских језика,

мада је готово трећина ових речи допрла вероватно и преко не-
мачког језика , односно преко немачких позајмица (нпр . блами-
раши : нем . blamieren < фр . blâmer , вибрираши : нем . vibrieren <
лат . vibrare , фр . vibrer , гарнираши : нем . granieren < фр . garnir ,
грашулираши : нем . gratulieren лат . gratulari , дезертирати : нем .
desertieren < фр . déserter , експлодирати : нем . explodieren < лат .
explodere , импутирати : нем . imputieren < лат . imputare, фр .
imputer , койирати : нем . kopieren лат . соріа, фр . сopier , ма-
сирати : нем . massieren фр . masser , маскирати : нем . maskie-
ren фр . masquer , негираши : нем . negieren < лат . negare , йара-
дирати : нем . paradieren < фр . parader , пломбирати : нем . plom-
bieren < фр . plomber , салдирати : нем . saldieren < тал . saldo ,

скалпирати : нем . skalpieren лат . scalpere , скандираши : нем .
skandieren < лат . scandere , фр . scander , скицирати : нем . skiz-
zieren < тал . schizzo , сортирати : нем . sortieren < тал . sorta ,
фр . sorte , сторнирати : нем . stornieren < тал . storno , филозофи-
раши : нем . philosophieren < фр . philosopher , шиканираши : нем .
schikanieren < фр . chicaner и др . ) . Иако је поменута претпоставка
врло могућа, логично је да у наведеним и сличним случајевима
суфикс -ираши није истовремено обележје германског порекла
целе изведенице , поготово када се говори о непосредном преу-
зимању страних глагола. То потврђују не само романизми већ и
речи прихваћене из енглеског језика на које се у нашем језику
овај наставак такође проширио (као блефирати < bluff, гроги-
раши < groggy , смечирати < smash , спикирати < speaker , сто-
йирати < stop , тестираши < test , шрикираши < trick , фаулира-
ти < foul) . Међутим , има глаголских образовања чије су гла-
совне измене основног дела (однос ч : к ) типичне за немачки
језик , одакле су , према томе , свакако непосредно преузета : вин-
дицирати : нем . vindizieren - лат . vindicatio , дедицираши : нем .
- фр .
dedizieren - лат . dedicare , дислоцирати : нем . dislozieren
disloquer, музицирати : нем . musizieren грч . mus ikē фр .
― лат . provocare --- фр
musique , провоцирати : нем . provozieren .
provoquer , ревоцирати : нем . revozieren лат. revocare фр .
révoquer , рейлицираши : нем . replizieren фр . repliquer , сецира-
ши : нем . sezieren ---- лат. secare фр . sectionner и сл.
Ипак , ни најдетаљнија етимолошка анализа не открива узрок
оволиког броја глагола са искључивим суфиксом -ираши и у ис-
точним говорима. Реч је свакако о продуктивности овог завр-
шетка , о његовој све чешћој примени у новијим речима, која по-
влачи за собом унеколико и семантичку страну. Глаголи асистира-
ши, волонтираши , режирати, стажираши , статираши значе по-
некад и занимање , тј . „бити оно , бавити се оним што казује реч
у основи". У оваквим случајевима у српскохрватском језику ,
како смо видели , устаљен је суфикс -овати не -ираши .
Несумњиво да порекло експанзије наставка -ирати потиче
од неког другог чиниоца. По свему судећи , вероватно да он лежи
у самој гласовној структури суфикса -ирати која му допушта
слободнију примену и тамо где се наставци -исати или -овати не
могу употребити. Тако се завршетак -ирати јавља и после вокала

(нпр . кре-ираши, рекре-ирати; граду-ираши , дистрибу-ирати, инси-
j, љ
ну-ирати, сишу-ираши, флукту-ираши ) , а и после сонаната в , і,
(грав-ирати, колокв-ираши, тешов-ирати; алиј-ирати , интерфо-
лиј- ирати, конвој-ираши, муј-ирати ; емаљ-ирати, митраљ-ирати,
шорйил-ирати ) , као и иза сугласника ж , з , с, ш (бесеж-ираши,
декураж-ирати, деранж-ираши, прошеж-ираши, реж-ираши, стаж-
-ирати; баз-ирати , глаз-ирати , доз-ирати, йауз-ираши, фантаз-
-ираши ; кас-ирати , клас-ирати , мас-ираши , трас-ираши , фикс-
-ирати; брош-ирати , клиш-ираши, одмарш-ираши , шуш-ирати ,
фаш-ирати) . Практично , суфикс -ираши обухвата и оне позиције
у којима се завршеци -овати и -исати међусобно искључују,
одабирају .
Колико стварно утиче етимологија , а колико фонетски прин-
ципи , најбоље показује друга група глагола са алтернацијом су-
фикса -овати -исати у источној језичкој области српскохрват-
ског језика према констатантном наставку -ирати у западним
говорима, за исту основу једног истог значења . Овде морамо од-
мах истаћи да суфикс -ираши није искључен у источном језичком
подручју . Напротив , он се често употребљава напоредо са настав-
ком -овати или -исати . Тако , иако су образовања са завршетком
-овати -исати сасвим обична, блиска , ипак се у многим случаје-
вима лагано губе уступајући место све снажнијем продору настав-
ка -ирати (нпр . инфинитиви деколтираши , експлицираши , елек-
трифицираши, конвергираши , конјугираши , масакрираши , осцилира-
ши, филтрираши, шифрирати нису више уобичајени са суфиксом
-овати , а тако су и глаголи инструираши , континуираши, рекайи-
Шулираши, руинираши, сублимираши, фигурираши ретки у форми
са завршетком -исати) . Најзад , врло је тешко повући неку стро-
гу , апсолутну границу која бу у овом смислу одељивала савремено
стање од архаичнијег .
Што се тиче етимолошке стране , може се рећи да су готово
сви глаголи ове групе речи латинског и грчког порекла . Турци-
зама нема . Нема ни правих германизама изузев једног јединог
- кибицирати : кибицовати < kiebifßen . Али и поред тога не може
се негирати утицај немачког језика . То доказује не само завр-
шетак -ieren или -isieren (добивен преко француских глагола са
суфиксом -iser11 , нпр . réaliser > realisieren, localiser > lokali-
sieren) трансформисан доследно у -ираши , -изирати у западном

језичком подручју него и карактеристичан гласовни склоп ос-
нове . Тако глаголи чија се инфинитивна основа завршава гла-
сом -ц јасно документују тешње везе са немачким језиком одакле
су директно продрли , иако у самом немачком језику представ-
љају позајмице из романских језика , како смо то раније већ из-
нели (нпр . абдицирати < нем . abdizieren : фр . abdiquer , верифи-
цирати < нем . verifizieren : фр . vérifier , глорифицирати < нем .
glorifizieren : фр . glorifier , квалифицирати < нем . qualifizieren :
фр . qialifier , модифицирати < нем . modifizieren : фр . modifier ,
персонифицираши < нем . personifizieren : фр . personnifier , йу-
блицирати < нем . publizieren : фр . publier , редуцираши < нем .
reduzieren : фр . réduire , репродуцирати < нем . reproduzieren :
фр . reproduire , фабрицирати < нем . fabrizieren : фр . fabriquer) .
Овакав однос пренео се аналошки и на све друге глаголе који
нису морали прећи свој пут преко немачког језика . Такви су
јустифицираши , русифицирати мада их у немачком нема.
Супротставе ли се глаголске форме са суфиксом -ирати и
гласом -ц- који му претходи истоветним глаголима са суфиксом
-овати , уочава се још једна разлика међу њима : наставку -овати
претходи сугласник -к- . Овај основински елеменат говори о обли-
ковању инфинитива према романским речима (нпр . абдиковати <
фр . abdiquer , лат . abdico , верификовати < фр . vérification - vé-
rifier , глорификовати < фр . glorification - glorifier , квалифико-
-
вати < фр . qualification qualifier , модификовати < фр . modi-
fication - modifier , лат . modifico , персонификовати < фр . per-
sonnification --- personnifier , йубликовати < фр . publication —
publier , лат . publicatio , редуковати < фр . réduction - réduire,
лат . reductio , репродуковати < фр . герroduction - reproduire ,
лат . productio , фабриковати < фр . fabriquer , лат . fabricor) .
Можда је примена суфикса -овати , а не -исати у источним

говорима унеколико последица избегавања евентуалне аналошке
палатализације у вези са вокалом -и- после гутурала . Ако је тако ,
како онда објаснити и напоредне и све друге основе из раније
групе са суфиксом -ирати после к , г , х , који својим такође по-
четним вокалом -и- демантује овакве асоцијације . Али ако се
11 П. Скок, op . cit . , 39 .
има у виду само источно језичко подручје у коме се требало опре-

делити за један од завршетака -овати или -исати, онда су гла-
голима са основинским завршетком -к , -г , -х ослонац и узор мо-
гли бити српскохрватски глаголи као вековати, доручковати, ја-
диковати, јунаковати, прековати ; благовати , враговати, дуговати,
неговати , шуговати; вуховати, греховати, духовати , страховати
и др . Наставак -исати није дошао у обзир јер ни у нашем језику
није потврђен у аналогним ситуацијама . Уосталом , суфикс -овати
иза грлених сугласника нема фонетских препрека, а усвајање
наставка -ирати и после гутурала сведочи о доследном спрово-
ђењу очувања страног основинског дела које , из тог разлога,
одстрањује евентуалну аналошку измену основинског завршетка .
Остављајући по страни суфикс -ираши и његову еластичнију

природу у вези са основама различитих завршетака и порекла ,
размотрићемо позиције у којима су примењени наставци -овати
и -исати .
И овде се долази до закључка да су фонетски моменти били

одлучујући фактор при избору једног од ва поменута завршетка .
Уколико је крајњи глас основе вокал или који од сонаната в ,
љ , і, прихваћен је доследно завршетак -исати не -овати , нпр .
дезаву-исати , еваку-исати , интервју-исати, констру-исати, суй-
ститу-исати; актив-исати , конзерв-исати, култив-исати , мотив-
-исати , промов-исати; октрој-исаши; детаљ-исати; с друге стра-
не, наставак -овати следи увек после сугласника с , ш , ж , з
никако -исати. Такви су глаголи адрес-овати, интерес-овати ,
прес-овати; деташ-овати, кортеш-овати; ангаж-овати; аванз-
-овати , импровиз-овати, конденз-овати, легализ-овати , локализ-
-овати , парализ-овати, реализ-овати , скандализ-овати који и
када се оформљавају суфиксом -исаши елиминишу инфикс -из-
као у локалисати , паралисаши и тиме, у доста случајева , стварају
круг глагола са сва три наставка (деморализ-овати , деморал-из-
-ирати и деморал-исати, идеал-из-овати , идеал-из-ирати и идеал-
-исати, кристал-из-овати , кристал-из-ирати и кристал-исати,
либерал-из-овати , либерал-из-ирати и либерал-исати, мобил-из-
-овати, мобил-из-ирати и мобил-исати , неутрал-из-овати, неу-
шрал- из-ирати и неутрал-исати , йойулар-из-овати, йойулар-из-
ирати и йойулар-исати и др .) .
Занимљиво је да се слични дисимилативни процеси проши-

рују унеколико и на случајеве са вокалима о и у испред неког
сонанта као завршног дела основе . Вероватно услед тога суфикс
-исати искључује суфикс -овати у речима интерӣ- ол-исати, ка-
рамб-ол-исати, прошок- ол-исати (са изузетком глагола изоловати ) ,
артик-ул-исати , гестик-ул-исати, иншаб-ул-исати , калк-ул-иса-
ши , маний-ул-исати , стим-ул-исаши , шиш-ул-исати, цирк-ул-иса-
ши , шйек-ул-исати и у свима другим без икаквог одступања ;
тако исто и у образовањима : дек-ор-исати , игн- ор-исати, кол- ор-
-исати, лект-ор-исати, мем-ор-исати, хон-ор-исати, денат-ур-
-исати , факт-ур-исати , фиг-ур-исати, ценз-ур-исати,
па и у
деф-орм-исати, инф-орм-исати, реф-орм-исати , а поготово ако
―
завршном основинском слогу претходи вокал йенз-ион-исати ,
санкц-ион-исати, селекц-ион-исати, фуз-ион-исати , функц-ион-иса-
ши, мел-иор-исати, рест-аур-исати, па тако и експл-оат-исати .
Зато се , вероватно , и нису могли одржати облици као кон-
троловати, конзумоваши већ само контролисати , конзумираши.
Одступање , пак , у овом погледу огледало би се у вези са
сонантом и где су и поред вокала -о- који му претходи , уобича-
јени инфинитиви са завршетком -овати не -исати : (де) комӣ-он-
-овати, дей-он-овати , имӣ-он-овати, рез-он-оваши, трансӣ-он-ова-
ши . Међутим, облици абоновати , асоновати , бетоновати , диспо-
новати, дистоновати , експоновати , картоноваши, пройоновати ,
шамповати , мада посведочени у неким изворима па , према томе ,
и регистровани у Матешићевом Речнику , данас се и у источним
говорима образују једино наставком -ирати (абонираши, асони-
раши, бетонираши , диспонираши , дистонираши , експонираши, кар-
шонираши, пройонираши , шампонираши) .
С обзиром на продуктивност суфикса -ирати уопште , није
нимало чудно што је он у источном културном центру захватио и
основе ойон- , картон- , шпијун- а које су у Матешићевом матери-
јалу презентиране и са суфиксом -исати.
Иначе , када коме сонанту претходи вокал -а- или који вокал
предњега реда , нема сигурнијег одређивања глаголског завршетка
(нпр . декл-ам-овати , прокл-ам-овати : амалг- ам-исаши ; ай-ел-ова-
ши : парц-ел-исаши; дисцийл-ин-оваши, комб-ин-овати : деф-ин-
-исати , елим-ин-исати) , па се чак иста основа може јавити са
оба наставка (дестил-овати и дестил-исати) . Ипак , запажа се
извесна уједначеност , односно суфикс -исати као чешћи завр-

шетак ако је непосредно иза слога -ер- (деген-ер-исати, конф-ер-
-исати, нум- ер-исати, ой-ер-исати, реф-ер-исати, суг-ер-исати,
шол-ер-исати и други) , а донекле и иза слога -ир- (нпр . инсӣ-ир-
исати, консӣ-ир-исати, трансӣ-ир-исати) .
На основу свега што је до сада изложено у вези са сонан-
тима , видна је доминација суфикса -исати и његов приоритет иза
слогова -ол- , -ул- , -ор- , -ур- . Биће да је на то утицала гласовна
природа наставка -овати, управо глас -в- који се својом артику-
лацијом , а и по акустичком утиску унеколико приближава во-
калу у , вокалу задњега реда 12. Уосталом , и вокал о по месту и
начину образовања није далеко од самогласника у , а избегавањем
наставка -овати отклања се и понављање вокала о у суседству са
сонантом в . Можда се из тог разлога у случају с тим вокалима
у непосредно претходним слоговима и прибегава суфиксу -исати
или -ирати .
У преосталим ситуацијама, тј . када се општи глаголски део
завршава експлозивним сугласницима б, д , й, ш, превага је на
страни суфикса -овати, не -исати .
И овде би се могло говорити о тенденцији за дисимилацијом

ако се глаголски завршеци посматрају у истом светлу као и у
вези са сонантима. Иначе , према материјалу којим располажемо ,
не бисмо то одмах могли рећи . Готово да нема изразитих примера
у том смислу . Једино се као јасна противтежа суфиксу -овати са
вокалом предњега реда у претходном слогу (кидн- ей-овати,
еманц-ий-овати) појављује облик (пре) гр-уй-исаши где је иза
слога са вокалом у усвојен наставак -исати .
Остале глаголске форме са наставком -овати иза сугласника
б и д додуше немају самогласнике о и у непосредно испред ових
експлозивних консонананата , али се не могу супротставити ни
једном примеру са суфиксом -исати који обично следи иза слога
са вокалом о и у : проскр-иб-овати , суйскр-иб-овати , транскр-иб-
-овати, изузетно адс-орб-овати, айс-орб-овати, рес-орб-овати ) ;
екси-ед-овати, прет-енд-овати, сусӣ-енд-овати , шорӣ- ед- овати,
канд-ид-овати, консол-ид-овати, бомб- ард-оваши , ком- анд- овати , а
једино глагол окс-ид-исати.
12 М. Стевановић, ор. cit. , 69.

Ситуација је још мутнија иза сугласника ш јер су суфикси

-овати и -исаши потврђени у сличним и идентичним случајевима ,
нпр . докум-ент-овати, рейрез-ент-овати : експерим-ент-исати,
орнам-ент-исаши, аргум-енш-овати : аргум-ент-исати. А затим,
глаголи бојк-от- овати , диск-уш-овати, йерк-уш-оваши, регр-уш-
-овати још више нарушавају успостављање неког правила при уоп-
штавању наставака -овати или -исати . Али и поред тога , битно
је да ни овом приликом није прекинута основна нит -- одступање
суфикса -овати непосредно после вокала или сонаната в , j, љ,
а суфикса -исати иза сугласника ж, з , с , ш . А друго , ово су баш
позиције у којима је после експлозивних сугласника могућа упо-
треба и једног и другог наставка . Додаћемо да остале основе са
суфиксом -овати иза сугласника б, д , й, ш улазе у глаголску си-
стему источних говора само са суфиксом -ирати (рейроб- ; ако-
мод- , деград- , кореспонд- , секунд- ; ( а) йерций- , конций- ; агент- ,
адайш- , адойш- , аконш- , акцейш- , анкет- , асфалт- , афект- , аф-
ронш- , балот- , бакрош- , демонт- , дикш- , егзалт- , егзист- , ексйе-
римент- , компеш- , комплеш- , комплимент- , конверт- , конфронт- ,
концейт- , концерт- , кредит- , лициш- , малтреш- , медиш- , йашенш- ,
портрет- , райорт- , револт- , резулт- , ремонт- , рейеш- , шайеш- ) .
Најзад , за неколико глагола са сугласником ф као основин-
ским завршетком може се само рећи да се образују наставком
-исати, а , разумљиво , и -ирати , али не -овати , уколико је други
део сложенице -граф- ( : грч . gráfo) : калиграфисати, кореографи-
сати, литографисати, стенографисати , шелеграфисати, фотогра-
фисати, шапирографисати . Међутим , ни завршетак -овати није
искључен после фрикативног сугласника ф : тријумфовати.
Поменућемо још да глаголи прве групе , тј . инфинитиви само
са једним наставком (-овати или -исати) не пружају могућност
за овакву врсту детаљније фонетске анализе . То се нарочито од-
носи на завршне делове основа са сонантима , а и са поменутим
експлозивним сугласницима , којима претходи било који само-
гласник (м-ол-овати : ђав- ол-исати , конз-ул-овати : са-ул-исаши;
бр-ен-овати : бег-ен-исати , ферг-ун-овати, ја-узн-овати : док-ун-
-исати , сург-ун-исати; форф- ар-овати : каб- ар-исати , лиф-ер-ова-
ти : сикт-ер-исати , лог-ор- овати : сумӣ- ор-исати , йанд-ур-ова-
ти : йанд-ур-исаши ; бл- енд - овати : р-енд -исати ; прол-умӣ-овати :
гр-уй-исати; арг- аш- овати : 6- ат-исати , брик-еш-овати : мухаб-
-ет-исати) . Ту су, ипак , биле одлучујуће етимолошка или, пак,

семантичка страна , о чему смо већ раније говорили . Оне су и над-
јачале дубље продирање фонетских закона у случајевима са по-
менутим сонантима или експлозивним сугласницима у слоговима
са одређеним вокалима као завршним деловима глаголских
основа.
И да закључимо :
1) најизраженији је фонетски фактор који
а) деловањем закона дисимилације искључује појаву суфикса

-овати после вокала уопште и сонаната в , ј, љ , а суфикса
-исати после сугласника ж , з , с , ш;
б) допушта примену наставка -ирати и иза свих вокала и иза

свих сугласника, односно сама природа гласовног склопа
завршетка -ирати доводи до његове снажне продуктив-
ности у нашем језику уопште, а што није случај са суфик-
сом -овати или -исати;
в) пружа нешто јаснију слику свога присуства у глаголским

образовањима са алтернацијом наставака -овати ]-исати у
источном језичком подручју ;
2) етимолошки чиниоци условљавају :
а) доследно уопштавање суфикса -исати у турским позајмица-

ма , изузев мањих одступања у зависности од семантичког
опредељења ;
б) готово искључиву употребу наставка -овати у нашим источ-

ним говорима , -аши у западним , када су у питању прави
германизми са инфинитивним завршетком - (e)n;
3) семантички моменат унеколико диктира суфикс -овати, тј .

своди се само на сферу глагола са значењем „бавити се нечим ,
бити оно што казује реч у основи ; проводити (дуже) време
негде , боравити ; проводити време у чему“ .
Олга Цвијић
ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ КОНСТРУКЦИЈА
ТИПА ГЛАД МЕ И СЛ.
Тип конструкције навођен је и пре, било само у класи-

фикацији (Б. Даничић, Србска синтакса, Београд 1858,
407) , било у вези са објашњењем других појава, тачније — у
вези са употребом акузатива или генитива у њима (И. Стево-
вић, НЈ н. с. XVI , 1—2 , Београд 1967, 78-83) . Оба пута, на
одговарајући начин али узгред, наговештена је могућност њи-
ХОВОГ везивања за конструкције са ингресивним глаголом
стати, одн. стојати. У овоме чланку то се везивање тумачи.
При томе полази се од оних структура које се у граматикама
дају као стандардне, а анализирају се оне које представљају
динамички (дијалекатски или архаични) слој у стилу писаца.
1.
Велика нормативна граматика српскохрватског језика, од-

ређујући природу граматички безличних реченица са психо-
лошким субјектом у акузативу, наводи три примера реченица
у којима су именице што се логичком субјекту приписују
прилошки употребљене . То су реченице : Било га је стид. -
Страх ме је било. - Било га је срамота1. Ове је именице на-
водила и Граматика Т. Маретића, пре њега Синтакса
Б. Даничића², а други граматичари овим именицама, у датој
функцији, додају још и именице воља, жеља, брига (На од-
1 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, II, Београд

1969, 89.
2 T. Maretić, Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnoga jezika,
Zagreb 1963 , 422, 453, и Б. Даничић, Српска синтакса, Београд 1858,
406-407 ( где се дају још и скрб и милина).
Св. 3 Прилог тумачењу конструкција типа глад ме 163
мору може радити што ју је воља)3. Привлачи пажњу чиње-

ница да се ова структура у граматикама јавља као ограни-
чена на наведене именице, које су све у сфери исказивања
унутрашњих, најчешће духовних стања.
За нас је у овоме односу битна прилошка функција да-
тих именица, као важна компонента процеса који тумачимо,
па ћемо рећи да се у прилошком предикату, за приписивање
одређене особине субјекту у акузативу, употребљавају име-
нице које су способне да се понашају као глаголске речи. Ти-
ме се ствара могућност да се сви процеси који зависе од гла-
голске природе схвате као поуздано основани. Уз речено
следеће језичке чињенице :
(а) Дате безличне реченице се психолошким субјектом у
акузативу, са лексичким ограничењем на побројане именице,
несумњиво су обележене природом устаљених израза.
(б) Оваква њихова природа, због природе глаголског еле-
мента пре свега, а и по себи, садржи могућност „разбијања ”
израза, а то значи да садржи могућност поновне његове про-
дуктивности.
Као и свако враћање, било у области лексике, било у син-
такси, сигурно је да и ово, сада као однос устаљеног из-
раза и подновљене струкуре, иде најпре у стилске
особине, па тиме, када се проучава, у лингвистичку стили-
стику, одн. у проучавање оних немерљивих померања у језич
ком остварењу која имају или изгледе да се развију у језику,
или да нестану са појединим писцем,
2.
У приповедачком језику М. Настасијевића, нпр., а испи-

тиван је језик збирки Хроника моје вароши и Из
тамног вилајета ( Београд 1938 , стр . 1-155 и 33—177 , скр .:

Хр и ТВ), врло је честа употреба безличне реченице са еле-
ментима које чине именица са функцијом прилошког преди-
ката и субјекат у облику акузатива. А она се јавља у два
вида -
3 Brabec ― Hraste ― Živković, Gramatika hrvatskosrpskoga jezika,

Zagreb 1961 , 230.
(а) као реченица-израз, са именицама стид, жеља, брига

и страх :
Стид ме, можда у себи носим могућност слична гада ( ТВ

105) . Можда такав будем кад ме дивља која жеља (ТВ
105) . Ако су, шта ме брига (ТВ 115). - Тада ме страх
беше то себи признати (ТВ 126) . - Али ни бриге вас,
кад је Кача ту (ТВ 157) . - Не знам и није ме брига (ТВ
41).
- када лексичке јединице, које су бројно ограничене, управо
том својом особином језичком осећању намећу утисак уоби-

чајеног; и
(б) као реченица-разбијени израз, са именицама лек-
сички невезаним , тј . невезаним искључиво за дате и увек исте
именице са значењем унутрашњих (духовних) стања, него са
неограниченом у датом пољу (стања) валентношћу :
Можда такав будем кад ме глад (ТВ 105). - Али , пу-
сто, језа ме (ТВ 147) . А ја не могу, гроза ме (ТВ 169).
- За чудо скине ми се терет, нити ме гроза (ТВ 141 ) .
Као пилад заокупе, да ме жалост погинуће недужни (ТВ

162) . - А радост ме што је гломазан (ТВ 145) . _ _ _ _ _ _ _ Сумња
- Нада ме чика Јанка ћу наћи
ме све већа, језа (Хр 24) .
(TB 88)..--- Чисто те туга пуцати (ТВ 113) . - Туга би ме
било дирнути (ТВ 38) . - Па ме туга казивати више (ТВ
36). Стрепња ме да ли сам кадар обавити (ТВ 35) . -
Ове вечери кад записах, предосећање ме, срешћу га (ТВ
92) . У срцу чежња ме за њим (ТВ 88) . - Бунило ме
неко и мука (ТВ 114) -
када лексичка слобода датим структурама враћа могућ-

ност неограничене употребе, избацујући их из реда петрифи-
цираних језичких средстава, али намећући новоштокавском
језичком осећању утисак неуобичајеног. Наравно, лексичка
слобода њихова не значи излажење њихово из сфере имени-
ца које у прилошком предикату имају способност да се пона-
шају као глаголске речи. Апсолутно је немогуће да се на ме
сту именице у прилошком предикату појави каква стварна
именица, али уместо стид, страх и др. , као именица са зна-
чењем унутрашњег духовног стања, јавља се и именица глад,
која иако значи стање, никако нема духовних садржаја (осим

када је у метафори) , а отвара могућност да се јаве и многе
друге, сличне, које проширују употребу структуре овога типа.
3.
Ако је синтаксичко-семантички чинилац који проузрокује

разбијање израза могуће извести из способности сваке ап-
страктне именице да се у предикату појави са прилошком
функцијом, тј . да се веже за глагол, и тако укључи у саставне
делове дате структуре неограничен број именица (поред наве-
Дених, нпр . , још и мука, дивљење, зебња, чуђење, патња, бол,
свраб, грижа, вриска, кукање, плач, смех итд.), остаје да се
утврде и други унутрашњи И екстралингвистички ЧИНИОЦИ
њиховог постојања у језику датога писца.
У групу првих чинилаца (односи у самој структури), по-
ред поменуте способности сваке апстрактне именице да се ве-
же за глагол (прилошки на првом месту) , сигурно спада и спо-
собност да се дата веза морфолошки проширује по устаљеном
генеративном типу. Показано на примеру, то значи да ће
структура са обележјем израза:
жеља ме
додавањем атрибутских секвенци 1 , 2, 3 ... употребљеној ап-

страктној именици:
( 1) дивља (2) која жеља ме
управо таквим проширењем бити на путу да се „разбије",

и да из области устаљеног израза пређе у област продуктив-
не конструкције. У таквој конструкцији, као што је природ-
но, могућност употребе појединих њених чланова без лексич-
ких ограничења много је већа. Морфолошко „разбијање", које
је у духу језика (или у сагласности са генеративним моделом
језика) први је услов за даље процесе ове врсте. А један од
њих је и ширење употребе појединих лексема у прилошком
делу предиката, о којем смо напред говорили. За све ово, са-
свим је ирелевантно да ли је употребљена именица која се
ставља у везу са психолошким субјектом сама или има допу-
ну било које врсте.
Овај основни, унутрашњи или структурни, однос сасвим

природно потпомогнут је екстралингвистичким чиниоцима.
У њих спада (а) дијалекатска база, (б) контакт пишчев са ста-
ријом фазом језика која је забележена у писаном документу
и (в) контакт пишчев са којим другим језичким типом . Овако
разложени чиниоци своде се у пракси на један када је реч
о овоме писцу, јер се сви интегришу у архаичнији слој књи-
жевног језика, који се лако уочава као такав у контексту уо-
бичајеног саопштења. Зато је , поред очигледног поступка ар-
хаизације текста, који је морао бити повезан са познавањем
и усвајањем примера језика архаичније фазе као што је : Све
шенице, да те је милина, нпр . из језика Б. Радичевића (Б. Да-
ничића, Србска синтакса, Београд 1858, 407) , нужна и
претпоставка о постојању дијалекатске фазе као једног од
услова за обнављање продуктивности израза у питању. А ос-
лонац у дијалекатској бази различној од основне могућно је
потврдити већ и самом чињеницом да је писац, иако Горње-
милановчанин, рођен и одрастао у породици дошљака, која је
мигрирала преко југоисточних области, где је дата конструк-
ција обичан, дакле продуктиван тип израза.4 Као таквом,
„разбијена” конструкција није му била необична, као што му
нису били необични ни лексички елементи тога типа (јабан-
џија, ћир) и морфолошки (непроменљиви облик придева: фе-
дерли-кочије, голубли-крила; суфикс -че: девојче ) који за на-
родни говор његовог родног места нису типско обележје.
4.
Но, и поред тога што су и ( а) односи у самој структури

и (б) ослонац у екстралингвистичкој основи несумњиви чи-
ниоци у разбијању устаљеног израза, и као такви део дина-
мичног слоја у језику М. Настасијевића, тешко би само њи.
хов утицај објашњавао читав, врло сложен, прелаз израза у
4
А. Белић наводи уобичајен пример са апстрактном именицом
жал: да ме неје жал (Дијалекти источне и јужне Србије, СКА - Бео-
град 1905, 400 ) , а Гл. Елезовић пример с апстрактном именицом
сумња : Сумња ме да седим сама код куће, која без обзира на семан-
тичку једнакост са речју страх ипак чини друкчију, и другу, лексему,
в. Речник косовско-метохиског дијалекта, СДЗб V, Београд 1935,
II, 284.
продуктивну структуру. Пресудни фактор у промени могао је

бити само онај који је, уз квалитативне услове (семантичко-
синтаксичку једнакост у служби) , имао могућност да делује
и као маса примера. Такав количински чинилац била је кон-
струкција стати + глаголска (апстрактна) именица, коју још
Б. Даничић у својој Србској синтакси, истина сасвим
узгредно, повезује са конструкцијама без ингресивног еле-
мента. Она се, у различитом значењу, што није битно за ову
анализу, јавља са две могућности остварења İ
( а) са логичким субјектом у облику акузатива :
Стаде их дрека. Стане ме помагања и плач. ― Ста-

де писка јадне калуђере . - Стани смијех везирске ри-
Џале. - Фиска стоји младе убојнике (Rječnik JAZU 67,
Zagreb 1956, под stati, b. iї; Б. Даничић, Србска син-
такса, Београд 1858, 407)
--
када се стање означено апстрактном именицом приписује
појму с именом у акузативу; и
(б) са субјектом у облику номинатива:
Зач мен зла остала ста трјеска у мени. - Стаде громМ-

ња по бијелој кули. И толик ста вапај по војски и
бука и клапат, ста ромор и зука. - И све земље ту ста
јека. - Стаде плач и јаук. Стаде вика (Rječnik JAZU
67, 1956, под stati, b. ii) . — Кад наједном шапат ста по
Вароши (Хр 40)
--- када се као граматички
субјекат јавља стање означено ап-
страктном именицом.
Већ структуре са логичким субјектом у облику акузатива,
приказане у групи (а) , уз ингресивно-инхоативни чинилац
стати обележене су релативно слободним присуством глагол-
ских ( апстрактних ) именица које не означавају само унутар-
ња расположења. То јест, имамо и : дрека, плач, писка, смијех.
Даље, за шумадијске говоре испитивачи наводе примере : Же-
ну стаде кукњава. Дете стоји вриска. - Жене стоји ври-
ска, уз констатацију да се акузатив „редовно јавља у иници-

јалном положају, а да је ингресивни глагол радије у презен-
ту "5. То је важно и због проширења категорије апстрактних
именица, и због судбине ингресивног елемента, јер се он за-
мењује неутралном категоријом презента, одн. било којег дру-
гог облика глагола јесам (бити), и због тога што претпостав-
љеној фази у целом развитку даје дијалекатску, дакле
стварну и историјску основу . А поготову се то може лако
утврдити за конструкције наведене у групи (б) : треска, гром-
ња, бука, вика... Отуда преко квантума ове граматичке
групе, која је тесно везана са првом због идентичности струк-
- И
туре у основном смислу ( стаде /га/ дрека : стаде дрека)
појава јачања конструкције са акузативом као ознаком логич-
ког субјекта али без елемента ингресивности, одн . инхоатив-
ности, тј. структуре као : предосећање ме, нада ме, глад ме
итд. Тај елеменат, као формална ознака, и није неопходан :
„језа ме стоји" потпуно је индентично са „језа ме”, а његово
испадање омогућују закони симетричности у раду језичке све-
сти. Као што додавање секвенци у извођењу :
,,жеља ме " „ (1 )дивља (2) која жеља ме”
приближава примарну структуру облицима који проширују

лексичке границе апстрактних (глаголских) именица, тако И
одузимање секвенце у процесу приказаном извођењем :
„језа ме стоји” „језа ме"
сада са опозитне стране, приближава исту структуру уоби-

чајеном, и обичном за језичко осећање, типу устаљеног из-
раза. Једина „нова” тековина, ако су примарни облици „за-
течени", заправо је продуктивност или способност генерације,
што значи ослобађање дате структуре од лексичких ограни-
чења.
Др Живојин Станојчић
5 И. Стевовић, Две сродне синтаксичке конструкције, НЈ н. с.

ХѴІ, св. 1—2, Београд 1967, 82.
• Управо је настанак ингресивне конструкције са стати (стаде
говорити ), са деловима значењски опозитним, и подстакао лингвисте
да установе овај систем у језичкој свести. В. М. Павловић, Глагол
стати и семантичка супротност уз инфинитив, НЈ н. с. XVII , 1—2,
Београд 1968 , 10-22.
ДИЈ. ЦАБРЕН - ПОСТАН (UNFETTIG) -
- ЕТИМОЛОШКИ ЕСЕЈ
За придев цабрн налазимо само једну једину потврду, и

то у речнику Стулића из почетка XIX века. Његово значење
је Стулић превео латинским придевом insipidus, а Б. Даничић,
поред своје напомене да се „не зна прави смисао", додаје да
је можда овакав облиик постао од италијанске речи zavorra
у значењу гнус !
Међутим, придев цабрен се и до данас сачувао у неким
деловима Славоније у Хрватској у значењу постан, који није
мастан. Налазимо га у селима Пакленици и Воћарици, а ве-
роватно да га има и у другим насељима ове области .2 Упо-
требљава се искључиво уз именицу јело или вариво (чорба,
супа, итд .) : цабрено је о, цабрена чорба, цабрен кромпир (пра-
зан кромпир, без запршке ) , итд.
Придев цӑбрен је постао од апелатива ҷабр, који је за-
бележен у познатом речнику Шулека у великој групи фито-
нима Saturejа. Постоје многобројни синоними за више врста
ове биљке, као што су : вресак, чубар, јабер, кубар, осогриз,
шетрај ,3 итд.
Остављајући по страни фонетски однос цабр // чубр-, за
који није још донета тачна етимологија,4 задржимо се на
2 ' ARj , I 472.

Информатори : Милица Лађевић, домаћица из Воћарице, стара
77 год. , Ружа Нешовановић из Пакленице, стара 70 година.
3 Симоновић Драгутин, Ботанички речник , именик биљака, САН,
посебна издања, књ. CCCXVIII, Институт за српскохрватски језик,
књ. 3. Београд 1959, стр . 420.
' Slawski F. (Sl. etymol. jezyka polskiego, zesz . 2, Kraków 1953, str.
114) : čebr // Čubr-; D. Daničić (ARj , 88 , II 82) od korena skubh u značenju
visiti; Budmani (ARj , II 82) u Machek (Etym. slov. jaz. českého, str,
108) od grčkog oblika uuрод, додвра.
семантичкој анализи овог фитонима. На основу сачуваног зна-

чења придева цабрен, који је, као што је већ речено данас
фиксиран само за кулинарску културу, у могућности смо да
донесемо следеће закључке :
Цабрена чорба, тј . посна чорба, без масти (незапрже-
на) указује нам на чињеницу да се цабр (чубер) употребљавао
као зачин за ту врсту чорбе. Доказ да је ово тврђење тачно
налазимо у латинском називу за ову биљку. Латинско Satureja
долази од глагола Saturare у значењу заситити, што упућује,
исто као и наш пример , на биљку која се употребљавала за
јело. И збиља, познато је из старе римске литературе да се
Satureja hortensis употребљавала као зачин. Исту семантику
показује и немачки назив Pfefferkraut и француско poivrette,
у којима је управо наглашена његова функција зачина. Ко-
начно, Стулићево insipidus (бљутав, неслан) показује врло
сличну семантику као и све ове претходне речи.
Знајући да се реч врисак < vreszkъ ( < *versōkъ ) јавља
као синоним за реч цабр (чубар) , у могућности смо и да на
основу тога донесемо неки закључак. Наиме, познато поређе-
ње „ кисело као врисак” (или „као вишт” код Вука Караџића,
Нар. послов. 133) показује нам да је цабрена чорба или ца-
брено јело у далекој прошлости представљало киселу, посну
чорбу или вариво. Непосредни доказ да се овде ради о кисе-
лом зачину налазимо у књизи Болића о виноградарству из
ХѴІІІ века, који помиње „оцат од чубра."
У местима, у којима се још и данас употребљава при-
дев цабрен, није познато никакво јело у које би се стављао
чубар као зачин. Међутим, језичка анализа овог придева до-
води нас на мисао да је такво јело морало постојати. Можда
се овде радило о јелу везаном за неки одређени верски или
пагански обичај који је данас заборављен ? Коначно, можда
су таква веровања имала и ритуалну или пак куративну, про-
филактичну намену? У сваком случају, треба очекивати да
будућа етнолошка истраживања потврде ову етимологију.
В. Михајловић
ДИСТРИБУЦИЈА ОБЛИКА ИНСТРУМЕНТАЛА СИНГУЛАРА
ЗАМЕНИЦА: ЈА, ОН/ОНО, ОНА, КО, ШТО, ТАЈ/TO-
1. Познато је да у нашем савременом стандардном језику

постоје двојаки облици инструментала сингулара заменица :
од ја: мном и мноме, од он и оно: њим и њиме, од она: њом
и њоме, од ко: ким и киме, од што : чим и чиме, од тај и то
тим и тиме.
2. Познато је, такође, да језик, из разлога језичке еконо-
мије, по правилу избегава дублет. И то их избегава или ( 1 )
елиминисањем једне од истозначних варијанти или (2) њихо-
вм међусобним диференцирањем.
3. Писан управо с обзиром на ту чињеницу, овај рад пред-
ставља покушај утврђивања правила (или бар тенденција) ди-
стрибуције, двојаких ових заменичких облика , тј . облика са
покретним вокалима -е и облика без тог вокала1.
4. У ту сврху прегледао сам дела 1 ) Милутин Ускоковић,
Чедомир Илић, Београд 1963 , стр 29—234 ( скраћено : Ускок. ) ;
2 ) Јосип Косор , Изабране приповијести, Загреб 1950, стр. 7-271
(скр . Косор) ; 3) Вељко Петровић, Раванград, Београд 1966,
стр . 17-219 (скр. Петр . В.) ; 4) Иво Андрић, Жећ - припо-
ветке, сабрана дела — књ. VI , Београд 1963, стр . 9—258 ( скр .
Андрић) ; 5) Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба, Београд
1967, стр. 57—411 (скр . Десница) ; 6) Михаило Лалић, Раскид ,
Београд 1966, стр. 7—398 (скр . Лалић) ; 7) Меша Селимовић,
Дервиш и смрт, Београд 1969, стр . 6—389, (скр . Селим. ,) ; 8 )
1
Покретним вокалима посвећена је расправа Живојина Ста-
нојчића О двојаком облику предлога у секвенци с/са + падежни
облик, Наш језик, књ . XV, 257-287. Шире о двојаким предлошким
облицима в. код проф. М.Стевановића: Употреба неких пред-
лога са а на крају и без њега, Наш језик, XVII , 1—9.
Слободан Новак, Мириси, злато и тамјан, Загреб 1969, стр .

5-204 (скр. Новак) ; 9) Борислав Пекић, Ходочашће Арсенија
Његована, Београд 1970, стр . 9—346 (скр. Пекић) .
5. На основу материјала из језика ових дела дошао сам
до следећих закључака .
10 Уз предлоге се готово по правилу употребљавају
краћи облици поменутих заменица (дакле, они без -е). Једино
се понекад уз предлог с, без непостојаног самогласника а на
крају, употребе облици са покретним -е.
20 Без предлога се ГОТОВО увек употребљавају обли-
ци ових заменица с покретним -е на крају.
30 Иако - у крајњој линији ови закључци важе за
све заменице о којима је овде реч, ипак извесне разлике у
дистрибуцији њихових облика постоје међу њима
4° И међу писцима постоје извесне разлике у употреби
облика ових заменица .
50 Ни један од горе наведених закључака не важи за оне
облике који су : а) престали бити заменицама и постали друга
врста речи (чим као везник и прилог, тим као прилог и
б) који се употребљавају као атрибут (облик тим) , јер тамо
мора бити обличког слагања и облик са -е је искључен.2
6. Размотрићемо дистрибуцију облика сваке од ових за-
меница појединачно и утврђене закључке илустровати приме-
рима из прегледаних дела деветорице наших књижевника.
7. Облици инструментала синг. заменице ја.
а) С предлозима.
С предлозима се увек употребљава само краћи облик

мном:
2 То важи и за случајеве типа: Човјек се ослободи једног робо-

вања да би тим самим одмах потпао под стотину других (Десница,
218 ) . - Истина престаје бити истина самим тим што смо је изрекли
( И., 281) . Таква је решеност... самим и била правоснажна ( Пе-
кић , 81 ) . Један једини пример са е нашао сам код Деснице : Самим
тиме /се/ задовољавају ( стр. 169) . Појава облика са -е омогућена је
другим местом заменичког облика у инструменталној синтагми, а
извесног утицаја имало је и значење те синтагме значење
средства.
Стога о овим случајевима ( као и о оним наведеним у т 50) није
потребно даље говорити .
Св. 3. Дистрибуција заменица ја, он, оно, она, ко, што, тај, то 173
Да пустиш, тето, Вишњу са мном? (Ускок., 166) . ―

Куд год се ја макнем, он за мном (Косор, 153) . - Нада
мном свели се кестени (И. 58). - Пода мном као да је
горјела земља (И. 153) . Ајде за мном! (И. 237) . Јак
бол ...
је хтео да преда мном сакрије (И. 130) . - Он се
одмах сложио са мном (Андрић, 94) . За мном куља
дувански дим (И. 17) . Он је лежао пода мном ( И. 76) .
- — Каска
Сремац се опростио са мном (Петр . В. , 209).
за мном (И. , 301) . Преда мном пуче сұра каменита стр-
мина (И., 376) . - Руковао се са мном (Десница, 81 ).
Ишли су за мном (И. , 263) . - Нада мном је стајао чов-
- Преда мном је
јек (И. , 189). — дуга ноћ без сна (И. , 8) .
- Драга је дошла
Он путује са мном ( Селим., 105 ) .
за мном (Новак, 7). ― Пода мном била је цијела црква
(И. , 93) . - Преда мном се јавља визија једнога свијета
(H. , 101 ) . - Стража бди нада мном ( И. , 191 ) . - Лежи ов-
де преда мном (И., 284). Данас немаш среће са мном
(Пекић, 229) . —
б) Без предлога.
Инстр . синг. без предлога се врло ретко употребљава. Ако

се и јави, то је увек само облик са -е, тј . мноме:
- C je-
Хтеле /су/ да се поносе мноме ( Петр. В. , 66) .
зом мислим на године када је мноме харало самољубље
(Дес. , 125). - Нека мноме протјечу осјећања (И., 401) .
Ово су једина три примера са обликом мноме које сам
нашао у прочитаним књигама. То долази отуда што се заме-
ница ја употребљава само за лице (и то за прво лице) ,
која се, као таква, врло ретко може наћи у ситуацији која
захтева употребу инстр. синг. без предлога (значење оруђа,
средства, просекутивно значење) .
Да таквих ситуација, ипак има, показују поред наведе-
НИХ - и ови примери (сви узети из Маретићеве Граматике,
Загреб 1963 , стр. 190. и сви, наравно, са покретним вокалом
-е): да облада мноме (Вук) ; удри мноме о земљу (нар. прип.) ;
закуни се мноме (нар. песма) ; да не обладају мноме (Дани-
чић) .
174 Наш језик CB. 3
Изузетно ретке могућности јављања инстр . синг, личне

заменице ја без предлога довеле су до тога да се и тамо где
бисмо очекивали инстр . без предлога -- јавља (данас све чеш-
ће) инстр . с предлозима. То аутоматски повлачи за собом и
употребу краћег облика, облика мном. Исп.: Нека чудна жи-
вотна сила тресла је са мном (Косор, 117) . - Више нисам би
господар својих мисли и осјећаја, јер је са мном овладало то
женско и демонско лице (И. , 264). Били /су / сигурни да ће
лако владати са мном и чинити што буду хтјели (Селим , 343) 3
8. Облици инструментала синг. личних заменица он и оно.
а) С предлозима:
У овој се ситуацији по правилу, употребљава облик њим,

Дакле облик без покретног вокала -е :
Једно женско срце куцало је за њим ( Ускок. , 88) .

Под њим је жуборила озидана чесма ( И. , 216 ) . — Пред њим
блесну опет Морава И. , 173 ) . С њим је као и с плива-
њем ( И. , 97) . Плакао сам за њим ( Косор, 125 ) . __________ 3a-
дрхтао је пред њим Марин ( И. , 70) . - Пролази с њим ис-
под шљива (И. , 96 ) . - Трчите за њим ( Андрић . , 177 ) . - Небо
се над њим видно нише ( И. , 19 ) . ――― Пред њим се беласала
калдрма ( И. , 204 ) - С њим је био и фра Марко ( И. , 29 ) . —
Са њим сам једним разговарао о трупу ( И. , 151 ; укупно 50 ) .
Чисто видим под њим лице ( Петр . , В. 73) . Он стре-
пи пред њим као пламичак ( И. , 81 ; Сваки дан се шали
с њим ( И. , 39 ; укупно 27 ) . .- Чежњиво сам се освртао за
њим ( Десница. , 170) .- Над њим [је / на плафону мрља влаге
( И. , 94) . - С њим је готово ( И. , 279 ; укупно 40 ) . ― Пре-
познали смо перивој над њим ( Лалић., 289 ) . - Неки се
крећу под њим ( И. , 233 ) . Страже пред њим није било
( И. , 87; укупно 40 ) . - Стајао сам над њим ( Селим. , 386 ) . —
Под њим је Стамбол ( И. ,297 ) . - Пред њим ћу бити храбар
( И. , 180 ) . - Друговао је с њим И. , 240 укупно 66 ) . — Дошао
сам до врата за њим ( Новак. , 170 ) ; - Пропадам с њим
Т. Маретић (ор. с. , 190) каже: „U instr. dva su oblika za

prvo lice: mnom i mnome od kojih je prvi malo običniji, osobito iza
prijedloga".
Св . 3. Дистрибуција заменица ја, он, оно, она, ко, што, тај, то 175
(И., 102 ) ; укупно 6 ) . - Опет сам пред њим стајао (Пекић 89 ) ;

Само достављам све што се с њим збива ( И. , 21 ) .
- Рекло би се да сам са њим био у додиру ( И., 284;
укупно 14) .
В ) Има, међутим , и известан број примера у којима се с пре

Длозима јавља и дужи облик њиме махом с предлогом с ( но
ни тада код свих писаца ) :
Полети за њиме! Косор 82; Како бих се ја с њиме

растала ( И. , 91 ) . — Изумире с њиме и свака успомена ( И.,
217 ; укупно 16 : 14 уз с, 2 уз предлоге са вокалом ) . — Шта
-
се то с њиме догађа (Андрић, 69—70; једини пример ) .
Угледао /сам/...„господина солгабирова" ... а за њиме
плавог, вармеђског пандура ( Петр . В. , 158 ) . - С њиме мора
добро поступати ( И. , 39; укупно 6 : 5 уз с, 1 үз остале пред-
логе ) . Завезу се сви за њиме ( Лалић 149 ) . -Мирним гласом
разговара с њиме ( И., 79) . - Шта је с њиме ? ( И. , 394 ; уку-
пно 10 : 9 уз с, 1 уз остале предлоге ) . А ја се с њиме
упуштам ( Новак, 135 ; 2 примера ) . — Моја душевна одузе-
тост с њиме никакве везе није имала (Пекић, 327 ; 3 при-
мера сва три са с) .
У прочитаним делима М. Ускоковића, В. Деснице и М. Сели-
Мовића нисам нашао оваквих примера.
б) Без предлога :
а ) Без предлога се, готово увек, употребљава дужи облик

- њиме:
Поново зграби будак, замахну њиме ( Ускок., 180; је-

дини пример ) . Хтио /је/ да ... цио свијет испуни њиме
( Косор, 40; једини пример ) . - Чезнутљиви таласи свирке
___ Шеретски је намиг-
занихали су се њиме ( Петр . В., 125) .
нуо њиме на великога Немца ( И. , 219; укупно 11 ) . - Њиме
ће нас прекорети ( Лалић , 21 ) . - Трчим њиме [ трагом ] ( И. ,
348 ; укупно 6 ) . На махове је чак изгледао задовољан
њиме (Десница, 79 ) : - Поносни су на њега, одушевљавају
се њиме ( И. , 280; укупно 6) . Сувише сам се забавио њиме
(Селим , 62) . Био им је добродошао да њиме убију
чаму ( И. , 288 ; укупно 8 ) . Брзо њиме одмахне ( Новак, 91 ;

укупно 2 ) . Има душу која њиме управља ( Пекић, 280;
укупно 2) .
Код Андрића сам нашао само један пример инстр . синг. за-
меница он/оно без предлога, али с обликом без покретног во-
кала -е.
б) у овој је међутим, позицији облик њим изузетно редак :
Ја се нисам користио њим ( Ускок. , 140; једини пример ) .

-
Сва /је/ околина задовољна њим ( Андрић, 77 ; једини
пример) . Ојачај њим мртвим снагу моју ( Селим ., 172;
једини пример ) . — Као да је неки други дан дошао и други
живот њим почиње ( Лалић , 386; укупно 3 примера, сва три
у синтагми њим мртвим ) .
Код Косора, В. Петровића и Деснице оваквих примера ни-

сам нашао.
9. Облици инстр. синг. заменице она.
Оно што је речено за облике заменица он/оно важи готово

у потпуности и за ову заменицу.
а) Са предлозима:
а) Пред њом се појави Чедомир Илић ( Ускок, 192) . -

— Излазили су чешће
Они се забављају с њом ( И. , 101 ) .
са њом ( И. , 55 ; укупно 25) . --- Погле даше за њом у страху
―
( Косор. , 197) . - Сав се ја савио над њом ( И., 147; - С њом
- - Он је
се игра као дијете с ватром ( И. , 53 ; укупно 15) .
измахивао за њом држалицом ( Андрић , 16) . ― Спава с њом
( H. , 217 ) . -- Човек мисли да се игра са њом ( И. , 81 ; укупно
13 ) . Плако сам пред њом ( Петр . В. , 85 ) . - Полако се упу-
ћивао у разговоре с њом ( И. , 107 ; укупно 9 ) . - Кришом
пођем за њом ( Десница, 121 ) . - Разгосподари се чак и над
њом ( И. , 239 ; - Кокетирамо с њом ( И., 367 ; укупно 28 ) . —
Мени се причињава ... да се простор под њом пуни ситним
звуцима (Лалић, 314) . С њом човјек мисли да је за-
води ( И. , 208 ; укупно 7) . • Није постојала жеља за њом

(Селим., 280) . --- Кад је то открио пред собом, сакрио је
пред њом ( И., 284 ) . - Сусрешћемо се с њом ( И. , 104; укуп-
но 13) . Он је под њом сух за киша ( Новак, 16 ) . Mory
увијек пред њом говорити ( И., 146) . — С њом је тако нај-
боље ( И. , 89 ; укупно 22 ) . Нисам имао срца да је пробу-
дим те своју одлуку с њом још једаред претресем ( Пекић,
89 ) . -Па шта радиш тамо са њом ( И., 309 ; укупно 11 ) .
Пође с њоме у живот ( Косор, 79 ) . —- Онда се он

с њоме пошали ( И. , 243 ; укупно 14 примера, сви са с) . ―
С њоме ниједна није могла изаћи на крај ( Петр . В. , 114 ) .
Положи [ми] руку на раме, те рефлексивно спустих раме

под њоме ( И., 74 ; укупно 3 ) . - Погледах се с њоме (Лалић ,
346) . — Онда се загрли с њоме ( И. , 383 ; укупно 8 примера,
сви с предлогом с ) .
Облике с покретним вокалом -е уз предлоге нисам нашао

код Ускоковића, Андрића, Деснице, Селимовића, Новака и
Пекића.
а ) Он је њоме махао по ваздуху ( Ускок., 202) .Нешто

јаче од ње заповедало је сад њоме ( И. , 232 ; укупно 3 ) . ―
Истресао [ е] лулу и куцкао њоме о опанак ( Андрић, 43 ) .
-
Мушкарци прате игру, потпуно занесени њоме ( И. , 230;
укупно 4 ) . - Можда бих га и ја гађала њоме ( Петр . В. , 152 ;
једини пример) . - Такав нам се људски створ привића
неоткупиво оптерећен својом љепотом , заробљен њоме (Де-
сница, 119) . Њоме [ се ] може искусити доброта ништа-
.
вила ( И. , 404; укупно 4 ) . Поносно маше њоме ( Лалић,
95) . ― Дао бих ти џабе воде, а не да тргујем њоме ( И. ,
364) . Има једну дужу ногу, забацује њоме ( И. , 383;
укупно 8 ) . Сјенке су само пролазиле њоме ( Селим., 42 ) .
- Не брани правду, он напада њоме ( И. , 249 ; укупно 7 ) .
-- Излијечити се може само онај ко се њоме заразио ( Но-
вак, 104 ; укупно 2 ) . -

— Витлао је њоме [ заставом ] као ба-
тином (Пекић, 280 ; укупно 3 ) .
У Косоровим Изабраним приповијестима нисам нашао ни

један пример инстр . синг. заменице она без предлога.
3 ) Прихвати цјепаницу, измахну њом (Андрић, 60;

једини пример) . Видиш ову кљакаву руку, њом сам ја
зарадио (Петр. В. , 92 ; једини пример ) . - Чим само за тре-
нутак попусти непосредна угроженост њом, он се одмах
избезобрази (Десница, 239 ; једини пример ) . Знају да њом
нико не пролази (Лалић, 295) . - Нашли смо стазу, идемо
њом ( И. , 380; укупно 3 примера) .4
10. Облици инстр. синг. именичке заменице ко.
а ) С предлозима:
а ) у овој се позицији готого искључиво употреб-

љава облик ким:
Било да се с ким сусретне ( Ускок., 147 ; укупно 2 ) . --

Ту се немаш с ким борити ( Косор, 58 ) . - Знаш ли пред
ким си ( И. , 51 ; укупно 7) . ― Не знаш пред ким говориш
(Андрић, 88 ) . — Бирају с ким ће сести ( И. , 91 ; укупно 4 ) .
-
Бар да сам могла с ким да говорим (Петр. В., 148 ; укуп-
но 5) . - Једини с ким сам могао да говорим о теби био је
фра Анђело ( Десница, 325 ; укупно 3 ) . - Знаћеш с ким си
се закачио ! (Лалић , 246 ; укупно 4) . - Знам с ким разго-
варам ( Селим . , 134 ; укупно 7 ) . - С ким разговарам ?! ( Но-
вак, 106; укупно 5 ) . Више ти изгледа није било стало
пред ким то чиниш ( Пекић , 133 ; укупно 3 ) .
Посебно треба истаћи оне случајеве у којима се испред

инструменталне синтагме с предлозима јавља негација ни или
нека друга проклитика. У њима се без изузетка јавља краћи
облик ким:
4 Т. Маретић (ор с., 193) каже : „U instr. sing. oblici njime, njome
jednako su obični kao i njim, njom, s prijedlogom i bez prijedloga".
Усамљено биће што се ни с ким не да да удружи ( Ус-

кок. , 160 ; ови примери урачунати су у бројке наведене у
горњем пасусу) . — Неће ни с ким да говори (Андрић, 31 ) .
Арака није саобраћао ни с ким (Петр . В., 217) . - Та-
кву устрепталу малаксалост ... ни пред ким … нисам осје-
тио (Десница, 111 ) — Нико се не поводи ни за ким ( Селим.
- ― Ни
256) . Зар она и с ким разговара ( И. , 319 ) .
с ким ја нисам (Пекић, 274) .
а ) у прочитаним делима нашао сам само два примера упо-

требе дужег облика ( киме ) уз предлог и оба су с предлогом с:
Коцкамо се на живот и смрт, и није нам баш јасно

с киме (Лалић, 264) . Какву он то игру игра? С киме?
(Селим., 319) .
У девет прочитаних књига деветорице наших писаца нисам

нашао ни један пример употребе инстр . синг. заменице ко без
предлога. Разлог томе, онај исти који је наведен и за заменицу
ја, лежи у семантици и карактеру ове „номиналне ( именичке ) “
,,персонификативне ( особне) “ заменице. Изгледа, чак, да су
језичке ситуације у којима би се ова заменица у инстр . синг.
могла употребити без предлога још више редуциране. ( Тиме
се, заправо, може објаснити и веома мали број примера ― свега
два - облика за -е уз предлоге јер су они, као што је напред
истакнуто, карактеристика инструментала без предлога ) .
У богатој грађи за Речник САНУ међу листићима са заме-
ницом ко нашао сам само два примера инстр. синг. без пред-
лога, од којих је један стран нашем данашњем језичком осе-
Һању:
Ким се друштво похвали, брже кланац захвали ( Српске на-
родне пословице ... скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Ка-
раџић, Београд 1900, 133 ) . — 29. јула дођоше на ред „Разбој-
ници", свакако зна чији, али не зна киме преведени ( Позориште,
1, Нови Сад 1872, 318) .6
5 В. М. Пешикан, О систем у заменичких речи, Наш језик, књ.

XVI, 247.
Т. Маретић, (ор. с. , 198) : „U instr. je kim i kime jednako obično".
11. Облици инстр . синг. заменице што.
Како је ово „номинална ( именичка) имперсонификативна

(предметна, неособна) “ ( М. Пешикан ) заменица, разумљиво је
што овде имамо управо обрнуте појаве од оних које смо за-
пазили код заменице ко. Овде је, наиме, изузетно фреквентан
инстр . без предлога у коме се готово једино јавља дужи
облик ( чиме) - што је условило подједнако честу употребу
обају постојећих облика краћег чим и дужег - чиме у ин-
струменталу са предлозима.
За разлику од заменице ко, заменица што у прегледаним

Делима се ретко среће у инстр. синг. с предлозима.
а ) Предлог + чиме ( наводим све примере ) :
Ни пред чим се није заустављао (Андрић, 101 ) . - Тра-

жио [си ] задовољство не у оном главном за чим идеш
(Десница, 253 ) . На њему није нађена лисница с ... Ма
чим што би омогућило утврђивање идентитета ( И., 344) .
Није потребна никаква ... подударност с било чим дру-
гим ( И., 117) . .- За чим чезне? (Лалић, 254) . Нема сми-
сла за власт ни над чим ( Селим . , 104 ) . — Ни с чим је не бих
замијенио ( И., 283 ) .
Андрићев и оба Селимовићева примера су са још једном

енклитиком што, као што смо видели и код заменице ко, до-
приноси употреби краћег облика.
3 ) Предлог + чиме ( наводим све примере ) :
Шта ти зна за чиме смо ми ? ( Петр . В. , 90 ) . Поделише

нам муницију ... двапут више од онога са чиме смо рат почели
(Лалић, 322) . Над чиме би се све свијет имао прилике да згране!
(Десница., 222 ) . - Опипавао је готово с невјерицом . А заједно
с њом и све с чиме долази у додире и односе И., 196) . - Фор-
мама ... савршено отпорним идентификују с ма чиме што је
као рукотворина блистало ( Пекић, 308 ) . - Не обраћам пажњу

на све оно непознато са чиме ћу долазити у додир ( И. , 63) .
Посебно истичем примере : Такву устрепталу малаксалост
ваљда ...
.. ни пред чиме нисам осјетио ( Десница, 111 ) ( у коме
је дужи облик употребљен и поред постојања две енклитике
испред заменице ) и: Ја пред много чиме застајем ( Селим., 202 )
(у коме се облик чиме могао употребити након интерполирања
прилога ,„много” у предлошку инструменталну синтагму ) .
а) чиме:
Није знала чиме да се позабави ( Ускок., 196; једини

пример ) . - Свежите старога магарца чиме ( Косор, 169;
укупно 3 ) . ___________ Смишљао [је ] чиме ће их боље угостити ( Ан-
дрић , 73; укупно 2 ) . Чиме да отпочнемо ? (Петр . В., 23;
једини пример ) . ------ Било је нешто чиме ми се Мато осо-
бито наметао ( Десница, 176) . - Чиме га заговарају? ( И. ,
237; укупно 11 ) . Бије Боро чиме стигне ( Лалић , 166 ) . -
Домишљам чиме да му преварим очи ( Лалић, 264 ) . - Нико
не зна чиме прво да почнемо ( И. , 356 ; укупно 12 ) . Чиме
би вратила услугу, велики Боже ! ( Селим ., 25 ) . ― Људи
лако заборављају оно чиме се не поносе ( И. , 227 ) . - A
чиме си ме оптеретио ? ( И. , 320 ; укупно 13 ) . — Она је
стала ... тражити око себе нешто чиме би ме убила ( Но-
― Ако ме каните уцјењивати, прије ми реците
вак, 73) .
* чиме ( И., 167 ; укупно 5 ) . - Ти си знао да он нема чиме
да их исплати ( Пекић, 109 ) . ― Чиме ... мисли да се до-
сада бавио ( И., 315 ; укупно 10 ) .
В) чим:
Тај је облик у овој позицији изузетно редак. Пронашао сам

само два примера :
Бог зна, може да окине. Чим ће? ( Петр. В., 56) . -

Што је то .. чим нас тако силно одбија мрак ? (Десница,
124) .
12. Облици инстр . синг. заменица тај/то.
Иако се и ове заменице у инстр. синг. много чешће употреб

љавају без предлога --- па самим тим и облик тиме - у инстр.
синг. с предлозима не долази до експанзије тога дужег облика
( као код заменице што ) . То се лако може објаснити. Заменице
тај/то имају, у ствари, најчешће атрибутску функцију.
У инстр . синг. - без обзира на ( не ) употребу предлога у том
случају се увек ( као што смо већ рекли ) јавља облик без во-
кала -е. Заменица што, међутим, такве функције нема.
Све ово потврђују ниже наведени примери.
а ) Предлог + тим:
Вишњу је волео. С тим је био начисто ( Ускок. , 136;

једини пример ) . На страну с тим, говорите о нечем па-
метнијем ! ( Косор , 166; једини пример ) . - Нађе начина да
оде код ... другова ... с тим да им помогне о Коризми
( Андрић , 82; једини пример) . Стално [ сам ] незадовољан
с тим што се догодило ( Петр . В., 172; укупно 3 ) . ――• Могу
бар с тим да раскрстим (Лалић, 20 ) . ______ Једном су се по-
мирили с тим да су мртви ( И., 385; укупно 3 ) . - Није
хтио да с тим буде завршена партија ( Десница, 225) . -
Под тим мислим на инјекцију ( И. , 397; укупно 8 ) . Зар
-
се и с тим није могао шалити ( Селим . , 253 ; укупно 2 ) .
С тим располаже ... према закону ( Новак, 173; укупно 5) .
Ја и рачунам с тим да те изазовем ! ( Пекић, 230) . He
мешајмо са тим никакву пророчку позваност ( И., 24-25;
укупно 11 ) .
3) Предлог + тиме:
Између поседника и поседа ... могућан је и један

дубљи па с' тиме и племенитији одношај ( Пекић, 36) .
Ја сам већ био начисто с тиме да моме ходочашћу није
дошао крај ( И. , 262) .
Ово су једина два примера, оба с предлогом с. ( У првоме

би још и значење налагало употребу инстр . без предлога) .
а) тиме:
Његова машта не задовољи се тиме ( Ускок . , 81 ) . -

Шта хоћеш тиме да кажеш ? ( И. , 205 ; укупно 5 ) . Он
знаде бројити и мислим, да сам тиме све рекао ( Косор,
215 ; укупно 5) . Тиме је почео неочекивани и нагли пре-
ображај (Андрић, 250 ; укупно 4 ) . Не бавим се ја више
тиме (Петр . В. , 55) . Бог ти јећ тиме и опростио што то
причаш ( И. , 83 ; укупно 7 ) . — Они се тиме бране (Десница,
117 ) . Тиме се не би откупио ( И. , 327 ) . - Што си тиме
постигао ? ( И. , 359 ; укупно 52) . - Он је тиме витлао (Ла-
лић, 149) . - Правдају се, али тиме не губе суштину ( И. ,
192 ) . Скидоше торбе, као да тиме протестују (И., 360;
укупно 21 ) . ― Надвладао ме тиме што ми је наметнуо свој
начин размишљања ( Селим . , 200 ) .Објашњавам то тиме
- Да
што све може постати страст ( И. , 350; укупно 8 ) .
ВИДИМО ... шта тиме добивамо ( Новак, 133 ; укупно 3 ) . -
Најбоље да почнем тиме што ћу ... признати да сам ...
био врло узнемирен ( Пекић, 10) . Одговорио сам тиме
што смо се одрекли вести ( И., 196; укупно 16 ) .
в) тим:
Својим ... лицем чешка о његово ... и тим се насла-

Бује! ( Косор, 243 ) . — Користећи се тим, он га замоли да
седну ту у предсобљу (Андрић , 225) . — Јасно се осјећало
... да тим изражава мишљење обију (Десница, 74) . - Ни-
сам такав полтрон да бих се тим задовољно користио ( И. ,
105 ) . - Ја сам био задовољан и тим што сам био умјерено
штетан ( И. , 214) .
То су једини примери овога типа.7
13. Целокупно досадашње излагање синтетички је број-

кама - приказано у приложеној табели ( стр . 184) .
7
1 Т. Маретић (ор . с., 195) : „U instr. sing, pored tim govori se i time,
ali rijetko, osobito ispred kakve imenice" [ ?! ] .
са предлозима без предлога

облици
заменица
-e -Ø -e -Ø
свега -е
3 = 1,3 %
JA 0=0% 217 = 100% 3 = 100% 0=0 % свега са -е
217 =98,7 %
свега са -е
37-89% 74-19,7 %
OH(O) | 37-11,15 % 295 = 88,85% 5-11 % свега са -е
300-80,3 %
свега са -е
ОНА 57-22,3 %
25-15% 143-85 % 3284,21 % 6 = 15,79 % свега са -е
149-77,7 %
свега са -е
ко 0 =0% 2 = 4,75 %
2 =4,75% 40 =95,25% 0= 0% свега са -е
40 = 95,25 %
свега са -е
66 = 86,8 %
щто 8 = 53,33 % 7 = 46,67 % 5895,08 % 3 = 4,92 % свега са е-
10 = 13,2 %
свега са -е
123-73,5//。
TAJ/TO 2- 5,40% 3594,60% 121 = 96,03% 5 = 3,97% свега са -е
40 = 26,54 %
са -е
74/ 7371 251/ 19/ 325 = 30,06 %
Свега са -0
9% 91 % 92,95% 7,05%
756-69,04 %
Табеларни приказ дистрибуције и фреквенције облика инстр . синг.

заменица : ја, он/оно, она, ко што тај шо.
14. Подаци изнесени у овој табели, као и досадашње изла-

гање, дају довољно чињеница на основу којих би се могло од
говорити на питање зашто је дошло до овакве дистрибуције
облика инстр . синг, заменица ја, он/оно, ко, што и тај /то.
До овакве дистрибуције дошло је из ових разлога:

1 ) Облици ових заменица без покретног -е једносложни су
и имају силазну интонацију. Са тих једносложних облика акце-
нат се преноси на проклитику. Такав међузависан интонациони
однос између проклитике и заменице задовољава потребу за

економичном употребом језичких средстава (предлог и заме-
ница чине готов једну „реч“ : са њим и сл. )
2 ) Облици ових заменица са покретним вокалом имају үз-
лазну интонацију. Узлазна се интонација не преноси на пред-
лог. Зато веза са њиме и сл. представља две речи и самим тим
је неупоредиво мање економична.3 Као неекономична није
ни могла добити широку примену у језику.
15. Тако долазимо до закључка да су ти ритмичко-интона-

циони разлози и, с њима повезани, разлози језичке економије
довели до напред показане дистрибуције облика инстр . синг.
заменица о којима је реч.
16. Овај закључак поткрепљују следећи моменти :
1° Од укупно 74 примера са дужим обликом уз предлоге 63

( или 85 % ) је са предлогом с, дакле са предлогом који не може
бити носилац интонације.
20 Ако се између предлога са вокалом и облика заменице
јави нека непроклитичка реч, тј . реч која има свој акценат,
већа је могућност за употребу облика са -е. Исп.: Ја пред много
чиме застајем ( Селим ., 202) .
30 Ако се уз инстр. синг. заменице ја употреби предлог --
то мора бити предлог који је конституисан бар једним вокалом.
Отуда код ове заменице и немамо комбинацију: предлог +
мноме.
40 За облике заменице сав (свим и свиме ) које имају
исте фонетско-морфолошке карактеристике осталих, овде раз-
матраних заменица са покретним вокалом -е у инстр . синг. не
важе напред показане особености дистрибуције управо стога
што су оне увек под акцентом, код њих нема преношења
акцента на проклитику ни онда када је у питању силазни
акценат на облику свим. Исп.:
Кида са свиме што је старо ( Косор, 43 ) . - Мирила би нас
са свиме што се деси ( Селим , 201 ) . — Али и : И баш одатле црпао
је ... предност пред свим што би могло претендирати да га за-
мијени (Десница, 223 ) .
• Исп. Ж. Станојчић, ор . с. , 258.

17. Тако се облик ових заменица без покретног -е везао за

предлошко-падежну конструкцију. На известатн начин он је
тиме престао бити аутономан облик који се може несметано и
доследно употребити и сам, без предлога. То бисмо могли на-
вести као један разлог зашто су без предлога много чешћи
облици с -е.
С друге стране се употребом вокала -е у инстр . синг. без

предлога компензира одсуство предлога. Уз то, беспредложни
инстр. ових заменица заузима, по правилу, семантички и инто-
национо једно од централних места у исказу. Разумљиво је онда
што се у таквој ситуацији употребљава баш дужи а не краћи
облик - кад већ постоје два.
Мирослав Б. Николић
1. У једном београдском дневнику читамо опширно обаве-

штење о појави Хрватског тједника, тј . новог листа Матице хр-
ватске за који се каже : У уводном чланку првог броја истиче
се да је главни задатак који се данас поставља пред Хрватски
народ „довршење духовне и територијалне интеграције његова
национална бића”. Из тога обавештења, као необичан пада у
очи облик генитива придева национални уз именицу биће. Ми
се питамо где је и како је употребљен облик генитива једнине
какав овде читамо и није ли то случајна омашка свеједно је
где је учињена - у оригиналу, који нам није дошао до руке,
па не знамо да ли и у њему тако стоји, или је грешка учињена
при преношењу у лист који доноси горње обавештење. Када
бисмо били сигурни да је до грешке дошло при штампању, ми
се не бисмо ни освртали на њу. Једно је свакако сигурно : та-
кав облик није употребљен спонтано, нити би тим путем могло
до њега доћи, ни у овој ни у загребачкој , ни у било којој тре-
ћој средини где се говори српскохрватским језиком. Али није
немогуће да га је неко употребио са намером да, по своме по-
грешном мишљењу, подражава загребачку стилску нијансу је-
зика. Имајући на уму да се у стилу хрватских писаца придеви
нешто чешће употребљавају с облицима именичке промене,
овај је, ако је наша претпоставка тачна, хтео да напису да што
,,хрватскији" карактер, па је употребио такав облик придева
иако није требало да то учини, јер се придеви изразито одре-
Беног вида не употребљавају с облицима именичке промене.
Потврду за ово свако кога то интересује може наћи код Т. Ма-
ретића ( Граматика и стилистика хрватског или српског језика,
стр . 422, ІІ издања те књиге) и М. Стевановића ( Савремени
српскохрватски језик I, такође II издање, стр . 252 ) . А у син-
тагми национално биће, придев је, то је ван сваког спора, како

нам дужина крајњег слога говори, управо - у одређеном виду.
Зато је завршни део горе означене реченице требало дати у
облику: „довршење духовне и територијалне интеграције ње-
гова ( или његовог) националног бића".
2. Полиција је сумњала да се бавио шверцом дрога са сред-

њег истока у Америку, али никада ништа нису могли да
му докажу. Ми на овоме месту често скрећемо пажњу на
велики нехат писаца према сопственим текстовима. А као по-
следицу тога нехата скоро редовно у њиховим текстовима чи-
таоци налазе неисправност у слагању делова језичких јединица
које је у природи језика. Писац је овде облик глаголског при-
дева могли дао у множини м. рода, иако се односи на именицу
полиција, тј . на облик једнине те именице ж. рода. Та именица
значи, истина, колектив, боље рећи колективе претежно мушког
рода. У свакоме је случају писац, иако је употребио именицу
полиција, будући да је придевски део њеног предиката на нешто
удаљеном одстојању од свог субјекта, у свести одмах створио
полицајце, па је с полицајцима, тј . са свима онима што су мо-
трили на његова јунака, а не са речју полиција везао
облик дела предиката који одговара облицима мушких особа.
При брижљивијем односу према своме тексту, тј . при пажљи-
вом накнадном прегледу тога текста, писац би морао уочити
своју грешку и исправити је па би написао : Полиција је
сумњала да се бавио шверцом дрога са Средњег Истока у Аме-
рику, али никада ништа није могла да докаже.
3. Предлог америчког буџета, општег и војног за 1971—1972.

годину, је поднешен још 29. јануара ове године, - У овој ће
реченици свако пажљиво око уочити две грешке , а свако ће
исправно ухо чути једну од њих, када се реченица прочита на
глас наравно. Прва од тих грешака је учињена лошим ставља-
њем знака интерпункције , тј . употребом зареза непосредно ис-
пред енклитике је. А друга је грешка у измени сугласника с у
ш на крају основе у облику трпног придева од глагола поднети.
Када би се полазило од ширине употребе тога облика ових и слич-
них глагола у народу, па и у круговима вишег друштвеног образо-
Св. 3 Језичке поуке 189
вања, са овом променом у изговору, то се и не би морало

сматрати језичком неисправношћу, јер су у свим поменутим
срединама врло широко распрострањени облици : поднешен,
донешен, однешен, разнешен и сл . Али та промена овде није
добивена гласовним путем , као у ношен ( од носити ) , вожен ( од
возити ) и свим случајевима где глагол има и на крају основе
презента, него управо аналогијом према овим последњим слу-
чајевима у којима су промене гласовног карактера . А ти ана--
лошки случајеви нису овде добили ранг књижевнојезичких осо-
бина. И зато се писци који пазе на свој језик клоне таквих
облика. А све донде док их се већина писаца буде њих клонила,
облици са измењеним с у ш, где глагол у основи презента нема
и већ други неки самогласник, сматраће се неисправним. И у
горњој реченици је требало рећи да је Предлог америчког бу-
цета поднесен ( а не поднешен) .
4. Увијек је књижевни језик свакога од њих носио печат

властите језичке индивидуалности, шта ће рећи да га је сваки
народ нормирао према својим потребама. - У једном напи-
су чија је и садржина, узета у целини, истина, сасвим не-
прихватљива ― пала нам је у очи исписана реченица с упо-
требом односне заменице што у облику шта. И одмах CMO
помислили да је то штампарска грешка, тим пре што је чла-
нак писао језички стручњак. Ни помислити нисмо могли да
би човек који се бави науком о језику и то о овом нашем,
српскохрватском (или хрватскосрпском ) језику, још у члан-
ку где расправља о норми тога језика дотичну реч могао
употребити у облику који јој је дао. Али када смо је нашли
још једанпут поновљену у истом облику у реченици : Соција-
лизам одбацује сваку диригираност и униформираност, шта,
наравски, вриједи и за језик, одмах смо рекли да је о томе по-
требно казати коју реч. Било би, можда, довољно рећи да треба
обратити пажњу на карактер заменице коју ми малочас назва-
смо односном, па да се схвати да је облик те речи, као та-
кве, могућ једино са завршетком о. Јер је, и раније, најодре-
ђеније у средњошколској граматици А. Белића ( Граматика за
ІІ разред гимназије 1934, стр . 93 ) , - речено да је облик име-
ничке упитне заменице за ствари, употребљене с односним зна-
чењем, увек што. А нарочито је истакнуто у Савременом српско-

хрватском језику М. Стевановића ( на стр . 277. другог издања
од 1970 ) да се ова заменица у упитном и зависно-упитном зна-
чењу употребљава претежно у облику шта ...", док се „у оста-
лим значењима : у односном , неодређеном , узрочном , времен-
ском, поредбеном и сл. ... у народним говорима и код свих, и
српских и хрватских, писаца употребљава у облику што", па се
то тамо и потврђује одређеним бројем примера. Али се даље,
у истом делу ( на стр. 278 ) , каже да што „и као неодређена за-
меница у значењу нешто и као одрична у значењу ништа, ако
је наглашено ... има облик шта".
Шта, међутим, у горе написаном примеру нема значење ни

неодређене ни одричне заменице, колико што није ни упитна
наравно, нити је пак наглашено , него је јасно да је употребљено
као знак везе односне реченице, и то односне реченице посебне
врсте, с управном. А посебност карактера таквих реченица је
у томе што оне не одређују поједине речи или групе речи управ-
них реченица, него целе те реченице, што се , дакле, односе на
целе управне реченице. А утврђено је ( ово у Савременом срп-
скохрватском језику II , 1969 , истог аутора) да је у таквим од-
носним реченицама везнички знак увек што. И то је потврђено
примерима ( датим на стр . 825 и 826 наведеног дела ) : Господину
фишкалу широко раскретати уста када говори, што га опет
не мало труда стаје (А. Ковачић ) ; Наједном се погури, нешто
шапну и пружи руку, што сину у рују пожара као да је на-
штрапана крвљу ( В. Назор ) ; Па би игуман разабрао вику, нео-
бичан женин глас, што је готово врећало ово јутарње спо-
којство ( В. Петровић ) ; А своје име дала је Црнки, што је
силно увеличавало њену љубав према томе несвесном малом
створењу ( Исти ) ; Сав се усплахирио од дебеле кобиле и поре-
метио, што је још више завитлавало бијесом господина сат-
ника (М. Крлежа ) ; Умножавају ту главицу опорезом који је
шалом проникнут и подругивањем, што је најбоља обрана
( М. Божић) ; Доктора сатерао у козији рог или опозицију, што
је свеједно ( Р. Маринковић ) ; И најзад је пало последње непри-
јатељско упориште, што је код преморених бораца изазвало
неописиво одушевљење ( дн . штампа ) и др . --- према којима у
богатој грађи за израду двају речника ( Речника САНУ и Реч-
ника Матице српске ) нисмо нашли ни један једини пример у

коме би се реченице овога типа везивале истом речју у облику
са а на крају. А нисмо ни било где другде, осим два примера
поводом којих ово и пишемо, срели ни један случај с таквим
обликом ове заменице речце, па је несумњиво да је и у њима
место шта требало употребити што тако да истаткнуте реченице
гласе :
Увијек је књижевни језик свакога од њих носио печат вла-

стите језичке индивидуалности, што ће рећи да га је сваки
народ нормирао према својим потребама и
Социјализам одбацује сваку диригираност и униформира-

ност, што, наравски, вриједи и за језик.
5. Узми тај лавор, али га не носи тако сувог или ... али
га не носи тако сув?
По управном глаголу реченице у којој је придевски облик
сувог овде употребљен, на први се поглед закључује да је узет
у функцији атрибута именице лавор у објекту, која, истина,
није ту употребљена, али ни за кога не може бити сумње да се
Мисли на суви лавор. Да је именица лавор, именица му-
шког рода која означава предмет ( а не живо биће ) , изречена
у дотичној реченици, нико коме је наш језик матерњи уз гла-
гол носити не би је могао употребити у другом којем облику
осим у акузативу, једнако овде с обликом номинатива. Према
томе, и облик придева који се односи на име предмета ( а не
бића) мушког рода такође мора имати облик акузатива једнак
с оним који има у номинативу (Немој носити лавор тако сув ).
Али то још не значи да смо ми дали за право онима који су
мишљења да је у насловној реченици исправнији облик при-
дева у другој од две алтернативно узете реченице. Ми смо, на-
против, за прву од њих, за реченицу дакле обликом сувог!
А ево зашто . Тај придев се и у томе облику дакако односи на
именицу лавор, али не непосредно, већ посредно преко заменич-
ког облика га, тј . преко тога облика акузатива. Облик га у дру-
гој по реду супротној реченици тиче се (тако је боље рећи него
односи се ) именице лавор, али није употребљен као његова
одредба, већ управо место ње, те се придев у облику сувог од-
носи непосредно на ту личну заменицу и слаже се с њом, а не

с именицом . А облик акузатива личне заменице, без обзира на
то да ли се тиче бића или предмета, увек је једнак с обликом
генитива, па је природно што ће такав бити и облик придева
који се на ту заменицу односи, који њу одређује. И исправан
је, значи, први од два алтернативна облика, облик придева
сувог у супротној реечници, која, везана с првом и заједно
с њом, гласи :
Узми тај лавор, али га не носи тако сувог.
6. Ни сељак Кочићев није више сељак Веселиновићев, који

наивног човјека простодушног сељака, представи ступидним
полуминералом. - Овој се реченици на први поглед не би ма-
гао учинити никакав приговор. Али ако се читалац запита ко
наивног човека, простодушног сељака представља ступидним
полуминералом - приметиће неподударност између смисла и
облика друге по реду, односне реченице. И то ће му наметнути
питање на коју се реч управне реченице овде односи зависна
реченица : на Веселиновића или на сељака, другим речима:
шта је стварно субјекат те реченице Веселиновић или његов
ссљак. По садржини целог Дучићева излагања (писац есеја у
којем се налази горе наведена реченица је Јован Дучић)
Веселиновић је тај који наивног човјека, простоду-
шног сељака представља ступидним. По слову Дучи-
ћеве реченице то је, међутим, Веселиновићев сељак (сељак, да-
кле, представља сељака) . Именица Веселиновић у њој ни упо-
требљена није, већ само од ње направљени присвојни придев.
Уосталом, иако се наведеном реченицом даје карактеристика
Веселиновића као писца казивањем какав је његов сељак, - Y
центру излагања ту није Веселиновић, него његов сељак је ( Ве-
селиновићев сељак ) , дакле, субјекат односне реченице. У свести
пак писца тако није било, већ је он свакако мислио на Весели-
новића. Али када је тако мислио, требало је и да употреби ту
именицу, а не од ње направљени присвојни придев. А то је врло
једноставно могао учинити узимањем именице у облику који се
употребљава у функцији присвојног придева, тј . у облику гени-
тива. И да је рекао - Ни сељак Кочићев није сељак Весели-
новића (још боље сељак Ј. Веселиновића) , који на
ивног човјека, простодушног сељака, представи ступидним по-

луминералом, па да свакоме буде јасно да Веселиновић прави
сељака полуминералом, а не сељак сам себе. Уосталом, није те-
ішко знати да се релативна заменица који односи на именицу,
а не на придев, јер придевске заменице, колико ни придеви, не
одређују одредбене ( придевске ) , већ предметне речи, тј .
именице.
X.
НАШ ЈЕЗИК излази од почетка ХІІІ књиге у йет годишњих свезака од
најмање четири шабака ; пет свезака чине једну књигу. Јула и августа часо-
йис не излази. Годишња претплата износи 10 н . дин.; цена поједином броју
је 2 н. дин. Прешилашу слати Институту за српскохрватски језик Београд,
Кнез-Михаилова 35/1, на текући рачун број 608-3-133-10. Рукописе слати Уре-
ђивачком одбору или дру Живојину Станојчићу, секретару одбора, Инсти-
шут за српскохрватски језик. Београд , Кнез-Михаилова 35/1.
- Рукописи се не враћају. -
EL ESC
PG
201
N24
J.
НАШ ЈЕЗИК
NAS JEZIK
4
6
4 НОВА СЕРИЈА
-
2 Књига ХVII, св . 4-5
БЕОГРАД, 1971 .
САДРЖАЈ
Страна
1 ) М. Стевановић, О потенцијалу II у књижевном

језику ..
. 195-200
2 ) А. Пецо, Један актуелан проблем наше фонетике
(изговор и писање фонеме x ) . 201-219
3 ) Берислав М. Николић , Акценат интернациона-
лизама у савременом српскохрватском књижевном
језику 220-228
4) Ж. Станојчић , Језички тип једног еуфемизма . 229-234
5 ) Д. Јовић , Прилог методима испитивања песничког
језика на песми „Сопоћани" Васка Попе .. 235-249
6 ) Е. Фекете , Нешто о деклинацији властитих именица
страног порекла у нашем језику . .. 250-262
7 ) Даринка Гортан - Премк , Приступ обради па-
Дежних синтагми у средњој школи . . 263-271
8 ) Радоје Симић , Два случаја синтаксичке аналогије 272-282
9) Језичке поуке . 283-286
10) Регистар 287-303
УРЕБУЈЕ ОДБОР
БЕОГРАД
1971 .
Штампа : Издавачка установа ,,Научно дело" Београд, Вука Караџића 5.

НАШ ЈЕЗИК
Књига ХѴIII Нова серија Св. 4-5
О ПОТЕНЦИЈАЛУ II У КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ
Један од читалаца Нашег језика, који каже и да је био

наш ученик, обраћа нам се за мишљење о тзв. дуљем кондицио-
налу, како га је називао Томо Маретић, 1 односно о потенцијалу
за прошлост, какав смо термин ми за њега употребили у својој
Синтакси,2 а којему свакако најбоље одговара термин потен-
цијал II, јер у Маретићеву термину одредба дуљи није
сасвим одређена, а у нашем, који и није само наш, одредба
за прошлост није прецизна зато што се и обични потен-
цијал, облик од аориста глагола бити и радног придева, и то
несравњено чешће од овог облика, мислимо од облика обичног
потенцијала глагола бити и радног придева одређеног глагола,
-- такође употребљава за радње које би се имале односити на
прошлост.
Овај читалац пита да ли је то облик књижевног језика,
и ако јест, зашто се у већини школских граматика не наводи
међу осталим облицима глаголских времена а, ако то није,
зашто га неки граматичари у својим уџбеницима за основне и
средње школе увршћују међу остале глаголске облике . На та
два и још неколико питања која се повезано са овим постав-
љају не може се тако једноставно и сасвим кратко одговорити,
већ је, да би одговори на постављена питања били одређенији
и убедљивији, потребно дати нешто шира објашњења употребе
облика потенцијала с два облика радног глаголског придева,
који се употребљава, наравно уколико се употребљава, када се
¹ Prof. dr T. Maretić, Gramatika i stilistika hrvatskog ili srpskoga

jezika. Zagreb II izd . 1931 , стр. 547.
2 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II. Београд
1969, стр. 682.
односи на условну радњу у прошлости или се као могућа, а

уопште неизвесна, везује за прошлост.
Наш читалац још пита колико су основане тврдње да се
трочлани облик потенцијала типа којег је у реченицама као
што је : Он би часом допро био до краљевскога шатора -
сматра особином језика хрватских писаца, а да га српски писци
и не употребљавају. На ово ћемо питање одмах одговорити : да
су такве тврдње сасвим неосноване, иако није нејасно зашто
се оне износе. До тих тврдњи долази зато што се у скоро свим
граматикама писаним и издаваним у хрватским културним цен-
трима тај облик наводи међу осталим глаголским облицима.
Од познатијих, у тој средини објављених граматика, не нала-
зимо га једино у уџбенику за средње школе хрватског грама-
тичара Мирка Дивковића (то смо проверили у његовој књизи
издатој у Загребу 1917. г.) . А супротно томе, мало је српских
граматичара налазило оправдања да га уврсти међу остале гла-
голске облике. Од писаца чије су књиге биле у широј школској
употреби, на овој страни тај облик је наводио једино Живко
Стефановић.
Али уношење дуљег кондиционала, односно потенцијала
за прошлост, међу остале облике система глаголских начина од
једних граматичара, као и пропуштање других да га уброје међу
глаголске облике стандардног књижевног језика, само по себи
не би значило много када не би било разлога и за један и за
други однос према њему. И овде се намеће потреба за утврђи-
вањем да ли употреба тога облика више оправдава један или
други од та два става, да ли тј . даје за право више једним или
другим граматичарима, онима што га уносе у своје граматике
или онима који то не чине.
О тој употреби се зна да се у књижевним споменицима
потврђује од XV века,3 али и да је облик о коме говоримо, по
речима Б. Даничића, врло риједак. Тамо где то тврди Даничић
наводи свега осам примера - два из чакавских и шест из што-
кавских књижевних споменика, између којих и један из језика
3
A. Musić, Kondicional u hrvatskom jeziku. Rad Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti CXXVII , str. 189.
' U Rječniku Jugosl. akademije znanosti i umjetnosti, knj . I , 366.
Св. 4-5 О потенцијалу II у књижевном језику 197
Вука Караџића. К овима Лука Зима5 додаје још шест примера

из штокавских извора четири из збирке Хрватских народних
пјесама Луке Марјановића (издатих у Загребу 1864) и два из
Српских народних приповедака које је сабрао и (у Новом Саду
1871. г.) издао К. Стефановић. Али ни са овим, па ни са она
четири примера из стародубровачког, које такође Зима на
истоме месту наводи, то није тако велик број да би обесна-
жио Даничићеву констатацију.
Зима је свакако у праву када уз ту констатацију додаје
да је употреба кондиционала за прошлост неупоредиво чешћа,
и уопште доста честа у чакавском и кајкавском. Судећи по при-
мерима које он тамо наводи, ова употреба је нарочито честа у
чакавских писаца. А међу десетинама у његовој књизи наве-
дених чакавских примера по неколико њих су узети из најпо-
знатијих тих писаца : М. Марулића, Х. Луцића и Ј. Кавањина.
Овде ћемо даље означити и имена дубровачких писаца код
којих је Зима нашао по један од она четири напред наведена
примера и од којих су доиста Дубровчани само Динко Рањина
и Стијепо Борђић-Ђурђевић , док је Канавеловић-Корчуланин.
А Богишићев је збирка Народних песама, из које је онај чет-
врти, наводно дубровачки, Зимин пример из ,приморских
крајева". И није, према томе, извесно да ли је баш из Дуб-
ровника.
Треба истаћи да код Зиме ни кајкавски примери нису број-
ни. А сви су они, њих шест на броју, осим једног јединог узетог
из Јачки, народних песама пука хрватског ( које је „po župah
šopronjskoj , mošonjskoj i željeznoj na Ugrih skupio Fran Kurelac”
и издао их у Загребу 1871) из Ваљевчеве Збирке народних при-
поведака (издате у Вараждину 1858). Али сродност кајкав-
ског дијалекта са словеначким језиком, у коме је облик по-
тенцијала II и данас у живој употреби , говори у прилог Зими-
ној тврдњи да је овај облик доста чест и у кајкавскоме дија-
лекту.
* Luka Zima, Njekoje većinom sintaksičke razlike između čakav-

štine, kajkavštine i štokavštine. Zagreb 1887, 326-327 и 328.
и 328.
• L. Zima, Njekoje razlike ... , 326 и 327.
7 В. Y Slovaru slovenskega knjižnega jezika, knj . I yз bi (str. 127/II)
biti (стр. 140/III) . Ljubljanaа 1970.
Иако Л. Зима (на цитираноме месту) истиче оно што је

Даничић први констатовао да наиме „кондиционал и без онога
дометка" (тј . без радног придева глагола бити) „пристаје уз свако
вријеме ", што ће рећи да нема потребе за употребом тога облика
С дометком , --- ипак околност што је у чакавском дијалекту та
употреба доста честа, као, и нешто ређа, у кајкавском , а што се
нађе и у покојег старијег дубровачког писца, па и у језику
неких босанских фрањеваца (од оних шест код Даничића на-
ведених примера по један је из И. Бандуловића и Ф. Ластрића)
упућује на претпоставку да може бити и најновијих хрватских
писаца код којих тај облик живи и у језичком осећању. Али ће
свакако бити тачно да међу писцима рођеним штокавцима
таквих данас више нема, већ ће, и уколико ови употребљавају
облик потенцијала II , он у њихову језику бити књишког карак-
тера. А као облик граматичког система више се одржава по
традицији, у којој је, сигурно, врло значајну улогу имало уг-
ледање граматичара нашег језика на граматичаре класичних и
западноевропских језика, немачког и француског, у првоме
реду. Као доказ за ово довољно је погледати и само једну од
старијих граматика нашег језика, Ilirsku slovnicu, рецимо, Вје-
кослава Бабукића, (издату у Загребу 1854) у којој се и по самој
терминологији јасно види колики је био утицај граматичара
других језика на наше . У њој је иза индикатива дат и конјун-
ктив свих глаголских облика, који чине разне врсте модуса,
међу осталим и моду, потенцијал II , који Бабукић назива
praeteritum optativa ili plusquamperfectum konjunktiva (в. стр.
308. његове Slovnice , а исп . и обрасце промене на странама 281 ,
286, 294, 299 и 304) .
У ранијим временима, док је живео у језичком осећању
народа, тамо где га је било, наравно, граматичари су потенци-
јал (обично с именом кондиционал) II узимали као посебан об-
лик одређене употребе за исказивање потенцијалности и хипо-
тетичности вршења њим означене радње везане за прошлост.
Данас се, међутим, тај облик више не среће у народној упо-
треби, или бар немамо доказа да он још живи у језичком осе-
Кању представника оних народних говора који чине основицу
књижевног језика, тј . говора штокавског дијалекта. Ни у једном
од данас већ бројних описа појединих од тих говора, бар ко-
Св. 4-5 О потенцијалу II у књижевном језику 199
лико је нама познато, не говори се о присутности облика потен-

цијала II у њима.8
Ипак и онај мали број примера, нарочито оних што их је
Маретић навео у својој великој граматици, од којих су два из
Вукова језика и по један из Даничића, Ивековића и Љубибра-
тића - Давали су за право нашем знаменитом граматичару да
унесе облик дуљег кондиционала у систем глаголских облика.
Ми ту чињеницу такође нисмо могли обићи, јер смо налазећи
потенцијал II и код новијих писаца, без обзира на то што га у
у већег броја њих не можемо сматрати живом категоријом,
такође констатовали да се он и до данас очувао, истина у рет-
кој употреби, у језику неких наших књижевника, и хрватских
и српских, и то чешће у првих него у других, потврђујући то
примерима које је Маретић дао у својој књизи и додајући уз
них: Не би ме у сну било ухватило врагометно штуцање
(А. Ковачић) , Ако би ме нетко био преварио за потпис на
мјеници, нисам се начелно никада разљутио (М. Крлежа) , Није
се раније мирно упутио у другу пивницу као што би Јово по-
ступио био раније у таквом случају (В. Петровић) , И шао би
тако био радо без престанка по глибу погнуте главе (М. Цр-
њански) , Био би нам пуцао у лећа (В. Калеб) . А ови примери,
Маретићеви и наши, мислимо, узети заједно и с ознакама пи-
саца код којих су нађени, не допуштају испуштање из вида
чињенице да су их употребљавали и књижевници који су за
развитак српскохрватског књижевног језика значили Врло
много.
* Облик који А. Вујовић, па и с правом донекле, назива потен-

цијалом за прошлост ( В. његову дијалекатску студију Мрковићки
дијалекат. Дијалектолошки зборник, књ. XVІІІ, стр. 346) друкчији
је. То је облик од имперфекта глагола хтети и инфинитива глагола
који означава одређену радњу. О томе је облику, уосталом, и раније
говорено као о облику семантичко-синтаксичке вредности правог
потенцијала, а не потенцијала II . Свакако најдетаљније у нашој ра-
справи Значења имперфекта према употреби у језику П. П. Његоша
(Јужнословенски филолог ХХ, стр . 70-79) , где је он назван импер-
фекатском конструкцијом, о којој је речено ( на стр . 78 ) да се у неү-
поредиво највећем броју случајева употребљава за изражавање лич-
ног става у прошлости, као уосталом и прави потенцијал, и да се
ова конструкција, за разлику од потенцијала, не употребљава као
КОНДИЦионал и концесив.
Али ако се у исцрпнијим приручницима при давању што

прегледније слике књижевног језика та чињеница не може
занемаривати, и поред тога што га у неупоредиво највећег броја
савремених писаца са осећањем језика које данас имају зави-
чајни припадници штокавског дијалекта, -- сасвим је разум-
Љиво што тога облика нема у многим школским уџбеницима.
Управо због тога што баш сада рекосмо - у приручницима за
средње и основне школе, који се, и не без разлога, више сматрају
упутствима како ce исправно говори и пише него што су
потпуне збирке језичких законитости, облику потенцијала
II није потребно давати место живе језичке категорије, јер он
то доиста није.
ЈЕДАН АКТУЕЛАН ПРОБЛЕМ НАШЕ ФОНЕТИКЕ
(ИЗГОВОР И ПИСАЊЕ ФОНЕМЕ X)
Међу питањима о којима се посљедњих година у расправама

о нашој језичкој проблематици често говори и пише налази се
и питање односа између писане традиције, ријечи писане на
тлу Босне и Херцеговине према реформама које су на овом
подручју наше науке и културе извршене у XIX вијеку. На
основу досадашњих испитивања са сигурношћу се може рећи
да је на босанско-херцеговачком тлу и прије Вука и илираца
био у употреби чисти народни језик у писаној ријечи, да је,
другим ријечима казано, било на снази правило : пиши као што
говориш. А ово због тога што се најчешће нису познавала друга
правила, другачији начини писања, нити су, опет, због посеб-
них историјских околности, ту страни утицаји могли да имају
видног удјела у стварању ортографске норме, ако је те норме
уопште и било . Вукова реформа нашег језика и ћирилице овдје
је наишла на врло добар пријем. Та је реформа, управо, само
потврђивала већ постојећу писану традицију. Природно, усва-
јањем Вукових погледа о језику и писму на тлу Босне и Херце-
говине прихваћена је ијекавштина као једино књижевно на-
рјечје, а из писма су отклоњене графеме за које нису постојале
фонеме у живом народном говору. Слично је поступљено и са
латиницом. Прихваћена је реформа овога писма коју су код
Хрвата извршили Гај и илирци.
Истина, и поред тога што је Вук у својој реформи полазио
од фонетско-морфолошке структуре штокавских говора херце-
говачког типа, његова писана ријеч није никада била потпуно
вјерна слика говорне ситуације коју му је нудила Херцеговина
Данашњег обима. То нарочито вриједи за фонему х, али не и
само за ту фонему. У моме раду : Сугласник х у вуковој пре
писци (Вуков зборник, Београд 1966 , стр . 99) о томе читамо и
ово : „Што се тиче Херцеговине и говора њеног становништва

Вук овдје ( тј . у граматици која је дата уз Рјечник од 1818 ) није
дао реалну слику употребе гласа х (он ту пише ора, лад, сув,
глув, дођог, вићег). Ми се можемо сложити са Вуком да у по-
стојбини његових предака нема (то јест није било) фонеме
х. Дробњачка је особина и појава 2 или к мјесто овога гласа.
Такво стање могао је имати и говор Вукових Тршићана. Али,
а то је неопходно истакнути, ни Дробњаци ни Тршић нису
Херцеговина" а у Херцеговини многе особине ни данас, а тако
је било и јуче, нису једнаке онима у Дробњацима или Тршићу.
Оно што је речено за фонему х, добрим дијелом се може рећи
и за друге особине . Данас нам је познато да и на релацији
Дробњаци-Тршић постоје доста лако уочиљиве разлике, како
у фонетици, тако и у акцентуацији (в. Др Б. Николић, Тршићки
говор СДЗБ. XVII) . То, опет, говори да стање које су Вукови
преци понијели из Дробњака и донијели у Тршић није у пот-
пуности сачувано, није конзервирано , али и то да ни у вријеме
сеобе Вукових предака у западну Србију није у говору посто-
јала потпуна хармоничност између Дробњака и данашње источ-
не Херцеговине.
Проблеми везани за судбину фонеме х у херцеговачким го-

ворима дуже времена привлаче моју пажњу. Чињеница је, до
сада неоспорена, да на овом подручју наше језичке територије,
а и у другим крајевима штокавског дијалекта, постоји уочљива
разлика у говору између припадника исламске вјероиспови-
јести на једној страни и припадника других вјероисповијести
на другој страни, управо према употреби и фреквенцији фоне-
ме х у цјелокупном гласовном систему. Поставило се питање:
откуда то и како објаснити ову неједнакост, нарочито тамо гдје
имамо старосједјелачко становништво, без обзира на вјеру,
гдје, значи, не може да се оперише „наносима са стране"? На
основу ширих испитивања и праћења овога проблема у херце-
говачким говорима ја сам дошао до закључка да је на чување
и очување тога гласа у говору Муслимана Босне и Херцеговине
Св. 4-5 Један актуелан проблем наше фонетике 203
имала пресудан утицај религија и све оно што је пратило тај

историјски чин.
У сарајевском часопису „Život” (број 11-12 за 1970. годину)
у вези са овом проблематиком налазимо и сљедеће ретке : „Slu-
čaj sa suglasnikom h je indikator za čitavu dijagnozu o kojoj je
riječ, pa ne možemo a da ne spomenemo ishitrenu tvrdnju jednog
poznatog lingviste, rođenog ovdje, ali nažalost dugo vremena uda-
ljenog od naroda u kome se rodio. U jednom članku prije izvje-
snog vremena objavljenom on brzopleto kaže da je glas h kod
bosansko-hercegovačkih Muslimana veoma očuvan zahvaljujući ori-
jentalnim jezicima, čija je leksika prodrla u njihov govor, Kakve
li netačnosti i kakve li nepravde! Jer, bosansko-hercegovački Mu-
slimani kao autohtoni starinici vuku svoj govor sa izvora, iz je-
zične davnine, iz jezične baštine , i zahvaljujući samo tome oni
su mogli da sačuvaju to nesretno hi u svojim turcizmima i arabi-
zmima ..." (стр . 118) .
Ја не желим на овом мјесту да полемишем са мишљењем

аутора чланка из кога је узет горњи цитат. Приступ поједином
проблему, па и овом фонетском, може бити различит. У сва-
ком случају језички стручњаци гледају на чисто лингвистичке
проблеме друкчије него они којима језичке дисциплине нису ос-
новна животна преокупација. То је и схватљиво и разумљиво . Ја
цијеним аутора чланка из кога су узете горње реченице, волим
његове пјесме и сматрам да га у поезији, и када бих желио,
не могу достићи. Али што се тиче језичке проблематике, нека
ми дозволи да ту имам своје мишљење које, истини за вољу,
није ни исхитрено ни брзоплето донесено. Дакле, без упушта-
ња у полемику око неких врло грубих ријечи које су изречене
у горњем цитату (о томе нешто више говорио сам у сарајев-
ском часопису „Одјек”, бр . 4 за 1971 годину) , ја ћу се овдје
задржати само на проблематици везаној за фонему х и њену
судбину у говору босанско-херцеговачких Муслимана.
1 У овом раду именица муслиман пише се великим словом када

се мисли на нацију, а малим словом када се мисли на религиозну
припадност,
Поставља се питање, да поновимо, да ли је фонема х у го-

вору босанско-херцеговачких Муслимана сачувана без икаквог
страног утицаја или је страни утицај потпомогао да се та
Фонема очува у њиховом консонантизму. Да бисмо на то могли
добити одговор потребно је видјети сљедеће: а) какво стање
налазимо код наших старијих писаца са овога подручја и б)
какво је стање у говору оних крајева који нису били изложени
јачим имиграцијама. Ево шта нам историјска фонетика и ди-
јалектологија нуде као одговор :
а) Старији писци са подручја Босне и Херцеговине нејед-
нако употребљавају фонему х. Једни у највећем броју случа-
јева не знају за х у својој писаној ријечи или га употребљавају
тамо гдје му по етимологији није мјесто, што говори да нису
осјећали његову праву вриједност. Други га, по правилу, увијек
пишу: Указујем на ове писце : Матија Дивковић ( 1563-1631 )
не употребљава овај глас тамо гдје му је мјесто, а наћи ће се
и појава секундарног х : у сох м . у со, не ћех м . неће, маћнех м .
мање, дарху = дару, хоронула = оронула (А. Белић : Фонети-
ка, 106) .
Иван Бандуловић (из Доњег Вакуфа) у дјелу штампаном
1626 . ,,kašto piše slovo x u genitivu plurala " ( T. Maretić : Istorija
hrvatskoga pravopisa latinskijem slovima, Загреб 1889, стр . 72) ;
Иван Анчић ( рођен око 1600 , у Липи код Дувна) овај глас
није изговарао. У писаној ријечи га „испушта у свим положа-
јима, тј . и на почетку речи, и у средини и на крају, и испред
самогласника и испред сугласника" (Св . Марковић : Језик Ивана
Анчића, СДЗб XIII Београд 1958 , стр . 60 в. и код Маретића, ор.
cit , 131 гдје пише : „glas x nije Ančić izgovarao za to ga nije znao ni
bilježiti kako valja") ;
Михајло Раднић (босански писац XVII вијека) „glasa x ...
nije izgovarao, za to ga nije znao ni bilježiti kako valja" ( Maretić,
op . cit . 136) ;
Иван Грбичић (босански писац са краја XVII вијека) „nije
stalno izgovarao glasa x. To se po tomu vidi, što kašto meće
znak x onamo, gdje ne treba, a kašto ga izostavlja, gdje bi trebalo
da stoji " ( Maretić, op . cit . 168 ) ;
Ловро Ситовић-Љубушак ( „rođen u muslimanskoj porodici
u Ljubuškom ... Godinu njegova rođenja ne pominje nijedan
autor, ali se zna da je umro 1729. u Splitu - još kao dijete dopao
je u ruke bosanskim franjevcima, i to je usmjerilo čitav njegov
kasniji razvoj ”) свуда има х. Али то је зато што је он „као
rođeni Musliman iz Ljubuškog ... ponio taj glas iz govora svoje
rodne kuće i svoga kraja", и он га понекад испушта на крају
у облицима замјеница и придјева (Herta Kuna; Neke osobine
jezika fra Lovre Sitovića, NDBiH, Građa X, књ . 7, Сарајево 1961 ,
стр . 125 , 137—139);
Стипан Маргитић-Марковац (рођен у Јајцу средином XVII
В.) врло често испушта овај глас у својој писаној ријечи. Исти-
на, има потврда и за његову употребу : своих, добрих, али су
оне ријетке. Уз то Маргитић има и секундарно х: хоћути = ohy-
ти, здравјех = здравље, пакахо = пакао, хору = opy (Сл. Ву-
комановић : Језик Стипана Маргитића) ;
Ни босански писци осамнаестог вијека не знају за глас х у
својој писаној ријечи : Антун Бачић (в. код Маретића, op. cit.
189), Марко Добретић ( Maretić, op. cit. 276) , Филип Лаштрић
(Maretić, op. cit. 244 ) .
У Љетопису фра Николе Лашванина (прва половина XVIII
вијека) такође је нестабилна употреба овога сугласника . А. Мла-
деновић за Лашванинов језик констатује да у Љетопису често
употребљава сугласник х, у свим позицијама у ријечи, али, исто
тако, и да га у свим тим позицијама „врло често ... и не пише" .
На основу тога Младеновић закључује да је јасно „да је Лаш-
ванин знао за тај глас, али да га у свом језику није имао", (А.
Младеновић : О језику летописа фра Николе Лашкванина.
НДБиХ, Грађа Х, Сарајево 1961 , стр. 78) . Младеновић ту кон-
статује да је „данас ... х изгубљено на овом терену (мисли се
на област централне Босне у коју се укључује и Лашва, А. П.)
код католичког живља” (op. cit. испод текста) .
Т. Маретић у вези са употребом гласа х код босанских писа-
ца ХѴІІ и ХVIII в . уопште каже да „nijesu toga glasa izgovarali,
za to ga nijesu znali ni upotrebljavati kako treba" ( op . cit. 354 ) .
Вл. Боровић констатује да глас х не употребљава ни Про-
копије Чокорило, мостарски архимандрит. Из Чокорилова Днев-
ника Ћоровић наводи и ове примјере : оџу, оди, рану, Ришћа-
на; Амет, Ибраим, плаа, спау, муурдар, нашие мостарские жена,
Сали, сила ( = силах) . Истина, код Чокорила ће се наћи и по-

нека потврда са овом фонемом : сахат, Хасан бег, Христиани,
под ханом, али су такви примјери врло ријетки (о овоме в. Вл.
Ћоровић : Из Дневника Прокопија Чокорила, Гласник Земаљ-
ског музеја за 1913) .
Насупрот овим писцима који нису ни у својој писаној , ни
у својој говорној ријечи имали фонему х, управо у чијем го-
вору ова фонема није чинила саставни дио њиховог консанан-
тизма, ми можемо навести и неколико потврда гдје писци са
овога тла, тј . са подручја Босне и Херцеговине, пишу глас х.
Ријеч је о Муслиманима са тога подручја. Указујемо само на
неке од њих; сви су писали арапским писмом, али на нашем
језику.
С. Кемура и Вл. Боровић у познатој збирци : Serbokratische
Dichtungen bosnischer Moslims, aus dem XVII , XVIII.,, und XIX
Jahrhundert, Сарајево 1912 , наводе и ове писце и примјере :
Мухамед Хеваји Ускјуфи (писац из XVII вијека) има у сво-
јој писаној ријечи фонему х: живот одходи дан по дан; моли
ти се Хуво један; мисо си ти нам, дигод ходимо; мисо Хеваји
у дни и ноћи; по вољи увик његовој ходит; ту налазимо и: ходте,
хали, худи, хиљаде, гријеха, хатур, хизмет, хак, цехенем, ходи,
Влах, сабах, доходи, ухити, похити
Хасан Каимија (XVII вијек) ; хоћете, Хрвате, Михат( !) ,
духат, опухат, хоћеш, халију, хиљада, хоћете, хем, уходи, со-
ходи, находи, ходисмо, грехота, хаљине, хала, ходи, ходат, Алах,
хајд, ходе, шах, хаџија, Хасан, Хусејин, Влаха, хесаби, шаха,
пухне. Једино се без х јавља именица Рист = Христ (Заповједи
Исукрст ... Обори се на тле Рист) што одговара фонетском
лику који је писац слушао у својој непосредној околини, у 10-
вору оних који су већ били изгубили фонему х из свога говора.
У Дувањском арзухалу (аутор непознат, XVIII вијек) на-
лазимо редовно фонему х на своме мјесту: хал, хрти, хаљина,
хана, духана, Мехмед, хизмећар, до сабаха, хотио бих, суха кру-
ха, ходио, бих, ходећи, до смиха, из миха, издиха, гриха, ухите.
Ту налазимо и хим (и што хим је имам) , са секундарним х.
Појава обично у многим народним говорима те зоне.
У Посланици кадије Хасана (XVIII вијек) такође налазимо
фонему х,: плахо, дихо (дихати) , хотио, хоће, серхат, тугјиех,
ходати, хране те, хоће, не мислих, од њиех (од њих, њијех), за

н.иха, мисецовах( ! ), хоће л'бити, не хајеш, одмахујеш.
У овој посланици налазимо и облике : Рад би био да тог
- без фо-
није; Нису тили амо доћи; Зва ји амо да ми догју
неме х у финалној позицији: би ( = бих) , зва ( = звах) , односно у
иницијалној позицији тили (хтили) . Овај текст даје и двије по-
тврде за ф м. хв: прифатили, прифати ме.
Хаџи Мехмед Рази (XVIII вијек) : на сабах, доходите, ја вас
веће не фатах, ходит, хоче, не хитајте, мејхана. И он има м.
хв -ф: не фатах.
Мула Мустафа Баш-Ески (XVIII вијек) : Селиха, хесабимо,
хесабити, халве, својим си их зубима тргао, халву, хајкавица,
плахо. Ту налазимо и : уфатио.
Да укажемо још на Омера Хуму (XIX вијек) . И он редовно
пише х: страх, цехенемска врата страхуј, Алах, ходиш, хавалу.
Мухамед, гријехе, шеху, техири, од хоџа, имаде чудо мука и
горих, хоће, не страхуј, хатур од грјеха и залих људи, за гри-
јехом, хаста сам.
Као што видимо, босанско-херцеговачки Муслимани у сво-
јој писаној ријечи показују традиционално присуство фонеме х.
Од Ускјуфија до Хуме сви, скоро редовно, употребљавају овај
глас. Ако га неки и изостави, то је обично на крају, како је,
понекад, и данас у говору Муслимана ове зоне, или мјесто хв
имају ф, као што је најчешће и данас у народним говорима.
б) Народни говори Босне и Херцеговине данас пружају врло
неуједначену слику када је у питању употреба фонеме х. У
принципу се може рећи да овај глас, скоро у свим позицијама
у ријечи, чувају Муслимани . Указујемо само на двије области
са подручја Босне и Херцеговине : источнохерцеговачку и цен-
тралнобосанску.
У источној Херцеговини муслиманско становништво углав-
ном чува овај глас у свом консонатизму. Најчешће су омисије
у финалној позицији : нашије, добрије, ја би и сл. Чак и у го-
вору Муслимана Подвележја, Борча и Куле гдје живе скоро
искључиво Муслимани, имамо : голи руку, лудије, одма, мо-
јије мука, у њи, овије дана, ја одо, свије ји позна, ја реко,
Серома, не смједо, шћедо, не знадо, зажели (в. у СДЗб XIV.
72-73) . Дакле, финална позиција је и ту претрпјела највише

промјена. Тако је и у Јасеници (код Чапљине) и Грацкој ( код
Љубушког, в. ЈФ XXVII , 302 ) .
Муслимани централне Босне, као и цијелог ијекавско- шћа-

кавског подручја, углавном чувају овај консонант у свом гла-
совном систему. И ту је х најчешће изгубљено из финалне по-
зиције ријечи. Код католика је ситуација врло неуједначена.
Изговор овога гласа у њиховом говору јe „gotovo uvijek fakul-
tivan i individualan" ( D. Brozović, HDZb. II , 141 ) .
И у говору Муслимана ван босанско-херцеговачког подруч-

ја среће се фонема х. Тако је у новопазарско-сјеничкој зони.
Ту се „Аспиратна вредност доследно ... чује само код мусли-
мана" . Истина, у тој зони је честа појава и секундарне аспира-
ције. Дакле, поред: хаљина, ханума, кахва, рекох и сл. чује се и:
хопет, вихѣет и сл. (В. Д. Барјактаревић : Новопазарско-сјенич-
ки говори, СДЗб XVI , 64-65) . Тако је и у Бихору, муслимански
живаљ чува фонему х, али се јавља и секундарно х (в. Д. Бар-
јактаревић: Бихорски говор , Посебан отисак из Зборника Фил .
факултета у Приштини, књ . III , 40-41 ) . Појава секундарног х
се и овдје, као и иначе у нашим народним говорима, може
Двојако тумачити: фонетски - развијање аспирације испред не-
ких самогласника на почетку ријечи, или, у извјесним случаје-
вима, у средини ријечи; аналошки, према односу Хусо - Усо,
Хајрија-Ајрија, што се јвља у мјестима са мијешаним станов-
ништво, могло се појавити и према Есма-Хесма, према Адем-
-Хадем.
Ако уз све ово кажемо да су Муслимани у свим тим мје-
стима по правилу старинци, да су уз њих и сви други станов-
ници тих мјеста са тог тла (ако има досељеника, најчешће су
у питању унутарње миграције) долази се до закључка да је и
све ове говоре био захватио процес губљења фонеме х: прво
је био на удару крај ријечи. Отуда и у говору Муслимана тих
крајева морфолошки синкретизам датива, инструментала и ло-
катива множине (о овоме в . код А. Белића : О двојини у словен-
ским језицима, Београд 1932 , 120—121 ) .
Према томе и писана ријеч са босанско-херцеговачког под-
ручја и стање које данас налазимо у наредним говорима те
зоне пружају исту слику: фонему х чувају, углавном, они који

су примили ислам . Други су, углавном, изгубили овај глас из
свога консонтизма. Објашњење зашто је то тако не може се
заснивати на теорији о „старинцима” и „дошљацима" . Такву
тезу не потврђује чињенично стање, таква теза не може издр-
жати научну критику. Објашњење за такво стање, бар према
нашем досадашњем познавању ове проблематике на нашем је-
зичком тлу, може се тражити једино у промјени религије, у
промјени начина живота једног дијела становништва - оног
које и чува фонему х у свом говору (Ако полазимо од исто-
ријских факата, сви смо на Балкану дошљаци, али смо ту дошли
заједно) .
II
У вези са овим проблемом , проблемом судбине фонеме х на

босанско-херцеговачком говорном подручју, у сарајевском „Од-
јеку" (бр. 9 за 1971) објавио је Др Исмет Смаиловић, професор
Педагошке академије у Тузли, чланак под насловом : Triput mje-
ri , jedanput sijeci. Др Смаиловић жели да о овоме проблему
говори као језички стручњак. Он каже да је у својој доктор-
ској дисертацији (Језик Хасана Кикића, која ће ускоро изаћи
из штампе „izrazio sumnju" у схватање да је утицај са стране
потпомогао очувању фонеме х у нашем језику. Смаиловић даље
каже: „Zanimljivo je da je Mak Dizdar iznio slično, ili gotovo
isto mišljenje kao i ja" о овоме проблему. Дакле, и један језички
стручњак сматра да Муслимани, само зато што су „старинци ",
чувају фонему х у свом гласовном систему, што има другачији
значај него када то каже неко ко се само узгред бави језич-
ком проблематиком, неко ко по својим основним преокупаци-
јама није везан за науку о језику. Зато сматрамо да је потребно
да се о овоме проблему каже још нешто. Истина, ја ни овдје
не желим улазити у полемику. Уосталом , ни др Смаиловић није
научним аргументима оспорио ни један од доказа који се на-
воде у прилог тезе да је страни утицај допринио очувању фо-
неме х у говору наших муслимана . То није ни покушао. Али је
зато поставио неколико питања од чијег рјешења, како каже,
зависи рјешење цијелог проблема. То су ова питања: „a) zašto
210 Наш језик Св . 4-5
je islamska religija utjecala na čuvanje glasa h; b) kojim je svo-

jim elementima vršila taj utjecaj ; c ) ako je to zaista i bilo, za-
što je bilo samo u Bosni i Hercegovini ?"
Несумњиво је да и у овом домену наше науке има још шта
да се уради. Можда ће најправилније бити ако кажемо да је
проблем о коме је овдје ријеч не само проблем наше историј-
ске граматике него и упоредне граматике словенских језика.
То је, дакле, бар једним дијелом, општесловенски проблем
који до данас није у потпуности проучен. Значи, ту има још шта
да се уради: на плану нашег језика и на плану упоредне гра-
матике словенских језика.
Али и до тога и тако широко заснованог приступа овоме
проблему, а на основу нама познатих чињеница, на постављена
питања могу се дати овакви одговори :
а) Историјска фонетика нас обавјештава да се фонема х
почела губити из гласовног система већине говора штокавског
дијалекта у XVI вијеку и да је тај глас, у тим говорима већ
био ишчезао до 18. вијека, ако се томе процесу нису супрот-
ставили неки спољни фактори. Свакако је финална позиција
била прва на удару, из те позиције прво је нестало овога гласа.
Управо у то вријеме, а због посебних историјских околности,
Дошло је до масовније исламизације босанско-херцеговачког
становништва. У мом раду о централнохерцеговачком говору
(ЈФ ХХѴ) о овоме проблему читамо сљедеће : „Историјске чи-
ненице, а и језичка факта говоре да масовнијег прелаза на
ислам на овом подручју (тј . подручју Херцеговине, садашња
напомена) није било прије друге половине XVI вијека. У дру-
тој књизи Историје народа Југославије Недим Филиповић, наш
познати стручњак за турски период, подвлачи да се у ХVІ в.
у прилично великој мери исламизује херцеговачки санџак ". Ту
даље читамо : „За нас је од значаја и констатација Е. Омана
да припадници исламске вјероисповијести у XVI в. посјећују
цркву као и џамију”. Прелаза на ислам, свакако, било је и
равије, чак и прије доласка Турака у ове крајеве, али су то
били појединачни случајеви који нису могли, због промјене
вјере и прихватања њених молитава и другог, да утичу на из-
мјену говорне структуре домаћег становништва. Тек је масов-
нија исламизација ових крајева стварала повољне услове за
такав утицај . Наравно, на говор оног дијела нашег станов-

ништва који је примио исламску вјероисповијест. Како?
Основне фонетско-морфолошке особине остале су и даље
заједничке. Заједничка им је и лексичка база. Средство за
споразумијевање у свим тим крајевима је био и остао, без
обзира на вјеру, српскохрватских језик. Билингвизам ту никада
није имао масовнији карактер . Дакле, основна говорна струк-
тура ту није мијењана, што не значи да није могло бити поје-
диначних измјена у гласовном систему, поготово ако је за то
постојала подлога у матерњем језику оних који су сада дошли
у непосреднији контакт са страним језиком. Такав је случај ,
чини нам се, са фонемом х. Овај консонант је чинио саставни
дио нашег гласовног система до XVI вијека када почиње да се
губи из многих народних говора нашег језичког подручја. У
то вријеме, као што смо видјели, долази до масовније ислами-
зације босанско-херцеговачког становништва. Дакле, стекла су
се два момента: губљење фонеме х из домаће ријечи и масов-
нији прелаз на ислам. Друга појава могла је да има извјесног
утицаја на прву, могла је да заустави даљи процес губљења
Фонеме х из говора оних који су примили ислам, могла је да
потпомогне фонетску стабилизацију сугласника х у њиховом
говору и да допринесе његовом чувању до наших дана. На који
начин се то могло постићи ? Одговор на ово питање није тешко
дати. Нову вјеру пратиле су неке специфичности : све су молитве
биле на арапском језику. Молитиве су обиловале фонемом х
(њене фонетско-фонолошке карактеристике у језику на коме
су те молитве овдје су биле ирелевантне . Тај је глас приман и
уклапан у већ постојећи систем наше фонетике. Без обзира на
артикулационе варијације које су карактерисале тај глас у
арапском језику, х је и у тим молитвама испуњавало само једно
фонолошко мјесто -- задњонепчани констриктив. Могуће је,
то се и данас запажа, да неки знају и за грлено и звучно x,
али то није масовнија појава и на фонолошком плану то нема
никаквог значаја. У питању је, дакле, индивидуална варијанта
фонеме х каква егзистира у нашој фонетици) . Молитве су се
често понављале у току дана: пет пута се клањало, у сваком
већем мјесту постојали су мектеби, сваки добар посао почињао
је бисмилом у којој се неколико пута јавља х све су то били

и те како значајни моменти који су могли подржати овај глас

и у ријечима домаћег поријекла. Наиме, ако се я изговарало
у молитвама, а јесте, нема разлога да се не помисли на његово
задржавање и у ријечима домаћег поријекла управо под ути-
цајем његове употребе у молитвама које су учене напамет. Да-
кле, фонема х сада се императивно наметала говорној ријечи
оних који су примили ислам. И захваљујући томе, бар када су
у питању наши муслимани, глас х је продужио своју егзи-
стенцију у њиховом гласовном систему. Појединачни примје
ри типа марва, твор, страва, зијевати могли су у том облику,
са уопштеним сонантом в, бити преузети из говора оних који су
изгубили х из свога говора. Истина, није искључено да се и
Данас понегде наиђе на облике ових ријечи са сугласником х.
Вук је у Дубровнику забиљежио зијехати и кихавица (Скуп-
љени граматички и полемички списи, III , стр. 4) , а потврде за
марха, тхор, страха даје РЈАЗиУ из језика старијих писаца.
Принципски, дакле, ни ови примјери не говоре против тезе
о чувању фонеме и у говору наших муслимана под утицајем
религије. Не треба заборавити ни чињеницу да је промјена
религије често била праћена и разликама социјалног карактера
и да је све то водило ка својеврсној изолацији, затварању тих
средина, што је још више потпомогло конзервирању њихових
говорних особина. Дакле, исламизација је поред утицаја на
духовни живот била праћена и другим специфичностима које
су, све скупа, постајале одлика наших муслимана. Што се тиче
Фонеме х треба истаћи и то да њено чување, губљење или суп-
стиција нису имали никаквог утицаја на семантичку страну
ријечи. Облици типа муха-муа-мува, снахе-снае-снаје, дођох-дэ-
по-довок, читах-чита-читаг јављали су се као варијанте истих
морфема, са могућим националним, социјалним или регионал-
ним обиљежјем.
Да је управо религија овдје одиграла пресудну улогу го-
вори и овај факат. У Херцеговини још и данас постоје поро-
дице које знају када су примиле ислам (на то упућују и иден-
тична презимена) , знају и са којом су православном породицом
у сродству. Чак се још и данас рођакају. Значи, сви су ту ста-
ринци. Па ипак у њиховом говору постоји лако уочљива раз-
лика: муслимани чувају фонему х у свом консонантизму, пра-
Св . 4-5 Један актуелан проблем наше фонетике 213
вославци не знају за овај глас у свом говору, или га употреб-

љавају факулативно и најчешће тамо гдје му није по етимо-
логији мјесто. Како то објаснити? Пошто су сви старосједиоци
на том тлу, не остаје нам друго него да узрочнике за такво
стање тражимо у промјени религије и читавог духовног живота.
Да интензивнија употреба овога гласа и у наше дане може
да поремети старије стање, потврђују нам млађе генерације из
крајева у којима до јуче уопште није било фонеме х. Те ге-
нерације, под утицајем школе, књиге и средстава масовне ко-
муникације, све више уопштавају овај глас у свом гласовном
систему и на тај начин мијењају ранију слику консонантизма
цијелог штокавског дијалекта. Има много разлога да тако
нешто претпоставимо и за раније периоде развитка нашег је-
зика ако су постојали услови за усвајање овог гласа, он се
враћао у гласовни систем, ако су постојали разлози за његово
чување, он се и сачувао. То ће потврдити и оно што се ниже
наводи у овоме раду.
Мислим да је сада јасно зашто је исламска религија могла
да утиче на чување и одржавање фонеме х у говору наших му-
слимана.
б) На питање : којим својим средствима је то она пости-
зала, одговор је дат у претходној тачки : молитве су ту биле
пресудне. Лексички наноси су то само могли да подрже, али не
и да буду од пресудног значаја.
в) Зашто се то десило само у говорима Босне и Херцеговине ,
На ово питање одговор би могао бити врло кратак : зато што су
се ту стекли услови који су погодовали таквом развитку. Не
треба заборавити да се гласовне промјене, ни код нас, као
ни иначе, нису вршиле праволинијски, нису биле „безизузета-
чне", као што се некада мислило. Према томе, једна појава
могла је да се реализује у Мостару, а да за њу не зна Невесиње.
И обратно. Познато је, исто тако, и не од јуче, да на дијалекат-
ском плану постоје врло уочљиве разлике између ијекавских
говора Херцеговине и ијекавских говора Босне. За то има доста
потврда у досада објављеним радовима о говорима тих наших
покрајина. Сав нама до сада познати материјал о говорима тих
подручја нашега језика упућује на закључак да босанске го-
воре карактерише већа архаичност , а да херцеговачки говори
224
у многим појединостима предњаче у свом развитку . Зашто је

то тако, то није тешко утврдити, али то није проблем који
непосредно задире у нашу тему. Исто тако је могуће да је за
реализацију једне појаве било више услова у говорима Босне
и Херцеговине него неких других области нашега језика. Ис-
торијски услови и овдје су имали врло велики значај . Према
томе, одговор на треће питање које је поставио др Смаиловић
могао би укратко да гласи: У Босни и Херцеговини су посто
јали услови, и објективни и субјективни, за чување и очување
фонеме х у говору Муслимана. У другим регионима наше је-
зичке области, гдје се фонема х изгубила из говорне ријечи,
пису постојали такви услови, није, дакле, била иста ситуација
као у говору босанско-херцеговачких Муслимана. Додајмо уз
ово да и у говору Муслимана Санџака постоји овај сугласник.
Значи и ту су постојали исти или слични услови као и у Босни и
Херцеговини .
III
Ако се негдје на нашем језичком подручју исламизација

вршила касније, послије губљења фонеме х из гласовног си-
стема те зоне, стање је остало неизмијењено. Фонема х ту ни
данас не постоји у домаћем лексичком фонду . Лијеп примјер
за ово налазимо у Мрковићима, код Бара.
Мрковићи су, како каже недавно трагично преминули др
Лука Вујовић у монографији о њиховом говору (СДЗб XVIII )
,,потомци старог становништва (дакле, старинци, А. П.) тога
краја, а проценат досељеника из сусједних крајева Црне Горе
је сасвим мали” (стр . 78 ) . Мрковићи су прешли на ислам у
ХѴІІІ вијеку. Па иако имају подоста архаизама у свом го-
вору, они не знају за фонему х у свом гласовном систему . Тај
глас они су изгубили прије исламизације и до данас се ту
није ништа битно мијењало . Отуда у њиховом говору Асан,
Амит, Усо, што се не среће у говору муслимана Босне и Хер-
цеговине.
Ми овдје можемо указати на још један случај , специфичан
за наше језичке прилике, али врло интересантан за наш проб-
лем. Ријеч је о говору Галипољских Срба. То је „говор једне
групе српског живља која је више столећа провела одвојено од

главнине српског народа. Та се група данас налази у варошици
Пехчеву на ивици Малешевске Котлине у источној Македонији,
а досељена је онамо из села Барјамича у близини Галипоља на
територији данашње европске Турске" (Павле Ивић : Говор Га-
липољских Срба ,СДЗб. ХІІ , стр . 1 ) . У говору Галипољаца, по
правилу, нема фонема x, јер је они нису понијели из старог
завичаја - косовско-ресавско подручје - који су напустили „нај-
вероватније у првој половини XVII века или пред крај ХѴІ
века" (op. cit . 430 ) . Дакле, они су из старог завичаја понијели
или готово стање, без фонеме х, или импулсе за њено губљење,
и у новој средини, иако су живјели у непосредној близини Грка
и Турака који имају овај консонант у свом гласовном систему,
нису тај глас рестаурирали. Продужена је, значи, општешто-
кавска тенденција. Не треба заборавити ни чињеницу да Га-
липољци нису прелазили на ислам. То значи да код њих нису
били створени основни услови за страни утицај на њихов гла-
совни систем какви су постојали у говору босанско-херцеговач-
ких Муслимана. Свакако, код Галипољаца је постојала и свје-
сна тежња да очувају своје национално обиљежје језик
који је могао бити јако угрожен у туђој средини. То је исто
један од разлога зашто страни утицаји ту нису имали знатног
удјела.
Ова два примјера : Мрковића и Галипољци, чини нам се,
јасно показују да ни исламизација, ако је вршена послије
губљења фонеме х из гласовног система, ни пресељавање у об-
ласти чије домородачко становништво има овај глас у свом
консонантизму, нису мијењали затечено стање. Код Муслимана
Босне и Херцеговине није била таква ситуација. Они су, прво,
примили ислам доста рано; они су, друго, остали на свом
матичном језичком тлу и није им пријетила опасност од је-
---
зичке асимилације све је то имало значаја и за проблем о
коме је овдје ријеч.
IV
Др Смаиловић пита зашто фонему х не чувају у свом из-

говору они који су „islam prihvatili čitavo stoljeće ranije nego
Bosanci i Hercegovci ", а ту се мисли на Македонце, што не улази
у нашу тему. То је проблем историје македонског језика. По-

знато је да је и македонски језик почео губити фонему х у ХѴІ
вијеку (в. Блаже Конески : Историја македонског језика, на ма-
кедонском, Скопље 1965) . У турским дефтерима из XV вијека
налазимо македонске ријечи са х: Храштани, Раховец, Рахо-
тинце, Хрвој, али већ у XVI вијеку ријечи овога типа јављају
се без х. Ако је, како каже Смаиловић, исламизација ту извр-
шена читаво стољеће раније него у Босни и Херцеговини, јасно
је зашто у њиховом говору нема фонеме х: прошло је читаво
једно стољеће од исламизације тих крајева, па ако су и посто-
јале неке разлике у говору између оних који су прешли на
ислам и оних који то нису учинили, за ово вријеме су се те
разлике могле неутралисати па да у XVI или XVII вијеку све
гласовне промјене буду заједничке . Уосталом потврда за ова-
кав ход у језичком развитку пружа и наша дијалектологија.
Проблем везан за судбину фонеме х у чакавским и кајкав-
ским говорима такође прелази оквире наше теме . Али, прин-
ципски, ни ту нема ничега неочекиваног: у питању су говорне
структуре које иначе имају доста архаизама, у цјелокупном
свом систему: у фонетици, у акцентологији, у морфологији. Пре-
ма томе, схватљиво је зашто та два наша дијалекта још увијек
знају и за фонему х. Фонетско-морфолошке иновације које су
захватиле херцеговачке говоре, или уопште штокавске говоре,
нису морале, а по правилу и нису, захватати и говоре чакав-
ског и кајкавског дијалекта. (О разликама између штокавског
и чакавског дијалекта в. код мене : Поводом најновијих радова
о истарским говорима. Прилози за књижевност ... св. 1—2,
1970, стр. 38 и даље) . Тако треба гледати и на постојање фонеме
х у њиховом консонантизму.
Слична констатација може се дати и за дубровачки говор.
Дубровачки говор, као што се зна, има у својој основици хер-
цеговачки говорни тип (в. М. Решетар : Најстарији дубровачки
говор, Глас САН, ССІ, 1951) , али са многим особинама којих
више нема у херцеговачким јекавским говорима. Значи, дуб-
ровачки говор је задржао неке особине које су у његовом хер-
цеговачком залеђу доста давно доживјеле промјену, нпр. гла-
совне промјене у вези са једносложеним рефлексом ѣ и сл.
Тако треба тумачити и постојање фонеме х у овом говору. То
је особина која је примљена, заједно са цјелокупном говорном

структуром из херцеговачких говора и која се сачувала до
наших дана. Дубровачки говор, значи, ни овдје није слиједио
општештокавске тенденције. Истина, не због утицаја исламиза-
ције, него због свог посебног положаја у кругу говора штокав-
ског дијалекта.
Ми овдје можемо указати на још неке говоре који знају
за фонему х у свом консонантизму, иако не сви у подједнакој
мјери, а на чије чување није утицала исламизација. То су неки
говори зетско-јужносанџачког типа. Проф . Р. Бошковић у из-
ванредној студији о том проблему црногорских говора (О при-
роди, развитку, и заменицима гласа х у говорима Црне Горе,
ЈФ ХI) , студији на коју се и Н. С. Трубецкој када говори о
нашем језику позива у својим радовима, констатује да у гра-
ницама те области нашег језика можемо разликовати три го-
ворна типа: један још чува глас х, други га супституише, има
мјесто њега друге гласове, трећи говорни тип уопште не зна
за фонему х. У првој говорној групи, опет, уочавају се фонет-
ске разлике између овога гласа у различитим позицијама у
ријечи : „у почетку и у средини речи, и пред самогласницима и
пред сугласницима, он је веларни звучни спирант, а на крају
речи мукло х редуковане фрикације, сведено у неким говори-
рима на просту аспирату”. Из овога рада проф . Бошковића
добија се и слика фонетских прилика које су пратиле губљење
фонеме х у другим говорима штокавског дијалекта . Несумњиво
је да објашњење за чување фонеме х у неким говорима Црне
Горе треба тражити у цјелокупној структури тих говора, а ту
има и других особина које показују да је ова говорна зона
имала свој властити развитак који у многим појединостима
одудара од развитка млађих говора штокавског дијалекта.
Др Смаиловић у вези са овом проблематиком поставља и
питање да ли они који чување фонеме х у говору наших Мусли-
мана доводе у везу са исламизацијом помишљају да је „прасла-
венска, јужнославенска и уопће славенска снага у језику бо-
санско-херцеговачких Муслимана мијењала према својим по-
требама ... све што јој се супротстављало из оријенталних
језика". Мој би одговор био : свакако . Уз то и ово : У доба јаче
исламизације наш гласовни систем је знао за фонему х. Утицај
са стране није мијењао њену природу. Напротив. Али је пот-

помагао да се та фонема сачува, да не ишчезне из гласовног си-
стема. Фонетско-фонолошке опозиције исказане у оријентал-
ним „хатовима, хитовима и хетовима" за наше језичко осјећање
биле су ирелевантне. Сви су ти гласови, када су улазили у наш
језик са страним лексемама, доживљавали фонетску трансфор-
мацију. Саображавали су се са нашим задњонепчаним спиран-
том и заузимали су само једно фонолошко мјесто у нашем
гласовном систему оно које је и до тада имала фонема х. То
вриједи и за све друге гласове који су улазили са страним ри-
јечима у наш гласовни систем. Сви су се ти гласови уклапали
у постојеће артикулационе обрасце нашег гласовног система
и продужавали свој вијек као чланови наше фонетике, без
својих првобитних фонетских карактеристика. Тако се поступа
и данас. Руско ы и и ми примамо као и, руско д' и т' ми при-
мамо или као ћ и ћ, како се често поступало раније (уп. Ру-
фин, Каћуша) или као неплатализоване оклузиве, како пропи-
сује Правопис (Фадејев, Тихонов). Дакле, стране фонеме које
по својим фонетским карактеристикама немају адекватне за-
мјене у нашем гласовном систему, супституишу се . Тако се
поступа и у свим другим случајевима. Никада се не ствара
посебно фонетско-фонолошко поље у нашем гласовном систему
због страних наноса.
На питање ,,kako će se u govoru bosansko-hercegovačkih Mu-
slimana ... objasniti pojava glasa h u turcizmima gdje taj glas
etimološki ne postoji ", није тешко дати одговор.
Секунадарно х, то је и овдје већ речено, често се јавља у
нашим народним говорима. Може се говорити о двојаким уз-
рочницима његове појаве. И то : а) фонетским и б) аналошким.
Секундарно х фонетске природе, или неку аспирату која под-
сјећа на наш задњонепчани констриктив, налазимо у многим
народним говорима од источне Србије до граница чакавског ди-
јалекта. Значи и у говорима који су, иначе, изгубили овај глас
из свога консонатизма. Најчешће се јавља у иницијалном по-
ложају ријечи. То х је „продукт физиолошко-фонетских при-
лика" (Р. Бошковић) . Фонетске природе је и х које срећемо у
неким босанским говорима у примјерима типа глахна, нах њом
и сл.
Другачије треба објашњавати х у примјерима типа Хасим,

Хесад, Хисма које се јавља у крајевима са мијешаним станов-
ништвом, гдје живе заједно они који су примили ислам и који
нису никада ни губили ову фонему из свог консонантизма и
они који нису мијењали вјеру и који су тај глас поодавно из-
губили из свог гласовног система. Пошто га први редовно, или
скоро редовно употребљавају, други га употријебе тамо гдје
му етимолошки није мјесто. Колико ту има улоге свјесни
фактор, за нас овдје није битно. Основно је да се у говору тих
средина према односу хљеб-љеб, Хакија-Акија могло појавити и
хага-ага, хаваз-аваз, и сл. У таквим приликама лако се објаш-
њава појава секундарног х и у говору Муслимана. Х ту има
својеврсно религиозно обиљежје.
Ми овдје можемо указати на још једну фонетску особину
која управо има такав карактер . Није ријеч о х. Ријеч је о
изговору сугласничке секвенце jp у нашим ријечима. Познато
је да у нашем језику секвенца jp, коју примамо са ријечима
Оријенталног поријекла, најчешће доживљава метатезу : бајрак-
-барјак, бајрам-барјам и сл. У говору Муслимана источне Хер-
цеговине имамо сасвим супротну појаву. Према страном обра-
сцу са секвенцом jp, коју њихови сусједи Срби изговарају као
---
-pi, они су и у домаћим ријечима мјесто изворног - рі по-
чели да изговарају ip. Отуда код њих: гојре, гојрела, Којре
нићи² и сл. (о овоме в. код мене : Говори Источне Херцеговине ,
СДЗб. ХІѴ стр. 101 ) . Као што видимо и овдје је свјесни моме-
нат имао свога удјела.
На крају да кажемо и ово : губљење фонеме х могло се за-
чети у најпрогресивнијим говорима штокавског дијалекта. Ода-
тле, као и све друге иновације, ова се појава ширила, са мигра-
ционим струјама или без њих. Тамо гдје није било посебних
препрека за губљење ове фонеме, она је потпуно ишчезла из
гласовног система још у XVI и XVII вијеку. Тамо гдје су
постојале неке препреке, унутарње или спољне природе, све-
једно, ова се појава није никада у потпуности ни завршила.
А. Пецо
1 Групу ір м. pj налазимо и у неким мјестима Босне, уп. Кујрак

м. Курјак у Бањој Луци. О овоме в. O. Blan: Bosnisch - Türkische
sprachdenkmäler, Лајпциг 1868, 28.
АКЦЕНАТ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМА У САВРЕМЕНОМ
СРПСКОХРВАТСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ
1. Уводне найомене
1. У своме значајном делу Enciklopedijski rječnik lingvistič-

kih naziva (изд . Матица хрватска , Загреб 1969) Рикард Си-
меон каже да је интернационализам , internacionalna riječ , me-
dunarodna riječ ili izraz ili element ili termin“ , позивајући се на
Rusko-český slovník lingvistické terminologie (Státní pedagogické
nakladatelství , Praha 1960) . Затим Симеон наставља : „to su ,
najčešće , riječi lat . ili grč . postanja koje se upotrebljavaju u svima,
u mnogim, ili bar u glavnim evropskim (a i u nekim drugim) jezi-
cima . U novije su doba prihvaćene i mnoge riječi iz suvr . svjetskih
jezika kao internacionalne u druge jezike ; većina njih uzeta je iz
engleskoga, njemačkog , francuskog i talijanskog, a manji dio iz dru-
gih velikih jezika" (s . v.) .
2. У својој књизи Основи млађе новоштокавске акцентуације
(Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ . 1,
Београд 1970) , у одељку Акценат и деривација, анализирао сам
акценат речи изведених наставцима странога порекла у савре-
меном српскохрватском књижевном језику . У интернационализме
долазе речи изведене овим наставцима : - (и)сати, -ија, -арија,
-ист (а) и -ирати. Први и последњи су глаголски а други , трећи
и четврти су именички . Када се узме у обзир остали материјал
интернационализама , излази да остаје још знатан број именица ,
чија је етимологија различита . Њих ћу и анализирати сада у овом
своме раду , класификујући их према наставцима онако како би
се ти наставци могли схватити у синхроничном пресеку савреме-
ног српскохрватског књижевног језика (не , дакле , етимолошки) .
При класификацији од помоћи ми је било колективно дело
Св. 4-5 Акценат интернационализама 221
Грамматика современного русского литературного языка које је

публиковала Академия наук СССР, Институт русского языка
(Издательство „Наука“ , Москва 1970) . (Одељак Словообразование
Имен существительных урадио је В. В. Лопатин) . Кон-
султовао сам ове речнике : 1 ) Речник српскохрватског књижевног
и народног језика Српске академије наука и уметности ; 2) Речник
српскохрватскога књижевног језика Матице српске и Матице хр-
ватске ; 3) Правопис српскохрватскога књижевног језика (изд . Ма-
тица српска , Нови Сад 1960) ; 4 ) Bratoljub Klaić, Veliki rječnik
stranih riječi , izraza i kratica (изд . Зора, Загреб 1966) . У својој
књизи Елементи српскохрватске дикције (Бгд . , 1970) др Бра -
нивој Ђорђевић има посебан одељак Акценатске каше-
горије страних речи (стр . 47-88) . Упућени ће читалац лако уви-
дети у чему се моја интерпретација разликује од Ђорђевићеве
а у чему се слаже .
ІІ. Анализа
3. У питању су ови наставци , одн . именице .
1 ) Наставак -инг . Именице с овим наставком имају

узлазни акценат на пенултими : кратки (крекинг) или дуги (трé-
нинг) .
2) Наставак -ург . Ове именице имају доследно кратки

узлазни акценат на пенултими : драматург , металург и сл .
3) Наставак -ада . Именице с њим имају доследно дуги

узлазни акценат на пенултими : блокада, шампонада, лимунада,
Маскерада, - буфонада, робинзонада, харлекинада и сл .
4) Наставак -ијада . И именице с овим наставком имају

доследно дуги узлазни акценат на пенултими : балканијада , Олим-
пијада, Спартакијада и сл .
5) Наставак -ажа . Ове именице такође имају доследно

дуги узлазни акценат на пенултими : масажа , пилотажа, сабо-
Тажа, сондажа, тренажа , — арбитража, волтажа , картонажа,
километража , литража, метража, репортажа, шонажа , три-
котажа, шпијунажа и сл .
6) Наставак -иза . И ове именице имају доследно дуги

узлазни акценат на пенултими : анализа, експертиза и сл.
7) Наставак -оза . Ове именице исто тако имају дослед-

но дуги узлазни акценат на пенултими : неуроза, психоза, тромбоза ,
фагоцитоза и сл .
8) Наставак -ик . Именице с њим имају доследно кратки

узлазни акценат на пенултими : академик , еклектик , емпирик , èйик ,
историк, јеретик , комик , лирик , меланхолик , мистик , неурастеник,
прозаик , романтик, сатирик , скейтик , склеротик , фанатик , флег-
машик , цйник и сл .
9) Наставак -ика . Именице с наставком -ика имају у

већини случајева кратки узлазни акценат на слогу трећем од
краја : полемика , акробатика , аналитика, айологетика, ашлè-
шика , германистика, гимнастика, дијетешика, електроника, енер-
гèшика, журналистика, космонаутика , криминалистика , лингвй-
стика, нумизматика , систематика, софистика , сколӑстика. Клаић
Двојако акцентује : астронаутика = астронаутика, терайдути-
ка = терапеутика .
10) Наставак -ал. Именице с овим наставком припадају

најпродуктивнијој акценатској алтернацији у савременом српско-
хрватском књижевном језику : генерал, -ала, провинцијал, -ала
и сл .
11 ) Наставак -ол. И ове именице припадају најпродук-

тивнијој акценатској алтернацији у савременом српскохрватском
књижевном језику : бензол, -бла и сл .
12) Наставак -изам . Ове именице имају доследно крат-

ки узлазни акценат на пенултими : алогизам , -зма , архайзам, вул-
гаризам , дијалектизам, латинизам, оказионализам, - айсолутизам,
геоцентризам , европейзам , идеализам, кубизам, лиризам, магнети-
зам, позитивизам , реализам, - агностицизам, алкохолизам, аске-
шизам, бајронизам, бандитизам, бонапартизам, будизам , вандали-
зам ,византинизам , дарвинизам, дилетантизам, експресионизам,
идиотизам, јудаизам, кайишализам, католицизам , критицизам ,
либерализам , макијавелизам , мистицизам , нацизам , патриотизам ,
практицизам, симболизам, скептицизам, стоицизам, тероризам ,
фетишизам, феудализам, хероизам и сл .
Св . 4-5 Акценат интернационализама 223
13) Наставак -ан. Ове именице припадају најпродук-

тивнијој акценатској алтернацији у савременом српскохрват-
ском књижевном језику : абòнмӑн, -а́на , ангӑжмӑн , -а́на и сл .
14) Наставак -ин. И ове именице припадају најпродук-
књижевном језику : анестезин, -йна, бриљантин, -йна , кофейн ,
-йна , сахарин , -йна, шуберкулин , -йна и сл.
15) Наставак -ар . Ове именице такође припадају нај-
продуктивнијој акценатској алтернацији у савременом српско-
хрватском књижевном језику : акциднӑр , -áра , коментар, -áра и сл.
16) Наставак -ер . Ове именице у највећем броју случа-
јева припадају најпродуктивнијој акценатској алтернацији у са-
временом српскохрватском књижевном језику : гравёр , -ера , йла-
-
нер , -ера, режисер, -ера, суфлёр , -ера, хийношйзер , -ера, — акцид-
нёр , -ёра, милијардер, -ера , милиднёр , -éра, монтажёр, -ёра, йен-
зиднер, -ера, реквизитер, -ера, рекордер, -ера, рушйнер, -ера, фра-
зёр , -ера и сл . Постоје још ови случајеви :
а) тренер, -а = Тренёр , -ера ;
б) стартер, - докер , спринтер , шӑнкер . Тако је код Клаића,

-
а у Шапцу је : стартер, — докер, спринтер , шанкер;
в) боксер.
17) Наставак -ир. Ове именице припадају најпродук-

књижевном језику : командир , -йра и сл .
18) Наставак -ира . Ове именице имају дуги узлазни
акценат на пенултими : гравира и сл .
19) Наставак -ор . Постоје три могућности :
а) Знатан број ових именица има кратки узлазни акценат

на слогу трећем од краја : дезинсектор, дèшекшор, инспектор, йн-
структор, конвертор, коректор , редактор, - агресор , компресор ,
рецептор. Овде долази и двосложна реч скулптор.
б) Известан број има кратки узлазни на слогу трећем од

краја и дужину на пенултими : ревизор, — дифузор, лишèератор ,
плагијатор, сенатор, телевизор .
в) Није велики број ових именица које припадају најпро-

дуктивнијој акценатској алтернацији у савременом српскохрват-
ском књижевном језику : контролор, -бра и сл .
Можда се може рећи то да, кад ове именице значе „носиоца
процесуалног обележја“ (В. В. Лопатин) , чешће имају кратки
узлазни акценат на слогу трећем од краја (редактор) . Кратки
узлазни акценат на слогу трећем од краја и дужина на пенултими
чешћи су код именица које значе „носиоца предметног обележја “
(В. В. Лопатин) (сèнӑшор) .
20) Наставак -тор. Ове именице углавном имају кратки
узлазни акценат на слогу трећем од краја : дезинфектор, индуктор,
инспектор, пројекшор, реактор, репродуктор. Овде долази и дво-
сложна реч лёктор . Акценат ротатор долази према ротација;
овде се у деривацији јавља најпродуктивнија акценатска алтер-
нација у савременом српскохрватском књижевном језику . У оним
говорима где је акценатски однос ротатор ротација именице
изведене помоћу оба ова наставка имају исти акценат .
21 ) Наставак -атор. Ове именице имају доследно крат-

ки узлазни акценат на слогу трећем од краја и дужину на пенул-
тими : агитатор, акумулатор, арендатор, вентилатор, вибратор,
егзаминӑшор, експериментатор, експропријашор, изолатор, инку-
башор , калкулатор , катализатор , колонизатор, коментатор, ком-
ййлашор, кондензатор, мулшийликатор, организатор , провокатор,
рационализатор, регулатор, резонатор, рестауратор, — амортй-
затор, екскаватор , император , иницијатор, инхалатор , иригатор,
култиватор, навигатор . Устаљености акцента свакако је допри-
- регу-
нела чињеница што се често јавља однос типа регулатор
лација; овде се у деривацији јавља најпродуктивнија акценатска
алтернација у савременом српскохрватском књижевном језику.
У оним говорима где је акценатски однос регулатор регу-
лација именице изведене помоћу оба ова наставка имају исти
акценат .
22) Наставак -итор. Ове именице такође имају доследно
кратки узлазни акценат на слогу трећем од краја и дужину на пе-
нултими : експедитор, инвеститор, репетитор, инквизитор,
композитор и сл . Објашњење је исто као за именице изведене
наставком -атор .
Св. 4-5 Акценат интернационализама 225
23) Наставак -ура. Ове именице имају доследно дуги

гравура , дресура, коректура , -
узлазни акценат на пенултими :
квадратура, — абревијатура , агентура, адвокатура, диктатура,
доцентура, кандидатура, командантура , префектура, просектура,
професура, регистратура , рецептура, цензура.
24) Наставак -атура . И ове именице имају доследно

дуги узлазни акценат на пенултими : кубатура и сл .
25) Наставак -итура. Ове именице такође имају дуги

узлазни акценат на пенултими : политура и сл .
26) Наставак -итис . Ове именице имају доследно ду-

блетни акценат : дуги узлазни и кратки узлазни на пенултими :
аортишис = аортитис, айендицитис = айендицитис , бронхитис
= бронхитис,
плеуритис = йлеуритис и сл.
27) Наставак -ай. Ове именице у највећем броју слу-

чајева припадају најпродуктивнијој акценатској алтернацији у
савременом српскохрватском књижевном језику : адресаш, — аша ,
делегат, -а́ша, денатурӑш , -áша, дуйликаш, -а́ша, ексиднаш, -а́ша,
комбинат, -аша , концентрат, -аша, постулат, -аша, препарат ,
-ата, синдикӑш, -аша, шрӑкшаш, -аша, фабрикаш , -аша , фалси-
фикаш, -аша, - дикшаш, -аша, плагијат, -аша,- ацетат, -аша,
егзӑрхат, -аша, емираш , -аша, епископат, -аша, калифат , -аша,
карбонат, -аша, — комесаријаш, -аша, конзулаш, -аша, нитрат ,
-ата, патријархат, -аша, патрицијаш, -аша, протекторат ,
-аша, ректорат, -аша, секретаријат, -а́ша, султанаш, -аша,
сулфат , -аша, тријумвираш, -аша, фосфат, -аша , хлораш, -аша ,
хромат, -аша.
Сем овога , некоје именице имају кратки узлазни акценат

на пенултими : Азијаш, унијаш.
28) Наставак -ет. Ове именице припадају најпродук-
књижевном језику : айолдгеш, -еща и сл .
29) Наставак -ит. Ове именице доследно припадају
најпродуктивнијој акценатској алтернацији у савременом српско-
хрватском књижевном језику : бандит, -йша, кӑлциш , -йша , квар-
цит, -йта, магнетит, -йта, фаворит, -йта, фосфорит , -йта,
хромит, -йша.
30) Наставак -ант. Ове именице имају доследно кратки

узлазни акценат на пенултими : адресант , емигрант , кайишуланш ,
консултант, пројектант , протестант, репрезентант, симулант,
шпекулант.
31 ) Наставак -ент. И ове именице имају доследно

кратки узлазни акценат на пенултими : абонент, адсорбент, асй-
стент, експонент, конкурент, ойднент, прешèндент, референт,
рецензент, — декадент, комишени , медикамент.
32) Наставак -еуӣ. Ове именице имају доследно дублет-

ни акценат : кратки узлазни или на слогу трећем од краја или на
пенултими : шерӑйеуш = Шерайдут , фармацеут - фармацеут.
ІІІ. Закључак
4. На основу овога материјала може се рећи да се ове име-

нице интернационализми могу сврстати у ових десет акценат-
ских типова :
1 ) Дуги узлазни на пенултими имају именице с овим настав-

цима : -инг (делимично) , -ада, -ијада , -ажа , -иза , -оза , -ира , -ура,
-атура, -итура.
2) Алтернацији ( ' ) + (-) : ( ° ) + ( ') + ( ° ) припадају
именице с овим наставцима : -ал, -ол, -ан, -ин , -ар , -ер (већином) ,
-ир, -ор (мањи број) , -аш (већином) , -еш, -иш. Ове су именице
акценатски врло блиске онима са дугим узлазним на пенултими.
3) Кратки узлазни на пенултими имају именице с овим на-
ставцима : -инг (делимично) , -ург , -ик , -изам, -ер (мањи број) ,
-ай (мањи број) , -ант, -енш.
4) Кратки узлазни на слогу трећем од краја имају именице
с овим наставцима : -ика (веһином) , -ор (већином) , -тор (ве-
Кином).
5) Кратки силазни акценат на пенултими имају именице с на-
ставком -ер (мањи број) .
6) Кратки узлазни акценат на слогу трећем од краја и ду-
жину на пенултими имају именице с овим наставцима : -ор (мањи
број) , -шор (мањи број ) , -атор , -итор.
Св . 4-5 Акценат интернационализама ... 227
7) Кратки узлазни акценат на слогу четвртом од краја имају

именице с наставком -ика (мањи број ) .
8) Дублетни акценат и то : (' ) + ( ° ) = ( ' ) + ( " ) имају
доследно именице с наставком -итис.
-
9) Дублетни акценат и то : (' ) + ( ° ) (') + (
- ) : ( 0 )
+ ( ') + ( “ ) имају именице с наставком -ер (мањи број) .
10) Дублетни акценат и то : ( ' ) + ( ° ) + ( 4 ) = ( ' ) +
( ) имају именице с наставком -еуӣ.
5. Ако се узме у обзир то што именице наведене овде под
1) и под 2) имају врло блиску , ако не и идентичну акценатску
структуру , а такође и то што су њихови наставци врло продук-
тивни, --- може се онда рећи да дуги узлазни на пенултими нај-
чешће долази код интернационализама .
6. Благодарећи снажном развитку научне и уопште цивили-

зационе комуникације интернационализми су врло продуктивна
категорија у језику . Као што сам овде показао , акценат интерна-
ционализама структурално је веома уједначен . Међутим , као што
сам то показао у својој књизи Основи млађе новоштокавске акцен-
шуације (стр . 57. и д . ) , акценат речи домаћег порекла изведених
продуктивним наставцима ни издалека није тако уједначен . По-
ставља се питање : откуд та разлика између интернационализама и
домаћих изведених речи? Одговор је, мислим , овај : интернацио-
нализми значењски ни издалека нису тако мотивисани као изве-
дене речи домаћег порекла . Значењска мотивисаност домаћих изве-
дених речи чини да оне , кад су изведене још продуктивним на-
ставцима , лакше задржавају акценат речи од којих су изведене .
Обрнуто , значењска немотивисаност интернационализама допушта
лакше уједначавање акцента . Тако се и на овај начин показује то
како је семантика од великог значаја за акценат изведеница .
Напомена. У некојим јужнијим млађим новоштокав-
ским говорима интернационализми с извесним од ових наставака
имају - доследно нешто друкчији акценат . Тако :
1 ) именице с наставцима -ада , -ијада , -ира , -ура , -атура ,
-итура доследно гласе : шампонада , -- Олимпијада , гравира ,
квадратура , кубатура , - йолишура и сл.;
2) именице с наставком -ика доследно гласе : шерайèушика
и сл.;
3 Наш језик, св . 4-5

3) именице с наставком -изам доследно гласе : алогизам и сл .

Иако сви ови акценти нису распрострањени на подједнако
великом простору, сматрам да их све треба прихватити као равно-
правне у српскохрватском књижевном језику ; из ова два разлога :
1 ) они не ремете основне принципе српскохрватске књижев-

не акцентуације ;
2) особина су говора који леже у најужој основици српско-
хрватског књижевног језика ; не , додуше свих , али некојих (што
значи да ни они други, у књижевном језику већ прихваћени акцен-
ти нису особина свих млађих новоштокавских—четвороакценат-
ских говора) .
Берислав М. Николић
ОДРЕБИВАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ ТИПА ЈЕДНОГ ЕУФЕМИЗМА
1.
У попису језичких средстава стандардног српскохрватског

језика, нормативна граматика одређује структуре типа: говори
се, прича се, служи се и др . као безличне конструкције које
се „употребљавају када се вршиоци радње не знају или се не
желе означити, једном речју када се не даје њихово име".
Облички (због присуства партикуле се и других знакова) јед-
наке са тзв. безличним реченицама, чије је морфолошко обе-
лежје и у томе што се јављају у облику 3. л. јд. и у облику ср . р .
када предикатска морфема разликује род, дакле са типом : грми
(грмело је), — ове се конструкције и функционално, и значењ-
ски у ширем смислу, изједначују са овим другима. У бити сво-
јој , то су језичка средства еуфемизма, који се дефинише као
„фигура мишљења којом се ублажава изражавање појма оце-
њеног да је груб или исувише увредљив ”, а објашњава као
фигура која је „понекад израз сујеверног страха", .... која „се
рађа из феномена инхибиције, коју открива психоанализа" .2
Као таква, та средства су језичка константа и природан састо-
јак система који дају нормативне граматике српскохрватског
језика.
Посебно је питање, међутим, њихово примарно одређење,

што друкчије речено значи питање о језичком типу којем
припадају. А под питањем о језичком типу разумемо у овом
случају разграничење између народне, или прецизније фол-
1 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, II , Београд

1969, стр. 548 (в. и стр . 84-91 ) .
2 H. Morier, Dictionnaire de poétique et de rhétorique, Presses
Universitaires de France Paris 1961 , pp. 167-168.
3⭑
клорне, базе и апстракције коју чини појам књижевног језика.

О томе разграничењу и о језичком типу који се њиме конста-
тује говоримо на страницама које следе, наравно са свом по-
требном условношћу коју једна теза захтева.
2.
Разграничење је компликовано већ самом чињеницом да се

разматра структура која је усвојена нормом књижевног језика ,
и која - у својим идиоматским остварењима, тј . онда када се у
се у њој јављају претежно глаголи говорења, мишљења, прет-
поставке и сл. (говори се, прича се, зна се ...) - представља у
томе језику сасвим уобичајену категорију. Отуда се анализа
датих структура мора вршити у светлу следећих стварних и
методолошких премиса :
(а) еуфемизам је по дефиницији - садржина и форма со
циопсихолошког бића примитивног ступња , примарног, које се
идентификује са фолклорним;
(б) фолклорно се, по дефиницији садржи као примарни
слој у језичком изразу књижевности читавих цивилизација, и
(в) дати примарни слој диференцира се од књижевнојезич-
ке апстракције управо том апстракцијом, што ће рећи — не про-
стим поређењем структура у питању, јер ће фолкорну природу
ових категорија потврдити и дијалектолошка литература, него
анализом граматичког мишљења.
. R. Jakobson, O ruskim bajkama, Lingvistika i poetika, Nolit -

---- Beograd 1966, стр. 32-53 .
• Поглавља о синтакси се у дијалектолошким радовима доста
ретко сретају, али кад се нађу, дају корисне податке. Нпр. М. Шимун-
дић, пишући о синтакси народних говора Имотске крајине и Бекије
( наравно, за нас је релевантан факат да је то фолклорна категорија, а
не да ли је у питању овај или онај одређени говор ) констатује: „Ако
nije poznat subjekt ili se naslućuje upotrebljuje se bezlična konstruk-
cija kao: ubilo ga u putu; poplašilo ga je noći kasno ... i dr.”, i za
infinitiv: ,,U imotsko-bekijskom govoru infinitiv je dobro očuvan i vrlo
je funkcionalan u službi dopune glagolima, imenicama i pridjevima, ili
je subjekat u rečenici ... : udarat glavom o zid nije vajde i dr." (Sin-
taksa govora Imotske krajine i Bekije, Зборник за филологију и линг-
вистику МС, ХIII /1 , Нови Сад 1970, стр . 217 и 224) .
Св. 4-5 Одређивање језичког типа једног еуфемизма 231
1
Последња, методолошка премиса подразумева као свој битан
састојак и одређење језичке грађе: потребно је узети да језик
датог писца (или језик више писаца) представља остварење од-
говарајућих књижевнојезичких стандарда, па на његовој (или
њиховој ) основи анализирати језик који је карактеристичан као
ремећење норме. Овај ће други тада бити индикативна количина
довољног интензитета да тражена појава постане сасвим уочљива.
3.
И у овоме питању, као и у многим, нормално је почети

од језика Вука Ст. Караџића, као од слоја који је у основи и
модерног књижевног језика. Утврђујући да „у Вукову стилу
имамо, и то у знатном броју, народне елементе, реминисценци-
је, изразе народне, или на народни начин формулисане", те
да се може „рећи да веома значајно етнографско богатство
живи у подсвести Вука Караџића",5, лингвисти наводе читав
низ таквих категорија, међу којима и синтаксичке конструк-
ције које су постале устаљеним формама. Како се његов стил
као књижевни језик, стабилизовао већ са 1847. годином, што
истиче проф . М. Павловић, сасвим је природно узети да се у
епоси после те преломне године тај стил, сада као одређени тип
језика, рефлектује и у стилу непосредних настављача, пого-
тову оних који су језику посвећивали пажњу ерудите, а чији је
сам језик, у дијалекатској и стандардној основи идентичан са
Вуковим језиком, значио остварени граматички систем одго
варајуће епохе.
С обзиром на изнето, ми ћемо понекад тражити индика-
тивно граматичко мишљење не у граматици која је по пра-
вилу кодекс стварног језичког система, него у језичкој грађи,
у формулацији пишчевој , или, рекли бисмо, --- у ствараочевом
напору да дефинише оно што му укрштање двају система: зна-
чењског и граматичког, намеће .
Индикацију управо такве природе - а она је, уз језички
материјал који ћемо дати ниже, довољна да се наша теза
М. Павловић, Стил Вука Караџића, ЈФ XXVI, 1—2, Београд

1963-64, стр. 42.
бар провери - нашли смо у језику писца који је у једној дру-

гој фази развитка српскохрватског стандардног језика значио
апстракцију језика, што ће рећи - граматички систем . А. К.
Лазаревић у приповеци Вучко има следећи пасус:
Наша се педагогија доскора сводила само на „ваља” и

„не ваља", с тим, да ако дотичан појам треба да иде у
непојмљиво , додаје се још једно „се ", и онда се говорило :
„ваља се" и „не ваља се ”. У тој системи васпитавана је
Илинка ... (Библиотека српских писаца, Народна просвета
-Београд s . а. , стр . 397) .
Граматичко мишљење у томе пасусу очигледно оперише са два

--
појма: (а) семантичким нешто „треба да иде у непојмљиво",
ті . и неименовано, избегнуто, са нечим што одражава исконско
устезање „примарног” друштвеног и психолошког бића пред
појавама, и (б) граматичким - „додаје се још једно ’сеʻ” тј .
дефинише се безлична структура. При томе, све то писац чини у
контексту који ову структуру обележава као фолклорну. Јер,
очигледна је временска коинциденција готове конструкције
„ваља се", одн. „не ваља се " са чињеницама које писац форму-
лише овако : „Тада су још цвали у Србији занати ... И Василијев
синчић Јован изучио је псалтир и часловац, али даље учење не
беше обавезно , а његову оцу, опет , не беше познато да је ум
човечји „упрегао пару у кола”, „обрнуо Јупитера у писмоно-
шу " ... Тада се већ (или тек прим . Ж. С.) почињало говорити
ви једном човеку и разносити узнемиравајући гласови" (стр.
393-394) . Другим речима, коинциденција са временом патри-
јархалне заједнице, када су деца - тек „престала љубити ста-
рије људе у руку, па ма то био и Букан дроњар ” (стр . 396). То
Л. К. Лазаревић, као наратор од ерудиције, са посебним сензи-
билтетом , уочава, изванредно дефинише и тако се пред изуча-
ваоцем језика појављује као израз граматичког мишљења за
дати период, и, у овоме случају, о појави коју испитујемо, о датој
форми еуфизма.
6
Д. Вученов, О српским реалистима и њиховим претходницима,
Београд 1970, стр. 103,
Св. 4-5 Одређивање језичког типа једног еуфемизма 233
4.
С обзиром на континуитет књижевног језика, и с обзиром

на немерљиве границе између епоха у томе језику, онај језички
систем који је обележен као изразито ремећење језичке норме
биће довољан показатељ природе тражене појаве. Као такав
у лингвистичкој литератури је већ означен језик М. Настасије-
вића, а у приповедачким његовим делима већ је тачно утврђена
тежња ка интензивној обнови фолклорних састојака нарације.
Концентрација, на пример, датих структура као што су безличне
конструкције, одн. безличне реченице :
У време кад се нареди пресељење ( 14) . - Зна Бог, ако

људи неће, на добро се усхтело (14). И увиде се, не по-
маже лупати разлогом о тврде главе ( 15) . Осети се то
(20) . - И нити се чуло, нити питало за њих ( 33) . На по-
следњег Вампира, сина, и не помисли се (34) . И кажу ,
- Душу бих дао,
векало ту ноћ одонуд из пожара (22) .
није га озго погодило, на правди бога страдӧ је (23) . - И
певало је кад ми сестрицу анђелског лика понеше да уко-
пају ( 18) ..-- А мора ли то, кад је жеља ( 14) и сл.
у приповедачком тексту збирке Хроника моје вароши

(Београд 1938 , стр. 1—138) , или облика инфинитива:
А одатле тек, прирасло ли само срце, очупати се љута

је туга ( 16) . Зарад благог помена прећутати је шта се тада
почини (48) -
-
који својом безличношћу појачава безличност језичког из-
раза, несумњиво је узрокована управо утврђеном тежњом пишче-
вом: остварити поруку обележену примарном, основном фол-
клорном конотацијом.
Из горњих анализа - и општији закључак.

Први став граматичара према језику писца уметничког књи-
жевног дела, основни у комплексу свих осталих ставова, може
се означити као сагледавање тога језика на фону књижевноје-
зичке норме (стандарда) датога језика. О томе сведоче ставови
7
1 В.: Наш језик н. с. ХѴІ, 1—2, Београд 1967, стр. 49-62.
формулисани, на пример, овако : „Стил и језик не смеју бити у

сукобу са оним што писац хоће да каже" (А. Белић, НЈ I, 9,
1933 , 257-262) . Дакле ―― они што покривају односе садржине и
форме. И са друге стране ставови формулисани као: „У кодифи-
кованој норми морају се разграничити и тачно означити форме
које се као архаичне сретају у књижевном језику" ( V. Mathezius,
Spisovná čeština a jazyková kultura, Praha 1932, 245-258 ) који по-
кривају језик као систем, језик по себи. И једни и други импли-
цирају однос појединачног језичког остварења према нормира-
ном језику ; други под „архаични" треба да обухвати и елементе
дијалекатског, без обзира на то што дијалекатско и стандардно
егзистирају једновремено, јер тако однос добива историјску ди-
мензију. А у светлости онога што смо датом анализом добили,
тај став се употпуњује: само поређење појединих структура са
језичким стандардом није довољно, јер те су структуре у сво-
јој појединачној појави део стандардног инвентара. За њихово
одређење нужно је узети у обзир граматичко мишљење у оба
његова вида, експлицитном и имплицитном, и наравно - Y
одговарајућем временском контексту.
Ж. Станојчић
ПРИЛОГ МЕТОДИМА ИСПИТИВАЊА ПЕСНИЧКОГ
ЈЕЗИКА НА ПЕСМИ „СОПОЋАНИ“ ВАСКА ПОПЕ
1. Садржина овога рада је разматрање неких феномена поет-

ског језика . Материјална основа за теоријска уопштавања је је-
зик поезије Васка Попе , и то само неке његове особине . Прециз-
није , овде се разматра језик само једне песме „Сопоћани“ из
Попиног циклуса „Усправна земља “1 . Ослонац је , затим , на ра-
није објављене радове о поезији В. Попе.2
2. У центру интересовања је „поетска граматика“ управо
због тога што сматрамо да је језик фундаментално средство сваке
поетике реализоване у домену литературе . Циљеви рада су следећи.
1 ° Дати што тачнију, по могућности егзактну анализу је-
зичких феномена из којих је песма обликована.
2° Анализа би морала показати основне елементе песнико-
вог стваралачког метода и интенције које његова поетска пору-
ка има.
3° Посебан и особит задатак је да се на овоме материјалу
провере неке компоненте властитога методолошкога прилаза у
изучавању песничкога језика.
3. Поезија В. Попе изабрана је због своје , по нашем ми-
шљењу, изузетне језичке специфичности ; због тога што се по мно-
гим особинама разликује од највећег дела поезије која јој је прет-
ходила. Ова поезија остала је самосвојном и специфичном и према
поезији савременика иако је било не мало покушаја да се Попин
модел опонаша .
1 В. Васко Попа, Песме, СКЗ . књ. 391 , Београд 1966 , 121-122.

1 В. Д. Јовић , Глаголски облици и симболика у „ Играма" В. Попе,
Н] н . с. ХѴ, св . 1—2 (1966), 96. и Д. Јовић, Нешто о селекцији и релацијама
језичких елемената у поезији Васка Попе , Улазница , Часопис за културу,
уметност и друштвена питања, бр . 1 , Зрењанин 1967, 10-17.
Није наше да оцењујемо да ли та поезија има демаркативну

функцију у токовима наше модерне литературе , али нам изгледа
да је то нека врста увода у једну нову епоху и у нов однос пое-
зије према структурама садржине које се транспонују на поетски
план.
Отуда је разумљиво што се модели такве поезије могу само

делимично или веома ретко поновити у сличним структурама .
Ово је , уосталом , готово аксиом и било би банално поново утвр-
ђивати да је тако увек кад је реч о истинском и оригиналном
ствараоцу .
4. Због свега напред изложеног хтели бисмо дати неколико

основних напомена о властитом методолошком прилазу . Или
тачније , како гледамо на језик према ономе што се њиме на поет-
ском плану обележава.
5. Као и свака језичка творевина , и поезија В. Попе састоји

се из скупова структура садржине + скупо-
в а њихових релација . Поетски језик је, као уосталом
и сваки други језик , известан начин пресликавања структура
садржине и њихових релација . То значи да се лингви-
вистичка пројекција сваке садржине. , пре-
несене на поетски план састоји из скупо-
ва језичких феномена + скупова њихових
релација.3
Ту константу можемо обележити на следећи начин . Ако

скуп садржине обележимо са М, скупове њихових релација са
R, а њихов однос са Р , то ће
Р - MAR
Ако поетски језик сматрамо као специфичну врсту датога

обрасца , и ако га сматрамо само као једну од многих комуника-
тивних могућности језика уопште , онда га можемо представити
овако :
3 Познато је да је још W. von Humboldt на специфичан начин одредио.

ову константу као план садржине (свет идеја) + план исказа (звучно обеле-
жавање ) . Иако је ова генерализација непотпуна , она је у основи тачна .
Св. 4-5 Прилог методима испитивања песничког језика 237
1 = MAR *
Дакле, поново је реч о скуповима , али скуповима специфичних

говорних феномена + скуповима њихових релација .
6. Напоменули смо да је сваки језик , па и поетски, известан
посебан начин пресликавања некаквога скупа структура садржина .
То значи да М ≠ М1 нити R ≠ R1 . То значи да нема потпуне еквива-
ленције између скупова садржина и њихових звучних обележа-
вања , па према томе ни потпуне еквиваленције између разних
типова језика , нпр . комуникативнога свакодневнога језика и је-
зика поезије . Ово иначе одавно није спорно ни у лингвистици ни
у теорији литературе . Напомињемо само да се овим никако не
-
заступа мишљење да свака садржина мора имати одговара -
јућу форму , како се на извесним странама још увек подвлачи ,
већ да свака садржина мора имати некакву форму .
Само се по себи разуме да форма мора бити у довољној мери

пријемчива за оне којима се упућује . То важи за сваку поруку па
и за поетску . Колика ће бити количина поруке , зависи од многих
унутрашњих поетских карактеристика некога дела, а такође и од
многих спољашњих фактора , нпр . од тренутне или сталне потен-
цијалне пријемчивости и интелектуалних могућности прималаца
да схвате и прихвате поруку . За разлику од језика свакодневне
комуникације , у овом случају је специфично да декодирање по-
руке ни приближно не мора бити адекватно замисли субјекта
који поруку шаље . Битно је да се порука некако декодира и укло-
пи у светове прималаца . Остало је од секундарнога значаја.
7. Обична је пракса да скупове садржине изучавају књи-
жевне науке , а језичким елементима се више баве лингвистика и
стилистика. Истина, то није обавезна пракса , али је у највише
случајева тако , бар код нас . Недовољност и једностраност овак-
вога метода сама по себи је очигледна , мада се и на такав начин
4 Индекс 1 је условно обележавање песничкога језика. То значи да

бисмо феномен језика уопште могли представити као унију
L = Liu L2 L3 итд.
подразумевајући свакако да то није проста унија потпуно посебних целина ,
већ феномена који се у многих својим особинама секу. Формално основа им
је, по правилу, увек иста.
могу постићи одређени успеси . Далеко је срећније решење кад

је изучавање датих елемената симултано , било да то ради поједи-
нац или екипа.
8. Наш циљ овога пута никако није изучавање структура

садржине . То је, уосталом , и изван наше компетенције . Ипак се
укратко , повезано са структурама форме , мора дати опис фено-
мена карактеристичних за садржину „Сопоћана“ . Без тога не би
било стварне основе за лингвистичку анализу овога текста , а ни
било кога другога. Уз ово се мора дати још једна нужна конста-
тација. Форма сваке песме чини целовиту јединицу , као што је
и садржина песме јединствена целина. Међутим , ниједно ни друго
није унапред дато . Стваралац самостално врши селекцију струк-
тура садржине, стављајући их у одређене релације . Исто тако,
само у најширем смислу ограничен је у селекцији језичких фено-
мена . Слободе и у једном и у другом смислу далеко је више него
у обичној комуникацији. Међутим , повезивање језичких елеме-
ната у конкретне релације има доста ограничења. Слободе је у
овом смислу мање него у селекцији садржина и њихових рела-
ција. Ради илустрације узмимо само један од модела простога
језгра исказа
S x +y N+V дете трчи. 5
Не може бити сумње да х увек претпоставља скуп у = (У1»

У2 .... , Ул) , али је Ул у сваком датом тренутку једнога језика
ограничено и зависно од потенцијалних могућности х, и обрнуто .
Број чланова једнога скупа зависи од потенцијалних могућности
другога члана. Ни у них, нису ∞ .
У свим језицима света поједини елементи, и то већина , теже
ширењу својих релационих поља , други елементи релационе мо-
гућности поступно сужавају, али је модел инваријантна катего-
рија . Ово је још један од доказа да садржина и форма нису и не
могу никада бити у потпуно идеалној корелацији . Посебно је та
појава уочљива у песничком језику .
• Овај модел претпоставља интранзитивни глагол . Показани модел је

само један од мноштва могућих .
9. Из свега што је речено имплицитно се подразумева да

се у овом раду песнички језик изучава, пре свега, из синхронијске
перспективе . Разуме се , ова констатација је врло условна . У прет-
ходној тачки констатовано је да, и поред велике слободе , селек-
ција језичких феномена и њихових релација не може бити ни
произвољна ни бесконачна . То имплицира и закључак да су из-
весни скупови модела унапред дати . Модели су инваријантни .
Нпр . модел исказа S1 = x + у (проста реченица са интразитивним
глаголом) остаје такав без обзира на број могућних супституција
једнога или другога члана. Према томе , узето као релевантно или
не , остаје чињеница да синхронијско изучавање песничкога је-
зика на овај начин обухвата само један, додуше највећи део , ње-
гових феномена. Селекција је синхронијска , а модели су настали
на плану дијахроније .
10. Нема сумње да структуре садржине веома много утичу

на избор структура форме . То је оно што једну поетску целину
чини интегралном . Ради илустрације претходних разматрања
навешћемо структуре песме „ Сопоћани “ . Опис структура садр-
жине и њихових релација нема претензија да буде крајње тачан,
већ да пружи основу за сигурнију тачну лингвистичку анализу .
І 1. Румени мир снаге Две напоредне садржине ла-

2. Зрели мир величине баво повезане .
11 3. Од златних жица под

земљом Две садржине обједињене
4. До силног Boha на трећом
небу
5. Све је на домаку руке
ІІІ 6. Дивно су клекли Једна садржина дата у два

облици стиха .
7. У зеници мајстора
IV 8. (Време је уједало) Једна садржина лабаво пове-
зана с целим претходним тек-
стом .
V 9. Млада лепота поноса Две напоредне садржине ла-

10. Месечева сигурност баво повезане .
VI 11. И капије вечног пролећа

12. И светло оружје среће Две садржине обједињене
13. Све само на миг чека срећом.
VII 14. У десници мајстора Једна садржина дата у два

стиха .
15. Дамари света бију
VІІI 16. (Време је уједало Две садржине од којих је

17. И зубе поломило ) Друга последица прве . Ова
строфа је лабаво везана за
за цео текст песме.
11. Песма садржи осам строфа са следећом конфигурацијом .
1° 1 , 3 , 7. и 8. строфа су од по два стиха.
2° 2. и 6. строфа су од по три стиха.
3° 4. строфа је само од једног стиха.
12. У дистрибуцији стихова нема никакве чвршће регулар-

ности. То би говорило да песник не инсистира на координацији
спољашњих ритмичких фактора са унутрашњим ритмом песме.
Међутим , у конструкцији појединих строфа ипак постоји извесна
регуларност .
1° Строфе од по три стиха (2. и 6) комбиноване су тако што

су по две садржине у координативном односу обједињене трећом
садржином . Знак обједињавања је све .
Ову конфигурацију шематски можемо представити овако
А B
• Leonard Bloomfield (Леонард Блумфилд) овакве конструкције назива

затвореним . и B. Language , New York 1958 , 196-197.
Према томе, 2. и 6. строфа су комбинаторно еквивалентне .

2° У строфама од по два стиха постоје три варијанте односа :
а) Две садржине лабаво повезане ( 1 , 5) , што се може пред-

ставити на следећи начин
A В
Елеменат повезивања (С) у овој констелацији дат је само

имплицитно .
И ове две строфе су комбинаторно еквивалентне .
b) Два стиха обележавају једну целовиту садржину ( 3 , 7) ,

где је други стих адвебијалне функције . Обележава локацију са-
Држине првога стиха. Однос се формално може обележити овако
АЛ В =
= C
И ове две строфе су комбинаторно еквивалентне .

3° Строфа од једног стиха је у загради . То је додатна са-
Држина , привидно врло мала интегрирана у целину текста . Ме-
ђутим , на ширем плану она ситуативно детерминише цео претход-
ни текст . Има приближно улогу као трећи стих у строфама од по
три стиха , само још лабавије повезује у целину све елементе песме
који томе стиху претходе . Ова строфа на известан начин дели
песму на два дела, али та подела нема оштрих граница , што по-
казује последња , осма строфа , у којој се понавља ,
Време је уједало
па онда долази завршни акорд песме
И зубе поломило
Овом строфом уједно се завршава целовита „прича“ . Садр-

жина јој је уметничка величина и постојаност Сопоћана ; прича
прецизно смештена у простору и времену . Са завршетком песме
као да се прича прекида . Демаркативно је ту садашње време , од-

носно пишчево време, или време сваког примаоца дате поруке.
Примаоцима поруке остаје да имплицито прихвате факат : инте-
гралност и величина споменика и даље трају .
13. Структуре садржине се језички на специфичан начин
реализују. То се види из следећег .
1° У десет стихова, од укупно седамнаест, нема глаголских
облика.7 Дакле , искључена су уобичајена динамичка средства.
Нема сумње да то сасвим одговара индивидуалној пишчевој кон-
цепцији песме . Песма недвосмислено оставља утисак да се њоме
хтела истаћи трајност, постојаност и неуништивост споменика,
односно дате поруке . Могло се то , додуше , реализовати и упо-
требом глаголских облика, али су у таквим случајевима статички
елементи погоднији, бар у нашем језику . Васко Попа је овако
поступио водећи рачуна о основним законитостима нашега језика ,
или поводећи се за њима властитом интуицијом .
2° У седам стихова употребљени су глаголски облици , али
и ту има извесних специфичности .
а) Употребљени су је , су клекли ( = и тако остали) .

b) чека - дато као трајна особина. Из текста се не види
ни почетак ни крај чекања , већ се констатује само да је нешто
заустављено . Дакле , опет нека врста квалификације , која и по-
ред незавршености делује као статика, као заустављена реализација
неке динамичности.
с) Најзад , привидно динамичког типа је глаголски облик
у стиху
Међутим, одмах се додаје
И зубе йоломило
И тако од почетка до краја статика дата у изванредној кон-

стелацији . Динамика је у једном тренутку заустављена да би затим
продужила своје трајање у тој заустављености .
7 Истина, у неким од ових структура глагол не би ни могао доћи, али

и без тога „сиромаштво“ у глаголима је очевидно.
Целокупна слика резултат је некаквих процеса . Мајсторска

рука песника идентификовала се с руком мајстора градитеља.
А у ономе што су и један и други створили није више битан про-
цес , већ оно што је као њихов резултат остало .
14. Опис језичких средстава показује да у формалном сми-
слу нема некаквог изузетног богатства песничког језика . То се ,
између осталог , види кад се структура песме формализује и сим-
болички представи
S1 =
Adj , + N + Adj2 (Ajd, = N²)8
~
S2 S2 S1
S3 = Adj + N + Adv (Adv = No⁹

S4 = Adj + 3 + Adv (Adv = N₁)
S, N1 + V + Adv (Adv N} + N})

= Adv + V + N
S6
S1 = Adv (Adv - N1 + Adj + N})
Sg = N + V
(Adj2 = N₁
=
S, Adj , + N + Adj,
S10 = Adj + Ni
S₁1 = R + N + Adj (R = појачајна речца ;

5
Adj = Adj + N})

S12 = R + N + Adj (Adj = N})
S13 = N1 + Adv + N + V (N1 = акузатив јд . са
предлогом у објекатској
функцији)
S14 = Adv + Adj (Adv = 1 ; Adj = N²)
* N, Adj , Adv , V обележја су класа речи. Индекс изнад симбола је

обележја падежа, индекс испод симбола је обележје броја.
9
• У Ѕ3 и S, субјекатску функцију имају генитив мн . и ген . јд , што је
помало неуобичајено. Трансформацијом се лако утврђује да је ово субјекатска
функција , нпр .
Од златних жица под земљом → И златне жице под земљом .
До силног воћа на небу → И силно воће на небу
Све је на домаку руке .

S15 = 1 + Adj + V (Adj = N3)

S16 N + V
S17 = N + V
15. Ни ова ни било која друга формализација текста не би

имала сврхе ако би била сама себи циљ , ако не би откривала неке
унутрашње или спољашње релационе вредности и суштину поје-
диних језичких феномена . Из даље анализе видеће се колико је
формализација у овом случају била оправдана.
1 ° На левој страни су минималне количине феномена . Ми-
нимизиране су све структуре и , где је год било могућно , сведене
на једноелементне чланове . При томе није примењиван уобичајени
начин трансформације , већ је десна страна само делимично пресли-
кавање леве стране . Према томе, вредности на једној и другој
страни нису потпуно еквивалентне, али је пресликавање поједи-
них феномена експлицитније на десној него на левој страни.
Објашњава се формална ширина појединих елемената на левој
страни . Минимизација је понегде, где је било могућно и неопходно ,
максимална . Цео граматички комплекс представљен је једним
симболом , супституише или цео конституент или целу реченицу .
Експликације на десној страни су углавном у оним случајевима
где би херметичност симболике могла довести до неспоразума .
2° Називи класа речи нису узети у традиционалном смислу ,
не одговарају врстама речи . Нпр . Avd је само позиција у коју
долази адверб , али се под тим подразумева и све друго што се
јавља у адвербијалној позицији . Тако је и са осталим симболима .
Десна страна јасније показује каква је конфигурација леве стране.
3° Карактеристично је да у 17 стихова ове песме веома мали
број их је који су потпуно еквивалентни . У ствари, еквивалентни
су Ѕ1 и S2 , па онда S8 и S16 . Разуме се , еквиваленција је формална .
Реални елементи су различити . Међутим, чинњеница да је само
23 % исказа еквивалентно није без значаја .
Овоме треба додати и факат да су само 1. и 2. стих узастопно
повезани еквиваленцијом . Стихови 8. и 16. не налазе се у директној
вези нити у идентичном окружењу . Проценат формалне еквивален-
ције , према томе , још више опада . Еквивалентност првог и дру-
гог пара нема ни исти поетски ефекат.
16. Језици појединих писаца веома се много разликују, изме-

ђу осталога , и по економичности употребе језичких знакова. То
је једна од компонената индивидуалног у стилу . На економичност
10
језика В. Попе већ је указано . И песма која је послужила као
материјална основа нашега рада потврђује овај факат .
У осам строфа песме „Сопоћани“ има 17 стихова са 62 речи .
Просечно је 3,6 речи у једноме стиху не рачунајући паузе. Мо-
жемо , дакле , без двоумљења рећи да је економичност овог мо-
11
дела поетског језика веома велика . Ако овоме додамо чињеницу
да су у овај број урачунате и помоћне речи : облици помоћних
глагола, предлози као додатне морфеме , речце , везници , онда
се јасно види колико је песник „шкрт “ на речима . Међутим , то
никако не значи да није речено онолико колико је потребно о
објекту песниковог интересовања .
17. Анализом се текст даље може упростити тако да се из-
двоје крупније језичке структуре и покажу њихове функције .
Илустрације ради навешћемо да је центар песме реч „Сопоћани"
и у лингвистичком и у садржинском смислу . Према томе , то би
био некакав централни , примарни субјекат целога текста. Све
остало је на известан начин подређено управо том фактору . Ево
на који начин.
Највећи број строфа су нека врста атрибута речи Сопо -
ћа ни . Такве су строфе 1 , 2 , 3 , 4 , 5. и 6. У унутрашњој конструк-
цији ових строфа има , наравно , и адвербијалних и адјективних и
других елемената. Битно је што је највећи број строфа у детер-
минативном односу према субјекту песме .
18. Из текста се релативно лако види који елементи , не
узимајући у обзир фонолошке и прозодијске факторе , носе нај-
већу количину информације . У овој поезији се чак не мора при-
бегавати езгактним доказивањима да би се то показало , нпр .
Румени мир снаге
Реч мир је статичка карактеристика којом , у песниковом

виђењу, зрачи цео споменик . То је реч чија количина поруке
10 В. Д. Јовић, Нешто о селекцији и релацијама језичких елемената у

поезији Васка Попе , Улазница 1 , Зрењанин 1967 , 10.
11 Овде се не мисли на економичност у апсолутном смислу , на целоку-
пан инвентар вишка употребе језичких знакова.
4⭑
може и интуицијом да се осети , и без већег напора. Предвидљи-

вост је мања у конституенту мир снаге . Споменик сам по
себи , а такав је и цео текст , поред мира симболизује и сна-
гу . Међутим , конституент румени мир несумњиво је носи-
лац далеко веће количине поруке него мир снаге . Поред
тога, изванредно се уклапа у околину , даје јој специфичну боју .
19. Адвербијалне и адјективне конструкције су процен-
туално носиоци највећих вредности у овој песми . Тачније , то
су најизразитија жижна места, било да сликају детаљ
или главније делове . Само понекад и друге конструкције имају
овакву вредност . Нпр . у стиху
Дивно су клекли облици
само привидно тежиште је на дивно . Даљим сужавањем до-

бијамо конституент клекли облици , што је мање предви-
љиво , мало је вероватно да ће се такав исказ појавити , па је у
овој вези носилац веће количине поруке . Једна без друге речи
клекли и облици не би ни по чему биле необичне . Цео
блок Дивно су клекли облици слика је заустављеног покрета,снажне
дескрипције . Уочена је битна компонента споменика . Градитељ
и сликар су снагом својом савладали материју , направили хармо-
ничну целину њеним обликовањем . Песник је све то пројецирао
на поетско-језички план .
20. Готово у сваком стиху се може наћи понеко овако сна-
жно место , нпр .
Дамари света бију
Конституент дамари бију није посебно необичан .

Али дамари света је већ оригинално извлачење једне нове
могућности семантичкога потенцијала , и то је успешно и на право
место смештено у одговарајућу конструкцију .
Везе између појединих елемената језика В. Попе су веома
специфичне , па се оригиналност таквих веза одмах и види . Међу-
тим , често се њихова поетска вредност може потпуно осетити тек
на ширем плану , у широј конструкцији . Ево неколико таквих
конструкција.
1° Комбинација
Дивно су клекли облици
као што смо рекли, сама по себи је необична, али успешно реа-
лизована веза . Међутим , њена поетска изражајна снага максимал-
но се остварује тек у комплексу и у вези са стихом
У зеници мајстора
Овај други поетски блок не уноси никакву посебну импре-

сију у конструкцију, али као део комбинације са претходним и
сам добија посебну вредност . Сам по себи услов је да се реализује
пуна вредност претходног стиха. То је некакав оквир у који се
смешта централна вредност целе конструкције.
2° Готово потпуно идентичне односе показују и стихови
Други стих ни по чему не би био изузетан да није повезан

с претходним .
21. У другој строфи успешно је реализована фигуратив-
ност и поетска синтеза простора
Од златних жица под земљом

До силног воћа на небу
Све је на домаку руке
Песничка и сликарска пројекција материје на сличан начин

решавају проблем простора . Феномени бескрајно удаљени једни
од других успешно су пројектовани у уском видном пољу . У ди-
ректне релације доведени су објекти које би иначе у реалном свету
било тешко довести у такву везу . Трећи стих је овде само да
повеже прва два. Граматички је најбитнији , песнички има
секундаран значај .
22. Сличан је однос формалних и садржинских елемената
и у шестој строфи . У овом случају .
И капије вечног пролећа

И светло оружје среће
обе ирационалне структуре, поникле у песниковом схватању и

виђењу уметничких пројекција материје мајстора друкчије умет-
ности , повезује у целину једноставна и сасвим уобичајена струк-
тура
Све само на миг чека.
23. У функционалном погледу најјасније и најизразитије из-

двајају се 4. и 8. строфа . Ове две строфе целокупну песничку
дескрипцију и синтезу уметничког израза Сопоћана, дату у статич-
кој монументалности , смештају у некакве временске оквире .
Истина , четврта строфа је само констатација
али се имплицитно схвата да је грађење и трајање споменика било

у времену у коме се често покушавала избрисати порука овога
дела, или бар да се нешто окрњи од њене интегралности . Осма
строфа експлицитно комплетира четврту строфу , понављајући је
и додајући
Порука се завршава . Снага и величина споменика је одолела вре-

мену и свим недаћама које је оно доносило .
24. Веома су срећно решене релације језичке материје према

материји друге уметности , према материји од које је обликован
споменик .
Сопоћани су монументално уметничко дело . Пројекција ње-

гове поруке на језичко-поетски план дата је повезивањем језичких
феномена у готово апсолутно статичке конструкције , што иначе
потпуно одговара уметничким својствима споменика . И сликарско-
-градитељска пројекција , и ова језичко-поетска остају да трајно
живе . Разуме се, овакав начин пресликавања једне материје дру-
гом само је један од могућих , израз је једног индивидуалног
виђења . Али овако како је остварено трајно је исто онолико ко-
лико и споменик . Материја камена и боја заробљена је у датој
форми . Непоновљива је у таквој констелацији . Језичка пројек-
ција је такође виђење, али већ уобличене материје . И ово виђење
је и у једноме тренутку заробљено у свет језичких симбола и кон-

струкција, и такође је непоновљиво .
Својеврсним комбинацијама датог скупа лингвистичких је-
диница створена је песма . А песмом је подигнут споменик споме-
нику . Порука камена и боја трансформисана је у поруку речи.
Душан Јовић
НЕШТО О ДЕКЛИНАЦИЈИ ВЛАСТИТИХ ИМЕНИЦА СТРАНОГ
ПОРЕКЛА У НАШЕМ ЈЕЗИКУ
Мада се властите именице својим основним граматичким

и морфолошким својствима начелно не издвајају од осталих,
апелатива, ипак су извесна њихова својства унеколико друкчије
у језику пројицирана. Отуда и неколико проблема који се често
јављају у вези са њима, од којих помињемо : проблем њи-
хове деклинабилности, акцента и рода . Дакако, проблем ће се
јавити у оним случајевима када се по својим граматичким свој-
ствима или фонетским цртама не уклапају у ред постојећих
структура и схема савременог језика, а такав се случај јавља
најчешће у оним приликама када одражавају старе, данас пре-
живеле структуре језичког стања (архаичне и дијалекатске од-
носе) или пак представљају иновацију коју у наш језик доноси
продор страног језичког материјала и стања.
Ми бисмо се овом приликом задржали само на овом по-
следњем случају, издвајајући при томе властите именице које
у наш језик долазе из неких несловенских језика, и појавама које
се у вези с њима запажају у њиховој деклинацији.
Познато је већ из школских граматика да је деклинациони
потенцијал именица у нашем језику одређен и условљен пре
свега завршетком основе у облику номинатива једнине.
С обзиром на тај критеријум, могу се разликовати следеће
врсте :
По првој врсти мењају се им. мушког рода које се у ном.
јд. завршавају на сугласник (наставак Ø) типа Вук-Вука и име-
нице с основом на сугласник а наставком -0 /-е типа Марко-Мар-
ка, Павле-Павла.
По другој врсти мењају се им. средњег рода чија се основа

у ном. јд. завршава на вокал е али у другим падежима (сем во-
Св. 4-5 Нешто о деклинацији властитих именица 251
катива) попримају сугласничко проширење, типа Црнче-Црнчета

(и само се по томе разликују од претходног типа деклинације ;
у питању су, кад је реч о властитим именима, углавном хипо-
користици).
По трећој промени мењају се им . женског рода с основом
на сугласник и наставком -а у ном . јд., као и им. природног
мушког рода с истим својствима, типа Марија-Марије одн.
Никола-Николе.
По четвртој врсти мењају се им. женског рода које се у

номинативу јд. завршавају на сугласник без наставка (настав-
ком ) , типа кост-кости.
Као што се види, индикатор промене није само тип основе

(све се, начелно, завршавају на сугласник) ни само настабак
номинатива (наставак има прва и трећа врста) нити само род
(по истој врсти мењају се именице мушког и средњег или му-
шког и женског рода) већ, најчешће, морају бити узети у
обзир сви ови елементи, пре свега облик номинатива и род, а
-
понекад и значење (исп. нпр . (град) Јајце-Јајца (само тако) 1.
врста; (апелатив) јајце-јајцета 2. врста (поред јајце-јајца), што
ће се нарочито испољити у вези са именима страног порекла.
Сумарно гледано, ипак се могу извести следећи закључци :
1. основа номинатива углавном се завршава на сугласник;

2. номинатив јд . се у нашем језику може завршавати само
на три од пет вокала, тј . на : о, е, а, који су увек кратки ;
3. с обиэром на род, ситуација је следећа:
а) им м . р . могу имати у ном. јд . све наставке (Ø, о, е, а),

б) им. ж. р. могу имати у ном . јд. само Ø и а,
в) им с. р. могу у ном . јд. имати само о, е, што значи да
им. ж. р. не могу бити са наставком о, е, а им. с. р. не могу
бити са наставком Ø и а у ном . јд.
Све што би се кретало ван ових оквира не би било у скла-

ду са нормом и ситуацијом новоштокавске парадигматске схе-
ме. Именице страног порекла, међутим, веома често таквих су
структура да од нашег система одадарају дикретно се супрот-
стављајући поменутим одликама наше савремене деклинације
Тако ћемо, на пример, налазити имена и мушког и женског

природног рода (као и презимена чији род, међутим, не за-
-
виси од облика номинатива већ од тога коме се приписује
мушкој или женској особи) , топониме и сл. за завршетком
ном. јд. на :
- и: (ж. р .) Кети, Дороти, Габи, Џули, Бети, Кимберли,
Кити, Хајди, Сејди, Елери, Лили, Ширли, Мини, Доли итд.;
(м. р.) - Гари, Гери, Џери, Лесли, Џими, Хоки, Џони,
Хенри, Грегори, Руди, Томи, Вили, Тони, Георги итд.;
(могу бити и мушка и женска) - Вики, Мики, Лесли,
Тони, Џери итд.;
(презимена) Пучини, Верди, Мањани, Сењи, Кенеди

и др.;
(топоними) Делхи, Тахити, Бари, Бриндизи и сл. (ра-
зуме се, примере наводимо само илустрације ради, јер њихов
број практично може бити неограничен и употребљаван за раз-
личите називе).
Такође налазимо и друге завршетке у ном . јд. које наш је-
зик, начелно, нема:
- о за им. ж. р. Сафо, Клио, Саламбо, Сиримаво;
е за им . ж. р . - Нанке, Инге, Рене и сл.;
у за им. ж. р . - Муму, Пупу;
- у за им. м. р . — Абу, Аму, Амуру, Амаду, Винету, Зогу, Шеху,
Енеску, Чаушеску, Манеску, Баку и др . Затим, читав низ вла-
ститих имена са дугим вокалима на крају основе (махом из ро-
манских језика) :
б - Морсо, Дидро, Бидо, Шајо, Ватерло, Тисо, Иго Џо, Ло;

ĕ - Кле, Андре, Рене, Морше, Пине, Добе, Поатје, Дибоне,
Фуше, Корбизије, Монтескије, Буланже и др.;
й Гифу, Помпиду, Фу, Арну, Киву, Секу, Шеху;
-
Анри, Мари, Ли, Ади, Чи, Ки, Ги;
a Мара, Томба, Комба, Дега, Ра.
За разлику од наше, домаће ситуације - веома велики број
страних имена женског рода завршава се у ном. јд.:
- на сугласник: Дорис, Клер, Ким, Карон, Џоан, Симон,
Морин, Мерлин, Елизабет, Бет, Хелен, Мадлен, Ен, Бес, Мишел,
Алисон, Етел, Мирјам, Брижит, Рут, Кармен, Перл, Нанет и др.

(нека од њих могу бити употребљена као имена мушких особа).
Велики број имена страног порекла (нарочито кинеска, ја-
панска, романска и др.) доносе конструкције са вокалским гру-
пама на крају речи. Комбинације могу бити разноврсне. Наве-
шћемо, опет илустрације ради, само неке, сврставајући их према
последњем вокалу :
- ао: Мао, Јао, Кирасао, Макао, Билбао, Чиао, Шао;
- ео: Лео, Тео, Борнео, Галилео, Матео, Такео, Бартоломео;
- ио: Амброзио, Марио, Виторио, Бонифацио, Иларио, Иг-

насио, Лио, Жолио, Кио, Антонио, Токио;
- ау: Ландау, Арау, Аргау, Шпандау, Дахау, Бреслау;
-
еу: Папандреуy;
- иу: Фехмиу, Салиу, Лиу, Киу, Шиу;
оу: Фороу, Бреслоу;

уа: Хуа, Куа, Ксинхуа;
- еа: Теа, Доротеа, Астреа, Бареа ;
- уа : Гаргантуа, Фуа.
Свакодневно, путем литературе, а нарочито путем радија,

штампе и телевизије лансира се велики број све нових и но-
вих имена (државника, политичара, градова итд.) из свих кра-
јева света. Како их уклопити не само у фонетски већ и мор-
фолошки и акценатски систем нашег језика, није увек једно-
ставно. (С таквим проблемима, уосталом, сусрећу се и други
језици) .
Велики број имена, оних, дакако, који се својим морфоло-
шким својствима и граматичким одликама не разликују од на-
ших структура (типа: Џон, Елизабета) готово и не пред-
стављају проблем (мада не увек) . Што се пак осталих именица
тиче - може се рећи да оне не налазе подједнак начин да се
нашем систему прилагоде. Овај процес покушаћемо да пока-
жемо ослањајући се делимично и на материјал дневних или не-
дељних листова, Малу енциклопедију Просвета и сл. у којима
се оваква имена свакодневно јављају.
Пре него што поговоримо о томе како се туђа имена мењају

данас у нашем језику, да укажемо и на нека општа својства вла-
ститих именица:
-
За властите именице постоји могућност великог избора
речи; готово свака именица (или чак слог) теоријски може пред-
стављати материјал за име. Отуда велика шароликост њихових
структура у морфолошком смислу.
Као и све именице, и имена имају у нашем језику род.

Мушка и женска имена, дакако, природни (никада нису сред-
њег рода) , а остала (градова, река, планина, острва итд.) грама-
тички род . Морфолошки као и фонетски елементи нису увек
Довољни индикатори рода - или стога што се често исто име
узима и за женске и мушке особе (као : Мики, Лесли, Мишел итд.,
што је случај и са неким нашим именима, нарочито хипокри-
стичним : Брана, Љуба, Ива и сл.) или стога што морфолошки
индикатор номинатива (основа + наставак) може бити исти за
два рода (на -а се могу завршавати и имена мушког и женског
рода, нпр .) .
- Имена увек означавају појединачна лица и отуда, на-

челно, немају множину. По својим морфолошким особинама,
међутим, могу бити или „личити” на множински облик (исп.
Тахити, наше Водице, Нашице, Пљевља и др. ) што уноси посе-
бне проблеме у деклинацију.
-
Презимена се истим обликом номинатива односе и на
мушка и на женска лица. Уколико се завршавају на сугласник,
променљива су само ако се тичу мушких лица (исп. „То је пи-
смо Јована Петровића", али „То је писмо Јелене Петровић),
а ако се односе на женска лица променљива су само када се
завршавају самогласником -а (исп. Јовановићка-Јовановићке, Јо-
вићева-Јовановићеве, Кудрна-Кудрне, Пагаруша-Пагаруше итд.) .
И, најзад, да поменемо и познату црту - Да властита име-

на теже да се одупру фонетским и другим променама које би
могле пореметити тачну „реконструкцију” номинантива (оту-
да Пожега-Пожеги (поред Пожези), Милка-Милки (а не Милци)
и сл.), што је типично за она имена која, с обзиром на наше
језичког осећање, нису довољно јасна или позната.
Акцентовање страних именица представља свакако своје-

врстан проблем. Решење у сваком случају, међутим, треба тра-
жити у нормама нашег, новоштокавског акцентског система
(као што је случај и са изговором и транскрипцијом туђих гла-
совних елемената којих у нашем језику нема) а не поводити
се за страним, етимолошким акцентом (који се чак, практично,
не може често ни тачно утврдити) . Отуда, узгред речено, сма
трамо неприхватљивом праксу коју у последње време спро-
воде спикери радија и телевизије акцентујући страна имена на
начин који је у нашим оквирима туѣ (као : Сада̂т, Кардёљ , Пом-
йиду, Киншаса, Ал ахрам , Моше Дајан, Бразил, Косигин итд .
иако је опште познато да у нашем језику акценат не може
бити на последњем слогу или да силазни акценти дуги и кратки
(~ и ") могу стајати само на првом слогу) .
Да погледамо , после ових општих напомена, како се страна
имена понашају у границама нашег деклинационог система.
Правопис српскохрватског књижевног језика (исп. чл. 167.)
даје извесна, мада не и потпуна упутства. Прегледали смо отуда
известан број дневних листова (Политику, нпр . (Пол.) и неде-
љних ревија (ТВ новости - (ТВН) ) у којима се оваква имена
вема често налазе. На основу материјала као год и властитог
језичког осећања мислимо да се може дати следећи преглед:
За именице мушког рода, тј . имена мушких особа чије се
морфолошке одлике поклапају са нашим (основа на сугласник
и наставак Ø одн . о или а) очекивали бисмо да имају исту
промену као и наша мушка имена. Таква је ситуација евиден-
тна (мада не увек) углавном код имена са основом на суглас-
ник + ø : Џорџ-Џорџа-Џорџу, Саливен-Саливена-Саливену, Стив-
-Стива-Стиву, Освалд-Освалда-Освалду, Томас-Томаса-Томасу итд.
Доста добро се у такав систем уклапају и именице које се
завршавају кратким вокалом -о (које и по одредбама Правописа
треба мењати као домаћа имена на -о) : Торквато Тасо-Торквата
Таса, Бакомо-Бакома, Иго (име) ― Ига-Игу (Прав.) па и Алдо
Моро-Алда Мора-Алду Мору и сл.
Чини нам се да ће промена и оваквих именица представљати

проблем у случају да нису довољно одомаћена, а поготово ако
би се могао претпоставити или стварно постоји могућност да се
променом наруши појам о томе како гласи номинатив. Отуда,

рецимо, налазимо и овакве примере : Посета Алда Мороа (Пол.) ,
а мислимо да за такав третман постоји оправдање. Оно се крије
у чињеници да одиста може постојати презиме и Мор (нпр. Томас
Мор) и Моро; оба би, по правилима наше деклинације, имала
исте зависне падеже (Мора-Мору-Мором итд .) . Потреба - евиден-
тна и, често, из практичних разлога оправдана - да се јасно
„сачува” индиција о томе како тачио гласи номинатив и доводи
до прављења овакве разлике, која се постиже или тиме што
ће се наставци падежа додавати на цео облик номинатива или
ће се име оставити непромењено (нпр . Посета Алдо Мороа).
Тако исто ће се промена избегавати и у именица на консонант
уколико би могла унети недоумицу о томе какав је номитив.
Таква би била имена која могу евентуално имати или подра-
зумевати номинатив на -о или е као што је, на пример, случај
са именом Ив (исп. Ив Монтан) . (Пример који смо нашли : Није
знала за Ива Монтана (ТВН) говори, мислимо, о томе да писац
претпоставља да је номинатив имена познатог глумца такође
довољно познат) . Унеколико изузетак представљају имена типа
Бруно за које налазиом двојаку промену: Бруно-Бруна-Бруну,
али и Бруно-Бруне-Бруни (као да се завршава на -а: Бруна).
Довољно одомаћено - вероватно се поводи за нашим именима
(па и деклинацијом) која имају такав варијантски дублет, као
Сава и Саво, Тома и Томо, Ива и Иво сл.) Као што је познато,
у југозападним крајевима облици на -о мењају се по првој вр-
сти : Саво-Сава-Саву (исто као Марко-Марка-Марку) док се у
западним крајевима зависни падежи мењају као именице на
-а (тј . као Сава-Саве-Сави) : Саво-Саве-Сави. У књижевном је-
зику ова имена на -о могу се мењати на оба начина, тј . или
—— Саво-Сава-Саву или ------ Саво-Саве-Сави, па вероватно отуда
и двојака промена именица типа Бруно : Бруно-Бруна-Бруну и
Бруно-Бруне-Бруни, мада бисмо рекли да је чак промена Бру-
но-Бруне-Бруни, обичаја (исп. Од Бруне Бјелинског), сем уко-
лико, рецимо, други моменти (нарочито утицај презимена или
других речи не намећу другачију промену, (као : Бордано Бру-
но-Бордана Бруна-Бордану Бруну и сл.).
И уколико завршном -о претходи основа на вокал -- про-
мена је „нормална" : Билбао-Билбаа, Макао-Макаа, Амброзио-Ам-
брозија, Лео-Леа, Борнео-Борнеа, Данчуо-Данчуа, Бартоломео-

Бартоломеа, Виторио-Виторија итд. Изузетак ипак чине кине-
ска, јапанска и сл. имена која падежни наставак имају
додат редовно на цео номинатив: Мао-Maoa-Maoy, Пијао-Пи-
јаоа-Пијаоу, Женми жибао-жибаоа-жибаоу што, по свој при-
лици, може да се каже и за имена која су ретка и мање обична
(као : Минео, Такео, Матео).
Мушка имена или презимена која се у ном. јд. завршавају
Дугим -о мењају се (исп. и Прав.) тако што о задржавају кроз
целу промену (Игõ-Игда-Игду, Русо-Русда- Русду, Дидро- Дидрда-
-Дидрду, Џо-Џда-Џду, Лô-Лòа-Лду . Ово ће важити, дакако, и за
имена која се у основи завршавају другим вокалом или групом
вокала.
Занимљиво је, међутим, да страна имена на -е и основом на
консонант, иако по структури одговарају нашим (типу Пазле),
никако нису (за разлику од именица на -о) нашла могућности
да се приклоне нашој парадигми . Напротив, било да је е кратко
или дуго одн. наглашено или ненаглашено падежни наставак
се редовно додаје на целу основу, као : Супе-Супеа-Супеу, Дан-
те-Дантеа-Дантеу, Чиле-Чилеа-Чилеу (Прав.) Бузепе-Бузепеа-Бу-
зепеу, Аминторе-Аминтореа-Аминтореу, Франше-Франшеа-Фран-
шеу, Аминкаре-Аминкареа-Аминкареу итд . Уколико се јављају
поред презимена остају чак радије непромењена (исп. често
Опера Бузепе Вердија (понекад се чује и Бузепа, што би био
,,нормалан", наш облик, мада такав делује доста рогобатно) , од
Аминкаре Понкијелија, Из Улице Франше де Переа, Говор
Аминторе Фанфанија итд.) . -- итд.) Разлог за овакву ситу-
ацију свакако и овде треба тражити у настојању да се ништа
не поремети у сигурности о томе како тачно гласи номинатив.
На исти начин понашају се и остала имена мушког рода,
међу којима су најзаступљенија имена на -и. Било да је то и
дуго или кратко падежни наставак се такође додаје на цео
номинатив (Томи-Томија-Томију, Георги-Георгија-Георгију, Грего-
ри-Грегорија-Грегорију, Џими-Џимија-Џимију, Лесли-Леслија-Лес-
лију, Гарибалди-Гарибалдија-Гарибалдију, Херби-Хербија-Херби-
ју, Хенри-Хенрија-Хенрију, Нени-Ненија-Ненију, Хоки-Хокија-
Хокију и др.) . Можемо већ сада поменути чињеницу да се и ве-
лики број имена женског рода завршава овим наставком (често
иста имена могу бити и женска и мушка) . Индикатор рода — үп-

раво је деклинабилност (женска имена су непроменљива, исп. о
томе даље) . Мада се имена м . р . на -и лако мењају, и она указују на
известан отпор који у нас постоји према промени имена која се
не уклапају идеално у нашу схему. Тако ћемо често мушка
имена на -и такође налазити непромењена ако стоје поред пре-
зимена, таквог, дакако, који осећамо деклинабилнијим (исп.
- Тако је
Ана је удата за глумца Герија Дугана (ТВН) али и —
било и са флаутистом Херби Меном (ТВН) , То је филм са
Хенри Фондом (ТВН) , Њега је ангажовао за улогу Георги Ди-
митрова (ТВН) , Прича Елери Квина (ТВН) , Заступао је многе
звезде од Томи Стила до Зазе Габор (ТВН) итд.).
Што се тиче мушких имена на -а може се запазити да се

мењају као наша, по трећој врсти, уколико је -а кратко, нена-
глашено или уколико цела или завршним слогом подсећају на
наша (исп. Тагора - сл. Гора, Арболеда - сл. Леда, Неда) или
су одомаћена (као Дима) : Дима-Диме-Дими, Тагора-Тагоре-Та-
гори, Анакасгора-Анаксагоре-Анаксагори, Аранда-Аранде-Аранди,
Асања-Асање-Асањи, Ховеида-Ховеиде-Ховеди и др ., али Томба-
-Томбаа- Томбау, Комба-Комбаа-Комбау, Амон Ра-Раа-Рау Бареа-
-Бареаа-Бареаy.
Имена на -у такође се мењају по првој врсти, с тим што се

падежни наставци додају такође на цео номинатив : Венету-Ви-
нетуа-Винетуу, Помпиду-Помпидуа-Помпидуу, Анжу-Анжуа-Ан-
жуу, Амару-Амаруа-Амаруу, Аманду-Амандуа-Амандуу, Арну-Ар-
нуа-Арнуу и др . (Наравно, у заједници са флексибилнијим пре-
зименом или именом и сл. као и остала страна имена - И
ова ће радије остајати непромењена.
На исти начин мењаће се и мушка имена са групом во-

кала која се завршава на -у: Папандреу-Папандреуа-Папандреуу,
Ландау-Ландауа-Ландауу, Дахау-Дахауа-Дахауу, Лиу-Лиуа-Лиуу
итд. с тим што ће и она радије остајати непромењена уколико
стоје поред имена одн. презимена које је по својим својствима
Флексибилније (исп. од Бекима Фехмиу, с Бекимом Фехмиу итд.;
сматрамо мање обичним обрнут случај који смо забележили у
Пол. експресу : Разговарали смо са секретаром Куртеш Салиуом;
обичније би било : с Куртешом Салиу) .
Св . 4-5 Нешто о деклинацији властитих именица 259
Имена женског рода понашају се, уопште узев, двојако -

или се мењају по трећој врсти или у свим падежима задржавају
облик номинатива непромењен.
Имена на -а мењаће се, наравно, исто као и наша (Жана-Жа-
Не-Жани, Елизабета-Елезабете-Елизабети, Кончита-Кончите-Кон-
чити итд.) .
На овај начин мењаће се, међутим, и имена која се у ном. јд.
завршавају на-о: Сафо-Сафе-Сафи, Клио-Клије-Клији, Саламбо-
-Саламбе-Саламби (Прав.), Сиримаво-Сиримаве-Сиримави, затим
неке именице које се завршавају на -е: Инге-Инге-Инги - углав-
ном оне које би могле гласити и на -а (исп. Инга), док друге, као
Нанке, Рене — чије „а-парњаке" тешко можемо претпоставити
чини нам се остају радије непромењене .
Правопис вели да се по трећој врсти мењају и француска
имена ж. р. која код нас место муклог -е на крају обично до-
бивају наставак -а, те женска имена која се свршавају на суглас-
ник (стим што женска имена на сугласник могу остати и непро-
мењена) , као: Марна, Шампања, Жанета одн. Манон-Маноне (или
Манон), Кармен-Кармене-Кармени (или ген. и дат. Кармен). У
оваквих именица, међутим, пракса показује знатнија одступања.
Колико смо могли приметити, не само француска већ и друга
женска имена с фонетском основом на сугласник ____ најчешће
остају непромењена (исп. Писмо Мерилин Монро (ТВН) , Оства-
рио је улогу у филму са Мишел Морган (ТВН) , Заједљивост
Дорис Шустер (ТВН) , Повела је Ким др Росију (ТВН) , Догово-
рила се са Алисон (ТВН), У ординацију је дошла Клер Мортон
(ТВН), У главним улогама видећемо Етел Баримор (ТВН ) , У прат-
ни је супруге Елизабет Тејлор (ТВН ) , Мајкл нормализује односе
са Клер и упознаје се са Дорис и Ким ( ТВН ) ; овако се понашају и
многа друга имена овога типа као : Рег, Карон, Џоан, Симон,
Морин, Бет, Рут, Хелен, Мадлен, Ен итд., а данас ће се најчешће
тако понашати и Кармен, Манон и сл.) . Као именице на -а ме-
њаће се од поменутих и сличних, мада такође ретко , само она

женска имена која по нашем језичком осећању могу имати тај
завршетак у ном. јд., као : Елизабет (а) (забилежили смо у истом
листу и: „Нисам ја Софија Лорен или Елизабет Тејлор” и „Ели-
забета [ Тејлор ] је одбила улогу" (ТВН) . Слично се може прет-
поставити и за имена Џоан - Џоана, Симон - Симона, Бет —

Бета итд., док за имена као Рег, Ким, Дорис, Алисон такве пар-
њаке не налазимо па се никако не могу мењати по трећој врсти.
Уопште се може рећи да женска имена на сугласник остају ин-
деклинабилна ако ни због чега другог оно ради што боље аутен-
тичности номинатива. С друге стране, није редак случај да иста
имена могу бити употребљена и за мушка лица (као Ким, Рег,
Симон, Мадлен, Карон итд.) . У оваквим ситуацијама опозиција
рода постиже се управо деклинацијом: ако се мења - име је
мушко, ако се не мења - име се односи на женску особу.
Исти закључак може се извести и за именице које се завр-
шавају на -и: Камберли, Боби, Кити, Хајди, Сејди, Елери, Лесли
итд. Уколико су женског рода не мењају се (исп. Имају троје
деце : кћери Кимберли и Дину и сина Мајкла (ТВН) , Карло об-
навља пријатељство са Кити Едмонд, његовом супругом (ТВН) .
Он ће се оженити са Сејди Раух (ТВН) , Џули је већ седела ... Ви
поздравите Бети - добацио је Џули улазећи у канцеларију
(ТВН) итд.) . Уколико, пак, служе као имена мушких особа
(Мики, Лесли, Вики итд.) - обавезно се мењају, поготово ако
је име једини индикатор рода (исп. Син Лесли Карон - женско
име; Син Леслија Херингтона - мушко име) .
Као непроменљива свакако ће се понашати и женска имена
на у (Муму, Шушу, Пупу, Арну и др ., која не налазимо у
всћем броју).
Практично — може се рећи да су страна имена женских
лица (као год и њихова презимена) најчешће индиклинабилна
(сем уколико се не завршавају на -а у ном. јд .) . То значи да се ни
једна од две могуће промене именица женског рода не показује
данас продуктивном . Трећа деклинација - отуда што нарушава
однос према номинативу, док сугласничка декланација у свим
зависним падежима једнине има увек исти наставак (-и) па
се именице ове врсте осећају тако као и да се и не мењају.
За именице мушког рода може се констатовати већа флек-
сибилност с изразитом продуктивношћу прве деклинације чији
се наставци додају или на основу или на цео облик номина-
тива ( чак и у оним случајевима када то не би било неопходно) ,
нарочито ако је име у нас недовољно распрострањено и обично.
Приметна је, међутим, и тенденција да имена страног поре-
кла остају ван утицаја деклинације, односно да се падежни
односи ,,пренесу” на друге речи погодније за промену. Овај

случај посебно је евидентан у приликама када се име јавља
поред презимена или када испред презимена постоје два имена
за једну личност. Подстицај за такву праксу не даје само
извесна неприлагодљивост или отпор страних структура према
нашој деклинацији већ и веома велики број случајева када
се први део или први делови по правилу у нас не мењају (као :
Њу Јорк, Рио де Жанеиро, Де Гол, Дон Жуан, Бен Хур, Мон
Блан - исп. о томе Правопис, чл. 167 , тачка ј .) и која се у
многим случајевима осећају као једна реч. Ово је посебно ка-
рактеристично за кинеска, јапанска и сл. имена која се увек
у деклинационом смислу третирају као једна реч (исп. чак и
Мао Це Тунгов говор (Пол. ) за разлику од наше ситуације (која
не допушта рецимо „Јосип Броз Титов говор ” већ се место
присвојног придева узима посесивни генитив Говор Јосипа
Броза Тита).
На основу изложеног, основни закључак био би, у ствари,
у следећем :
1. Имена страног порекла у суштини се не уклапају идеално
у наш систем деклинације. Изузетак чине само мушка имена
с основом на сугласник и наставком Ø у ном. јед. (типа Џорџ,
Стив) и женска имена с основом на сугласник и наставком -а
у ном. јед. (типа Елизабета, Жана).
2. Сва остала имена, уколико се мењају, задржавају у за-
висним падежима цео облик номинатива. Ово зато што страна
имена практично могу имати у ном . јд. завршетак (наставак)
који ми на основу свог језичког осећања или искуства не мо-
жемо увек са сигурношћу да одредимо уколико се он у за-
висним падежима, по законима наше деклинације, „елиминише"
(на пример - основа Ив- може практично да у ном . јд. има
било који вокал на крају: Ива, Иво, Иву, Иви, Иве или само
Ив). Из овога проистиче следећа црта -
3. Представа о томе како тачно гласи номинатив веома је
битна и појам о томе нерадо се нарушава, услед чега се често
цео номинатив преноси у зависне падеже или се одустаје од
промене по падежима, нарочито ако се падежни однос може
показати на други начин (предлогом, променом одговарајућег
апелатива, презимена и сл .) . По систему цео номинатив + па-
5#
дежни наставак деклинирају се све остале именице м. р. (у

већој мери одступају им . на -о, нарочито ако су довољно по-
зната или понашена) као и им. ж. р. која се завршавају на
вокал (изузев им. ж. р. на -о) . Међутим, женска имена на -и
(као и им. на консонат) у ном. јд . уопште се не мењају по
падежима.
4. Деклинабилност одн. одсуство деклинације може у не-
ким случајевима послужити као опозиција рода. Овај случај
је евидентан у оних имена која имају исти облик у оба случаја
-
(типа Мишел, Мики) : уколико су то имена мушких особа
мењаће се, а ако су имена женских лица - остаће у зависнним
падежима - непромењена.
Др Е. Фекете
ПРИСТУП ОБРАДИ ПАДЕЖНИХ СИНТАГМИ У СРЕДЊОЈ
ШКОЛИ
(наставак)27
О дативу без предлога
Датив23 је падеж у коме стоји име појма коме је нешто

намењено или управљено, односно датив је облик самостал-
не речи који се јавља као зависни члан синтагми чији управни
чланови, по правилу глаголи, означавају процесе давања, саоп-
штавања, управљања, тј . намењивања уопште.
52. Даћемо кратак преглед дативских синтагми без пред-
лога према значењима глагола у њима.
53. Глаголи са општим значењем : давати:
А необично ми беше пријатно што је мени бог дао

фино срце и племениту витешку крв ( Р. Домановић, Данга,
из Читанке за III разред гимназије Р. Димитријевића и
Д. Вученова, изд. Завода за издавање уџбеника СР Србије,
стр . 241) . Патња је ... изразу дала слике беде и горког
очаја (Вођа, 248) . На самрти ми остави аманет (Страдија,
254) . - Несрећна судбина моја не даде ми да ме ... огреју
зраци слободе (И. , 254) . — Синко , мени смрт не даде да ум-
рем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости
прими она света земља (И.) . Ја то питање ... нећу оста-
вити, јер то ми ... -
налаже дужност (И., 255) . — Сада ће поћи
набоље, јер је већ за ово кратко време издат читав милион
7 Први и други део в. У Нашем језику, књ. XVII, св . 3, стр.

143-154. и књ. XVII, св. 5, стр. 307-319.
* Реч датив је постала од грчког назива за овај падежни облик
dötice (ptôsis) преко латинског dativus (casus) који је у вези са
латинским глаголом dato, што значи дати.
писцима књига о штедњи за народ (И. , 257) — Ето, ономад

је издата велика сума новца једном члану владе да
лечи жену (И. , 258) . — Интелигенција ... уноси идеје европ-
ског либерализма дајући им специфичан облик (Читанка,
264) . - Дворској клики [ је ] успело да помало овоме
листу да други правац и карактер (И. , 265) . - Снага ње-
гове сатире је ... и у уметничком поступку којим је сво-
ме ... причању дао тако снажну логику (Й., 266) .
У примерима које смо навели име у дативу означава по-
јам коме се нешто даје, оставља, издаје и сл.
54. Глаголи са општим значењем: саопштавати, говорити:
Један другом говори и доказује (Вођа, 246) — Ка-

жите ви мени који познаје овога путника (И. , 247) . - Иза-
браше ...
. десеторицу који ће отићи странцу, те му изнети
побуде збора (И, 247) . - Саопштите збору срећан успех
(И. , 248) . - Кад сам већ прочитао, хоћу да препричам и
другима (Страдија, 254) . --- Он ми много причаше о
- Потребно јој је било да joj
својој постојбини (И.) .
народ ... изјави пуно поверење (И., 259) . - И погледај у
у Грахово равно/ Па ћеш видјет лаже ли ти вила (Народна
песма) . Саветујем ти да то не учиниш (Пример из го-
ворног језика) .
У свим овим реченицама, без обзира који је глагол саоп-
штавања у питању, име у дативу означава појам коме се нешто
говори, казује.
55. Последња два од наведених примера за нас су интере-
сантна из једног посебног разлога: у њима, рекло би се, место
датива могао би доћи и акузатив, без промене или готово без
промене значења, односно они би могли и гласити - лаже ли
те вила, саветујем те.
Уопште треба нагласити да се уз ова два глагола у нашем
језику употребљава поред датива и акузатив, и то можда и
чешће, нарочито уз глагол лагати. Између ових синтагми с да-
тивом и акузативом, истина, постоји извесна значењска раз-
лика, али она није ни битна, ни обавезна. Код глагола лагати
она је нешто већа и израженија, док је код глагола саветовати
готово једва приметна. Лагати некоме значи говорити лаж не-
Св . 4-5 Приступ обради падежних синтагми у средњој школи 265
коме, а лагати некога речима обмањивати, варати некога;

саветовати некоме претежно значи давати савет некоме, а са-
ветовати некога — помагати, подупирати саветом некога. Те
разлике у значењу између дативских и акузативних синтагми
с овим глаголима нису толико битне јер се најчешће некоме
говори неистина, лаж с циљем да се он обмане, а то се у овоме
случају своди на исто. И то значи да се оне могу употребити
и у истом значењу, синонимично” , тј . глаголи лагати и саве-
товати у нашем језику дворекцијски30 су.
56. Глаголи којима је у основи значење : упућивати, усмера-
вати, односно окретати појму с именом у доставу:
Сви се сагласише да би најбоље било да умоле овога
путника кога им је ... сам бог послао (Вођа, 247) . ― Бог
[се ] смилова на нас, те нам посла тебе (И.). Изабраше
из своје средине десеторицу који ће отићи странцу ( И.) .
-- Сви се окренуше непознатом и узеше га мерити
од главе до пете (И.) . Шта ће ти очи кад има ко за нас
гледа и води нас срећи (И., 250) . Знамо да нас овај
мучни пут води срећи (И., 250) . — Они [су ] ... упутили тај
предмет на мишљење општој седници Касационог суда
(Страдија, 253) .
Имена у дативу уз ове глаголе, дакле, означавају појмове
којима се нешто приближава, усмерава, упућује, окреће.
57. Глаголи чије је опште значење такво да подразумева да
је њихово вршење намењено појму у дативу:
Не чудим се самоме сну, већ се чудим како сам имао
куражи и да сањам страшне ствари (Данга, 240) . - Главно
је да ви мени верујете да је то било негде (Вођа, 246 ) . –
* Према Наставном плану и програму за гимназију у СР Ср-

бији ученици су се са појмом синоним морали упознати још у дру-
гом разреду, али ће ипак добро бити да их наставник подсети да су
синоними речи или граматичке конструкције односно синтагме раз-
личите по гласовном саставу и пореклу, а истог или скоро истог
значења.
* И на значење овог термина наставник би могао ученике под-
сетити. Рекција је својство неке речи да везује за себе другу реч
као допуну у одређеном граматичком облику. У нашем случају гла-
голи лагати и саветовати везују за себе допуну у дативу или у аку-
зативу, и зато кажемо да су дворекцијски. Термин реакција постао
је од латинске речи rěctio, õnis, која значи управљање, управа.
Уз вођу се одмах груписаше најодважнији људи да му

се нађу у несрећну случају (И. , 249) . — Један старац ...
угануо ногу, превили су му туцан црни лук (И. , 250) .
Нико не сме ни речи да примети паметном воћи (И. ,
251 ). -- Сваки зеленаш и нитков могао је себи купити
за неколико гроша титулу : велики народни родољуб (Стра-
дија, 252) . - Знај да су велика дела намењена тој ви-
тешкој земљи и нашем народу ( И., 254) . - Имао сам
могућности ... да се брзо посветим свима државним
тајнама (И.) . - Шта мислите колико штете тиме на-
носи овој напаћеној земљи ( И. , 255) . -- Те смо тако
хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње, само да
бисмо народу помогли и олакшали му колИКО то-
лико (И.) Ја веома ценим историју и људе који цео
свој живот посвете тој заиста важној науци ( И.) . -
Једној госпођи скупштина је уважила молбу такве
исте природе (И., 256) . Ја сам и сам науман да ... по-
могнем народу у том погледу (И. , 257) . – Ко штеди
томе и бог помаже (И.). Увлачење књижевности у по-
литичке борбе није сметало НИ књижевности НИ
тој борби (Читанка, 263) .
58. Вршење неких од процеса казаних овим глаголима може
доносити корист или штету појмовима којима су намењени од-
носно именима у дативу, као што је нпр . случај у реченицама:
најодважнији људи му се нађу у несрећну случају, и - колико
штете тиме наноси овој напаћеној земљи. У првом примеру
глаголом наћи се (употребљеном овде у значењу - прискочити у
помоћ, помоћи) појмови у функцији субјекта реченице - најод-
важнији људи - чине нешто што доноси корист појму у дативу
- му односно воѣи ; у другом пак примеру предикатском син-
тагмом наносити штете субјекат - министар грађевина (што се

из ширег контекста види) чини штету појму у дативу - напа-
ћеној земљи. Датив какав имамо у првој реченици зове се
датив користи или датив комоди , а онакав какав имамо у
другој датив штете или датив инкомоди".
*
32 Према латинској речи сотmodum, i — корист, пробитачност.
Према латинској речи incommodum, i - штета, неприлика.
Св. 4-5 Приступ обради падежних синтагми у средњој школи 267
59. И у овој групи примера последњи су нам посебно инте-

ресантни. У њима имамо глаголе помоћи и сметати с допунама у
дативу: помоћи народу и сметати књижевности И
борби. И у овим бисмо синтагмама, као и у онима с глаголима
лагати и саветовати, могли употребити допуне и у акузативу, тј .
оне би могле гласити : помоћи народ и сметати књижевност и
борбу, баш као што и срећемо код Домановића у Страдији само
две странице даље Изјављујем да ћу од данас свим силама
помогати данашњу владу (стр. 259) . У употреби дативских и
акузативних синтагми с овим глаголима постоје извесне разлике.
Помагати некоме углавном значи намењивати, пружати своју
помоћ некоме, а помагати некога - својом помоћи бранити, чу-
вати, подизати и сл. некога односно помагати трајније и свестра-
није. Код синтагми с глаголом сметати у функцији управног чла-
на, међутим, семантичке разлике нема: и сметати некоме и сме-
тати некога значи чинити нешто што запречава, смућује,
смета некога; разлика међу њима може бити само у извесној
територијалној ограничености. Наиме, конструкције с акуза-
тивом претежно срећемо код писаца једних културних центара,
а конструкције с дативом претежно се употребљавају у другим
центрима33.
60. У дативу стоји и име појма коме се у реченици припи-
сује какво својство, стање или расположење :
Коме се, браћо, не иде ... нека се врати (Вођа, 250) .
Србијанска стварност последњих година апсолутизма
била је таква да никоме није било потребно да измишља
ветрењаче (Читанка, 263).
Људи ... се нађу ... да га чувају да му се не би десила
каква опасност ( И. , 249) .. А шта му то треба ? Треба му,
јер тек тако има право да се кандидује за посланика (Стра-
дија, 256) . Враг би га знао откуд мени та књига (И.,
253) . -
— Понеком старцу се слила суза низ смежурано
лице (Вођа, 248) . -— Вофи се ништа није десило (И. , 250) .
- Вођи [се ] није никакво ... зло догодило (И. , 250) .
Уколико ученици у школи уче руски језик, наставник би им

могао напоменути да глаголи лагати, саветовати и помагати у руском
језику имају допуне увек у дативу: Агаь товарищу, советовать
другу, помогать ребенку.
Прву групу примера чине безличне реченице, односно ре-

ченице са непознатим, неизреченим субјектом, а другу групу
чине реченице у којима граматички субјекат означава какву
појаву која проузрокује стање логичког субјекта изреченог у
облику датива. Заједничко им је то што појам с именом у да-
тиву и у једнима и у другима по правилу означава живо биће
у психо-физичком стању одређеном значењем предиката, тј . зна-
чењем глаголског процеса, стања које му се приписује, наме-
њује на известан начин.
61. Значењски доста близак овоме је и посесивни датив :

Али му је баш због таквог држања популарност на-
расла (Воба, 249) . --- Гле, какво је њему чело (И. , 251) . ---
Судба ми не даде да ми кости прими она света земља
1 (Страдија, 254).
Појму у дативу у овим примерима припада оно што се из-
носи у реченици , тј . њему припада оно што је казано управ
ним чланом синтагме у којој се јавља: какво је њему чело
значи какво је његово чело; нарасла му је популарност - На-
расла је његова популарност итд. итд.
62. Значење намене, додуше посебне врсте, имамо и у тзв.
етичком дативу и у дативу у заклетвама.
Етичким дативом називамо облик датива личне заменице
првог или другог лица који се умеће у реченицу с циљем да се
покаже посебно интересовање, нарочита наклоност према ономе
коме се говорно лице обраћа:
Шта м и радите? Јесте ли ми добро ? - И тако сам
ти ја морала све сама да урадим (Примери из говорног
језика) .
63. Обликом датива у заклетвама допуњава се појам којим
се закљиње ; њиме се показује да се заклетва односи на лице
које се заклиње, да је њему намењена, да њему припада :
Већ тако ми моје вере тврде , / И тако Ми части и
поштења (Народна песма) . Бога ми, тако је било .

Части ми, учинио сам то (Примери из говорног језика) .
64. Датив се употребљава и уз придеве сличан, склон, драг,

мио, симпатичан , пријатан, дужан, крив и сл .:
Св. 4-5 Приступ обради падежних синтагми у средњој школи 269 '
Његов идејни став у многоме је сличан идејном

ставу Радоја Домановића (Читанка, 265) . - Не наибоХ
нигде на земљу налик34 овој земљи о којој ми отац
причаше (Страдија, 254) . — Драг ми је. — Склон јој је.
- Петар ми је симпатичан. Дужан му je.
Имена у дативу у првим двема реченицама означавају пој-
мове према којима се сличност одмерава. У даљим реченицама
имена у дативу ( му, јој , ми и сл.) упућују на лица која смат-
рају баш таквим драгим, симпатичним и сл. појмове на које
се односе особине казане овим придевима. У примеру Петар
ми је симпатичан дативом личне заменице ја означава се лице
које субјекту односно Петру приписује ову особину, ово свој-
CTBO симпатичност.
О дативу с предлозима
65. С дативом у нашем језику може стајати релативно мали

број предлога. То су, углавном, предлози : к (а) , према, близу
(ближе), насупрот, упркос и још по који, од којих се само
предлог к(а) слаже једино са овим падежом, и ни са једним
другим. Навешћемо њихова најчешћа значења.
66. Значење усмерености. Дативом с предлозима к(а) , према,
близу, наспрам означава се појам у правцу кога се кретање
врши или појам према коме се што усмерава, управља, окреће :
Ако идеш ка центру, молим те повези ме, моја су
кола у квару . ―― Окрете се према35 њој и настави да го-
-
вори. — Погледа према пучини и уздахну (Примери из
говорног језика) . Све ближе амбису (Вођа, 251) .
68. Овде би било потребно рећи да се предлог према слаже
и са локативом, али да локативне синтагме с предлогом према
имају друкчије значење од ових дативских. Нпр . у дативској
синтагми упути се према Гордани име у дативу с предлогом
* Треба напоменути да се у истом значењу као допуна придеву

налик ( а, разуме се и глаголу личити ) јавља и облик акузатива с пред-
логом на: налик њему и налик на њега. Придев сличан може имати
допуну и у инструменталу с предлогом с: сличан њему и сличан с
њим, али сада у нешто друкчијем значењу раван, једнак с њим.
према означава појам у правцу кога се врши кретање, док у

локативној синтагми он седи према Гордани предлошко-паде-
жна веза према Гордани означава место које се налази насу-
прот, преко пута појма с именом у локативу; дакле он седи
према Гордани значи он седи на месту које је преко пута
Гордане35.
69. Циљно значење може имати датив само с предлогом к(а),

и то у савременом језику све ређе :
Носи књигу ка Солуну граду, / Ка Дојчину
моме побратиму (Народна песма) . - После ћемо заједно
к мојима у село (из Граматике српскохрватског језика
М. Стевановића, Цетиње 1968 , стр . 374) .
Данас бисмо наместо носи књигу ка Солуну рекли носи
књигу у Солун, а наместо носи ка Дојчину - Носи
Дојчину, тј . дај Дојчину. Такође бисмо радије рекли ићи
ћемо код мојих у село него ићи ћемо к мојима у село .
70. Датив с предлогом према, и ређе с предлогом к(а), може
означавати и појам према коме се усмеравају каква осећања,
расположења, какав став и сл .:
Ако је указивао на тамне и наказне појаве ... он их

није набрајао из неког усамљеничког презира према Ср-
бији и према људима уопште (Читанка, 263) . - До-
мановић је доста писао и у тамошњим политичким листо-
вима ... који су били у опозицији према влади (И. ,
240) . - Нашу љубав к твојој царској глави. (П. П.
Његош, Лажни цар Шћепан Мали) .
71. Усмереност супротног става, супротне радње према не-

ком појму означава се дативом с предлозима супрот, насупрот,
упркос, успркос:
Насупрот свим очекивањима, он се на послу
није показао као добар. - Упркос свим забранама,
она је ипак отишла (Примери из говорног језика) .
35 В. више о воме : М. Стевановић, Савремени српскохрватски

језик 11, Бгд. 1969, 358-360.
* Исп. оно што смо за генитивске синтагме типа идем код Сгеве
рекли у Нашем језику, књ . ХѴІІ, св.. 5, на стр . 316.
Св. 4-5 Приступ обради падежних синтагми у средњој школи 271
72. Напомена. Усвојена знања о дативу ученици би

могли проверити значењском анализом, на пример, дативских
синтагми у својим последњим домаћим писменим саставима.
Даринка Гортан-Премк
ДВА СЛУЧАЈА СИНТАКСИЧКЕ АНАЛОГИЈЕ
1.
1.1 . У овом чланку позабавићемо се синтагмама дуго вре-

мена (и њој сродним) , и често пута. Расправљаћемо о семантич-
ким синтаксичким својствима ових структура и њихових еле-
мената, и о могућем путу њихова постанка.
1.2 . Прилог дуго, према Речнику српскохрватског књижев-

ног језика (књ. I , МС, 799) има два основна значења: а) про-
сторно ( ,у дужину далеко ") , б) временско ( „обухватајући већи
временски размак, много времена ").
Као и њему сродне речи (кратко и сл.) и прилог дуго има
исто стварно значење основе са придевом дуг. Разлика међу
њима примећује се на синтаксичком плану, и то у два правца:
1. према томе уз које речи могу стајати;
2. с обзиром на могућност изражавања мереног појма, тј .
појма на чије се димензије ове две речи односе
а) од свих синтагматских структура у којима се придев

може појавити овај појам се експлицитно може изразити само
синтагмом с именицом; тада је он означен именицом као уп-
равним делом синтагме;
б) од могућих структура у које ступа прилог мерени појам
може се изразити такође именицом ; али сада је прилог уп-
равни део структуре, а именица - у зависном падежу (обично
с предлогом) - има функцију зависног елемента структуре :
„Дуго у ноћ, у зимску глуху ноћ
Моја мати бијело платно тка" (Д. Тадијановић) .
1.3 . Исту разлику према одговарајућим придевима имају и
други прилози сродни овоме. Али прилог дуго обично у
Св . 4-5 Два случаја синтаксичке аналогије 273
структурама са именицама временског значења - има и једну

друкчију могућност детерминације, које код сродних прил.
нема : мерени појам може се исказати и обликом партитивног
генитива (дуго времена). Ово последње је један од проблема
који нас занима.
1.4. И реч често, према истом реченику (в. издање МХ,
књ. І, 386) , има два основна значења: а) „много пута" - које
се значење свакако креће у сфери временских односа, и б) „на
малом размаку, густо" ______ из сфере просторних односа.
И ова реч има сличну могућност детерминације, опет за
разлику од себи сродних (кратко и др.) .
Мада међу речима дуго и често, ни по основним значењима,
ни по функцијама, нема пуног паралелизма, њихово упоредно
посматрање олакшава објашњење особина и порекла помену-
тих структура у које ове ступају, па ћемо их зато паралелно
обрадити.
2.
2.1 . Обе синтагматске структуре о којима је овде реч по-

мињу се и код граматичара и код лексиколога. У граматикама
се углавном говори о синтаксичким односима међу речима
које их чине. Лексиколози узимају у разматрање значења тих
речи, и сврставају их у одређене категорије.
2.2. Не објашњавајући ближе мотиве због којих то чини,
Б. Даничић издваја прилог дуго и често у строго посебну групу
речи које иду с партитивним генитивом.1 Он се ограничава на
врло кратко и суптилно објашњење о условима када две по-
менуте речи регирају генитив : „кад е речь о времену”, и то
илуструје богатим материјалом, који ћемо овде навести:
Пошто је дуго времена вино из бачава точила ... ;
Идући по свету дуго времена ... ; ― ..па отиде на подуго
времена..… ; ... кое су за дуго времена быле населѣне …;
Да е дуго времена матерь свою с великом дворила нежно-
стию ... ; -- Још су се дуго дана гостили; - И одмах умре
или дуго година до смрти остане болестан ...
1 Б. Даничић, Србска синтакса, Београд 1858, 70.

Често пута и листови светијех књига за фишеке су

се употребљавали ; - Често путахь е бывао пазарь по-
крыть мртвима тѣлесима ...
2.3 . Т. Маретић у својој граматици наводи само дуго:

„Партитивни се генитив може налазити и уз ријеч дуго ",
и упућује на поменуто место у Даничићевој Србској синтакси.2
У свом Језичном савјетнику Мар . помиње констр. често пута:
113
,,често пута, чешће пута ... није германизам ...
У другим граматикама које сам прегледао нема посебно
речи о нашим конструкцијама.
2.4. Драгоцена је констатација Т. Маретића да рекција
прилога често (а вероватно је тако и код дуго) неће бити после-
дица страног утицаја. На такав закључак наводе две ствари.
Примери за обе структуре срећу се сразмерно врло рано (поред
примера из Даничићеве синтаксе на то упућују и они из РЈА, в.
ниже) . Затим, иако је ограничена на узан лексички фонд,
појава је територијално врло широка (што показују сами при-
мери) .
Необично је тачна и Даничићева опаска да се наше синтагме
увек односе на време. Као изузетак може се навести само један
пример (наведен у РЈА, в. ниже) из чакавског дијалекта.
У РСАНУ (књ. IV, 788 ) читамо :
„Дуго прил ... 1. а. ( често са допуном „времена ")
много, доста времена (у вези са радњама, појавама) ; са
продужним трајањем. - та ми је лијева рука од ра-
мена до лакта дуље времена била модра ... - То може
потрајати и дуље времена ...”
РЈА доноси богатији материјал ( узећемо само примере који
се не јављају у претходним наводима) . О речи дуго тамо стоји
(Књ . 11, 854-857) :
,, 1 . Дуг, адј . ( longus ) ...
1.2 . е. н . дуго као супстантив, у номинативу или
акузативу ... a) кад је nom. или асс. , има свагда уза се
2
1 T. Maretić, Gramatika ... , III izd., Zagreb 1963, 567.
. T. Maretić, Hrvatski ili srpski jezični savjetnik, Zagreb 1924, s. v.
Св. 4-5 Два случаја синтаксичке аналогије 275
генитив, и то: aa) супстантив који значи вријеме, у. п. дуго

времена, дуго дана, дуго година, дуго лета, те с овијем за-
једно значи : дуго вријеме. Није дуго времена минуло ...
Ја нисам дуго времена имала од срца порода ... Не прође
дуго времена ... Узмножај ти моћ и здравље све то веће
дуго лита ... бб) дуго пута у народној приповијеци чакав-
ској нашег времена значи: дуг пут. Кад су већ дуго пута
"}
прошли ...’
У Броз-Ивековићеву Рјечнику хрватскога језика (књ. I , 27)
реч дуго не припада ни једној од горњих категорија:
„Дуг, а дј .... 2 а) о времену:
времену : ……… Идући тако по свету
дуго времена ... Што је за дуго времена било дно мора ... ”
2.5 . За разлику од дуго, често се у РЈА (Књ. I, 951 ) и у кон-
струкцији са партитивним ген . сматра прилошком речи:
,,ц) адв. често ...
... и често и чешће може имати уза се ријечи крат и
пут, а тада је као много и више, а с тијем ријечима као
много пута и више пута, а то је исто што и често и
,,
чешће без тијех ријечи ..."
Са крат и крати (оба су ген. пл.) наводи се у РЈА обиман
материјал, углавном из старијих периода. Ево неких примера:
― Често крат облиече ме грло с руками (Ш. Менчетић) ,
- који се кон крила често крат находе у госпођ (Н. Наље-
шковић) , - Често крати видио јеси (Ј. Канавелић) .
Са именицом пут примери су изгледа нешто млађег
Датума:
― Који се често пута опијао ; Често пута превари
се човјек... ; Бавлу чешће пута велимо... ; - Што се има
напоменути један и други пут и чешће пута... ; - Чешће
пута јест несрећно њихово добиће ; - Чешће пута срцем
и устима понавља ... ; Па би чешће пута ходио ...
2.6. У најновије време синтагма често пута ретка је у упо-

треби, јер се сматра да одудара од књижевнојезичке норме. О
томе је писао М. Шипка у часопису Језик :5 „ Сам израз „често
4
• Разред мој , Р. С.
5 Jezik бр. 3. за 1961/62 . год. стр. 93 .
пута" у ствари је таутологија. Ако „често" значи много пута у

кратким временским размацима, онда се ријечца „пута” већ
садржи у прилогу „често”, па је не треба посебно писати."
3.
3.1 . Нешто материјала за поменуте синтагме и са дуго и са

често имам и ван горе наведеног. Он не даје ништа ново за
познавање тих конструкција, али пошто има и примера из дела
новијих писаца, навешћу, га као илустрацију стања у књижев-
ном језику и нашег времена.
3.2 . Примери са прил. дуго :

Радовао сам се , погибао сам -- OX - дуго, дуго времена
(А. Шеноа), - Већи број другара већ дуго годиница није
облазнуо ... (Ј. Драженовић, Повијест ...) , ... који је
дуго времена Гебауер гледао да одбрани ... ( В. Јагић, Спо-
мени 1 ) , - Већ дуго, дуго времена изгубљено трагам (В.
Јелић), - ... Мене је дуго времена прогонило и сјећање ..
( Исти) - Па упре свој сиви поглед у њега и задржа тако
дуго времена ... ( В. Калеб) , Дуго времена су превлада-
вале очајничке интонације (Исти) ;
- ... то може потрајати и дуље времена (Сл . Батушић ,
Аргонаути) , - Тек након дуље времена чуло би се ... (За-
Дужб . Стам. ХXI , 1924 ) , — Бег се за дуље времена бавио у
шуми (Босанске нар . прип., 1870) , -- Јер да би се могло уз-
државати бране тврђаве и утврде за дуље времена ...
(SEZb XXX, 1924) , - ... ако дуље времена не једу ... (А.
Вуковић, Ветеринарске поуке, 1929) , - .. он се већ пред
дуље времена прикључио ... (А. Цесарец, Златни младић) ,
рекоше им да ће бити зараде за дуље времена
(Кипико) .
Са прилогом често:
-
О стању духа нашега често крати зависи ... (Дубр.
1848 , 236) ;
- ...он је често пута износио на високе брегове (Љ.
М. Богићевић) , ... не може често пута власт ништа да
учини ... (Народна скупштина 1890) , -- ... да плаћају со
- Често
скупље, па често пута и дупло скупље ... (Исто),
пута само та разноликост у боји помаже . (Д. Станојевић,
Зв. небо , 1882), ... отишао је до апсурдности којих је,
често пута, и сам био свестан (Т. Борђевић, Макед., 1920) ,
Често пута кад те видим, гредом, Да корачаш хладна,
мирна, строга ... (Дис, Сећање) , - Често, пута ваљало му
гологлаву из далеке улице вратити се . (А. Ковачевић), -
...а еволуције ових фигура често пута показују богатство
варијација ... (М. Марјановић) , -... стварајући неки каос,
из којега је често пута критици врло тешко реконструирати
право властито мишљење писца (Исто, 314) , — ... избацу-
јући из нашег литерарног дјела често пута баш оно што
је било највише наше ... ( Исто, 303); —
... и чешће пута би се отад и увратио њој (Б. Ну-
шић, Општинско дете) .
4.1 . Према већ цитираним дефиницијама значења прилога

дуго и често, као и поређења тих значења са значењима кон-
струкција ових прилога са парт. генитивом, излази да су то се-
мантички синоними (т . 3.2 . и 3.3. ) , тј .:
1. а) дуго = дуго времена = много (доста) времена (РСАНУ) ;

ІІ . б ) често = често пута (крати) = много (више) пута.
Овде се већ види разлика између дуго и често. Код другог
прилога (случај II) не може се успоставити структура са атри-
бутско-именским односом . Крајња консеквенца поређења једна-
кости Ia) и Ib) јесте успостављање релације
дуго =
- дуго времена,
а ова једнакост не може издржати проверу на конкретним од-

носима. Прво, на синтакстичком плану у синтагми су у екпсли-
цитној форми изражене извесне релације (атрибут именица)
као однос конкретних појмова, док се у прилогу ти односи могу
успоставити само на апстрактном нивоу, и то пре као претпо-
ставка него као стварни односи. Друго, на семантичком плану
речју време експлицитно се указује на предмет или појам на
6⭑
коме се огледа димензија означена речју дуго, док прилог дуго

значи ту димензију (или релацију) само као апстрактни појам
који се конкретизује неким другим језичким елементима ван
те речи.
Истим методом анализе могло би се утврдити да се не може
успоставити ни једнакост
дуго = дуго времена
на плану конкретних значењских и синтаксичких релација.

4.2. Али, напротив, једнакост
Дуго времена — дуго време

на семантичком плану одговара углавном стварним односима:
у обе структуре може се разликовати елемент који експлицира
појам објекта и елемент са значењем неке димензије тог об-
јекта. Од каквог је значаја чињеница да се може успоставити
семантичка једнакост између две језичке структуре које су
на први поглед синтакисчки веома различите -- то је друго
питање, које нас овде директно не интересује. Треба подсетити
само на то да у нашем језику има и читав низ других струк-
тура са алтернативним формама међу којима се може запазити
иста семантичка једнакост као у горњем случају. Исп. нпр. ,
много људи: многи људи, оволико књига: оволике књиге, па и
констр . много времена : много време .
4.3 . Из претходне тачке и без даљих разлагања јасно је,
на једној страни, шта је послужило као исходиште за ства-
рање конструкције дуго времена, а на другој , шта је послу-
жило као узор за њено формирање .
Ми ћемо се овде позабавити једним другим односом који
из свега тога произилази као логичка последица претпоставље-
ног процеса. То је однос.
дуго времена - много времена.
Један од проблема који се с овим у вези поставља јесте пи-

тање лингвистичке сврсисходности структуре дуго времена.
• Ово питање од велике је важности за разјашњење суштине

синтаксичких односа уопште.
Ближе речено, поставља се питање да ли је ова структура плео-

настична. Према ономе што је у т. 4.1 . речено можемо, мислим,
закључити да је она плеонастична само у случају кад је из
других језичких елемената јасно да се ради о времену.
4.4. У т. 4.1 . видели смо да се између прилошке речи (дуго)
и сложене прилошке структуре (дуго времена, дуго време) не
може успоставити једнакост на нивоу конкретних семантичких
и синтаксичких односа. Али кад то контекст омогућава, оне се
ипак међусобно замењују ( Радили су дуго Радили су дуго
времена) . То показује ипак да се и у прилошких речи назиру
извесни елементи синтаксичких структура (наравно, у апстрак-
тној форми, без ближег указивања на врсту односа и на све
конституенте структуре) ,3 које се употпуњавају и конкретизују
у одређеном језичком контексту (у случају када се значење
прилога конкретизује другим јез. елементима, тако да сада по-
стају познати основни конституенти синтаксичке структуре :
Радили су дуго , јасно је да дуго значи време, тј . његово
трајање) . А у случају кад је из контекста јасно о којем се појму
у конкретном случају ради, за тај се семантички елемент може
употребити (иако не мора) и посебан језички знак : у нашем
случају то је реч време (за коју смо рекли да је плеонастично
употребљена).
4.5 . То опет значи да прилошка реч по себи није и не може
бити синонимна са било којом структуром у коју улази, јер
нови језички елементи те структуре уносе у њу значења којих
сам прилог нема, најмање у конкретном облику у којем се они
у тој структури јављају.
Исти је однос између прилога често и структуре често
пута. У претходној тачки видесмо отприлике како је ова син-
тагма настала. Често између осталог има и значење понављања
кад је употребљено у таквом контексту где је јасно да се ради
о времену (нпр .: Долазио је често, — за разлику од: Дрвеће
1 Исп. Љ. Поповића, н. с. XVII , 132. Друг Поповић је у праву кад

се тиче случајева које он наводи. Али кад је само из именице јасно
да се ради о времену, онда је она на месту.
• А. Белић је свакако у праву кад у прилошким речима налази
елементе синтагме. (О језичкој природи и језичком развитку І,
поглавље о прилошким речима) .
је засађено често) . Понављање извесне врсте значи и дистри-

бутивна реч пут (први пут, други пут, више пута, много пута) ,
па је она и узета да као посебан јез. елемент означи оно шго
се из ситуације разумело. Тако се добила секвенца често пута.
5.
5.1 . Процеси настанка једне и друге структуре могу се при-

казати шематски.
I. дуго // дуго време много (више ) времена
Дуго + времена
II. често много (више) пута

- често + пута -
Како видимо, процес има све елементе једне интересантне

појаве која није ништа друго него пример синтаксичке ана-
логије.
5.2 . У т . 4. 3. поставили смо питање плеонастичности струк-
туре дуго времена. Ово се питање може проширити и на струк-
туру често пута. По мом мишљењу, одговор који је тамо дат
важи за обе синтагме.
Али има и друкчијих мишљења. А. Белић, нпр ., каже на
једном месту „да у изразу често пута нема плеоназма".9 Овакво
мишљење проистиче из тога како се гледа на један други
проблем с тим у вези. Ради се о значењу прилога (он говори о
често, али исто важи и за дуго) у синтагми и слободној упо-
треби. Да ли прилог задржава своје основно значење и у син-
тагми или га мења? Или друкчије речено , какав је однос при-
лога често и дуго у поменутим конструкцијама према прил.
много?
На наведеном месту А. Белић каже (у констр. често пута)

„често значи много ". Да ли је то тачно ?
' HJ c.c. VII, 140.

а) Често значи:
већи број (пута) ,
кратак размак (између двеју радњи) .
Или, друкчије речено, значи већи број пута у одређеном
(краћем) временском размаку.
б) Много значи :
--- већи број (пута) .
Размак (између два остварења исте радње) или дужина вре-

мена у оквиру којега се известан број остварења радњи деси
ирелевантан је.
Према томе, често и много нису синоними, него често за-
Држава своје основно значење и у оквиру синтагме често пута.
Поређењем структура дуго времена и много времена дола-
зимо до сличног закључка и о семантичком односу дуго према
много. Јер, дуго подразумева известан простор или протицање,
док се много односи на већу количину било чега. Сличност
значења долази од тога што се обе речи употребљавају у истом
контексту (у вези са речју која има временско значење) , тако
да је управо из ових, синтаксичких околности јасно на шта се
Оне односе.
6.
6.1 . Из онога што је у последњој тачки речено могу се из-

вући извесни закључци важни за посматрање речи дуго и често
као категорија речи.
6.2 . Граматичари се овим питањем не баве посебно, мада
се из чињенице што их одвајају од прилошких речи за озна-
чавање количине (Даничић, Маретић) види да их они и сма-
трају нешто друкчијим речима од ових.
У т. 3.2. видели смо да се три наша најзначајнија речника
не слажу у одређивању припадности речи дуго кад је у кон-
струкцијама о којима је овде реч : у једном је то именска реч,
у другом придевска, а у трећем прилошка. Отуда то ?
а) У РЈА се посматра функција синтагме дуго + им. без

обзира на саставне елементе, па се из податка да ова има
субјекатску и објекатску функцију у реченици, посредно из-

води закључак да је то служба управне речи (речи дуго) , тј . да
је она према томе именска реч.
б) Броз и Ивековић изгледа да полазе од тога што и ос-
тали прилози направљени према придевима немају сличне функ-
ције уз именску реч , него су уз ову увек у придевској функцији,
па би то био случај и са речју дуго уз именице.
в) Ми данас знамо да су речи дуго и често у овде посмат-
раним структурама синтаксички најближе структурама број +
им. или кол. прил. + им. По угледу на њих свакако су и настале.
Према томе и то су прилошке речи, онако како се у РСАНУ
означавају.
Њихове синтаксичке особине су, међутим, једно, а семан-
тичке особине су нешто друго. По овоме другоме речи дуго и
често не изједначују се с количинским прилозима.
6.4 . Управо ово последње наслућивали су граматичари, и
због тога су, руковођени језичким осећањем, издвајали те две
речи у посебну групу.
На лингвистичком плану то су случајеви кад функција речи
не прати више њено значење , него се под утицајем спољних
фактора удаљава од њега.
Свакако је то реткост, јер у језику морфолошке структуре
обично имају усаглашене функције и значење где год је то
могуће.
Радоје Симић
1. У „Политици” од 14. Х 1971 , стр . 31 , могли смо, између

осталог, прочитати и следеће конкурсе :
1. Предузеће за ваздушни саобраћај „Југословенски аеро-
транспорт" у Београду расписује конкурс ...
Савет радне заједнице Економске школе „25. мај ” у Али-
бунару ... расписује конкурс
Медицински центар у Пироту објављује конкурс ...
2. Управни одбор предузећа „Борац” ... (,) Београд (,) ул.

Светозара Марковића бр . 87 (,) продужава ранији конкурс ..
„Стил” (,) индустрија модне конфекције (,) Оџаци (,) рас-
писује конкурс ...
Пословни одбор СОУР „Елинг ” ( ,) Јајце ... (,) оглашава

радна места ...
Заводи „Црвена Застава" -- Крагујевац ... ( ,) објав-
љују ...
3. Фабрика стакла из Алибунара расписује конкурс...
4. Осигуравајући завод „Нови Сад ” ( ,) Нови Сад ( ,) рас-

писује општејугословенски конкурс ...
Од свих питања о којима би се у вези са наведеним изво-
дима из текста могло дискутовати,1 узећемо за сада само пи-
тање изражавања места стационирања радних организација.
Два су основна начина како је овде исказано место : а) помоћу
предлошко-падежне везе, б) номинативном формом.
а) Како видимо, две су предлошко-падежне везе употреб-
љене : локатив са предл. у, или генитив са из. Јесу ли то сино-
нимне везе или има међу њима каквих разлика? Иначе се па-
1
• Начин писања назива установа ( Црвена Застава ! ) и сл.
дежним структурама локатива с предлозима означава по пра-

вилу место где се што находи или сл .,2 док се генитивом и предл.
из означава „аблативни однос потицања".3 Ако из ове перспек-
тиве упоредимо, нпр ., конструкције Економска школа у Али-
бунару и Фабрика стакла из Алибунара, јасно је (из чињенице
да и једна и друга установа расписују конкурс, и при томе
остају тамо где су) да се у оба случаја ради о истој ствари : о
месту где се установе налазе док се радња реченице врши. Ово
се значење изражава по правилу локативом, како смо видели,
па ће у праву бити поменута Економска школа, а друга уста-
нова је употребила конструкцију за обележавање места стацио-
нирања која се не би могла прихватити.
Међутим , у неком новинском чланку или било каквом из-
вештају, нпр ., са неког сајма где и поменута фабрика стакла
излаже своје производе писало би отприлике да је на изложби
и Фабрика стакла из Алибунара, дакле, конструкција с гени-
тивом, а не с локативом. То је свакако зато што су експонати
(и људи који су их донели) донесени из Алибунара, што је у
основи аблативно значење.
Дакле, увек кад се говори о чему што се дешава у некој ус-

танови, назив њен се употребљава у облику којим се казује
место (у локативу) . Па се тако поступа и у актима који се
тамо пишу .
б) Откуда онда могућност изражавања тог истог односа -

бар на први поглед обликом номинатива ? То је у ствари
само привидно изражавање просторних односа номинативом.
У самој ствари овде у наведеним случајевима наводи се назив
установе без обзира о чему се ради у реченици која следи.
Ово је место где назив установе у форми у којој се он у нашим
примерима јавља - сасвим пристаје, јер је то обична форма
писаних аката .
Међутим, ако установа носи име места у којем је стацио-

нирана, (као у примеру који наводимо под 4) из стилских раз-
2 Исп . о томе М. Стевановића , Савремени српскохрватски језик

ІІ, Београд 1969, стр. 468. и д.
3
• Исто дело, стр. 224.
лога није препоручљиво писати и назив места поред назива

установе у истој форми. Зато би ту било боље написати : Оси-
гуравајући завод „Нови Сад" у Новом Саду ...
Р. С.
2. Лични доходак по Правилнику о расподели средстава

Органа управе СО-е Прешево (Политика, 22. XI 1971 , 28 ) .
У организацији Југословенске академије знаности и умјет-

ности у Плитвицама је почео тродневни симпозијум „Лика у
НОБ-и” ... Из ових крајева потекли су и први прогласи органа
народне власти о развоју политичког, економског и културног

живота Хрватске за време НОБ-е (Политика, 16. ХІ 1971 , 6 ) . -
Сложенице могу настати стапањем скраћених делова више-
сложних израза у нову целину. Када постају од почетних слова
сваког члана сложеног назива, пишу се свим великим словима
без тачке иза њих, а у парадигми не добијају падежне наставке :
САН , УН , СКЈ, СОШ . Тако у првој реченици треба писати : по
Правилнику Органа управе СО Прешево.
Неке сложенице могу се у говору мењати, али тада добијају
промену која одговара облику речи : почео симпозијум „Лика у
НОБ-у", за време НОБ-а, а не „Лика у НОБ-и", за време НОБ-е.
3. Против зараде од ока (Јутарње новости, 15. ХІ 1971 , 5) .
Бунтовник од малена (Исто, 28) . - У првој реченици прилошки
израз у који улази предлог с одговарајућим падежним обликом
чини сложеницу и треба га писати састављено : одока (са зна-
чењем : отприлике, насумице, непрецизно) .
Прилог који је постао срашћивањем предлога и придева у
именичкој служби, такође треба писати заједно : одмалена, из-
Малена и сл.
4. Југотоурс и ове године организује под веома повољним

условима и приступачним ценама специјалне новогодишње ле-
тове ... Повратци у јануару 1972. године (Политика, 22. XI 1971,
21), - Сугласници д и т нестају у изговору испред сливених
сугласника ц, ч, ћ, ћ и и. Зато треба писати: губици, добици,

повраци (а не : губитци, добитци, повратци) .
Поред правилног множинског облика повраци, у датом слу-

чају боље је употребити облик једнине : повратак (за било које
од путовања) је предвиђен за јануар 1972.
5. По њему, предратни британски контакти били су лими-

тирани углавном на лидере Српске сељачке странке, која се
супродстављала пријатељству са нацистима (Јутарње новости,
15. ХІ 1971 , 29) . _ _ _ _ _ _ Када се сугласник д нађе испред с или ш, он
се у писању не мења ма у ком се положају налазио : одселити
се, одсустовати, одшетати. Међутим, не треба га писати у при-
меру као што је : супротставити се, где му по етимологији није
место.
6. Два компањона успела су да купе у Београду један комби

и са њим су кренули у операције (Јутарње новости, 15. XI 1971,
3) . „Ласта” располаже са довољно капацитета који обезбеђују
превоз свим заинтересованим путницима, са возилима марке
„Мерцедес" и „Фијат” (Исто, 34) .
У свакодневном говору често наилазимо на погрешну упо-
требу предлога c(a) үз инструментал. Овај предлог се не упо-
требљава ако се појмом у инструменталу означава средство.
Треба писати: њим су кренули у операције, регулишу превоз
путника возилима и сл.
7. (Тешка саобраћајна несрећа код Улциња) Море однело

сапутника (Јутарње новости, 15. XI , 1971, 38) . — У наслову овог
дописа из Улциња несрећно је употребљена реч сапутник. Она
се у тексту самостално употребљава ако је реч о познатом
појму, а у наслову мора уз њу стајати одговарајућа одредба.
Стога треба писати : Море однело возачевог сапутника (а не :
Море однело сапутника) .
8. Историја поделила Косоваре (Јутарње новости, 15. ХІ

1971 , 4 ). Становник Косова у српскохрватском језику има
име Косовац, одн . Косовљанин.
A. M.
РЕГИСТАР
ХѴІІІ књиге НАШЕГ ЈЕЗИКА (нова серија)
Скраћенице : акц. = акценат ; герм. = германски ; грч. - грчки ; енгл .

= енглески ; зам. = заменица ; знач . - значење ; инстр . - инструмен
тал ;
конгр . = конгруенција; лат. = латински ; лекс . = лексема , лексички ;
мађ. - мађарски ; мак. македонски ; морф . - морфема , морфолошки ;
нем. = немачки ; опоз . = опозиција ; пор . = порекло ; потенц . = потенцијал ;
правоп. - правопис ; прид. = придев ; прил. прилог ; рекц . - рекција ,
=
рекцијски, рус. = руски ; стил. = стилски ; тал. = талијански ; терм.
- термин, терминолошки ; топ. = топоним ; трансф . = трансформација ;
турц. = турцизам ; уп. = употреба ; фонет. = фонетски ; фр . = француски.
а- , морф . 81 акц. им . страног порекла (Садат ,

абдиковати < фр . abdiquer , лат . Кардёљ и сл. ) , морф . 255
abdico ; морф . 156 акценти силазне природе 98
абдицирати < нем . abdizieren, акценти узлазне природе 98
Морф . 156 -ал , акц . 226
абди-цирати/-ковати , абон-ирати/ -ал : генерал, -ала и сл. , акц. 222
-овати, авал-ирати/-исати и сл. , Алдо Моро , ген. Алда Мора 130
Морф . 139-145 амб- , азд- и сл . + исати , морф . уп.
абленд- , абрихт- и сл . + овати, 148 , 149
морф. уп . 134, 135 , 160 амбисати и сл . , морф . пор . 147
аблендовати : аблендати ( < abblen- Американаца , акц . 99 , 101
den) , морф . уп. 150 Амет , Ибраим и сл . , фонет . 205
абонирати (не : абоновати) и сл. , 1 амтирати < amtieren, герм . морф .
морф. уп . 158 153
абрихтовати : абрихтати ( < abrich- -ан, акц . 226
ten) , морф . уп . 150 -ан : абонман, -ана, ангажман, -ана
абфертиговати : абфертигати ( < и сл . 223
abfertigen), морф . уп . 150 анатемисати , лекс . уп . 13
абштеховати : абштехати ( < abste- ангажирати, ангажиран , лекс . уп .
chen) , морф . уп . 150 67
авлија/двориште , лекс . уп . 11 ангажовати , ангажован , лекс . уп. 67
-ада , акц . 226 -ант , акц . морф . 81 , 226
-ада : блокада, тампонада, акц . 221 -ант : адресант, емигрант и сл. , акц.
-ада : буфонада, робинзонада, хар- 226
лекинада и сл . , акц . 221 -антан, морф . 81
-ада : лимунада, маскерада, акц . 221 anus-чмар , терм . 112
адвокат- , азд- и сл. + исати , морф . аптрајбовати : аптрајбати ( < ab-
уп . 135, 160 treiben) , морф . уп . 150
Адем-Хадем , фонет . 208 -ар , акц . 226
адрес-овати, интерес-овати и сл. , -ар : акционар , -ара и сл . , акц . 223
морф. уп. 157 -ar (bârzo) , правоп . 7 , 41
аеро- , морф . 81 -арија 220
-ажа, акц . 226 аристокрација /аристократија, лекс.
-ажа : масажа, пилотажа и сл . , акц. уп. 12
221 Асан, Амит , Усо , фонет . 214
Азијат, унијат , акц . 225 асистирати , волонтирати и сл. ,
академац и академик, знач. 129 морф . знач. и уп . 154
астронаут, космонаут , комуна и сл. , био би пуцао , потенц . 199

лекс. уп. 61 би поступио био , потенц. 199 Ж
астронаутика , акц . 222 биртија, лекс. уп . 19
-ат, акц . 226 бићу/бит ћу, правоп . 26
-ат : адресат, -ата , делегат , -ата и бјеласати-бјеласати се , знач. и уп.
сл . , акц . 225 120, 121 , 124
-ати , морф . 131 , 150 , 151 , 153 , 161 блајховати : блајхати ( < bleichen) ,
-атор , акц . 226 морф . уп. 150
-атор : агитатор , акумулатор и сл. , бламирати : нем. blamieren : фр.
акц. 224 blâmer , морф . 153
атрајб- , верб- и сл . + овати , морф . блендовати : блендати ( < blenden),
152 морф . уп. 150
-атура , акц . 226 • блефирати < енгл . blufl , морф . 154
-атура : кубатура и сл. , акц . 225 блистати-блистати се, знач. 115 -
аудиција , акц . 99 117
ауфдековати : ауфдекати ( < aufde- брата-од брата , акц . 99
cken) , морф . уп . 150 братсестра , акц . 102
-ах , морф . уп. 7 , 8 , 41 брбљав /брбљив , лекс . уп. 67
брзину , висину, врућину, дубину,
акц . 101
Б бремзовати : бремзати ( < bremsen) ,
морф . уп . 150
-ба , морф . 14, 68 бреновати : бренати ( < brennen) ,
Бабилон/Вавилон , лекс , уп. 12 морф . уп. 150
бадаваџисати < badavaci , морф . брикетовати < фр. briquette , морф.
147, 149 уп. 151
бајрак-барјак , фонет. 219 Бруно-Бруна-Бруну/Бруно-Бруне-
бајрам-барјам , фонет . 219 -Бруни , морф . 256
бајцовати : бајцати ( < beizen) , морф . бринути-бринути се , знач. уп. 115,
уп . 150 121
бантовати < мађ . bant , морф . уп . 151 богобојазан , акц . 98 , 99
барбарин/варварин , лекс . уп . 12 бојадисати < boyadi , морф . 147
бастисати < basti , морф . 147 боксер , акц . 223
батргати -батргати се 116 bombarda> бомбард + ирати, овати,
башта/врт , лекс . уп . 11 тал . морф . 145
башча/врт, лекс . уп. 11 bombarder > бомбард + ирати, овати,
бело-бијело , акц . 102 фр . морф . 145
бензеисати < benze-mek , морф . 147 bombardieren > бомбард + ирати ,
бесеж-ирати , декураж-ирати и сл. , овати , нем . морф . 145
Морф . 155 борба , берба, женидба и сл. , лекс .
Бетлехем/Витлејем, лекс. уп . 12 уп. 14
бехандловати : бехандлати ( < be- Босанаца, акц . 101
handeln) , морф . уп . 150 босански језик - босански стил 72
бешика , лекс . пор . и уп. 18 буги-вуги , лекс. 90
Библија , лекс . уп . 12 бунило ме неко и мука , констр . уп.
би било ухватило, потенц . 199 164
би био ишао , потенц . 199 бунтовник одмалена (не : бунтовник
би био преварио, потенц . 199 од малена) , правоп . 285
бивши, почивши 85 бухштабирати < buchstabieren,
би допро био, уп . 196 герм. морф . 153
биело-бијело , акц . 102 буширати < Busch , герм . морф . 153
Бизантинац /Византинац, лекс . уп . 12
Билбао-Билбаа и сл. , морф . 256, 257
било га је стид (страх , срамота), B
констр . знач . и уп . 162, 164
било какав , зам . 108 вадица , терм. 114
био- , морф . 81 ваља се-не ваља се, знач. и уп. 232
Св. 4-5 Регистар 289
вараговати <мађ . farag, морф . уп. гео- , морф . 81

151 Георгиос , грч. 83
вендловати : вендати ( <wenden) , гипсовати < грч . gýpsos , морф . уп .
Морф. уп. 150 151
вербовати : вербати ( <werben) , глава, брада, акц . 101
морф . уп. 150 гл. са значењем давања + Д, уп.
верзификовати <фр . versification , 263, 264
морф . уп. 151 гл. са значењем намењивања + Д,
верификовати < фр . vérification, уп . 265 , 266
vérifier, морф . 156 гл . са значењем саопштавања, гово-
верифицирати <нем . verifizieren, рења + Д, уп . 264
Морф . 156 гл. са значењем упућивања , усме-
вертебра-пршљен, краљежак, терм . равања + Д, уп . 265
111 гласоклон , главоклим и др . , лекс .
вибрирати : нем. vibrieren < лат . 91
vibrare , фр . vibrer , морф . 153 глахна, нах њом , фонет . 218
виђег , фонет. 201 глеђејисати и сл . , морф . пор . 147
виљушкача (thymus) , терм . 113 глежањ-чичак, терм . 114
виндицирати : нем. vindizieren, лат. глежњевац (talus) , терм . 113
vindicatio , морф . 154 глорификовати < фр . glorification-
Винету-Винетуа-Винетуу и сл. , -glorifier, морф . 156
морф . 258 глорифицирати < нем . glorifizie-
в, (м. х) , фонет. уп . 14 ren , морф . 156
влак, лекс . уп . 67 глув , фонет . 201
власништво , лекс . уп . 18 гну, кна и сл . , лекс . 90
Влахо , лекс , уп. 12 гнус, знач. 169
зодоинсталатер , лекс . 89 голи руку, худије и сл . , фонет . 207
водоник/водик , лекс , 66 говори се , прича се и сл. , знач. уп.
водоник, кисеоник, лекс . 91 229, 330
воду-на воду, акц. 99 говорити, толико , грихота, акц . 96
воља , жеља , брига , знач . и уп . 162 , гојре , гојрела , фонет. 219
164, 165, 168 -гонија, морф . 81
вредећи, уп . 86 горњоградски , акц. 102
Време је уједало/И зубе поломило, гравира, акц . 227
стил. уп. 239-242 , 247 , 248 гравирати , колоквирати и сл. ,
вресак и др . , знач . уп . 169 Морф . 155
врисак < vгěѕъкъ ( < *vеrѕъкъ) 170 гратулирати : нем . gratulieren : лат .
врст-врсти, морф . уп . 68 gratulari , морф . 153
врста-врсте , морф. уп . 68 -графија , морф . 81
Вук-Даничићеви акценатски прин- грбавити-грбавити се, знач. уп .
ципи 93-102 115 , 119
-вший , рус . 85 Григориј Чухрај 83
гркљан-1агуйх, терм . 112
грло , лекс. уп . 19
г грогирати < енгл. groggy , морф .
154
гик (м. х) , уп . 202 гроза ме , констр . уп . 164
габловати : габлати ( < gabeln) , грундирати < grundieren , герм.
морф . уп. 150 Морф . 153
галакс, лекс . 81 гумно, лекс. уп . 19
garage > гаражирати , фр . морф . гуша, лекс. уп. 19
145 гуштер , лекс . уп . 19
гарван, лекс . 81 гуштерача , терм . 113
гарнирати : нем. garnieren < фр . гуштернонатегачни пријебој , терм .
garnir , морф. 153 112
гебирати < gebühren, герм . морф . гушчо-ногасти сплет (plexus anse-
153 rinus) , терм . 113
Д Дима-Диме-Дими и сл. , морф . 258

димити-димити се, знач. 115, 116,
Дагмалаисати < dagmala-mak, 121 , 122
морф . 147 динлеисати < dinle-mek, морф . 147
Дамари света бију, стил. уп. 240, динстовати : динстати ( < dünsten) ,
246 морф . уп. 150
да ме жалост , констр . уп. 164 , диригент , акц . 99
дарху - дару, фонет. 204 дислоцирати : нем. dislozieren : фр.
датив + близу (ближе) , уп . 259 disloquer , морф . 154
датив + к(а ) , знач. уп . 269 , 270 дистанца-растојање , лекс . 90
датив користи (датив комоди) , уп. доба-време , лекс . уп. 67
266 дођог, фонет. 201
Датив/локатив + према, знач. уп . дођох-дођо-дођок, фонет. 212
269, 270 докер , спринтер и сл. , акц . 223
датив + супрот, насупрот, упркос, До силног воћа на небу/И силно
успркос, знач . уп . 269 , 270 воћа на небу, стил . трансф . 239,
датив у безличним реченицама, уп. 243, 247
267, 268 Дралон, лекс. 81
датив у заклетвама, знач . уп . 268 дречав м. дречећи, уп . 88
датив уз придеве (сличан, склон и другарица , акц . 99
сл. ), 268 другова, акц . 99 , 100
датив у функцији логичког субјек- друковати : друкати ( < drucken) ,
та , уп . 268 морф . уп, 150
датив штете (датив инкомоди) , уп. дит > ђ и ћ , фонет. 218
266 Дуванкеса, акц. 102
девојака , акц. 101 дуг , морф . знач. и уп. 272, 274,
девојка, акц . 97 275
девојчица , акц . 97 дуги цијепац , терм . 114
дегдисати < değdi , морф . 147 дуго , морф. знач . и уп . 272-282
Дегенерисати-дегенерирати : дегене- дуго време , констр . знач . и ,уп.
рација, морф . 145 278, 279 , 280
Дедицирати : нем. dedizieren : лат. дуго времена , констр . знач . и уп.
dedicare , морф . 154 272-281
дезаву-исати , еваку-исати , и сл . , ductus deferens (семевод) , терм. 112
морф . уп . 157 душник, терм . 112
дезертирати : нем. desertieren : фр .
déserter, морф. 153
Декл-ам-овати , деген-ер-исати и E
сл. , морф . уп. 158 , 159-
деколтирати, експлицирати и сл. , -е, морф . 171-186
морф. уп . 155 < Ѣ ије, акц. 102
(де)комп-он-овати , деп-он-овати и екс- , морф . 81
сл. , морф . 158 експлодирати : нем . explodieren :
дек-ор-исати , игн-ор-исати и сл. , лат . explodere , морф . 87 , 15,153
морф . 158 Елизабет/Елизабета и сл . , морф .
Дембелисати : дембел , морф . 150 259 , 261
демокрација /демократија, лекс . уп . електроинсталатер и сл . , лекс . 89
12 еманциповати-еманципирати : еман-
деморализовати , деморализ-ирати , ципација, морф . 145
деморал-исати , и сл . , морф. уп . - (e)-п : -ирати /-ати , морф . 153
157 -(е)п : -овати /-ати, морф . 150, 161
детеродна клица , терм . 113 engager > ангаж + ирати , овати,
децилитар /десилитар , лекс. уп. 12 , 13 фр . морф . 145
дибловати < енгл . dibble, морф . -ент, акц. 226
уп. 152 -ент : абонент , адсорбент и сл. , акц.
Дивно су клекли облици, стил . уп . 226
239, 242 , 246, 247 -ер , морф . акц . 81 , 226, 227
-ер : гравёр , -ера и сл. , акц . 223 злопоглеђа, акц. 98 , 99

er(pèrst) , правоп. 7 , 41 Зрели мир величине , стил. уп. 239
ербовати : ербати ( < erben) , морф . зулум-чалма, акц . 98
уп. 150
Есма-Хесма , фонет . 208
-ет , акц . 226 И
-ети (-јети) : полудети (полудјети) ,
знач. 125 -ив/-љив : непремостив и сл. , знач.
етички датив , знач. уп. 268 86, 88
-сут , акц . 227 -иван, морф . 81
-еут : терапеут, фармацеут и сл. , Ив Монтан - Ива Монтана/Ив
акц . 226 Монтана , морф . 256 , 261
еуфемизам , знач . уп . 229 , 230 Иго-Игда-Игду, морф . 257
ie (diète) , правоп . 7 , 20, 43
ie (dièca) , правоп . 7
Ж -ieren , морф . нем. 13 , 132, 145
-ieren, -isieren (фр . -iser) : -ирати ,
Жан- (Јованка, Ивана) , фр. 83 -изирати, морф . уп . 155 , 156
Жана-Жане-Жани и сл . , морф . -иза, акц . 226
259, 261 -иза : анализа, експертиза и сл. ,
ждрело (pharynx) , терм . 112 акц. 222
Женева , лекс. уп . 19 -изам , акц . 226
Женева , лекс. уп . 19 -изам : алогизам, -зма, архаизам и
жив м. живући, уп. 88 сл. , акц. 222 , 228
живчороднице (neuroblaste) , изневерује , рецк. 116
терм . 113 изневерује се , рекц . 116
жири , лекс. 90 -ија 220
-ијада : балканијада, олимпијада,
спартакијада , акц . 221
3 И једна и друга група су заборави-
ле (не : и једна и друга група су
заберикатна жлезда, терм . 114 заборавили) 128
zavorra, знач. 169 -ик, акц . 226
загвоздача (spheroidale) , терм . 113 -ик : академик , еклетик , акц . 222
задоцнити-задоцнити се , знач. уп . -ика, акц . 226 , 227
115 , 117 , 118 -ика : полемика , акробатика и сл. ,
закашњавати-закашњавати се , акц . 222
знач. уп. 118 -ика : терапеутика, акц . 227
закрпа (калем) , терм . 113 икакав (-а , -о ; -и, -е , -а) , зам . уп .
запушити/зачепити, лекс . уп . 68 105 , 107 , 108
зараћене стране и ратујуће стране икаки (-а, -о ; -и , -е, -а) , зам . уп.
88 104 , 105 , 106
зарибани куглични лежај , знач . 86 И капије вечног пролећа, стил . уп.
заутробан (intrauterinus) , трем . 113 240, 247
захвалити и захвалити се , знач. -илан , морф . 81
115, 124 Илија , лекс . уп . 12
зацртати, лекс , уп . 62 illustrare > илустровати илустри-
зачавлајисати и сл. , морф . пор . рати, лат. морф . 146
147 illustrer > илустр + овати/ирати,
згрушак , угрушак, грудвица (соа- фр. морф . 146
gulum) , терм. 114 illustrieren > илустр + овати , ира-
здравјех - здравље , фонет. 205 ти , нем . морф . 146
зелембаћ , лекс . уп . 19 имена на -а , морф . 251 , 258 , 259 ,
зијехати, кихавица , фонет . 212 261
„ Златарско злато “ или „Злато имена на а (Мара, Томба) , морф .
Златара" (не : „Златарево зла- 252
то") 129 имена на -ао (Мао , Јао) , морф. 253

имена на -ау (Ландау , Арау) , морф . интернационализам , знач. лекс. 220

253 , 258 интернационализми, акц. 220-228
имена на -е (Нанке , Инге) , морф. интерп-ол-исати и сл. (али : изоло-
252, 259 вати) , морф . 158
имена на -ё (Кле, Андре) , морф . -иони, морф . 81
252 , 257 -ир , акц . 226
имена на -еа (Теа, Доротеа) , морф. -ир : командир, -йра, акц. 223
253 -ира , акц . 226
имена на -ео (Лео, Тео) , морф . 253 -ира : гравира и сл. , акц. 223
имена на -еу (Папандреу) , морф . -ирати , морф . уп. 131—145, 149,
253 , 258 151 , 153-161 , 220
1
имена ж . р . на -и (Кети, Дороти), -иса- , морф . пор . уп . 132, 147, 161
морф . 252 , 260 -исати , морф . уп. 13 , 131-135,
имена м. р. на -и (Гари , Гери) , 139-150, 152—161 , 220
Морф . 252 , 257, 258 , 260 И светло оружје среће , стил. уп.
имена на -й (Андри, Мари) , морф . 240, 247
252, 257 , 258 искрварити и сл. , морф. 87
имена на -ио (Амброзио , Марио) , isolare > изол + овати, ирати, тал.
морф . 253 морф . 146
имена на -иу (Фехмиу, Салиу) , isoler > изол + овати, ирати, фр.
морф. 253 , 258 морф. 146
имена ж . р . на -о (Сафо , Клио) , isolieren > изол + овати , ирати ,
Морф . 252, 259, 262 нем . морф . 146
имена м . р . на -о (Торкавато Тасо- испаравати (се) 124
-Торквата Таса) , морф . 255 -ист(а) 220
имена на -б (Морсо , Дидро) , -ит, акц . 226
морф. 252 , 257 -ит : бандит /-йта, калцит/ -йта и
имена на -оу (Фароу, Бреслоу) , сл. , акц . 225
морф . 253 , 258 -ити , морф . 87
имена ж. р. на сугласник (Дорис, -итис , акц . 227
Клер) , морф . 251-253 , 259- -итис : аортитис, апендицитис и сл.,
261 акц. 225
имена ж. р . на -у (Муму, Пупу) , -итор , акц . 226
морф . 252 , 260 -итор : експедитор, инвеститор и
имена м. р . на -у (Абу, Аму) , морф. сл . , акц . 224
252 -итура , акц . 226
имена на -ӯ (Гифу, Помпиду) , -итура : политура и сл . , акц . 225
Морф . 252, 258 -ић, морф . 87
имена на -уа (Хуа, Куа) , морф . 253
имена на -уа (Гаргантуа , Фуа),
морф . 253 J
имена м. р . на -ø , -о/-е , морф . 250,
255-257 , 261 јабанџија, лекс. уп . 166
импутирати : нем . imputieren , лат . јајиште , терм . 112
imputare, фр . imputer , морф . јајник, јајњак - ovarium , терм . 112
153 јајница , терм. 112
-ин, акц . 226 јајовод (tuba uterina) , терм . 112
ин- , морф . 81 јајцевод, терм . 114
-ин : анестезин , -йна, бриљантин, ја : мном и мноме , уп . 171—174,
-ина и сл . , акц . 223 184
-инг , акц . 226 Јаков , лекс. уп . 12
-инг : крекинг, тренинг , акц . 221 јаузновати : јаузнати ( < jausen) ,
Инге-Инге-Инги и сл . , морф . 259 морф . уп . 150
insipidus (бљутав , неслан) 170 jе (djèca) , правоп. 7 , 20, 43
инстинкт и др . , лекс. 90 јединствени језик, терм . знач. и уп .
инструирати, континуирати и сл. , 26-28 , 32 , 56, 77
морф . уп . 155 једњак, терм . 113
језа ме стоји = језа ме, констр . 168 кестењача, терм. 113

Језус/Исус, лекс . уп. 12 кеч , лекс. 92
Јерусалем/Јерусалим, лекс. уп . 21 кечезкечкен, лекс. 92
јесам (бити) + гл . им. , уп. 168 кибицирати : кибицовати < kiebi-
јодловати : јодлати ( < jodeln) , Веп , герм . уп. 155
морф. уп . 150 кидисати < kiydi, морф . 147
Јосип, лекс. уп. 12 кидн-еп-овати , (пре)гр-уп-исати ,
јотовати грч . іба, морф . уп. 151 проскр-иб-овати и сл. , морф.
ір , фонет, 219 уп. 159
ір-р) , фонет. 219 ким и киме , уп. 179
Југославија, акц. 99 кириџовати, рабаџовати, и сл. ,
јунак, акц . 99 морф . знач. и уп. 149
кирургија/хирургија, лекс. уп . 12
кисело као врисак 170
K кисик/кисеоник, лекс . 66
кишобран, колосек, лекс. 91
кад ме глад, констр . уп . 164 клекли облици , знач. 246
казати, везати , акц . 96 клечећи , трчећи и сл . , уп. 85 , 86
каје се због тога (не : каје се за то) клечећи став , уп . 85
127 клизати-клизати се, знач. уп. 123, 124
какав (-а, -о ; -и, -е , -а) , зам . уп. климати (се) 124
103-105 , 107-108 Клио-Клије-Клији и сл. , морф . 259
какавгод (какав гӧд) , зам . уп. 108 клобук: клобук, опоз. акц . 96
какав год, ма, (било , му драго) , зам. књижевни језик (је ) . . . носио пе-
104 108 чат индивидуалности , што
какав му драго, зам . 108 ће рећи .. (не : .. носио пе-
какао , лекс. 90 чат индивидуалности, шта ће
каки (-а, -о ; -и, -е , -а) , зам. уп . рећи) 189 , 190, 191
104-106, 108 књижевник, лекс. уп . 18
калиграфисати, тријумфовати и сл. , ко- , морф . 81
морф. уп. 160 ко , инстр . уп. 178 , 179 , 184
kalkulieren > калкул + ирати , кованлук , кованџија , лекс. уп . 19 1
исати, нем . морф . 145 коза, вода, акц . 101
калуђеровати , митрополитовати, којекакав (-а , -о ; -и , -е , -а) , зам.
грч . знач. 149 уп. 107
kandidieren > кандид + овати, којекаки (-а, -о ; -и, -е , -а) , зам .
ирати , нем . морф. 146 уп. 105
каматовати < грч. kámatos , морф . који су присуствовали (не : која су
уп . 151 присуствовали) , конгр . 127 , 128
каплаисати < kapla-mak, морф . Којренићи , фонет. 219
147 ко : ким , киме , уп . 171
карам , питам , акц . 96 колијевка , лекс . уп. 18
Кармен-Кармене/Кармен-од Кармен конзуловати и сл. , морф . знач . 149
и сл. , морф . 259 констатовати констатирати : кон-
карнифловати : карнифлати ( < kar- статација , морф . 145
nüffeln) , морф . уп. 150 контролисати , конзумирати (не :
каутеризовати < грч . kauētrion , контроловати , конзумовати), уп .
морф. уп. 151 158
кафа/кава, лекс. уп. 67 , 68 контузовати : лат. contundere : фр .
каштиговати < лат . castigare , морф . contusion , морф . уп . 151
уп. 151 конферисати-конферирати : конфе-
квадратура , акц . 227 ренција, морф. 145
квалификовати < фр . qualification- комитет, лекс . уп . 61
-qualifier , морф . 156 компјутер , лекс . уп . 61
квалифицирати < нем . qualifizie- коњокрадица, акц . 102
ren , морф . 156 копирати : нем . kopieren ; лат . соріа,
кемија/хемија, лекс. уп . 12 фр. copier, морф. 153
7*
копорнути-копорнути се 116 liquidatio > ликвидирати, лат.

кора : жутокора и др. , морф . 88 морф . 146
корењача , терм. 113 liquider > ликвидирати , фр . морф.
кордирани метал , знач . 86 146
коса , акц. 99 liquidieren > ликвидирати , нем.
Косовац, Косовљанин (не : Косовар) Морф . 146
286 лице/особа , лекс . уп . 67
костирати ( < kosten , герм . морф . -логија, морф . 81
153 лотовати < тал . lotto , морф . уп .
краве остариле (не : краве остареле) 151
126 луксан, лекс. 81
кратки цијепац, терм . 114 лумповати : лумпати ( < lumpen)
крацовати : крацати ( < kraßen), морф . уп . 150
морф. уп . 150 луфтирати < lüften, герм . морф.
крахирати < krachen , герм . морф . 153
153
крвожиљнача (chorioidea) , терм . 113
креирати , градуирати и сл . , морф .
155
крёну, покрёну, акц . 101 љубопитство , лекс. уп. 18
кренути : крёнём, акц . 101
кренути (се) , знач. 124
kristallisieren > кристализ + ова- M
ти, исати , ирати, нем . морф . 146
кркомице, терм. 113 магнетско поље 82
кронологија /хронологија , лекс. уп мајсторисати , лекс . уп . 13
12 ма какав , зам. уп. 108
крстарећи , уп . 86 ма каки (-а, -о ; -и , -е, -а) зам. уп.
крунисати и сл. , морф. пор . 147 106
крчма, лекс. уп. 19 макнути (се ) 124
krystallos > кристализ + овати, малон и сл. , лекс . 81
исати, ирати , грч. морф . 146 мама, нога/девојка, радимо, акц.
кубатура, акц . 227 99
Курјак, топ . фонет . 219 Мао-Маоа-Маоу и сл. , морф . 257
кукуљасти гуштери, терм . 112 Мао Це Тунгов говор, морф . 261
Кун Фу-Дзи /Конфучије или Кон- марва, твор , страва и сл . , фонет.
фуције 83 212
курбловати : курблати ( < Kurbel) , Марха, твор , страха, фонет . 212
морф . уп. 151 Масирати : нем . massieren : фр. mаѕѕеr,
курталисати, морф . 150 Морф . 153
кучирати < kutschieren , герм . маскирати : нем . maskieren : фр .
Морф . 153 masquer , морф . 153
кушовати < фр . coush , морф . уп . маћнех м. мање , фонет. 204
151 Медицински центар у Пироту
*-кь- , морф . уп . 103-108 објављује конкурс 283
*-къу , морф . уп . 103-108 мезимачни узвис , терм . 114
melior > мелиор + исати, ирати , лат.
морф . 145
Л мёне-мёни , акц . 100
ментовати < мађ . ment . морф . уп .
лагати + Д/А , уп . знач . 264 151
лад , фонет . 201 Мермерско Море , лекс. уп . 18
лампирати < Lampe , герм . морф . 153 Месечева сигурност , стил. уп . 240
ледошлаг, лекс. 82 метак, лекс . уп. 19
лёто : лето , опоз . акц . 96 мехурац , лекс. уп. 18
Лика у НОБ-у (не : Лика у НОБ-и) мехурић, лекс. уп. 18
285 миксал , лекс . уп. 81
милети-миљење , уп . 126 неизводив/неизводљив , лекс. 88

милион/милијун, лекс . уп. 62 неексплодирана бомба, знач. 86
мир , знач . 245 некакав (-а, -о ; -и , -е , -а) , зам. уп .
мир снаге , стил . 246 104, 105, 108
мислити (се) 124 некаки (-а, -о ; -и, -е , -а) , зам . уп .
мистификовати < фр . mystifica- 104, 106
tion , морф . уп. 151 (не)научимъ , морф . 83
митинговати < енгл. meeting, необоримъ , морф . 85
морф . уп . 152 неоспоран/неоспорив , лекс. 88
Мишић хуштер , терм. 112 неоштећен , прид . знач . и уп . 19
Млада лепота поноса , стил. уп. 240 не помисли се , уп . 233
много , морф . уп . 275-278 , 280, 281 непреводив , лекс. 88
много време , констр . 278 не ћех м . неће , фонет . 204
много времена, констр . знач. и уп. нецовати, мајсторисати и сл . , морф .
277, 278 , 280, 281 уп . 132
много пута , констр . знач . и уп . niveler > нивел + исати , ирати,
273 , 275-277, 280 фр . морф . 146
мном , уп . 172, 173 , 174 nivelieren >> нивел + исати , ирати,
мноме , уп . 173 , 174 фр . морф . 146
модификовати < фр . modification- није га озго погодило , уп . 233
modifier , морф . 156 -ник , морф . 91
модифицирати < нем . modifizieren , никакав (-а , -о ; -и, -е , -а) , зам . уп .
Морф. 156 104 , 105 , 107, 108
мождани (мозак) , терм . 114 никаки (-а, -о ; -и, -е , -а) , зам. уп .
моловати , ђаволисати и сл . , морф. 104 , 106
уп . 160, 161 никнути , лекс . 91
Море однело сапутника , стил. 286 ни + предлог + ким 178 , 179
мора ли, уп . 233 Ни сељак Кочићев није сељак Весе-
Моро-Мора /Моро-Мороа, морф . линовића, који наивног човјека
129, 255, 256 ... представи ... полуминера-
Мортификовати < фр . mortifica- лом (не : није сељак Весе-
tion, морф . уп . 151 линовићев ...) 192 , 193
Мраморно море , лекс . уп . 18 нису тили, фонет, 207
музицирати : нем . muszieren : грч. нитовати : нитати ( < nieten) , морф .
musike, фр . musique , морф . 154 уп. 151
мука, дивљење и сл . , уп. 165 новёла, акц . 99
Муха-муа - мува, фонет . 212 -номија, морф . 81
Мухамед, гријехе и сл. , фонет . 207 нотификовати фр . notification ,
морф . уп . 151
његова (или његовог) националног
Н бића (не : његова национална
бића) 188
навала крви (hyperhaemia) , терм . њим , уп. 176, 178
114 њиме , уп . 175, 176, 178
нада ме, констр . уп . 168 њом, уп . 178
на камену, акц . 100 њоме, уп . 177, 178
на порођају, акц. 100
на прстену, акц . 100
нарасли, одрасли и сл . , уп . 85 о
нареди се, уп. 233
на сабах, фонет . 207 о акцентуацији прогресивних икав-
нафиловати : нафилати (< füllen) , ских говора штокав . диј . 96
морф . уп. 151 обадверучке, лекс. уп. 18
нашие мостарские жена , фонет . 205 обезбедити/осигурати , лекс. уп . 67
нашије, добрије, фонет . 207 обезбеђује превоз возилима (не :
негирати : нем . negieren < лат. ne- обезбеђује превоз са возилима)
gare морф . 153 286
обележавање вокалног р , правоп . опера Ђузепе Вердија, морф . 257

7, 8, 41 опон- (картон- , шпијун- ) + ирати /
обеспокојавајући, деконтаминира- исати, морф . уп. 158
јући и сл. , стил . 87 опустети (опустјети) , знач. 125
обештећен. прид. знач. и уп. 19 -ор , акц . 226
објеручке, лекс . уп . 18 -ор : дезинсектор , детектор и сл. ,
оболети обољење (не : оболење) акц. 223
125, 126 -ор : контролор , -бра и сл . , акц .
обрада/обрадба, лекс . уп. 68 224
овај , она) , акц . 100 -ор : ревизор , дифузор и сл . , акц .
овакав (-а , -о ; -е , а ) , зам. уп . 104, 223
107, 108 ора , фонет . 201
оваки ( а, -о ; -е , -и, -а) , зам . уп . организовати /организирати и сл. ,
104 , 106 , 108 морф . уп . 132
овако , тако и сл. , прил. уп . 106 оријентисати -оријентирати : ори-
-овати , морф . уп . 13 , 131-135 , јентација, морф . 145
139-161 os ileum бедрењача , терм . 112
-овати/-исати : ирати, морф . уп. осјећати , осјетити , лекс . уп . 36
155 оѕ сохае , терм. 112
о дативу без предлога 263-269 ослабити , уп . 126
о дативу с предлозима 269-271 ослепети (ослепјети) , знач. 125
одбор , лекс . уп . 61 основа на (а, е , и + сонант) +
одвијати се , лекс. уп . 62 овати/-исати , морф . уп . 158 , 159
Од златних жица под земљом → И основе на (-б , -д, -п , -т) + ирати,
златне жице под земљом , стил. морф . уп . 160
уп. и трансф . 239 , 243 , 247 основа на (б, д, п , т) + овати,
одлучити (се) 124 морф . уп . 159 , 160
одмаћи се 116 основа на вокал (boyadi- и сл. ) +
одређујући , уп. 86 исати, морф. 147, 149
о дувару, акц . 100 основа на вокал (дагмала- и сл. ) +
одходи , фонет. 206 овати, морф . 148
оживети (оживјети) , знач. 125 основа на вокал или сонант в , љ ,
-оза, акц . 226 1 + исати , морф . 157
-оза : неуроза, психоза и сл. акц. основе на вокал, сонанте (в , і , љ),
222 сугласнике (ж , з, с, ш) + ирати ,
оздравити, омршавити и сл. , знач. морф . уп . 155
125 основа на (е , и + б , д , п , т) + ова-
oxyder > оксид + исати, ирати, ти, морф . уп . 159
фр . морф . 146 основе на (к, г , х) + ирати, морф .
oxidieren > оксид + исати, овати, 156, 157
нем . морф . 146 основе на (к, г , х) + овати , морф.
-ол, акц. 226 156, 157
-ол : бензол , -бла и сл . , акц . 222 основе на (л, м , р, т) + исати, -ира-
олимпијада , акц . 227 ти, морф . знач . и уп. 149 , 150
оксилан, лекс . 82 основе на (л, м, р , т) + овати , морф .
-оме , морф . уп. 14 знач. и уп . 149
Омир , лекс . уп . 12 основе на (ол , ул , ор , ур ) + исати/
омлитавити : омлитавели , морф . 87 ирати, морф . уп . 159
-ому, морф . уп. 14 основе на (он) + овати/ирати,
он/оно , инстр . уп . 171 , 174, 176, морф, уп . 158
184 основа на (о, у + б , д) + исати,
она, инстр . уп . 171 , 176, 184 морф . уп . 159
онакав (-а , -о ; -и , -е, -а) , зам . уп . основа на (о, р + сонант) + исати,
104, 107 , 108 морф. уп . 158
онаки (-а , -о ; -и, -е, -а) , зам . уп . основа на сугласник (изузев : с , з,
104, 108 ш, ж) + исати, морф . 148 , 152,
онизак, лекс. уп. 18 160, 161
основа на (с, ш, ж, з) + овати, морф . пёћи , рёћи, акц. 101

уп . 157 пирол, лекс. 81
основа на сугласник (изузев в , і , писац, лекс. уп. 18
љ) + овати , морф . уп . 152, 160 , питало се , уп . 233
161 Пјотр - Петар 83
основа на -ф + исати/ирати у плахо , дихо, хотио и сл. , фонет .
слож. са -граф- , морф . уп. 160 206, 207 1
основе на -ц + ирати , морф . 154, 156 плесниво дете , терм. 112
особац (дете) , терм. 113 plomb , plomber > пломбирати , фр .
остарелим паорима 126 морф. 146
остарелим у раду 126 plombieren > пломбирати, нем.
остарити, уп . 126 Морф. 146
отупети (отупјети) , знач. 125 пломбирати : нем . plombieren < фр.
оћоравити, уп. 126 plomber , морф . 153
оћутјети/оћутети, лекс. знач. и уп. повратак, повраци (не : повратци ),
35, 36 правоп . 285
охуѕ > оксид + исати , ирати , гр . поднесен (не : поднешен) 188, 189
морф. 146 под ханом, фонет. 206
оцеан/океан , лекс . уп . 12 позитивна струјоводница (anoda) ,
очевидно , акц. 98 , 99 терм . 113
очигледно , акц. 98 , 99 poivrette, фр . 170
очупати се , уп. 233 покојни, лекс . уп . 19
оџу , оди и сл. , фонет . 205 политура , акц. 227
Полиција је сумњала али
није могла да докаже (не : По-
П лиција је сумњала ... али ...
нису могли да докажу) 188
пак, небо , дид , акц . 96 поље , лекс . знач. 82
пакахо - пакао , фонет. 205 поље значења 82
пандурисати , морф . пор . 147 поље рада 82
пандуровати и сл . мађ . знач. 149 помагати + Д /А , уп . знач . 267
Папандреу ― Папандреуа и сл. , по Правилнику Органа управе СО
морф . 258 Прешево (не : по Правилнику
пара : пара, опоз. акц . 96 ... СО-е Прешево) , правоп . 285
парадирати : нем . paradieren < фр. посесивни датив , знач. уп . 268
parader, морф . 153 после , послије/након , лекс . уп . 67
партијски , лекс. уп. 61 поставити се , лекс . уп. 62
партијски комитет / страначки од- постан, знач. 169
бор, лекс . уп . 62 потенцијал II , функц . знач. 195
пасуљачно-конџачна веза (ligamen- поћи, наћи, акц . 101
tum pisonncinatum) , терм . 113 почело се, знач . уп . 232
патити (се) 124 првобратучед ,акц . 98 , 99 , 102
паша : паша , опоз . акц . 96 предиковати (продиковати) < лат.
певало је , уп . 233 praedicatio , морф . уп . 151
пенцетирати < pençe , турц. морф . предлог + ким , уп . 178
153 предлог + киме , уп . 179
персонификовати < фр . personnifica- предлог + мном , уп . 173 , 174
tion- personnifier , морф . 156 предлог + њим , уп . 174 , 175
персонифицирати < нем . personi- предлог + њиме , уп . 175
fizieren , морф . 156 предлог + њом , уп . 176, 177
перф . осн. на -ди , -ти + исати, предлог + њоме , уп . 177
Морф . 174 предлог + тим , уп . 182
петна кост ― тростолина , терм . 114 предлог + тиме , уп . 182
петничко-коцкачни (calcaneo предлог + чим , уп . 180
navicularis) , терм. 113 предлог + чиме , уп . 180, 181
петничко-чуначни (calcaneona --- предосећање ме , констр . уп . 164,
vicularis) , терм. 113 168
предстојница, терм . 113 расцвјетати (се ) 124

презимена на -и (Пучини , Верди) , Раховец, мак . 216
морф . 252 Рахотинце , мак. 216
пренути (се) 124 ревоцирати : нем. revozieren , лат.
претеће писмо, уп . 88 revocare , фр . révoquer , мофр .
прећутати је , уп . 233 154
привреда : пољопривреда и др . , редактор , знач . акц . 221
морф. 88 редуковати < фр . réduction-rédui-
привремена лексика 82 ге , лат. reductio морф . 156
примопредајник и сл. , лекс . 92 редуцирати < нем . reduzieren ,
принадлежности , лекс . пор . и уп. Морф . 156
18 реплицирати : нем . replizieren , фр.
припадати , лекс . уп . 18 repliquer ; морф . 154
приструна , терм . 114 репроб- , акомод- и сл . + ирати ,
приступ обради падежних синтагми морф . уп . 160
у средњој школи 263-172 репродуковати фр . reproduction
причати причати се , знач . 116, reproduire , лат . productio ; мофр .
117 156
провоцирати : нем . provizieren , лат. репродуцирати нем . геproduzie-
provocare , фр . provoquer ; морф . ren , морф . 156
154 restaurer > рестаур + исати , -ира-
продиксан , лекс. 82 ти , фр . морф . 146
пропаговати , рисковати и сл . , рестовати : рестати ( < rösten) ,
морф . 133 морф . уп . 151
пропуст пљувне жлезде (d. paro- рефлекси гласа јат , правоп . 8 , 20 ,
fideus) , терм . 113 43, 75 , 76
прорадити , лекс . уп . 62 римовати < грч. rhéo , фр . rimer ,
проскр-иб-овати, супскр-иб-овати морф. уп . 151
и сл. , морф . уп . 159 Рист Христ , фонет . 206
простата , терм . 113 робовати, гладовати и сл . , морф .
протекли дани 85 пор . 131
против зараде одока (не : против за- ротатор - ротација, акц . 224
раде од ока) правоп . 285 Руђин , Каћуша , рус. 218
proclamer > проклам + ирати, руководиоц , лебац и др . , лекс ,
-овати , фр . морф . 145 90
публиковати < фр . publication- Румени мир снаге , стил . уп . 239 ,
publier , морф . 156 246
публицирати < нем . publizieren , рускоцрквени језик , уп . 5, 11
Морф. 156
пудловати < енгл . pudle , морф .
уп. 152 C
пупак, лекс. уп . 18
пупољак, лекс. уп. 18 с, уп . 185
пустиник, лекс. уп . 18 сав (свим и свиме) , уп. 185
пустињак , лекс. уп . 18 саветовати + Д/А, уп . знач. 265
пуцовати ( < pußen) ≠ пуцати, салдирати : нем . saldieren < тал .
морф . знач . и уп. 151 saldo , морф . 154
пуцовати , штуцовати и сл . , морф. сали , сила ( = силах) , фонет. 206
уп. 132 самац : нежења, лекс. уп . 19
Pfefferkaut , нем . 170 са њим , акц . 185
пчелар , пчеларство , лекс . уп . 18 са њиме , акц . 185
радозналост, лекс . уп. 18 Satureja заситити , знач. 170
радост ме , констр . уп. 164 сахат, фонет. 206
разговарати -- разговарати се , свакакав (-а , -о ; -и , -е , -а) , зам.
знач. уп . 115 , 116, 118 , 119 уп . 104, 108
рамењача (humerus) свирала, терм. свакаки (-а , -о ; -и, -е , -а) , зам. уп .
114 104
Све је на домаку руке , стил. сопственик, лекс. 18 .

трансф . и уп . 239 , 242 , 243 сопствеништво , лекс . уп. 18
Све само на миг чека , стил. уп . 240, сортирати : нем . sortieren < тал.
248 sorta , фр. sorte , морф . 154
све шенице , да те је милина, сох м . со , фонет. 204
констр . уп. 166 спаринговати и сл. , енгл . знач.
свјетлуцати свјетлуцати се , 149
знач . 120 спасоносан м . спасавајући , уп . 88
своих, добрих , фонет. 205 спеловати < енгл . spele , морф . уп.
својина , лекс. уп . 18 152
сврзибрада, акц . 102 спикирати < енгл . speake , морф .
сврзимантија, акц . 102 154
севдалисати < sevdali , морф . 147 , списатељ , лекс . уп. 18
149, 150 споменут/поменут, лекс . уп . 67
седење , летење , уп . 126 срасти (се) 124
седимо седите . акц . 101 српски језик, терм . уп . 1 , 21 , 22 ,
секирати < sekkieren, герм . морф . 30, 34, 45-47 , 52 , 56 , 60, 69
153 српски или хрватски језик , терм.
селидбени , лекс . уп . 18 уп . 46, 51 , 52
селити селити се , знач . уп . 122, српскохрватске језичке варијанте
124, 115 10 , 29-31 , 69-73 , 76 , 77
Селиха, хесабимо и сл . , фонет . 207 српско-хрватски језик, терм . уп . 1
семеглавац , терм . 113 српскохрватски језик , терм . знач.
семена живиница, терм . 113 и уп . 21 , 22, 25 , 30 , 32 , 45-52,
семена клица, терм . 114 60, 61 , 69 , 70, 73
семеник , терм . 112 српскохрватскословеначки језик,
семениште , терм . 112 терм . уп . 16
семичица , терм. 113 српскоцрквени језик, уп . 5
сеобени, лекс. уп. 18 стаде (га) дрека : стаде дрека,
сецирати : нем. sezieren , лат. secare , констр . 168
sectionner ; морф . 154 стаде + дрека , плач , писка , смијех,
симболист , лекс, уп . 18 констр. уп. 167
символиста, лекс . уп . 18 стаде + кукњава, вриска, констр .
сијати сијати се, знач. уп . 116 уп. 168
синова синовима , акц . 100, 101 стакленисати , угљенисати (се) и сл. ,
сирасти маз (vernix casleosa ) , терм. морф . уп . 131
112 староцрквенословенски српски је-
сјемењача , терм. 112 зик, уп . 11
скалпирати : нем . skalpieren < лат. стартер , акц . 223
scalpere , морф . 154 стартовати < енгл . start , морф . уп .
скандирати : нем. skandieren + лат. 152
scandere , фр. scander ; морф . 154 стати (стојати) + гл. (апстр. ) име-
скитати (се) 124 ница , уп. 162 , 163 , 167
скицирати : нем . skizieren < тал . степовати + енгл . step , морф . уп.
schizzo ; морф . 154 152
skubh , знач. 169 столеће / век , лекс . уп . 67
слабобочни оченаш , терм . 111 стопирати < енгл . stop , морф. 154
славеносрпски језик, уп . 5 , 11 , сторнирати : нем . stornieren ← тал.
37 storno , морф . 154
смечирати < енгл. smash, морф . страначки, лекс. уп . 61
154 strapazieren > штрапацирати, нем.
сметати + Д/А , уп . знач . 267 морф . 146
снахе снае - снаје , фонет. 212 strapazzo > штрапацирати, тал .
снизак, лекс. уп . 18 морф. 146
соврња , терм . 113 страх , цехенемска , фонет . 207
сомболед , лекс. 82 стрводер , терм . 113
с омршавелим новчаником 126 стрепња ме , констр . уп. 164
стриповати < енгл. strip , морф , transcribere >> транскриб + овати

уп. 152 -ирати, лат. морф . 146
сув , фонет . 201 transkribieren > транскриб + ова-
суварак (lambeau épidermique), ти, -ирати, нем . морф . 146
терм . 113 трбушна слиновица, терм . 113
сувласник, лекс . уп . 18 тренер , -а = тренёр , -ера, акц . 233
сумња ме , констр . уп . 164 треска, громња и сл. , уп . 168
Супе-Супеа-Супеу и сл . , морф . трести , акц . 101
257 трикирати < енгл . trick , морф . 154
супротставити се (не : супродстави- трну , прётрну, акц . 101
ти се ) , правоп . 285 трошкица (молекул), терм . 113
сфинктер ---- смрсак, терм . 114 Трулити - труљење , уп . 126
труљак (sphacelus) , терм . 113
труцовати : труцати ( < Truß) ,
т морф. уп . 151
трчећи корак, уп . 88
tábor > таборовати, мађ . морф .. tutkal > туткалисати , тур . морф .
145 145, 150
таван , лекс. уп . 18
та) /то : тим /тиме , уп. 171 , 182 , 183 ,
184 Ᏺ
такав (-а , -о ; -и , -е , -а) , зам . 68 ,
104 , 107 , 108 Кир , лекс . уп . 166
таква човека : таквог човека , морф . Ћуприја/мост, лекс . уп. 11
уп . 14 , 68 Кутети/ћутјети, лекс. знач. и уп.
такву човеку : таквом човеку, 35, 36
морф. уп . 14, 68
таки (-а, -о ; -е , -и , -а) , зам . уп .
104 , 106 , 107 , 108 У
такопрсташи, лихопрсташи , лекс .
91 у вези тога, изр . уп . 62
таман , лекс , уп . 18 увиде се , уп . 233
тампонада, акц . 227 у говору, акц . 100
тањир /тањур , лекс . уп . 62 У десници мајстора , стил . уп . 240
тапецирати < tapezieren , герм . У зеници мајстора, стил . уп . 239 ,
морф. 153 247
таптисати < tapti , морф . 147 у догађају, акц . 100
тауширати < tauschieren , герм. Узми тај лавор , али га не носи тако
морф . 153 сувог (не : тако сув) 192
Теба/Тива , лекс . уп . 12 узортирати < zort , турц . морф. 153
тебе - теби, акц . 100 у јануару/у сијечњу , лекс . уп. 62
терапеутика, акц . 222 умакање (имерзија) терм . 114
територија подручје, лекс. 90 уплашен, уп. 84
тестирати < енгл . test , морф . 154 Управни одбор предузећа „Борац“ ,
тетива ― натегача , терм . 112 Београд , продужава конкурс
типовати < енгл . tip , морф . уп . 283
152 упреница, терм . 113
тјеница, терм. 113 -ура, акц . 226
тко/тко , зам . уп . 13 , 14 -ура: гравура, дресура и сл. , акц .
токи-воки, лекс . 92 225
Томи Томија --- Томију и сл. , -ург , акц . 226
морф . 257 -ург : драматург, металург , акц. 221
топоними на -и (Делхи, Тахити) , усопши, лекс . и уп . 19
морф . 252 успели да купе комби и њим кре-
-тор , морф . акц . 81 , 226 нули (не : успели да купе комби
-тор : дезинфектор , индуктор и сл . , и са њим кренули) 286
акц . 224 у срцу чежња ме , констр . 164
усхтело се, уп. 233 фремтовати : фремтати ( < Fremde) ,

у томе тренутку / у тому тренутку, морф . уп . 151
морф. 62 фриштиковати : фриштикати
учен , морф . 84, 85 (< frühstücken) , морф , уп . 151
учено од родитеља дете знач.
86
учень , морф. 83 X
учећи, морф . 84
уче , морф . 83 х, фонет, уп . 14 , 43 , 201-219
учивъ , морф . 83 Хаваз --- аваз , фонет . 219
училъ , морф. 83 хага -- ага , фонет. 219
учимъ , морф . 83 Хајрија - Ајрија, фонет . 208
учинба, бројидба и сл . , лекс. уп. Хакија - Акија, фонет. 219
14 хал , хрти , хаљина и сл . , фонет.
учио, морф. 84 206
у чопору, акц. 100 хали, худи и сл . , фонет. 206
хаљина, ханума и сл . , фонет . 207
хандловати : хандлати ( < handeln)
Ф морф . уп. 151
Хасан бег , фонет . 206
ф м. хв : не фатах, фонет. 207 Хасим, Хесад , Хисма , фонет . 219
ф м . хв : прифатили , прифати ме , хатур од грјеха и залих људи, фо-
фонет . 207 нет . 207
Фабрика стакла из Алибунара ра- хаузирати ( < hausieren) , морф .
списује конкурс 283 герм . 153
фабриковати < фр . fabriquer, лат . хваљење , паљење и сл . , правоп .
fabricor , морф . 156 126
фабрицирати < нем. fabrizieren, Хеваји, фонет . 206
морф. 156 Хелен/Јелин , лекс . уп . 12
Фадајев , Тихонов , рус. 218 хефтовати : хефтати ( < heften) ,
фајдисати < fayda, морф . 147 морф . уп . 151
фатах, ходит и сл. , фонет. 207 хидро- , морф . 81
фаулирати < енгл. foul , морф . хиљада/тисућа , лекс. уп . 62
154 хљеб- леб , фонет . 219
Федерли - кочије, голубли - крила , хобловати : хоблати ( < hobeln) ,
Морф . 166 морф . уп. 151
Федерирати < Feder , морф . герм. ходимо , фонет . 206
153 Хомер, лекс . уп . 12
femur, терм. 112 хоронула оронула, фонет . 204
Ферпуцовати : ферпуцати Хору = ору , фонет . 205
Verputz) , морф . уп . 151 хопет, вихђет , фонет . 208
ferues бутна кост, терм . 112 хоћете , Хрвате , Михат и сл. , фо-
филмовати < енгл. film , морф . уп . нет . 206
152 хоћути = оћути , фонет . 205
филозофирати : нем . philosophieren, хофирати < hofieren , морф . герм.
фр . philosopher , морф . 154 153
филцовати : филцати ( < filzen) , Храштани , мак. 216
морф . уп. 151 хрватски језик, терм . уп . 1 , 20 ,
финанције/финансије , лекс . уп . 12 , 22, 30 , 34 , 45-48 , 50 , 52 , 56,
13 60, 61 , 64 , 69
фишек, лекс . уп. 19 хрватски или српски језик , терм .
-фонија , морф . 81 уn. 1 , 9 , 21 , 22 , 39 , 46, 49-52,
форшибовати : форшибати vor- 56
schieben) , морф . уп. 151 Хрватскосрпски језик, терм . знач,
Форшпиловати : форшпилати и уп. 10, 25 , 30 , 32 , 45—47 ,
( < Vorspiel) , морф . уп . 151 49-53 , 60-62 , 69 , 70 , 73
фотограф, акц. 99 Хрвој , мак. 216
Христиани , фонет , 206 чуначно-клиначна ( ligamentum

Хуво , фонет. 206 naviculocunciforme ) , терм . 113
Хуса -Усо , фонет . 208
Џ
Ц
џабаисати < caba , морф . 147
цабр / чубр- 169 , 170 Цорџ Ђорђе 83
цабрен , знач. 169, 170 Џорџ - Џорџа ― Џорџу и сл. ,
цабрен постан (unfettig) знач . уп . Морф . 255 , 261
169 шарфирати << schärfen , морф . герм .
цабрено јело и сл . , знач . уп . 169 153
цабрн , знач. 169 шатирати < schatieren , морф . герм .
calculer > калкул + ирати, исати, 153
фр . морф . 145 шаштисати < şaşti , морф . 147
candidat > кандид + овати , ирати ,
шверцовати : шверцати (<
фр. морф . 146 schwärzen) , морф . уп . 151
candidatus > кандид + овати , ира-
швиндловати : швиндлати
ти, лат. морф . 146 (< schwindeln) , морф . уп . 151
царевица , терм . 113 шетати ― шетати се , знач. 115 ,
царево месо, терм . 113 116 , 124
цвећка (ефлоресценција) , терм . 113 шибовати ( < schieben ) # шибати ,
цвилети ― цвиљење, уп. 126 морф . знач. и уп. 151
цвилећи , уп . 86 шиканирати : нем . schikanieren ;
цинковати : цинкати ( < zinken) , фр . chicaner , морф . 154
морф . уп . 151 шиковати < фр . chic , морф . уп.
Ципар/Кипар , лекс . уп . 12 151
colon , терм . 112 шиљачно-вилична веза ( ligamen-
corium - ђон, терм . 114
tum stytomaxillare ) терм . 113
cristaliser → кристализ + овати ,
шлајфовати : шлајфати ( < schlei-
исати, ирати , фр . морф . 146 fen) , морф . уп . 151
цркнута мачка, знач . 86 шлинговати : шлингати ( < schlin-
црногорски језик 69—73 gen) , морф . уп . 151
шмиргловати : шмирглати
(< schmirgel) , морф . уп . 151
Ч шнирати < schnüren , герм . морф .
153
чартовати < енгл . charter , морф . шпалтирати < Spalte , герм . морф .
уп . 152 153
-че , суф . уп . 166 шпанцирати < spazieren, герм.
čebr / čubr - 169 морф . 153
често , морф. знач. и уп . 273—277 , шпиновати : шпинати ( < spinnen) ,
279-282 морф . уп . 151
честократ (честократи) , констр . 275, шпринтовати < енгл . sprint , морф.
276 уп. 152
често пута, констр . знач. и уп . 272 , шпицловати : шпицлати ( < Spitzel) ,
274-277 , 278-282 морф. уп . 151
чим , уп . 181 шта /што , знач . уп . 189 , 190, 191
чим/чиме, уп . 108, 181 штанцовати : штанцати ( < Stanze) ,
чисто те туга , констр . уп . 164 морф . уп . 151
читамо-читате, акц . 99 , 101 штафирати < staffieren , герм . морф .
читатељ/читалац, лекс. уп . 68 153
читах - чита читаг , фонет. штемплирати < stempeln , герм.
212 Морф. 153
чолан , терм . 112 штеповати : штепати ( < steppen) ,
чуло се, уп. 223 морф . уп. 151
штимовати : штимати ( < stimmen) , штурмирати < stürmen , герм .

морф. уп. 151 Морф . 153
што , инстр . уп . 180, 184 шупирати < Schub , герм . морф.
што : шта , зам. уп . 14 153
што : чим и чиме , уп . 171 шутирати < Schutt , герм . морф.
штокакав , зам . уп. 108 153
штриховати : штрихати ( < Strich) , ѣ , правоп. 7
морф . уп. 151 ы, у > и , фонет. 218
штрикавост , ижђикалост (acromega- Домра 168
lіа) , терм . 113 Додрос 168
PG
I.
P.
T.
1201
N24
4
6
P- 4
НАШ ЈЕЗИК
NAS. Jezik.
Књига ХѴш
БЕОГРАД, 1971 .
САДРЖАЈ
ХѴІІІ књиге Нашег језика

Страна
Даринка Гортан - Премк, Приступ обради падежних

синтагми у средњој школи ... 123-133
Приступ обради падежних синтагми у средњој школи
( наставак ) .. .. .. 263-271
Обрен Илић, О неким случајевима рефлексивности
глагола у српскохрватском књижевном језику . 115-124
Д. Јовић, Прилог методима испитивања песничког је-
зика на песми „Сопоћани" Васка Попе . 235-249
Проф . др Александар Костић , Терминолошка прак-
сиологија неких наших старијих медицинских писаца 110-114
В. Михаиловић , Диј . цабрен - постан (unfettig) --- ети-
молошки есеј • 169-170
Берислав М. Николић, Акценат интернационализама
у савременом српскохрватском књижевном језику • 220-228
Мирослав Б. Николић, Дистрибуција облика инстр.
сингулара заменица : ја, он/оно, она, ко, што, тај /то . 171-186
А. Пецо, Вук-Даничићеви акценатски принципи и наша
стандардна прозодијска норма 93-102
Један актуелан проблем наше фонетике ( изговор и
писање фонеме х ) . . 201-219
М. Пешикан, Лексичко благо нашег језика и норма-
тивни однос према њему 80-92
Олга Ристић, Однос основе и наставака -овати, -исати,
-ирати глагола страног порекла . . . • 131-161
Радоје Симић, Два случаја синтаксичке аналогије .. • 272-282
Др Живојин Станојчић, Придевске заменице са
морфемом *Кkov- одн. *ҟь у књижевном језику . 103-109
Прилог тумачењу конструкција типа глад ме и сл. 162-168
Језички тип једног еуфемизма 229-234
М. Стевановић, Стварање јединства књижевног језика
Срба и Хрвата и данашње стање тог јединства . 1-79
О потенцијалу II у књижевном језику . 195-200
Е. Фекете, Нешто о деклинацији властитих именица
страног порекла у нашем језику 250-262.
Језичке поуке 125-130
187-193
283-286
Регистар 287-303
НАШ ЈЕЗИК излази од почетка XIII књиге у пет годишњих свезака

од најмање четири табака; пет свезака чине једну књигу. Јула и ав-
густа часопис не излази. Годишња претплата износи 10 дин.; цена
поједином броју је 2 дин. Претплату слати Институту за српскохрват-
ски језик, Београд, Кнез-Михаилова 35/1, на текући рачун број
608-3-133-10. Рукописе слати Уређивачком одбору или др Живојину
Станојчићу, секретару одбора, Институт за српскохрватски језик,
Београд, Кнез-Михаилова 35/Ї.
- Рукописи се не враћају --
НАШ ЈЕЗИК излази од почетка XIII књиге у пет годишњих свеза-
ка од најмање четири табака; пет свезака чине једну књигу. Јула и
августа часопис не излази. Годишња претплата износи 10 динара; цена
поједином броју је 2 дин. Претплату слати Институту за српскохрват
ски језик Београд, Кнез-Михаилова 35/1, на текући рачун број
608-3-133-10. Рукописе слати Уређивачком одбору или др Живојину
Станојчићу, секретару одбора, Институт за српскохрватски језик.
Београд, Кнез-Михаилова 35/Ї.
Рукописи се не враћају -
PG ИНСТИТУТ ЗА СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК
201
P464
N24 The University
of Michigan
Na Je
s zi Periodical
k
Reading Room
НАШ ЈЕЗИК
Књига ХІХ , св. 1
САДРЖАЈ
Стр.
1) М. Стевановић, Поводом једног случаја употребе
енклитике између делова синтагме 1-6
2) Берислав М. Николић, Основни принципи творбе
речи у савременом српскохрватском књижевном језику 7-20
3) А. Пецо, Један пример погрешне аналогије . 21-25
4) Ж. Станојчић, Чиниоци континуитета у књижевном
језику . 26 42
5) Д. Гортан - Премк, Приступ обради падежних син-
тагми у средњој школи (наставак) • 43-52
6) Милија Станић, Босанскохерцеговачки „Правописни
приручник" 53-64
7) Језичке поуке . 65-68
БЕОГРАД
1972.
Штампа : Издавачка установа „Научно дело” - Београд,

Вука Караџића 5
НАШ ЈЕЗИК
Књига ХІХ Нова серија Св. 1
ПОВОДОМ ЈЕДНОГ СЛУЧАЈА УПОТРЕБЕ ЕНКЛИТИКЕ

ИЗМЕЂУ ДЕЛОВА СИНТАГМЕ
Прегледајући своју Синтаксу, пред њено друго издање, ради

провере неће ли бити потребно да извесна објашњења у њој
дамо у друкчијем облику, пре свега да бисмо, у циљу лакшег
разумевања, упростили гдекоју стилизацију или дали који илу-
стративнији пример, а гдекад променили штогод и у самоме
смислу понеког објашњења, за сада смо наишли на један
случај у коме, сматрамо, треба учинити једну, иако на изглед
малу, суштински важну измену.
На стр. 140 књиге Савремени српскохрватски језик II (Бео-
град 1969) чита се : „Још је чешће слагање по облику" ... (реч
је о слагању предиката којим се што приписује појмовима
означеним основним бројевима у функцији субјекта) . А оба-
вештење што се читањем те реченице добије није оно које се
њоме хтело дати. Не кажемо, наравно, да је нетачна конста-
тација да је слагање предиката основних бројева од 5 (пет)
надаље, на које се ту мисли, чешће с њима по облику. А то
ће рећи да се и ови бројеви ту понашају као непроменљиве
речи јер они то уствари и јесу, и да и уз њих, као и уз остале
те речи, у служби субјекта предикат стоји у 3. л. једнине.
Зато ми и говоримо о чешћем слагању предиката с њима по
облику, поред рећег слагања по значењу, тј . поред употребе
њихових предиката у множини. То је уосталом сасвим јасно,
и ту се нема шта мењати. Али није довољно јасно шта у на-
веденој реченици с редом речи у коме је дата значи одредба
још чешћа. С нарочито наглашеним акцентом на другом делу
одредбе , и с редом речи у коме је та реченица написана, при
њеном изговору, сасвим је јасан њен смисао. Полазећи од тога

Ми смо глаголску спону је, највероватније руковођени прена-
глашаваним принципом да енклитика обично иде иза прве речи
у реченици, могли ставити на то место не размишљајући да
ли у овоме случају њена позиција између одредбеног и управ-
ног дела целе одредбе (између још на првом и често на дру-
гом месту) допушта такав поредак и у писаном језику, где ре-
ченични акценат не може вршити функцију језичког знака.
Није, истина, искључено да је ову омашку учинио и други
когод од сарадника на пословима око преношења ове форму-
Лације из замисли у писани текст, преко дактилографисаног и
у штампарији слаганог до пречишћеног слога, какав је требало
да се одштампа у књизи. Али то све није важно, омашка сва-
како иде на терет писца, и уз претпоставку да ју је други
когод учинио . Она је ту и треба је уклонити из II издања књиге.
Када се наведена реченица чита, онда синтагма још чешће
у њој - у функцији прилошке одредбе, разбијена енклитиком
је, не значи оно што се њоме мислило рећи, не значи, то јест,
да је овакво слагање предиката с основним бројевима (од пет
надаље) више често (узет стилски, па и граматички, не
баш најсрећније, али смисаоно најтачнији израз) од онаквог,
већ да је и сада, до сада је било, па је и сада чешће једно сла-
гање од другог. А макако да је и то тачно, ми ни мислили
нисмо да то кажемо. Зато и сматрамо да је у реченици Још је
чешће слагање по облику - неопходно потребно глаголску
спону је пребацити иза целе прилошке одредбе још чешће
тако да она гласи: Још чешће је слагање по облику. И више
неће бити никакве двосмислености у тој констатацији.
Од два најчешћа своја значења прилог још (а он поред ова
два, што као прилог што као речца, има и више других зна-
чења) у нашој реченици узетој у облику са енклитиком је не-
посредно иза њега, — значи и даље, управо још увек, а у
облику с енклитиком иза целе синтагме још чешће - у коме
ту реченицу треба дати још појачава прилошки компаратив
чешће (в. 1. и 5. значење прилога још у Речнику Матице срп-
ске) . А ово последње значење управо и захтева смисао реченице
Св. 1 Поводом једног случаја употребе енклитике 3
чији ред речи нас је навео да се на овом питању, истина и

због принципског значаја његова, задржимо.
Осим отклањања двосмислености коју оставља интонација
- размишљањем
наше реченице у облику од кога смо пошли,
о овоме проблему могу се извести још неколика закључка, од
којих је први да је сасвим погрешно мишљење о апсолутној
слободи реда речи у српскохрватском језику. Њу потпуно де-
мантује и горњи наш закључак до кога није било тешко доћи
анализом једнога случаја, који нам јасно говори да није све-
једно, управо није свакад свеједно, да ли ће енклитика доћи
између делова синтагме или непосредно иза ње. А то је врло
често било предмет међусобних спорова између појединих гра-
матичара и теоретичара стила. Граматичари су се више зала-
гали за извесно ограничење слобода, а теоретичари стила се
чешће изјашњавали за њих — и једни и други, дакле, према
природи својих специјалности . Али то не значи, наравно, да су
једни били само за једно, а други само за друго . Томо Маретић
је, рецимо, од наших теоретичара реда речи био, истина, И
граматичар, и то изврстан, и теоретичар стила, али много изра-
зитије прво него друго, а Богдан Поповић врло мало прво а
скоро искључиво друго. Па ипак ни Маретић није био за спу-
тавање ни појаве енклитике на више разних места у реченици,
док многи други проучаваоци реда речи ―― енклитике везују
за друго место у било којој синтаксичкој целини од више речи.
Маретић, штавише, и изричито у својој великој књизи каже :
„Види се, дакле, да енклитике могу стајати на различним мје-
стима" ! А Богдан Поповић је опет говорио да „све што иде
заједно у мислима треба да је казано и у говору" . Одреднице
треба да су покупљене око појмова које одређују² У овоме
спорном питању ова два позната наша проучаваоца реда речи
у ствари су се слагали један с другим . Али не и сви други
с њима.
1 Граматика и стилистика хрватскога или српскога језика. За-

греб 1931 , стр. 402.
2 Богдан Поповић, Распоред речи у једном преводу Петра Буд-
мани. Зборник из дубровачке прошлости Милану Решетару. Ду-
бровник 1931, стр. 481.
Као на пример спорова и показивања много искључивости

између присталица везивања енклитике за одређено место, и
оних што сматрају да је распоред и ових речи у реченици сло-
боднији, указаћемо на чланак Енклитика шта је то? у Је-
ziku, часопису за културу хрватскосрпскога књижевног језика
(год. ХІІ , стр. 140—151) и на непосредно за овим објављени
чланак у истом броју истог часописа (на стр . 151—159) . Писац
првог од ова два чланка противи се ограничавању слободнијег
размештања енклитика и позива се, пре свега на ауторитет
Т. Маретића, одн . на његово мишљење, затим на језичку праксу
народних говора и примену у језику хрватских и српских пи-
саца, од којих се, констатује и овај аутор, једни више а други
мање придржавају утврђених правила према којима енклитика
не долази иза језичких целина од више делова и наводи при-
мере који обезвређују то правило : Глас те прождрљиве неу-
крођене огромне опасне рибе је тих (из М. Крлеже) , Ветар
и шум су се јасно чули (из П. Шегедина) , Моћ тих савремених
средстава је толика да већ не видимо у њих ништа необично
(из часописа Живот) , Проблем природе међународног права је
несумњиво једно од најстаријих питања науке о праву (из ча-
сописа Преглед) . А главни иницијатор те компликације је Ниче-
ова ссетра (из М. Ристића) , Најтежа баријера је прескочена (из
Р. Чолаковића) . А овима се може додати безброј њима сличних
примера у којима енклитика не долази између делова језичких
целина већ иза њих, као у случајевима : У последње доба сам
Скерлића више пута подсећао (Б. Поповић, Чланци и преда-
вања, 76) . Золине романе је сада ценио кроз наочаре Драј-
фусоваца (Исто, 79). - У једном дијелу младе генерације је
ова тешкоћа била узета као алтернатива (М. Марјановић, Хрват-
- Стари Кирко је између
ска књижевна критика III , 302) . —
двојице најстаријих синова отишао до надзорника (И. Андрић,
Проклета авлија, 43) . - Непуну годину дана су остали у Цари-
граду (Исто, 13) . Удганићева времена су ишчезла (И. Г. Кова-
чић, Изабрана дјела, 209) . — Цио свијет је повезан (Исто, 209) .
-
Једна страна тијела му је узета (В. Калеб, Новеле 202) .
Здраво лице му је блиједо (М. Селимовић, Дервиш и смрт,
Св. 1 Поводом једног случаја употребе енклитике 5
180) . Приземље с унутрашње стране тог четворокута је у ко-

лонама ступова (Ј. Барковић, Пођимо часак умријети, 49) . -
Колегиница Милена ће у мојој соби ноћити (В. Петровић, Пре-
пелица у руци, 81) . Мислимо да више примера није потребно
наводити, већ ни зато што скоро сви знају да је енклитика у
положају иза целих синтагми, и ужих и ширих, обична појава.
То признаје и писац другог чланка у Језику, само што он то
сматра неправилним . И тврди да писци код којих се енклитика
јавља у томе положају немају сигурно језичко осећање, немају,
мисли, ваљда, довољно развијено осећање ритмичности језика.
Осим тога, он доказује да је неупоредиво чешћа употреба ен-
клитике у положају иза прве речи у реченици, односно син-
тагми. Да ли је баш у тој мери чешћи такав смештај енклитике
не би се могло поуздано тврдити, али смо запазили, а то запа-
жају и други, да је он такав у једним културним срединама
чешћи него у другим. Знатно већа фреквенција такве употребе
енклитика у тим срединама свакако пре зависи од сталног
инсистирања граматичара на допуштености смештања енкли-
тика само у тај положај , несумњиво и од пера лектора и ко-
ректора, а и од неких момената ван природе језика. Ми, Дакле,
не мислимо као овај граматичар да је то последица развијени-
јег осећања језика у тим него у другим срединама, у којима
се допушта слободнији размештај енклитика, њихова употреба
-
и између делова језичких целина од више речи, и непосред-
но иза тих целина, а и даље од њих. Очевидно, нико не би било
чим могао правдати приговор месту енклитике у ма којем од
мало пре наведених примера, што не значи, наравно, да у њима
енклитика не би могла бити и иза прве речи у реченици, одн.
синтагми, или и даље према крају реченице. С обзиром на рит-
мичке законитости језика, сигурно не би у сваком од тих при-
мера било свеједно дати енклитику на ма коме означеном
месту. Али принципски ни с те стране нема уочљивих разлика

између: Непуну годину дана су остали у Цариграду, Непуну
су годину дана остали у Цариграду и Непуну годину дана оста-
ли су у Цариграду илуструјемо ово на једном од најједно-
ставнијих између горњих примера. Па ипак то не значи да се у
свему слажемо ни са писцем првога чланка. Не слажемо се

с њим у тумачењу могућности употребе енклитика иза целих
појединих синтагми тиме што се оне не морају наслањати на
акценатску јединицу испред себе већ могу и на ону која је
иза њих . Ово и насупрот чињеници што у својој књизи Савре-
мени српскохрватски језик кажемо да се енклитична реч, обу-
хваћена проклитиком, може налазити и испред речи с којом
и она и непосредно претходна проклитика чине интонациону
и акценатску целину. Али је то нешто сасвим друго. Очевидно
је, свакако, да енклитика ту није, и никад не може бити на
почетку те целине.
И ако мислимо да граматичарима, ни теоретичарима реда

речи, није задатак да се противстављају језичкој пракси и
употребу енклитика непосредно иза синтагматских целина про-
глашавају чак недопуштеном и супротном добром осећању
карактера књижевног језика, ми се са овима слажемо када
кажу да је и синтагма своје врсте интонациона целина, али
не и у томе да енклитика иза ње не може интонационо бити
у најтешњој вези с њом . А ако друкчије од ових сматрамо
да енклитике долазе често и иза целих синтагми, непосредно
иза њих, то никако не значи да у томе положају могу бити и
када су од њих растављене паузом. Никаква пауза у српско-
хрватском књижевном језику не може непосредно претходити
било којој енклитици осим глаголској енклитици је када њом
почињу упитне реченице . Али, као што је познато , и како нам
горе наведени примери потврђују, енклитике непосредно иза
синтагми су интонационо врло тесне везане за њих, као и за
поједине речи.
А што је главно, видели CMO да у неким случајевима
извесне групе речи имају једно значење када је енклитика иза

њих, а друго када су разбијене енклитиком. И у таквим се
случајевима не може говорити о слободном смештању енкли-
тике час у један час у други положај , колико ни захтевати
да она свакад мора доћи између делова синтагме.
М. Ст.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ТВОРБЕ РЕЧИ У САВРЕМЕНОМ
Увод
1. Александар Белић писао је 1932. године о овим

питањима : „Један од најважнијих одељака наше практичне грама-
Тике - јесте наука о грађењу речи . Свакоме је познато како се на
сваком кораку у данашњем животу , са развијеним културним и
научним захтевима, сусрећемо са потребом стварања нових речи .
И уколико се будемо културно више развијали , та ће потреба по-
стајати све већа... Наш народни језик , који је веома богат речима ,
може дати довољно упутстава како да се граде нове речи . Само
се та упутства морају утврдити на основу особина народних речи ...
Принципи грађења нових речи [треба да се ] издвоје тако јасно
и рељефно да по њима може свако градити онако нове речи како
то одговара духу савременог нашег језика“ (Српскохрватски
књижевни језик, Наш језик , год . І , св . 1 [Бгд . 1932 ] , стр . 6—8 ) .
Отада се у овој области науке о нашем језику десило неколико
важних догађаја који , заједно са дотад урађеним драгоценим по-
словима што су их обавили , пре свега, Ђ . Даничић¹ , Ст .
Новаковић² , Т. Марети 3 , А. Белић и А. Лес-
кин (А. Leskien) 5 , омогућавају да се приступи реализацији на
1 Ђуро Даничић , Основе српскога или хрватскога језика (Бео-

град, 1876) , стр . I—VI + 1-464.
* Стојан Новаковић , Српска граматика (Београд, 1894) , стр.
I—XXVIII + 1—510.
Tomo Maretić , Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga
književnog jezika (Zagreb, 1899) , стр . 292—390.
Aleksandar Belić , Zur Entwicklungsgeschichte der slavischen De-
minutiv- und Amplificativsuffixe, AfslPh 23 ( 1901) , стр . 134—206 и 26 ( 1904) ,
стр . 321-357.
August Leskien , Grammatik der serbo-kroatischen Sprache I
(Heidelberg, 1914), стр. I-LXVI + 1—588.
почетку наведених Белићевих идеја . Најпре , 1936. одштампана је

дисертација Радосава Бошковића Развитак суфикса
у јужнословенској језичкој заједници, ЈФ ХѴ 1—155 . Даље , Српска
академија наука објавила је 1941. прву књигу животног дела А.
Белића О језичкој природи и језичком развитку ( Пос . изд .
СХХХІѴ , стр . XIV + 1-655) . Онда, 1949. објављена је књига

А. Белића Савремени српскохрватски књижевни језик , II део :
Наука о грађењу речи ( 1—330 ) . Затим , 1959. изашла је друга књига
Белићевог дела О језичкој природи и језичком развитку (Пос .
изд . САН СССХХ, стр . 1—183) . Потом је 1964. изашла из штампе
књига Михаила Стевановића Савремени српскохрват-
ски језик (I део , стр . I
—X + 1—692) у којој се о творби речи го-
вори на стр . 401-624 . О значају баш одељка о творби речи у овоме
делу проф . М. Стевановића говорио сам у Прилозима за књижев-
ност , језик, историју и фолклор , књ . ХХХІ , св . 3-4 ( 1965) , стр .
283-288 . Ту су још три дисертације . Прва је Стјепана
Бабића Sufiksalna tvorba pridjeva u suvremenom hrvatskom ili
srpskom književnom jeziku, Rad JAZU 344 ( 1966) 63—256 . Друга је
Светозара Николића Nomina agentis у старословенском
језику, ЈФ ХХVII , св . 1-2 , стр . 1—84 . Трећаје Олге Цвијић ,
Лексичко-семантичке одлике творбе именица у неких српских и
хрватских романтичарских песника , ЈФ XXVIII , св . 1-2, стр . 219-
-320 . и св . 3-4 , стр . 387—451 . Најпосле , богато се разгранала и
наша лексикографија : Приводи се крају штампање Rječnika hr-
vatskoga ili srpskoga jezika Jugoslavenske akademije znanosti i umjet-
nosti . Српска академија наука и уметности издала је седам књига
Речника српскохрватског књижевног и народног језика и припрема да-
ље томове . Одштампане су прве четири књиге Речника српскохрват-
скога књижевногјезика Матице српске ( од којих је прве две књиге из-
дала и Матица хрватска ) ; припрема остале две књиге (V и VI ) при-
води секрају . Јосип Матешић публиковао је свој Rückläufiges
Wörterbuch des Serbokroatischen (Wiesbaden) , 1965 (Lieferung 1 ) ,
1966 (Lieferung 2) , 1967 (Lieferung 3 ) , 1967 (Lieferung 4 ) . И —
at last but not at least - изашла су прва два тома дела Петра
Скока Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, изд .
JAZU . Разуме се да треба узети у обзир и то да је у међувре-
Св. 1 Основни принципи творбе речи 9
мену објављен и читав низ расправа, чланака и мањих прилога

о питањима творбе српскохрватских речи . Свакако , уосталом ,
треба поменути и три средњошколска уџбеника из овог периода :
1 ) А. Белић, Граматика српскохрватског језика , за I разред
(Београд, 1933 ) , за II раз . (Београд , I изд . 1932, II изд . 1934) ,
за ІІІ раз . (Београд , 1933 ) ; 2 ) М. Стевановић , Граматика
српскохрватског језика (Београд , 1951 ) ; 3 ) Вrabec - Hraste-
- Živković , Gramatika hrvatskosrpskoga jezika (Zagreb , 1968 )
(при руци ми је осмо издање ) . Свему овоме треба додати и рад
Јање Шакић Прилог библиографији радова о творби речи у
српскохрватском језику, Прилози проучавању језика, књ . 2 ( Нови
Сад, 1966) 239-259 . Сви ти успешно обављени послови прибли-
жили су нас могућности да приступимо изради потребних упут-
става , заснованих на познавању основних принципа творбе речи у
савременом српскохрватском књижевном језику . Овај сам рад
писао с намером да буде прилог томе послу . Применићу теоријска
решења Белићеве лингвистичке школе . Заснивам га на синхро-
ничној анализи . Трудићу се да не буде само резиме досадашњих
знања. Чини ми се да е најбоље да анализу изведем тако што ћу
већ њом дати сугестије за даљи рад . Литературу сам навео на по-
четку зато да рад не бих оптерећивао цитатима . Дефиниције по-
јединих речи давао сам на основу постојећих речника.
2. Десет врста српскохрватских речи сврстава се у три ос-
новне категорије : 1. речи са деклинацијом (именице , придеви ,
заменице и бројеви кад су деклинабилни ) ; II . речи с конјугацијом
(глаголи) ; III . непроменљиве речи (бројеви , кад нису деклина-
билни, прилози, предлози , везници , речце и усклици ) . У ос-
новну карактеристику сваке од ових десет врста улази : 1 ) зна-
чење речи, 2) функција речи и 3 ) обличје, одн . облик речи . На
овај начин дају се основне дефиниције свих врста речи , и то ,
разуме се, пре свега, правих (основних ) речи свих ових врста.
Именице су предметске (по значењу) и самосталне (по функ-
цији) речи ; могу, кад је реч о обличју : а ) имати тројак облик : на су-
гласник (син; ствӑр) , на вокал а ( жена) и на вокал о или е (село,
йдље ; йлёме, нёбо ) ; б) бити мушког (сйн) , женског ( жена; ствар)
или средњег рода (село, йоље ; йлёме, небо ) ; в ) бити у једнини
(син; жена ; ствар; - село , йдље ; плёме, небо) или множини

(синови; жене ; ствари ; - сёла , йдља ; племена , небеса ) ; г) декли-
нирати се по четири врсте : а) син; село, йдље; - - в) йлеме, небо;
1) жена ; - 8) ствар . - Придеви значе сталну одредбу ( = зна-
чење) којом се именица ближе одређује ( = функција ) и слажу се
с именицом у роду (велики град , велика кућа, велико село ) , броју
(велики градови , велике куће , велика села) и падежу (великих градова,
великих кућа , великих села) ( = обличје ) . - Глаголи су речи
које значе радњу (Јован чита књигу) , стање ( Он болује) или би-
вање (Грми) ( = значење) . Функција им је приписивање радње,
стања или бивања каквом лицу или предмету за извесно време.
По обличју — мењају се по лицима (прво - Тресем и сл . , друго
Тресеш и сл . , треће - тресе и сл. ) , броју (једнина Тресем и сл.
и множина Тресемо и сл. ) , временима (за садашњост -- Тресем
и сл .; за прошлост : аорист - тресох и сл . , имперфекат Тресијах
и сл .; перфекат - Треса о сам и сл . , плуск вампе рфекат бејах
Тресао и сл .; за будућност : футур Трешћу и сл . , егзактни
футур - Треси
будем тресао и сл . ) и начинима (императив
и сл . , потенцијал — ја бих шресао и сл . ) ; у глаголску систему улазе
још : глаголски придеви (а) глаголски придев радни тресао,
Тресла, шресло , тресли , шресле, шресла - употребљава се уз по-
моћне глаголе за творбу перфекта, плусквамперфекта, егзактног
футура и потенцијала ; б) глаголски придев трпни Тресен, тре-
сена , тресено , тресени, тресене , тресена — употребљава се уз по-
моћне глаголе за творбу трпног стања ; сем тога , могу се - оба -
мењати као придеви : а) усахлих јабука и сл .; б) йо обрађеним йољима
и сл . ) , глаголски прилози (непроменљиви су : глаголски прилог
садашњи - тресући и сл . , глаголски прилог прошли - тресавши
и сл . ) и инфинитив (такође непроменљив - трести) . Тако се
mutatis mutandis - дају дефиниције и осталих врста речи.
3. Речи у српскохрватском језику , са стајалишта творбе,
могу бити тројаке : просте , изведене и сложене . За синхроничну
језичку анализу критеријум на основу којега се одређује којој од
ове три категорије припада која реч јесте актуелно језичко осећање .
На основу њега дата је дефиниција према којој су просте (засебне,
лексичке ) речи оне код којих се не осећа веза са другим осим са
Ca. 1
BETH IO
OF ACHER I R
pear
38 200
BOCE
3984352
23239
TBOOT SPEL
BACTRES
22:
-
-
axefea
(син; - жена ; ствар ; село, йдље ; плёме, небо) или множини

(синови; - жене; ствари ; - села, йдља; племена, небеса ) ; г ) декли-
нирати се по четири врсте : а) син; село, йоље; В) плёме, небо ;
·
1) жена ; - 8) ствар . - Придеви значе сталну одредбу ( = зна-
чење ) којом се именица ближе одређује ( = функција) и слажу се
с именицом у роду (велики град , велика кућа, велико село ) , броју
(велики градови, велике куће , велика села ) и падежу (великих градова,
великих кућа, великих села ) ( = обличје) . Глаголи су речи
које значе радњу (Јован чиша књигу) , стање ( Он болује) или би-
вање (Грми) ( = значење) . Функција им је приписивање радње ,
стања или бивања каквом лицу или предмету за извесно време .
По обличју - мењају се по лицима (прво Тресем и сл . , друго
тресеш и сл . , треће - тресе и сл . ) , броју (једнина Тресем и сл .
и множина -- Тресем
Тресемо и сл . ) , временима (за садашњост
и сл .; за прошлост : аорист тресох и сл . , имперфекат - тресијах
и сл .; перфекат Тресао сам и сл . , плусквамперфекат бејах
тресао и сл .; за будућност : футур - трешћу и сл . , егзактни
футур будем тресао и сл . ) и начинима (императив Треси
и сл . , потенцијал - ја бих тресао и сл . ) ; у глаголску систему улазе
још : глаголски придеви (а) глаголски придев радни Тресао ,
шресла, шресло , шресли, шресле, шресла употребљава се уз по-
моћне глаголе за творбу перфекта, плусквамперфекта , егзактног
футура и потенцијала ; б ) глаголски придев трпни - шресен , тре-
сена , тресено , тресени , тресене, тресена — употребљава се уз по-
моћне глаголе за творбу трпног стања ; сем тога , могу се оба -
мењати као придеви : а) усахлих јабука и сл .; б) йо обрађеним йољима
и сл. ) , глаголски прилози (непроменљиви су : глаголски прилог
садашњи - тресући и сл . , глаголски прилог прошли - Тресавши
и сл . ) и инфинитив (такође непроменљив -- трести) . - Тако се
mutatis mutandis - дају дефиниције и осталих врста речи.
3. Речи у српскохрватском језику , са стајалишта творбе ,
могу бити тројаке : просте , изведене и сложене . За синхроничну
језичку анализу критеријум на основу којега се одређује којој од
ове три категорије припада која реч јесте актуелно језичко осећање.
На основу њега дата је дефиниција према којој су просте (засебне,
лексичке ) речи оне код којих се не осећа веза са другим осим са
од њих створеним речима (син) ; изведене оне које су створене

од основе и наставка (учи-тељ ) ; сложене у чији су састав ушле
најмање две речи (Београд) . Из ове је дефиниције јасно да се у
вези с простим речима може говорити само о завршецима за промену
речи ( кад су променљиве , наравно ) , док се , нпр . , у вези с изве-
деним речима говори и о наставцима за творбу речи и о завршецима
за промену речи (кад су променљиве) .
4. Дефиниције врста речи дате (одн. поменуте ) у т . 2. од-
носе се на оне речи појединих врста код којих постоји јединство
значења, функције и облика . Такве речи (код којих постоји је-
динство значења, функције и облика) називају се правим (основ-
ним ) речима . Међутим , праве ( основне ) речи нису довољне за
исказивање свих значења . У српскохрватском језику лексички
Фонд комплетира се и творбом речи . У основици творбе речи на-
лази се промена функције речи , тј . то што се реч једне врсте упо-
требљава у функцији речи какве друге врсте . С променом , пак ,
функције , речи добивају и ново значење . У српскохрватском је-
зику у највећем бро у случајева ова промена функције и значења
обележава се , пре свега ради јасноће, и нарочитим наставком за
творбу речи, али до тога не мора доћи увек . Оне речи , које не добију
наставак као обележје промене функције и значења, изведене су само
новом функцијом и значењем . Међутим , приликом формалне кла-
сификације речи на просте , изведене и сложене , оне се сврставају
међу просте , али су то неправе просте речи .
Све ће ово бити јасније после анализе неколико примера .
Тако , нпр . , придев бёо , употребљен у функцији именице ,
добија значење предметности , почиње значити предмет који има
особину што је означава сам тај придев : белац ( коњ беле длаке” ) ,
при чему наставак -ац долази да обележи промену функције (при-
дев > именица) и значења (одредбеност > предметност) . Или,
именица брег , употребљена у функцији придева, добива значење
одредбености , почиње, другим речима, значити неку од каракте-
ристичних особина коју има предмет што га означава сама та име-
ница : бреговит ( испуњен бреговима ) , при чему наставак -овит
долази да обележи промену функције (именица > придев ) и зна-
чења (предметност > одредбеност ) . Слично овоме , придев благ,
употребљен у функцији глагола (у предикату) , добија значење

глаголности (радња, стање , бивање ) , почиње, другим речима,
значити "чинити онаквим како означава тај придев : блажити
("чинити благим , умиривати , освежавати') , при чему наставак за
творбу инфинитивне основе -и долази да обележи промену функције
(придев > глагол ) и значења (одредбеност > глаголност) . Итд .
Посебно треба нагласити да овај механизам делује аутомат-
ски и у сфери функције , и у сфери значења и у сфери облика .
5. Међутим , већ је речено да у српскохрватском језику , у

мањем броју случајева, промена функције и значења речи не мора
бити обележена наставком . Тако , нпр . , средњи род јдн . неодре-
ђеног вида придева добро , употребљен у функцији именице, добија
значење добро дело и ‘ имање . Деклинира се као именица.
6. Сем тога, има известан број случајева који , иако немају

наставка , нису без икаквог обележја промене функције и значења .
Средњи род јдн . неодређеног вида придева, употребљен да одреди
глагол , добија и функцију и значење прилога ; обично од двослож-
них таквих придева са дугим узлазним акцентом на почетном слогу
- --- Женски род
(мирно) прилог има дуги силазни (спӑва мирно ) ..
јдн . одређеног вида придева Бачка (земља ) употребљава се у са-
временом српскохрватском књижевном језику искључиво у функ-
цији и значењу именице ; та промена функције и значења обеле-
жена је скраћивањем завршног вокала а (Бачка) , мада дат . дн .
и лок . јдн . гласе Бачкој (у Срему сам слушао понекад и лик Бачки,
СД36 ХІѴ 340) . Слично овоме , женски род јдн . одређеног
вида придева млада ( жена ) , употребљен у именичкој функцији ,
добија значење ‘ невеста . Иако не долази наставак као обележје
промене функције и значења , код ове речи ту промену прате друге
појаве : најпре , скраћен је завршни вокал -а и, затим , у савреме-
ном српскохрватском књижевном језику ова се реч деклинира
као именица (млада , дат . јдн . млади) . (Белић обавештава да се у
чакавским говорима још чува придевска промена) .
7. Слично се и у сложеницама губи значење делова и развија

ново значење сложенице (даниноћ , нпр . значи врсту љубичице) .
То је основна одлика српскохрватских сложеница . При томе , ново
значење (и функција) доводе и до потребног уобличавања . То је

уобличавање двојако . Најпре , саставни делови могу сачувати
раније облике ; тада у сложеници долази само до акценатско-кванти-
тетских уједначавања (Бања Лука > Бањалука) . Али , друго ,
сложеница може добити и одговарајући наставак (найрстак) .
Сложенице , иначе , могу настати од синтагме (горњи примери ) ,
или од читаве реченице (будибокснама) .
8. У т . 4. речено је да се речи код којих се јавља јединство
значења, функције и облика једне од врста речи - називају правим
(основним) речима те врсте . Такве су све просте (засебне , лек-
сичке ) речи (глава, бӗо, дӑши) . За њих се, на основу савременог
језичког осећања, не може утврдити да ли су постале од неке друге
врсте речи ; оне само могу служити да се од њих граде нове речи.
Оне су , дакле , усамљене , немотивисане (тј . нису, у вези с каквом
другом речи, из друге врсте, објашњене у одређеном смислу)
и непродуктивне (тј . по угледу на њихов састав и склоп не могу се
градити нове речи ) . Та непродуктивност, скамењеност помажу
да ове речи изразито обележавају предмете (као именице) , одредбу
(као придеви) , радњу, стање или бивање (као глаголи) и сл . Будући
рељефним , оне не само што се не губе из језика , већ се од њих ства-
рају нове речи .
Речи које чувају везу, по значењу или по обличју, с којом
другом врстом речи јесу неправе речи одређене врсте . Оне су,
најпре , мотивисане , што значи да су у вези с којом другом речи ,
из друге врсте , — објашњене у одређеном смислу . Тако , нпр . , већ
сам придев бёо наговештава да именица белац треба да означава
какав бео предмет и сл . Неправе су речи , исто тако , и продуктивне,
што значи да се , по угледу на њихов састав и склоп , могу творити
нове речи . Тако су, нпр . , и именице кривац, лӑжљивац и сл . изве-
дене , као и именица белац, од придева као основе , и наставка -ау.
Итд . Уопште , неправе су речи : изведене (и то и оне с наставком
и оне које су изведене само по функцији ) и сложене речи . Оне су
у језику неправе све дотле док се у њима осећају засебни делови
одн . веза с каквом другом врстом речи . Али треба рећи да и оне
теже да се лексикализују . Код изведених именица, нпр . , до тога
долази конкретизацијом и гранањем значења, сужавањем функције
наставака и сл . Тај живот речи је непрекидан и многостран . Као

пример за конкретизацију значења могу послужити именице изве-
дене од глаголске основе наставком -ба. То су превасходно глагол-
ске именице (борба) , али , нпр . , именица жалба значи и ‘ писмена
представка . Као изразити пример сужавања функције наставака
наводе се обично речи читач и читалац. Наиме, именица читач
(изведена наставком -ач ) има шире значење : онај који чита' ,
док именица читалац (изведена наставком -лац) има уже значење :
"стални читалац (пријатељ , претплатник и сл . ) каквог листа, ча-
сописа и сл ..
Два су , дакле , основна услова за продуктивност изведеница

одн . наставака : 1 ) да наставци служе за обележавање одређених
категоријских значења (у структуралном или семантичком смислу ) ;
2 ) да је јасан однос у којем се налазе изведене речи према речима
од којих су изведене . Чим се значење изведенице почне конкре-
тизовати , одн . чим се почне замагљивати однос између изведене
и основне речи , изведенице а тиме и наставци постепено престају
да буду продуктивни .
9. Особина је данашњег српскохрватског језика та што је

међу новим именицама и придевима више изведеница него сложе-
ница (што , разуме се, не значи да наш језик не допушта, у случају
потребе, образовање и сложених именица и придева) . Међу гла-
голима , благодарећи префиксацији , нема ове разлике између из-
веденица и сложеница.
10. У савременом српскохрватском језику међу изведеницама
највише је изведених именица, придева и глагола . Изведене речи
највише се творе од именица, придева и глагола . То значи да је
за утврђивање основних принципа за творбу изведеница најваж-
није анализирати изведене именице (од именица , придева и глагола) ,
изведене придеве (од именица, придева и глагола) и изведене гла-
голе (од именица, придева и глагола) . Тако ћу и поступити у овоме
раду . Узећу у обзир углавном живе суфиксе словенског порекла ;
из ономастике обрадићу само етнике .
11. У српскохрватском језику код речи се , у вези с творбом,

разликују : корен , основа , наставак за творбу основе и наставак
за творбу речи . На основу Белићевог учења могу се овако дефи-

нисати ови појмови .
Корен је најмањи , непроменљиви део , заједнички извесном
броју речи (сродних по значењу и по пореклу) или облика, који
има основно , најопштије њихово значење . Тако је за речи : уча ,
ученик , ученост, учило , учитељ , научни корен уч.
Основа је заједнички део извесном броју речи (сродних по

значењу и по пореклу) који се твори од корена каквим наставком .
Тако је за речи : учила , учитељ - основа учи, саграђена од корена
уч наставком и. За речи : ученик, ученост --- основа је учен, сагра-
ђена од корена уч наставком ен. Основа зависи од броја речи које
се испитују, пореде . Што се више сродних речи пореди , то је мањи
њихов заједнички део ; као што је речено , најмањи тако добијен
заједнички део сродних речи и облика јесте корен .
Наставак за творбу основе јесте наставак којим се од корена
твори основа . Тако је за речи : учила , учитељ наставак за творбу
основе и, којим је од корена уч саграђена основа учи. За речи :
ученик , ученост наставак за творбу основе је ен, којим је од ко-
рена уч саграђена основа учен .
Основа именица добија се кад се од ген . јдн . одбије наставак
(град-а , сел-а, йољ-а, йлемен- а, јагњеш-а, ствар-и) .
Основа придева добија се кад се од ном . јдн . ж . р . одбије
наставак (добр-а) .
Глаголи у српскохрватском језику имају две основе : 1 ) пре-
зентску ; 2) инфинитивну (која се још зове и аориска) . Презентска
основа добива се када се од облика презента одбију наставци који
почињу сугласником (тресе-ш ) . Инфинитивна основа глагола
чији се инфинитив завршава на ши добива се одбијањем наставка
ши (трес-ти ) . Инфинитивна основа глагола чији се инфинитив
завршава на -ћи добива се кад се од 1. л . јдн . аор . одбије завр-
шетак -ох (йећи йек-ох ; лећи лег-ох; врћи - врх-ох) . Према
односу ових двеју основа Белић је све српскохрватске глаголе
поделио у осам врста које се могу схематски приказати овако :
І. тресе-ш |трес-ти ;
ІІ . ӧре-ш/дра-ти ;
ІІІ. гине-ш гйну-ти ;

IV . 1) чује-ш/ чу-ти ;
2) а) купује-ш/куйдва-ти ;
б) кљује-шкљува-ти ;
в) даје-ш дава-ти ;
г) казује-ш казива-ти ;
V. ййше-ш ййса-ти ;
ѴІ . йёва-ш йёва-ти одн .
уме-шуме-ти ;
VII . носӣ-ш/ носи-ти одн .
видӣ-ш виде-ти ;
VIII . држӣ-ш/држа-ти.
У својој књизи Савремени српскохрватски језик М. Стевано-

вић је спојио у једну врсту Белићеве II и V и на тај начин добио
седам глаголских врста .
У вези с изведеним глаголима две су појаве од начелног
значаја.
Прво . Глаголи саграђени од имена или непроменљиве речи
добијају наставке за основе једне од ових осам глаголских врста.
И од тога какав наставак за творбу основе добива изведени глагол
може зависити његово значење : белиши - чинити белим , белеши
-постајати бео.
Друго . У глаголима изведеним од глагола често се мења не
само основа него и корен (нпр . у пару извучем : извлачим није из-
мењена само основа , одн . наставак за творбу основе вуч-е у влач-и,
већ и корен вуч- у влач- ) .
Наставак за творбу речи јесте наставак којим се од основе

изводе речи . Тако је од основе учи наставком шељ изведена реч
учитељ а наставком ло реч учило . Као што је већ речено, суштина
је творбе речи наставцима у томе што они обележавају промену
функције и значења основне речи (основе) . Од једне изведене речи
могу се изводити нове (писати : писац : ййшчев) .
Из овога излагања ваља извући важан закључак да наука
о творби речи у српскохрватском језику не проучава сасвим исте
појаве у вези с изведеним именицама и придевима с једне стране

и с изведеним глаголима са друге . У вези с изведеним именицама
и придевима од значаја су : 1 ) основе од којих се творе изведене
именице и придеви као готове речи ; 2) наставци којима се
творе (и који се додају основама творећи готове речи ) ; 3 ) значење
изведених именица и придева. У вези с изведеним глаголима
од значаја су : 1 ) речи од којих се твори глаголска ос-
нова (у питању је инфинитивна основа) ; 2) наставци којима се
твори глаголска (инфинитивна) основа ; 3 ) значења изведених
глагола. Дакле, у вези с именицама и придевима предмет проу-
чавања су готове речи , а у вези са глаголима превасходно глаголска
(инфинитивна) основа.
12. Већ је више пута речено да наставци обележавају промену
функције и значења речи . Две су основне врсте наставака. Једни
имају опште структурално значење , тј . служе за обележавање
поименичавања, попридевљавања или поглагољавања других ос-
нова . Други наставци имају уже , често сасвим одређено значење .
Тако , нпр . , наставком -ба (одн . његовим варијантама -оба, -идба)
изводе се глаголске или апстрактне именице ; наставак -штак служи
за извођење именица које означавају онога што слави какву славу ;
наставком -ло изводе се именице које значе оруђе ; наставком
-шел именице које значе радника ; наставци -че и -ић служе за
деминуцију и сл .
13. Обележавајући промену функције и значења основне речи,
наставци у ствари служе за обележавање нове врсте речи у коју
је прешла основна реч . Ако се узме у обзир чињеница да , нпр . ,
изведена именица има два дела (основу и наставак) , може се рећи
да је наставак, обележавајући изведену реч , у ствари управни део
изведенице а да је основа детерминативни део . Тако је , нпр . ,
белац бели коњ , грађанин градски човек и сл . Једино је код
именица субјективне оцене (деминутива-хипокористика и аугмен-
татива-пејоратива) однос обрнут : ту је основа управни део изве-
денице а наставак детерминативни . Тако је , нпр . , ђа́че " Ђак мали
а главурда глава велика, рашчупана и сл .
14. Развитак значења и творба речи присно су повезани са
друштвено-економским приликама И развитком . Као изразит
2 Наш језик
пример за то Белић наводи разгранатост значења именице сèдмак :

1 ) коњ или во од седам година ; 2) ћилим од седам аршина ; 3 ) новац
од седам јединица ; 4 ) ђак седмог разреда ; 5 ) војник седмог пука.
Свако је од ових значења настало у одређеној друштвеној средини :
прво код одгајивача ових животиња ; друго - у кругу оних који
израђују ћилиме ; треће тамо где је новац од седам јединица
био у употреби ; четврто - у школској средини ; пето - међу
војницима и сл . Слично можемо рећи и за разна значења речи
белац. У Речнику Српске академије наука и уметности , поред дру-
гих , налазе се и значења : 1 ) животиња беле боје ; 2 ) воћка, биљка
белог, беличастог плода; 3 ) ћебе ; 4) сребрни новац . Итд .
Просте речи
Просте именице
15. Две су категорије простих именица : праве и непраг2 .

Међу праве просте именице у савременом српскохрват-
ском књижевном језику спадају и ове :
које означавају природне појаве , опште географске пој-

мове и сл .: вал , век , вече , вода , врх, дим, дуга, јар , камен, небо , ноћ,
дгањ , йдље, река , роса и д .;
--- које означавају делове (људског ) тела : брада, глава,
зуб, кожа, коса, кўк , ӧчи, рука , срце , трбух, ўм, усша, ўши, чело и д .;
-- које означавају појмове у вези с исхраном и сл .: вино ,
жеђ, лёк , сйр и д .;
које означавају појмове у вези са човековим животом ,
пословима и сл .: дно , коло ( = точак ) , койље , кућа, муж, ниши ,
бје , пуш, село, син , слӑва , снаха, цена и д .;
које се односе на фауну : бӣк = бак , видра , говедо , грива,
ждребе, јелен, крӑва , йèро, рог и д .;
-----
које се односе на флору : брёза, дрво, зоб, јагода , лӑн ,
слама, шљива и д .
16. Две су врсте неправих простих именица : 1 ) просте
именице од глагола ; 2 ) просте именице од придева .
17. Просте именице од глагола представљају in ultima

linea - глаголски општи део у именичкој функцији . Њихово се
значење креће од значења глаголске именице до конкретизованог :
дрём (гл . им . ) , вёз ( 1. ‘ израђивање шара везењем , тј . гл . им .;
2. везени предмет ) , мӑх (мах) ( 1. гл . им .; 2. ‘тренутак ) , вид
( 1. 'способност гледања , тј . још донекле у вези са глаголом ;
2. видело , дневна светлост " -- дошао за вида) , гроб (само кон-
кретизовано значење) .
18. Код извесног броја простих именица од глагола није исти
вокал у корену глагола и именице . Такви су нпр . односи :
и/о : биши|бој , криши /кров , лишилӧј ;

е/о : грейсти гроб, довести воз , плести йлот ;
ула : мусти |млӑз ;
pa /ep/up/op : брӑши |берём бираши избор ;
00 : грмети гром и сл .
19. И код простих именица од придева постоји обличка и
значењска градација : мала, стара добро - млада - благо ―
зёлён - даљ , дуж.
Прости придеви
20. Две су категорије простих придева у савременом српско-

хрватском књижевном језику : прави и неправи.
Велики је број правих простих придева :
- за обележавање боје : бёо, блед , жуш, црвен и д .;
- за обележавање каквоће (у најширем смислу) : бос, брз,
вешт, глув , го, груб, густ, драг, зäо , здрав , јак , крив , крш, круш ,
лей, лош , луд, љуш , мйо , ― весео, готов , дивљӣ, добар , матор ,
ойшти, ружан, шойао, храбар и д .;
за обележавање мере : дўг , лӑк , малӣ , висок, шӑнак,
цигли и д .
21. Неправ и су прости придеви од глагола . Међу просте

придеве од глагола иду они који су у вези са глаголским прилогом
садашњим (врућ , држећ) , глаголским придевом радним (врёо,
зрёо) и глаголским придевом трпним (проливен, чувен, - ваљан,
йдуздан) .
2⭑
Прости глаголи
22. Прости (неизведени, примарни) јесу , према Белићу,

они глаголи који су постали непосредно од глаголскога корена,
тј . за које се не може показати да су постали од какве друге већ
готове речи . Њихов се корен не употребљава као самостална реч
у примарној функцији ; у секундарној , као што је речено у т . 16,
17. и 18 , може бити употребљен у именичкој служби (плести
йлой и д. ) . Прости , неизведени глаголи се и по значењу разликују
од изведених . Неизведени , наиме , значе „приписивање радње,
стања или бивања за извесно време“ (плèсти) , а изведени ,,везу
по значењу придева, именице или глагола са још неким глаголом
у самом облику дотичног изведеног глагола : учитељевати: „бити
учитељ“ ..." (Белић) . Примери неизведених глагола : моћи , бости,
красти, плести ; - брати; - кренути, тонуши; - чуши,
коваши, шроваши ; - мӑзаши, - писати, шесати; - дати , знӑши,
куйаши; - видети, горещи ; - бојаши се, држати.
( Наставиће се)
ЈЕДАН ПРИМЕР ПОГРЕШНЕ АНАЛОГИЈЕ
Фонетика српскохрватског књижевног језика познаје ре-

зултате резличитих јотовања ―― промена непалаталних суглас-
ника у вези са сонатом -j-. Ту имамо, прво, резултате старога,
прасловенског јотовања за чије резултате знају и други сло-
венски језици. Из те епохе развитка нашега језика имамо
примере :
иштем / ишћем, звиждим / звижћим; коњ, воља; кошен :

косити,гажен: газити, млаћен: млатити, вођен: водити; као
и: купљен: купити, уграбљен: уграбити, ломљен: ломити ,
Мрвљен: мрвити.1
Ту имамо, затим, измене овога типа које су се вршиле на

нашем данашњем језичком тлу ― то су новија, српскохрватска
јотовања, која нису била подједнакоопшта, нити су се вршила
у исто време. Међу првим изменама условљеним везом непа-
латалног сугласника са сонатом - налазе се композите са гла-
голом ићи у основи:
дођем < дојдем , йођем < појдем , нађем < најдем

доћи < дојти , йоћи појти , наћи < најти
где је граница слога имала пресудну улогу, а где се, без
метатезе, поновио старији фонетски процес :
доидем - доидем - дојдем - дод'ем - дођем; односно :

доиши - доиши - до ши - доши - доћи .
1 Исп. Р. Бошковић : Основи упоредне граматике словенских

језика, 1, Београд, 1972, 91. А. Белић : Основи историје српскохр-
ватског језика, I, Фонетика, Београд, 1969, 122.
Сматра се да се ово јотовање вршило , тамо где се вршило,

у XIV веку. Иза овога јотовања уследила су друга која су
дошла као последица губљења полугласника из отвореног слога.
То су примери као:
предграђе < предграђе, йруће прутје , коље < кол-је , трње <
< трн-је , снойље < снопје , гробље < гробје , грмље < грмје ,
здравље < здравје и сл . , али : клаасје , лемезје.
Гласовне измене овога типа зачеле су се крајем XIV века

да би њихови потпуни резултати већ у XVI веку били сасвим
обични у говору .
Као посебна врста гласовних измена везаних за сонант ј
узимају се примери типа : љето, његовати и сл. у ијекавском
наречју.
Овде је већ речено да сва ова јотовања нису подједнако
уопштена у народним говорима. Ипак се може рећи да су при-
мери као доћи-доћем, предграђе, пруће заједнички свим про-
гресивнијим говорима штокавског дијалекта, тј . оним говорима
који се, обично , узимају за основицу нашега књижевног језика;
у ијекавским говорима тога типа наведеним примерима при-
дружују се још они као љето, разбоље ти се; њедра, разње-
жити се у којима је дошло до измене сонаната л и н испред
једносложног рефлекса старога вокала јат-је.2
Наша стандардна језичка норма, значи, не прихвата не
само примере као : паćи < пасји, ки « - козји, где је после
губљења полугласника дошло до непосредне везе струјних су-
гласника с и зи сонанта - , него не прихвата ни примере
као : ђевојка, ћерати, ћепало, ćедница, где се уз непалаталне
сугласнике нашао једносложни рефлекс јата-је. Отуда у књи-
жевном ијекавском изговору : дјевојка, тјерати, цјепало, сјед-
ница.
Све ово било је потребно навести због тога што се у наше
време наилази на неизмењен оклузив т и у једном примеру
где је веза овога оклузива и сонанта і уследила после губљења
2 исп. о овоме у Јужнословенском филологу, књ. XVIII , 1—2,

стр . 143-187.
Св. 1 Један случај употребе енклитике 23
полугласника. У таквим случајевима, видели смо,у нашем књи-

жевном језику, обавезно долази до јотовања, до измене т у ћ :
прут-прутје-пруће. Због тога је за књижевнојезичку норму не-
прихватљив фонетски лик топонима Закарпатје на који се
наилази и у дневној штампи и у литерарним остварењима на-
ших писаца. Ево једног таквог примера :
На почетку свега извирао Дњепар.

Млеко Закарпатја ове слике сишу :
На пропланку дете. Спава.
(Рајко Петров Ного, Политика,

23. децембра 1972, стр . 12).
Ово није и једини пример за наведени облик. У вези са тим

фонетским ликом топонима о коме је реч постављају се два
питања : 1. Како је дошло до оваквог уопштавања неизмењене
скупине тје у нашем књижевном језику и 2. Да ли би то могао
бити некакав изузетак од већ устаљених наших стандардних
фонетских норми ?
1. Одговор на прво питање могао би бити двојак, и то : а)

Могло би се помишљати на непосредно преузимање тога топо-
нима са фонетском структуром језика даваоца, руског језика,
што није ни немогуће ни невероватно. Само се при томе забо
равило да стандардна фонетска норма руског језика зна и за:
Подмосковьје, Предуральје, Приднепровьје, Подоньје и сл. и
да у свим тим примерима наша књижевнојезичка норма изи-
скује измену непалаталних сугласника испред сонанта -j; дру-
гачије речено, ти примери у нашем књижевном језику гласе
само : Подмосковље, Предураље, Придњепровље, Подоње. На-
равно, и у нашем књижевном језику остају неизмењени гла-
совни скупови -сје, зје у оваквим примерима. Отуда и код
нас: Закавказје, Полесје, уп. и : осје, козји и сл . , и б) Овде би
се, бар за писце ијекавце, могло наћи и још једно објашњење .
Могло би се, наиме, поћи од двојаких фонетских ликова које
у ијекавском изговору имају гласовне секвенце тје, дје *- tě
де, тј . у народним говорима са измењеним непалаталним оклу-

зивима -ће, ће а у књижевном језику са очуваним скупинама

тј, дј: тјерати-ћерати, дјевојка-ђевојка, односно : полетје-полеће,
прелетје-прелеће. Према тим односима могло се схватити да је
и у нашем топониму измењено -тје у ће особина народног фо-
нетског обрасца, а да неизмењена ова гласовна скупина одго
вара стандардној фонетској норми. Али такво закључивање,
ако га има, нема своје оправдање . У питању су два сасвим
различита фонетска типа и резултати њихових измена ни тери-
торијално нису исти, нити их подједнако прихвата књижевно-
језичка норма .
То исто вреди и за однос Сутјеска: Закарпаће. У првом
примеру имамо везу тје tě и ту у народним говорима ије-
кавског наречја, бар оним у крајевима куда протиче ова река ,
имамо измењену гласовну секвенцу тје у ће, дакле : Сућеска.
Књижевнојезичка норма у оваквим случајевима, истина, при-
хвата изворне народне фонетске ликове (уп. Бедовићи, Бехо-
тиња, Сеотиња и сл.) , према томе није за књижевну фонетску
норму неприхватљиво ни Сућеска, макар да је данас скоро
искључиво у употреби фонетски лик овога топонима са неиз-
мењеним оклузивом т испред једносложног рефлекса јата -је:
Сутјеска. Топоним везан за област која се простире иза Кар-
пата не може се доводити у било какву фонетску везу са на-
шим хидронимом, или било којим топонимом у чијем фонет-
ском склопу имамо рефлексе старог самогласника јат.
2. Фонетски лик Закарпатје не би, дакле, могао да се при-
хвати као књижевни, уколико не желимо да нарушавамо већ
устаљене фонетске законитости. Ако наша фонетска норма изи-
скује само ликове : Заблаће, Побрђе, Поморавље, Полимље,
нема никаквог разлога да се ни облик топонима који је дао
повода за ове ретке не уклопи у те обрасце и не поприми
фонетски лик који му једино и одговара у фонетској струк .
-
тури нашег стандардног језика Закарпаће. Управо такав фо-
нетски лик овога топонима налазимо у Правопису из 1960, и у
Речнику српскохрватског књижевног и народног језика s . v.
И на крају : облик Закарпатје не би се могао правдати ни
потребама песничког израза, када би се искључиво јављао у
Св. 1 Један случај употребе енклитике 25
писничким остварењима. Одређене граматичке норме вреде за

све који се служе једним језиком. Ни песници ту не би тре-
бало да потежу за оним што нарушава те норме, не бар у
случајевима који та одступања посебно не изискују.
А. Пецо
чиниоци КОНТИНУИТЕТА У КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ
( Синтагме просторних односа у језику писаца прелазних

стилских епоха)
1. Нема системских разлика између језика Лазе К. Лаза-

ревића, који се овде узима као систем своје епохе, и језика
данашње фазе у погледу употребе синтагми за исказивање прос-
торних односа : они се обележавају генитивом с предлозима,
дативом без предлога и са предлозима, акузативом с предлозима,
инструменталом с предлозима и без њих, и локативом с предло-
зима. При томе , и у језику писца XIX века, као што је А. К.
Лазаревић , потпуно је остварена тенденција заједничка словен-
ским језицима : просторни се односи исказују предлошким син-
тагмама, сем у два случаја -- када се исказују дативом и када
се исказују инструменталом. Отуда ће приказ Лазаревићевог
језика у области датих синтагми обухватити само случајеве
који могу указати на границу двеју језичних фаза, одн. на мо-
гућну промену у језичком осећању која се огледа у нестабил-
нијем систему синтагме простора као што је, нпр ., однос гени-
тива са сложеним предлозима испред, испод, изнад. , према
инструменталу са простим предлозима пред, под, над... , однос
синтагми према граматичким средствима која их одређују, као
и однос датих синтагми према лексички означеним изменама
и сл.
2. Са таквога гледишта, језичка грађа ће бити сврстана у

Одељке са специфичним ознакама: (А) промене на граматичком
нивоу, (в) промене на лексичко-граматичком нивоу и (С) ста-
билни системи. У сва три одељка у разматрање су узети само
случајеви који стварно потврђују развојну, еволутивну могућ-
Св. 1 Чиниоци континуитета у књижевном језику 27
ност, одн. они који у датој фази представљају могућни правац

развитка, с једне стране, или гашења, с друге стране, дате језич-
ке црте. С обзиром на то, очигледно је реч о релевантним цртама
за дати језик, па једноставно овде приказани систем представ-
ља — у датом домену синтаксичких јединица стил једног од
најрепрезентативнијих писаца XIX века. Због тога ће , на одго-
варајућим местима, тај стил бити супротстављан стилу најрепре-
зентативнијих писаца ХХ века, као што ће, исто тако, дате син-
таксичке јединице бити посматране и према стању у језику Вука
Ст. Караџића, којем је својом граматичком концепцијом језик
Л. К. Лазаревића скоро потпуно доследан.
3. (А) Промене на граматичком нивоу. (а) Као гранични
елеменат у односу на језик данашње фазе и њених најистакну-
тијих писаца може се означити однос синтагми (аа) између, ис-
под, изнад, испред + G : (bb ) међу, под, над, пред + 1/Асс. у је-
зику А. К. Лазаревића. Њима се прикључује и однос синтагми
обележених као иза + G : за + I/Асс ., као однос истога типа.
Типски приказано, стање је у језику А. К. Лазаревића како
следи:
(аа)1
-
Слике су ми пролетале испред очију без икака
реда (56)
(аа)2
- Да све излеће калдрма испод ногу ( 78)
(аа)3
-
Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој ве-
лики отац стресе (80)
(аа)4
- Мени је испод јоргана куцало срце ( 87)
(aa)s
- И испод једне карте вири дукат (83 )
1 В .: М. Стевановић , Савремени српскохрватски језик, II , Бео-

град 1969, 260-269; Ž . Stanojčić, Jezik i stil Iva Andrića, Beograd
1967, 109.
(аа)6
- Пуши цигару иза
цигаре (128)
(аа),
Четвороношке испод арњева извуче се један чо-
век (193)
(аа),
-
Испред прозора чу се смех и кораци (200)
(аа),
А он већ испод арњева махаше жени (200)
(аа) 10
-
Потхвати га руком испод мишке (263)
У свим типским примерима обележеним као глагол + сло-
жени предлог + G, осим у једном (6) , лексичка вредност управ-
не речи може се дефинисати, као битним елементом, као акција
која подразумева двоје : или одвајање или перципирање, што под-
разумева уочавање радње у елементу аблативности. Другим ре-
чима, сви примери осим једног показују поклапање глаголске и
предлошке семантике.
4. Типски примери обележени као глагол + прости пре-
длог + І /Асс. , који се налазе у Лазаревићевим текстовима, са
друге стране, углавном су са глаголима или без имплицитне
аблативности, или неутралним :
(bb) 1
-
Зар ти у радни дан сједиш пред механом (94) /
- Стаде пред малено огледалце ( 198).
(bb)2
А пред тобом изничу као из земље шаркије ( 194)
-- Стаде пред олтар (96).
/ -
(bb)3
И хоће већ да се љубе пред народом (98 ) .
(bb)4
Ал' господин дохвати кутију са жигицама, која је
пред попом стајала ( 129).
Св . 1 Чиниоци континуитета у књижевном језику 29
(bb) s
--- Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни
гости (193).
(bb).
- Сели смо после на траву под један орах (38) .
(bb)7
- - Турио колена под браду (206) .
(bb)8
― Међу путницима беше браће Руса (265) / Па
доћи у Берлин међу саму Швабурију (П. 478) .
(bb),
Онда мати узе суху киту босиока, што је сгајала
за иконом ( 82) / Он се брзо повуче за један стуб од
гостионице (195) .
(bb)10
-
И за дан два ја оставих и трећи семестар за
собом (П. 489) . - За жутом рукавицом помоли се цела
рука (194) .
Од датог релевантног обележја одступају само синтагме

под (bb)10, и то највише тако што се лексички у глаголу са
држи могућност везивања и за аблативне односе . Иста се мо-
гућност може утврдити и језичком анализом другог примера
у типу (bb),: правци могућног кретања које обележава гл. по-
вући се несумњиво су обележени вишезначношћу, што резул-
тира као неутралност у погледу односа ка једном одређеном
кретању, одн. његовом правцу.
5. Из датога стања може се закључити да је у језику А. К.

Лазаревића могућна алтернација која би била изражена као
схема:
(аа) + G ~ (bb) + I/Acc .
што би дало трансформације у језичкој грађи: (аа), Пуши ци-

гару иза цигаре ( 128) → (bb), Пуши цигару за цигаром; (bb) 10
Оставих и трећи семестар за собом (П. 489) → (аа) , Оставих

и трећи семестар иза себе. С друге стране, посматрано са гле-
дишта еволутивног система заустављеног у датој временској
пројекцији, стање Лазаревићеве синтагме овога типа показује
да пишчево језичко осећање настоји на везивању аблативних
значења за примарне језичке знаке, тј . за генитивске синтагме
са сложеним предлозима. А. К. Лазаревићу, за разлику од пи-
саца ХХ века, другим речима, још увек туђе звучи трансфор-
мација: (bb) , турио колена под браду (206) → (аа), турио ко-
лена испод браде; или (bb), сједиш пред механом ( 94) → (аа) ,
сједиш испред механе, што је у данашњој фази књижевног
језика, судећи и уопште и по језику најистакнутијих писаца
ХХ века, сасвим уобичајено . Језик Лазаревићев у овоме се по-
гледу доследно наставља на језик Вука Ст. Караџића (иди
испред мене = са места преда мном).²
6. (b) Алтернација генитива и акузатива с предлогом c ( a)

када је у питању именица страна, одређена демонстративном
заменицом, одн. придевом десна / лева, стањем у језику А. К.
Лазаревића потврђује констатације граматичара који јој одре
Ђују место у историји књижевног језика и у данашпьем књи-
жевном језику, као категорији таквог ранга.3 У језику А. К.
Лазаревића дата алтернација заступљена је у примерима:
(aa) c(a) + G.
- С оне стране, на два-три корака од обале, видесмо
један изврнут плуг (321) .
(bb) c(a) + Acc .
Ми се поново нађосмо с ону страну плота (306).

Уколико бисмо у глаголу видети, из примера под (аа) , вн-
дели и могућност да садржи истакнут моменат перцепције, а
2 П. Ивић, Поговор Вуковом Рјечнику 1818, Вуков Рјечник 1818,

Просвета Београд 1966, 147.
3 М. Стевановић, Језик у Вукову делу, ЈФ XXVI, 1—2, Београд
1963-1964, 113—114. Двојство: с ову страну // с ове стране бележе
и дијалектолози (в. СДЗб XVI , Београд 1966, 286) .
ова опет обавезно садржи и моменат одвајања од каквог

појма да би до чула посматрача/примаоца дошла, треба кон-
статовати да се у Лазаревићевој синтагми поклапају осећај за
аблативни генитив и осећај потребе да се, са датим глаголом,
тај падеж и употреби. Из овога излази да је његово језичко
осећање, за разлику од каснијих а и једновремених писац чији
се примери дају (в. напомену 3) , полазило од примарних од-
носа и у синтагми са акузативом .
7. (с) Датив са глаголима који означавају кретање, управ-

љеност или окренутост . - Јавља се у језику А. К. Лазаревића
у три, дефинисане за књижевни језик, алтернације Две са
предлозима к(а) и према и једна без предлога.4 Стање у језич-
кој грађи :
(аа) + к(а) + D
· Обрнувши главу к прозору (18) . - Ја сам баш

сад допратио госпођицу к вама ( 31) . - И пођоше
у такту к Великој пијаци (463) .
(bb) + npema + D
-
Он је дохвати руком за браду и издиже јој пре-
ма себи, па је гледа ( 148) . — Седе после према капетану
(253) .
(сс) + DØ
Мати пође ковчегу (80) . Ми потрчасмо њој

под икону и сви клекосмо (81) . И дође поново бунару
-
(186) . Вучко приће руци попу и Вукадину (336) . -
Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој
кући (78) . Окренуо се лицем њој (81) . -- Кад год
му приђем руци ( 111) . - Изоблачили се И дошли
Цркви ( 100) . -- Он већ дође крају (459) .
Природно, алтернација (bb) према + D не може бити увек
једнака овим другим двема, јер се предлогом према у општем
дативском значењу синтагме издваја усмереност насупрот до
4 М. Стевановић , о. с., 356-357.

спевању, које, с друге стране, могу означавати дативи без пред-

лога и дативи са предлогом к(а). И ако, према томе, из опози-
ције искључимо дативску синтагму с предлогом према, биће
врло уочљиво да се у датој алтернацији к(а) + D // Dø Л. К.
Лазаревић много чешће опредељује за беспредлошку синтагму.
То је непосредан утицај дијалекта : дијалектолошка литера-
тура констатује да је са глаголима „за означавање смера у
Мачви ... врло жива употреба датива",5 наравно реч је о глаго-
лима који означавају кретање, те даје примере као а он иде
Дрини, није долазила мени, народ иде цркви, оду цркви, јеси
ишо кадгодњему и сл. , који потпуно одговарају Лазаревиће-
зим примерима : Мати пође ковчегу, Ми потрчасмо ној, Изо-
блачили се и дошли цркви и сличним које горе наводимо .
8. (d) Генитив с глаголима који означавају кретање, управ-
љеност или окренутост . У књижевном језику ― са више
значења, која су било дословно просторна, било у основи та-
ква а иначе пренесених значења - наводе се у таквим син-
тагмама предлози насупрот, упркос (успркос), према са варијан-
тама и пут. За утврђивање правца у којем се развила та син-
тагма у језику Л. К. Лазаревића, међутим , релевантна је синтагма
с предлогом према, одн. његовим варијантама спрам (наспрам).
(аа) Предлог према појављује се само у комбинацији изра-
женој као vb + према + D /L, што се у грађи види из при-
мера типа:
Седе после према капетану (253)
што значи да се, по речима проф. М. Стевановића, ова синтагма
може узети као нормална већ и за Лазаревићеву фазу књи-
жевног језика и као потпуна замена за архаични облик са
генитивом (*према капетана).1
(bb) Генитивска синтагма оваквог садржаја код А. К. Ла-
заревића, међутим, и даље је везана за предлошке варијанте
спрам и наспрам, што у грађи даје примере :
5 Б. М. Николић, Мачвански говор, СДЗб XVI, Београд 1966, 283.

1969, 337-342.
7 Ibid. , 339.
-
Уосталом, ти можеш целу сцену замислити
спрам месечине (22) . Наспрам даме (238) . Да га (пи-
смо) прочита спрам свеће у механи (253) . - И спрам
месечине прође босоног до стола (459) .
(сс) Поред наведених предлога са генитивом, који су оби-

чни у књижевном језику уопште, код Лазаревића смо нашли
и предлог напоред:
――
Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете ( 132) .
9. Последњи наведени пример (сс) индикативна је коли-

чина у датом систему који смо узели као битан за одређивање
стила Л. К. Лазаревића. Његова употреба показује, наиме, да
је у Лазаревићево време генитивска синтагма са предл . напо-
ред, која је и тада морала бити већ истог граматичко-семан-
тичког реда којега је и предлог насупрот, ипак остала у прво-
битној генитивској сфери, тј . у сфери сложених предлога
у вези с примарним поред. Изражавајући се терминима потен-
цијалног развоја дате језичке црте, можемо тврдити да је ста-
ње у Лазаревићевом језику обележено прелазношћу језичких
фаза: у њему је граница стања које се одликује употребом
синтагме типа vb + насупрот/ супроћ /напоред + G и стања
које се обележава употребом синтагме типа vb + насупрот +
D, која је уобичајена у данашњој фази књижевног језика.
Друкчије речено, Лазаревићев језик у овоме домену непосред-
но претходи данашњем типу језика у којем се са датим значе-
њима употребљава дативска синтагма са предлозима према,
супрот/ насупрот, насусрет/усусрет, надомак уместо генитивске
синтагме са истим тим предлозима.
10. (е) Алтернација vb + мимо + Асс. // vb + мимо

+ G. Реч је о алтернацији са гледишта књижевног језика
уопште, што значи алтернацију која укључује, као своје ра-
звојне чиниоце, све фазе књижевног језика дате средине. Таква
је алтернација дата у нормативној граматици.8
8 Ibid., 313-314 и 403-404.
3 Наш језик
У језику А. К. Лазаревића ова је алтернација заступљена

само првим својим делом, дакле као vb + мимо + Асс., што
у грађи даје пример :
(аа) типа израза
- И пролази као мимо турско гробље ( 131) .
(bb) комуникативног типа
Неће он, болан, проћи мимо механу, па да га
убијеш (342) .
Примери и једног и другог типа у Лазаревићевом језику
потврђују у потпуности значење: „поред и даље од, прешавши
појам с именом у акузативу у целини, дакле, како то за-
хтева основно значење акузатива" .9 И у првом, тзв. експресив-
ном типу очигледно је да се појам с именом у облику акуза-
тива потпуно, у целини мимоилази, у основи просторно, а у
- игнорише ; и у другом (bb) типу сасвим
пренесеном значењу
је видљиво да акузативна синтагма, иако у основи просторна
као и генитивска са поред или крај, није еквивалентна овој
другој јер садржи и значење „поред и даље од", у просторном
смислу, одн . значење потпуног игнорисања појма са именом
у облику акузатива.
11. ( В) Промене на лексичко-граматичком нивоу. Обу-
хватају граматичке категорије просторних и на просторним
односима заснованих синтагми у којима, са гледишта дијахро-
није, налазимо промене у употреби предлошког њиховог еле-
мента, одн. бар колебање које наговештава могућну, а онда,
поређењем с другом неком фазом у књижевном језику, и оства-
рену и дефинисану, несумњиву измену у лексичком смислу.
Овде се, у класификовању, дају према оба своја елемента И
према граматичком (падеж) и према лексичком (предлог) .
(а) Генитив с предлозима у и код . - Битна је за одре
Бивање стила синтагма која је у основи просторног значења ,
али чије се значење од овога грана у правцу обележавања
власништва, поседа, домена, намене, припадања карактера, схва-
9 Ibid., 403 .
тања и др. На основу материјала из Лазаревићевог језика

може се закључити да је алтернација у + G//код + G заступ-
љена са оба своја дела, али да писац предност даје ипак син-
тагми са предлогом у. То се види из учесталости примера, међу
којима је упадљиво већи број оних са предлогом у:
(aa) vb + код + G
-
Она је расла у кући код оца до своје седме го-
дине (106) , ― Код мене је све по старом (П. 508) . -
Покушати код Марије (224) .
(bb) vb + y + G
- Ја сам се учио у мога оца ( 112) . -- У њих на
Божић сви дарују (22).— То има само у Миће казна-
чеја (75). - Као образи у онога бандисте ( 193) . - Надајући
се да ће видети отворене очи у Видака (322) . -― Али су
слабе очи у старца ( 185) . ――
. Само да не виси /одело/ к'о
у Букана (П. 510) . — А у Бурмаза је кћи — кћи и по ( 166) .
Ех, кака је била у мог мајстора кобила (258) .
И у овој језичкој црти несумњиво се огледају две, за овај
случај подударне линије: верност вуковској норми, заснованој
на врло широкој употреби дате конструкције „у народним
умотворинама сваке врсте (у песмама, приповеткама и посло-
вицама) , па и у ранијој писаној књижевности на народном
језику, о чему налазимо довољно доказа у бројним примерима
које Б. Даничић даје у својој синтакси ", " и стање у пишчевом
матерњем говору - мачванском, за који испитивачи истичу да
је у њему ,врло развијена употреба предлога у с генитивом", 12
дајући низ примера као што су : у Пантелије било три сина,
има у Владимира, а у Драге нема, пукла кола у Арнаута и
слични.
12. Наравно , као и у народном говору, у језику А. К. Ла-

заревића налазе се синтагме са оба ова предлога. С тим што је

1969, 300-303.
11 ЈФ XXVI, 1—2, Београд 1963—1964, 118-121 .
12 СДЗб ХѴІ , Београд 1966, 285.
3
у уметничком тексту писац, како се види, врло пажљив у из-

бору : очигледно је да предност даје синтагми типа у + G, док
је у тзв. личном језику, овде у језику писама, мање пажљив :
примери из тога текста синтагме су са предлогом код:
Код мене је све по старом (П. 508) . - Да је среће

било би сто извора, а овако код нас се тражи да човек
из родољубља пише и остави свој посао, што иначе нигде
у свету није (П. 498) .
иако, наравно, и у томе језику, како видимо у примерима из

т. 11 bb, има и примера са предлогом у: к'о у Букана (П. 510) .
13. У т. 11 bb навели смо пример из Лазаревићеве прозе : Ја

сам се учио у мога оца, као пример синтагме чије је значење
засновано на просторним односима, али која спада у оне чија
се значења гранају у више праваца. Као таква, она стоји у
синтаксичкој опозицији према генитиву с предлогом од, какав
налазимо у примерима:
(cc) vb + од + G
--
Узећу лекарску сведоџбу од каквог познатог ле-
кара (П. 498) .. Кад би се још и од мене тражио какав
рачун (П. 528) -
-- Дакле, према синтагмама из сфере допуна типично абла-
тивног значења. Тиме се и у језику А. К. Лазаревића ствара
алтернација типа ѵb + G // vb + од + G , коју проф. М. Сте-
вановић констатује као карактеристику Вуковога језика, али
и језика читаве фазе поствуковских писаца. 13 Али је за језик
нашега писца значајно да спада у ону фазу која чини дистинк-
цију међу јасним аблативним значењем и значењем у којем
је аблативност само један од чинилаца. Рекција глагола учити
управо је овог последњег типа: учити се може од некога, али
је несумњиво да се радња мора вршити на неком месту, овде
у сфери појма чије се име налази у генитиву, дакле - код

1969, 301. Језик у Вукову делу, ЈФ XXVI, 1—2, Београд 1963—1964,
121.
оца. У глаголима узети и тражити, који су управне речи син-

тагми наведених под (сс) , аблативно значење је „чистије",
мање је помешано са другим значењима. Писац та значења
тачно и разграничава, употребљавајући за означавање првог,
комплекснијег односа генитив с предлогом у, а за означавање
другог, несумњиво аблативног односа генитив с предло-
гом од.
Можемо додати, у облику напомене само, да се комплексно

значење синтагми с предлогом у, које је у наведеној литера-
тури исцрпно обрађивано, не своди само на наведене елементе,
већ да се у њој , вероватно, огледају и стара, примарна значе-
ња предлога у који води порекло од словенског оу, а који се
само облички стопио са у од словенског въ.
- У оквирима је
14. (b) Генитив с предлозима и з и с(а). —
и данашње употребе за означавање одвајања од унутрашњости,
одн. од (горње) површине појма с именом у дативу, те га је
у томе погледу довољно представити типски :
(аа) ѵb + из + G
-
Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа,
сукне час по пламен ( 145) . Из Земуна до Пеште пу-
товали смо сву ноћ (515) .
(bb) vb + ca + G
- А с бијеле браде цури кап по кап ( 119) . - С мога
прозора пуца поглед, све докле га завеса од брда и гора

од неба не заклања (П. 518) .
Употреба првог или другог предлога зависиће од тога како

се схвата одвајање онога што се казује управном речју од
појма с именом у генитиву, али и од тога како се сам тај по-
јам схвата (аа) као простор за који је битан елеменат за-
творености, окружености или било какве ограничености, или
(bb) као простор у коме доминира елеменат отворености, изло-
жене површине, истакнутости или издизања над нечим нижим.
15. Отуда ће се у језику Л. К. Лазаревића, као диференци-

јални у односу на данашњу фазу, појављивати и примери у
којима лексички различит садржај условљава неуобичајену за

данашње језичко осећање предлошку лексему, какав је пример :
(cc) vb + из + G
Чешља косу из потиљка на чело (7).
У језичком осећању пишчевом у лексеми која је у зависном
делу синтагме вероватно је доминантнији чинилац ограниче
ност датог простора, што је узроковало потребу да радњу озна-
чену глаголом управног дела одреди као да потиче од уну-
трашњости појма чије се име налази у облику генитива.
16. (с) Акузатив / локатив с предлозима на, у и 0. -
Истој врсти односа које смо дали у непосредно претходним
двема тачкама, што се утицаја лексике тиче, припада и синтаг-
матска алтернација изражена као :
на + Acc/L // у + Acc/L // o + Acc/L

(аа) у области односа конкретних радњи и конкретних
појмова у језику А. К. Лазаревића налазимо примере дублетне
употребе
+ Acc/L
- И лупим главом о кревет (37) . —
Кад коњи по-
- О зиду, пре-
чеше ударати плочама о калдрму (323) .
ма истоку, Свети Никола (410) . И стоји као дирек, да
се о њега обеси застава наше славе (П. 521);
y + Acc/L
- Добује прстима у прозор (4) . Ja куцнем
својом чашом у њену и шапнем јој ( 17) . — Управим ре-
волвер у таван (159);
- на + Асс/L
--
С упртим пиштољем на гомилу ( 159) .
(bb) у области односа радњи (било којег типа) и апстракт-
них, одн. глаголских појмова у језику Л. К. Лазаревића нала-
зимо примере дублетне употребе :
на + Асс/L
Преко-дан смо сваки на свом послу (3) . - Била
у школи. Па послије опет је с дјевојчицама на игри или
на раду (126) . — И позивају на дуеле (46) . Био

чова на дуелу (45) ;
- у + Асс/L
- У косту с у још два Ђака (П. 496),
што као и прва група алтернативних синтагми, указује да су
колебања у датој сфери одлика и језика друге половине ХІХ
века, коју је језик Л. К. Лазаревића изванредно кристалисао,
као израз својевремене норме.
17. Преко дублетних облика синтагми у којима се значењ-

ске разлике успостављају ad hoc, као што су нпр . синтагме
с лексичким идентитетима у примерима :
(cc) vb + на + Асс/L
-- А он лежи на кревету ( 130) . ―Па се опет изва-
-- И
ли на кревет ( 131) . Лежим на кревету (П. 529) .
прућим се на кревет ( 155) ;
(dd) vb + y + Acc/L
-- И положисмо га у кревет ( 145) . - И поло-
жише у постељу (325) ,
- долази се и до дублетних односа везаних за лексему . У је-
зику Лазе Лазаревића обична је данашња дистинкција уста-
нова, па према томе и разлике у предлошкој лексеми које се
виде у типу:
(ee) vb + y + Acc/L
Одмах у 8 сати одем у боницу (43)
(ff) vb + на + Асс/L
Отишао у 3 опет на клинику (43 ) .
Природно, ово подразумева и одговарајућу дублетну употребу

предлога из и c(a) када је употребљен генитив, па се синтагма
типа из болнице // са клинике, у одговарајућем систему, укла-
пају у оне које смо прегледали у т . 14-15.
18. (d) Акузатив с предлозима кроз и на. - Битна је

за утврђивање стила и стилске епохе, јер реч је увек о гранич-
ним вредностима за утврђивање континуитета књижевног је-
зика, алтернација у којој акузатив с предлогом на означава

не само место где се завршава радња управног глагола, него
и место кроз које што пролази. У језику А. К. Лазаревића оба
дела алтернације су заступљена:
(aa) vb + на + Асс
-
Па се после цмака, док не удари крв на нос (5) .
- И како уђе Како се, пак, које од њих
на врата (8) .
трога појави на врата (171) .
(bb) ѵb + кроз + Асс
--- Да ли се само кроз влажне
очи јаче растураше
његове зраке (246) .
Као и у језику писаца ХХ века који чине кристалисану
норму језика данашње фазе, и код Л. К. Лазаревића у за-
висном делу синтагме ѵb + на + Асс може се најчешће упо-
требити само ограничен број појмова, који су увек и намењени
само вршењу радњи означених главном речју синтагме. И овде,
дакле, постоји могућност да се , због присуства одређених лек-
сема - а тај чинилац је у овој групи синтагми (В) пресудан
синтагме у примерима као што је први од наведених:
Па се после цмака, док не удари крв на нос (5)
схвате и као петрифициране синтагме, прилошки изрази, у
овоме случају, који узимамо као њихов тип, -- за одређивање
и других могућних момената у радњи осим месних, рецимо за
одређивање начина на који се радња врши. Синтагма са овом
функцијом и значењем утолико је јаснија у Лазаревићевом
стилу што има подршку и у примарној основи његовог личног
језика : у мачванском говору за „исказивање начина употреб-
љава се и предлог на + акузатив : вејали смо на ветрењачу
(Прич.) , жело се на срп (Бад .) ”.15
19. (е) Акузатив с предлозима у / на и за. _ _ _ _ _ _ _ _ _ Реч је о
синтагматској алтернацији коју је нормативна граматика оза-
конила за данашњу фазу књижевног језика као синонимски
14 Z. Stanojčić, Jezik i stil Iva Andrića, Beograd 1967, 117.

15 СДЗб ХѴІ , Београд 1966, 286.
однос типа путовати, ићи, поћи, кренути... у/на/за село. Пред-

стављено типским примерима, стање у језику, Л. К. Лазареви-
ћа, приповедачком и личном, огледа се овако:
(aa) vb + у/на + Асс
- Да кум Нинко вози Мару у Биоград (120). Па
сад ћеш у Биоград (121 ) . ― Па у име Бога оде у Био-
град (125. - Иде госпођа код које је Мара у Беч ( 127) . —
Иде он у наше село и ено га где уђе (128) . Пре не-
колико дана отпутовао је у Париз (П. 510) . -―― Чисто
бих се вратио у Београд (П. 513) .
bb) vb + за + Асс
-
Како је поп наврат-нанос спремио кола за Бео-
град (124) . - А друмом за наше село и ду једна кола
(128) .
20. Из датога стања може се закључити да се у употреби
ове две падежне секвенце Лазаревићев језик налази управо у
граничном тренутку, који је у каснијем развитку књижевног
језика довео до кодификовања дате алтернације. Наиме, за
Лазаревићево језичко осећање синтагма ѵb + за + Асс остаје
у сфери основног свог значења усмерености „као посебне врсте
намене", која се садржи у дефинисаном значењу правца „кре-
тања према појму с именом у акузативу, али само ако је то
неко место или земља".17 У првом примеру под (bb) то се јасно
види из тога што је део синтагме за Биоград везан за типичан
глагол намене. У другом примеру, а он тиме указује на гра-
ничност, акузативна синтагма са предлогом за може се прика-
зати схемом :
А друмом за наше село и ду2 једна кола
(1) (2)
што значи да је падеж с датим предлогом заправо двовален-
тан : он је и одредба за намену именице ( 1 ) : друм за наше
село, као што су то синтагме украс за косу, девојка за удају,
паста за зубе итд., и једновремено је месна одредба глагола (2) :

1969, 416.
17 Ibid., 415-416.
иду за наше село, као што су то, нпр., синтагме путовати за

Цариград, путовати за Јањину и сл .
21. (С) Непроменљиви системи. - И у области синтагме за
означавање просторних и на простору заснованих других, сло-
женијих односа, обухватају конструкције које у језику имају
положај израза. Као такви, утврђују се само као инвентар
дате језичке фазе, одн. писца у њој . Као што могу бити на-
слеђени, тако се могу преносити у језик писаца који долазе
после испитиваног, те се тиме потврђивати као жива или ожив-
љена категорија, али и не морају. Најчешће се обрађују у лек-
сикографским приручницима, па се овде дају само у оквирима
кратке напомене.
Као такве, у горе дефинисаној области, у језику А. К. Ла-
заревића можемо навести:
(аа) vb + на + Асс
-- После му дође После му
на ум растанак (197) .
паде на памет како је једанпут ишао преко кречане ( 199) .
Дала му је на пут парче пандишпања ( 197) . Онда
насилу одведе МИСЛИ на Стевана Аничина ( 199) .
- Обеше-
Писмо поручиково на Маријина мужа (226) .
њачки мигну на Јанка (202) . -- Бацати очи на онај
сто (207) . Мало ко још сева очима на сто где је
Јанко (207) и сл. —
- синтагме , дакле, које иду у
фразеологију и његове фазе
књижевног језика, дакле књижевног језика друге половине
ХІХ века у београдском књижевном поднебљу.
ПРИСТУП ОБРАДИ ПАДЕЖНИХ СИНТАГМИ
У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
(наставак)37
О акузативу без предлога
73. Основно значење акузатива138 без предлога је опште

објекатско; њим се означава појам на који је глаголски процес
директно управљен и који је тим глаголским процесом непо-
средно и у целини ангажован као пасиван или у пасивној
улози. И ово је баш она семантичко-синтаксичка вредност
према којој се акузатив као категорија разликује од других
беспредложних падежа: од генитива ―― са основном партитив-
ном и аблативном семантиком, од датива као општенаменског
падежа и од инструментала, којим се означава посредник,
средство вршења глаголске радње. Да објаснимо : Директна
управљеност глаголског процеса одваја акузатив од инструмен-
тала и делом од генитива, јер појму у инструменталу (сече
хлеб ножем) и аблативном генитиву (боји се зиме) није усме-
рена глаголска радња; ангажовање у целини одваја акузатив
од партитивног генитива (исп. дај ми свеску : дај ми комад
хлеба); пасивна, пак, улога одваја акузатив од датива и инстру-
37 Претходне наставке в. у Нашем језику, књ. XVII, св. 3, стр.

143-154, књ . XVII , св. 5, стр. 307—319. и књ . XVIII, св . 4—5, стр .
263-271.
38 Овај се падежни облик у старогрчком називао aitiatikě ptôsis,
а у латинском casus causativus, што би у преводу значило „падеж
коначног резултата, учинка радње”. Данашњи, пак, назив потиче
од новијег латинског назива accusativus, што би значило „тужи-
тељни падеж” (отуд у руском „винительный падеж ”) . Новији ла-
тински назив усвојен је као интернационални термин, мада би
старогрчки назив више одговарао самом значењу појма у овоме
падежном облику. Међутим ово није од значаја јер су сви термини
само условни називи за одређене појмове, појаве. Исп . R. Simeon,
Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, I , Zgb. 1969 , под акузатив .
ментала, јер појмови у дативу (додајем му лопту) и инстру-

менталу (сечем хлеб ножем) нису пасивни - они активно уче-
ствују у вршењу глаголске радње.
74. Акузатив без предлога јавља се увек у синтагмама са

глаголом у функцији управног члана; у синтагмама са акуза-
тивом објекатског значења управни глагол увек је прелазан,
транзитиван39. Ово је разумљиво с обзиром на то да се акуза-
тивом означава појам који је ангажован, обухваћен глаголском
радњом, односно на који прелази глаголска радња. Да наве-
демо примере :
Некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам

однекуд измислио (Р. Домановић , Вођа, из Читанке за ІІІ
разред гимназије Р. Димитријевића и Д. Вученова, изд. За-
вода за издавање уџбеника СР Србије, стр . 246) . - [Ja]
сам почео писати дело : „Штедња у нашем народу" (Стра-
дија, 257) . Проваљујмо трњак ( Вођа, 249) . - Обаљуј
плот ( И. , 249) . Старац ... угануо ногу (И. , 250). —
Деца ... пачу и једва их мајке утишавају (И.) . — Говор-
ник [ је ] ... охрабрио свет да иде даље (И. , 251 ) . — Ја се
извиним господину министру што сам га сметао у послу
(Страдија, 258) . ― Једно дете ударила врљика преко но-
жице (Вођа, 250) . - Завапи понеко коме се забије трн у
39 Мада се према Наставиом плану и програму за гимназију

у СР Србији глаголи обрађују тек у четвртом разреду (а падежи у
трећем) , наставник ће морати, пре него што пређе на обраду обје-
катског акузатива, ученицима да објасни, макар укратко, појам
прелазности, транзитивности глагола. Довољно би било да, за ову
прилику, ученици науче: да су глаголи речи које означавају какву
радњу или стање, и да се те радње, ти процеси врше на различите
начине - једне радње се врше увек на каквом предмету, објекту
ван субјекта (ја читам књигу), друге се врше у самом субјекту
(ја дрхтим од_страха), а треће субјекат изводи на самом себи (ја
се чешљам). Први се глаголи називају прелазним, транзитивним,
други непрелазним, интранзитивним, а трећи повратним или рефлек
сивним. Исп. М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, I,
изд. Научно дело, Бгд. 1964, 332—334.
40 О паралелној употреби датива и акузатива као допуне гла-
голу сметати (као и глаголима саветовати, помагати) в. у Нашем
језику, књ. XVIII , св . 4-5, стр. 267.
Св. 1 Приступ обради падежних синтагми у средњој школи 45
руку или га шине острига по лицу (И. , 249) .

Да иза-
беремо вођу ... који ће нас водити правим ... путем
(Вођа, 247) . - Меће руку на уста (И.) . — Они би сами
чисто хтели да цео тај проклети крај и оне
бедне кућице понесу, да се може како, собом (И. , 248) .
Узнемирени и људи и жене, а и деца што их мајке
носе на леђима (И.) . — Дечурлија вуку псе о ланцима (И.).
Дигни главу, погледај (И. , 253) . — Неки, опет, натова-
рили магаре (И. , 248) . Браћо ! - истаче се одједном
један глас и надмаши остале, промукле, тупе гла-
сове (И., 247) .
Мало ко да нема трн у руци (Вођа, 250) . — Изгубили
су чак и веру (И., 252) . — Сваки зеленаш могао је себи
купити ... титулу (Страдија, 253 ) . — Сигурно зна добро
најпречи и најбољи пут (Вођа, 247) . — - Кажите ви
мени који познаје овога путника што ... седи у хладу

крај пута (И.) . — Није могло рађати на овакву сушу
...
какву ваљда нико никад није запамтио ( И., 246) . - Чи-
тао сам чудну причу (Страдија, 253). Узеше опет
загледати странца (Вођа, 247) . ―― Јуче сам ја видео
овога истог човека са једним дечаком (И.) . - Ми
морамо одмах послушати овај предлог (И., 246).
Слушао сам све говоре (И.) . - Нико никог НИТИ
слуша нити може чути (И., 247) . — Отада воли своју
жену (Страдија, 256) . — Он зна многе ствари, говори
стране језике, игра шах а игра и одбојку (При-
мер из говорног језика) . - Он једнако трпи бол (Вођа,
Домановић није могао да отрпи неправде и
250) .
понижења (Читанка, 240) . Боли га њена хладноћа
(Пример из говорног језика) . Завија га у трбуху (И.) .

Воља га је (И.).
Дрино водо, племенита међо / Измеђ' Босне и измеђ
Србије ! / Наскоро ће и то време доћи / Кад ћу ја и тебека
прећи, / И честиту Босну полазити (Народна песма) .
410 употреби акузатива односно генитива уз одричне глаголе

в. у Нашем језику, књ. XVII, св. 5, стр . 313-314
Он прескочи ограду (Пример из говорног језика) . -
Последњу деценију прошлога столећа Србија је

провела у мучној друштвеној и политичкој кризи (Читан-
ка, 260) . Пријатно смо провели празник (Пример из
говорног језика) .
75. У све три групе наведених примера име у акузативу

означава објекат глаголске радње; примери, пак, у овим гру-
пама разликују се према значењима глагола за који су акуза-
тиви везани.
76. У првој групи примера управни глаголи означавају фи-

зичко или какво друго дејство под чијим се утицајем објекат
ствара или на различите начине мења, било мењајући свој
квалитет или квантитет, било мењајући положај у простору.
У првом и другом примеру -- измислио је ову ствар и пише
дело појмове у акузативу ову ствар и дело ствара субјекат
вршећи радње означене глаголима измислити и писати. У да-
љим примерима појам у акузативу се или руши, уништава
обаљуј плот, или мења на различите начине --- уганути ногу,
утишати дете, и др. , или се, пак, објекат премешта с једног
места на друго - вуку псе и сл.
77. У другој групи примера управним глаголима казује се

однос субјекта према објекту; у њима се објекти не мењају,
већ се само управним глаголима за које су везани означава
-
њихов однос према субјекту ; посесиван нема трн, сазнајни
зна пут, опажајни видео човека, емотиван - воли жену
или какав други. Нпр . у реченицама говори стране језике,

игра шах и сл. глаголи говорити и играти означавају извесне
врсте квалификативни однос објекта према субјекту, односно
у њима име у акузативу значи уопште оно што субјекат зна,
уме радити, што је, према томе, његова квалификација". У при-
Мерима типа трпи бол појам у акузативу обележава какво
стање, а управни глагол именује тип везе субјекта са таквим
42 Синтагмама овога типа синомичне су синтагме типа говори

страним језицима или говори на страним језицима и игра шаха,
и оне се у говору готово једнако често употребљавају.
стањем , а у примерима типа _____ завија га у трбуху објекти, пак,

именују појмове који су захваћени стањем казаним управним
глаголом, односно у последња два примера из друге групе
имамо, у ствари, тзв. безличне реченице са логичким субјектом
у акузативу43.
78. У трећој групи примера имамо такође објекатски аку-
затив само просторног односно временског значења. У њима
управни глаголи означавају радње прелажења или проживља-
вања, провођења каквих просторних (прећи Дрину) или вре-
менских појмова (провести празник).
79. Уз извесне се глаголе у нашем језику могу употребити
и по два акузатива без предлога један до другог; то су глаголи
учити, питати, молити и глаголи чинити, поставити и још неки
(као и глаголи од њих изведени) . Навешћемо примере:
Тад ђевојка говори Ђеверу, / што је бјеше научила
мајка (Народна песма) . — Учитељ учи Баке ту песму
(Пример из говорног језика) . — Ту ствар сам те већ
једном питао (И.) — Ово те молим да ми учиниш ( И.) .
Кога ћемо чинити у Будиму свјетла краља
(Народна песма) . - Учинићу ђецу јаничаре (И.) . —
―― Ја има-
Струк му мећу дрво шимширово (И.) .
дем млада Стјепа господара (И.) . - Какву њему
стару мајку кажеш (И.) . - Седло не чини коња
- Кад ме глобише, крива
добра (Народна пословица) .
ме нађоше (И.) .
Акузативе какве имамо у првој групи примера називамо
-- предикатив-
двојним акузативима, а какве имамо у другој
ним акузативима.
80. У синтагмама с двојним акузативом учити ђака песму
имамо два акузатива различита по своме значењу везана за
исти глагол као управни члан. Први акузатив је прави обје-
катски акузатив учити ђаке; други, пак, по своме значењу
представља за акузатив без предлога нову значењску катего-
43 Овим синтагмама синонимичне су синтагме са дативом у

функцији логичког субјекта завија му у трбуху или воља му је.
Исп. о њима у Нашем језику, књ . XVIII , св. 4—5, стр. 267-268 .
рију - наменску учити ђаке песму. Синтагме с двојним

акузативом у савременом језику осећају се застарелим , арха-
ичним, а место њих чешће се употребљавају синтагме које у
функцији другог зависног члана имају датив учити ђаке
______ пи та ти за ову ствар ,
песми, или акузатив с предлогом за
или локатив с предлогом о ― питати о овој ствари.
-- учи-
81. И у синтагмама с предикативним акузативом
нићу вецу јањичаре - први акузатив — ћецу - правог је обје-
катског значења, док се други - јањичаре - јавља у предика-
тивној функцији, тј . као саставни део предиката (у овом слу-
чају то су обично глаголи са недовољно одређеним значењем,
као чинити, поставити и сл. ) , те самим тим означава посебан,
предикативни акузативни однос.
И ове се синтагме у савременом језику много чешће упо-
требљавају са инструменталом наместо другог акузатива
учинићу децу јаничарима, или са акузативом с предлогом за
- за струк му мећу дрво шимширово.
82. Акузатив без предлога може имати, осим падежног, и

прилошко, адвербно значење. Њиме се може одређивати време
вршења глаголске радње Захвалише богу што су први дан
срећно стигли, Вођа, 250; ту ноћ није спавао, из говорног је-
зика, или цена онога о чему се у реченици говори - то кошта
хиљаду дуката; чудне пушке, ваља мушку главу, или
се, пак, одређује мера, или она у којој се јавља појам у функ-
цији даљег објекта, тј . појам у партитивном генитиву — дај ми
шаку пиринча; узео је комад хлеба, или она којом се
мери трајање глаголског процеса - Ишли су кратко време,
Вођа 249.
Акузативу временског значења синонимичан је темпорални

генитив4. Основна карактеристика и једног и другог облика
је то што име и у акузативу и у генитиву има уза се увек
одредбу (исп. ту ноћ није спавао, мало су прешли тога дана,
али се никако не би могло рећи ноћ није спавао, мало су
прешли дана) .
4 Исп. о томе у Нашем језику, књ. XVII , св. 5, стр. 313.

О акузативу с предлозима
83. У нашем се језику велики број предлога својим општим

значењем слаже са акузативом. То су углавном предлози: кроз,
низ, уз; на, у, о, по; међу, над, под, пред, за. Само се прва три
предлога употребљавају искључиво с акузативом, друга четири
употребљавају се с акузативом и локативом, а остали с акуза-
тивом и инструменталом.
Акузативне синтагме с овим предлозима могу имати разли-
чита значења, што зависи, с једне стране, од значења управне
речи, обично глагола, и, с друге стране, од значења појма
с именом у акузативу. Навешћемо најчешћа значења.
84. Месно значење. Три су основна локална значења аку-

затива с предлозима : њиме се одређује или место завршетка
глаголске радње, или место, простор који се обухвата глагол-
ском радњом, односно у чијим оквирима се врши глаголска
радња, или се, пак, одређује место које се налази сасвим близу
појма у акузативу, уз сам појам с именом у акузативу.
Меће руку на уста (Вођа, 247) . - Други би се брзо-
плет десет пута досад умешао међу нас (Ич) . - Дође
на уречено место (И. , 248) . Ty je ... Кљусе ... на
кога су натоварили вазда неких ... торби (И.) . - Удари
у плот од општинске зграде (И. , 249) . Сваки [ е ] био
у стању скочити ... за њим и у ватру и у воду (И.) .
Вођа западне Y неки велики трњак и застаде
(И.) . - Завапи понеко коме се забије трн у руку (И.) .
― Стропоштају се у јендек, у јаругу, ударе на
врзину, на остругу, на боцу ( И., 251) . Неки
завили мараме ... и хладне облоге метнули на чворуге
(И.) . --- Изиђе на обалу ( И. , 252) . ― Обесили руке о
раме (И.) . - Има право да се кандидује за посланика на
једно упражњено место (Страдија, 256).
Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село (Вођа,
-247) . ―― Старцу се слила суза низ смежурано лице
(И., 248) .
4 Наш језик
Викнуше опет они уз вођу ( Вођа, 249) . - Невера

ти седи уз колено (Народна песма) .
У првој групип римера наведени су акузативи с предлозима

којима се означава место завршетка глаголске радње, а то ме-
сто може бити или у границама појма с именом у акузативу
(забити трн у руку) или у његовој непосредној околини (дође
пред кућу), што зависи од значења речи у акузативу, од значе-
ња управног глагола, а посебно од значења самога предлога:
исп. меће руку на уста : меће руку у уста; у првом примеру
место завршетка радње стављања налази се на површини пој-
ма с именом у акузативу, а у другом примеру у његовој уну-
трашњости.
У другој групи су наведени примери у којима се акузати-
вом с предлогом означава место у чијим се границама, дуж
кога се врши глаголска радња .
У трећој групи су примери у којима се акузативним син-
тагмама означава да се неко или нешто налази сасвим близу,
поред појма с именом у акузативу.
85. Временско значење. И ово значење акузативних син-
тагми с предлозима, као и месно, може бити тројако : акуза-
тивом с предлозима одређује се или време у току кога се врши
односно извршава глаголски процес, или време после кога ће
се вршити глаголска радња, тј . време које ће протећи до ње-
ног вршења, или се пак одређује какав временски период, вре-
менско трајање с којим се поклапа глаголски процес. Ово
последње временско значење може имати акузатив једино
с предлогом уз, и, морамо одмах рећи, оно није обично у са-
временом књижевном језику, но ми смо га овде поменули зато
што се оно среће у језику неких писаца (обично оних из Босне
и Херцеговине) , а посебно зато што се налази у језику Вука
Караџића.
Мудри странац за све време ... не подиже главу

(Вођа, 248) . -- У исто време, сазнам око чега се води
та ... борба (Страдија 255) . - Уранила Косовка дјевојка, /
Уранила рано у недељу (Народна песма) . ― Гром за-
грме на светога Саву / Усред зиме кад му време

није (И.).
Доћи ћу опет кроз недељу дана (Пример из го-
ворног језика) . - Вратићу се за један сат (И.) .
Он позове к себи и Дели-Ахмета, који је ... убио Мех-
мед-бега ... пак му сад уз рат била дана ... и команда
-
(Вук, Први српски устанак) . — Бећир-паша по уговору заи-
ста одржи у Србији прву амнистију ... и тако тврдо да и
они Срби који су уз рат били њемачки чиновници ...
остану сасвим на миру (И.) .
86. Значење циља, намене. У примерима :
Не дао бог да родитељи дочекају да гүбе децу кад

приспеју за удају и женидбу (Вођа, 251). - На телу
готово и не беше места за нове ране и уоје (И.) . -
Ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу
истину (Страдија, 253) . - Причаше о великом пожртво-
вању за спас земље (И., 254) . - Купим свате, идем
по ђевојку (Народна песма) . — Ко неће брата за
брата, он ће туђина за господара (Народна посло-
вица) -
име у акузативу означава оно ради чега се врши глаголска

радња односно оно чему је, на различите начине, намењен,
усмерен појам управне речи (која је, констатујмо, најчешће
глагол, а може бити и именица, као у синтагми пожртвовање
за спас земље, или која друга реч, нпр . она је способна за сва-
ки посао).
87. Узрочно значење акузативних синтагми блиско се зна-

чењски наменском, јер оно ради чега се врши какав процес
може у исто време бити и оно што подстиче сам процес, тј .
може бити његов узрок.
Завади се мајка и ђевојка, / Не о граде ни O В и-
нограде, / Већ о једну танану кошуљу (Народна
песма) . - Старјешине [ су ] готово све викале на Младена
и на Милоја, и кривиле их за пропаст на Каменици
(Вук, Први српски устанак).
4*
Узрочно значење није ни обично ни често за акузативне

синтагме, но ми смо га поменули зато да бисмо показали како
се у језику једно значење додирује с другим, развија у друго,
као што се у овом случају наменско развило у узрочно.
88. Акузативним синтагмама с предлозима може се одре

Бивати и начин на који се врши глаголска радња односно
околности у којима се она одваја, као што имамо у примерима :
Затим се почеше одвајати у групице (Вођа, 247) .
Он ... процеди кроза зубе ( И. , 248) . Иде осла-
w w w wdc.com ...
њајући се на штап (И. , 250) . - Ово [се ] мора рачунати
у ситнице (И.) . Мало су прешли ... јер су још не-
колико ... препона морали савлађивати, а уз мршаву
храну (И.) . Сеја брату кроз плач одговара (На-
родна песма) .
89. Напомена. После ове обраде најчешћих значења аку-
зативних синтагми добро би било да наставник да ученицима
за задатак да из каквог краћег текста (најбоље из Читанке)
поваде све акузативне синтагме (свакако са делом реченице
потребним за разумевање значења) и да на часу заједно са
њима изврши семантичко-синтаксичку анализу нађених при-
мера.
Д. Гортан-Премк
БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ „ПРАВОПИСНИ ПРИРУЧНИК"
Др Светозар Марковић, проф . Сарајевског универзитета,

Мустафа Ајановић, проф. сарајевске Педагошке академије, и
мр Звонимир Диклић, просветни саветник РППЗ-а, написали су
,,Правописни приручник српскохрватског - хрватскосрпског
језика", а издало га 1972. год. сарајевско Издавачко-књижар-
ско предузеће „Свјетлост”. „Приручник” има 265 страна текста,
од чега 120 стр . „Правописних правила", а 145 стр . „Право-
писног рјечника". „Приручник" је, како и сами аутори кажу
у „Уводној ријечи”, намењен првенствено школама у Босни и
Херцеговини, што се види и из тога што су поједина право-
писна поглавља пропраћена вежбањима школског типа, али то
никако не значи да се њиме не могу служити и други; напро-
тив, свима који желе да развију и уздигну своју правописно-
-језичку културу овај ће приручник корисно послужити.
„Правописни приручник" је ослоњен углавном на два стуба:
на одлуке Симпозијума о језичкој толеранцији, који је одр-
жан у Сарајеву пре извесног времена, и на правила рађена
према закључцима Новосадског договора . Ево шта о томе кажу
аутори у „Уводној ријечи”: „Полазећи од закључака Симпози-
јума о језичкој толеранцији, а водећи рачуна о томе да су до-
садашња правописна правила, рађена према закључцима Ново-
садског договора, за протеклих десетак година ушла у опћу
употребу, настојали смо да се држимо принципа датих у тим
правилима, прилагођавајући их, првенствено у примјерима, бо-
санскохерцеговачким приликама. Трудили смо се такође да
извјесне нејасноће боље објаснимо , да унесемо као ново оно
што је пракса наметнула и да дамо оно што је, по нашем

мишљењу, недостајало " (5) .
Једна од битних карактеристика овог „Правописног при-
ручника" јесте језичко-правописна толеранција и равноправ-
ност. Нигде се не осећа тежња за истицањем разлика српско-
хрватског језика, већ су те разлике, напротив, на равноправној
основи укопчане у једну правописну целину једне наше репу-
бличке средине, у којој су језичке диференције, услед нерав-
номерног историјског и друштвено-економског развитка и сло-
жене, мешовите националне структуре, изразитије него у не-
ким другим крајевима наше језичке територије. Такво посту-
пање са језичким разликама у овом правописном приручнику
одраз је, с једне стране, објективних језичких прилика у Босни
и Херцеговини, а с друге - тежње аутора да и ова књига
буде чинилац братства и јединства наших народа. Да наведем
само неколико примера те језичке равноправности и Толе-
ранције:
1. Сам наслов књиге овако је формулисан : „Pravopisni pri-

ručnik srpskohrvatskog - hrvatskosrpskog jezika", а испод тога:
„Правописни приручник српскохрватског хрватскосрпског
језика".
2. Приручник је штампан -- чланак латиницом чланак ћи-
рилицом. Чини ми се да је то у овом часу боље него да су дате
две књиге у којима би исти текст био штампан једном лати-
ницом а други пут ћирилицом. Такав се систем (час ћирилица
час латиница) често срета и у нашим школским читанкама,
а и иначе.
3. Ево како су стилизоване поједине реченице у „Прируч-

нику": „у српскохрватском језику постоје четири сродна су-
гласника" (28) и „Већина ријечи у хрватскосрпском језику са
сугласником и су страног, претежно турског поријекла" (32) .
Итд. Слично је поступљено и у другим случајевима: „четири
хиљаде осам стотина четрдесет пет” (68 ) и „седам тисућа два-
десет три" (68) , „читаћу” и „читат Һу” (69) , „президиј ” и „пре-
зидијум” ( 119) , „ријечи из европских несловенских (неславен-
Св. 1 Босанскохерцеговачки „Правописни приручник" 55
ских) језика (108) ; „Иво, ген. Иве и Ива” ( 162) ; „кисеоник и

кисик" (169) ; кемија ...
. и хемија" (168); „хемија ... и кемија"
(155) ; „услов” (252) и „увјет ” (253) ; „Врњачка бања (бања, то-
плице)" (258) ; итд.
Међутим, аутори се нису устручавали (и то је добро) да
у случају неких дублета, тј . равноправности употребе извесних
језичких феномена, кажу шта је чешће у БиХ, шта је обичније
босанскохерцеговачком човеку. Ево два-три примера и за то :
а. „У различитом гласовном облику примљене су и неке
грчке ријечи са сугласником ch : према грчком са х и према
латинском са к: хаос и каос, хемија и кемија, хирургија и
кирургија...
Употреба облика са х је у Босни и Херцеговини чешћа"
(119) .
б. „Ријеч страног поријекла хисторија и њене изведнице
обичније су у Босни и Херцеговини без х: историја, историј-
ски, историчар. Међутим, оба облика су књижевна " (37) .
в. „Облик футура I од глагола на -ти кад је помоћни гла-

гол на другом мјесту пише се на два начина : као једна ријеч :
читаћу, радићеш, плешће итд. и као двије ријечи : читат ћу,
радит ћу, плест ће и сл. ... И један и други начин писања су
исправни, али се у истом тексту не смију употребљавати оба.
Први је начин обичнији у Босни и Херцеговини” (69) .
Полазећи од закључака Симпозијума о језичкој толеран-
цији, аутори су Приручник написали ијекавским изговором.
Екавски је показан само у „Рјечнику”, нпр .: „ждријело (ек.
ждрело) ” (265) ; „вријеме (ек. време)” (258) ; „љепота... (ек.
леп-) " ( 178) ; „безмјеран ... (ек. безме-) " ( 130) ; итд . У овоме није
увек било доследности и исправности; тако према ијек. бијел
не стоји ек. бео, нити према ијек. бијес ек. бес ( 131) итд. Ми-
- и поред тога што је књижевни изговор у Босни
слим да је
и Херцеговини ијекавски — требало дати основна правописна
правила и екавског изговора, и то не толико због комплети-
рања принципа језичке толеранције и равноправности колико
ради практичних потреба (у нас је жива флуктуација радне
снаге, службеника, ученика, у читанкама се дају текстови пи-

саца оба изговора итд. , све су то , мислим, довољно оправдани
разлози да наши ученици, а и остали, буду упознати са оба
наша књижевна изговора. Јер оно неколико сасвим општих
напомена о екавском изговору у Приручнику није довољно.
Као што је већ речено, овај је правописни приручник пи-

сан за савремене потребе и прилике у Босни и Херцеговини.
Он има босанскохерцеговачку језичку боју. Документација је
у њему, као што су навели сами аутори и као што је сасвим
природно и разумљиво, првенствено босанскохерцеговачка, али
је заступљен и сав остали наш, југословенски и светски амби-
јент. Крај ствари и појава из Босне и Херцеговине стоје ствари
и појаве из осталог дела Југославије и целог света: „Вијећ-
ница, Скендерија (зграде у Сарајеву) , Алаџа (џамија у Фочи) ,
Дрвенија (мост на Миљацки) , Победник (споменик у Београду) ,
Тушканац (шума и парк у Загребу) ” ( 12) . Или: „Дед (а) Мраз,
Мендо Мендовић ... Мајка Храброст (личност Брехтове драме) "
( 12) . Крај босанских и херцеговачких писаца живе и сви други
писци, наши и страни : „Ленкице, дај ми каранфил, нека и он
зна да је данас Први мај (В. Прежихов) . Господа иду на
нас, силна се војска ваља на нас , да нам ишчупа срце, да нам
згази поштење (А. Шеноа) . Омер стегне срце , па узме поду-
пирати коња, само да га одржи, да не падне (С. Ћоровић) ”.
Што се тиче чисто стручних питања и научне вредности
овог „Правописног приручника", мислим да он врло добро од-
ражава све добре стране наше досадашње правописно-језичке
теорије и праксе . Другим речима, све оно што је досада у на-
шој правописној литератури достигло своју највишу вредност
нашло је места и у овом босанскохерцеговачком правопису.
Сасвим је разумљиво што су аутори на доста места ишли и
својим путевима, од разних досадашњих решења одабирали
она за која су мислили да су најбоља, решавали извесна пи
тања која досад нису била решена итд., и увек остајали на
јасном , сажетом и релативно лако схватљивом саопштењу или
дефинисању.
Остаје ми да се овде задржим још само на неким напо-

менама:
1. У ,Правопису српскохрватског књижевног језика", који

су 1960. год. издале Матица српска и Матица хрватска, а који
је израдила позната Правописна комисија ( МС МХ) , није
наведено како треба писати називе предузећа, установа и сл.
типа: Издавачко-књижарско предузеће „Свјетлост", Основна
школа „Бура Јакшић” и сл. Како су називи ове врсте у честој
употреби, било је неопходно да се они правописно дефинишу.
Међутим, мишљења су се поделила. Једни су били за то да се
прва реч уводног дела тих назива пише мали почетним словом,
пошто тај део има атрибутски карактер, спада, дакле, у сферу
општих речи, а да се великим почетним словом пише само име :
издавачко-књижарско предузеће „Свјетлост", основна школа
„Бура Јакшић" итд. Други су сматрали да су и оне атрибутске
речи саставни део (званичног, административног) назива уста-
нове , предузећа и сл. па да зато прву реч тог дела треба писати
великим почетним словом, као што се иначе пише све што је
особеног, посебног карактера: Издавачко-књижарско предузеће
„Свјетлост”, Основна школа „Бура Јакшић” и сл.
Аутори овог правописног приручника овако су решили ово
питање:
„Кад неко предузеће, установа, друштво и сл. има и своје
посебно име, и почетак назива и посебно име (које се ставља
међу наводнике) пишу се великим словом ” , дакле : Издавачко-
-књижарско предузеће „Свјетлост”, Основна школа „Бура Јак-
шић", Народни универзитет „Буро Салај”, Земљорадничка за-
друга „Прва петољетка” итд. Овако је решено ово питање и у
„Ииформатору” М. Пешикана и А. Пеца (63 ) — П — П, с на-
поменом да се то чини кад је реч о службеном имену и да ни
у овом случају (тј . кад постоји шире и уже име предузећа,
установе и сл .) не треба претеривати у употреби великог слова
у почетку назива.
Ипак треба рећи да и они који мисле да и уводни део
оваквих назива треба писати малим почетним словом имају
доста оправданих разлога за такво схватање.
2. У МС - МХ је изричито речено да се називи држава

пишу великим почетним словом сваке речи из којих се тај
назив састоји: Социјалистичка Федеративна Република Југосла-
вија и сл. Сви примери који су тамо наведени односили су се
на савремене државе; остало је неизвесно (пракса је потврдила
ту неизвесност) како треба писати називе држава и државних
организација које су некад постојале, нпр. Дубровачка Репу-
блика и сл. Колебања су трајала и данас трају.
Аутори „Приручника", свесни тих колебања, сматрају да
називе ових ( „историјских ") држава треба писати као и на-
зиве савремених држава: Турско Царство (Турска Царевина,
Отоманска Иперија, Османлијско Царство), Римска Империја
(Римско Царство), Дубровачка Република, Млетачка Република,
Источно Римско Царство итд.
Мислим да је ово решење добро јер садржи у себи прин-
цип доследности и логичности и да ће се наши наставници и
професори, а и остали, сад ослободити од једне правописне
дилеме. Једина је „невоља”, ако је то уопште невоља, са овим
називима минулих држава у томе што она често нису фикси-
рана као називи савремених држава. Али то, мислим, није до-
Вољан разлог да одустанемо од поменутог принципа дослед-
ности. Уосталом наша је земља у релативно кратком времен-
ском периоду имала више назива (Краљевина Срба, Хрвата и
Словенаца; Краљевина Југославија; Демократска Република
Југославија; Федеративна Народна Република Југославија; Со-
цијалистичка Федеративна Република Југославија), па нам ни-
шта не смета да све те називе пишемо великим почетним сло-
вом свих речи из којих се они састоје.
Међутим, не слажем се са писцима овог „Приручника" што
су из наведеног круга назива издвојили назив Париска Комуна
написавши га овако (као досад) : Париска комуна (203) . Па-
риска Комуна је државна микротворевина, микродржава
(и просторно и временски) , али је држава, тј . била је то управ-
на творевина изразитих државних обележја, и сматрам да је
једино правилно, у духу већ наведене доследности, да се те па
и сличне државне творевине правописно третирају као и ма-
Св. 1 Босанскохерцеговачки „Правописни приручник " 59
кродржаве, да не говорим о њиховом историјском значају и

вредности у погледу друштвеног развитка.
3. Неке речи којима се обележавају родбински или какви
други односи као баба, тетка, тета, ујка, ујко, кум, мајстор и
сл . двојако се изговарају у синтагмама у којима је други члан
какво властито име : 1. акцентовано : баба Станија, дèда Павле,
тета Зора итд. и 2. неакцентовано баба Станија, деда Павле,
тета Зора, мајстор Никола и сл. Та ситуација довела је до
тога да се створе два правописна схватања у случају неакцен-
тованости родбинских и сличних речи у показаном језичком
склопу. Једни су сматрали да неакцентовану родбинску реч
треба везати цртицом за име : баба-Станија, деда-Павле и сл .
(А. Белић и други, в. његов „Правопис српскохрватског језика",
Београд, 1950, 132) пошто се она, та родбинска реч, у таквој
ситуацији редовно везује цртицом за име у осталим падежима
кад се не мења: баба-Станије, баба-Станији, баба-Станију итд.
Други пак мисле да у номинативној форми наведених и слич-
них синтагматских израза те неакцентоване речи не треба ве-
зивати цртицом за име, већ само у осталим падежима: баба
Станија, деда Павле, тетка Мара итд. (МС -――― МЦ , П — П) по-
што су и у таквим спојевима остали на снази сви правописно-
-језички фактори, сем што је елиминисан акценат тих речи
претежно хип. карактера, а таквих случајева (тј . неакценто-
вања неких речи у језичким изговорним целинама) има доста
у нашем језику: Добро дошао!, Дође с десет друга, и сл. У
случају наглашености оба дела синтагме ствар је чиста и недво-
смислена и у ном. и у осталим падежима - све се пише одво-
јено и све се мења: баба Ста́на, бӑбӗ Ста́нӗ, бӑби Стани итд.
У „Правописном приручнику” Марковић-Ајановић-Диклиће-
вом ова је ствар решена у духу првог схватања, тј . метнута је
цртица и у ном.: баба-Стана, стрина-Јела, тетка-Хајра, чика-
-Омер, кума-Јула итд. Сви остали односи су и овде неспорни :
стрина-Јеле, стрина-Јели, стране Јел , страни Јели и сл.
Истина је да се у изговору баба Стана, тј . са неакцентова-
ним баба, први део израза знатно неутралише и „потчињава "
другом делу (имену) , па је то, као и доследност употребе цр-
тице у оваквим случајевима, неке писце правописа навело да

употребе цртицу и у ном . и тако комплетирају цео систем:
баба-Стана, баба-Стане итд. Држећи се тих принципа, мирно
бисмо могли писати и осам-дана (а дсам дана), јер је он осам
у првом случају ненаглашено. Међутим, то се обично не чини,
па се, аналогно, не мора чинити ни у случајевима какви су баба
Стана, тета Јула и сл.
4. Аутори су, по мом мишљењу, сузили обим имена живо-
тиња која се пишу великим почетним словом. Они су навели
неколико познатих животињских имена : Јаблан, Рудоња, Вихор
(коњ) , Вила (кобила) , Тигар (пас) , Брундо (медвед) и сл. (13),
а за остала су рекли : „Имена животиња према некој особини,
нпр . према боји, не сматрају се посебним именима и пишу се
малим словом : руменка, шаруља, грахорка, зељов, гаров, кулаш
и сл." ( 13) . То неће бити добро. Боља је Белићева дефиниција:
„Великим се словом пишу имена животиња кад их имају” ( 11 ) .
Шира је и дефиниција у МС - МХ : „Почетним се великим
словом пишу посебна (властита) имена животиња" ( 16) . Познато
је да у нашим сточарским крајевима, особито брдским, поред
општих назива: шарац, шароња, шаруља, шара, јелоња, кулаш,
дорат, жујка, црнка итд., постоје и посебна животињска имена
истог облика. Тамо готово увек свака овца, сваки ован, сваки
во , коњ , крава, кокош итд. има своје, тј . посебно име. У свим
тим случајевима, тј . сваки пут кад није у питању општа, за-
једничка именица за ове животиње , већ властито животињско
име, употребљава се велико слово . И име коња Краљевића
Марка (Шарац) , настало очигледно према боји, које сви пи-
шемо великим почетним словом, супротставља се дефиницији
аутора Приручника. Према томе, шарац је опти назив за ша-
рене коње или овнове, а Шарац име, прво, коњу Краљевића
Марка, а онда сваком поједином шарцу, тј . шарену коњу или
овну или некој другој мушкој животињи, која не мора увек
бити шарена, а којој је то властито име.
5. По истом принципу по коме је боље баба Стана од
баба-Стана - боље је и Хајдук Вељко, кир Герас, хаџи Омер,
хаџи Тома, Узун Мирко итд. , како је у МС — МХ, него Хајдук-
-Вељко, кир-Гарас, хаџи-Тома итд., како је у овом „Прируч-

нику" (63-64) . У формама изван нормативне цртица је ре-
довна и овде : Хајдук-Вељка, Хајдук-Вељку, и у придевима Хај-
дук-Вељков, Узун-Мирков, кир-Герасов итд.
6. Раније су се у нас називи небеских тела, сазвежђа и
сл. сврставали у географске називе и писали се као и ови, тј .
прва реч (ако је назив био вишечлан) писала се великим по-
четним словом, а остале обично малим ако нису биле властите :
Месец, Сунце, Земља, Велика кола, Кумова слама итд. Тако
Д. Боранић пише (у свом „Правопису хрватскога или српскога
језика", Загреб, 1951 , 60) : „Тако се пишу великим словом и
имена звијезда : Венера, Влашићи, Велики медвјед, па и Земља,
Сунце, Мјесец, Даница... , кад се о њима говори као о небе-
ским тијелима”. Мислим да није добро учињено што је ова,
прилично уходана традиција прекинута у МС МХ, па је тако
поступљено и у овом „Приручнику". Мислим, дакле, да је при-
родније и духу нашег правописа доследније појмове Велики
медвед и сл. сврставати у категорију географских појмова (Ја-
дранско море, Сува планина итд.) него у категорију појмова
насеља (Нови Сад и сл.) , па их онда тако и писати, тј . као
географске називе, без обзира на то јесу ли ти називи састав-
љени из једног или више чланова.
Напомена. Објашњења која су дали Пешикан и Пецо у
свом Информатору о томе кад речи земља, сунце и месец тре-
ба писати великим а кад мали словом (64—66) много су исцрп-
нија него у овом „Правописном приручнику”.
7. Држећи се чврсто у нас већ одавно утврђеног начела
да се пишу као једна реч две или више речи које се изговарају
као једна акценатска целина, које у тој целини губе своја по-
себна значења и функције и које све заједно добивају једно
значење, ново у односу на значења речи које су ушле у ново
образовање, а одвојено речи које у изговорној целинии задр-
жавају своја посебна значења, а често и нагласак, - аутори
,,Правописног приручника" су, у области одвојеног и састав-
љеног писања речи, дали нека решења која више одговарају
природи нашег језика него решења дата у МС МХ. У ства-
ри, они су ову материју углавном свели у оне оквире који су

били раније створени у нашој правописној теорији и пракси.
Тако, по њима, треба писати уз пут и успут, на жалост и на-
жалост, на руку и наруку, на глас и наглас, напамет и на па-
мет, на око и наоко итд., већ према томе да ли посебне речи
у наведеним изразима имају два значења односно две функ-
ције, или једно значење . Правилно је : Уз пут је расло некакво
жбуње, Из гласа сам му разабрао љутњу, На очи јој се на-
вукла мрена итд. - зато што речи уз и пут, из и гласа, на и
очи задржавају у тим реченицама своје посебне функције и
значења, али: Дјеца су пажљиво гледала филм и успут бучно
изражавала своје одушевљење, Стаде викати изгласа, Наочи
му украде оловку где су напред наведене речи написане
заједно зато што су то сад прилози, у којима саставне речи
немају своја посебна значења, већ обе заједно имају једно
значење.
Објашњено је, поред осталог, и кад се босанскохерцего-
вачки пише као једна реч, тј . без цртице између саставних де-
лова ( у случају кад се БиХ узима као јединствен појам према
спољном свету : босанскохерцеговачке границе у смислу:
границе Босне и Херцеговине према осталим нашим републи-
кама) , а кад са цртицом : босанско-херцеговачки (у случају
кад се указује на односе међу Босном и Херцеговином : босан-
ско-херцеговачка граница граница између Босне и Херцего-
вине) .
Све је то, мислим, добро , само ми се чини да аутори овде
нису били сасвим доследни. У „Рјечнику” су, тако, дали само
с леђа иако је јасно да у реченици, Није ме напао отворено,
већ слећа оно с у речи слећа не функционише као посебан
предлог, нити је онај део леђа ту посебна именица, већ је реч
слећа прилог који овде значи: подмукло, лукаво ; међутим, у
реченици : Скинуо је бреме с лећа јасно се распознају предлог
с и именица леђа као посебне речи, па су зато, разуме се, на-
писане као две речи, тј . одвојено једна од друге.
8. У случајевима какви су средњоевропски, средњовековни
и сл. аутори су остали при ономе што је о томе изнесено у
Св. 1 Босанскохерцеговачки „Правописни приручник " 63
MC - МХ, али мислим да је, у вези са тим, ваљало водити

рачуна и о ономе што је М. Стевановић рекао о појавама какве
су средњовековни и средњевековни , средњоевропски и средње-
европски и сл. (в. „Савремени српскохрватски језик", Београд,
1964, 117) .
9. Писање и промена страних назива и имена као и речи

од њих изведених обрађени су са доста прегледности и систе-
ма. Овде је углавном задржано схватање које је о овој мате-
рији изнесено у МС МХ, коме је додато доста новог мате-
ријала, особито из оријенталних језика, а нека су питања обра-
Бена шире и на нов начин. Остају спорна само два-три питања.
Прво, не види се зашто су правописци метнули Rousseau-a,
Rousseau-ov ( 111) кад су све сличне случајеве писали, као и у
MC МХ, без цртице између страног имена и нашег наставка :
Воссассіа, Вoccaciov, Malrauxa, Malrauxov итд. Биће да је то
штампарска погрешка или нека омашка. Ову ситницу наводим
зато што је систем Rousseau-a, Rousseau-y, Rousseau-от итд.
био раније вадајући у правописној пракси у источним краје-
Вима наше земље.
Друга ствар је озбиљнија. Правописци су написали:

Хабсбург (54) и Habsburg ( 154) , тј . са с, тј . онако како се то
пише у изворном језику (у Белића је то онако како се у нас
изговара Хабзбург, 519; в. и М. Стевановића, наведено дело,
103) . Међутим, није јасно зашто су Strassburg (немачки пра-
вопис) односно Strasburg (француски правопис) претворили у
Стразбур, а не у Страсбур (франц . изговор ) или Штрасбург
(нем. изговор) . Недоследност је, дакле, у томе што је овај при-
мер (Стразбур) подвргнут нашим фонетским законима, а други
(Хабсбург и сл.) нису. Ако се треба позвати на прекид који у
изговору постоји после оног Habs, што омогућује да се ту у
нас задржи с, онда се то исто може рећи и за Stras при изго-
вору према Strasburg.
10. Имена типа Мидхат остављена су ― с обзиром на бо-
санскохерцеговачку праксу, како напомињу и сами аутори
„Приручника " са неизвршеном фонационом асимилацијом .
11. Називи Версајски мир, Букурешки мир, Аустро-угарска

нагодба и сл ., који су у „Правописном приручнику" написани
тако, тј . великим почетним словом прве речи могу бити схва-
ћени и као називи којима се обележавају историјске појаве,
па зато и бити написани малим почетним словом : версајски
мир, букурешки мир, аустро-угарска нагодба и сл., па је то,
мислим, требало и рећи.
12. Текст није увек усаглашен. Тако на стр. 14. стоји Бока
которска (исправно) , а на стр . 133 : Бока Которска (неисправно).
13. Сугласницичић, џић детаљно су обрађени, што је
добро с обзиром на то да је у БиХ, као и у неким другим на-
шим крајевима, у знатној мери ишчезла разлика између гла-
сова који чине те парове, тј . између ч и ћ, с једне, и џић,
С друге стране.
14. Добро је што је посебно наглашено да се речи не, полу,
само, против, противу, проту, анти, контра, псеудо, надри, ми-
кро, макро итд. пишу у префиксној служби као једна реч са
речима пред којима стоје : несрећа, самоодбрана, контрарево-
луција, полубрат, макродржава, микрокозам итд., јер се данас
у нашој домаћој штампи, а и другде, могу срести најразличи-
тија писања тих и сличних примера ( антихумано, анти-хумано
и анти хумано).
15. Турцизми су опширније обрађени него у другим при-
ручницима ове врсте, што је сасвим разумљиво кад се има на
уму да у Босни и Херцеговини живи велики број Муслимана.
16. Спроведен је систем логичке интерпункције ( као и у
МС - МХ уосталом) .
17. Задржан је исти правописни систем као у МС - MX
у вези са писањем редних бројева арапским цифрама.
18. Задржано је двојство типа во — вол.
19. Остављен је принцип о неизостављању гласа ј у слу-
чајевима какви су историјски, судијски и сл.
На крају, сматрам да су аутори обавили један изванредно
важан и врло користан посао за народе Босне и Херцеговине,
а тиме и за све наше народе.
Милија СТАНИЋ
1. Када су сви језици могли дјеловати један на другога. . .

... њих двоје се узајамно помагало и једно се увек позивало
на другога. ― Прву реченицу написану у датоме облику про-
читали смо недавно у једном есеју о питањима језика, а другу
у истом великом дневном листу нашем у коме је објављен
тај есеј из пера не баш тако непознатог новинара. И само
по томе судећи, немамо баш много разлога да се размећемо
како се у језику код нас толико далеко отишло напред да се
ето појављују књиге које, с једне стране, представљају значајна
лингвистичка остварења, а с друге задовољавају интересо-
вање за лингвистичка питања и шире, а не само стручно, у је-
зику образоване, публике, како се истих дана нашироко писало
у текућој штампи, где се читаоцима отварају очи да је језик
друштвена појава, иако то одавна ни за кога није спорно . Било
би свакако много боље имати на уму да је језик и врло кон-
кретна појава и свакодневна друштвена потреба; да је ово по-
следње само језик дат у оним облицима у којима га је друштво
створило; да те облике његове треба познавати и неговати, и
правилно се њима користити.
Ово треба да знају и просветно-културни фактори, и рад-
ници на науци о језику, и књижевници и журналисти, и сви
други који су позвани да посредно или непосредно шире зна-
ња о језику и подижу културу језика код свих његових корис-
ника. А ко себи допушта да у било чему другима буде учитељ,
тај не сме служити лошим примером бар у ономе у чему их
жели поучити.
5 Наш језик
У случају на који овде мислимо, писац есеја у коме смо

нашли прву горе написану реченицу мора знати да језик није
живо биће и да према томе језици утичу један на други (а не
један на другога). Исто се тако једно од двоје позива на друго
(а не на другога). Граматичким језиком казано, само називи
живих бића облик акузатива једнине м. р. имају једнак с обли-
ком генитива, а облик акузатива назива предмета, одн. било
чега другог што није живо биће једнак је с обликом номина-
тива. А затим : двоје је, као год и једно и друго, реч средњег
рода, а свака, и именичка и придевска, реч средњег рода, како
називи живих бића тако и називи свих неживих појмова, има
исте облике у номинативу и акузативу. И горње реченице су
неисправне у нађеним, а исправне у облицима:
Када су сви језици могли дјеловати један на други...

Њих двоје се узајамно помагало и једно се увек позивало
на друго
или (ова друга реченица) у облику:

Њих двоје су се узајамно помагали и једно се увек пози-
вало на друго.
X.
2. (а) Са или без Џајића? (б) Са или без понављача (в) За

и против садашње пореске основице. - У сва три случаја иста
је грешка : по два предлога (са и без у прва два, и за и против
у трећем) . А ти предлози не иду с истим обликом, већ сваки
од њих тражи одговарајући падеж.
Употребљени у облику у коме смо их нашли, наведени
скупови речи значе : „Са Џајића и без Џајића” (први пример) ,
„Са понављача или без понављача” (други пример) и „За са-
дашње пореске основице и против садашње пореске основице"
(трећи пример) . А тако нико не говори. Зато је у наведеним
новинским насловима, а то су примери дати под (а) и (в), тре-
бало написати: (а) Са Џајићем или без њега? и (в) За садашњу
пореску основицу и против ње.
Што је најгоре, пример горе наведен под (б) , у тексту „Са

или без понављача у продуженом боравку", уместо исправног
облика : С понављачима или без њих, написала су двојица на-
ставника, и то у Просветном прегледу (бр. 4/72 , 7) . А они би
морали знати да ни уштедом у простору није допуштено са-
катити језик.
3. Акценат двају вокатива. — У водвиљу Ж. Фејдоа Бари-

оново венчање, емитованом 3. фебруара 1971 , сви глумци који
су се Бариону обраћали погрешно су говорили „Бариóну ", тј .
с дугим узлазним нагласком на претпоследњем слогу. Вокатив
се, међутим, код таквих именица изговара с акцентом на првом
слогу и с дужином на претпоследњем : Бӑрибне (дакле, и
с друкчијим завршетком) .
А у емисији за децу Весели уторак, 4. априла 1972 , чули
смо двапут : сведоче (с кратким узлазним нагласком на прет-
последњем слогу) , место правилног: сведоче (од сведок), тј .
с кратким силазним нагласком на првом слогу.
4. Клизати се. - Како гласи садашње време овога глагола ?
Повод је за то питање напис у Политици од 23. 3. 72 , Y

додатку за децу, где Милан Шипка каже:
„Облик клизајући није правилан, мада се често може чути,

нарочито међу навијачима. То је глаголски прилог садашњи,
који се, као што знамо, твори од пуног облика 3. лица садаш-
њег времена презента несвршених глагола и наставка -ћи. Тре-
ће лице множине презента глагола клизати гласи клижу, (а не :
клизају) , па ће предлог садашњи бити клижући, а не КЛИ-
зајући".
Таква се тврдња, међутим, не може прихватити .
У „Српском рјечнику” Вука Караџића налазимо само : кли-
зати се клизам се (и пример : Клизају се ноге) , како је и у
Ристић-Кангргину Српскохрватско-немачком речнику.
Правописни речник нема овог глагола, а у Рјечнику Југо-
славенске академије знаности и умјетности и у Речнику Ма-
тице српске наводе се двојаки облици -- уз класични, Вуков
5⭑
облик (клизам се) дата је и варијанта коју М. Шипка прогла-

шује апсолутном, једино исправном (клижем) .
Ни у једном од наведених речника, дакле, облик КЛИЗАМ
СЕ није назван погрешним, већ је, напротив, то или једини
облик садашњег времена од „клизати се ”, или се од двају
облика наводи као први, њему се тј . даје предност, док је
„клижем” секундарно (упореди и: дрхтим и дршћем, сипам и
сипљем, шетам и шећем) .
Стога се ни облику „клизајући" нема шта приговорити, по-
готову се никако не може прогласити неправилним, него је,
штавише, обичнији него „клижући ".
( у цитираном тексту, вероватно омашком , пише : садашњег
времена презента несвршених глагола, тј . нема зареза између
друге и треће речи, а било би најбоље да је трећа реч у за-
гради : садашњег времена (презента) несвршених глагола) .
Ј. Моловић
НАШ ЈЕЗИК излази од почетка XIII књиге у пет годишњих све-
зака од најмање четири табака; пет свезака чине једну књигу.
Годишња претплата износи 10 н. дин.; цена поједином броју je
2 н. дин. Претплату слати Институту за српскохрватски језик, Бео-
град, Кнез-Михаилова 35/1, на текући рачун број 608-3-133-10. Руко-
писе слати Уређивачком одбору или дру Живојину Станојчићу,
секретару одбора, на адресу Института за српскохрватски језик.
- Рукописи се не враћају. -
На основу мишљења Републич. секретаријата за културу СР Србије,

број 413-97/73-02 од 6. фебруара 1973. године, овај часопис ослобођен
је плаћања посебног пореза на промет производа.
P464
PG
1201
·N24
Nas Jezik The University

of Michigan
Periodical
Reading Room
НАШ ЈЕЗИК
Књига ХІХ , св . 2-3
САДРЖАЈ
Стр.
1 ) Бранислав Милановић, Глаголи на -ати са дво-
јаком презентском основом 69-181
2) М. Павловић, Семантичке девијације и интерфе-
ренције . . . 119-134
3 ) М. Стевановић, С маргина двају прилога из два ча-
сописа 134-141
4) Берислав М. Николић, Основни принципи творбе
речи у савременом српскохрватском књижевном језику
( наставак) . 142-154
5 ) Љубомир Поповић, О начинским реченицама са
везником (а) да . 155-164
6 ) М. Стевановић , Око облика допуне једног израза из
правне терминологије 165-169
7 ) Д. Г. Премк, Приступ обради падежних синтагми у
средњој школи ( наставак) . 170-180
8 ) Језичке поуке 181-187
БЕОГРАД
1972.
Штампа : Издавачка установа „Научно дело" -• Београд,

НАШ ЈЕЗИК
Књига ХІХ Нова серија Св. 2-3
ГЛАГОЛИ НА -АТИ СА ДВОЈАКОМ ПРЕЗЕНТСКОМ

OCHOBOM
1. Као што се зна, глаголи са инфинитивом на -аши имају

у презенту основу на -ё- , -α- , -й- . У Белићевој класифика-
цији од осам врста ти глаголи чине II , V , VI и VIII врсту . А за
поделу глагола на врсте Белић је узео однос инфинитивне и
презентске основе. Према том критеријуму глаголи на -аши свр-
стани су тако да однос основа -а- : -ё- представља II и V врсту
(рва-ти се : рвё-м се , ййса-ти : ййшё-м) , -a- : -ā- je VI (чува-ти :
чува-м) , а -а- : -й- — VIII врста (држа-ти : држӣ-м) . Глаголи
ІІ и Ѵ врсте имају, дакле , исте гласове на крају својих основа ,
и ове друге карактерише промењен сугласник који је у основи
инфинитива (нпр . с : ш код глагола писати) . Другим речима,
они се од глагола II врсте диференцирају само сугласничком
алтернацијом . Међутим , то нема никаквог значаја за промену
самих глагола јер је измена сугласника у презентској основи из-
вршена у давној прошлости, још у општесловенској језичкој
заједници , и тај гласовни закон није уопште актуелан за наш језик .
М. Стевановић је у том смислу модификовао Белићеву кла-
сификацију : за II глаголску врсту дао је напоредо промену гла-
гола орати и писати, и тако је све правилне глаголе поделио
на седам врста . 2
1 Савремени српскохрватски језик I , Београд 1964 , с . 339 .

2 Најновију поделу глагола предлаже М. Пешикин у раду О кла-
сификацији српскохрватских глагола (Зборник за филологију и лингвистику Х,
Матица српска, 1967, 103—111 ) . Критеријум његове поделе садржи вище
[1]
770
Св
.
2-3
Наш
језик
Јасно је да је такво одређивање глаголских основа и њихових
међусобних односа засновано на савременом стању језичких појава.
Историјски критеријум оперише са друкчијим гласовним изгледом
основа , а самим тим је друкчији и њихов морфолошки статус .
Упоредна граматика, тако , доказује да су глаголи VIII (Белићеве)
врсте , који у инфинитиву испред -ати имају предњонепчане
сугласнике ч, ж, ј и сугласничке групе шт , жд (нпр . кричати,
бежати, бојати се, пишташи, звиждаши) некада били глаголи
на -ěti одн . -ěti ( è ÷jаш) и да су данашњи лик добили фонетским
изменама које су се такође вршиле у епоси прасловенског језика.3
Отуда се њихова презентска основа завршава на -й- као код глагола
који сада имају такав инфинитивни завршетак : бèжим, бојим се,
звиждим и сл . као видети (viděti) : видим, белеши (bělěti) : белим
( „постајем бео “) и др . А глаголи наше V и VI врсте имали су не-
када основу презента на -је- ; на пример , у презенту вежём, вёжёш ... ,
од глагола везаши, -že- је постало од -zje- , а презентска основа
зна- од гл . знӑши првобитно се такође завршавала на -je- (у стсл.
је знаю, знаюши , знаютъ ... ) . Гласовне промене које је затим
претрпела та основа дистанцирале су их морфолошки . Једни су гла-
голи старим јотовањем и најстаријом палатализацијом добили нов ,
палатални сугласник , и основа презента није им се више заврша-
вала на -је- , већ само на -е- (веже- , вичӗ- ) . Код других је разли-
читим фонетским процесима - губљењем нестабилног сонанта ј
у међусамогласничкој позицији, између а и е, асимилацијом тих
гласова и контракцијом добивен дуг самогласник -ā- (*знаје- >
знае- > знаа- > зна- ) . На тај начин су створене две презентске
основе - на - ё- и на -- . И новим односом основа (-а- : -ё- ) глаголи
Ѵ врсте изједначили су се са глаголима II врсте , као што је то већ
истакнуто . У току језичког развитка неки су и сасвим прешли у
елемената : глаголске основе , морфолошку узајамност појединих типова , акце-

натске односе , семантичке категорије . Глаголи са односом основа -а- |-ё-
(резати-режем и др. ) и -а- | -ā- ( читати-читам) чине два раздела исте ( ІІІ )
врсте .
3 Р. Бошковић , Основи упоредне граматике словенских језика,
Београд , 1968 , 82-83 ; А. Белић , Речи са конјугацијом , 1963 , 28 ;
T. Maretić , Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, Zagreb
1963 , 67 (III изд .) .
[2]
Св. 2-3 Глаголи на -ати с двојаком през. основом 71
ту врсту јер је предњонепчани сугласник из презента продро и у

основу инфинитива. Такви су, на пример , глаголи : чешем : че-
шаши , помињем : помињати, започињем : зайочињати, кашљем :
кашљати. Међу њима ce нашао и глагол орем : орати после
очвршћивања гласа 2 у презентској основи на -је- (стсл . орати,

орьж , -нши ) . У народним говорима има много више тих глагола
него у књижевном језику.
Али глаголи V врсте били су увек ближи глаголима VI врсте ,
типа чуваши : чӳвӑм. Инфинитивна основа им се и данас завршава
на исти самогласник (-a- ) , а видели смо да су се некад слагали
и у погледу друге , презентске основе . И они су се зато налазили
у сталној узајамности : прелазили су из једне врсте у другу . Наиме,
глаголи Ѵ врсте добијали су облике и од основе презента на -а- ,
а они којима је однос основа -а- : -ӑ- примаран добијали су облике
и од презентске основе на -ё- са измењеним претходним сугласни-
ком . На пример , Може ce узети да су глаголи дремати
и сийати у нашем језику најпре имали презентску основу на -је-
са општим делом на сугласник, а да им је основа на -ā- секун-
дарна јер је у старословенском доѣмати –млж, -млюши , съ! пати -пля-
-плюши, у руском дремать , -млю, дремлешь сыпать , -плю , -плешь .
На другој су страни глаголи махати , скитащи се и сл . За
презентски облик махӑм у Рјечнику ЈАЗУ пише : „ ово је
старији облик јер је у осталијем славенскијем језицима ос-
нова у praes . maha (али у рускоме има praes . махаю и машу) “ ;
у старословенском је махати, -хаж, -ханши . И од глагола
скитати се старији облик презента је свакако од основе
На -- (стсл . скътати СА, АЖ СА, -Аюши са; рус . скишаться,
-шаюсь , -шаешься) . Као што ће се видети, историјски речник ЈАЗУ
не даје много података о томе који је презентски облик „колеб-
љивих" глагола на -аши изворан а који је млађег порекла . Ме-
ђутим , треба претпоставити као највероватније да су глаголи V
врсте ти који су, по правилу, захваћени класификационим поме-
рањем . Они су томе више подложни услед извесне деформисаности
презентске основе присуством измењеног , јотованог одн . палата-
лизованог сугласника . Наравно да су овде у центру нашег интере-
совања они глаголи на -аши који у својој промени у савременом
[3]
језику имају основу презента на -ē- и на -ā- без обзира на извор-

ност тих основинских завршетака. Задатак који сам поставио
састоји се у томе да се што реалније осветли стање овог морфолош-
ког појава и да се онда на основу тога укаже на тенденције ње-
говог будућег развитка . За основу излагања узет је материјал
који садржи Правопис српскохрватскога књижевног језика од
1960. године , у издању Матице српске и Матице
хрватске .
2. У речничком делу тог Правописа наведен је велик број
глагола на -аши с двојаким облицима у презенту, императиву и
глаголском прилогу садашњем - по конјугацијском типу ййсаши,
ӣйшём (V Белићева врста ) и читати, читӑм (VI врста) .
На пример :: шетати, шетам и шећем; императ. шетај и шећи ;
прил . сад . шетајући и шећући ; махаши, машем и махам ; императ.
маши и махај ; прил . сад . машући и махајући. Навешћу све те
глаголе према сугласнику испред инфинитивног завршетка -аши.
а) Са сугласником Б :
ГИБАТИ (и с префиксима : НА- , ПРЕ- , ПРИ- , РАЗ- , СА- ,
У- , УЗ-) , ЗИБАТИ (поред ЗЙБАТИ ) ;
б) са сугласником В :
ДОЗИВАТИ (и с префиксима : НА- , О- , ОД-, по-, опо-,

ПРЕ- , ПРИ- , ПРО- , СА- ) ;
в) са сугласником Г:
ВАГАТИ ;
г) са сугласником Д:
ЗИДАТИ (и с префиксима : ДО- , ЗА- , ИЗ- , НА- , НАД- ,
НАДО- , О- , ОБ- , ПО- , ПОД- , ПРЕ- , ПРИ- , СА- , У-) ;
д) са сугласником К :
ДЕКАТИ ( „терати узвиком де “) , ЖМИКАТИ (и с префиксом

ИЗ-) , ЗАНÉКАТИ, ИСПСИКАТИ, ЈАЛАКАТИ, НАХУ-
КАТИ, ТОРОКАТИ, ЋУКАТИ , ФРКАТИ , ХАЛА́КАТИ ,
ХРАКАТИ (и с префиксом ИЗ-) , ХРКАТИ, ЦМА́КАТИ ,
ЧАЛАКАТИ ; МЉАСКАТИ , ПЉЁСКАТИ (и с префиксима :
[4]
ЗА- , НАД- , ПО- , ПРЕ- , РАЗ-), СТИСКАТИ (и с пре-

фиксом ПРИ-) ;4
5) са сугласником М :
ДРЕМАТИ (и с префиксима : ЗА- , НА- , О- , ПО-, ПОЗА- ,
ПРИ- , ПРО- , РАЗ-) , ЗАЎЗИМАТИ (и с префиксима :
ОБ-, ОД-, ИЗ- , ПО- , ПОЗА- , ПОД-, ПООД- , ПРЕ- ,ПРЕД- ,
РАЗ-), ЗАИМАТИ (и с префиксима : НА- , ИЗНА- , У- ,
УНА-, ОБУ- , ПРЕДУ-, ПО- , ПОЗА- , УЗА-) , ИЖИМАТИ
( од из-жимати ) (и с префиксима : НА- , СА-) , НАДИМАТИ
СЕ, ОТИМАТИ (и с префиксом ПРЕ-) , ХРАМАТИ (и с пре-
фиксима : ДО-, О-, ОД-) ;
е) са сугласником П :
ИСКЛЁПАТИ („изоштрити клепањем, нпр . косу “) , НАКУ-
ПАТИ СЕ (и с префиксом ПРО-) , ПОКАПАТИ (према
кӑйаши) (и с префиксима : ПРО- , У-) , СЙПАТИ (и с пре-
фиксима : ДО- , ЗА- , ИЗ- , ИЗА- , НА- , О- , ОБА- , ОД- , ОДА- ,
ПО- , ПОДА- , ПРЕ- , ПРИ- , ПРО- , ИСПРО- , РАЗ- , РАЗА- ,
РАСПРО- , СА- , У-) , СКАПАТИ (и с префиксом ПО-),
ХРИПАТИ , ЧЕПАТИ, ШКРИПАТИ (и с префиксом ЗА-) ,
ШТИПАТИ (и с префиксом ИЗ-) , ШТРАПАТИ ;
ж) са сугласником С :
СИСАТИ (и с префиксима : ЗА- , ИЗ- , НА- , ПО- , ПРЕ- , У-) ;
3) са сугласником Т :
БЕНЁТАТИ , ГЊЕВЕТАТИ ( „говорити полако , нејасно“ ) ,
ЗАГОНЕТАТИ (и с префиксима : ОД- , У-) , ЗАЗВЕКÈ-
ТАТИ, ЗАКЛЕПÈТАТИ, ЗАКЛОКОТАТИ, ЗАКРКТАТИ,
ЗАНОВÉТАТИ , ЗАПРЕТАТИ , КЛЕВЁТАТИ (и с пре-
фиксом О-) , ЛЕТАТИ (и с префиксом С-) , РАЗБУКТАТИ СЕ,
СКАКУТАТИ , СКИТАТИ СЕ (и с префиксима : ДО- , Из- ,
НА- , ОД- , ПО- , ПРО-) , СРЁТАТИ , СРКУТАТИ, ЧЕКЕ-
ТАТИ, ШЕТАТИ (и с префиксима : ДО- , ИЗ- , НА -, ОД- ,
ПО- , ПРЕ- , ПРО- , СА- , У-) , ШУШКÉТАТИ ;
4 Глагол шкаши (и с префиксима) наведен је с тројаким облицима. Зато

о њему другом приликом .
[5]
и) са сугласником Х :
ДУХАТИ (и с префиксима : ЗА- , НА- , О- , ПО- , ПРО- , РАЗ-,
С-) , КИХАТИ (и с префиксима : ИЗ- , ПРО-) , МАХАТИ
(и с префиксима : ЗА- , У-) , ЊИХАТИ (и с префиксима :
ЗА- , ИЗ- , НА- , ОД- , ПО- , У-), ОПАХАТИ , ПУХАТИ
(и с префиксима : ЗА- , ИЗ- , НА- , О- , од- , по- , под- ,
ПРО- , РАЗ- , У-) ;
1) са сугласником Ц :
КВОЦАТИ (и с префиксом ЗА- ) , ЙЦАТИ СЕ (штуцати се) .
3. У облицима ових глагола по V врсти извршена је фонетска
промена у вези са гласом j из наставка -је- за основу презента .
Тако су дентали ш, д , с + j , по старом јотовању, дали предњо-
непчане сугласнике ћ , ђ, ш (нпр . срёшаши - срећем, зидаши -
зиђем, сисати сйшем) , а од лабио-денталног в и билабијала й,
6, м + j добивене су гласовне групе вљ, йљ, бљ , мљ (нпр . дозивати
-- дозивљем, сййаши - сийљем, гибаши гибљем, ошимати
дшимљём) . Што се тиче задњонепчаних сугласника к , г , х, они су
испред ј прелазили у палатале ч , ж, ш , који су тада били меки у
изговору, услед чега се уј губило (нпр . хркаши - хрчём, вагаши -
важем, њихаши - ѣйшём) . Овде је место и ономатопејским речима
са африкатом Ц (ицати се и квоцати) , јер у другим случајевима
ми-
тај глас који је постао од к алтернира са ч (нпр . мицати се
чем се ) . И напослетку, место изворне сугласничке групе -скј-
у штокавским говорима је шт и шћ . Глаголи са групом -ск- у оп-
штем делу дати су , у Правопису , са другим рефлексом (шћ) .
4. У вези са горњим прегледом глагола на -аши с двојаким

облицима треба, пре свега, рећи ово . Правописни речник, где су
ти глаголи наведени, врло је обиман и најобимнији је од свих доса-
даш их, јер садржи неколико десетина хиљада речи које су по
нечему од значаја за правопис . Велико богатство речничке грађе
која је у њему заступљена чини убедљиво утисак да се ту налази
све што је на правописном (и граматичком) плану спорно . Ипак
тако није . Сигурно је да има још доста речи које су изостале . Међу
њима су и неки глаголи на -аши, чије је одсуство , у сваком слу-
чају, приметно . Ја ћу их сада овде изнети .
[6]
Ту је , на првом месту , глагол ўзимаши . Нема га у правописном

речнику. Међутим , то је основни глагол за више сложених с пре-
фиксима који су наведени. А онда -- та се глаголска реч врло
често јавља у писаном изразу , а у говорном оптицају је готово
стално присутна. У нашим речницима има презент на -ӑм и - 'ём
(узимам и узимљём) , а тако је и у Белићевом Правопису
( 1950) : ўзимаши , -ам -ўзимљем, као и у Маретићевој
Граматици (III изд . , 1963 , стр . 280) . Али у Боранићевом
Правопису ( 1951 ) је с презентом само на -ам (узимаши : -ам) .
И тај глагол је свакако зато изостављен (Н] књ . XIII , 43 ) . Ја сам
га овде узео и потврде за његове дублетне облике даваћу заједно
са потврдама за наведене сложене глаголе .
Затим недостаје такође обичан глагол изазивати поред зази-
вати који има доста ретку употребу , док су сложени с другим
префиксима узети . У Вуковом речнику презент им је изазивам
(вљем) , зазивӑм (вљём) , а и код Белића први глагол има два облика
у 1. л . једн . Међутим , код Боранића их нема . Састављачи право-
писног речника сигурно су се и овде држали Боранићевог Право-
писа. А ти се глаголи , као што ћемо видети , употребљавају с дво-
јаким облицима у промени као и остали слични с другим префик-
сима.
Изостављен је и глагол прджимати , а наведени су сложени
с префиксима : из- , на- , са- . А тај глагол има несумњиво чешћу
употребу . У делима писаца која сам прегледао примери су само
за гл . прожимати. И сви су за његове облике по VI врсти . На-
вешћу ове : Светлост која их прожима (Р. Петровић , Бур-
леска, 102) ; - ледена страва прожима тело ( Ст . Јаковљевић ,
Српска трилогија I , 55) ; - прожимају тело жмарцима (Ј . По-
повић, Избор , 115 ) ; осјећај материнства, који прожима
све што је женско (Н. Симић , Прољеће , 29) ; прожима сву
(М. Божић , Курлани, 287) . Али овај глагол има и облике од
друге основе , по V врсти. На омоту књиге Свети враг од П. Ше -
гедина презентски облик је прожимљу , а у речнику ЈАЗУ
такав облик презента потврђен је примерима : прожимље вјетар
( „ говори се у Стонском Рату“) и : зима ме прожимље до кости
-
(Милас) . Исто тако нема ни имперфективног глагола иза-
[7]
жимати, док је перфективни изажети наведен . У Вуковом

речнику и у Ристић - Кангргином презент тог глагола
је изажимам, а код Деановића и Јернеја — изажим-
љём . У речнику Белићевог Правописа је и један и други облик :
- зажимам (изӑжимљём) , као и у речнику Матице српске и Ма-
тице хрватске , али без потврда .
У правописном речнику нема глагола куйати се, а налазе се
сложени с префиксима на- и про- , који иначе нису тако обични
у употреби. Међутим и тај глагол има двојаких облика у промени.
Истина, у првом издању Вуковог Српског рјечника презент
је само на -ӑм, али у другом издању је куйам (йљём) , кўйӑм (йљём)
се. Тако је и у речнику ЈАЗУ и код Броз—Ивековића. У њи-
ховом речнику дате су две потврде за облик презента по V врсти :
Ђевојка се у водици куйље (из Српских народних пјесама из Хер-
цеговине, које је за штампу приредио Вук Караџић ) и : До-
ђоше виле да се куйљу (Српске народне приповијетке , које је скупи о
и ""на свијет издао“ такође Вук) . А језик народних умотворина,
нарочито језик народних песама и приповедака, за Вука Караџића
је био толико усавршен да му је он давао ранг књижевног језика.
Облици овог глагола од основе презента на -је- нису сасвим не-
познати ни у нашем данашњем језику . Такав облик употребио је
А. Шантић у песми Неретва : Неретва се ломи , а с високих кука
нага дјеца скачу и с виком се куйљу . Исти облик употребио је и
један млади песник из Црне Горе у песми Ђавоље лази : Ђаволи
се куйљу (прочитано на Радију 19. марта 1972. год . ) . Баш зато
што је такав облик редак у употреби, он у песнички израз уноси
извесно освежење . И код Маретића , у Граматици , гл . куйати има
презент куйам и куйљем (с . 280) , као и у Белићевом Правопису :
куйӑм (кўйљём) . У најновијем речнику МС и МХ други облик је
у загради (куйљём ) и означен је као покрајински . Боранић
га није навео у свом Правопису , па се може рећи да је то разлог
што се не налази у речнику заједничког Правописа. У Вуко-
вом речнику и сложени глагол окуйаши и окуйати се има двојаки
презентски облик -- на -ам и на -йљем, као и у речнику ЈАЗУ,
где је други облик потврђен примером опет из Вукових народних
[8]
приповедака : Да сад узме овде воде и да је [тј . девојку] њоме

окуйље, у дан и ноћ остала би здрава .
Кад се све ово узме у обзир, онда је јасно да је и глаголу ку-
йати (се ) , а и глаголу окуйаши (се) , требало дати места у право-
писном речнику, тим пре што су се у њему нашле сличне глаголске
речи са ограниченом фреквенцијом .
5. Има затим глагола који су као прости наведени само са обли-
цима од основе презента на -је- , а као сложени с префиксима имају
Двојаке облике . Тако глаголи : звекèташи, кӑйаши, клейèтати,
клокотати, клойдташи, кркташи, некаши, претати, йсикаши,
хукати имају презент по V врсти : звèкећем , кӑйљем , клèйећем итд . ,
а с префиксима је : зазвекèшаши, -звèкећем и -звекешӑм, императ .
зазвекећи и зазвекèшај, покайаши, йдкайљем и йдкайӑм, императ .
идкайљи и идкайај, заклейèшаши, -клèйећем и -клейèшам, императ.
заклейећи и заклейèшај итд . То , међутим , не може бити исправно
јер и прости глаголи, као и сложени , имају облике и од друге
презентске основе , на -ӑ- . На пример , глагол кайати има такве
облике код писаца : -....храни
. [се ] капљицама отрова, што му у уста
кайају с висине бунара (К Ш. Ђалски, Под старим крово-
вима, СКЗ , 135 ) ; — сузе јој кайају кишицом на увеле руке (А. Ш е –
ноа, Златарово злато , Загреб 1933 , 293) ; - одише мјешавином
мириса покварених јаја и кайајућег воска (М. Божић , Курлани
1958 , 285) . И Белић и Боранић , у својим правописима,
дају овај глагол с двојаким облицима презента : кӑйљём (кӑйӑм)
одн . кайам и кайљем. У речнику ЈАЗУ такође има у презенту
кӑйљем (кӑйӑм) . Облик у загради потврђен је примерима : Већ из
Марка црна крвца кайа (Хрватске нар . пјесме) ; - кайа ( Освет-
ници) ; Шупаљ котлић ну не кайа (И. Ђорђић) . — Од по-
следњег глагола хукати у Броз - Ивековићевом ре-
чнику презент је хучём, али у загради стоји „и хукам по неким
крајевима“ . Вук, у Српском рјечнику, хукати, хучём упућује
на укати, с презентом ўчём иако под 2) наводи пример : Свети
Лука у нокте ука. У Белићевом Правопису презент тога глагола
је хучём (хукӑм) , али прил . сад . је само хучући, зап . нач . хучи.
У речнику МС и МХ глагол клейèшаши има два облика у
1. л . једнине: -ам и клейећем .
[9]
С друге стране, глаголи : квоцати, срещащи, шордкаши, хр-

каши и храмати наведени су с двојаким облицима, по V и VI врсти
(нпр . срёшам и срећем, императ . срěшај и срёћи, прил . сад . срёша-
јући и срећући) , а као сложени с префиксима : расквоцати се, су-
сретати, пресрещати, расшордкаши се, захркаши, захрамаши имају
облике само по V врсти (нпр . сусрећем) . Тако стоје и глаголи
летати и слетати према глаголима с префиксима : за- , об- , йо- ,
йре- , са- , у- , уз- : лећем и лётам, слећем и слётам према : йдлећем,
салећем ... итд . Потврде за двојаке облике глагола : сусретати,
пресретати, облещати , прелеташи, пролетати и залетати даћу
кад будем наводио примере из језика писаца за глаголе срещати
и леташи .
6. Неки су сложени глаголи у правописном речнику дати с об-

лицима од једне презентске основе , а с другим префиксима су
с двојаким облицима . Тако од глагола ддимаши се презент је само
ддимам се , а глагол зàимаши, наимаши, йдимаши и уимати имају
облике и на -ӑм и на -'ём . Међутим , и глагол ддимаши се јавља
се и с презентом по V врсти; нпр.- Одвише се привикао да се доимље
догађаја око себе (К. Ш. Ђалски , Под старим крововима , 24) ;
-
Сви кажу да се племство одувек доимље чиновништва (В. Је -
ли ћ, Домино , 22) . Тако стоје и глаголи : джимати, прийљескати,
промахати према глаголима : сажимаши, йдиљескаши, умахати.
На пример : од ожимати презент је джимљём, императ. джимљи ,
прил . сад . джимљући : сажимам и сажимљём, императ . сажимај
и сажимљи , прил . сад . сажимајући и сажимљући .
7. Овде треба поменути и глаголе духаши и пухаши и сложене

с префиксима. Они имају и лик са секундарним гласом в (дувати,
пувати) . Њихови облици презента, императива и прилога садашњег
различито су наведени у правописном речнику . На пример , s. v.
духати стоји : дўшём и духам, души и духај, душући и духајући
поред дувати, дўвӑм ; s . v . задухати : задӯхам и задувати, за-
дувам и задушём, а s . v . задувати : задувам и задухати , задухам
и задушем ; s . v . йодувати : подувам и подухаши, йодухам. Слично
је и са глаголом йухаши : йухам и пуваши , йўвам и пўшём , a s . v .
пувати : пувам и пухаши, йўхам ; s . v . распуваши : распувам и распу-
[10]
хати, распухам и распўшём . Ти су глаголи неједнако наведени и у

другим нашим речницима . У Вуковом речнику је : дувати, дувам
(душем) , а s . v . духати : дӳхам (дўшём) ; s . v . йухаши : йўхӑм
(йўшём) , али s . v . йýваши : йўвӑм. Ристић и Кангрга духаши упу-
ћују на дуващи с презентом дувам (душем) ; међутим од пуваши
(fiesten) презент је пувам , а од йухати (pusten , blasen) — йўшём .
Код Деановића и Јернеја ови се глаголи наводе само са гласом х,
и то : духати, душем, а йухаши , йухам и пушем. Добро је познато
да се ови глаголи са изворним гласом (x) употребљавају више у за-
-
падном делу језичке територије , а са новим гласом (в) — у источном.
Зато мислим да је у једном правописном речнику као што је овај
те глаголе требало дати по обрасцу : х : х, шив : в , а не х : х и
в : в, ш. Јер тамо где они имају лик дуваши, пуваши презент је
дувам, йўвам, а према духаши, йухаши презентска основа је на
-а- и на -'е- . Уосталом , и овде је требало поступити као код глагола
кихаши, кијаши : уз први лик иде кишем и кихам ... поред кијаши,
кијам, а уз други - кијам и кихаши, кйхам и кишем .
Све ово што је досад изнесено представља у целини очит
пропуст оних који су радили на састављању правописног речника.
То утолико пре што је тај посао био у рукама наших познатих и
истакнутих језичких стручњака. И баш зато је с правом било оче-
кивати да целокупан речнички материјал буде свестрано и беспре-
корно обрађен, поготову кад се при том ишло на исцрпност у
излагању. А овде је била у питању чисто граматичка страна обраде
једне одређене категорије речи . На основу те обраде треба сада
да се зна шта је у сваком посебном и конкретном случају граматички
исправно , а шта није ; другим речима, шта у писаном изразу и
говорној језичкој пракси има право на књижевну употребу, а
шта не треба узимати . Према томе , показане недоследности и неу-
једначености ове врсте могу да стварају , и стварају, забуну и до-
воде обавезно у недоумицу оне којима овакав један речник служи
као приручно упутство .
8. То , међутим , није све што треба замерити обрађивачима

речничког дела Правописа. Иако су глаголи на -аши с двојаким
облицима у промени заступљени ту у великом броју, опет се не
може рећи да таквих глагола више нема у књижевном језику .
[ 11]
Списак тих глагола тиме није исцрпен . Има их још . Неки су од

њих у правописном речнику наведени с једним презентским обли-
ком, а неких уопште нема . Навешћу овде неколико глагола .
У правописном речнику нема глагола клизаши (се ) . Тај глагол ,
који се у нашем језику потврђује тек од XVIII века (Pj . ЈАЗУ) ,
има презент од основе на -а- (клизӑм се ) у речницима - Вуковом,
Броз-Ивековићевом и Ристић-Кангргином , као и код Белића и
Боранића у њиховим правописима. Али у речнику М. Деановића
и Ј . Јернеја 1. лице презента је клизам се и клùжём се . А тако је
и у речнику МС и MX : клизати, клӥжём и клизӑм ; дакле , узет је
као неповратни глагол и са другим акцентима .5 Први се облик по-
тврђује примерима : клижу (Славко Батушић , Загреб) ,
клижући (Фрањо Хорват - Киш, Загреб) , влак се клиже
(Анте Неимаревић , Загреб) , нек се клижу ( Вељко
Петровић , Нови Сад) , клижу се (Младен Ољача,
Београд) .
Ја могу навести примере за двојаке облике овог глагола.
То су ови :
a) клизају се играјуће зраке (П. П. Његош, Луча ми-
крокозма , стр . 129) ; — клизајући се и падајући (Св . Ћо-
ровић , Цел . дела , књ . прва, 370) ; У густу таму да све
-
дубље клизам (М. Ракић, Нове песме , 1912, 28) ; — Нога
му клиза по каљавој земљи (Ј. Веселиновић , Хајдук
Станко , СКЗ , 93 ) — Шљапајући и клизајући стаде пред мене
неко (В. Петровић , Сабрана дела III, 151) ; jep
се непрестано клизају и падају (Ст . Јаковљевић,
-
Српска трилогија I , 413 ) ; клиза се и стално пада (М.
Лалић , Хајка, 333) ;
б) Клижу му се опанци (Бос . вила 1889 ; Рj . ЈАЗУ
s . v . клизати се) ; -- Валови златни по пшеници клижу
( Драгутин Домјанић , Пјесме 1933 , 44) ; - Залуд
једра лет бјеласа се и клиже (исто , 74) ; - Уто оћутјех да
по крви клижем (И. Г. Ковачић , Јама и друге песме
1968 , 68); Са мном и на ме почео да клиже (исто , 71 ) ;
• Са краткоузлазним акцентом презент је само на -ам : клизаши, -ӑм.
[ 12]
-- прсти клижу по рамену (Густав Крклец , Сабрана
дела І-ІІ , 30) ; - клижући се по снегу (Ерих Кош

Као вуци, 168 ) ; -... нек се клижу [саонице ] (В. Петро-
вић, Политика 1959, 15394, 11 ) ; - - клиже [ce ] низ голе
жуте прљуге (Б. Ћопић, Дјечак прати змаја, 1956 , 95) ;
Клижу се низ лице капље бљутаве воде ( М. Ољача,
Шапат борова, 1953 , 5) Како се то само клиже... ( на
Телевизији , Загреб) .
Имам и неколико примера за сложени глагол склизати (се ) :
склизајући се сваки час ( Св . Ћоровић , Цел . дела,
књ . прва, 246) ; Ви се склижете око мене у великим лу-
ковима (М. Крлежа, На рубу памети , 172) ; - Са врха
стрехе склижу кишне капи (Н. Симић , Прољеће, 10) ;
склижући се (Деановић - Јернеј , Талијанско-
хрватскосрпски рјечник, s . v . sdruccioloni , -е адв . ) ; --
склижу [ce ] натраг у завејани град ( М. Кашанин,
Трокошуљник , 1930, 81) .
Ови примери показују где су распрострањени једни а где
други облици ових глагола : облике са јотованим сугласником у
основи презента, који су доста бројнији, употребљавају наши
писци из западног и северозападног дела језичке територије, а
облике од основе на -а- углавном они који су из источног дела.
Јасно је да овај глагол није требало изоставити , поготову кад су
дати многи други који се иначе ретко јављају .
У правописном речнику недостаје још један глагол са фри-
кативним гласом з . То је глагол йўзаши . Истина, наведен је сло-
жени глагол испузати с презентом испужём, императив је испужи,
али простог глагола нема . Место тога је пўзиши, -йм, глагол са
истим и сличним значењем (kriechen , klettern) . Та реч , међутим ,
није интересантна ни са правописне ни са граматичке стране, сем
ако није узета зато да се покаже да је треба употребљавати тако
а не са завршетком -еши . Али је онда било нужно да се то и на-
значи. Или се тиме хтело ставити до знања да је у књижевном
језику йузити, а не пузаши, што би било најмање вероватно јер
се овај други глагол налази у нашим речницима као одређена
лексичка јединица . У Вуковом речнику презент глагола йўзати
[13]
је само йужем . А тако је и код Ристић-Кангрге и Деановић-Јер-

неја . У речнику Белићевог Правописа други облик, йузам, који је
дат међу заградама, означен је као неправилан .6 Међутим , код пи-
саца су заступљени облици овог глагола и по V и по VI врсти .
Истина, бројније су потврде за облике од презентске основе на -е-
и са измењеним сугласником из општег глаголског дела , али то
не значи да оне друге , од основе на -а- , треба одбацити као непра-
вилне . То показују примери :
a) - Не могу да иду него тако йужу (Вук Караџић ,
Српски рјечник, s . v . бауљаши) ; И све што йуже по
земљи (Ђ . Даничић , Рјечник ЈАЗУ s . v . йузаши) ;
---- да се йужу усправно без опасности (М. Ђ . Милиће-
в и ћ, Рјечник ЈАЗУ s . v . йузаши ) ; све пуже пред
ним (Св . Ћоровић, Цел. дела IV , 473) ; йуже
с дететом по соби (Ј . Веселиновић , Слике из сеос-
кога живота I , СКЗ , 103) ; — уз које [притке и жице ] йуже
-
хмељ (Ј. Цвијић, Говори и чланци II , 1921 , 209) ;
уз који [пропланак] се йужу и куће приштинске (Б. Ну-
шић , Сабрана дела XI , 251 ) ; — није умио да везан йуже
(Р. Чолаков и ћ, Кућа оплакана , СКЗ , 149 ) ; — [колона]
йуже за њим... (Д. Ћосић , Далеко је сунце, 1953 , 9) ;
По - шуми йужу људи (М. Крлежа, Лирика 1949 ,
199) ; Тада сам почео да йужем напоље (Ерих Кош ,
Као вуци 1948 , 82) ;
б) - раци йузају по морском дну (В j . Нова к, Тито Дорчић,
CK3 , 57); - йузајући по њој (исто , стр . 56) ; - йузајући
(Деановић - Јернеј , Талијанско-хрватскосрпски
рјечник s . v . sdruccioloni, -e adv . ) ; — Војници се йузају
уз онај камењар ( Ст . Јаковљевић , Српска трило-
гија II , 1939 , 188) ; — А ми йузамо четвороношке према
оној ували (Ст. Винавер , J. Хашек , Доживљаји до-
брог војника Швејка, 1949 , 19) .
У речнику ЈАЗУ стоји да се презентски облик йўзӑм употребља-
ва у Лици, а наведен је и један пример из Елезовићевог
6
• Д. Костић такође не одобрава облик йузам; у Није-него пише :
йужем , не : йузам.
[14]
Св . 2-3 Глаголи на -ати с двојаком през. основом 83
Речника косовско-метохиског дијалекта (s . v . йузӑш се, йўзам се

несвр . тоциљати се , клизати се) : Зими се деца йузају по леду.1
Из Академијиног се речника затим види да је тај глагол и у про-
шлости имао у промени облике и од једне и од друге презентске
основе ; на пример : йузајући (Ластрић , Дошен) , йуза (До-
шен , Канижлић) ; йужу (Вукове Нар . пјес . , Осветници
од фра Грге Мартића , у Загребу 1861 ) . И као да су облици
од основе на -а- у старом језику били чак нешто чешћи . Најстарија
потврда за овај глагол је из XIII века : Чловек нетко хромь йлзаје
на ногу својеју (Св . Сава, Жит . Сим . 21 ) . Али такав облик
презента одговара облику који је глагол плъзати имао још у старо-
словенском језику : плъзаж поред плъжж , плъжеши ; слично је и у
руском језику : йолзать , -áю.
Нема ни итеративног глагола йомагати . А ипак га је требало
навести . Јер у својој промени има двојаке облике : не само од пре-
зентске основе на -је- (йомӑжём, йомажи, йомажући) већ и од
основе на -а- (йдмагам, йомагај, йомагајући) . Истина, стандардна
вредност се приписује облицима са палатализованим сугласником
и писци правописног речника сигурно зато нису узели овај глагол .
Али и други облици постоје толико да их не треба сасвим занема-
ривати . Код Вука, у Српском рјечнику , међу заградама, стоји да је
у Црној Гори презент йомагам, а под 2) у значењу „um Hülfe
rufen" императив је помагајте . У вези с тим и Маретић у Граматици
вели да „кад се у невољи виче у помоћ , онда је императив йомагај,
помагајте . Такав је императивни облик он нашао у Вуковом
језику и код М. Ђ . Милићевића . И у Хрватскосрпско-талијанском
рјечнику Деановића и Јернеја, s . ѵ . йомагати, императив је и по-
магај ! йомагајте ! (aiuto !, soccorso !) . Ево још неколико примера
за облик императива од презентске основе на -а- :
Јао и йомагај ! (А. Шеноа , Златарово злато , 156) ;
-
Удави се ... йомагај (Ст . Јаковљевић , Српска
трилогија I , 483) ; йомагај, слуго божја (Н. Симић ,
7
J. Kasumov i ć , Pabirčenje po Iveković-Brozovu Rječniku hrvatskoga
jezika (Nast . vjesnik knj . XII , Zagreb 1904 , 575) : йузати има презент. йўзӑм
(код Броз-Ивековића је пужем) .
8 T. Maretić , Hrvatska ili srpska gramatika za srednje skole , Zagreb
1906 , ІІІ изд. , стр . 106.
[15]
Прољеће, 120) ; - йомагај, ако имаш срца (Политика

од 23. јула 1972 , 17) ; — Помагајте док има времена ! (По-
литика за децу од 31. августа 1972 , 3 ) ; - јао и помагај
(Речник МС и МХ) .
Такав императив је врло распрострањен у народним гово-
рима, а употребљавају га , наравно, и писци у говору лица ; и не
само тако .
И за облик презента од ове основе има потврда у писаном

језику . Могу навести ове :
- ... Што у Чеву цркву не градимо | Аранђелу, да ни свуд
йомага (Његош , Горски вијенац, 64) ; - Ако ишта очи
йомагају (Његош , Шћепан Мали , стр . 188 ) ; - То ти не
йомага , колико ни врага крст (Нар . посл. Вукове ;
Рјечник ЈАЗУ s . v. йомагаши) ; - да ти ја помагам потворити
праве људе (Љубиша ; исто) ; - Одврну га у свој за-
вичај да му помага (М. Павлиновић , М. Стева-
новић , Савремени српскохрватски језик II , 348 ) ; — А
они други [ Турци ] сви кукају и помагају (М. Мажура -
нић ; Речник МС и MX) ; - Помага Бог (Д. Ђуровић,
Дукљанска земља, 329 ) .
Даничић у Облицима српскога језика ( 1872) каже да се
гдегде ,и йомагати са својима сложенима говори и по првом раз-
делу" (стр . 106) , тј . као чуваши, чӳвӑм . Тако је прилог садашњи
употребљен као придев у овом примеру : од треска и зайомагајућих
гласова (Ст . Јаковљевић , Српска трилогија I , 100) .
У речнику ЈАЗУ s . v . йомагати презент је йдмажем . Али се
одмах додаје да је презент и помагам и да је тај облик старији (нај-
старија потврда за облик йомажем је из XVI века) . У старим речни-
цима - Белином , Јамбрешићевом, Волтиџијином и Стулићевом
презент овог глагола је само йомагам. То је прасловенска глаголска
реч ; у старословенском језику је помагати , -а , -акши , у руском
йомогать - аю , а у бугарском йомагам . У Академијином речнику
више је потврда за облике од такве основе презента него за облике
• За облик презента йдмагам међу заградама стоји да је покрајински.
[ 16]
Св. 2-3 Глаголи на -ати с двојаком през . основом 85
од основе на -е- . Међу њима су и ови примери из језика дубро-

вачких и далматинских песника :
Да пожали , јаох, мене и уцвилит ми да йомага (М. Др -

жић) ; — Добрима зло чиниш, цић да злих йомагаш ( Д. Ра-
њина) ; - Љубав и срећа смионе йомага (И. Гунду -
лић) ; што нас не йомагаш (И. Ђорђић) ; Рике
не пристају цић мора онога, ким се йомагају (Хекто -
ровић) ; сиромахе йомагајући (А. Качић) .
За облик императива :
Тако ми Богъ йомагај (Mon. serb . , из ХІІ в . ) ;
Серафиме , помагај (Д. Обрадовић ) ; — йомагај, царе
(Даничић ) ; — йомагајте (Зак. винод . ) и др .
Све ово потврђује да и помагати спада у глаголе с двојаком
презентском основом . У нашем савременом језику његови облици
од презентске основе на -а- најчешће имају дијалекатско обележје,
али не искључиво дијалекатско јер се каткад јављају и у књи-
жевним текстовима, а у старом језику, као што смо видели, били
су сасвим обични .
И итеративни глагол легати (ијек. лијегаши) , према свр-

шеном лећи, лежём и лёгнём, наведен је у правописном речнику,
као и у другим речницима, са облицима од презентске основе
глагола Ѵ врсте : лёжём, императ . лежи, прил . сад . лежући; тако
и кад је сложен с префиксима (налегати, йолегати) . Али се код
писаца, углавном из западних и југозападних крајева , може наићи
и на њихове облике од друге основе презента, на -а- . На пример :
― ми лијегамо са сунцем (В j . Новак , Госљедњи Сти-
панчићи, 1899 , 232) ; — пред зору лијегају (Стј . М. Љу -

биша , Гриповијести, СКЗ , 10) ; — Јесен на нас лијега (Т.
Ујевић , Ојађено звоно , 1933 , 125) ; - лијегају у гаћама
(В ;. Калеб , Бијели камен , 108 ) ; — налијегају на брда
(Ч. Вуковић, Висине, 192) ; полијегају (И. Ан-
дрић, Одабране приповетке , СКЗ , 71 ) ; - чекам да сви
полијегају (Н. Лопичић , На камену, 437) .
У речнику ЈАЗУ ови глаголи имају презент на -жём и -ам,
што се затим потврђује и примерима, од којих ћу навести само ове :
2 Наш језик [17]

--
Тко лијега са псима , устаје с бухама (Пословице Да-
-
ничићеве ) ; Така лига на меке душеке (Нар . пјесме
-
Вукове) ; Преко њега мостић лега (Б. Радиче-
вић) ; - Збори, Јово , што ти налијега [ „треба“] (Пје-
ванија црногорска и херцеговачка) ; - Уморни йолије-
гају на једној пољани (Нар . прип . Врчевићеве) .
Овакви примери показују да и ови глаголи , према двојаком
завршетку презентске основе , припадају двема глаголским вр-
стама . Само и овде , као и код глагола йомагаши, може се рећи
да су облици од основе на -а- ретки . Али они, колико-толико ,
карактеришу морфолошку структуру глагола и зато их не треба
игнорисати .
Глаголи прскаши и йскаши наведени су с презентом прскам
и йштем (императ . йшти, прил . сад . йшшући) , док су глаголи
стискаши, йљёскати, мљаскаши, који имају исту сугласничку
групу у општем делу , дати са облицима од презентске основе на
-а- и на -шће- . Међутим , и ова два глагола могу имати и облике
са гласовном групом -шћ- . Тако је , на пример , Н. Симић , савре-
мени хрватски писац, родом из Босне , употребио императив од гла-
гола прскати у реченици : Ево ти нафоре , Симеоне, и пршћи је
босиоком (Прољеће, 120) . А познато ми је да се и у околини Шапца
и Лознице презент тог глагола изговара такође са групом сугласника
-шћ- . Забележио сам ове примере : - Ја йршћем трешње сваке го-
дине ; - Они пршћу кромпир . У колубарском говору , тј . у говору
Ваљевске Колубаре и Ваљевске Тамнаве , презент глагола прскати
је само пршће (Б. Николић , Колубарски говор , СДЗб. књ .
ХVІІІ , 55) . Дакле, таква је презентска основа овог глагола у се-
верозападној Србији, а наши народни говори који се тамо про-
стиру чине , као што се зна, основу савременог књижевног језика
екавског изговора .
Облици глагола йскаши од основе презента са шћ још су ра-
спрострањенији. У Вуковом речнику презент тога глагола је
йштём, али међу заградама стоји да је „у Босни по варошима
ишћем" . Маретић у Граматици даје оба облика : ишћем и иштем,
а затим вели да је у наведеним речима међу којима је и глагол
искати , шк дијалектизам“ (стр . 103 ) ; у речнику МС и МХ
[18 ]
презентски облици йскам и йшћем означени су као покрајински.10

Потврде за облике од презентске основе са шћ налазе се и код
писаца , али у говору лица. Такви су примери :
--
Ишћем вас, да вас поздравим (И. Ћипико, За кру-
хом, 168) ; - Ми ништа не ишћемо (исто , 210) ; - Срце
ми ишће да се насмејем (В. Петровић , Сабрана
-
дела III , 121 ) ; Па ти сад од мене ишћеш паре (Н. С и -
мић, Прољеће, 50 ) .
Обавештен сам да тако гласи презент и у неким крајевима
Хрватске , нпр . у Петрињи . У речнику ЈАЗУ s . v . искаши, иштем
пише да у „чакаваца и у њекијех западнијех штокаваца остаје
шћ : йшћем" . Поред примера : Него ме ишћи правдом (Mon. croat.
1599 ) , - спасења ишћући (П. Хекторовић) и других - ту су
и ови : - Па он ишће од Грује дјевојке (Нар . пјесме . Јук. ) и:
- За њег ишћу три товара блага (Нар . пјесме Петр . ) .
Из свега овога се види да су облици глагола искаши са сугла-
сничком групом шћ доста чести у употреби . Такви се облици,
истина, третирају као фонетска и морфолошка особина појединих
говора, али у поређењу са облицима од основе презента на -а-
(искам ...) они несумњиво премашају локалне оквире .
И од глагола бискаши са облицима бишшем, бишши, бишшући
Н. Симић је употребио презент од основе са шћ : - Није више
покушавала да бишће бијеле (Прољеће, 135 ) . А. Пецо (ЈФ књ .
ХХVІІІ св . 1-2 , 183 ) тврди да се и у говорима централне штокавске
зоне Источна Херцеговина , Никшићка жупа, Ужице - наилази
и на групу шћ у примерима : йобишћи , йобишћу , ишћем, ишћи, за-
ишћи, који су наслеђени још из предбалканске епохе и сачувани
су напоредо , али са већом фреквенцијом , са облицима , који знају
и за дисимилациону скупину шт: иште, биштем ..."
Има и других глагола са задњонепчаним сугласницима к, г
испред инфинитивног завршетка -аши који имају правилне облике
по Ѵ арсти , тј . од основе презента на -че- , -же- , али који се могу
срести и у облицима од основе на -а- . Ha пример :
10 y Hrvatskoj ili srpskoj gramatici za srednje skole , III izd . , Zagreb 1906,
Маретић не одбацује презентски облик йшћем, већ вели : говори се йшшем,
ређе йшћем" (стр . 106) .
2* [19]
- Тако се лелекају они који погину (Д. Ђуровић,

Дукљанска земља, 88 ) ; - мукајући као поскокни вол у
крду (М. Божић , Курлани, 314) ; ми би га... залага-
јући се лијечили ( Н. Симић , Прољеће , 226) .
Такви су и облици неких глагола са звучним денталом 3.
На пример : Морам да йотрзам лично вас (Б. Чипли ћ, Стра-
вична звона , 114) ; затезајући му фалаке око нога (Св . Ћо-
ровић , Цел . дела, књ . I , 332) .
Такви примери, међутим , значе само толико да је те и сличне
глаголе захватио процес уједначавања глаголских основа , и да се
јављају изузетно ретко и спорадично . Али и они доприносе потпу-
нијем разумевању самог појава . Зато није наодмет да се овде
помену .
С једним обликом презента у правописном речнику су и
глаголи : прейлешати (-ћем) , здбати (-љем) и колебаши (-ӑм) .
Међутим, нису непознати облици тих глагола и од друге презентске
основе .
У Маретићевој Граматици (III изд . , стр . 280) , међу глаголима
„који иду у први и други разред пете врсте“ налази се и глагол
преплетами - с презентом прèйлешам и прèйлећем. Маретић упу-
ћује на Ивековићев речник где је презентски облик тога глагола
као у Вуковом речнику , тј . йрейлећем, а у реченици из Даничиће-
вог превода с руског Муравијевљевих Писама о служби Божјој
употребљен је други облик , од основе на -а- , са се и у пасивном
значењу : - и тако се преплета сва седамнаеста катисма као мно-
гожични покров . Маретићу је, изгледа, била довољна та једина
потврда таквог облика овог глагола па да га прогласи књижевним
обликом . Јер је за њега језик Ђуре Даничића, поред Вуковог
језика , био неприкосновен у погледу изворности , правилности
и чистоте . Нема сумње да је на основу истог примера Маретић
и у речнику ЈАЗУ, као обрађивач, написао да „презент може бити
и прейлешам" . У нашим старијим речницима, пре Вуковог, презент
има само такав облик : у Белином - прийљешам, у Бјелостјенчевом
и Волтиџијином - прейлешам .
Глагол зòбати има презент с двојаким обликом у правописима
Белићевом и Боранићевом : зӧбљем (зобам) - код Белића, зобљем
[20]
и зобам - код Боранића . Други облик, на -ам, који се иначе не

налази на другим местима , употребио је Растко Петровић :
- тице које слећу да зобају, (Бурлеска , 36) . Такав облик овог
глагола није много необичан .
О глаголу колèбати (се) може се рећи више . Тај глагол у Ву-

ковом речнику има презент и од једне и од друге основе : колебам
(колебљём) се . Тако је и код Белића, у Правопису : колебам (ко-
лебљём ) , з . н . колебај (колебљи) . Говорећи о употреби и значењу
глагола колебати и колебати се Љ . Јонке (Књижевни језик
у теорији, 1964 , стр . 166) пише : „... потребно је разликовати праву
прелазну употребу глагола колебаши, колебам, који има кадшто и
презент колебљем, од неправе повратне или медијалне употребе
глагола колебаши се , колебам се или колебљем се“ . На идућој страни
( 167) наводи Његошев стих из Горског вијенца : Колебљу се
у мору небеса . Тај глагол је имао у корену стари глас ѣ (јаш)
и у јужном изговору правилно би требало да гласи кољебаши,
како је наведен у Академијином речнику : кољебати, кољебам
(кољебљем) . Али се одмах затим вели да је у наше време „и у
јужном говору обично само колебаши“ . Нема сумње да је такав
лик, лик источног, екавског изговора, са л мљ , овај глагол добио
дисимилационим процесом у презентском облику на -бљем (ко-
љебљем > колебљем) . И у нашим речницима савременог језика
свуда се узима тако . А тако је било и у старом језику . У речнику
ЈАЗУ наведен је пример : колебљушти се (Старине, ХV век) . На
истом се месту за овај глагол каже да је прасловенска реч која у
старословенском језику гласи : kolêbati, kolêbają. Међутим , у
Миклошичевом речнику (Lexicon palaeosl . -graeco- lat . ) презент
глагола колѣвати је од основе на -je- : -БЛЖ -БЛЮШИ . Од словен-
ских језика овај глагол има у пољском и чешком двојаке облике
презента : kolebać, kolebam и koleblię (у пољском) , kolebati ||
kolibati , bám || bu, -beš (у чешком ) ; у другима је презентски
облик само од једне основе : у руском - колебать , -леблю, -леблешь,
у словеначком kolébati, -am , а у македонском - колеба се . За
наш језик ипак треба рећи да облици овог глагола од основе пре-
зента на -је- одавно имају архаичан призвук и зато су данас заиста
[21 ]
реткост . Али их не треба елиминисати кад се савремени књижевни

језик узима уопштено ,11
9. У књижевном језику има још глагола који се могу срести
с двојаким облицима од презентске основе а који се у правопис-
ном речнику (и у другим речницима) наводе с јединственим обли-
цима или се уопште не наводе . Тако , на пример , код Л. К. Лаза -
ревића и од глагола захищати презент је захиће, а не захища :
-
Анока захиће вргом (приповетка На бунару) . Затим , од глагола
хлайшаши, хлӑйћем, „јести што житко , о псу“ (А. Белић , Пра-
вопис) прилог садашњи код М. Божића је од презентске основе
на -а- : хлайшајући језиком (Курлани , 314) . Или од глагола клйй-
сати (у речнику Деановића и Јернеја : клийсаши, клийшём , сат-
minare a mala pena... ) Р. Маринковић је употребио презент
такође од основе на -а- : да клийсам за тобом (Руке , 222) . Итд .
На таквим глаголима ја се нећу задржавати . Навео сам известан
број оних који се нешто чешће појављују с дублетним облицима
да би се видело да их има још више него што су заступљени у
речнику најновијег Правописа и да се у исто време укаже на недо-
статке у раду на састављању тог речника . У даљем излагању ја ћу
се држати глагола који су тамо изнесени .
Дублетни облици тих глагола наведени су са везником и (нпр .
храмаши, храмам и храмљём, императ . храмај и храмљӣ, прил . сад .
храмајући и храмљући) . Само код неколико глагола није тако ;
на пример , уз инфинитив глагола чалӑкаши презент је „чалакам
поред чалачём“ . Али и такви примери не представљају ништа
друго у односу самих дублета . На први поглед излази да су овако
11 Облик презента колебљу се није усамљен код Његоша . Ја сам у Лучи

микрокозма нашао два примера : Колебљу се густи легиони (стр . 152) ; — Ко-
лебљу га општим движенијем (с. 154) . Известан куриозитет представља то
што је песник облик колебљу се употребио у 2514. стиху Горског вијенца, а на
истом месту , у стиху 1512 , презент је од друге основе : Колеба се душа у тијелу.
Ово би се , на први поглед , могло објашњавати метричким захтевом . Али кад
Његош има облик 3. л . једн. и од основе на -'e- као у стиху : Да му [ „борба
правде и неправде"] ропство горчи и колебље (ЛМ , 173 ) , онда све то треба да
значи да су му такви облици овог глагола били присутнији у језичкој свести.
С друге стране , зна се да је Његошев песнички језик са изразитом дијалекатском
подлогом . Д. Вушовић , у раду Прилози проучавању Његошева језика
(ЈФ књ . ІХ, 1930) , вели да су у њему чести облици презента са јотованим су-
гласником у основи и наводи за то више примера, међу којима је и облик ко-
лебљу се (с. 128) .
[22]
дати облици равноправни у употреби , да су подједнаке кин жевно-

језичке вредности . И у другим су случајевима дублетни облици
тако наведени (нпр . писарев и писаров , ревност... инстр . -ости
и -ошћу) . Ипак је несумњиво , а и логично , да се извесна предност
приписује онима који у таквом редоследу заузимају место испред
других . Код велике већине ових глагола ( 6 : 1 ) на првом су месту
облици од основе презента на -а- ( VI врста ) , а на другом - од основе
на -'е- (V врста) . Ако се узме да је прво место стварно приоритетно ,
онда се опет може замерити састављачима речника што и овом
приликом нису били доследни . На пример , за глагол кихаши на-
воде се најпре облици по V врсти (кйшём и кйхӑм ... ) , a s . v . кијаши
је обрнуто : кйхӑм и кишем ; код глагола скитати се : скитам се
и скићем се ... , а код сложеног глагола доскитати се доскићем се
и доскӣшам се ... Иако ово може бити више формалност , ипак
је требало настојати да је не буде .
II .
10. О овим глаголима , колико знам, досад није посебно пи-

сано . Оно што се о томе налази на разним местима изнесено је више
као узгредна информација да у нашем језику има доста таквих гла-
гола. И кад се мисли на књижевни језик, помињу се скоро увек
исти глаголи : дремати, дозивати , сийаши, узимати , гибаши, сисати,
пљескаши, скитати се и још покоји други . Изнећу овде све што
сам нашао да је речено о тим глаголима и што се на њих односи.
Тако, у исцрпној монографији О говору Галипољских Срба
(СДЗб. књ . XII ) П. Ивић истиче да глаголи „ који се у нашим
говорима колебају између V и VI врсте“ у шумадијско-војвођан-
ском ,дијалекту“ имају у промени само облике са презентском осно-
вом на -а- (по VI врсти) и наводи примере : сийӑм , сйсам, скайӑм ... ,
дрёмӑм, димӑм, кўйӑм итд .; сййа, дрёма, „и само тако “ (примери
су из Поцерине у северозап. Србији и из Фаркаждина у средњем
Банату; а према саопштењу које је добио од Б. Николића такво
стање је и у Срему) . Ивић затим вели да се ситуација у тим гово-
рима рефлектује и у књижевном језику београдског центра пози-
вајући се при том на констатацију Мејеа и Вајана у њи-
[23]
ховој Граматици српскохрватског језика, на француском (стр .

280) . - У том смислу је и оно што је П. Ивић написао у Поговору
Вуковом Српском рјечнику од 1818. године . А ту стоји да дублетни
однос сийам сийљем живи и у данашњем нашем језику и да је
донекле регионално распоређен : исток има предилекције за облике
са основом презента на -а- (стр . 136) . То значи да се на тој страни
све више употребљавају такви облици ових глагола а да су они
други , од основе на -'e- , све ређи. Природно је онда претпоставити
Да се то стање у говорима може пренети више или мање и на књи-
жевни језик.
Затим, М. Пешикан у поменутом раду о класификацији
наших глагола констатује да је дистрибуција основа између а е-
раздела и -а/а- раздела, који чине његову ІІІ врсту, још „ веома
непреврела“ . Од неколико глаголских типова првога раздела ту се
мисли и на тип резаши—режем, што се уосталом види и из следећег
излагања : „Постоје читаве групе глагола који практично напоредо
и факултативно добијају у презенту сад један сад други наставак
(штийаши, скитати , зибаши, клеветаши и многи други)“ . Потом
Пешикан износи своје запажање о тенденцији у развитку таквог
стања : „ Општи је правац померање у корист а /а- раздела ... “ Али,
по његовом мишљењу, већ су се почели стварати специфични
критеријуми за дистрибуцију ових глаголских основа, који су
условљени и прозодијским моментима (стр . 107. и 108) .
11. У првој књизи предратне серије часописа Наш језик,
у рубрици „Наша пошта“, даје се одговор на питање да ли је пра-
вилније „позивате се или позивљеше се“ (стр . 188) . Ту се , поводом
тога, каже да у нашем језику има глагола који садашње време
творе на два начина : по типу йевам, од йева-јем, и по типу йишем,
од пис-јем. И као примери за то наводе се глаголи : дозивам и до-
зивљем, йозивам и позивљем и неколико других (дремати, сисати,
скитати се, шетати се, шшийати) . А онда се наставља да по
југозападним крајевима „има доста глагола који се у садашњем
времену завршују на -ем са умекшаним ( „јотованим“) претходним
сугласником , док су ти исти глаголи, као и сви овде наведени ,
у књижевном језику обичнији са завршетком -ам, па је и позивате
се обичније него йозивљеше се“ . Видећемо да се ово што је речено
[24]
на крају за облике глагола йозивати - а то вреди и за многе друге

сличне глаголе - може примити као исправно , мада треба рећи
да су облици тих глагола од основе на -а- не само обичнији већ
да су они скоро потиснули из употребе друге облике, од основе
На -е- . Али то не обухвата све глаголе на -аши с двојаким обли-
цима. На овом месту треба указати на грешке које су се поткрале
у Регистру речи . Наиме , тамо стоји да је позивљем неправилно ,
да је дремам, а не дремљем, да је скићем се м . скитам се и сл .
Исти часопис има и „одељак“ Језичке поуке. У њему
се износе и исправљају језичке грешке „у текућој књижевности“ ,
у књижевним делима и часописима, као и у дневним листовима .
Редакција је нагласила да „ће се овде износити само несумњиве
неправилности“ , како би читаоци могли видети „на шта све треба
да пазе , ако желе да им књижевни језик буде чист и правилан“
(Н] год . 1 , стр . 28) . Међу многобројним „језичким поукама“ , које
овај часопис редовно доноси , јесу и „поуке“ које се односе на
глаголе на -аши с двојаким облицима . То би биле ове .
Поводом презента занишем, који је употребљен у цитираној
реченици , каже се да од глагола зањихати презентски облици пра-
вилно гласе зањихам, зањихаш ... , или ређе зањишем „покрајинско
је занишем, занишеш ..." (Н] год . 11 , стр . 58) . Очигледно је да је
тај облик презента тако окарактерисан због гласа н (м . њ ) који је ту
настао дисимилацијом (њ-ш : н-ш ) . Глаголи њихати (се) и зањи-
хати се јављају се са тим гласом (н) и код наших истакнутих писаца
из разних крајева ; на пример : - нихајући се напред (Б. Стан -
ковић, Стари дани СКЗ , 22) ; - Нихајући се на месту гледала је
за њима (В. Петровић , Сабрана дела, књ . III , 98 ) ; - а река ...
занише се (Д. Ђуровић , Дукљанска земља, 190 ) ; - Нишу се
сазрела жита (исто , 217) ; ... како се нишу борови на прољетном
небу (И. Андрић , Одабране приповетке, књ . І , СКЗ, 17) ;
нишући главом (исто , 29) . Па ипак се такви облици ових глагола
не би могли препоручити , а ни одобрити јер измена коренског
гласа, као фонетска појава, није у тој мери усвојена. Али је у датој
„поуци“ неприхватљиво као потпуно тачно да су презентски облици
глагола зањихати од основе на -ше- ређи . Напротив , у савременом
књижевном језику баш су ређи , и то знатно, облици од друге основе
125]
који су овде узети као правилни на првом месту, што ће се ви-

дети ниже.
У другој се „поуци“ презент сусретају у реченици : На сваком
нас кораку сусретају рекламе ( НЈ год . II , 187) сматра погрешним
обликом глагола сусретати (грешком стоји „ сусрести “) ,јер „облици
времена садашњег правилно гласе : сусрећем ... сусрећу “ . У право-
писном речнику је такође такав презент овог глагола . Али глагол
сусретати има и облике од основе на -а- , иако нису тако чести .
И они нису неправилни и погрешни , поготову кад су дублетни
облици простог глагола срещаши представљени као равноправни
и неоспорно правилни . Код Вука у Рјечнику , уосталом , само
сусретам, као и срешам.
Предмет „језичке поуке“ је и глаголски прилог садашњи
облещајући (НЈ год . III , стр . 61 ) . У тој „поуци“ стоји да од глагола
облещати прилог садашњи „правилно гласи облећући“ ; облещајући
је покрајински облик. Видели смо да су у правописном речнику
глаголи леташи и слешати дати с дублетним облицима, а леташи
с другим префиксима - ту спада и глагол облетати имају пре-
зент на -ћем (дблећем) . Али у морфолошком погледу сви су ти

глаголи једнаки . И ако су претходна два с правилним дублетним
облицима , онда такве облике могу имати и остали сложени глаголи .
Не може остати у целини ни „поука“ о презентском облику
глагола пљескати у реченици : •Њој се никад не плешће (Н] год .
VII , 27) . Једна замерка је у томе што ова реч у корену има љ, а не
л, које је, као и код глагола (за ) њихати, дисимилационог порекла,
ако није посреди непосредна акустичка гласовна слика ономато-
пејског изговора . И то је на своме месту јер је основни лик овог
глагола у стандардној употреби са меким гласом љ . Али је у „поуци“
учињена и замерка глаголском облику йљешће ; наиме , речено је
да је йљешће „покрајинско и не иде у књижевни језик“ . За писца
„поуке“ од глагола йљескаши садашње време је пљеска „или, у
ређим случајевима, йљеште“ . Тачно је, међутим , да су облици
од презентске основе са сугласничком групом шћ обични у употреби
и чак су равноправни са облицима од основе йљеска- . Зато се не
могу одбацивати као некњижевни. То ће се показати у овом раду.
У правописном речнику се не дају облици овог глагола од основе
[26]
йљеште- , али их има код Белића и Боранића. Као што ће се видети,

за такве облике има мање потврда у језичком материјалу .
У овом часопису има и других „поука“ о облицима глагола
на -аши, које нису дате беспрекорно . На пример , у „поуци" где се
указује на покрајински облик „насийујем“ (ЕЈ год . II , 187) пише
да је од глагола насийати правилан презент насийам... , а ништа
се не каже о другом облику — насийљем . Тако је и за глагол обаси-
йаши узет само презент обасийам као правилан облик у књижевном
језику према неправилном „ обасипавам“ ( НJ год . V , 91—92) .
Слично је поступљено и са глаголом храмаши : у „језичкој поуци “
(Н] год . 11 , 157) стоји да је правилно само храмаши-храмљем,
храмао према покрајинским облицима храмљати, храмљао ... , а не
помињу се облици храмам, храмај, храмајући, за које се не може
рећи да нису правилни .
Све ово показује да је и код неких сарадника Нашег је-
зика, часописа који претендује на највишу језичку стручност,
недостојало познавање правог стања у конјугацији ових глагола,
чије су облике узимали за „језичке поуке“ , и да су те криве поуке
измицале каткад пажњи и целе редакције .
За то има примера и код Д. Костића, у његовом „речнику
колебљивости у књижевном језику и правопису“ под називом Није-
-него ( 1931 ) . Тако је у том речнику означено да не треба употреб-
љавати ове облике глаголских речи : прил . сад . махајући ( треба
машући ) ; оне шорокају (треба шорочу) , (не) шорокај (треба (не)
торочи) , летам (треба лећем) , лешајући (треба лећући) ― и друге .
Ово и поред тога што се Костић највише држао речника у Белиће-
вом Правопису .
III
12. Да видимо шта о глаголима на -аши с дублетним облицима

има у граматикама нашега језика. Овде треба поћи од Вука.
Јер је Вук написао прву граматику оног народног језика који је
његовом реформом постао књижевни језик. У Српској граматици,
штампаној уз Српски рјечник од 1818. године , на страни LXI
Вук вели да неки несвршени глаголи „ који се свршују на бам,
[27]
вам, мам, йам могу имати двојако у садашњем времену (и у осталом ,

што је од његове чете )“ и наводи као примере за то : гибам и гибљем,
дозивам и дозивљем, узимам и узимљем , сийам и сийљем.12 Затим на-
ставља да с њима иду и неки свршени и несвршени глаголи на
там и кам, као што су : шетам и шећем, дошетам и дошећем, йље-
скам и йљештем (и йљешћем ) , йойљескам и пойљештем. Српска
граматика је „усавршено издање“ Писменице од 1814. године и
настала је добрим делом у вези са интензивним радом на речнику .
Кад се то зна, онда је Вукова граматичка одредба да несвршени
глаголи са лабијалним гласовима (б, в , м, й) имају двојаке облике
непотпуна јер такве облике у Српском рјечнику имају и неки свр-
шени глаголи (на пример : задријемаши , ишетати, прошетати) .
Промена глагола није , дакле, одређена ни условљена њиховим
видом . То је једно . А друго : у Српском рјечнику двојаке облике
има и глагол сисати, са денталом с , као прост , а и кад је сложен
с префиксима (исисати, посисати) .
13. После Вукове Српске граматике имамо Малу српску гра-

матику Ђуре Даничића ( 1850) , која чини „основицу гра-
матике нашег савременог књижевног језика“ и служила је „као
главни извор многим доцнијим граматикама нашим“ (А. Белић ,
ЈФ књ . V , 9) . У више издања излазила је под називом Облици
српског језика (седмо издање 1874. год . ) . Даничић наводи више
глагола који се мењају двојако - као писати, ййшем (пета врста,
други раздео) и йграши, йгрӑм (први раздео) . То су : гибати, зазӣ-
ваши (називати итд .) , зидаши, јалакати, йљёскаши, чалӑкаши,
дријемати, здимаши (поздимаши итд .) , куйаши, сййаши, затайати
(йошайати итд . ) , сисаши, йошайсаши , стӑсати, тиисати, скитати
се, шетати се, дихати, духаши, њихати, йухати. И додаје да
с њима иду и „сви са својима сложенима“ (Облици , стр . 107) .
Јасно је откуда код Даничића толики број глагола с двојаком про-
меном када се зна да његова граматика представља „граматичку
или морфолошку обраду оног материјала који се находи у Вукову
18 На другом месту , кад даје промену овог глагола, облике са јотованим

сугласником (йљ) Вук ставља међу заграде : сийам (сийљем) , сийај (сийљи) ,
сийајући (сийљући) , што значи да су за њега главни облици од основе пре-
зента на -а- (сийам) .
[28]
речнику", тј . у другом издању тога речника које је Даничић при-

премао . Сам он каже да је граматику написао „ само за оне ријечи
које су наштампане у Вукову Рјечнику“ . А у њему, као што ћемо
видети , има доста глагола на -аши који су с дублетним обликом
презента .
14. У своје време била је врло добра граматика Пиетра
Будманија (Grammatica della lingua serbo-croata ( illirica) ,
Vienna 1867) . Будмани се служио материјалом из дела најбољих
старијих писаца (Гундулића, Палмотића, Качића и др . ) , а од са-
времених узимао је примере из Вукових, Његошевих и Даничиће-
вих дела . И у његовој граматици је наведен већи број глагола са
завршетком -аши који у основи презента имају двојаке облике .
Али то су скоро исти примери глагола који се налазе и код Даничића .
И нема сумње да их је Будмани тамо нашао , иако их је могао наћи
и у грађи коју је одабрао за писање граматике .
15. Тако је и у другим нашим познатим граматикама које су
биле у употреби као школски уџбеници — у Маретићевој
Хрватској или српској граматици (Загреб, 1906) , у Граматици
хрватскога језика Јос . Флоршица ( Загреб , 1916 ) , у Српској
граматици за III разред гимназије Љуб . Стојановића
(Београд , 1926) , у Белићевој Граматици српскохрватскога
језика за трећи разред (Београд, 1938 ) , у Граматици хрватскога
или српскога језика Брабеца - Храсте - Живковића
( Загреб 1952) и др . У њима се наводе као примери по неко-
лико глагола на -аши који своје облике граде од основе презента
на -а- и на -'e- . И ти су глаголи свакако узимани из Даничићеве
граматике где се налазе међу глаголима који су набројани .
16. Али у неким граматикама нема ништа о промени тих гла-
гола . На пример , у добро познатој Српској граматици Стојана
Новаковића (Београд, 1894) нигде се не помињу глаголи
на -аши који имају две промене , иако је тај део граматике, Наука
о облицима, рађен по Даничићу . А Новаковићева граматика је
„значајна за граматичко нормирање књижевног језика“ , и она је
за више година била потиснула из употребе Даничићеве Облике
српског језика . О тим глаголима ништа није речено ни у Грама-
тици српскохрватског језика Михаила Стевановића ,
[29]
која је досад више пута прештампавана (шесто издање 1968 ) и

која се , иако је намењена за употребу у гимназију, налази и на
списку универзитетских уџбеника .
17. Две наше врло значајне граматике, које су по обиму је-
зичког материјала изван оквира школских граматика, такође се
не слажу у овоме . Једна је Граматика хрватскога или српскога
књижевног језика Томислава Маретића (друго из-
дање 1931 , Загреб) . То је исцрпна граматика књижевног језика
који нам је Вук оставио . Рађена је углавном на језичкој грађи из
дела Вука Караџића, Ђуре Даничића и Вукових народних умо-
творина у стиху и прози . На страни 280. т . б (по трећем издању
од 1963) Маретић вели да „има неколико глагола који иду у први
и други разред пете врсте“ , тј . који се конјугирају као глаголи
чувати, чувам и везаши , вежем . То су, „ осим неких других“ , гла-
голи који су после навођени и у поменутим школским граматикама
(недостаје глагол сисати, али су зато ту глаголи називати и пре-
плешаши) . Те и такве глаголе Маретић је имао у Даничићевим
Облицима и у Вуковом речнику , а једним делом свакако и у упо-
требљеној грађи . И они су се тако нашли у граматичком систему
нашег савременог књижевног језика . Маретић је написао да има
„неколико “ таквих глагола (иако је знао да их има много више )
сигурно зато што је тако о њима рекао Даничић .
Друга велика граматика је Grammatik der serbokroatischen
Sprache Аугуста Лескина ( Heidelberg, 1914) . Она такође
представља на научној основи обрађен наш књижевни језик „како
се он јавља у делима Караџићевим и Даничићевим“ . У тој грама-
тици , која је иначе богата и грађом и објашњењима, ништа се не
говори о глаголима са дублетним односом , нпр . гибам гибљем .
Само на стр . 506. видимо да је презент глагола називати на-
зивљем (на-зивӑм) , а од глагола дријемати је дријемљем ( екав .
дремљём) . Лескин је, дакле, једноставно пренебрегао једну мор-
фолошку особеност глагола која у језичком материјалу није ни-
мало скривена, као што је то пре учинио и Новаковић .
18. О томе нема ништа ни код М. Стевановића у Са-
временом српскохрватском језику I (Београд , 1964) . То је опсежно
језичко дело за које се с правом може рећи да је репрезентативни
[30]
универзитетски уџбеник . У њему се излаже „ граматичко учење

о савременом српскохрватском књижевном језику , приказују се
процеси и појави у овоме језику и даје се његова граматичка норма“ .
Стевановић је своје излагање заснивао не само на књижевним
творевинама познатих српских и хрватских писаца од Вука и Гаја
до данашњих дана већ и на језику науке и савремене журналистике ,
а није занемарен ни свакодневни разговорни језик. Извори за
језичку грађу била су и дела која су, између осталих , Даничић,
Новаковић и Маретић узимали за писање својих граматика. Па и
поред тога о двојаким облицима презентске основе глагола на -аши
у њој се не говори . Колико уопште има разлога за то , можда ће се
донекле моћи видети кад се изнесе материјал који проистиче из
језика наших савремених писаца.
19. Дакле, језички стручњаци и најпознатији граматичари
нашег језика неједнако су се односили према глаголима на -аши
који се употребљавају с дублетним облицима. Једни су их као такве
регистровали ограниченим бројем примера , и то се своди само на
констатацију о њиховом постојању. Други ни толико . Они се уопште
не задржавају на њима . А ти глаголи тиме представљају један
језички још нерасветљен проблем којим се свакако требало поза-
бавити , поготову кад се наш данашњи књижевни језик узме у
целини .
20. Да видимо , даље , како су у речницима савременог књи-
жевног језика дати глаголи на -ати који у правописном речнику
имају дублетне облике . За такво одређивање глагола најбоље се
може користити баш речнички материјал јер је уз инфинитив
глагола, као лексичке јединице и лексичке одреднице, увек и
облик презента у 1. л . једнине . А онда зна се да за испитивање
појединих језичких особина може послужити сваки добар речник,
који фондом заступљених речи у њему и њиховом обрадом неиз-
бежно означава и одређени ниво у развитку дотичног језика у
датом времену и у једној широј средини где је настао . За овај
посао прегледао сам неколико наших најпознатијих речника.
21. И овде је на првом месту Вук Караџић са својим
Српским рјечником од 1818. године . Значај тог лексикографског
дела добро је познат : Вук је њиме огласио своју реформу књижев-
[31 ]
ног језика, азбуке и правописа и поставио солидан темељ на коме

је после , у току неколико деценија, израсла зграда нашег новог
књижевног језика . У оном временском тренутку то је био знак
да је настала права језичка револуција чији су плодови демократи-
зовали целокупну нашу културу .113 За тај се речник с правом
вели да је класични пример речника народног језика. Састављен
је од речи које је Вук понео из свог родног краја и које је затим
уносио по сопственом сећању, а малобројне су оне што их је чуо
да се говоре у другим крајевима ван ондашње Србије (нпр . у
Срему, у Банату и др . ) . Сам речник је написан чистим , изворним
народним језиком . С обзиром на то што је Вук израдио и издао
Рјечник још у првим годинама бављења књижевним радом , тако
рећи, на почетку своје списатељске делатности, и да је сам био без
школског образовања, сасвим је тачно кад се каже да га је писао
језиком којим је од детињства говорио , а то значи језиком села
Тршића и околине . По речима П. Ивића језик овога издања
Рјечника „репрезентује Вуков родни говор боље него језик иједног
другог већег Вуковог списа “.14 Тешко је утврдити , и до данас
није утврђено, да ли је Вук одступао од тршићког говора онога
времена и ако јесте - колико је одступио . Тадашњи говор у Тр-
шићу, вели Ивић на истом месту, био је још свежа „непреврела“
мешавина говора масовних досељеника из Херцеговине и онога
по броју незнатног становништва које је ту било затечено . Међутим,
не треба губити из вида ни чињеницу да је Вук Караџић , пре него
што је приступио изради речника, био издао две збирке народних
песама, да је затим , док је прикупљао и сређивао речничку грађу,
у покренутим полемикама устајао против ондашњег рђавог, нена-
родног језика у књижевности а залагао се за простонародни српски
језик и да је после уз Српски рјечник објавио и Српску граматику ,
попуњено и поправљено издање прве граматике тог језика . Према
томе , Вуков Рјечник својом појавом није био изолован, већ је
настао на извесној основи књижевнојезичке реформе у њеној по-
четној фази . Зато се тај речник може узети као „полазни ослонац
13 Меша Селимовић : Вуков Рјечник је стварна основа лите-

ратуре и културе XIX века (За и против Вука , Н. Сад 1967, 133) .
14 Павле Ивић , Поговор Српскоме рјечнику, Београд 1966 , 176.
[32]
за нови књижевни језик“ . И у томе је његов изузетни значај .

22. У овом издању Вуковог Српског рјечника има много мање
глагола на -аши с дублетним обликом презента него што их има у
правописном речнику, мање чак и од једне четвртине . Али тај
број није толико мали кад се узме у односу на све речи које су
обухваћене речником . А речник данашњег Правописа рађен је на
знатно обимнијој и разноврснијој лексичкој грађи . Отуда се у
њему нашло скоро три пута више речи , интересантних за правопис,
него што их има укупно у Вуковом речнику . Али оно што треба
одмах истаћи јесте - да код Вука има доста глагола с једним обли-
ком презента, а у правописном речнику они су дати с дублетним
облицима. Мислим да неће бити сувишно да их одмах наведем .
а) Глаголи с презентом на -ам : зазидати, зановијетати, зи-
даши, ижимати, иштийаши, надимати се, назидати, на-
куйати се, насисати се, нашетати се, одшетати, йодзи-
даши, продријемаши, прошеташи се, раздријемати, срещащи,
[х]рúйати (keichen, stark husten ) , шушкеташи ;
б) с презентом на -ем : бенешаши, декаши, загонетати, зазве-
кетати, запретати, квоцати, лијетати, мљескаши, одго-
неташи, йокайаши, пресисати, прокайаши , скакушати, слије-
шаши, сркушати, шорокаши, ћукаши, усисати, [х]ра-
каши, [х]рамати, [х]ркати .
Разуме се да су најинтересантнији глаголи које је Вук овде
дао с дублетним облицима презента . То су :
гибати (и с префиксима : на- , пре- , са-) , дозивати (и с пре-
фиксима : на- , од- , йо- , про-) , дријемати (и с префиксом
за-) , заимати (и с пресикфима : на- , йоза- , уза-) , одузимати
(и с префиксом пре-) , отимати (и с префиксом йре- ) ,
пљескати (и с префиксима : йо- , раз-) , йуаши (и с префиксом
на-) , сийати (и с префиксима : за- , иза , на- , о- , оба- , од- ,
ода- , йо- , пре- , при- , йро- , раз- , раза- , са- ) , сисати (и с пре-
фиксима : из- , йо-) , скитати се , чалакати, чейаши , шетати
(и с префиксима : до- , из- , йо- , са-) , шкрийати, штийати.
Код Вука има и глагола који се не налазе у правописном ре-

чнику . То су : узимати, зазивати, изазивати, зашайаши, йошайаши,

йотайсати, стасаши, шийсаши. За прва три глагола речено је

напред да су неоправдано изостављени. Последња три можда нису
узети као речи са ретком употребом . Уосталом и Вук глагол стасаши
упућује на обичнију реч приспјеши , а глагол шийсаши - на стийсати,
који у другом издању Рјечника има такође двојаки облик презента.
Глагол йошайсаши означен је као реч за коју се мисли да је турска
и уз њу се ознаком cf. (confer ) даје одговарајућа реч затајати.
А презент глагола зашайати и пошайаши од основе на -e- (зашай-
љем , йошайљем) могао се учинити састављачима правописног ре-
чника да има сувише ограничену одн . покрајинску употребу .
23. Из изложеног прегледа види се да и Вук није увек био

доследан у одређивању презентског облика истих глагола . На при-
мер , глаголи на- , од- , про-шетати имају презент на -ам, а прост
глагол шеташи и сложени с другим префиксима имају презент с ду-
блетним облицима , на -ӑм и на -ём . Од глагола шшийаши пре-
зент је такође с обе основе , а ишшийати само с презентском осно-
вом на -а- . То се донекле може разумети јер је Вук све речи , па
и глаголе, морфолошки одређивао према свом језичком осећању.
А тамо где је располагао сигурним сазнањем да у конкретном слу-
чају има и други облички лик речи , он је и то верификовао .
Неједнако су наведени и глаголи са општим делом на сугласник

х, који се тада није изговарао ни у Вуковом домаћем говору . Јед-
нима од њих у основном облику, у инфинитиву , недостаје тај глас
(маати, йуаши ... ) , а други на том месту имају нове гласове
в и ј , настале под одређеним фонетским условима (дуваши, кијаши,
њијаши) . Ови глаголи имају презент на -ӑм (дуваши, -ӑм , кијаши;
-ам) . Сличан глагол дијаши (м. дихати) има презент дишем , а у
загради Вук додаје : „ђекоји реку и дијам“ . То што „ђекоји “ го-
воре било је за Вука довољно да забележи и тај облик. Глаголи
прве групе имају презент на -шём , али и на -ӑм : маати , -шем ,
йуаши, -ам (и йушем) . То је један од доказа да је за оно време појав
нестанка гласа х био скорашњег датума , тако да су презентски об-
лици са ш (од пређашњег x) још увек били постојани у језичкој
свести . Тако је створен аномалан однос у глаголским основама
(ш:-) , и то без икаквих предиспозиција да се трајније одржи .
[34]
Као такав елиминисан је поновним бар теоријским успоставља-

њем гласа х.
24. Уз инфинитив глагола с дублетним обликом презента
Вук је стављао облик на -ӑм, а други , на -ём између заграда је и
с везником и ; нпр . отимати, ам (и отимљем) . Само је код глагола
прегибати обрнуто : бљем (и йрегибам) . Шта то значи за одређи-
вање књижевне вредности тих облика ? За Вука је несумњиво
главни облик презента онај који се даје на првом месту, и он је
свакако у извесној предности, иако су у књижевној употреби
оба облика подједнако легитимна. Вук је једино код глагола
посисати, ам у загради написао : „ говори се и йосишем“ , и као да је
тиме хтео да му оспори адекватну вредност . Треба, међутим , истаћи
да је Вук и тада и после у својим списима употребљавао , колико
ми је познато, облике тих глагола од презентске основе на -4- .
То су били првенствено његови облици . Али то не значи да се у
Вуковим текстовима не могу нигде срести они други , с основом
на -é- . Ја сам , више случајно , наишао на ова два примера . Вук је
и у овом издању Рјечника s . v . отмица употребио такав презент
од гл. скитати се : - не слушају, него се скићу којекуда . У другом
издању s . v . варица Вук пише : У Боци варицу носе и на воду ...
и њоме йосийају воду говорећи ... А само неколико реченица иза
тога : -По том иду те йосийљу њоме уљанике говорећи ... У Броз-
-Ивековићевом речнику s . V. йосийати наводи се и овај пример :
пијесак што се њим писмо йосийље (Вук , Рj.1 547) . — У истом ре-
чнику s . v . куйаши пример :— Дођоше виле да се куйљу -- употреб-
љен је у Српским народним приповијеткама које је скупио и издао
Вук Караџић , а s . v . Ђурђев дан пример : - Мушкарци се понајвише
куйају у потоку непосредно је из Вуковог језика. Ово се може
разумети и тако да је први облик (куйљу се) Вук добио у припо-
веци коју је други забележио . Али у сваком случају, овакви при-
мери , уколико их има у изворном облику , потврђују да је неке
од ових глагола Вук могао имати с дублетним облицима и у свом
језичком осећању, и онда их је тако употребљавао .
25. Кад је реч о првом издању Српскога рјечника , онда се
поставља питање да ли су се ови глаголи употребљавали тада
с дублетним облицима и у тршићком говору, који је на широј основи
3* [35]
представљао говор Вукових најближих предака досељених из

херцеговачког племена Дробњака, или је Вук друге облике тих
глагола можда чуо негде у неком другом говорном амбијенту, или
је најзад на њих наилазио у народним песмама које је већ био
почео скупљати , бележити и издавати . Рекао бих да је могуће
претпоставити све то троје . Истина, они који су, у наше време ,
испитивали дробњачки и тршићки говор не дају нарочите податке
о глаголима на -аши који у промени могу имати дублетне облике .15
То би значило да таквих облика у тим говорима нема. Или, што
такође није сасвим искључено, као књижевни облици нису , за
испитиваче , представљали дијалекатски материјал . Вук је дуже
времена боравио у Срему, а за сремски говор се изричито каже
да у њему колебљиви глаголи на -аши имају облике по VI (Белиће-
вој ) врсти , тј . од презентске основе на -4-16 Међутим , у време кад
је настајао данашњи наш књижевни језик, пре век и по , мора се
рачунати као вероватно да је тада у поменутим говорима , на првом
месту у говору Вуковог родног краја, било у употреби тих глагола
с двојаком променом . А зна се и то да је Вук , кад је отпочео рад на
речнику, већ био издао две књиге лирских и епских народних пе-
сама у којима се јављају такви глаголи .17 Ево неколико примера
за облике од презентске основе на -е- :
Не ошимљи погинућеш (стр . 80) ; - Већ дозивље слугу Добри-
воја ( 112) ; Пак дозивље до два сина своја ( 123 ) ; И по-
( 119 ) ; -
— Да по теби љуба моја шеће (242) .
зивље Зука од Удбиње
Тако су ти глаголи, у приличном броју, ушли у Српски рјеч-
ник . И тако су , још у почетној фази формирања књижевног је-
зика , у оба облика постали саставни део његовог граматичког
система .
( 26. До другог издања Српскога рјечника прошло је више
од тридесет година ( 1852 ) . Тај временски период Вук је испунио
преданим и самопрегорним радом на даљем изграђивању и усавр-
шавању књижевног језика , а без последњих неколико година
15 Јован Вуковић , Говор Пиве и Дробњака (ЈФ књ. XVII) ;

- Берислав М. Николић , Тршићки говор (СДЗб . књ . XVII , 1968).
16 Берислав М. Николић , Сремски говор (СДЗб. књ . XIV ,
1964) .
17 Сабрана дела Вука Караџића I , Просвета.
[36]
у сталној борби с моћним противницима његове језичке и орто-

графске реформе . На крају је извојевана потпуна победа : у књи-
жевности је прихваћен језик за који се Вук залагао , којим је и
сам писао и чији је граматички склоп он утврдио . А познато је
да је Вук стално поправљао и дотеривао свој и наш књижевни
језик „бирајући црте које су по разним крајевима разасуте“ . За
све то време на дневном реду налазио се и његов лексикографски
рад . Ради што бољег упознавања са српским народним говорима
Вук је често путовао по многим нашим крајевима и свуда је неу-
морно купио и бележио нове речи за друго издање речника. Тако
је Српски рјечник сада скоро двоструко нарастао грађом . Тиме
је , наравно , повећан и број глагола на -аши с дублетним облицима
у основи презента . У односу на прво издање о тим глаголима може
се рећи ово и оволико .
Прво . Сви глаголи на -аши који су у првом издању с дублет-
ним облицима презента , на -ӑм и -ём , тако су наведени и у овом
издању Рјечника .
Друго . Осим тих глагола овде има још толико других са дво-
јаким презентом . Од њих су једни раније били с презентом на
-ӑм, а други, који су бројнији , сада се први пут налазе у овом
издању . Ја ћу их тако , одвојено , и навести .
У првој су групи глаголи :
зидати (и с префиксима : за- , на- , йод- ) , надимаши се, наси-
сати се, нашетати се, њијаши, одшеташи, продријемаши,
прошетати се, раздријемати, хрипаши.
Вук ове глаголе сада наводи с презентом на -ӑм, а одмах иза
тога и у загради даје и њихов облик на -ём . Учинио је ту измену
јер је накнадно видео да се те глаголске речи употребљавају и у
облицима од друге основе у народним говорима које је он у почетку
недовољно познавао . После 1818. године Вук је знатно проширио
круг свога интересовања за народни језик у другим нашим краје-
вима , где је наилазио и на друге , нове језичке особине , којима је
попуњавао основни књижевнојезички фонд . Уз то је активно радио
на скупљању народних умотворина : сам их је бележио на својим
путовањима, а добијао их је , с разних страна, и од различних лица ,
која су то за њега чинила . При том је његово језичко знање поста-
[37]
јало садржајније и граматички стручније . Тако је Вук, према

насталој потреби и у тежњи да му књижевни језик буде што чи-
стији и правилнији , себе допуњавао и кориговао . Он је сада вред-
ност језичких црта одређивао према томе где су и колико су упо-
требом распрострањене . Када је Вук имао довољно доказа да се
презентски облик наведених глагола јавља и у другој форми, он је
то онда у књижевном и граматичком смислу и озаконио . У оном
времену кад је књижевни језик требало извући из живих народ-
них говора такви и слични потези били су оправдани.
У другој су групи глаголи :
гњевашаши, замахати, зайљескати, зайувати, заузимати18
(и с префиксима : из- , од- , йо- , йод- ) , зашкрийаши, зибати,
изидаши (и с префиксима : об- , са- , у-) , ицати се¹º , ойахати,
ойсийати (и с префиксом йода-) , позадријемаши, поимати (и
с префиксом у-) , йоскитати се (и с префиксом про-) , презивати
(и с префиксима : йри- , са-) , прешетати (и с префиксом y-) ,
прокуйати се, сажимати, угибаши .
Као што се види, међу овим глаголима прости су : гњеветаши,
зибати, ицати се, а остали су сложени с појединим префиксима.
Као прости и с другим префиксима они се налазе међу глаголима
који су у првом издању (осим прокуйати се и сажимаши) . Пада
у очи да у овој групи има неколико глагола с презентом на -ём
на првом, а на -ӑм на другом месту и у загради (гњеветаши, зама-
хати, ицати се, ойахати , сазивати, угибати) , док је у првом из-
дању тако наведен један глагол .
27. И овде се треба задржати на глаголима са гласом х . Ви-
дели смо како су они унети у прво издање речника. У међувремену
Вук је дефинитивно извршио ортографску реформу у коју спада
и писање гласа x тамо где му је било првобитно место . Резултати
те реформе огледају се и у Рјечнику од 1852. Вук је те глаголе
са в и ј унео и у ово издање, али свуда упућује на њихов изворни
лик, са гласом х (нпр . мааши, машем, vide махаши ; надувати,
18 Глаголе који постоје и као повратни Вук је наводио одвојено ; нпр .

заузимати је једна одредница у речнику , а заузимати се друга. У таквим
случајевима ја сам узимао глаголе без повратне речце.
19 Презент овог глагола је иче ми се , а у загради стоји : „а може бити
да би ко рекао и : ица ми се“ .
[38]
надувам, vide надухаши ; кијаши, кијам, vide кихаши) . Од њих су

дуваши и њијати (и њиаши) с дублетним облицима презента : дувам
(душем) , њишем (њијам и њиам) . Такав презентски облик имају
и глаголи : духати (и с префиксима : за- , о- , раз-) , њихаши (и с пре-
фиксима : за- , од-) , йухати (и с префиксом на- ) ; остали имају
један облик (нпр . кихам, машем, надухам) . Састављачи право-
писног речника угледали су се на Вука кад су за глаголе са гласом
в , м . х стављали презент са сугласником ш , о чему је било речи .
Тако , међутим , сада није требало поступити . Јер је Вук те глаголе
с њиховим облицима имао на пространом терену народних говора
у којима тада још није био свуда успостављен нов однос глаголских
основа, инфинитивне и презентске, са гласовима в и ј или без тих
гласова на месту где је било х . Према инфинитиву дувати презент
је још увек могао бити и душем, поред дувам, а према њи (ј) аши
и њишем . И Вук их је тако износио у речнику. И то је онда било на
месту . Народни говори били су непосредни извор материјала од
којега се обликовао књижевни језик . Међутим , тај језик је данас
стандардизован, са одређеним и утврђеним нормативима, грама-
тички фиксиран . Зато не треба написати : продухаши, продухам и
продувати, продувам и продушем и сл .
28. У овом издању Рјечника Вук је други облик презента
давао у загради, али без везника и. Чини се као да је тиме хтео
још више да истакне његову подређеност облику који стоји не-
посредно уз инфинитив , а у великој већини примера то је облик
презента на -ӑм. Ово је истина појединост , али таква појединост
да преко ње не треба прећи .
29. Треће издање Вуковог Српског рјечника ( 1898 ) треба
само поменути ради потпуности излагања. Приређивачи су се
,у свему држали“ претходног, Вуковог издања . Учињене су само
неопходне исправке и допуне и унесено је неколико стотина нових
речи из Вуковог ручног примерка Рјечника од 1852. Што се тиче
глагола на -ати с дублетним облицима , све је остало као у прет-
ходном издању . Глагол ойухаши, који је додат са назнаком да се
говори у Дубровнику и Црној Гори, има у презенту само облик
ойухам.
30. Сматрао сам да је потребно задржати се толико на Вуковом
[39]
речнику зато што је он за постанак нашег савременог књижевног

језика од прворазредног значаја. Прво издање управо означава
идеалан зачетак тога језика . А речник у целини представља основу
наше лексикографије новијега времена. При писању доцнијих
речника српскохрватског књижевног (и народног) језика увек се
полази од Вуковог речника . И писци најновијег правописног ре-
чника морали су га имати при руци . Иако је наш књижевни језик
поодмакао у свом развитку, вредност Вуковог речника у про-
теклом времену није умањена.
31. После Вуковога Српског рјечника долази Рјечник хрват-
скога језика И. Броза и Ф. Ивековића ( 1901 ) . У Пред-
говору овога дела каже се да му је за темељ постављен Вуков
речник у другом издању , а грађа је узимана и коришћена из књи-
жевних дела Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и из народних
умотворина које је Вук скупљао и издао . У речник су ушле и
„добре и потребне“ речи из једне књиге хрватских песама, из неких
дела М. Ђ . Милићевића и Његошевог Лажног цара Шћепана
Малог, као и из Рјечника Југославенске академије у Загребу ;
остали извори нису на том нивоу . Тај речник је, значи, израђен ,
углавном , на делима која наш књижевни језик представљају у
најчистијем , изворном облику . Његова је вредност и у томе .
О глаголима на -аши који у Броз-Ивековићевом речнику
имају дублетне облике може се рећи следеће . Ивековић се држао
Вуковог речника : сви ти глаголи који су тако наведени налазе
се и код Вука . Изузетак је глагол ойухати који овде у презенту
гласи ойухам ( ойушем) . Понегде се , истина, понешто и додаје,
али то се чини више узгред . Тако је за глагол йоскайаши дат пре-
зент йоскайљемо , како је и у Вуковом речнику , а у загради : „у
praes . и йдскайӑмо, као што се види из примјера“ . А једини пример
је из народних приповедака :- Велик страх их попадне да у оној
пустињи од глади не йоскайају. Од глагола хукати презент је
хучём, као што је и у правописном речнику, а у загради се додаје :
,,и хукам по њеким крајевима“ . Такав облик презента је потврђен
и примером из Даничићевих Пословица :- Да млада за старијем
хука ... Међутим , за исти облик овог глагола у значењу „ hu ! ma-
chen" у пословици : Свети Лука у нокте хука Ивековић је на-
[40]
писао да је ука м . уче - ,,да се сложи са Лука“. - Каткад се у том

речнику не води рачуна о примерима који се наводе као потврда.
Тако је од глагола йокайати презент на -йљём као и у Вуковом
речнику, а у примеру се двапут потврђује други облик : - Ако ко
йокайа крвљу њезином хаљину, оно што йокайа нека опере (Ђ . Да -
ничић, Стари завјет, трећа књига Мојсијева, гл . 6 , 27) . Овакви
случајеви кад потврде недостају или кад су само за један од два
презентска облика - показују да су глаголи механички преношени
из Вуковог речника. Да је речничка грађа коришћена више у
граматичке сврхе , сигурно би било и више измена и допуна . Тиме
би се добила реалнија представа о глаголима с дублетним облицима
у драгоценим писменим изворима који су употребљени за израду
речника . Али се битни задатак лексикографа модернијег језика
састоји првенствено у томе да се покаже семантичко кретање речи,
а најосновнија граматичка одредба се даје по устаљеном узусу .
У овом речнику има свега неколико глагола на -аши с презен-
том на -ӑм и -ём, који се не налазе код Вука . То су :
халакати (од две потврде за облик халакају једна је из Рje-
чника ЈАЗУ , где овај глагол такође има презент с дублетним
обликом) ; досийати (с примером досийа из народних умо-
творина ) ; изњихати (пример за облик изњиха је из Вукових
Пословица) ; исхракати (узет је из Стулићевог Рјечосложја) ,
а пример за облик израче из Вуковог је речника) ; озивати се
(пример : Не озивај се - из Вукових Пословица) ; поодузима-
ши; предузимати (пример за облик предузимљу је из Мили-
ћевићевих Зимњих вечери ) ; президаши ( „ говори се у Хрв .") ;
призидати.
Осим глагола халакати, сви други су , као што се види , сло-
жени с префиксима ; као прости и сложени с другим префиксима
они су наведени и у Вуковом речнику .
И најзад, у овом речнику има неколико глагола с једним обли-
ком презента а који се не налазе код Вука . То су : вагати важем ,
дозидати дозидам, занијекати занијечем , искихати иски-
хам , клеветаши клевећем, нажимати нажимљем , озидати
озидам, штрайати - штрайљем .

То би углавном било све што треба да се каже о овим глаголима
[41 ]
на -аши у Броз-Ивековићевом речнику у односу на Вуков речник.

32. Од новијих речника узео сам Српскохрватско-немачки
речник Св . Ристића иЈ . Кангрге (Београд , 1928 ) и Хрват-
скосрпско -талијански рјечник М. Деановићаи Ј . Јернеја
(друго издање , Загреб 1963 ) . То су , дакле , двојезички речници,
али је и сама грађа нашег језика у њима значајна . По оценама које
су изречене у критичким приказима и по општем мишљењу спадају
у наше добре речнике . Од других речника су већи и потпунији.
Они су затим настали у различитим говорним и књижевним сре-
динама . А то су елементи који у извесном смислу могу одређивати
структурни лик речника . Видећемо како у њима стоји са презент-
ским обликом ових глагола на -аши.
33. За речник Ристића и Кангрге написано је да даје „тип
савременог књижевног језика с екавизмом у основи “ (М. Пав -
ловић) . А речничка грађа у њему „чини део савременог разго-
ворног и књижевног језика београдског центра“ (А. Белић) .
Што се тиче глагола на -аши с дублетним облицима, у овом речнику
их има много мање него у Вуковом . И најпре ћу навести глаголе
који су код Вука с дублетним облицима презента , као и у правопи-
сном речнику , а овде имају само један облик. То су :
гибам, гњевешам, дошетам, задремам , зазидам, замашем, за-
њихам, зибӑм, зидам, изасийам, изидам, изузимам , иче се, ише-
шам, јалакам , нагибам, називам (се ) , наимам, нашетам се,
обасийам, обзидам , обузимам, одасийам, одзивам се , одњихам,
одсийам , одухам , одшетам , ойашем , ойсийљем, осийам , йодзи-
дам, йодузимам, йозадремам, йозаимам, йоимам, йоскитам се,
презивам, пресипам, пресишем, прешетам, призивам, продремам,
прозивам, прокуйам се, проскитам се, раздремам се , расийам,
сажимам (се) , скакућем, скитам, узимам, чалакам, шшийам.
У овом речнику има доста и других глагола с једним обликом
у 1. л . једн . презента , али су они тако наведени и код Вука (нпр .
зановешам, зайрећем, ишшийам, машем, мљешћем (код Вука
мљештем) , срещам (се) , сркућем, усишем, храмљем, рчем, шушке-
Там и др . ) . А има и глагола који се не налазе у Вуковом речнику
(нпр . вагам, дозидам, исийљем, искихам, клевећем, оклеветам, йри-
гибам, притискам, стискам (се ) и др .) .
[42]
Кад се сви ови глаголи узму укупно , онда се види да њихов

број није мали . Од њих је само једна четвртина с презентом на -ём,
а сви остали имају презентски облик на -ӑм. Значи да знатно
преовлађују глаголи са односом основа а : ã. Иако је несумњиво
да су се писци , при састављању речника , служили , на првом месту,
Вуковим речником , као и Броз-Ивековићевим, они су, као што
видимо , облик презента ових глагола одређивали и по свом језичком
осећању, а свакако и по њиховој употреби на овом подручју не
само у говорној пракси већ и у писаном књижевном изразу. Само
тако се може разумети елиминисање многих глаголских дублета
овога типа . Међутим глаголи са дублетним презентским облицима
који су овде наведени
, углавном су заступљени и у Вуковом речнику .
То су ови глаголи :
дозивати (и с префиксима : йо- , са-) , дремати, дувати , заимати
(и с префиксом у-) , зайувати , заузимати (и с префиксима :
од- , йо- , пре-) , надимаши, назидати (и с префиксима : са- , y-) ,
найухати, њихати, ошимати (и с префиксом пре-) , пребигати
(и с префиксима са- , у-) , йљескаши (и с префиксима : за- ,
йо- , раз-) , раздухати, сийати (и с префиксима : за- , на- , йода- ,
йо- , при- , йро- , раза- , са- ) , сисати (и с префиксима : из- , на-,
йо-) , хрийати, чейаши, шетати (и с префиксима : йо- , про- ,
у-) , шкрийати (и с префиксом за-) .
Има свега неколико глагола с презентом на -ӑм и -ём који
се не налазе код Вука . То су : досийати , изњихати, предузимати ,
президаши и халакати . Такав презент има и глагол цмакаши, а у
Вуковом речнику је само облик цмакам.
Код велике већине ових глагола презентски облик на -ӑм
дат је уз инфинитив ; облик на -ём је на другом месту и у загради,
а код неких глагола облици стоје напоредо (нпр . ушетам, ушећем) .
То сигурно значи да је за писце први облик обичнији, а онда и
главнији. Само код неколико глагола облик презента на -ем дат
је пре другог облика (нпр . отимљем, -мам) . Али се одавде види
да Ристић и Кангрга нису, у сваком посебном случају, приступали
реалном одређивању књижевнојезичке вредности једног презент-
ског облика према другоме.
Овај речник затим обилује многобројним примерима неујед-
[43]
начености , недоследности и колебљивости (в , приказ М. Пав -

ловића , ЈФ књ . VIII , 211—218 ) . То се огледа и при навођењу
ових глагола с обликом презента . Тако смо видели да глагол
зидати и сложени с једним префиксима имају презент на -ӑм , а
сложени с другим префиксима на -ам и на -ём; глаголи дози-
ваши, позивати и сазивати имају , у презенту , дублетне облике -
дозивам (дозивљем) ... , а од глагола одзивати се презент је одзивам
се , од опозивати - ойозивљем и сл . Од глагола храмати презент
је храмљем, а од дохрамати дохрамам . Итд . Таквих примера
има и у другим речницима , и то у сваком случају представља недо-
статак лингвистичко-граматичке интервенције самих лексико-
графа . А онда овај речник није рађен на материјалу из књижев-
них дела и других писаних текстова , већ је заснован на живој ,
говорној фразеологији , која је , ма колико изгледала уопштена,
у извесним оквирима локализована. Таква језичка ситуација налази
одраза и на граматичкој обради речи .
У Ристић-Кангргином речнику нису једнако наведени ни гла-
голи са гласом х који се употребљавају и са гласовима виј . Ми
смо видели да глаголе дуваши , кијаши и сл . Вук упућује на инфи-
нитив са х, јер је за њега, после увођења тога гласа у правописни
систем , то био њихов основни лик у заједничком књижевном је-
зику . Ристић и Кангрга те глаголе , међутим , упућују на лик са
в и ј : духати в . дувати, кихаши в . кијаши , ойахати, ойашем в .
опајати . Али глаголе њијаши (се) и пувати упућују на њихати (се)
и йухати. Познато је да се сви ти глаголи , као и неке друге речи,
у средини где је речник постао , изговарају само са гласовима в
иј јер је х свуда и одавно нестало . Зато је требало и ова два глагола
навести као претходне . И у правописном речнику, истина, стоји :
њијаши не него њихати , али у Белићевом Правопису је њихаши и ,
у загради , њијаши, њијам, трп . прид . њијан. С обзиром на то да је
речник Ристића и Кангрге речник српскохрватског (књижевног )
језика у коме ове глаголске речи, као и многе друге, видно постоје
с двојаким ликом у гласовном обличју, а и са двојаким морфоло-
шким облицима , нема сумње да би најисправније било наводити
их као такве ; нпр . дуваши дувам, а духати - духам и душем -
без подређивања једних облика другима.
[44]
34. У Предговору првом издању Хрватскосрпско-талијанског

рјечника ( 1956) писци М. Деановић и Ј . Јернеј уверавају нас да
су настојали одразити „данашњи књижевни и говорни језик разних
наших крајева“. У речник је ушло и доста нове и живе грађе ,
,особито из градског говора и новина“ . Иако је тако схваћен, ни
овај речник „нема нормативних намјера“ . При његовој изради
писци су се користили модерним речницима, од наших на првом
месту речницима Ристић-Кангрге и Ј . Бенешића . За основу речника
узет је јужни изговор који не карактерише само ијекавска замена
јаша : у загради се наводе још две фонетске црте као његово обе-
лежје - ћ за шт, х а не в, j , и иза тога је стављено итд . , што треба
да значи да их има и више .
И у овом се речнику уз инфинитив глагола даје 1. л . једн .
презента. Али има и глагола који су наведени без презентског
облика , нпр . глаголи : сийаши, оклеветаши, мљаскаши . Затим се
неки као итеративни имперфективног вида упућују на перфективне
од којих су постали ; нпр . засипати в . засуши, обузимати в . обу-
зети, срещати в . срести. Прво је очигледна омашка , а друго
редакторски пропуст . Што се тиче глагола наведених са презентом ,
не може се знати како су писци речника одређивали његов облик :
да ли су га налазили у коришћеној разноврсној грађи или у упо-
требљеној обичној „ сувременој фразеологији“ или су за то кон-
султовали речнике које су имали при руци ; а могуће да су га одре-
ђивали и према томе како га и сами употребљавају или према личном
сазнању како га употребљавају и други. Извесно је, међутим , да су
наведени презентски облици у првом реду облици њиховог језика,
без обзира на то да ли су непосредно дати или су само усвојени .
Јер у овом другом случају несумњиво је да су они прихватили баш
те и такве облике презента, а то значи оне за које су и сами били .
И у овом речнику има доста мањи број глагола с дублетним
обликом у 1. л . једн . презента него у Вуковом речнику . Овде ћу
најпре навести глаголе који такав презентски облик имају у оба
речника. То су ови :
гибати (и с префиксима : пре- , са- ) , гњевешати, дозивати (и
с префиксом йо-) , дријемати, заузимати (и с префиксима :
из- , од- , пре-) , јалакаши , надимати, ощимати (и с префиксом
[46]
йре-) , йљескаши (и с префиксима : за-, йо-) , йодасийати (и

с префиксима : йо- , при- , про- , раз- , раза- , са-) , йухати, раз-
духати, сисати (и с префиксом из- ) , скиташи се, хрийаши,
чейаши, шетати (и с префиксима : до- , од- , йо- , йро- , са-, у- ) ,
шкрийати (и с префиксом за-) .
Неколико глагола у овом речнику су с дублетним обликом
презента, а код Вука имају један облик . То су :
квоцати, кихати , мљескати , поскайаши, прокайаши, скайати.
Такође неколико глагола овде су с дублетним обликом , а у
Вуковом речнику их нема. То су :
досийати , доскиташи се , озивати (се) , президаши, притискаши ,
фркаши (soffiare) .
Не мали број глагола у овом речнику је с једним обликом у
1. л . једн . презента , а код Вука имају дублетни облик. Ево њих :
душем, задријемам, задухам, зазидам, замашем, зањишем ,
зибам, зидам, изидам , иче се, ишетам, нагибам , називам, на-
зидам , нањишем се, нашећем се, њишем, обзидам, одзивам се,
одњишем, одухам, ойашем, ойсийљем, йодзидам, йозадријемамо ,
йосисам, йоскитам се , презивам, прешећем, призивам, продри-
јемам , прозивам, прокуйам се, проскитам се, сазивам, сазидам,
угибам се , узидам, шшийам.
То нису једини глаголи с једним обликом презента. Има их
још . И неки су и код Вука тако наведени , а неких тамо нема.
Између дублетних презентских облика у овом речнику је
везник и (тал . е) (нпр . одшетам и одшећем) ; само је код глагола
доскитати се други облик у загради : доскитам (ћем) се. Тиме је
истакнута њихова равноправност у употреби . Ипак треба рећи
да је презентски облик на -ӑм дат на првом месту ; тако није једино
код глагола : квоцати, кихати , ошимаши, прокайаши и скайаши
(нпр . отимљем и ощимам) . А то би требало да значи да је за писце
речника макар и минимална предност на страни првог облика.
Као по правилу, и у речнику Деановића и Јернеја има недо-
следности у одређивању презентског облика наведених глагола.
На пример , сложени глагол президати има у презенту дублетне
облике (президам и презиђем) , а прост глагол зидати и сложени
с другим префиксима су с једним обликом - на -ам. С друге стране,
[46]
Св . 2-3 Глаголи на ати с двојаком през, основом 115
глагол дријемати у презенту гласи дријемам и дријемљем, а сложени

с префиксима имају облик на -ӑм. Глагол гибати такође има оба
облика (гибам и гибљем) , а сложени с једним префиксима имају
дублетне облике , с другим префиксима -- само облик на -ам. Глагол
- йо-
усисати има 1. л . једн . презента усишем, а глагол йосисати
сисам, док су глаголи сисаши и исисати наведени с презентом на
-ӑм и на -ём (сисам и сишем) . Итд .
Тако видимо да су лексикографи више-мање слично поступали
при одређивању презентског облика ових глагола на -аши, тј .
нема уједначености у томе . За њима су се свакако повели и сас-
тављачи правописног речника иако су они били позвани да у та-
квим случајевима поступе систематскије .
35. Сада ћу дати неколико статистичких података о стању
ових глагола у прегледаним речницима. Од 220 глагола на -аши
који су у правописном речнику наведени с дублетним облицима,
у Вуковом речнику их има мање од половине 102, а с једним
обликом у 1. л . једн . презента је 44 глагола ; свега 146 глагола.
Толико ових глагола има и у речнику Деановића и Јернеја
( 150) , али је с дублетним презентским обликом само 54 глагола .
Интересантно је да исто толико таквих глагола има и у Ристић-
-Кангргином речнику ( 54) , док је с једним обликом презента 128
глагола . Кад се зна да је Вуков речник у првом реду у основи
нашег данашњег књижевног језика , онда би ове цифре могле зна-
чити да се у његовом развитку до данас знатно смањио број гла-
гола на -аши с двојаким облицима у промени . Што се тиче број-
ног стања ових глагола с једним обликом у презенту , види се да
их има више у Ристић-Кангргином речнику него у речнику Деа-
новића и Јернеја ( 128 : 96) , али то с напоменом да треба имати
на уму да је први речник уопште обимнији . Од извесног је значаја
овде однос између глагола са презентом на -ам и глагола са завр-
шетком -ём. Код Деановића и Јернеја тај однос је 45 : 51 , а код
Ристић -Кангрга ―― 84 : 42 ; дакле 1 : 1 и 2 : 1. То би требало да
значи да у књижевном језику екавскога изговора, код ових гла-
гола на -ати, доста преовлађују у промени облици са основом
презента на -ā- , док на другој страни има чак нешто више глагола
са презентском основом на -é- . Неки примери глагола то непо-
[47]
средно илуструју . Наиме , исти глаголи код Ристић-Кангрге и

Деановића и Јернеја имају различите облике презента . То су ови
глаголски облици : вагам : важем, зањихам : зањишем, ижимам :
ижимљем, искихам : искишем , испросийам : испросийљем, нањихам
се : нањишем се, нашетам се : нашећем се, одњихам : одњишем,
ойухам : ойушем, прешетам : йрешећем . Разуме се да би овакав
закључак морао почивати на претпоставци да се у поменутим
речницима колико-толико одражава стање оне језичке средине
којој они према писцима припадају . Али је познато да је природа
лексикографског посла таква да то треба примати са обавезном
резервом . Ипак језичка факта остају као непобитан доказ за оно
што сама собом представљају .
36. За овај рад прегледао сам и два недовршена речника
нашег књижевног језика .
У издању Матице српске И Матице хр-
ватске изашле су досад четири књиге Речника српскохрватског
књижевног језика (последња реч је прешња ) . Тај речник је засно-
ван на језичкој грађи из дела писаца наше нове и најновије књи-
жевности , као и из публицистичке , стручне и научне литературе .
Њоме је обухваћено речничко благо од половине прошлога века
до данас . Разна значења речи најчешће су потврђена одабраним
примерима из употребљене грађе . То ће по свему бити први потпун
информативни речник савременог књижевног језика .
Од глагола на -аши који су у правописном речнику наведени
с двојаким облицима презента, императива и прилога садашњег
у четири књиге овога речника недостају само два глагола : занекати
и йойухати ; сви остали су заступљени (на броју 141 ) . Обрађивачи
речника очигледно су се највише држали Правописа који су издале
исте Матице јер су ти глаголи углавном дати с дублетним пре-
зентским обликом , као што је то и у правописном речнику. С једним
обликом презента у 1. л . једн . има само неколико глагола , и то су
ови : дечем, зазвекећем, заклейећем, изнаимам, испросийам, испсичем,
ишшийам, накуйам се, йозадремам, поодузимам, йрейљескам и пре-
сишем. Глаголи с дублетним презентским облицима наведени су
као у Правопису (нпр . зидам и зиђем) ; једино код глагола бенешаши
у загради стоји „ ређе бенетам“ , а код йойљескаши, поред облика
[48]
на -ӑм и -шћем, такође у загради : „ретко -штем" . Као што је и

разумљиво , дублетни презентски облици наведених глагола нису
сви потврђени и примерима из дела наших писаца . Таквих потврда
има за известан број глагола (нпр . за глаголе : гибати, духати,
надимаши се , њихати, ошимаши, пљескаши и др . ) . За друге су при-
мери само за један облик (нпр . за гл . вагати има четири потврде
за облик од презентске основе на -же- , а ниједан од основе на -ā- ) .
А неки глаголи су без потребних потврда . Многе од примера који
су овде цитирани ја ћу наводити кад будем износио материјал
из језика писаца . Толико о овом речнику .
37. Други речник је Речник српскохрватског књижевног
и народног језика који издаје Српска академија наука
и уметности у Београду . Досад је изашло седам великих
књига (последња реч интонирање) . Тај се речник ради на богатој
грађи штампане књижевности у најширем смислу од Доситеја
и Вука до најновијег времена, а исто тако и на речничкој грађи
из многих збирки речи скупљених у народу у разним крајевима.
Кад буде завршен, то ће сигурно. бити најпотпунији научни речник
нашег савременог књижевног (и народног ) језика.
У изашлим књигама овога речника налазе се сви глаголи
који су и у правописном речнику , од бенешати до изузимати,
на броју 49. С једним обликом презента су : зазвекећем, закркћем
и засисам. Сви други су наведени као у правописном речнику , са
дублетним облицима (нпр . гибати, гибам и гибљем, жмикати,
жмикам и жмичем) . Код неколико глагола други презентски облик
је у загради ; нпр . дозивати, дозивам (дозивљем ) , заклейетати
-ейећем ( -етам) и др . Неки глаголи затим овде имају на првом
месту облик презента који је у Правопису на другом месту (нпр .
занекам и занечем : занечем и занекам) . И то би било све о овим
глаголима у овом речнику у односу на те глаголе у речнику Право-
писа . Разлике су , дакле , незнатне . Али и овде треба истаћи да су
за већину глагола дублетни облици заступљени и у наведеним
примерима . Највише је потврда за облике глагола : гибати, до-
зивати, дремати, загонеташи, занекати, засипати , заузимати,
зидати. Као и у претходном речнику, за неке глаголе примери су
само за један облик презента (нпр . за глагол замахати) , а за неке

опет уопште нема примера (нпр . за дозидати) . Јер је значењска

страна речи у речнику увек била у првом плану . Примере из дела
познатијих писаца наводићу на одговарајућим местима.
38. Као што се из досадашњег излагања може видети, у на-
шим речницима су различито представљени глаголи на -аши који
у речнику Правописа од 1960. године имају дублетне облике .
Број тих глагола није мали . Зато се мора узети као сигурно да
су се састављачи правописног речника служили материјалима из
више речника , подразумевајући ту, свакако, и на првом месту,
и прегледане речнике, а такође и речнике наших претходних пра-
вописа, Боранићевог и Белићевог . И чини се као да су, у овом
случају, узимали отуд све такве глаголе . Међутим , питање је да ли
сви ти глаголи, тако узети са дублетним облицима, имају потребну
књижевну вредност. Јер писци наших досадашњих речника ,
изузимајући последња два , ма колико да су настојали да речима
одређују граматичке облике који су пуноважни за књижевни
језик , могли су каткад, можда више несвесно , подлећи локалном
утицају . Примера за то има и у речницима који су овде претресани .
(Наставиће се)
Бранислав Милановић
[50]
СЕМАНТИЧКЕ ДЕВИЈАЦИЈЕ И ИНТЕРФЕРЕНЦИЈЕ
Књига Мишела Бреала (Michel Bréal) посвећена семантичким

појавама, пре шест деценија, значила је више него што je
скромно казивао њен наслов Essai d'une Sémantique. Она је
указивала на основне законитости у значењима речи, у њихо-
вим језичким вредностима. Семантика је уносила научност пси-
холошког карактера и социолошког смера у етимолошка тра-
гања. Али примена основних ставова , несумњиво покре-
тачка, динамичка снага језичких појава, указивала је на потребу
и на могућности успостављања семантичких принципа.
У области српскохрватскога језика пун динамизам језичких
процеса даје подлогу раду на „Речнику” Српске академије на-
ука и уметности, а у исто време открива нове појаве тога дина-
мизма, показујући нам путеве који воде успостављању прин-
ципа те лингвистичке дисциплине, значајније од фонологије за
брзи темпо језичког живота. То би требало да буду принципи
општега карактера и општега значаја, без обзира на то који
језик даје материјал за студијску основу ради успостављања
принципа. Поред појава општега карактера, намећу се специ-
Фичне појаве са терена појединих фонолошко-семантичких зона.
Речи, као семантичке вредности лексемско-фонолошке
структуре, живе, ишчезавају, обликују се у нове појаве , мењају
се у својим вредностима и семантичким функцијама. Прибли-
жавају се или се приказују као синонимске или псеудо-сино-
нимске појаве, с једне стране; с друге пак стране настају деви-
јације и диференцирања . Да се из ових општих линија могу
успоставити закони изражени и приказани принципима, по-
требно је крупне и тачне смернице Бреалових анализа превести
4*
на ниво анализе нашега доба и наших много ширих могућности

него што су биле пре пола века.
Међутим, сама факта, саме семантичке појаве не откривају
увек процесе чији су резултат : не показују неопходну мотиви-
саност каишар не прави каишеве, њих прави ременар. Семан-
тички процеси подложни су у степенима превирања, вирулен-
пије. То пак запажамо у свакодневном говору, а изразито у
дневној штампи.
Анализираћемо примере који показују девијације, семан-
тичке интерференције, како се приказују као појаве синони-
мике . То ћемо учинити на материјалу који даје семантички
„пресек", истовременост, изражену у неколико бројева дневне
штампе . Управо ћемо поћи од примера који имају шири ка-
рактер.
Тако се бездан, одн. бездна (тј . јама) , пореди са понор и
провалија (више пута у „Укрштеним речима". У ствари значење
понор је изгубило семантичку везу са базом *nor-, *nir-, у вези
са семантичком групом „јама”, ил. алб. * vor-. Специфична зна-
чења ,дубинског односа" и „провале", фиг. осећања дубине, ин-
-
терферирају са појмом условљености максималног степена
тј. „оно што нема дна ", што се приказује као „без дна ". Семан-
тичка општост омогућава интерференције у односу релативно-
-конкретног према апсолутно-апстрактном .
Врло често се сматрају синонимима речи лађар и бродар,
а супротно према речи морнар. Општост је везана за „воду" ко-
јем плови „лаћа", "брод", супротно специфичном значењу мор-
нар, која је реч условљена пловидбом на мору . Али позајмица
матроз, која може интерферирати и са лађар и са морнар, не
интерферира са бродар. Реч бродар диференцирана је као ди-
јалектизам у значењу морнар, а према речима лађар и морнар
диференцирана је стилистички, тј . у песничкој вредности .
За „јарам” се на једноме месту даје значење „део запреж-
них кола”. Ту је појам запрежног возила, запрежних кола упо-
требљен уместо тачнијег и у употреби на селу јединог облика
- воловска кола. Непознавање термина у употреби на селу
Св. 2-3 Семантичке девијације и интерференције 121
изазвало је интерференцију шире, општије а неадекватне

лексеме.
Нејасност значења ескорта доводи на једном месту до двој-
ног објашњења : и као „војничка пратња” и као „свита”. Ме
Бутим у Речнику Вука Караџића реч свита има значење ,чоха",
управо део чохе увијен, а затим и значење „крас” од црвене
чоје, а значење које смо поставили овде почива на глаголу
свити се, према основном „савити” с помереним значењем „ску-
пити ” ( „Вук не вије што је меса гладан, / Него вије да дружину
свије ") . Тако бисмо имали у основи значење „скупљена гру-
па", тј . „пратња”, „пратиоци", које би потпуно одговарало речи
„ескорта". Дакле : пратња почасна, а не обична војничка.
Разум и ум се наводе за објашњење речи памет, мада ове
речи довољно јасно имају своја специфична значења, и то ум
као способност схватања према речи разум, са значењем „ра-
суђивање ", а памет може значити и способност , и моћ разми-
шљања, и моћ расуђивања, као и способност одлучивања. -
Интерференција се може објаснити само широким еластиците-
том опште карактеристике схватања, разумевања .
Прекид везе и потпуну демотивизацију имамо у случају
употребе речи товар са значењем „нарамак". За нарамак (дрва)
се не „товари", него се дрва „узимају” , али су појам „товарити”
и резултативно значење „товар” преузели семантичку инција-
тиву, са формулом „товар који стаје у наручје".
Ишчезавање терминолошких формула је сасвим разумљиво,
при замени новом формулом. Тако је јурист, реч некад честа у
Војводини и у писаца војвођанских, замењена речју правник.
Ова је ипак интензитетски мање изразита, а у случају који је
пред нама, у дневном листу, обе су дате као синоними. Ту је
реч јурист васкрсла из стилистичке и књижевне традиције.
Међутим реч стасит изгледа да је потпуно ишчезла. Већ низ
година пратим како се, нарочито у преводима, у фељтонском
стилу јавља израз добро грађен, добро грађена, у значењу „ста-
сит", "стасита", па је тако и листу Вечерње новости од 16. и 24.
априла 1973. (с . 30 ; с. 26) .
122 Наш језик Св. 2--3
Враћање ишчезлих речи, нарочито страног порекла често

може бити само привидно. Тако се у истом листу јавља реч
тимар са значењем „брига за коње” . Међутим, са таквом осно-
вом био је познат само глагол тимарити, четком и чешагијом
чистити коња. Именица тимар била је, по Вукову Рјечнику, по-
зната као ,,das Striegeln", "usus strigilis in equis " (1 ) , а у Црној
Гори у значењу „такум”, опрема (2, коња под такумом ") . Под
(4) Вук наводи значење добра добијеног на уживање (упор. са
зијамет), а под (3) помиње се Тимар као назив кнежевине неда-
леко од Требиња, за које значење више немамо потврде.
Слабији интензитет значења је последица ређе употребе.

Значење почиње бледети и може потпуно ишчезнути. Такав
процес условљен интензитетски указује на супротност према
процесу делимичног значења које је изражено у виду концен-
тричних кругова, или додиром, по заједничком сегменту, као
што смо видели код прве групе примера.
Случајне идентичности, какве је помињао проф . Меје, могу

бити интересантне као такве, иако су само случајни ефекти не-
идентичних процеса. Такав је облик геогр . Тимор, назив острва
у Тихом океану (Meyers Geogr. Handatlas, 65, GHI) , а затим у
стиху Ивана Мажуранића као апелатив
Оро гнијездо врх тимора вије

Јер слободе у равници није
Некад случајне хомонимске ситуације могу довести до за-

буне, као антр. Кастро, у вези са castrum с ротацизмом (castel-
lum), и презиме албанског народног јунака Скендербега - Са-
striotti, а у односу на глагол л. castrare, нем. kastrieren.
Семантичка померања једне речи могу се рефлектовати на

потпуно неочекиван начин у односу на реченицу. Пример из на-
родних песама
Преби копље на три половине

обично је много пута навођен као бесмислица. У ствари у томе

примеру имамо један обичан семантички процес ширења према
општијој семантичкој бази. Сваки одломак од неког предмета,
нарочито по дужинској оси, улази у шири појам део (нечега) ,
и тако је „пети део” : петина, „четврти део" : четвртина, трећи
део" : трећина, „сваки од два дела ” је : половина.. На тај се начин
„половина” семантички уклапа у појам „део” и механички из-
једначује са значењем „део”. Дакле, „три половине” као израз
управо значи „три дела ".
У примеру
Црвен барјак од зелене свиле
типична несмисао изједначења две изразито посебне боје почива

на семантичком померању синтагме „црвен барјак". Синтагма
у том комплексу управо има значење ,победничка застава",
„свети симбол", а конкретно мисао се везује за вид заставе од
свиле зелене, какав се барјак приказује у ризници Дечана као
барјак Бошка Југовића свилен и то од свиле зелене боје.
Преко степена нултог интензитета „црвен” не означава више
специфичну боју, већ постаје предикатска одредница као носи-
лац тежишта синтагматске целости.
Сличан случај избледелог значења „сив” имамо у примеру
изједначења коњ зеленко и сивац (В. Н. , 18. априла 1973. с. 27) .
Придев сив није јако укорењен; уместо њега обично се реали-
зује туђина грао н. grau. Али реч сивац се раније афирмисала
као значење за магарца, дакле преко појма „јахати” прелази у
домен речи „коњ”, и тим путем се дошло до интерференције
коњ зеленко : сивац.
Посебан комплекс чине поводи и начини настајања нових
речи и израза. Сам термин кованица је и врло општега карак-
тера, а тиме и врло непрецизан.
Навешћемо пре свега за општу употребу неке нове речи, али
које потичу из народних извора. У значењу „гост”, лице позвано
у госте, постоји народска реч званица, која се среће и у општем ,
па и књижевном језичком типу. Независно од те речи јавља се

и форма узваник (В. Н. 17. априла 1973 , с. 20) , дакле „позвани
гост", која је врло близу структуре праве кованице) . Разуме се,
постоји велики број дијалектизама који су извршили продор у
књижевни језик, и који су проживели процес афирмације и ста-
билизације.
Сведоци смо интересантних убацивања специфичних речи

које се из домаћег аргоа увлаче у општи језик, и то у говорни
тип директно (даса, и сл .) , а у новински језик преко написа раз-
них информација и хронике. Тако сам у штампаном слогу срео
први пут израз прећи (некога) у значењу изиграти (некога) , пре-
варити (некога) , у примеру
Ја га добро познајем, и осећам да се иза тога крије неки

трик, љутито је викао испектор у слушалицу. Он хоће да
нас пређе !
Реч трик јасно приказује значење „прећи" (Б. Н. 18. априла

1973 , с . 26) . У ту групу спада и им . клинац и глагол цинкарити.
(Како си успео да ме оцинкариш, В. Н. 1. априла, 1973 , с. 28) .
Нове речи изазива потреба прецизнијег, често управо саже-

тог формулисања. Као калкови, као преводи и структурални па-
ралелизми, нове речи су израз подсвесне творачке динамике.
Тако је у ритму самосталног народног живота у Србији

афирмирана нова изведеница на ар - вртар, замењујући изоби-
чајени турцизам баштован, мада се у дијалекатским архаични-
јим областима та реч још може чути код појединаца. У зони за-
гребачког типа књижевног језика усталила се варијанта вртлар
(Свијет, 15. марта 1973 , с. 13) . У истој зони и на истоме месту (ib .
-
с. 12) констатована је кованица подмуклица
Увијек сам говорила да је тај наш вртлар права варалица

и подмуклица (ib. с. 12) .
а по типу пијаница, варалица, са извођењем од придевског ква-

лификатива (белица), односно од раднога или трпнога глаг. при-
дева.
У овоме смеру је корисна географска оријентација, јер у

зони београдског типа књижевног језика имамо општи облик ши-
роке употребе варалица, али нема изведенице „подмуклица", већ
је семантема изражена описно подмукао човек.
У овој пак зони сам констатовао претварало за значење „си-
мулант ” (В. Н. 19. априла 1973, с. 20) . Извођење оваквога типа
је довољно потврђено, или у ироничној или уопште неповољној
ситуацији (причало, гунђало, блебетало, зврндало, пискарало,
шкрабало, куцкало, чмавало), с тим да такву формацију имамо
као песничку реч у Милорада Шапчанина, као назив његовог ро-
мана ,,Сањало" место обичне изведенице сањалица.
Потпуно су пак у духу језика и широко прихваћене иронич-

но-шаљиве и шаљиво-ироничне изведенице из семантичке зоне
„бити под папучом ”, бити у браку жени потчињен, и то ипак
оштрије и са презирањем, дакле увредљиво као изведеница на
-ар - папучар, а весело-шаљиво као извођење на -ић, папучић.
Са тематиком „папучића " имамо у посебном чланку ведру, духо-
виту тему о прослављању „8. марта" као празника људи ку-
Һаника, папучића, и у таквој оријентацији формирана је адекват-
на варијанта варјачића и варјачић (Свијет, наведени број , стр.
28-29).
Овом пак приликом сугестивно се намеће питање о прези-

мену Варјачић, а ја сам у старој српској војсци познавао из ста-
ријих генерација официра Варјачић; такво презиме није поме-
нуо писац овде наведеног чланка. Помишљам да би се поводом
тога примера могло посебно дискутовати (а то намеравам да
учиним у другој констелацији језичких појава, cf bar-, var-).
У тип општега језика се пробијају лексеме и њихове семан-

теме из посебних термина врло динамичног спортског домена
Та констатација је и овде корисна, иако је таква лексичка ори-
јентација довољно запажена. Али је занимљиво овом приликом
напоменути да елементи овако продорни могу носити у себи ре-
продукциони динамизам. Тако је настао термин прволигаш,
тим који је заузео , „изборио” место у Првој лиги фудбалске
организације. Дуго је, деценијама тај термин био освештан и не-
прикосновен, усамљен у својој функционалној особености. Међу-

тим, ових дана, средином овог месеца запазио сам корелативни
термин друголигаш, - који је свакако провео извесно време у
,,инкубатору " стручне терминологије.
Усвајање и стабилисање једног термина представља и једно-
ставан и у исто време сложен процес. Потреба динамизира аде-
кватну, одговарајућу изражајно-комуникативну реализацију.
Али је таква реализација у току конкретизовања вишеструко
диригована, пролазећи кроз комплексе језичких констелација.
Тако је у Клубу кошаркаша, уз друге називе одређених функци-
ја, уведен термин технико. Термин је управо из онога лексичкога
круга који одговара функцији упућивања чланова не идео-
лошки, него извођачки, дакле технички. У једној из-
јави дневноме листу „технико" Клуба не објашњава сву функци-
ју, (јер је то ствар која се сама по себи разуме) ; он објашњава
оно што прати његов одговорни посао, говори о тешкоћама, о
лишавањима. Ево речи Александра Прелевића, клубског тех-
НИКА -
Можемо много да истрпимо : провлачимо се са скромним

средствима ... (Б. Н. , 19. априла, 20) .
Његова улога, брига о свему што је опште и специфично тех-
ничко није означена речју техничар, јер та реч већ има неко-
лико устаљених и специфичних значења. Форма техник није ода-
брана, јер је двосложна и не одговара по структури корелатив-
ним лексемама. Наметала се реч технико и по необичности и по
„еснафској " солидарностима : то је термин већ „монтиран” у
земљама у којима је рукомет врло развијен.
Далеко од очију позоришних гледалаца формирају се
делатности неопходне позоришту. Давно већ био је устаљен тер-
мин власуљар према речи власуља, а тако исто и декоратер, по-
зоришни сликар. Временом се усталила реч маскер, према ре-
чима маска маскирање, као структурална немачка позајмица.
Временом је измењена ранглиста : маскер је у функцији давања
„лика" важнији, он је неопходан, па често врши и функцију која
је детронизирана са прворедног значаја ( „у домаћем филму
Маскер је истовремено и власуљар). Међутим нове ситуације са

новим појмовима добијају нове лексичке реализације уз нове
семантичке вредности, и то ефектно, интензитетски одлучно из-
ражене. Креативност је израз који у један посао, на изглед за-
натски, уноси смисао уметничке вредности. Креативна, творачка
динамика је на свој начин уметнички изражај условљен умет-
ничким смислом, а у томе правцу се успоставља строго изра-
жена листа креативних способности . Успостављање такве „ранг-
листе" је названо ранговање, ред према способности:
Коваљева је у Удружењу филмских радника рангована
међу свега четири креативна реализатора маске (Б. Н. , 20.
априла 1973. , с. 2).
Међутим у филмском домену није прихваћена и именица

креатор, која се осећа као устаљена и спецификована за регула-
торе моде у одевању, они су модни креатори.
Многе нове делатности и схватања у њему захтевају и нове
лексичке формуле, да би се што јаче истакла нова карактери-
стика, као што је то и у појавама у друштву. Насилник није
исто што и силеџија, и та реч, са повратком на турцистички еле-
менат у структури карактерише један специфичан појам у дру-
штвеним девијацијама. Али има таквих страних речи које се
убацују без оправдане потребе. Тако у примеру:
Проблем силеџијског понашања појединаца постаје све
тежи, већи у урбаним срединама
реч „урбани” просто има вредност „ градски", и нема никакве
везе са појмовима специфичним, као што су „урбанизам”, „урба-
нистички".
Међутим, развијањем појединих наука у правцима еманци-

повања појединих проблематских група у посебне научне дисци-
плине, чак и са тежњом потпуног научног осамостаљивања,
настају нови називи специфичне структуре, па сам управо сре-
дином априла констатовао специфициран назив лимнологија (Б.
Н. , 16. априла 1973, с. 13) .
Веома су ретки случајеви интерференције између активи-
тета, тј . активности у току процеса, и самога ефекта, тј . резул-
тата активности. Па ипак при емоционално изразитом интензи-

тету слаби семантички условљени опозитум, - тако да се запа-
жају неки случајеви скоро изједначења, као презирање : презир,
пискарање : оно што пискарате ( ,не допада ми се такво писка-
рање", „не допада ми се такав начин писања ") . Такви случајеви
су унеколико изразитији при спортској динамици (шутирање =
шут, где је и глаголска именице присутне динамике директно
изражена и као ефект исте динамике) . Такав однос не допушта
трајност глаголске активности, те забележени случај
привидне ентерференције одроњавање : одрон можемо ту-
мачити само као свесно тражење бар блиског значења (псеу-
до-синоним ) , а то потврђује чињеница да је овде наведени при-
мер нађен у рубрици , Укрштене речи".
Такође је из рубрике „Укрштене речи” извештачен

пример нестварне једнине „резанац ” условљен објашњењем „ко-
мад резаног теста", а у ствари ту је конкретно у употреби само
облик pl . tantum резанци, али не „ комади резаног теста", него
са сингулативском целовитошћу „резано тесто”. Тим односом
подсвесног јединства „теста” резаног и множинске корелације
са ,изрезаним комадима тестенине" објашњава се да је састав-
љач укрштених речи у овом случају имао у својој језичкој под-
свести осећај за неку врсту сингулативности.
Посматрање индивидуалних појава на нивоу дневних листо-

ва открива зачетке, колебања, реорганизације и у структурним
односима, у језичким категоријама, па и у појавама стила. Овде
ћу приказати неколико таквих примера, забележених управо сре-
Дином априла ове године.
По једном чланку посвећеном неговању здравља, управо на-

челима правилне исхране, видимо да писац, лекар, влада веома
добро књижевним језиком . Управо зато ће нам са лингвистичке
тачке гледишта бити занимљива семантичка микроана-
лиза, која ће нам дати објашњење једног структуралног коле-
бања. У једном напису (Пол., 18. април 1973, с. 19) налазимо
пример
Јабуке и јабукасто воће увек су подесни за воћне дане.

Овде наведени пример јабукасто (воће) не може се просто узети
као грешка. У даљем тексту на истој страни налазимо облик ја-
годаст у примеру
... најбоље је предвидети пола килограма јабука, пола кило-

грама малина или неког другог јагодастог воћа.
О типу придевског структуралног наставка -аст у варијантама

каст : част писано је више пута и посебице (у часопису Наш је-
зик, па и у мојој студији Проблеми синтаксе и језички динами-
зам). Према већ вршеним проучавањима, варијанте су ефекти
структуралних ситуација. Стога имамо довољно основа за за-
кључак да у језичком фонду културног аутора треба да буде
варијанта јабучаст, обухваћена изоглосом која је секундарна по-
следица обнављања тенденције ка отвореним слоговима, смера
коцкаст. Међутим у таквом сређеном језичком осећању облик
јабу-ч-аст морао је нечим бити дезавуисан. Објашњење даје сам
процес формирања облика јабучаст. Према основној именици,
која чини базу придевској изведеници, структура је опозитно
постављена и наставак управо коригује саму базу, тиме што при-
хвата семантичку вредност не идентитета, него слич-
ности. Јагодаст је оно што има облик јагоде иако није јагода,
оно што је као јагода; са тим паралелно јабучаст је предмет који
није јабука, који није истоветан са јабуком, а који има облик
као јабука, који је формом сличан јабуци. Ова-
кво значење метафорске вредности, је веома близу метафоре
„јабука" на пиштољу, на стилском намештају, метафорско зна-
чење је преовладало и код придева јабучаст до те мере да при-
хвата пуну вредност поређења, а поређења је искључивање
идентичности, и у појачаном степену се одваја потпуно од кон-
кретног појма воћнога плода „јабуке” . Тиме је елиминисан из
оне ситуације која треба да се ослони непосредно на појам плода
јабуке. У таквом случају језичко осећање приступа обнавља-
њу форме придева, реформише његов облик полазећи од целине
именице јабука. Резултат је придевска изведеница структуре :
јабук(а)-аст
Тиме је извршена и диференцијација:

а) јабук-аст је оно што је у директној вези са особином, квали-
тетом јабуке (сок; арома, укус) ;
б) јабучаст је пуног метафорског типа однос према облику,
округлини, облости.
У овој групи семантичких запажања, уз многе раније кон-

статоване примере, јавља се потискивање социјативног односа
инструменталским ефектом. Пример гласи
Аутобус улете у кривину, и пијанац, тешком муком
пребира по џеповима, док се грчевито држи за шипку (Б. Н.,
18. априла 1973, с . 26) .
У несигурности, и због стања у коме се налази, и због наглих

покрета самога возила, пијани путник се држи једном ру-
ком за ослонац, а другом руком претражује по џе-
повима да пронађе новац за карту . У оба случаја употреба руке
означава инструменталску ситуацију. Тражење новца по џепо-
вима је, дакле, очигледно ефекат инструменталске при-
роде, а није ефекат „тешке муке”. „Тешка мука" прати тражење
вршено руком ; оно је као „пратећи синтаксички елеменат" ве-
зано за само тражење , оно је у функцији придружене ситуа-
ције главној ситуацији тражења, - оно је социјативска
функција, и она мора бити реализована социјативним об-
ликом, чије значење усмерава предлог „с” . Дакле, он тражи
мучно по џеповима, а такав социјатив има адвербијалну
вредност ,уз муку"
с муком — мучно
Појачање негационог елемента у негативно-настављачкој

функцији није продрло у нормативни ниво књижевног, а ни оп-
штег језика, - али поједини примери позивају на скретање па-
жње при неговању нормативног књижевног језика. Забележени
пример гласи
Просто да човек поверује да то нико ни не жели (Б. Н., 16.
априла 1973 , с . 30)
Исто тако --- Направио од нас нешто што н и не сањамо.
Треба да нагласим и нека колебања структуралног типа, у

којима микроанализом откривамо конкретна колебања индиви-
дуалнога карактера, а у чему за сада не треба гледати еволу-
тивне тенденције, већ какве се могу изразити као тенден-
ције сугестивним утицајем штампе.
Тако у једном новинском извештају (Б. Н., 22. априла 1973,
с . 12) налазимо облик допрео м . „допро " у примеру
А да би његов комедиографски и естрадни хумор био ра-
зумљив, да би допрео до гледалаца ...
Очигледно овде је чинио тешкоћу облик „допро”, и то не
због фонолошког елемента вокалног „р”, већ просто као форма ,
као облик доста ретке лексеме фиг. „допрети ”. То је факат, а за
овакве интерференције можемо тражити објашњење код писца
написа, али можда и код слагача и коректора у штампарији. То
би био први случај .
Други случај показује појаву која у широкој употреби тиња ,
али се и стишава. Уз изједначење меких и тврдих основа маску-
лина јављају се неки облици двојно, као путом ( „Путом, путом,
распутом ") поред обичнијега путем; међутим увек је кутом, па и
у спортској употреби шутом према ном. ј . кут, шут. При томе,
утицај дублета путем изразио се и као структура шутем у при-
Меру
Илија Петковић тек у 53. минуту постигао једини гол изван-
редним шутем у леви доњи угао.
Међутим се друге две појаве чешће изражавају као пореме-
ћаји односа у реченичком склопу. Већ низ година се у новин-
ском језичком сектору изражава пренос, трансфер именичког
субјектовог додатка у зону предикатску. Обичнији би био ре-
ченични склоп:
Она га је гледала задовољна

Али у преводним фељтонским текстовима хвата Маха Тип
адвербијалне реализације —
Она га је гледала задовољно.
Једна и друга реализација су могућне, али као два ситуацио-
но диференцирана решења.
Још је у овом смислу убедљивији пример :

Било је топло јулско подне, и град је деловао у спавано
(Б. Н. , 23. априла 1973 , с . 28)
-
Дакле независно од субјекатске зоне, а у значењу „деловао
успављујући ", тј . изазивајући поспалост: као еквиваленција
именске одреднице. Међутим конкретно овакви случајеви се
јављају као механизирање , са тежиштем на прирочкој групи, те
би било корисно када би посебно ово питање било узето у рас-
матрање, да би се проверило у каквом је односу то механизи-
рање према склопу у језику са кога се преводи.
Пренос семантичког извора појаве (кочнице шкрипе)
на локацију истог извора бучне шкрипе (а то је сам ауто
мобил) налазимо у примеру --
Седео сам на столу у канцеларији и пијуцкао оранжаду са
Шери, кад једна кола (тј . један аутомобил) зашкрипа-
ше кочницама и стадоше пред прву пумпу .
Ту налазимо несумњиви семантички ,qui pro quo ” . Нису
кола агенс шкрипе, иако се могу сматрати оријентацијом;
агенс шкрипе представљају саме кочнице. Зашкрипале су коч-
нице, а не кола, односно ауто. Семантичко ширење обухвата
предмет чији су саставни део кочнице.
Други пример показује још грубљу девијацију:
Тим речима [ м. са тим речима ] Грегори се окрете и на-
пусти собу залупивши врата [ м. вратима ] за собом (П., 22 .
априла 1973 , с . 21) .
Није се окренуо помоћу речи, већ уз речи, изговарајући речи,
Дакле са речима.
Додајмо још неколико девијација (В. Н. , 24. априла 1973, с.
28) . Прво : Тиче се хотелског портира који је читао спортске но-
вине на рецепцији [ м . „у рецепцији" ] . Ту рецепција не значи
просторију, него дуги сто са преградом. Друго, портир поди-
же поглед, тј . корелативно према спусти поглед , са основном фи-
гуративном „очи" . - Треће: портир : „врати своје реуматичне
очи" на новине, - тј . своје безизражајне, заморне, троме очи
(cf. „поглед" !) . Пето, по зидовима су ламперије тј . „светиљке "
причвршћене бочно о зидове .
При крају ове анализе унутрашње реализационе језичке ди-

намике желео бих да формулишем две мисли.
Прво, оваква трагања са уског и временски ограниченог
плана треба ширити у систематска, комплексна проучавања.
Тако би, на пример, било индицирано, проучавање у смеру гео-
графских, дијалекатских, дијахроних оријентација, у вези са на-
викама. Те су оријентације најизразитије у области синоним-
ике, и, на пример, било би занимљиво видети слику односа пу-
шачких синонимских назива за дуван, за цигарете, посебно за
појам опушак : пикавац : чик, үз трагање за проблемом и степе-
ном синонимности. Питање се, у ширим размерама, своди на то :
Да ли је појам синонимике могућан као апсолутна констатација,
или је синонимика релативнога карактера.
И остале девијације очекују квалификовања географска,
дијахрона и интензитетска.
Друго је мисао која везује језичке студије за незадрживи
Динамизам језичких појава и процеса. То нам најбоље прика-
зују језичке реализације у дневној и повременој штампи, која
рефлектује појаве у еластично схваћеној синхронији, дајући нам
увид у кретање већ изражених тенденција, а особито у микро-
процесе, који се у динамизираној синхронији назиру. Појаве у
Дневној штампи биле су регистроване у знатној мери и уношене
у велики Речник Српске академије наука. Са прелазом на обра-
ду материјала за Речник обустављено је даље исписивање језичке
грађе. Тиме настаје празнина и некорелација између карактера
и задатака Речника с једне стране и сталне динамике језичких
појава и језичких процеса са друге стране. Стога се јавља као
неопходни научни императив, да се настави исписивање грађе
и из дневне штампе , да се та грађа посебно региструје и свр-
става, и на тај начин интегрира у научну грађу, а у временским
размацима објављује у допунским свескама Речника.
М. Павловић
5 Наш језик
С МАРГИНА ДВАЈУ ПРИЛОГА ИЗ ДВА ЧАСОПИСА
И при читању часописа, књижевних, научних и других, као и

при читању појединих књига, уосталом , а не једино при читању
дневне штампе, пажњу читалаца често задржавају поједине је
зичке појаве којима је вредно не само посветити који редак у
Нашем језику него широко отворити његове ступце за расправ-
љање о њима. Читајући новообјављене књиге, часописе и листове
читалац у њима налази и узорног језика и изврсног стила, о ко-
јима није само оволико довољно рећи, него би било колико пра-
вично толико и корисно и анализом стручњака показивати у
чему су позитивне особине данашњег писања, тамо где се оне
нарочито запажају, наравно . Па ипак је од много већег значаја
указивати на слабе стране језика, и стручним и научним тума-
чењима доприносити њихову смањивању и коначном нестајању
из језика. Наш се часопис, узимајући за свој програм бригу око
подизања културе стандардног књижевног језика, управо и оба-
везао да ће то чинити. Као један мали прилог извршавању тога
задатка ми пишемо и ове редове .
О појавама о којима ће овде бити речи обично говоримо
кратко у рубрици Језичке поуке нотирајући неисправности је-
зика у реченицама где се оне јављају, објашњавајући у чему се
огледају и како је до њих дошло, да на крају дамо исправан
облик дотичне реченице . Али је, у свакоме случају, о негативним
појавама у језику, да би их било све мање и да би се оне ко-
начно уклониле из језика, много ефикасније писати опширно .
Јер није довољно само предложити замену уз кратко образло-
жење, него је често неопходно јасно изложити све што је по-
требно о природи језичких средстава којима не можемо бити
задовољни и стручно образложити у чему су преимућства онога
што предлажемо за њихову замену.
Св. 2-3 С маргина двају прилога из два часописа 135
Пред нама је оцена једне нове књиге објављена у угледном

књижевном часопису, којој се и као таквој , бар по нашем схва-
тању, могли би чинити приговори. Али оставимо то онима који
су позванији од нас да о томе говоре . А ми ћемо се забавити
с неколико језичких појава на које смо наишли у тој књижев-
ној оцени. Забавићемо се, на првоме месту, питањем облика рек-
ције глагола кретања у правцу чега, уз које би облик њихових
Детерминатива очекивали у акузативу, а тамо га више пута сре-
ћемо у локативу, мада не у свим идентичним случајевима само
у овоме облику. И у толико је ово чудније што би језичке при-
лике пре допуштале употребу облика локатива тамо где је аутор
узео акузатив у примеру, рецимо : Укопани у туће њиве ...
војници бране своју сопствену њиву. Иако рекција основног
глагола захтева управо узети облик, овде би се још могла об-
јашњавати употреба локатива потребом приказивања замишљене
слике укопаних војника онде где их писац, мислимо аутор оце-
не, види у положају у коме их види, а искључује се потпуно њи-
хово довођење у тај положај . Зато што стање, односно положај
војника, иако последица акције којом су у тај положај доведени
у представи аутора испредњачује испред ње и доводи до њеног
занемаривања, слаби моћ рекције глагола који ту акцију озна-
чава. С овом претпоставком се, како рекосмо, може, штавише,
дати преимућство облику локатива над акузативом . Али будући
да управни глагол, мада овде дат у облику придева, и с придев-
ском функцијом, и то непосредно испред детерминатива чији
облик одређује, ипак не губи своју рекцију, то оправдава
и облик који је писац употребно.
Ни изблиза се сличним моментима не може оправдати упо-
треба локатива у примерима типа: Онда се током романа испо-
стави да је у роману уведена једна од доста значајних лич-
ности. Облик трпног придева овде није у придевској функцији,
већ је саставни део одређеног глаголског облика што означава
активну радњу, и има јасну рекцију, која захтева акузатив само-
сталне речи, а, по добром осећању било ког представника стан-
5⭑
дардног књижевног језика, искључује могућност употребе де-

терминатива у облику локатива. Ни писац књижевне рецензије
у којој овај пример налазимо у свести сигурно није имао узети
него други неки глагол, свакако друкчије рекције, јављати се,
рецимо, или неки њему сличан глагол. Ту се, значи , мисли на
једно а говори се друго, или, да прецизније кажемо, у свести на-
поредо искрсавају два глагола увести и јављати се, па се при
употреби узме први глагол а допуни се обликом самосталне речи
који захтева други, и то , разуме се, увек доводи до језичких не-
коректности, које се у писању увек могу избећи брижљивим пре-
гледањем рукописа пре давања у штампу . Писац о чијем језику
овде говоримо, изгледа није склон вршењу ове обавезе, које не
може бити разрешен нико ко се лаћа пера.
Тешко се иначе може претпоставити да и овај писац и било
ко други од оних што објављују своје написе ма које врсте , уз
претпоставку да су прошли кроз школу, нису савладали и схва-
тили основни принцип рекције, о који се ево у писању греши. На
неколико страница текста нашега писца нашли смо и трећи, и
то од оба анализирана још драстичнији случај у примеру: И
није М. тај који је такво схватање рата у садио у војнику.
Иако схватање није нешто предметно што се конкретно
може садити, и иако је веза између ове две представе ап-
страктна, глагол усадити није престао бити активан, већ се
њиме и овде означава кретање у одређеном правцу, а његовом
Допуном - завршетак тога кретања у појму с именом самостал-
не речи уз чији облик долази предлог у. И, према томе, тај облик
мора бити акузатив, а не локатив. Ни околност што перфекат
и овога глагола, као свршеног, означава и стање настало по извр-
шењу радње као његов резултат, а не искључиво извршење ,
што, дакле , тај перфекат има бар делимично и придевско зна-
чење, а не само глаголско, - не може оправдати употребу датог
облика у наведеном примеру, јер је значење самог извршења
радње активног глагола у горњем облику неупоредиво доминан-
тније . До ремећења односа који проистичу из рекције глагола и
овде је, ми бар претпостављамо, дошло везивањем допуне (па-
дежног облика с предлогом) за неки други глагол, који се с гла-
голом усадити врзмао или ― боље да кажемо који је искрсао

у свести пишчевој при стављању мисли на хартију.
Истом појавом ми објашњавамо ремећење законитости рек-
ције и у реченици: Мушкарци своју чежњу утапају у пе-
сми, бекријању, „акшамлучењу” и будним сно-
вима, која нам је пала у очи при читању једног научног при-
лога у другом једном, сада научном, часопису и од другог аутора.
И овде је до нарушавања рекције свакако дошло опет преплита-
њем другог којег глагола и употребљеног, преплитањем утапати
и глагола гасити се, рецимо, или неког с њим по значењу, или
бар по рекцији, сродног глагола, који свакако у идентичним слу-
чајевима захтева облик локатива самосталне речи. Ми овим, на-
равно, само објашњавамо како је могло доћи до употребе до-
тичног облика, а никако не оправдавамо ову несумњиву језичку
пеисправност. Њу, наравно, није могуће оправдати ни у језику
говорних представника оних крајева који, будући да не знају
за употребу локатива, немају осећања за разликовање рекције
глагола који иначе управљају једним и другим обликом .
У стандардном књижевном језику пак примери на којима

смо се задржали, према ономе што смо поводом њих рекли (по-
што се из првог и другог отклони и по један стилски недостатак
избацивањем из првог непотребно поновљене именице њива, а ү
другом поновљена реч роман замени одговарајућим обликом за-
менице) , имали би да гласе : први од њих : Укопани у туђе
ниве ... војници бране своју сопствену; други Онда се то-
ком романа испостави да је у њега уведена једна од доста
значајних личности; трећи И није М. тај који је такво схва-
гање рата усадио у војника. (Много је складније и изра-
зитије на крају било рећи - улио војнику); и четврти - My-
шкарци своју чежњу утапају у песму, бекријање,
„акшамлучење” и будне снове.
Не треба, наравно , мислити да истих језичких недостатака

нема и код понеког другог писца. У расправи Т. Батистић о ло-
кативу (Библиотека Јужнословенског филолога књ . 3. н . с . , стр .
24.) бележимо два узастопна примера : Затворим очи и потонем
у себи и Окренуо сам се и заиста потонуо у њој (из језика

књижевника П. Шегедина) , од којих је у првом требало казати:
потонуо у себе, а у другом је локатив још и могао бити упо-
требљен ако се њим хтело рећи да је онај што говори, пошто се
окренуо, запазио да се налази у стању потонулости у њој ,
мада би и ту, свакако, више било на месту да је речено како
види себе где је потонуо у њу. Јер се активност радње , ако и
свршене, означене глаголом потонути, јаче осећа него стање које
је нестало иза њене извршености . То не можемо рећи за пример,
рецимо, из језика Св. Ћоровића: Завалила се у прашини
па чепрка, који је међу осталим примерима наведен у Синтакси
потписаног (на стр. 476) , а у којем је придевско значење радног
придева завалила се код писца испредњачило испред глаголског,
па га је овај зато и допунио обликом локатива мада, по нашем
осећању, глаголска компонента не заостаје за придевском, те би
и овде детерминатив могао бити у акузативу.
II
Писац књижевног приказа о чијем језику говоримо и у дру-

гим неким питањима показује доста нехата у писању. Он, поред
осталог, односне реченице с корелативом нешто везује релатив-
ном заменицом које у реченици, нпр .: Али има и нешто en-
ско које се са тим драмским допуњује, иако и у истом на-
пису исте међуреченичне односе, као што то уосталом редовно
-
чине и сви писци, српски и хрватски, после Вука Караџића
означава заменицом-везником што у примеру : Постоји нешто
што се решава на једном другом плану, где, очевидно ме-
сто што не би могла доћи заменица које, колико што ову реч
наш писац у претходном примеру није исправно употребио, већ
је и у њему требало рећи има нешто епско што се тим
драмским допуњује. У својој расправи Језик у Вукову делу и
савремени српскохрватски језик (на страни 127. Јужнословен-
ског филолога књига XXVI , св . 1—2) , у којој смо констатовали
да је Вук у сличним случајевима у везничкој служби каткад упо-
Св . 2-3 С маргина двају прилога из два часописа 139
требљавао облик средњег рода заменице који, ми смо изрично

казали да се у савременом књижевном језику у оваквим случа-
јевима у везничкој служби употребљава искључиво што. А у сво-
јој Синтакси (Савремени српскохрватски језик, књ. II . Београд
1969, на стр . 825) иза констатације да се у језику наших књижев-
ника, па ни у текућој штампи, према корелативима : нешто, то,
сво, оно или све алтернативно са што не употребљава релативна
заменица које, ми наводимо и низ примера из нешто старијих,
новијих и најновијих писаца који јасно илуструју ту констата-
цију. И прилично смо се изненадили када смо наишли на случај
поводом којег ово говоримо. А објашњавамо га оним атрибутом
епско уз заменицу нешто, која је ипак и поред њега, односно и
заједно с њим, остала неодређена, па то заправо и искључује
могућност употребе заменице које у функцији везничког знака.
III
Занимљиво је, али ништа није необично, што наш писац

напоредо са : без обзира на то што зна историју пише : без об-
зира што се збива у рату, без обзира што је везано за један од
најзначајнијих догађаја, - IIITO хтели смо рећи напоредо
-
са потпуно исправним првим обликом једног израза, - тај из-
раз даје у бесмисленом елидираном виду, какав се често среће
и непрестано понавља у свакодневној језичкој пракси, и у
обичном говору, и у дневној штампи, и на радију и на телеви-
зији, па и на позоришној сцени. И зато управо ми и кажемо да
није необично што га налазимо и у књижевном есеју овога на-
шег писца, за кога смо већ рекли да се и иначе небрижљиво
односи према језику свога текста. Када ко чини што имајући
обзир према нечему, као и када чини што без обзира према
овоме или ономе, односно без обзира на ово или оно, то ја-
мачно треба и рећи. Не може се једна односна реченица упо-
требљавати без ослонца на било шта, она се тј . мора односити
на нешто, на ову или ону реч управне реченице, макар она и не
била изречена. А везујући се непосредно за прилошки израз без
обзира, као и за израз с обзиром, или на овај последњи упо-

требљен у још лошијем облику, без предлога с, зависна се ре-
ченица не ослања ни на шта. Зато се може рећи да је то врло
лош језик у коме се испушта допуна прилошком изразу без
обзира (и изразу : с обзиром), која може бити на то или и према
томе. А коректно казан цео израз треба да има облик у коме
га је употребио и наш писац у првоме од два овде наведена
примера. Он је и другоме морао дати исти такав облик, у коме
би гласио без обзира на то што се збива у рату ...
IV
Језичке неисправности карактера ових на којима смо се

досад задржали, нису реткост ни код других понеких људи од
пера . И зато ће се можда писац књижевне оцене у којој смо
наишли на приказане језичке неисправности, уколико себе буде
у њима препознао, осетити погођеним што баш њему упућу-
јемо прекоре које и многи други заслужују. Ми му зато чинимо
уступак на штету ефикасности ове наше интервенције тиме што
га не идентификујемо , и што не спомињемо ни публикацију где
је његова оцена објављена. Ово друго и из обзира према рено-
меу те публикације и према заслугама дакако које је она стекла
у развоју нашег књижевног језика и његова усавршавања, а
немарност писца па, с обзиром на оно што се у његову тексту
могло исправити, и редакције наше публикације према лепотама
језика, огледа се и у недостацима стила којим је овај књи-
жевни приказ написан.
Поред већ учињене замерке због понављања по једне речи
у прва два анализирана примера и поред не баш најсрећније
одабране означене синтагме у трећем, навешћемо као доказ
још само један, али за ово илустративан пример реченице : Суд-

бину рата решава онај обичан човек који никада није онај који
доноси одлуку, али који је редовно онај који својим животом,
или својом смрћу, ту одлуку претвара у реалност, у којој је за-
меница онај три пута употребљена, а заменица који четири
пута. Прву од тих речи је, међутим, овде довољно само један-
пут поновити, а једно онај, и то оно што је на првоме месту
употребљено треба сасвим испустити. Заменицу који такође
Баља једанпут мање узети, а у остала три случаја је употребити
наизменично с алтернативним јој везничким знаком што. И
најзад, место супротног везника али, на почетку другог дела

овог периода, узети такође супротан, али нешто друкчијег сми-
сла супротан везник већ, тако да реченица добије облик : Суд-
бину рата решава обичан човек, који никада није онај што
доноси одлуку, већ редовно онај који својим животом, или
својом смрћу, ту одлуку претвара у реалност. Вештина писања,
Дакле, као и дар усменог изражавања, није само у спонтаној
употреби најадекватнијих језичких средстава, већ и у способно-
сти да се осети сувишност сваког језичког знака који није не-
опходан и да се избегне стереотипност понављања.
(Наставак)
Изведене речи
Изведене именице
Именице изведене од именичке основе
23. Два су основна значења што их могу имати именице изве-

дене од именичке основе : 1 ) смањено (одн . одмила изнето ) или
увећано ( одн . подругљиво изнето) оно што значи основна реч,
т) . деминутивно-хипокористично или аугментативно-пејоративно
значење ; 2) обележавање везе појма који казује нова реч са зна-
чењем именичке основе од које је изведена та нова реч . О основ-
ној разлици између ова два значења в . т . 13. овога рада .
24. Значење да је смањено оно што значи основна реч ( тј .
деминутивно значење ) могу имати именице изведене овим настав-
цима : - (а)к (анђелак , голубак, гроздак, мрачак, прстенак, синак,
цветак и д .) , -уљ ( а )к (брежуљак , момчуљак, човечуљак и д .) ,
-ич ( а) к (камичак , йламичак ) , -ка (трӑвка) , -ић (брашић , глӑсић,
гушчићи, зубић , јасичић и д . ) , -чић (бостанчић, каменчић ) , -ца
( жећца, крвца, ндћца , речца и д . ) , -иц (коњиц) , -ица (брадица,
главица, горица, гўшчица , дашчица , девојчица , козица , кокица , кош-
чица , кутијица , љушчица, мајчица , ножица , двчица, йшйчица ,
йўшчица , ручица , сестрица , снӑшица и д .) , -це (гроце , звонце , зрнце,
језерце, кридце, седце ) , -анце (йсешанце ) , -енце (буренце , ждре-
бенце , јаренце ) , -ашце (сунашце ) , -ешце (дèтешце, јарешце ) -че
(девојче, ђаче, момче , йшйче) .
Св. 2-3 Основни принципи творбе речи 143
Хипокористици обично имају скраћени облик основне именице :

Која ( : Коста) , сéја ( : сèстра) , Стóја (Стојанка) , Јела (Јелена) ,
Вуле ( : Вук) , Миле ( : Милан, Михаило) , Пера (Пётар) , Јеца
(Јелена) , Пеца ( : Петар) , Тоша ( : Тодор) и сл .
25. Значење да је увећано (одн . подругљиво изнето) оно што

значи основна реч (тј . аугментативно-пејоративно значење) могу
имати именице изведене овим наставцима : -ерда (рўчёрда "велика
и тешка рука ) , -урда (главӯрда, ножӯрда) , -ина (болèшчина,
јуначина, ножина, носина , трбушина, човèчина ) , -уљина (тра-
вуљина) , -урина (бабурина , машчурина) , -ещина (књижешина,
ножешина, ишичèшина , ручèшина) , -ушшина (ватрушшина ) , -ешина
(ракијешина) , -ушина (орлушина, рейушина) , -оња (носоња) ,
-ура ( главура , девојчура ) , -иште (блӑшиште) .
26. Обележавајући везу појма који казује нова реч са значе-

њем именичке основе од које је изведена та нова реч, изведене
именице могу имати више значења . Главна су : а ) носилац зани-
мања ; б) обележавање из којега је ко краја, какве је народности
и сл .; в ) именице женског рода (у односу према именицама мушког
рода) ; г) назив одн . име за животиње ; д) назив за месо појединих
животиња ; ђ) разни предмети , справе и сл .; е) место где се нешто
налази , ради и сл .; ж ) плата за какав посао или сл .; 3 ) збирне име-
нице ; и ) апстрактне именице .
27. Носиоца занимања могу значити именице изведене на-

ставцима -ар (бӑчвар, брашнар, виноградар, воденичар , волар, говè-
дар , гўшчар , дрвар, зубар , овчар, ойӑнчар , шӑмничар, шумар) , -аш
(гајдаш , кочијаш, тамбураш) .
28. Из којега је ко краја, какве је народности и сл . могу

означавати именице изведене овим наставцима : -ак (Бошњак ) ,
-ка (Босанка, Вӑљёвка , грађанка, Јеврејка ) , -ин (Србин) , -анин
(Ма́чванин) , -јанин ( Банаћанин, Београђанин, брђанин , Будљанин ,
грађанин, Крагујевчанин, Нерешљанин , йучанин, Римљанин) , -иња
(Гркиња) , -киња (Рускиња, Српкиња) , - ( а) ц (Вӑљевац, Земунац,
Косовац, планинац, Призренац) , -ан ( а ) ц ( Американац, Србијанац) ,
-ица (Хрватица ) .
29. Именице женског рода (у односу према именицама мушког

рэда ) могу значити именице изведене овим наставцима : -а (рд-
Ђака) , -ја (гошћа) , -ка (воденичарка, говедарка, гўшчарка , роди-
шељка) , -иња (јунакиња) , -ица (учитељица) .
30. Назив одн . име за животиње могу означавати именице
изведене овим наставцима : -уља (зèкуља краба, рогуља крава) ,
- во , медоња во) , - (а)ц (а) уопште : кобац; б) му-
-оња (зекоња
жјак : жабац, ждребац) , -оша (цвітоша - коза) .
30. а . Назив за месо појединих животиња могу означавати
именице изведене наставком : -ина (прӑсетшина, шèлешина ) .
31. Разне предмете , справе и сл . могу означавати именице
изведене овим наставцима : - (а ) к (найрсшак, дилећак обе су
именице изведене у ствари од синтагме ) , -иште (косиште ‘држаља

косе ) , -ица (вèдрица , рӑлица ) , -ӑш (дрлӑш ‘ талир с орлом”) .
32. Место где се нешто налази , ради и сл . могу означавати
именице изведене овим наставцима : -ӑк (шљивак и д . ) , -њак (риб-
њак ) , -йк (брезӣк ‘ шума” ) , -ара ( брашнара , вунара, дашчара , дрвара ,
йешчара) , -иште (вӑтриште 'место где је ватра , црквиште "место
где је била црква ) , -ница (књижарница , месарница) .
33. Плату за какав посао или сл . могу означавати именице
изведене наставком -ина (бродарина , кућарина ) .
34. Збирне именице могу се изводити овим наставцима :- ад
(бўрад , ждрёбад , звёрад , јагњад , мӧмчад , прӑсад , шӗлад , һёбад ) , -је
(борје, босиље , грање, гробље , грожђе, дрвље, зеље, зрње, камење,
класје, лишће , йерје, йокуће , рогозје, смиље, снойље, сшење, цвеће,
чокоће) .
35. Апстрактне именице могу се изводити наставцима : -ство

(јунаштво, пријатељство, човештво) , -ота (грехота) .
Именице изведене од придевске основе

36. Два су основна значења што их могу имати именице из-
ведене од придевске основе : 1 ) да предмети (у ширем смислу
овога појма) што их обележавају те именице имају придевску осо-
бину (што је означава придев од којег је изведена именица) ; 2) ап-
страктне именице .
37. Обележавајући предмете (у ширем смислу овога појма)

што имају придевску особину (што је означава придев од којег је из-
ведена именица) - те изведене именице могу имати више значења.
Главна су : а) носилац својства; б) именице женског рода ( у односу
према именицама мушког рода ) ; в ) назив одн . име за животиње ;
г) назив за месо одн . кожу појединих животиња ; д ) назив за по-
једине врсте дрвећа одн . дрвета, воћа, биља и сл .; ђ ) назив за
разне напитке ; е ) разни предмети (у ужем смислу овога појма) ,
справе и сл .; ж) место где се што налази , ради и сл .; з ) нешто
подругљиво изнето , тј . пејоративно значење ; и) збирне именице .
38. Носиоца својства могу значити именице изведене овим
наставцима : -ӑк(-њӑк) (вèштак , годишњак, слободњак ) , -шшак
(никољштӑк ‘ онај што слави Св . Николу") , -йк (дужник, јадник) ,
-ан (дивљан, драган) , -ун (богӑшун, гладун, Крёзун) , - ( а ) ц (белац,
кривац, лажљивац, слейац, чўйавац) , -ӑш (богаташ) . Једино на-
ставак -аш нема знатну продуктивност.
39. Именице женског рода (у односу према именицама мушког
рода) могу се изводити наставком : -ица (бӗговица , јадница) .
40. Назив одн . име животиње могу означавати именице изве-
дене овим наставцима : -уг (бёлуг ‘прасе” , зёљуг ‘ вепар ”) , -уга ( зè-
љуга " крмача ) , -ка (белка ‘ бела кокош” , јаловка ‘јалова крава ) ,
-уља (мркуља " крава , плавуља крава ) , -оња (белоња -во ,
сивоња - во ) , - (а) ц (белац - коњ , вранац - коњ) , -оша (зеленоша
"коза ) , -уша ( мркуша ‘ кобила ) .
40. а . Назив за месо одн . кожу појединих животиња могу
означавати именице изведене наставком : -ина (јарчевина ‘месо ,
Овновина "месо , сӑмуровина ‘ кожа ) .
40. 6. Назив за поједине врсте дрвећа одн . дрвета, воћа,
биља и сл. могу означавати именице изведене овим наставцима :
-ак (бобовњак, "трава ) , -ка (ранка ‘ шљива ) , -ина (боровина , брё-
зовина брезово дрво , дудовина ‘ дудово дрво ) , -ача (бèлача ‘ ја-
бука , ивањача јабука ) .
40. в . Називе за разне напитке могу означавати именице изве-
дене овим наставцима : - (а) ц (јäбуковац) , -ица (шљивовица) , -ача
(јабуковача, трёшњовача ) .
41. Разне предмете , справе и сл . могу означавати именице из-

ведене наставцима : -ӑк (йршњак) , -йк (молитвеник) , -ка (кићёнка
"кићена капа') , - ( а)ц (бўковац "прут' , храстовац ‘ прут') , -ица
(игленица " кутија за игле ) , -ача (брёзовача) .
42. Место где се што налази , ради и сл . могу значити именице
изведене овим наставцима : -ак (одн . -њак) (голубињак, јагодњак,
пчелињак и д . ) , -ина (дедовина , очевина и д.) .
43. Значење да је подругљиво изнето оно што значи основна
реч (тј . пејоративно значење ) могу имати именице изведене на-
ставком : -оња (млакоња) .
44. Збирне се именице могу изводити наставцима : -еж (мла-
деж, ситнеж) , -ина (живина) .
45. Апстрактне именице могу се изводити овим наставцима :
-оба (грдоба, ругоба) , -ство (богатство ) , -да ( правда, кривда , не-
правда) , -је (здравље) , -ина (брзина , величина , врућина) , -иња (го-
лошиња, сирошиња ) , -оша (доброта, лейота, простота, сухота,
чистота) , -ост (верност, лудост, младост, слӑбост) , -оћа (би-
стрдћа, вредноћа, лакоћа , тврдоћа) .
Именице изведене од глаголске основе
46. Четири су основна значења што их могу имати именице

изведене од глаголске основе : 1 ) вршилац радње ; 2) оруђе одн.
средство којим се обавља радња ; 3 ) место на којем се обавља радња ;
4) значење глаголске радње (одн . а) времена кад се обавља гла-
голска радња или б) резултата глаголске радње) . Из наведених ће
се примера видети од којих се глаголских основа најчешће поје-
диним наставцима изводе именице .
47. Вршиоца радње могу значити именице изведене овим на-
ставцима : -ло (бајало, гашало, закерало , намештало , оклевало,
йамшило , йӗцкало ) , -ља (бèлӣља , везиља, гребенаља , носиља, йлешиља,
праља, преља) , -шељ (пријатељ , родитељ , спаситељ , стварашељ ,
управитељ, учитељ , читатељ ) , -ӑр ( видар, возӑр , кўвӑр, йудар,
чувӑр) , - (а)ц (косац, ловац, ййсац, твóрац) , -л ( а) ц (давалац, кр-
чилац, носилац, прӑшилац, слушалац, хвалилац, читалац) , -ал ( а )ц
-ња (грдња, куйња,

куповање , мешња "мешање , плӑшња "страх" ,
смешња оно што смета , хишња, шешња) , -ње (драње 1 ) глаголска
радња , 2) поорано земљиште . Понекад је акценат диференцијални
знак за значење : печење - глаголска радња, печење резултат
=
глаголске радње . Именице изведене овим наставком од свршених

глагола увек значе резултат глаголске радње : обећање . Глаголске
именице на -ње изводе се првенствено од прелазних глагола, али
постоје и аналошки случајеви од непрелазних глагола : сèдење) ,
-ће (прегнуће, шренуће ) . Најпродуктивнији су наставци -ње и -ња .
Наставци
51. Да би се лакше видело која основна значења обележавају

поједини наставци, навешћу их овде уобичајеним редом (тј . аз-
бучним редом завршног суфиксовог сугласника) с тим што ћу у
загради дати број тачке овога рада у којој се говори о одређеном
наставку одн . значењу : -а (29 ) , -ба ( 50 ) , -идба ( 50 ) , -оба ( 45) , -ава
(50) , -иво (48 ) , -ство ( 35 , 45) , -уг (40) , -уга ( 40) , -ад ( 34 ) , -да ( 45 ) ,
-ёрда (25) , -ӯрда (25) , -еж ( 44 , 50) , -ај ( 50) , -je ( 34 , 45) , -ак (28 ,
32 , 38 , 40. б, 41 , 42) , -њак ( 32 , 38 , 42) , -шшӑк (38 ) , - ( а) к ( 24 , 31 ,
48, 50), -уь (a)к (24) , -uч (a) к (24) , -ūк ( 32 , 38 , 41 , 49) , -κа (24,
28 , 29 , 40 , 40. б, 41 ) , -ло (47 , 48 , 49, 50) , -тељ ( 47) , -ља (47) , -уља
(30 , 40) , -ан ( 38 ) , -ин (28 ) , -анин ( 28 ) , -јанин ( 28 ) , -ина (25 , 30. a,
33 , 40. а, 40. б , 42 , 44 , 45 , 50) , -уљина (25 ) , -урина (25 ) , -ешина (25) ,
-уштина (25) , -ешина (25 ) , -ушина (25 , ) -ун ( 38 ) , -ња (50) , -иња
(28 , 29 , 45) , -киња (28 ) , -оња ( 25 , 30 , 40 , 43 ) , -ње ( 50 ) , -ар (27 ,
47) , -ара (32) , -ура (25) , -ота ( 35 , 45) , -ост ( 45) , -иште ( 25 , 31 ,
32, 49), -uħ (24) , -uuh (24) , -oħa (45) , -he (50) , - (a ) y (28 , 30 , 38 ,
40 , 40. в , 41 , 47) , -л ( а) ц (47) , -ал (а ) ц (47) , -шел ( а) ц (47) , -ан ( а ) ц
(28) , -иц (24) , -ца (24 ) , -ица (24 , 28 , 29 , 31 , 39 , 40. в , 41 , 47) , -лица
(47, 48) , -ница ( 32 ) , -оница ( 49 ) , -це ( 24 ) , -анце (24) , -енце (24 ) ,
-ашце (24) , -ешце (24 ) , -ӑч (47 , 48 ) , -ача (40. б, 40. в , 41 , 48) , -ич
(47) , -че (24) , -аш (27 , 31 , 38 , 47 ) , -иш (47) , -иша (47) , -оша (30 ,
40) , -уша (40, 47) .
(прегалац ) , -шел ( а )ц ( жёшелац) , -ица (издајица ) , -лица (баја-

лица) , -ач ( берач , ковач , койӑч, драч, йèвач, проналазач, шрубач) ,
-ич (брӑнич) , -аш (блебèташ ) , -иш (нӗмарӣш ) , -иша (хвалиша) ,
-уша (блебèтуша) . Најпродуктивнији су наставци : -ач, - ( а )ц ,
-л ( а) ц и -ља . О односу наставака -ач и -л (а ) ц в . т . 8. овога рада.
48. Оруђе одн . средство којим се обавља радња могу озна-

чавати именице изведене овим наставцима : -йво (гориво, градиво,
једиво, ношиво) , - ( а) к (држак) , -ӑљка (ййсаљка, шшийӑљка ) , -ло
(белило, гладило , крило, мўљало , рило) , -лица (глӑдилица , махалица) ,
-ач (бријач, жарӑч , йокривӑч) , -ача (дрљача , набијача, повезача,
покривача ) . Најпродуктивнији су наставци : -ло , -ӑч, -лица и -ӑљка.
49. Место на којем се обавља глаголска радња и сл . могу

означавати именице изведене овим наставцима : -йк (видик) , -ло
(белило, јагњило , куйало , йојило, цейало место где се цепају дрва ) ,
-иште ( зимовиште, игриште , ловиште , шеталиште ) , -оница ( чй-
шаоница) . Најпродуктивнији су наставци : -иште и -оница .
50. Значење глаголске радње , одн . а) времена кад се обавља

глаголска радња или б) резултата глаголске радње , могу имати
именице изведене овим наставцима : -ба (берба, борба, дворба,
дружба 1 ) друговање , 2) ‘ дружина" , жалба 1 ) "жаљење' , 2) пи-
смена представка , журба , моба 1 ) колективни , добровољни рад
на сеоском имању , 2) скуп радника на моби ( 1 ) ', молба 1 ) 'мо-
љење , 2) писмена представка ) , -идба (бèлидба, везидба 1 ) ‘при-
везивање винограда , 2) ‘време привезивања винограда , возидба
1) вожња , 2) ‘превожење жита на гумно' , 3 ) време тог прево-
жења , косидба 1 ) ‘ кошење , 2 ) ‘ време кошења , просидба) , -ава
(грмљава, ломљава, мèћава ‘ вејавица с јаким ветром’ ) , -еж (грабеж,
лавеж, палеж) , -ај (дӧгађај, доживљај, лёжај ‘место где се лежи ,
опроштај , ӱздисај) , - ( а) к (долазак, износак ‘ последње јаје ”) , -ло
(беснило, лудило , прело 'скуп' , расуло ‘ дезорганизација ) , -ина
(грмљавина , имовина оно што неко има , крчевина земљиште где
је искрчена шума , куйовина, длуйина "стара , неупотребљива ствар ,
Прошевина, прāйна стаза угажена у снегу , йукотина ' рупа , стру-
готина ситни отпаци при стругању” , шèчевина ‘ стечена имовина ) ,
Изведени придеви
Придеви изведени од именичке основе
52. Три су основна значења што их могу имати придеви из-

ведени од именичке основе : 1 ) они могу значити : 'бити онакав
како означује основна именица одн . имати оно што значи основна
именица' ; 2 ) они могу значити припадање оној врсти предмета
што је значи именица од које су изведени ; 3 ) они могу значити
припадање појму што га означава именица од које је изведен придев .
53. Значење бити онакав како означује основна именица одн .

имати оно што значи основна именица могу имати придеви изве-
дени овим наставцима : -ав (богињав , бодљикав , глӑвничав , длӑкав,
мӑљав) , -ив (благочӑстив , дӑждив, жалостив, језив, плеснив , сумњив) ,
-љив (брижљив, димљив , санљив , својтљив ) , -ан (срчан) , - (а) н
(хладан) , -ен (вӑтрен, вӧден (нпр . јабука) , студен) , -аш (брӑдаш) ,
-наш (йёрнаш, чвёрнат) , -иш (гласит, кӑмениш, рèчит, стӑсит) ,
-овит|-евит (баровит, брдовит, бреговит, змајевит, кишовит) ,
-аст (-јаст) ( будӑласт, йейèљаст) .
54. Припадање оној врсти предмета што је значи именица

од које су изведени могу значити придеви изведени наставцима :
-скӣ (београдски, йёћки, шршићкӣ , шумадијски) , -овски (кумовски) ,
-инскӣ (мӑшерински, сӗстринскӣ ) , -ан (сунчӑнё йӗге) , -ен ( же-
нидбени, жетвени) .
Овде долазе и градивни придеви који се могу изводити овим

наставцима : -ов (буков , јаворов , јелов ) , -ан (вошшан, земљан, лд-
јан, чохан) , - (а ) н (зла́шан ) , -ен (дрвен , стаклен) .
55. Припадање појму што га означава именица од које су изве-

дени могу означавати придеви изведени овим наставцима : -ов/-ев
(Ђаков , синов , пријатељев , дчев , вращаров = вратарев) , -љев (Ја-
ковљев) , - (и)jū (човеч (и )jӣ) , -овљӣ -евљӣ (синдвљӣ, мужевый) ,
-ин (бабин) , -ињӣ (голубињӣ, детињӣ) .
6 Наш језик
Придеви изведени од придевске основе
56. Два су основна значења што их могу имати придеви из-

ведени од придевске основе : 1 ) они могу значити особину у сма-
њеном (деминутивном) степену ; 2) они могу значити особину у
увећаном (аугментативном) степену .
57. Особину у смањеном (деминутивном) степену могу значити
придеви изведени овим наставцима : -ав (крњав, млӑкав, сињав ) ,
-ач ( а) к (лӑгачак ) , -ан (блёђан , глађан, йунан, сйһан, шӑнан) , -ах ( а ) н
(млӑђахан) , -уш (а ) н (мајушан ) , -ен (млађен ) , -каст (црнкаст ) ,
-икаст (йлавішникаст) , -ушкаст (лèйушкаст) , -уљаст (дугу-
љаст) , -ичаст (беличаст) , -ушаст (белушаст) .
58. Особину у увећаном (аугментативном) степену могу зна-
чити придеви изведени овим наставцима : -ач (а) к (великӑчак
‘ врло велики” ) , -цаш (нов новца ‘ сасвим нов’ овако се у ствари
појачава значење основног придева) , -цит (здрав здрӑвцит‘сасвим ,
потпуно здрав --- појачавање значења основног придева) .
Придеви изведени од глаголске основе
59. Ови придеви значе глаголску радњу узету као особину

и могу се изводити овим наставцима : -ав (брбљав, јаўкав , мўцав,
чуйав) , -ив (плашив ) , -љив (бодљив , гадљив, гневљив , говорљив,
грабљив , досетљив , дочекљив , дремљив , једљив , крӑдљив , лӑжљив,
мамљив , плашљив , смешљив ) , -ан (простран ) , - ( а) н ( пријашан) ,
-ов (а ) н (дрёмован) , -иш (заклонит, дцедит, поносит) , -аст (за-
рубаст, збӑбасш ) , -ћӣ (бријаћи, јахаћи, драћӣ, шиваћӣ) . Из наве-
дених се примера види од којих се глаголских основа најчешће
појединим наставцима изводе придеви .
Наставци

поједини наставци , навешћу их овде уобичајеним редом (тј . аз-
бучним редом завршног суфиксовог сугласника ) с тим што ћу у
загради дати број тачке овога рада у којој се говори о одређеном
Св . 2-3 Основни принципи творбе речи 151
наставку одн . значењу : -ав (53 , 57 , 59 ) , -љев (55) , -ив (53, 59) ,
-љив ( 53 , 59) , -ов /-ев ( 54 , 55) , - (и)ји (55) , -ач ( а ) к (57 , 58 ) , -скӣ
(54) , -овски (54 ) , -инскй (54) , -овљӣ /евљӣ (55) , -ан (53 , 54 , 57, 59),
- (а )н (53 , 54 , 59) , -ов (а ) н (59) , -ах (а ) н ( 57) , -уш ( а ) н ( 57) , -ен
(53 , 54 , 57) , -ин (55) , -ињӣ (55) , -аш (53 ) , -наш ( 53) , -цаш ( 58 ) , -иш
(53 , 59) , -овит|-евиш (53) , -цит ( 58 ) , -аст (-јаст) ( 53 , 59) , -каст
(57) , -икаст (57) , -ушкаст (57) , -уљаст (57) , -ичаст (57) , -ушаст
(57) , -ћи (59) .
Изведени глаголи
61. Глаголи могу бити изведени од : именице (храниши од

храна) , придева (белити од бӗо) , заменице (усвојити од свој) ,
узвика (фијукаши) , каквог израза [старосвашиши (од стари свӑш)
"учинити кога старим сватом '] , глагола (њих је највећи број) (да-
ваши од дати) . Дакле , значења готово свих врста речи могу се
претворити у глаголска значења . Али за утврђивање принципа
творбе изведених глагола у савременом српскохрватском књижев-
ном језику довољно је проучити глаголе чија је основа саграђена
од именичке , придевске и глаголске основе .
Глаголи чија је основа изведена од именичке основе
62. Основна су значења што их могу имати глаголи чија је

основа изведена од именичке основе ова : 1 ) (у)чинити кога оним
или онаквим што значи именица ; 2) (у)чинити оно што значи
именица ; 3 ) дати, створити оно што значи именица ; 4) бити оно
што значи именица ; 5) ови глаголи могу значити уопште какву
глаголску радњу у вези с основном именицом .
63. Значење ‘ (у)чинити кога оним или онаквим што значи

именица, могу имати глаголи чија је основа изведена наставком :
-и (калуђериши, побратимиши, соколиши, солиши) .
64. Значење ‘ (у)чинити оно што значи именица могу имати

глаголи чија је основа изведена наставцима : -и (довршити , љу-
штити, мрвиши, рӑниши) , -ова (трговати)
6⭑
64. а. Ако се именичка основа завршава на к, г , х, ск, 3г,

у глаголу изведеном наставком -и/ӣ долази :
ч м . к : мучити мука ;
ж м . г : књижити књига ;
ш м . х : довршити - врх;
шш м . ск : љуштиши - љуска ;
жд м . зг : мождиши ген . јдн . мӧзга .
65. Значење ‘дати , створити оно што значи именица, могу
имати глаголи чија је основа изведена наставком -и (јагњиши,
шелиши) .
66. Значење бити оно што значи именица могу имати гла-
голи чија је основа изведена наставком -ова (бандваши, краљеваши,
учитељевати , цӑровати) .
67. Уопште какву глаголску радњу у вези с основном име-
ницом могу значити глаголи чија је основа изведена наставцима :
-а (главичати се ‘ увијати се у главицу (о купусу , салати) , гребе-
наши ‘ чешљати и чистити вуну гребенима , йграши, комадаши,
оружаши, сèдлаши , чешљаши, шибаши ) , -ова (лешоваши, йушовати) .
Глаголи чија је основа изведена од придевске основе

68. Основна су значења што их могу имати глаголи чија је
основа изведена од придевске основе ова : 1 ) чинити оним или
онаквим како означава придев ; 2) бити онакав како означава при-
дев ; 3 ) постајати оним или онаквим како означава придев ; 4 ) ови
глаголи могу показивати да се њихово значење уопште налази у
вези са значењем придева од којег је изведена глаголска основа .
69. Значење " чинити оним или онаквим како означава придев
могу имати глаголи чија је основа изведена наставцима : -а (ра-
внаши) , -и (белиши, блажити , дўљиши, крњиши , мањиши, йишд-
миши , йўниши, сладиши, црниши) .
70. Значење бити онакав како означава придев могу имати
глаголи чија је основа изведена наставком -а (дивљати ‘ понашати
се дивљачки, грубо , беснети") .
71. Значење 'постајати оним или онаквим како означава при-
дев' могу имати глаголи чија је основа изведена наставцима : -а
(дебљати, јачати, мекшати, мудраши) , -йе (белети белим ,

бледеши бледим, гладнети __ гладним, жушети жутим,
стареши — стӑрӣм ) , -ну (глухнути, гркнути, тврднути, чврснути) .
72. Глаголи чија је основа изведена наставком -ова могу по-

казивати да се њихово значење уопште налази у вези са значењем
основнога придева : миловати, мудровати, дбиловати, празновати,
радовати се, шамновати .
Глаголи чија је основа изведена од глаголске основе
73. Изведени глаголи изводе се и од неизведених и од сложе-

них глагола . С обзиром на дефиницију дату у т . 3. овога рада овде
ће бити анализирани само глаголи, изведени од неизведених глагола .
Приликом творбе изведених глагола од неизведених долази

до промене глаголског вида и то овако : 1 ) најчешће од свршених
глагола постају учестали (трајни ) ; 2 ) и од трајних могу постати уче-
стали ; 3 ) ретко од трајних глагола постају тренутни (свршени) .
74. Од неизведених свршених глагола творе се изведени уче-

стали (трајни ) овим наставцима : -а (га́њаши од гониши , дӥзаши од
дићи = дигнути - дигнем, дисати од дахнути, јављаши од јавиши,
легати од лећи, луйаши од лўйиши, мйцати од маћи - мӑкнем,
падати од пости, плаћати од плашиши , пуштати од пустити,
рађаши од родиши, свитати од свӑнуши, сèһати се од сӗшиши се,
срётати од срёсти ) , -ва (давати од дӑши, деваши од деши , изувати
од изуши, обећа́ваши од обећаши, обуваши од обуши , ручавати од
ручати) , -ива (бивати од биши, везивати од везаши, казивати од
казаши, ноћивати од ноћиши) , -ова (куйовати од куйиши) .
a / ā,
75. Када се од свршених глагола на и творе учестали на а
долази, као што се види из примера у т . 74 , до две промене : а ) може
се , али не мора, мењати самогласник корена : родити рађаши,
али : йлашиши ― йлаћаши ; б) увек долази до промене сугласника
основе и то тако што се мења :
шу ћ : йлашиши - плакаши,
-
д у ђ : родити рађаши,
ст у шт : пустити пуштати,
в у вљ : јавити јављати,
н у њ : гонити --- гањаши .
76. Када се од свршених глагола на к , г и х творе учестали

на а/е, ови се сугласници мењају испред а и то :
к у ц : мӑкнём -- мйцати ,
г у з : дигнём дизати,
х у с : дахнём -- дисаши (в . т . 74) .
77. Када се од свршених глагола творе учестали наставком ва,
дуљи се самогласник који се налази у слогу непосредно пред ва :
ручати - ручавати (в . т. 74) .
78. Када се од свршених глагола на е или у творе учестали на-
ставком ва , не мења се сугласник испред е и у у изведеном глаголу :
деши - деваши, изуши - изувати, обуши - обувати (в . т. 74) .
79. Када се од свршених глагола на а творе учестали наставком

ива ује, не мења се сугласник испред а у изведеном глаголу : вé-
зати везивати, казаши казивати (в . т . 74) .
80. Од трајних се неизведених глагола творе учестали настав-

-a
ком -а/а (водаши од водиши , лешаши од летеши, носаши од носити,
ходати од ходити) . Као што се види , у овом случају дуљи се вокал
корена .
81. Од трајних се неизведених глагола творе тренутни (сврше-
ни) једино наставком -ну не (зовнуши од звӑши, кљуцнути од кљу-
цаши, кўцнути од кўцаши, лўйнуши од луйаши, свирнути од свирати,
чёкнути од чекати, јурнуши од јуриши) .
Наставци

поједини наставци, навешћу их овде уобичајеним редом (тј . азбуч-
ним редом завршног суфиксовог сугласника) с тим што ћу у загради
дати број тачке овога рада у којој се говори о одређеном наставку
одн . значењу : -a /a (67 , 69 , 70 , 71 , 74 , 80) , -а / ё ( 74 ) -и (63 , 64 , 65 , 69) ,
й/е (71 ) , -ва ( 74 ) , -ива ( 74 ) , -ова (66 , 67 , 72, 74 ) , -ну ( 71 , 81) .
(Наставиће се)
О НАЧИНСКИМ РЕЧЕНИЦАМА С ВЕЗНИКОМ (А) ДА
1.
Овај прилично редак тип зависних реченица могу да илу-

струју следећи примери:
Измијенили су се управо тројица. И сваки је отпирио

из Дангубице, а да се ни с ким поздравио није (С. Боровић,
Дјела II, Сарајево, 1953 , 35) . — Држи по једну кравицу и
живи ево дваест година, а да није ни мраву на жао учинио
(И. Самоковлија, Приповијетке, Београд, 1936, 155) . - Про-
шло је неколико дана, а да се ниједном није обратио љу-
дима око себе (Ф. Давид, Бунар у тамној шуми, Београд,
1964, 68) . - А он се, да и сам није знао како, почео ради не-
чега оправдавати, плести и замрсивати (Н. Симић, Друга
обала, Загреб, 1963 , 99) . - А онај „невини” сад зна да може
да седи још недељама а да га Карађоз више не погледа (И.
Андрић, Проклета авлија, Београд, 1962, 33) . — Кад си за
Божић долазио кући, како си смео да прођеш кроз Паланку
а да не свратиш код мене (Д. Босић, Корени, Београд, 1954,
154) . Језик се развија и сам, „изнутра” , он је у сталном
току; ниједан минут не прође, а да се у њему не учини нека
инфинитезимална промена (Б. Поповић, Чланци и преда-
вања, Београд, 1932, 185) . - Никад није дошао а да јој ма
кар прегршт шећера не донесе (Д. Босић, 45) . - Иван видје
да се не може тако у одијелу сакрити, а да не буде сми
јешно (Н.Симић, Закони и огњеви, Загреб , 1947 , 158) . — Не
може се, младићу мој , [ ... ] не може се играти целог жи-
вота улога жртве а да се коначно и не постане жртвом (Д.
Киш, Башта, пепео, Београд, 1972, 117) .
Главно обележје ових реченица је везник да, који увек

стоји на почетку реченице, тако да се овде, за разлику од не-
ких других реченица са да, не догађа да неки реченични члан
буде распоређен испред везника. Да се, међутим, ретко јавља
само , већ му обично претходи везник a¹ , који се овако факул-
тативно употребљава и код појединих других типова реченица
са везником да. Уз то , за ове реченице је карактеристично и то
да је њихов предикат - сем неких изузетака (в . т. 7) — у од-
ричном облику.
Наведене зависне реченице служе за то да поричући реа-

лизацију неке пратилачке радње окарактеришу радњу исказану
у управној реченици. Тако у првом примеру значење зависне
реченице може се интерпретирати као : Сваки је кришом отпи-
рио, сваки је отпирио без поздрављања,2 сваки је отпирио не
поздравивши се ни с ким.
Пошто се оваквим реченицама, дакле, карактерише радња

управне реченице, оне се могу сврстати у начинске, мада се
њима не одређује толико начин у ужем смислу колико нека
околност од које зависи карактер, смисао, значај , домашај и
сл. радње управне реченице. При томе видски, временски и мо-
дални односи између управне и зависне реченице могу бити
- као што
различити, али је за смисао целе сложене реченице
ћемо даље показати битно да ли је предикат управне рече
нице потврдан или одричан. Уз то, у појединим типовима ових
реченица начинско значење може добити и неке друге семан-
тичке нијансе, нпр . концесивну или условну.
1 Т. Маретић је сматрао, свакако на основу примера из Вукових

дела, да је употреба самог да обичнија (Gramatika i stilistika hrvat-
skoga ili srpskoga književnog jezika, Zagreb , 1931 , стр. 460) ; али наш
материјал, узет из језика већег броја српских и хрватских писаца,
говори супротно.
2 Уп.: Сад није то што нијесу имали познаника, па се нијесу
имали с ким опраштати. Не ! Него се људи заплели у дугове до грла.
Па су нашли за паметније да оду без опроштаја (С. Ћоровић, 1. cit.).
Св. 2-3 О начинским реченицама с везником ( а ) да 157
2.
Ове реченице с (а) да, међутим, нису увек класификоване
као начинске, већ и као последичне или супротне. Тако се у
Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika JAZU (s . v. da) при-
мери ових реченица наводе заједно са другим реченицама у ко-
јима је везник да еквивалентан лат. quin, а то су највећим де
лом последичне реченице . Ни А. Мусић не издваја примере ових
реченица од последичних3. Т. Маретић их, опет, спомиње тамо
где говори о супротном значењу везника да4. П. Губерина поје-
дине реченице с (а) да класификује као консекутивне, а друге
као концесивне , с тим што термин концесиван употребљава у
ширем значењу него што је уобичајено , тако да њиме обухвата
све типове супротности . М. С. Лалевић а да и да спомиње као
супротне везнике“. У речнику српскохрватског књижевног и на-
родног језика САНУ (s. v. да) ова употреба везника да означена
је као начинска. А М. Стевановић у неким случајевима упо-
требе (а) да налази супротно, а у неким начинско значење .
Разлике међу споменутим имплицитним или експлицитним
класификацијама у ствари су одраз комплексне природе датих
реченица: реченицама са (а) да се, истина, одређује радња
управне реченице, али оне имају и таквих особина који их при-
ближавају напоредним и то супротним - реченицама. На-
име, и реченицама са (а) да исказује се радња која се надове-
зује на неку другу радњу, што се огледа и у њиховом распореду
Ü
јер оне обично стоје иза управне реченице или се евентуално
слично парентетичким реченицама са а ― умећу у њу, али се
не јављају на апсолутном почетку сложене реченице. Уз то, од-
3 Rečenice s konjunkcijom „ da" u hrvatskom jeziku, Rad JAZU,

knj . 142 (1900), стр. 10.
• Нав. дело, стр . 460.
5 Valeur logique et valeur stylistique des propositions complexes
en français et en croate, Zagreb, 1939, стр. 89 и 218.
• Синтакса српскохрватскога књижевног језика, Београд, 1962,
стр . 21
7 6.
„[...] када се, у одричној зависној реченици, износе околно-
сти без којих се радња главне реченице не врши, одн. које изостају
при њеном
8 вршењу" ( 1. cit.) .
• Савремени српскохрватски језик, II (Синтакса) , Београд, 1969,
стр . 769 и 789.
рични карактер ових реченица, тј . изостајање њима означене

радње, носи у себи и извесну супротност, односно несагласност
у односу на вршење радње управне реченице. Оба ова момента
надовезивање и извесна супротност, најбоље се испољавају
у могућности употребе везника а испред да. Из њих такође про-
истиче могућност да се ове реченице, ако је у управној рече
ници прост потврдни предикат , претворе у супротне реченице
са везником а ; уп. нпр .:
Улицама, зидовима, стаклима и металом људи су били
ограђени а да то нису ни знали (Г. Олујић, Не буди заспале
псе, Београд, 1964 , 146) , и: Улицама, зидовима, стаклима и
металом људи су били ограђени а нису то ни знали.
Међутим, одмах се уочава извесна разлика у стилском
ефекту, која баш и потиче од одредбеног карактера једних и
напоредног карактера других реченица. Јер, реченице с (а) да
образују смисаоно јединство са управном реченицом и при том,
ако су постпоноване и тесно везане за управну, обично носе
информативно тежиште целе сложене реченице. Насупрот томе,
у напоредним реченицама осећа се двојство, тј . у питању су две
радње које, истина, образују целину, али нису јединствене, него
свака за себе такође чини једну целину. Ту, дакле, друга рече-
ница не одређује прву, већ је, као напоредна, координирана
с њом. А као доказ да се не ради о напоредним, него о зависним
реченицама може да послужи и следећи пример, у коме се ре-
ченица са (а) да свакако везује за глаголски прилог, што код
напоредне реченице не би било могуће :
Xeee --- церио се Брадоња даље и тражио по џепо-
вима нешто, посежући рукама расијано, а да није извлачио
ништа (Н. Симић, Закони и огњеви, 131 ) .
• Ако је у управној реченици одрични или пак сложени ( мо

дални) предикат, овакво претварање није могуће јер су - као што
ћемо видети (т. 4-6) у тим случајевима глагол управне реченице
и зависна реченица спојени у једну целину у односу на негацију
или на модални глагол. Уз модални глагол се, евентуално, може сре-
сти напоредна инфинитивна синтагма, као у примеру:
И нема тога који би пред тим погледом могао слагати а не
поцрвенети (С. Ранковић, Горски цар, Београд, 1954, 34) .
Св. 2-3 О начинским реченицама с везником (а) да 159
Да се, с друге стране, не ради ни о последичним речени-

цама, показује већ чињеница што радња реченице с везником
(а) да може и да претходи радњи управне реченице, нпр .:
Али никако не могу да схватим [ ... ] како то да сваке

ноћи заспим а да нисам успео да ухватим тај тренутак када
анђео сна [ ... ] дође да ми својим крилима заклопи очи (Д.
Киш, 21 ) .
А ни у другим примерима изостанак радње реченица са (а) да

не може се сматрати као последица вршења радње управне ре-
ченице. Ипак, ове начинске реченице и последичне реченице са
корелативом у управној доста су блиске пошто и једне и друге
служе за карактеризацију управне радње.
3.
Смисао сложене реченице са (а) да, као што смо већ напо-
менули, умногоме зависи од предиката управне реченице. Нај-
чешће се ради о простом потврдном предикату, као у примеру :
Послије тога првога домјенка прошло је неколико тје-
дана, а да нисам нигдје сусрео Лауре (А. Ковачић, Дјела II,
Загреб, 1950, 124) .
У тим случајевима радња зависне реченице заиста изостаје. Уз
то, за такве смо реченице рекли да су блиске супротним , и то ,
додајмо, утолико више уколико је веза управне и зависне рече
нице лабавија и уколико је супротност јача.
А изразитија несагласност садржаја управне и начинске
реченице јавља се обично тамо где би се из вршења радње
управне реченице очекивало и вршење радње зависне реченице.
Ту се, дакле, осећа нијанса концесивне супротности (у зависној
реченици би се могло употребити ипак) . Примери:
Два месеца је остао у затвору „под истрагом, а да га
нико није честито саслушао ( И. Андрић, 9) . Трговчева
кућа с верандом [ ...] у коју је толико пута залазила , а да
се никада није могла привикнути на њену хладну чисто-
ћу [ ... ] (Н. Симић, Бркићи из Бара, Београд, 1956, 108 ).
Ако пак вршење радње управне реченице није у складу са

невршењем радње начинске реченице, онда се такође развија
нијанса концесивног значења, али овога пута обрнутог смера,
тј . зависна реченица добија семантичку нијансу која је унеко-
лико приближава допусним реченицама ; нпр .:
А сада се вуче по свијету као покојник , а да још није

ни умро (М. Крлежа, Повратак Филипа Латиновића, Бео-
град, 1964, 187) .10 - Тврдоглавост којом је наређивао , а да
није био овладао ни елементарним начелима војничког ру-
ковођења, стајала је главе више од сто хиљада војника ше-
сте немачке армије (Политика, 4. II 1973, 6) .
4.
Ако је предикат управне реченице сложен са модалним гла-

голом, модално значење се не односи на саму радњу управне
реченице, него на њен спој са начинском реченицом". На при-
мер, ако се ради о глаголу моћи, њиме се не указује на мо-
гућност вршења радње датог предиката, него на могућност вр-
шења те радње при одсуству радње начинске реченице. Зато су
овде а то важи и за све случајеве са одричним предикатом
у управној реченици управна И начинска реченица тесно
спојене. Примери :
Она није могла појмити да човјек може својим чув-
ством за себе живјети а да га не одаје (Ј. Козарац, Мртви
капитали, Београд , 1963, 68). Крај таквих пријатеља као
што је он могла би и да умре а да ти пријатељи не би за
њу показали савршено никаква занимања (М. Крлежа, 178) .
-- Хтједе проћи покрај Руменке а да је и не погледа (Н. Си-
Мић, Закони и огњеви, 25) . Још час прије Чемеркић се
10 Уп.: ... иако још није ни умро.

" Пример наведен у Речнику српскохрватског књижевног и на-
родног језика САНУ (даље : РСАНУ ) s . v. a:
Она је смјела радити све ... а да се није усудио нитко при-
говорити (Б. Ливадић , Новеле, Загреб, 1910, 44)
представља један од ретких изузетака од овога. ( Пошто у овом при
меру нема тесне везе начинске реченице са управном , она се може
претворити у супротну; уп.: ... а није се усудио нитко приговорити. )
надао да Њемац може проћи поред њега а да га не прими-

јети (М. Лалић, Свадба, Београд, 1966 , 171) . — И било ти је
криво што током целог лета нема места где би човек могао
да се разбашкари а да не наиће неки такав пар (М. Милан-
ков, Време мушких, Београд, 1963, 7) .
И овде се - реч је о потврдном предикату могу јавити

концесивне нијансе :
а) Могла би говорити десет дана, а да никад не сустане

(С. Ћоровић , 48) . — Он је могао још милијуне глупости по-
чинити, а да не постигне ништа (Н. Симић , Закони и огњеви,
240) . - Била је витка, али неспретна и од оне врсте дево-
јака о коју сте у стању да се саплетете а да је не приметите
(Г. Олујић, 31) .
б) Умео је да се наљути а да му нико није пружио по-

вода за то (наш пример) .
5.
Одрични предикат управне реченице даје посебно значење

целој сложеној реченици. Наиме, као ни модалност, ни нега-
ција се не односи на радњу управне реченице узету за себе, тј .
не пориче се вршење те радње као такве, већ се негира веза гла-
гола и начинске реченице. Тиме се, у ствари, показује да је
радња управне реченице обавезно праћена радњом зависне ре-
ченице. Пример :
Нећу отићи а да ти се не јавим (наш пример) .

Ове реченице се, међутим, ређе тичу овакве једнократне
радње , већ се обично односе на неку радњу која се понавља.
Тада се њима означава да зависна радња ниједном не изостаје,
што значи да вршење управне радње имплицира и вршење за-
висне . Ту се , према томе, истиче стална веза која постоји из-
међу дате две радње. Примери :
Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи а да се он
код њих не наће (Б. Јакшић, Приповетке, Београд
, 1966 , 59) .
Откако се удала не би прошао дан а да не би са двије-три

ријечи поздравила своју мајку и послала јој ма најмању
милошту (Ј. Козарац , 97—98) . Могу рећи, никад нисам
био овдје на овим терасама, окружен шутљивим чемпре-
сима, а да ме није захватила жеља, да се смирим и раз-
мишљам (Ј. Барковић, Пођимо часак умријети, Загреб, 1958,
45) . - Ниједну стварчицу није дотакао а да није рекао гдје
је набавио, кад и како (Б. Сијарић, Бихорци, Титоград,
1966, 34).
А уколико радња начинске реченице претходи радњи
управне и може се схватити као неопходна за њену реализацију,
реченица са (а) да добија и условно-временску нијансу; нпр .:
Ваља знати да колико год пута Шијак у Осијек дође,
никад не пође кући а да се добро не наједе рибе (В. Кора-
јац, Шијаци, Загреб , 1964, 20) 12. — Хари Труман вели [ ... ] да
никада није донео ниједну државну одлуку а да није „ кон-
султовао своју Беси”. Линдон Џонсон корака не би напра-
вио да није прво питао за мишљење своју „Леди Берд ” (По-
литика, 11. II 1973, 5) .
6.
Одрични сложени предикат управне реченице обично у

свом саставу има глагол моћи, којим се овде указује на немо-
гућност изостајања радње начинске реченице приликом реали-
зације радње управне реченице ; примери :
Стране људе проматрао је увијек искоса каменотврдим
и хладним погледом, који Ружа није могла поднијети, а да
јој се читава нутрина не ускомеша (И. Дончевић, Безимени,
Загреб, 1965, 76) . - Тадија Чемеркић, који је сматрао да се
у његовој близини не може догодити никаква несрећа а да
и њега не захвати, страшно се зачуди (М. Лалић, 163) . -
[ ... ] све уходано и тако одређено да се ништа не може до-
дати, ни одузети, а да се не поремети освештани ред ствари
■ Уп.: ... док се добро не наједе рибе, или: пре него што се до-
бро наједе рибе.
(Г. Олујић, 207) . - И моја мајка, врло мала и лака, свежањ

костију и крпа који нисам могао да погледам а да не за-
дрхтим (Исто, 227-228) .
Као и код простог одричног предиката, и овде се може по-
јавити нијанса условног значења:
Ниједна велика идеја није могла победити, а да није
била скупо плаћена (Д. Павловић, Уједињење Немачке, Бео-
град-Загреб, 1898, 32 - РСАНУ s . v. a) .
7.
С друге стране, већ смо рекли да је за зависне реченице

с (а) да типичан одрични предикат , али да се могу срести и неки
изузеци. Најчешће се ради о томе да се извесна појава делимично
реализује, а делимично не . Ово се може исказати одричном ре-
ченицом ако се негација на неки начин ограничи, као у сле-
Дећем примеру :
Био је [то ] онај дошљак што је просједио с њиме љето,
да му скоро нитко не чу глас (Н. Симић, Закони и огњеви,
141) .
Али се може употребити и потврдна реченица у којој ће се не-
ком речи за изузимање сузити обим појмова обухваћених гла-
голском радњом, нпр .:
Задрхтале би запаљене ватре по бреговима и одразиле
се у њеним зјенама тајанствено и врло далеко попут злат-
них и лепршавих лептирица које се изгубе ненадно, а да
смо им сагледали само титрај (Н. Симић, Закони и огњеви,
129) .13 Међутим, Шмит је новинарима сам открио главну
карту, коју је све време у рукама држао , а да је за њу знао
само сасвим узак круг око Бранта (НИН, 18. II 1973, 33) .
Сличан је и пример :
Све већма их хватала нека суморна мучаљивост, те би
прошао цио дан а да би једва најнужнију ријеч прогово-
рили (Ј. Козарац, 104) .
13 Уп .: ... а да им Нисмо сагледали ништа друго него само

титрај .
Понекад се, међутим, могу јавити и другачији случајеви.

Ево једног таквог примера :
Бескрајно се не може завлачити рука у џепове потро-
шача, а да то остане без последица (Политика, 13. II 1973, 7) .
И у овој реченици, ипак, постоји извесна веза између позитив-
ног и негативног значења јер је остати без последица еквива-
лентно са не донети (немати) последице.
8.
И на крају, кад је реч о начинским реченицама са везником

(а) да, треба споменути и сордне начинске реченице са без да;
примери :
Мучим се у паклу без да игди помоћи налазим (И. Гара-
шанин, Писма I , Београд, 1931 , 405 — РСАНУ s . v. без). -
Језик му се мота у устих, без да памет и срце шта о томе
знаду (П. Прерадовић, Дјела II , Загреб, 1919, 65 — РСАНУ
s. v. без). - Оно срце одавна скамењено, они човјек, који
је гледао гомиле мртвијех, тисуће посјечених глава, слушао
плач робља и цилик дјечи, без да му се дотужи, све се од-
једном ражали и омјечи (С. М. Љубиша, Приповијести цр-
ногорске и приморске, Београд, 1924, 74-75) .
По функцији и значењу ове две врсте реченица су еквива-
лентне. Ипак, међу њима постоје и извесне синтаксичко-семан-
тичке разлике : реченицама са (а) да негира се реализовање дате
радње, док се онима са без да изриче њено одсуство. Дакле,
исти реални садржај се код првих исказује помоћу негативног
значења, а код других помоћу привативног. Уз то, реченице са
без да имају изразитији прилошки, односно одредбени карак-
тер, уз одсуство нијансе супротности која постоји у речени-
цама са (а) да.
Међутим, без обзира на синтаксичко-семантичку еквива-
лентност, ове две врсте начинских реченица са гледишта књи-
жевнојезичке норме не представљају синониме пошто се рече-
нице са без да сматрају језички неприхватљивим варвари-
змима.
Љубомир Поповић
ОКО ОБЛИКА ДОПУНЕ ЈЕДНОГ ИЗРАЗА ИЗ ПРАВНЕ
ТЕРМИНОЛОГИЈЕ
Више пута смо били у прилици да с правним стручњацима

расправљамо о облику допуне израза имати право и да водимо
спор око тога да ли овај израз треба, како ми сматрамо, допу-
њавати увек обликом акузатива с предлогом на или онако како
мисле правни стручњаци, који кажу да је тај израз исправно
допуњавати на два начина : онако како је у правној литератури
-- обликом акузатива само ако се израз односи на
уобичајено
још неостварено право, које се настоји добити, и обликом лока-
тива, опет с предлогом на дакако, уколико је реч о праву које
се ужива .
И доиста се у употреби среће двојак облик те синтаксичке

јединице. Примере за ово нећемо наводити из правне литера-
туре, у којој се, претпостављамо, писци држе утврђених калупа
и допуштамо да не греше, иако је то очевидно тешко веровати,
јер је за нас ту доиста у питању калуп, вештачки исконструи-
сано, а не на природи језика засновано и по језичком осећању
изведено правило . Као доказом за ово послужићемо се текућом
свакодневном праксом и употребом двојаког облика речене до-
пуне и од стране лица правне струке и у тој јавној служби.
Тако у једном великом београдском дневнику у рубрици „Ви
питате" читамо :
Треба да изгубите право на стан ...;

Не би имала право на тај стан;
Да ли човек може да стекне право на мом стану ?
Оба брачна друга су носиоци права на стану у коме

станују.
7 Наш језик
Садашњи муж ваше станарке носилац је станарског права

на стану.
Дакле: и право на стан и право на стану. А не треба помислити

да то од два лица, лица које пита и оног што му одговара, једно
употребљава облик акузатива, а друго локатива. И само једно
лице употребило је оба облика. Али не онако како правна фра-
- прописује.
зеологија -
— биће тачније рећи него терминологија
И то свакако изазива извесно изненађење, утолико веће што
управо правни стручњак ( Ми претпостављамо да је угледни
наш дневник морао ангажовати само компетентно лице да даје
тумачења законски сложених случајева) именици право узима
за допуну и облик акузатива и облик локатива, али не онако
како се у правној струци сматра да је правилно, већ час каже
Треба да изгубите право на стан, онако како је, по
нашем мишљењу, једино исправно говорити и писати с обли-
ком акузатива у допуни именици право. Али се правници противе
таквој употреби, и по њихову тумачењу овде би правилно било
казати право на стану, јер је реч о праву које се има. Ово ми-
слимо зато што се не може изгубити оно што се још нема.
У четвртом (Оба брачна друга су носиоци права на
стану у коме станују) и петом (Садашњи муж ваше супруге
носилац је права на стану) примеру правни стручњак зна
како је у правној фразеологији прописано да се употребљава
облик допуне именици право. Он то, видимо, зна у једном, два
и вероватно у више случајева, али то не држи увек на памети.
Ово закључујемо по облику првог примера, у коме није употре
бљен облик локатива већ облик акузатива, иако се у њему го-
вори о праву које се поседује. И за нас је баш ова околност
што и правници када сметну с ума како је прописано у њихо-
вој струци, па спонтано употребе фразу, истој дају облик који
природа језика налаже.
Ми не кажемо да је ирелевантно оно што о овоме питању
мисле правни стручњаци, што је ушло у правну праксу и што
се употребљава у правној литератури . Ми разумемо и правнике
што се питају ко може да мења оно што је уобичајено у тој
Св. 2-3 Око облика допуне једног израза 167
пракси и тој литератури. Али је ред да и они размисле с колико

права извесни од њих могу тврдити да нико осим њих нема
права преиначавати терминологију и фразеологију њихове стру-
ке, па макар да је нешто и наопако прихваћено у њој . Ми у сва-
коме случају имамо право, а и дужност нам је указати на то да
је овде усвојено нешто што нема основа у природи језика. И
поуздано можемо тврдити да је неко од правника некада, сва-
како погрешним интерпретацијама, озаконио једну бесмислицу
и убедио друге да је неопходан двојак облик израза право на
нешто и право на нечему, јер је потребно правити разлику из-
међу права које се тражи и онога које се поседује . Зато је тако
у правној служби и усвојено, и одатле је то ушло у правну
литературу. Међутим, многи од правника који су се иначе спо-
рили с нама доказујући да су исправни двојаки облици допуне
именице право, према томе да ли се ова реч односи на оно што
се мисли тек остварити или на право које се поседује — у
спору су нам признавали да су и сами, док су научили „како
је правилно ”, употребљавали искључиво израз право на нешто,
без обзира на то да ли се то право тражи или се ужива. И то
је сасвим тачно, јер само тако народ говори. И то не народ овог
или оног краја, већ народ у целини, у свим крајевима и свим сре-
динама где год се српскохрватским језиком говори. А и народ,
а не само правници, осећа разлику између још неоствареног
права које мисли да му припада и онога што је већ стечено . Али
он ту разлику означава другим језичким средствима. Уосталом,
нико од нас, па ни правници, друкчијим обликом допуне не
означава разлику између вере у победу при ступању у борбу
за њу и вере у победу када је она већ извојевана, иако је у пр-
вом случају победа стоји пред нама само као могућност, а у
другоме је стварност. Аналогно тумачењу правника о исправ-
ности двојаког облика имена који у нашем изразу допуњава
право, имало би се веровати у победу само у првоме случају, а
у другом би требало сматрати да је исправно говорити и писати
само верујем у победи. А то се сигурно нигде неће чути.
За нас, и за наш народ у целини, једнако је исправно ка-
зати да неко има право на накнаду штете и онда кад тај тражи
7*
да ту накнаду оствари и када ју је већ остварио . Ни у овоме

последњем случају сигурно нико, осим можда учених правника,
неће рећи да има право на накнади штете. А ни за нечијег наслед-
Ника - да има право на имању онога кога наслеђује
и када то
право већ увелико ужива. Једнако је исправно рећи: Сваки за-
другар има право на окућницу, како за онога који је
- као
ту окућницу наследио од предака, увек је имао и има је,
год и за задругара који окућнице није имао него треба тек да
је стекне. Ни онда нико од нас, а „ми” смо овде цео народ,
дакако, опет са изузетком учених правника, не говори (нити
пише ) друкчије него : Има право на наслеђено има-
ње с којег збира плодове и Има право на окућницу
и онај који без ње никад није био. нити је ни у тренутку када
се констатује да има право на њу. А једнако са службеницима
који су по годинама и после испуњеног службеничког стажа
стекли право на пензију, сваки ће пензионер уколико није
из правничких редова рећи: „Право на пензију коју сам поште
ним радом стекао не може ми нико одузети".
Занимљиво би било знати откад су се правници у овоме пи-

тању разишли с народом и ко је од њих први учинио овај грех.
Ми нисмо успели да се обавестимо о томе из богате иначе реч-
ничке грађе која нам у Одељењу за израду Речника у Инсти-
туту за српскохрватски језик стоји на располагању и у којој
смо нашли петнаестак примера с овим изразом. У свим приме-
рима, узетим из извора везаних за време од последњих 120 го-
дина, име допуне именице право стоји у акузативу, а нема ни
једног јединог међу њима у коме би се она допуњавала обли-
ком локатива. У више случајева, истина, ни по прописима које
дају правници, не бисмо очекивали ништа друго осим онога
што налазимо у примерима : Онда набављач има право на
намирење пре свију других (др . Ст . Вељковић, Објашњења
Трговачког законика за Књажевство Србију, стр. 237. Београд
1866) . -- Ушли смо у светски рат ... да бисмо извојевали себи
право На живот (Д. Васић, Утуљена кандила 1922, стр.
ѴІ) . - Учесници имају право на путне трошкове (За-
Св . 2-3 Око облика допуне једног израза 169
кон о народним школама 1930, стр . 71) . Док се на једној стра-

ни у Аустро-Угарској признавало право на живот (Хрват-
ско коло XVII , 150, 1934) итд., јер је у њима реч о праву које тек
треба стећи. Осим овога у примерима из речника налазимо као
једно значење латинске именице connubium - право на брак (у
Латинско-српском речнику Ј. Борђевића, стр. 328) . Латински из-
paз ius ad rem y Juridisch-politische Terminologie für die slavi-
schen (Wien 1853) на стр . 294. даје се с преводом право на ствар.
А ни из ових ни из других приручника ове врсте није дат ни је-
дан случај употребе допуне у облику локатива. Што је најка-
рактеристичније у поменутој грађи нашли смо и примере : То
се даље показује из тога обим права на заступање (др
Ст . Вељковић, Објашњење Трговачког законика за Књажевство
Србију. Београд 1966, стр . 142) . — Психологија, вели Спенсер,
има ... више права на име оделите науке од сваке
- Сва ова
остале науке (М. Вујић , Философија 1879, стр . 60) .
законска нарећења створила су удови тако звано преимућно
право на уживање имања мужевљева (Нова збир-
ка начелних одлука одељења И општих седница Касационог
суда 1894, стр. 32). - Чифчије (су) ... испустиле своја држатељ-
ска права на агинско добро (Српска ријеч 1920, стр.
203/1) . Иако се говори о праву које се поседује, опет је облик
допуне те именице акузатив, а не локатив. И о спонтаној упо-
треби овога последњег облика не може бити речи уколико во-
димо рачуна о природи језика. А она је увек изнад вештачки
исконструисаних правила. О томе треба да воде рачуна сви
кодификатори терминологија и фразеологија посебних грана
науке и технике, свакодневне праксе и друштвеног живота.
ПРИСТУП ОБРАДИ ПАДЕЖНИХ СИНТАГМИ
У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
(наставак)
О инструменталу без предлога
90. Када смо говорили о семантичко-синтаксичкој вредно-

сти према којој се падежи без предлога разликују један од дру-
гог-5, рекли смо да је основно значење беспредложног инстру-
ментала , као што му и само име каже, значење средства, по-
средника у вршењу глаголске радње. Да наведемо примере:
Сваки је већ себе замишљао у каквом ... рајском пре-
делу где се .... рад плаћа обилном жетвом (Р. Дома-
новић, Вођа, из Читанке за III разред гимназије Р. Дими-
тријевића и Д. Вученова, изд. Завода за издавање уџбеника,
стр. 246). Морамо ... потражити ... земљу, где ће нам
се мучан труд награђивати богатим плодом (Вођа,
246) . Лупка батином по земљи (И., 248) . - Вођа ...
коракну ... машући достајнствено штапом (И. , 249) . -
Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом (И. ,
252). Пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу
(Страдија, 254) . - Света земља коју сам крвљу својом
натапао (И. , 254) . Па чиме онда покривате тако велики
дефицит ? - Ничим . Чим се може покрити (И. , 257/258) .
Шерет неки, чича, те ме баш тим својим по-
четком нагна да ствар прочитам до краја ( И. , 254) . — Да
не бисте сматрали да вас овим наговарам на читање ...
45 В. Наш језик, књ . XVII, XVIII и XIХ , св . 1.

* Назив инструментал потиче од латинског назива instrumen-
talis (casus) , што значи „падеж оруђа, средства".
Св. 2-3 Приступ обради падежних синтагми 171
вредно читати (И.) . - Он својим

изјављујем да није
радом на тој науци само штете наноси (И. , 255) . -- Гра-
Банска класа [ е ] ... руководила борбом (из Читанке,
262).
Као што видимо, име у инструменталу овога значења може
одређивати различите појмове : и оно чиме се нешто награђује,
плаћа (плаћа жетвом), и какав предмет којим се врши радња
(лупка штапом), и део тела којим субјекат изводи какав покрет
(маје главом)47, и материју којом се што прекрива, гради и сл.
( крвљу натапао), и уопште све оно - и какав предмет и какав
апстрактан појам који се, на различите начине, схвата као
оруђе или средство.
91. Посебан случај оваквог инструментала имамо уз глагол
(о)женити се:
Мој је отац ... одведен у туђину ... где се опет оженио
Девојком робињом, својом земљакињом
(Страдија, 254) .
Употреба падежа средства у овом случају наместо очекива-
ног социјатива тумачи се друштвеном подређеношћу жене у
прошлости (а такво је схватање положаја жене морало добити
и одговарајући израз у језику) .
92. У реченицама :
Лица њихова коштуњава, изнемогла, сунцем опа-
љена (Вођа, 248) . - Сунце скривено облацима (И.,
253) . - Цела земља претрпана моралним поукама
(Страдија, 253). Одлучивала [ се ] потоња будућност Ср-
47 Извесне синтагме сличне овој могу бити блиске акузативним.

Нпр. врти телом и врти тело или витла камџијом и витла камџију;
то су, углавном, синтагме које значе извршити какав покрет нечим,
променити нечији положај, а заједничко им је то што је ово покре-
тање, мењање положаја само у одређеним границама, у границама
истога места. Ове су синтагме, акузативне и инструменталне, само
блиске , а не и синонимичне. У акузативним глаголска је радња усме-
рена на објекат, и врши се са циљем да се модификује његов поло-
жај , и то мењање положаја у првом је семантичком плану; у ин-
струменталним, пак, у први семантички план истиче се сама радња
и средством којим се она врши.
* Исп. М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II , Бгд.
1969, стр. 425.
бије, младе и крепке, споља опседнуте непријатељем,

а изнутра подриване једним назадним и безумним
режимом (из Читанке, 260) . - Њен даљи капиталистички
развој био [ јe ] успорен многим тешкоћама и спољ-
ног и унутрашњег порекла (И., 261) . - Приповетка ... опте
рећена романтичним идеализмом (И., 262)
имена у инструменталу имају нешто друкчија значења: она
обележавају појмове који су у исто време и средства којима
се радња врши и сами вршиоци те радње . Објаснићемо ово . У
примерима : земља претрпана моралним поукама, развој успорен
тешкоћама или приповетка оптерећена идеализмом појмови у
инструменталу означавају средства којима се субјекат доводи
у одређено стање; међутим, та средства су, на известај начин,
и изазивачи, вршиоци односно логички субјекти тих радњи
исп. земља претрпана моралним поукама : земљу су претрпале
моралне поуке. У другима од наведених примера субкјекатска
функција ових инструментала још је очигледнија: исп. лица
сунцем опаљена : сунце је опалило лица или Србија опседнута
непријатељем : непријатељ је опсео Србију. Субјекатска функ-
ција ових инструментала унеколико је посебне врсте; наиме,
појмови који они обележавају изазивачи су процеса, њихови
вршиоци, али, по правилу, не њихови свесни, вољни вршиоци".
93. Инструментал може, обично уз глаголе с недовољно од-
ређеним семантичним садржајем, имати и предикативну функ-
цију, односно он може бити допуна значењски непотпуним гла-
голима50:
А то га је ... правило још достојанственијим
(Вођа, 251) . -- Скупштина ... огласи је мајком двоје
деце (Страдија, 256) . - Свака прошла [ влада буде ] осуђена
* Једино у примеру Србија опседнута непријатељем појам у ин-

струменталу - непријатељ - прави је, вољни, свесни вршилац
радње , и стога једино овај пример представља праву пасивну рече
ницу са логичким субјектом у инструменталу.
Исп. тумачење ових врста реченица са логичким субјектом у
инструменталу код М. Стевановића, ор. с. 426—427 .
30 Исп. оно што смо о синонимичности предикативног акуза-
тива с предикативним инструменталом већ рекли у Нашем језику,
књ ХІХ, св. 1 , стр . 48.
Св. 2--3 Приступ обради падежних синтагми 173
и названа издајничком, гадном, црном, гну-

сном (Страдија, 259) .
94. Средство којим се врши глаголска радња може у из-

вестним случајевима означавати и сам начин на који се она
врши :
Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим
гласом један од становника неког неплодног краја (Во-
Ба, 246) . - Гледаху рођеним очима своју рођену про-
паст (И., 252) . - Куда ћемо сад? - процеди један гроб.
Погледа ме клонулим , по-
ним гласом (И., 253) .
мућеним погледом (Страдија, 254) . Чиновници ...
журе ... сем ако који сме да противним поступком
Од данас [ у]
доведе у опасност свој положај (И., 259) .
свим силама помагати данашњу владу (И.) . Србија
је постојаним борбама ... извојевала ... незави-
сност (из Читанке, 260) . -
— Домановић ... устремио се свом
жестином на противнародни апсолутизам (И. , 261).
- И само
Режим одговара појачањем реакције (И.) .
политичким маневрима и прикривеним или
отвореним насиљем апсолутизам је могао да ce
одржи (И.) . -
— Да је могућ развој србијанског друштва за-
обилажењем капитализма - заблуде су (И. , 262) .
95. Сродан инструменталу средства или оруђа, као и начин
ском инструменталу је и инструментал узрочног значења, ка-
кав имамо у примерима :
Продера се чича, ослобођен том примедбом же-
нином (Вођа, 250) . - Узвикнем ја, као пренеражен том
страхотом (Страдија, 255) . — Рече министар мало за-
чуђен тако неочекиваним питањем (И.) . Да ли
је богати трговац задовољан таквом Одлуком (И.,
256) . - Били су разочарани новом демократијом (из
Читанке, 264) -
у којима појмови у инструменталу примедба, страх, питање и др.

уствари означавају појмове који су проузроковали одређена
стања субјеката - ослобођење, пренераженост, зачуђеност и сл.
96. Инструментал без предлога може имати И Два чисто

прилошка значења: месно и временско.
Ја предлажем да изаберемо вођу ... који ће нас водити

правим, најбољим и најпречим путем (Во-
Ђа, 247) .
Патња је дугим низом мучних година оста-

вљала трага на њима (Вођа, 248) . Једном је прили-
ком онај говорник и говорио о ... издајству (И. , 251) .
Ту [је ] земљу оросила и ... крв оца твога, као што је ве
ковима росила племенита крв ... славних прадедова
(Страдија, 254) . Сваком годином се све више за-
- Од побуњеног тур-
оштравала борба (из Читанке, 260) . —
ског пашалука, каква је била почетком XIX века,
Србија је ... извојевала независност (И.). - Народни
бунт .... сваком годином све више сазрева (И., 262).

Инструментал месног значења назива се још и просекутив-
ни инструменталя ; њиме се означава место, простор у чијим се
границама, дуж кога се врши глаголска радња.
Инструменталом временског значења, односно темпоралног

значења означава се време за које се везује глаголски процес,
односно време у току кога се он врши.
О инструменталним синтагмама с предлозима
97. С обликом инструментала слаже се невелик број пред-

лога; то је предлог c (a) и предлози за, међу, над, под и пред.
Синтагме с предлогвм с (а) анализираћемо одвојено од
других инструменталних предлошких синтагми зато што оне
представљају посебну семантичку категорију овога падежног об-
лика; све оне у основи имају једно значење, значење заједнице.
Я Овај назив потиче од латинског глагола prosequor, који значи

пратити.
98. Значење заједнице у ужем смислу, односно прави соци-

јатив52 имамо у следећим примерима :
Још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно
са нама (Вођа, 246) . - Ја први се не бих смео са сво
јом децом поверити ниједном овде (И., 247) . - Јуче
сам ја видео овога истог човека са једним дечком
(И.) . Други би ... почео ма с к и м разговор (И.) . - Мо-
жемо ли ... поћи с тобом (И. , 248 ). Многе од жена ..
опраштају се са умрлима којима гробове остављају
(И.) . Имао сам могућности да се одмах познам са виђе-
НИМ личностима и министрима (Страдија, 254).
- Држим се да ће вас занимати полемика коју сада во-
Дим са господином Министром грађевина (И.,
255) . - У браку са својим мужем родила [ је ] (И.,
256) . Тај богати трговац ... нема с њом деце (И.) .
Сваки [ је ] тврдо убеђен да сте Ви, са вашим друго-
вима, једини у стању да земљу нашу изведете из ових
прилика (И., 258) . Разговарао сам са једним до-
брим чиновником (И., 259). — Воли да гладује
с породицом (И.) . Поведем с њим разговор ( И.) .
Тежње најширих народних слојева ... се ... не могу из-
једначити са буржоазијом (из Читанке, 262) . - Гра-
Банство ... је ... показивало готовост да се споразуме са
апсолутизмом (И.) .
У свим наведеним примерима име у инструменталу с пред-
логом с(а) означава појам који је пратилац субјекта или кога
другог главног појма, готово равноправан пратилац и саучесник
у глаголском процесу. У вези са овим објаснићемо две ствари :
прво, чији је пратилац појам у социјативу, и друго, и важније,
у чему је разлика између инструментала и социјатива.
Прво. У прве две реченице : деца ће скапавати од глади за-
једно са нама и ја се не бих смео поверити са својом децом ни-
- Назив социјатив потиче од латинског назива за овај падежни

облик sociativus, или, даље, од латинске речи socius, која значи друг,
савезник.
једном овде појам у социјативу, који је по правилу живо биће,

субјектов је пратилац, и он или са субјектом бива захваћен од
ређеним стањем, процесом ( као у првом примеру) или он за-
једно са субјектом, као његов саучесник, судеоник учествује у
вршењу глаголског процеса (као у другом случају, или као у
примеру други би ма с ким почео разговор). У реченици, пак,
видео сам овога истог човека с једним дечком појам у инстру-
менталу везан је за појам објекта, и он је и ту његов пратилац
и на исти начин, у објекатској функцији, учествује у глагол-
ском процесу .
Друго. Инструментал и социјатив међу собом се разликују

према улози коју имају у односу на глаголски процес . Инстру-
ментал, прави инструментал је оруђе којим се врши глаголска
радња, које субјекат употребљава у ту сврху, и који је на тај
начин њему подређен. Међутим , појам у социјативу то никад
није; он је саучесник у глаголском процесу и дели функцију
појма уз који стоји (исп. он секиром сече дрва : он с комшијом
сече дрва).
99. Значење заједнице у ширем смислу имамо у примерима :

С том недовршеном речениЦОМ издахну
мој добри отац (Страдија, 254) . - Ја се с торбом о ра-
мену и штапом у руци кренем у бели свет ( И.) ,
у којима имена у инструменталу означавају појмове који су
пратиоци главних појмова, али они нису равноправни пратиоци
и нису саучесници у глаголском процесу . Нпр . у реченици с
том недовршеном реченицом издахну мој добри отац име у ин
струменталу с предлогом с(а) - реченица само је присутан
појам у току вршења глаголске радње, готово независан од ње,
заправо независан и од ње и од главног појма, које чак и не
одређује ближе, непосредније, не детерминише их.
100. Име у инструменталу с предлогом c(a) може означа

вати и појам којим се карактерише главни појам, односно може
одређивати неку његову особину, може бити његова одредба,
квалификација:
Ту је ... понеко ... кљусе с великом главом И

дебелим ногама (Вођа, 248) . - Од аграрне земље ...
са тек започетом примитивном трговачком
буржоазијом, Србија ... добија ... грађанство (из Чи-
танке , 260) . Србија ... са још слабом државном
организацијом (И. , 261) .
И тај појам којим се као особином одређује главни појам,
Морамо нагласити, може бити или какав његов саставни део
(кљусе с великом главом) ИЛИ нешто што је одвојено од
главног појма, али га непосредно прати и детерминише (земља
с примитивном буржоазијом).
101. По општој одредбеној функцији сличан квалификатив-
ном је начински инструментал :
Један ... погледа са страхопоштовањем и по-
носом у вођу ( Вођа, 249) . — Муче се на неки начин са
тешким напорима (И. , 252) . — С муком се ишчупа
натраг (И. , 249) . Ја сам с нестрпљењем очекивао
да чујем тај знаменити чланак (Страдија, 255) . Наши
непријатељи онда могу с мирном савешћу полагати

право на земљиште до више Крадије (И.) . Узвикну ми-
нистар љутито, с праведним гневом (И.) . - Врло
добро! рече он с поузданошћу ( И. , 257) . Рече ми-
нистар са убеђењем И неком стручњачком
важношћу ( И., 258) . Чак их свет гледа са сажаље-
њем, али и презрењем ( И. , 259) .
У свим наведеним примерима, имена у инструменталу озна-
чавају појмове који су везани за глаголску радњу, који је прате,
и који одређују начин њеног вршења.
102. Инструментал с предлогом c (a) може имати и темпо-
рално значење односно може одређивати време вршења глагол-
ског процеса, нпр . с годинама је постајала све раздражљивија
(из говорног језика) .
103. И инструменталне синтагме с предлозима за, мећу, над,
под и пред могу означавати више различитих односа. Навеш-
ћемо неке од њих.
104. Просторно значење могу имати синтагме са свим овим

предлозима :
Овај у грађанском оделу остаде пред механом
чекајући (Данга, 242) . — Слушаоци ... са рукама под
појасом, као да оживеше (Вођа, 246) . - Поклонише се
смерно пред мудрим странцем (И. , 247) . — Међу
МНОГИма могао се чути ... разговор (И.) . Корача ...
лупкајућим штапом пред собом (И. , 252) . Домано
вић је несумњиво био међу првима, неуморан и неу-
страшив (из Читанке, 260) . - Ипак [ су ] преовлађивали ра-
дикали, а међу њима самосталци (И. , 261) . ---- Над
главом му пободено копље ( Народна песма) . --- За гла-
вом јој задјевена лала (И.).
Две су основне карактеристике месног, просторног зна-
чења инструментала с предлозима: прво, њиме се означава ме-
сто на коме се врши глаголска радња, и друго, то место није
у границама самога појма с именом у инструменталу, већ се
оно налази негде у непосредној близини тога појма - испред
њега (пред механом), испод њега, с његове доње стране (под по-
јасом), негде у простору између појмова с именима у инстру-
менталу (међу многима) , изнад, више појма с именом у инстру-
менталу (над главом) или, пак, с његове задње стране (за
главом).
105. Нешто друкчије просторно значење има инструмен-

тал с предлогом за үз глаголе кретања; њиме се у овим синта-
гмама означава појам који неко прати заузимајући стално по-
ложај иза њег : а
Ми те ... молимо да нам будеш воѣ, па куд год ти, ми

за тобом (Вођа , 247) . Маса крете за њим (И. , 249) .
Ја ћу за Овим мудрим вођом ићи док ме тра-
је ... Сви ћемо, сви за њим док нас траје (И. , 250) . За
њим они најодважнији, а за овим јурнуше сви (И. ,
252) . - Из јаруге избауља онај говорник, a за њим
још двојица (И.) .
106. Такође уз глаголе кретања, или каквог стремљења уоп-

ште, инструментал с предлогом за може имати и циљно зна-
чење:
Потрчи за њим и стигни га (из говорног језика) .
Поведоше се за његовим примером (И) .
107. Блиско циљном је узрочно значење инструменталних
синтагми и с предлогом за и с другим предлозима. (Кажемо да
је ово значење блиско циљном зато што циљ коме тежи гла-
голска радња може бити схваћен и као њен узрок) .
Али се ... у њиховим очима огледаше први зрачак наде,
али и туге за завичајем (Вођа, 248) . - У сеоској при-

повеци било је доста ... носталгије за натуралнопри-
вредним селом (из Читанке, 262) . - Идеализам и жа-
лост за пропадањем патријархалног села потичу из
тих заблуда (И.). Не тугује за нестајањем патри-
јархалности (И.) . — Паланачка стварност више га огорчава
него што над њом очајава (И.) .
У наведеним примерима појам у овом облику означава оно
што проузрокује стање, расположење казано управним глаго-
лом или управном именицом које одређује.
108. Инструменталне синтагме с предлозима могу имати

још различитих значења, и правих падежних, и прилошких, и
придевских по функцији, Нпр .: у реченици размишља над оним
што га чека појам у инструменталу означава даљи објекат
управног глагола; у реченици живели су под његовим терором
име у овом падежном облику обележава околности под којима
се одвија глаголски процес, или начин на који се он врши; у
примерима - Под владавином два последња Обрено-
вића ... друштво је ... било погодан материјал за сатиру (из
Читанке, 261) и Друштвене супротности ... добиле су један на-
рочит карактер који нису имале под апсолутизмом (И. ,
264) ове околности одређују и време вршења радње; у син-
тагмама, пак, војници под пуном ратном опремом и девојка под
прстеном појмови у инструменталу имају придевско , квалифика-
тивно значење.
109. Напомена. С обзиром на то да циљ овога излагања

није да се поброје сва могућа значења инструменталних син-
тагми, већ само да се покажу она основна, и, посебно, да се
покаже начин на који се врши семантичко-синтаксичка анализа
унутар ових и других падежних синтагми, добро би било да
ученици провере усвојено знање одређујући значење и функ-
ције инструментала у тексту који је за ту сврху дат у Грама-
тици српскохрватског језика за гимназије М. Стевановића (Це-
тиње 1968 , стр. 388) .
Д. Г. Премк
1. Филозофија Крлеже.
У новинском обавештењу да је ту скоро код нас одржано

једно предавање о Мирославу Крлежи читамо да је предавач
између осталог рекао — „о
о филозофији Крлеже досад је мало
писано".
Познајући предавача, а донекле и језик његових предавања,

одређеније језик којим овај културни и научни радник пише,
ми тврдимо да он није баш тако рекао како се у новинама
каже. А када ово тврдимо ми не кажемо да споменути преда-
вач то није могао рећи зато што би он морао знати да језички
приручници искључују оправданост означавања припадања од-
ређеним лицима обликом генитива њихових имена и других
презимена осим оних с наставком -ић (Вук Караџић, када о
томе, у Народним пословицама, говори каже да се само гени-
тивом презимена на -ић може означавати припадање њиховим
носиоцима. Види Т. Маретић, Граматика и стилистика хрват-
скога или српскога језика, Загреб 1931 , стр . 485 и М. Стевано-
Бић, Савремени српскохрватски језик. II . Синтакса, Београд
1969, стр . 179—180) . Није он, верујемо, пратио шта о томе пише
у овоме или ономе језичком уџбенику и приручнику и другде
у стручној језичкој литератури. Ми, истина, не искључујемо
ни могућност да овај или други који писац његова ранга не за-
гледа каткад и у језичке приручнике, али немамо ни доказа за
то, већ смо сигурни да му сопствено осећање језика не допу-
шта да употребљава језичка средства која нису у природи на-
шега језика. Није он, сигурни смо, рекао ни филозофија
Крлеже, већ или Крлежина филозофија или филозофија Ми-
8 Наш језик
рослава Крлеже, јер тако спонтано говоре и пишу сви писци и

сви други људи који имају поуздано осећање природе српско-
хрватског језика.
Х.
2. Прекрајање језика мимо лингвистичких установа
Ако лингвистичке установе и могу нешто помоћи у сузби-

јању „класичне" језичке непросвећености, стихије полуписме-
ности, нарушавања језичке правилности под утицајем дијале
ката и жаргона, оне остају потпуно беспомоћне пред једном
другом врстом кварења језика и подривања његових норми :
пред самовласним реформаторским захватима оних којима по-
ложај у друштвеној подели рада омогућава велики утицај на
језик друштвеног саобраћаја, утицај обично недовољан да про-
мени неки елеменат језичког система, али довољан да га учини
несигурним, да створи нови језички проблем . Заједнички име-
нитељ оваквих појава је огрешење о врховну језичку закони-
тост, коју је уочио још римски песник и мислилац Хорације, а
то је језички узус, културни обичај , „обичај , у чијој је власти
пресуда и право и норма говора" - како је рекао Хорације.
И још једна заједничка особина тих интервенција: оне се
спроводе не само без сагласности, него и без консултовања или
бар обавештавања лингвистичких установа катедре и инсти-
тута за српскохрватски језик.
Философија. Лик „философија" био би правилан - једнако

као нпр . „парасит” или „характер” кад се не би косио с кул-
турним обичајем. Овде се о Хорацијево начело огрешују углав-
ном неки филолози класичари. Међутим, док неки други слични
покушаји остају само манир уских кругова (нпр . Кикерон, Аис-
хил, Аисоп уместо Цицерон, Есхил, Езоп) , упорна примена тер-
мина „философ”, „философија” већ ствара језички проблем
онде где га није било. И један часопис се зове „Философија”, а
таква варијанта већ се среће и у текућој штампи . У Правопису

је, наравно, само филозофија, а свака измена тога решења зна-
чила би само једно непотребно оптерећење рада на језичкој
култури.
Једнакостранични и једнакокраки троуглови. Изгледа да је

неко одлучио да више не буде равностраних, равнокраких и раз-
ностраних троуглова, равнокраких трапеза и сл. Уместо тога
у дечјим уџбеницима видимо термине једнакостранични, једна-
кокраки, неједнакостранични; у Просветиној Малој енцикло-
педији уместо овог последњег је разностранични. Да ли је ре-
форматор имао у виду колико је у језику боља тросложна реч
од шестосложне и колико је непожељно уводити разлике у је-
зик разних нараштаја више него што их доноси неминовни раз-
вој (такве разлике воде и сметњама у служењу старијим при-
ручницима) ? И је ли у реду одмеравати целисходност таквих
реформи не посаветовавши ce с лингвистичким установама ?
Можда ће неко на ово последње питање одговорити да је ма-
тематичка терминологија ствар математичара. Она можда јест
у власти математичара, али је свака терминологија, макар и
сасвим специјална, истовремено и важно питање језичке кул-
туре . Поготово се то може рећи за такве термине који су иза-
шли из кругова дате струке и постали део општег изражајног
система и укључили се у својеврсне низове и породице речи,
као равностран-равноправан-равномеран-равнодневица итд.
Површ и површина. Опет из дечјих математичких уџбеника,

где читамо нпр .:
„Цео троугао се налази у кругу ... Површ круга је већа од
површи троугла”. „За мерење површи пода собе, сале и других
просторија, површи врта, воћњака итд . користимо квадратни
метар". Али мало даље : „Израчунајте површину сале”. „Запи-
шите формулу израчунавања површине".
Претпоставимо да су учитељи успели да објасне деци (текст
је из уџбеника за III разред основне школе) разлику између
појмова површ и површина, а за оне наше читаоце који су учили
8*
математику док су се оба појма називала површином наведимо

дефиниције из Мале енциклопедије :
„ПОВРШ, један од основних геометријских појмова; обу
хвата равни и криве површи (сфера, цилиндричне површи итд.)
... Површ минимална, површ која, од свих могућих површи са
заједничким рубом, има најмању површину ...”
„ПОВРШИНА, једна од основних величина везаних за рав-
не фигуре или произвољне површи; изражава се бројем једи-
ница површине које се у њој садрже ...”
Практично истим речима дефинисан је и пар поверхность:
площадь у Малој совјетској енциклопедији . Али, ту се сличност
и завршава, јер су руски термини битно друкчије уклопљени
у језички систем, и ни издалека не представљају за руску децу
такву тешкоћу као за нашу термини површ и површина. Наиме,
руска реч поверхность ширег је и општијег значења него пло-
щадь, и њено математичко значење долази просто као природни
резултат општег значења, његова примена. Кад бисмо хтели
да изједначимо површ са руским поверхность, морали бисмо
прихватити нпр . „испливати на површ воде", „апарат се спустио
на површ Месеца", „избити на површ” итд., а требало би да за-
менимо и придев површински (површински слојеви, површин-
ски напон, површинска корозија) изведницом од површ, што је
практично онемогућено постојањем придева „површан" (и гео-
графско значење термина површ у ствари је сметња за његову
примену у значењу поверхность) . С друге стране, значење речи
површина свело би се углавном на појам „квадратура". Укратко ,
ми не можемо рећи „површина површи Земље" аналогно упо-
треби руских термина, макар то било сагласно дефиницији ових
појмова у Малој енциклопедији.
Је ли тих и других системских сметњи био свестан онај ко
се одлучио да расцепи појам површина и да при томе главни
терет намени ван географије мало познатом термину „површ ”?
Кружница и круг. И још један пример из математичких

уџбеника за основне школе :
„Симетрала ове тетиве мора пролазити кроз центар кру-

га ... Ако у неком кругу није познат центар, можемо га одре-
дити помоћу симетрала тетиве ...
. Да бисмо датом квадрату
(или правоугаонику) конструисали описану кружницу, довољно
је повући му дијагонале : центар кружнице је онда пресек ди
јагонала" (Геометрија за VI разред) .
У другим деловима истог уџбеника углавном се говори о
кружници (центар кружнице, полупречник кружнице и сл.) , јер
се не обрађује површина, где би се и по новој терминологији
морало говорити о кругу а не о кружници. Истина, овде нам
разграничењу појмова неће помоћи Просветина енциклопедија,
јер се у њој круг још држи:
„КРУГ, у математици мноштво свих тачака у равни које су
--
на једнаком растојању од једне утврђене тачке у тој равни"
док по Малој совјетској енциклопедији видимо да је и овде ра-
злика аналогна руским терминима ( круг : окружность) : круг је
део равни ограничен кружницом, а кружница затворена крива
у равни чије су све тачке једнако удаљене од центра кружнице,
који лежи у истој равни.
Разлика је овде јасна, али је питање колико се добија на-
пуштањем уобичајених израза „центар круга”, „полупречник
круга”, „описати круг ” и сл. у интересу диференцирања пој-
мова. Такви изрази широко су ушли у језик, и ограничењу зна-
чења речи круг директно се противи језичко осећање. Ни си-
стемски односи не оправдавају форсирање овог двојства : за све
друге фигуре имамо по један термин (елипса, троугао, квадрат
итд. а очигледно је немогуће ковати термине типа „квадрат-
ница ") . Реч кружница је иначе добро направљена, и вероватно
би је рационално било понекад употребити, кад се специ-
јално наглашава да је у питању линија а не површина (нпр.
„лук је део кружнице") , али знатније ограничавање употребе
уобичајене речи круг делује ипак као непотребна новотарија,
бар у оквиру основне школе.
Као закључак могло би се рећи да стручњаци појединих
струка немају право да по свом нахођењу мењају термине који
186 Наш језик СБ. 2-3
су постали део општег језика. Завод за издавање уџбеника мо-

рао би посебно тражити од аутора и рецензената податке да
ли у предложеном тексту има новина у склопу или уобличењу
термина, па ако има, онда обезбедити лингвистичку проверу тих
новина, тј . њихово разматрање у научним установама које се
баве теоријским питањима нашег језика.
Новинарске реформе акцента. Амбиције мењања језичке

норме и изражајног обичаја нису се зауставиле на ликовима
Скопје и Битола, него се овога пута шире на говорну норму:
неко је (и не обавестивши о томе лингвистичке установе) од
лучио да се словеначка и македонска имена не прилагођавају
штокавској изговорној норми као што сва имена из других је-
зика подешавамо кад их укључујемо у наш текст, него се тражи
акценат на последњем слогу у неким словеначким презименима,
а акценат на трећем слогу с краја на македонским именима са
завршетком -овски. О овој појави можемо рећи исто што и за
ликове Скопје и Битола: кад ликови својствени другим јези-
цима спонтано продру у изговорни обичај , онда је време да се
прихвате (и тада ако не нарушавају неку битну законитост
нашег језичког система) , а пре тога нема никаквог оправдања
да се форсирају и намећу; говорићемо Рим, Беч, Праг (а не
„Рома", „ Вин” „Праха") све дотле док је то код нас говорни
обичај , па смо могли исто тако остати и при Скопљу и Битољу.
Како се треба културно односити према властитом језичком
систему, дали су нам пример сами Македонци : у њиховом пра-
вопису је Белград (а не Београд), што је сасвим у складу с ма-
кедонским језичким системом, а и с чињеницом да тамо језик
Нормира лингвистика а не надрилингвистика.
Правило је да се на речима туђег порекла, како општим
тако и именима кад се употребе у нашем језику, успоставља ак-
ценат зависно од акценатских прилика у речима сличне струк
туре која већ постоје у нашем лексичком фонду. Пошто не ин-
систирамо на изговору немачког ӧ у Гете, или руских умекша-
них гласова т, м, р, з у Тимирјазев, још мање нам је потребан
туђи акценат ако он није у складу са штокавским системом.
Св . 2-3 Језичке поуке 187
Што вреди за језике других народа, вреди и за словенске је-

зике који се говоре на подручју СФРЈ, и немамо разлога (а ни
права ! ) да према овим језицима примењујемо нека посебна
мерила.
Совјети. Термин совјет примљен је у свом правом значењу

(веће, савет) не само као назив за представничка тела у Совјет-
ском Савезу, него и као домаћи историјски термин (у властитој
историји имали смо разне совјете, нпр . Правитељствујушчи
совјет), и он је, као сродна словенска реч, за наше језичко осе-
Кање сасвим прозиран. У томе и јест основна сметња неаде
кватном проширењу значења те речи, с којим се све чешће сре-
ћемо у текућој штампи . Наиме, примена одређених клишеа до-
води до уопштавања те речи не само у политичком значењу
(,,Совјети и Кинези”, „Споразум са Совјетима"), него и у зна-
чењу грађана СССР , па се говори нпр . о успеху или неуспеху
„Совјета" у шаховским такмичењима и сл.
Овакво именовање још увек је страно нормалном језичком

осећању, и није ушло у изражајни обичај (сем што је одавно
присутно у специфичном жаргону неких средина) , и не може
се сматрати срећном новином . Сметња за његово прихватање је
не само отпор језичког осећања, него и чињеница да увек остају
проблематична етничка и слична именовања ако по свом садр-
жају и мотивисаности нису прихватљива за земљу на коју се
односе (у СССР овакво именовање уопште није прихваћено, не
само из лингвистичких разлога) .
М. Пешикан
од најмање четири табака; пет свезака чине једну књигу. Годишња
претплата износи 10 н.д .; цена поједином броју је 2 н. дин. Претплату
слати Институту за српскохрватски језик, Београд, Кнез-Михаилова
35/1, на текући рачун број 608-3-133-10. Рукописе слати Уређивачком
одбору или дру Живојину Станојчићу, секретару одбора, на адресу
Института за српскохрватски језик.
Рукописи се не враћају

ры
201 3403
124
Nash Jezik
The University
P464
of Michigan
Periodical
Reading Room
НАШ ЈЕЗИК
Књига ХІХ, св . 4-5
САДРЖАЈ
Стр.
1 ) М. Стевановић , Немарност према језику у дневној

штампи 189-203
2 ) Драгана Мршевић , Предлози над, под, пред, и из-
над, испод и испред с одговарајућим падежним облици-
ма у функцији одређивања просторних односа 204-227
3 ) Милица Радовић - Тешић, Предлог код уз гени-
тив глаголских и других апстрактних именица у функ-
цији одређивања времена и његове сематичко-синтакси-
чке опозиције 228-255
4) Инж . Миро А. Арсенијевић , Из текстилне терми-
нологије .. .. 256-264
5 ) Радосав Бошковић, Старословенска adiectiva pos-
sessiva на 616 . 265-272
6 ) Берислав М. Николић , Основни принципи творбе
речи у савременом српскохрватском књижевном језику
(свршетак) 273-286
7) Језичке поуке 287-291
8) Регистар 293-314
Секретари Уређивачког одбора др Даринка Гортан - Премк
и др Љубомир Поповић
=
БЕОГРАД
1973.
Штампа: Издавачка установа „Научно дело” Београд,

НАШ ЈЕЗИК
Књига ХІХ Нова серија Св. 4-5
НЕМАРНОСТ ПРЕМА ЈЕЗИКУ У ДНЕВНОЈ ШТАМПИ
Дневна штампа је, свакако, једно од најзначајнијих сред-

става комуникације међу људима. И зато је језик у њој од прво-
разредног значаја, па је неопходно да му се поклања врло
озбиљна пажња. У првоме реду да би се отклонили сви неспо-
разуми у општењу језиком и остварила потпуна јасност онога
што се њиме жели пренети на саговорника, односно читаоца.
А дневна штампа је, осим тога, и свеопште штиво за васпитавање
народа, његових најширих слојева. И оних, штавише, који ни-
када, на жалост, нису научили азбуку, јер и ови траже да им
други читају шта има у новинама. Тако су дневни листови,
као и недељни или петнаестодневни, нарочито они илустро-
вани и други забавни листови, које народ радо чита, а које ми
овде заједно с дневницима узимамо, једно од средстава шире-
ња знања и подизања културе народа. Поред осталог и подиза-
ња културе језика.
У свакоме случају, текућа штампа је од великог утицаја
на језичку културу њених корисника. И зато би језик те штам-
пе морао бити узоран. Међутим, иако у њој има и таквог је-
зика - у рубрикама, рецимо, где сарађују новинари од заната,
познаваоци језика, који су каткад и изврсни стилисти, добри
стручњаци и добри писци , — његов утицај није велики, јер је
и број читалаца ових знатно мањи од броја читалаца оних руб-
рика што се пуне разним дописима о дневним збивањима, из-
вештајима са спортских стадиона, разговорима који се воде на
радним местима, интересантним и мање интересантним ново-
стима, згодама, незгодама и удесима, сензационалним ,откри-
Кима" и репортажама намењеним ширем кругу читалаца. А и
сама садржина тих репортажа и дописа је каткад оскудна, а

језик често скучен и сиромашан у више случајева и неиспра-
ван. Показаћемо то на примерима узетим са страница неко-
лика броја новина, не само једног већ, такође неколика, наша
Дневна и недељна листа.
Те су неисправности одвише различних врста. А најгоре је
када оне постану правило , што је најчешће последица самоуве
рености појединаца да је исправно оно што је такво према њи-
хову личном мишљењу, које се заснива на сопственим језичким
навикама, односно на употреби ове или оне језичке црте у до-
тичним језичким срединама, коју ови, што се језика тиче, сма-
трају непогрешивом.
1.
У једном напису не баш непознатог коментатора једног на
гласу недељног листа нашег налазимо написано Радицин при-
каз, са неизмењеним, дакле, основним сугласником и именице
Радица у од ње изведеном придеву испред наставка ин. А то
није случајна омашка, него, по мишљењу многих наших су-
грађана, вероватно и по мишљењу новинара код кога смо ово
прочитали, правилан изговор и писање тога гласа у изведених
речи овога типа. Нама није први пут да на ову, у Београду ши-
роко распрострањену, појаву указујемо као на језичку неис-
правност, већ смо то и недавно учинили у Језичким поукама
нашега часописа. И јавило нам се неколико опонената, међу
којима и један толико упоран да никако не уважава наше ту-
мачење, према коме се у свих придева и именица место сугла-
сника и основних речи - у изведених јавља ч. Према именици
Радица Радичин, према Микица — Микичин, према Јовица
Јовичин, према Перица — Перичин, према Љубица - Љубичин ,
према краљица —краљичин, према другарица другаричин .
А за нас је то сасвим несумњиво. Тако исто и за све оне којима
је познато да ту имамо међугласовни додир који је доводио до
сугласничке промене основног гласа о којој говоримо и да се,
што је овде од још пресуднијег значаја, у народним говорима
који чине основицу књижевног језика и у говорима многих
наших културних центара у придеву изговора ч место име-
Св. 4-5 Немарност према језику у дневној штампи 191
ничког ц. За чудо, у Београду, како рекосмо, основно и имамо

у изговору и у изведених придева, што се једино може објас-
нити аналогијом, а не никако чувањем гласовних прилика које
би се чисто фонетски могле објашњавати. За нашег опонента,
кога смо позвали да нам своје гледиште са објашњењима које
има за њега достави ради објављивања у нашем часопису,
што он ипак није хтео учинити, најглавније је, каже, то што
се управо у Београду тако изговара, па додаје да не може при-
хватити као оправдано давање преимућства изговору простог
народа над оним што карактерише језик једне културне сре-
дине. Уз напомену да је то доиста карактеристика изговора
знатног дела те средине, ми знамо да ипак ни знатан број Бео-
грађана неће рећи Радицин већ Радичин.
Наш опонент се позива и на околност што у опширном
Правопису (од 1960. г.) једанаесторица аутора и више других
сарадника на њему нису оспорили правилност изговора нашега
Београђанина и већине његових суграђана. И нису доиста. А
требало је да то учине, и учинили би свакако, да су могли
претпостављати да ће то питање и за кога бити спорно, као
што су ти исти аутори нашли за сходно да за неприхватљиву
огласе из фонетских законитости проистеклу и у неким говор-
ним срединама сачувану промену насталу асимилацијом сугла-
сника према наредном самогласнику, у примерима рецимо ;
Дубравчин, Зорчин, Јованчин (према Дубравка, Зорка, Јован-
ка .. .) . И није нелогично резоновање да би се могао очекивати
сачуван и основни сугласник других именица у изведених при-
дева: Милицин, према Милица, нпр., као Дубравкин према
Дубравка. Али ни то логицирање не оправдава употребу суглас-
ника и основних именица и у од њих изведених придева, а још је
мање оправдано такву употребу оглашавати језички исправном.
То није могуће образложити ни с позивом на тенденцију да
се основни облици властитих имена чувају у што мање изме-
њеном облику.
Најзад, не треба доказивати да је у сличним случајевима

могућно чување основног сугласника основних речи и у изведе
192 Наш језик СВ. 4-5
них, када је могућ у ових других и његов друкчији изговор.

То, и једно и друго, имамо и у овоме нашем означеном случају,
па је, дакако, сасвим природно да је оно што је у језику као
скупу народних говора распрострањеније у стандардном
књижевном језику прихваћено за исправније.
2.
Оцењивање језичке исправности према ономе што је обич

није у употреби у сопственим срединама, и зазирање од свега
што се ређе чује у говору тих средина, доводи каткад и до
сакаћења језика, тј . до одбацивања језичких средстава која се
другима не могу заменити. Мислим опет на београдску, а и
друге говорне средине источних области нашег језика у којима
је енклитични облик личне заменице женског рода ју постао
необичан , тако рећи. И тај облик у овим срединама звучи као
дијалектизам . Он то доиста и јесте уколико се употребљава
једино он, а не и облик је, који је у нашем језику, узетом у
целини, у много чешћој употреби. Али не треба сметати с ума
да се ни један ни други тај облик не може уопштавати, нити
употреба оног другог занемаривати. А мало је вероватно да
људи који су прошли кроз средњу школу нису научили „гра-
матичко" правило да се је, као енклитични облик акузатива
личне заменице у књижевном језику употребљава увек, изузев
у позицији поред глаголске енклитике истог облика, а да у
овоме изузетом случају није могуће узастопно употребити два-
пут на изглед исту реч. Природа језика, уосталом, не допушта
такву аномалију, нити код познатијих наших новијих писаца
на њу наилазимо. Али се зато у говорима средина у којима ју
није остало као једини облик, какав је то случај у црногор-
. То су правило доносили и ранији средњошколски уџбеници,

али ћемо ми овде упутити само на оне који су и у најновије
време у употреби и до којих свако ко то жели проверити може и
сада доћи. А то су, између осталих средњошколски уџбеници: Grama-
tika_hrvatskog ili srpskoga jezika загребачког ауторског колектива
Барбец-Храсте-Живковић и Граматика српскохрватског језика за
гимназије потписаног ( в. VII издање ове књиге Издавачког преду-
зећа Обод, Цетиње 1971 , стр . 177) .
Св . 4-5 Немарност према језику у дневној штампи 193
ским и другим неким говорима југозападних области нашег је-

зика, створила нека одбојност према томе облику, и заменичко
jе се употребљава као једини облик, уз једноставно жртвова-
ње помоћног глагола. Томе је на руку ишла и честа употреба
облика крњег перфекта, прошлог времена без помоћног гла-
гола, било да је овај морфолошки или стилски сувишан, било
да се такав перфекат уполребљава с одређеним синтаксичким
функцијама. Али ипак, када имамо обе енклитике, ништа не
оправдава, такво испуштање једног је на које сваки час наи-
лазимо у језику дневних и др . листова, који су препуни при-
мера као што су: Комесар Кауцки лично је ухапсио ; Без сумње
је волео; Бенита ће искрено признати шта је навело да по-
маже; Да ли је Злата жива о томе би могли да нам пруже по-
датке преживели борци у колико је неко од њих познавао и
њима слични случајеви .
Они што се служе великом Gramatikom i stilistikom hr-
vatskoga ili srpskog jezika T. Маретића, која се вредношћу сво-
јом још увек, и још како, намеће за консултовање, наћи ће у
њој ослонца за овакву употребу . Иза констатације да се „прави
акузативни облик ју”, који се, кад се он једини употребљава,
то и Маретић такође констатује, осећа као дијалектизам, „узи-
ма испред глаголског облика је (да не буду два је заједно) "
али и после примера којима то доказује, одмах на стр . 160 .
своје књиге, Маретић наставља : „Мјесто овога ју је узима
се кашто само је, па и то такође потврђује примерима : Она
му каже све по реду како је био опколио пожар и како је
чобан извадио; Па јој приповеда како је страдала и како је
муж проклео. Све то не пропраћа никаквом оградом, коју је
несумњиво требало учинити, јер тај облик лингвистички не
задовољава пошто реченице с њим не казују никакву одређену
мисао . И због тога управо ми у својој књизи Савремени срп-
скохрватски језик књ . I, стр . 206 (II-ог издања ове књиге) , где
говоримо о енклитичким облицима акуз. јед. личне заменице
м.р. и не наводимо ове облике, који, рекли смо због чега, не
иду у стандардни књижевни језик. У њима облик је читаоци,
односно слушаоци, уосталом, И не осећају као заменицу
већ као помоћни глагол облика перфекта, уз који недостаје

објекат. И мада у највише случајева недвосмислено можемо
знати да је тај неизречени део реченице управо акузатив личне
заменице ж. рода, ми га морамо и употребити уколико не же-
лимо читаоце (односно слушаоце) оставити у недоумици да то
може бити други когод, или било шта друго. Морамо рећи :
Комесар Кауцки лично ју је ухапсио; Без сумње ју је
волео; Бенита ће искрено признати шта ју је навело да по-
маже и Да ли је Злата жива о томе би могли да нам пруже
податке преживели борци уколико ју је неко од њих позна-
вао. Ако то не учинимо, читаоци ће бити у недоумици да
дотичним констатацијама добију крива обавештења кога je
комесар ухапсио, кога је субјекат друге реченице волео,
шта је било кога другога навело да помаже и уколико
је неко од њих познавао било кога или било шта. Зато смо и
рекли да је избегавање употребе облика без кога не може
бити тачне информације стварно сакаћење језика.
3.
Када год говоримо о типским недостацима језика, њих нај-

више налазимо у области конгруенције функцијама везаних де-
лова реченице и синтагме. Конгруенција је по правилу лоша
када су, нарочито реченице, разбијене дужим умецима и број-
нијим детерминативима који се надовезују један на други, а
услед њихове бројности се не зна на шта се који односи, па се
тако доводи у питање сама јасност језика на велику штету ос-
новне његове функције споразумевања међу људима. А правог
споразумевања нема, нити га може бити када се језик даје у
облицима и њиховим везама које остављају недоумице - да
и не говоримо о непрестаној тежњи да се оствари савршен-
ство језика као уметничке манифестације човекова духа.
а) у свакоме је случају реченица : Писало је око сто
Људи од пера из разних земаља широм света да ... осветли
историјски домет личнэсти и значај његова дела, која нам је
пала у очи у једном врло познатом нашем дневнику, одаје
Св . 4-5 Немарност према језику у дневној штампи 195
у најмању руку аљкава писца који пре свега не осећа, нити

уопште познаје законитости конгруенције у језику. Он је, исти
на, добро сложио предикат управне реченице. Писало је са
субјектом сто људи, управо с управним а непроменљивим де-
лом ове синтагме . Али иако је у наредној , зависној реченици
исти субјекат, употреба предиката осветли, у облику једнине,
није оправдана зато што је овај предикат у другој реченици
и на доста далеком одстојању од субјекта, па је то овде нала-
гало његово слагање по значењу, одређено речено - то је
захтевало употребу предиката у облику множине, будући да
субјекат сто људи, сам собом јасно говори да је ту стварни
субјекат више јединки, управо множина. А недостатак ове ре-
ченице није само у томе , јер се даље у објекту предиката, који
је, с обзиром на наше објашњење,требало да гласи осветле
а не осветли, - говори о историјском домету личности и зна-
чају његова дела. Свакако зато што је та личност на коју се
мисли била неки мушкарац, па писац, и овде без осећања за-
конитости конгруенције, говори о његову делу, иако је име-
ница личност женског рода, па је то захтевало да се каже
женога (а не његова) дела.
Читаоци ће, ваљда, из нашег разлагања, доћи до закључка
да би језички коректан облик реченице на којој се задржавамо
био : Писало је око сто људи од пера из разних земаља широм
света да ... осветле историјски домет личности и значај
њенога дела. И онда, по нашем мишљењу, не би било места
никаквим приговорима.
б) Писац дописа под насловом Без фрижидера кад је нај-
потребније, у истом дневном листу, изрекао је једну констата-
цију која је сасвим супротна ономе што је хтео да каже, јер без
фрижидера значи немање тога преко потребног апарата за хла-
Бење . А бити без њега, нарочито у данима велике летње жеге,
за време које је тај дневник донео наведени допис, управо је
најштетније, а не најпотребније. Да је временску реченицу (кад
је најпотребније) дао с именским, а не с прилошким преди-
катом, тј . да је рекао : Без фрижидера кад је најпотребнији
казао би оно што је мислио . Није искључено да је писац дописа
196 Наш језик CB. 4-5
имао на уму да каже: Без фрижидера кад је најпотребније

(бити с њим) . Али би у овоме случају тако морао и казати.
А већ сама околност што се читалац (односно слушалац)
пита шта се хтело рећи једним обликом реченице, недвосми-
слено говори да је у томе облику није требало дати.
в) Када један део реченице (или и синтагме) према дру-
гоме стоји као његова одредба, онда он мора доћи у облику
који закони конгруенције налажу . А сваки је поредбени део
било које језичке јединице одредба оног дела који се с њим
пореди. И зато се реченица Као учесник НО рата, признат ми
је у двоструком трајању стаж од 15. VI 1942 може узети
као пример одсуства доброг осећања језика и непознавања за-
конитости конгруенције, већ по самоме томе што је учесник
НО рата у ствари апозиција говорног лица, чије име овде стоји
у именском облику датива. А апозиција се падежним обликом
обавезно слаже с именом појма на који се односи, и, према
томе је поредбени део ове реченице морао доћи такође у об-
лику датива. Али слаба страна наведене реченице није само у
истакнутоме већ и у још једном тешком огрешењу о познавање
правилности закона конгруенције, из којег је проистекла кон-
статација да је говорноме лицу признато (а не признат)
стаж, као да ју је дао припадник народа (Мађар, рецимо, или
Турчин) чији језик не зна за моцију рода.
Просечан човек из народа, и свако лице просечне писме-
ности, горњу реченицу ће дати у облику : Као ученику НО рата,
признат ми је је у двоструком трајању стаж од 15. II 1942. или,
с нешто бољим редом речи, -- Као учеснику НО рата, признат
ми је стаж од 15. II 1942. у двоструком трајању. А могла би се
она дати и на још који други начин, од којих би један био и
по значењу посве исти, а, нама се чини, још најбољи облик:
Мени је, као учеснику НО рата, признат стаж у двоструком
трајању од 15. II 1942.
Једнима ће се један од датих или њима сличних облика
ове реченице више свидети, а другима други или трећи облик
њен . Али ни у једном облику она неће бити језички исправна
уколико основни појам и појам с којим се он пореди не буду
СВ. 4-5 Немарност према језику у дневној штампи 197
у истом именском облику (падежу) и уколико именица (овде

стаж) и придев којим се та именица одређује не буду исто-
га рода .
Истини за вољу, ми смо дужни рећи да творац реченице
у немогућем облику у коме је дата није нико од сарадника
дотичног листа. Ни било ко други, уосталом, неће друкчије
помислити, јер ту реченицу налазимо у писмима читалаца који
се листу обраћају за стручна обавештења. Али то Много не
извињава, односно, да одређеније кажемо, уопште не извињава
редакцију листа, нити она може рећи - писци су одговорни
за језик којим пишу у нашем листу. Редакције листова су дужне
вршити и језичку редакцију свега што се код њих објављује.
Ако се може рећи да за садржину написа одговара писац, мада
нисмо сигурни да и ту редакције не примају бар део одговор-
ности, оне се морају старати да све што у своме листу објав-
љују буде написано коректним језиком. Јер листови немају
за задатак да само информишу већ и да просвећују читаоце.
А лепо ће нам бити то просвећивање народа ако се буде вршило
свакаковим језиком . Неисправним језиком се не може оства-
рити ни онај први задатак, већ се њиме читаоци више дезин-
формишу него што им се дају тачне и одређене информације.
г) Можда ће когод помислити, а многи ће свакако и рећи
да у реченици : Његова смрт објавила је европска штампа,
коју читамо у чланку под потписом познатог новинара, имамо
просту штампарску грешку, која је облик акузатива учинила
номинативом . Ми и у овом случају, такође, унеколико скидамо
одговорност с писца, али смо скоро сигурни да је наведена ре-
ченица управо у датоме облику отишла испод пишчева пера у
штампарију. Када се писцу јавила мисао да учини том речени-
цом дату констатацију, он је замислио да је изрази пасивном
реченицом, да каже, то јест, Његова смрт објављена је у европ-
ској штампи. И сасвим би све било у реду да је тако написао.
Али му се још одмах, чим је направио први потез пером, учинило
да ће бити боље ако реченици да у нашем језику обичнији ак-
тивни лик, па је европску штампу смештену на крају реченице,
што, наравно, само по себи није никакав грех, ставио у центар
дотичне мисли, давши јој тиме поред функције и облик субјекта.

У складу с тим, он је дао и глагол у активном облику, али је при
том сметнуо с ума да вези речи његова смрт да облик (акузати-
ва) објекта активне реченице, што је свакако морао учинити. А
пропустивши да то учини, он је написао немогућу реченицу с два
субјекта, једним који одговара пасивној и другим субјектом
активне реченице . Што му се то десило у току кратког процеса
стављања дотичне мисли на хартију, то није никакав грех. Али је
свакако одговоран што није накнадно и ту и све друге мисли
проверио и утврдио да ли су све изложене коректним језиком.
Најзад, уколико што такво промакне самоме писцу, то је редак-
тор обавезан отклонити. А ту је најзад и коректор, који је за-
дужен да исправља све промакле грешке, а не само оне што су
их учинили штампари при слагању текста.
4.
У истом чланку истог писца пала нам је у очи и очевидно

гломазна, а свакако недовољно јасна сложена реченица: Обучен
је био у одело посуто златом и дијамантима, преко којег је
носио црвену кабаницу са златним дугмадима из којег је вирило
скупоцено оружје које по свој прилици никад није употребио.
А таквом ју је учинила неколико пута употребљена односна за-
менице који, чешћа њена удаљеност од речи на коју се односи
и неспособност писца да нешто друкчијим редом речи, и другим
средствима, ту заменицу приближи управној речи, и тиме от-
клони претпоставку да се она евентуално тиче друге које речи.
После дужег размишљања о смислу реченице који јој је
писац хтео дати, ми смо дошли до закључка да се прво и друго
који односи на именицу одело. Али ако се и допусти да је наш
закључак сасвим тачан, сама околност што му је морало прет-
ходити дуже размишљање већ говори о лоше компонованој ре-
ченици, јер не треба заборављати да је писац дужан своје мисли
излагати на лако разумљив начин. А творац ове реченице је овај
идеал могао остварити друкчијим распоредом речи у сложеној
синтагми прве реченице, тако да управна реч одело дође на сами
њен крај , непосредно испред дотичног облика односне заменице

с предлогом (Обучен је био у златом и дијамантима посуто одело
преко којег је итд) . А другу по реду односну реченицу могао је
везати за непосредно претходну везником и. С том изменом би
постало много несумњивије да се и друга зависна реченица од-
носи на реч одело, као друга њена одредба. И тако би цела
дата сложена реченица до последње зависне реченице, којој
немамо никаква приговора, гласила : Обучен је био у златом
и дијамантима посуто одело, преко којег је носио црвену ка-
баницу са златним дугмадима и из којег је вирило скупоцено
оружје ...
Али ми и поред свега реченог још увек нисмо сигурни да
ли се и друга зависна реченица односи на именицу одело или,
можда, на именицу кабаница. Будући да је заменица који на
почетку спорне реченице дата у облику средњег рода, ми и закљу-
чујемо да се она односи на даљу именицу одело, а не на ближу
кабаница, јер би и облик заменице, уколико би се односила на
њу, такође морао бити у облику женског рода (и она би гласила:
из које је вирило скупоцено оружје) . У ову недоумицу нас
доводи слика оружја и одела, односно кабанице, првог у односу
на друго или треће. А та је слика потпуно неаутентична јер се
оружје не носи, и није носило, ни у оделу ни у кабаници да би
могло из њих вирити, већ или сврх одела а испод кабанице,
или и преко кабанице. Наш писац по свој прилици нема тачне
представе о наоружаном племићу обученом у златно одело и
Црвену кабаницу, нити зна да оно може вирити испод или сврх
ове или оне одеће, а не из њих. Нама је исто тако јасно да се
оружје изузев, можда „гује из потаје", тј . каквог мањег ножа,
није могло носити испод одела већ сврх њега, а обично испод
кабанице. И ако бисмо веровали да наш писац репортаже даје
веран изглед наоружаног племића, очекивали бисмо да о своме
јунаку каже ... носио је црвену кабаницу с златним дугмадима
испод које му је вирило скупоцено оружје. Но будући да
нас његова констатација да оружје вири из одела уверава
да он нема представе верног изгледа наоружаног племића, ми
смо били принуђени тумачити његову реченицу према у њој
датим језичким елементима. Али ни ту, видели смо, није много

сигурнији него у оружју и оделу пустолова XVIII века, који
су се приказивали принчевима и племићима.
5.
У језику дневне штампе не само што често наилазимо на

лош избор адекватних речи и израза него срећемо и њихову
употребу са посве другим значењем за шта ћемо навести при-
мер: Слушајте, прогласи се књаз, нађите ми двије дјевојке
и два момка да их шаљемо у Лондон (из једног забавног илу-
строваног листа) . Књаз се могао прогласити за краља, рецимо ,
као што и било ко други тим глаголом може објавити доби-
јање вишег чина, вишег положаја, напредовање у више звање
итд. А може се тај глагол употребити и у значењу прочути се,
постати чувен, славан или што слично, али се он у значењу
какво му је овде дато, тј . у значењу: огласити се, јавити се, про-
говорити, бар колико је нама познато, не употребљава.
У истом броју истог листа запазили смо још један драсти-
чан пример, неадекватно, управо у сасвим супротном значењу
употребљене речи. Нека другарица, доста пробраним иначе ре-
чима, преко штампе изјављује захвалност налазачу позамашне
суме новца и других ствари од вредности које су она и њен
муж у путу изгубили, па између осталога каже : И замислите,
моме и онако утученом мужу прилази просед човек средњих
година и саопштава му да је све у сигурним рукама, да је он, тј . ,
нашао њихову изгубљену имовину. Иза констатације да неко
прилази ,и онако утученом човеку" , очекивали бисмо да ће му
казати нешто што ће га дотући, а он му, међутим, саопштава
врло радосну вест. Нико, наравно, од једне особе која није ни
новинар, ни писац, ни језички стручњак, него само случајно
заинтересовани обавештач јавности о једном лепом гесту, не
може захтевати да зна одабрати праву реч . Али ми бисмо очеки-
вали да ће овако драстичан случај неподударности између при-
лошког израза и онако и језичке ситуације у којој је он упо-
требљен осетити уредник дотичне рубрике, па употребити одго-
варајући израз, и место и онако утученом рећи: већ потпуно

утученом или и само утученом, али без одредбе и онако, или
јако нерасположеном или забринутом већ према томе који
степен утучености му се хтео приписати.
6.
Занимљиво је позабавити се овде и обликом инструмен-

тала у функцији одредбе начина на који се врши нека акција у
случајевима какав имамо у примеру : Плави шљемови теш-
ком муком продиру до појединих дијелова Синаја, нађеном
у уводном чланку једног познатог нашег дневног листа. По
употреби ове одредбе у таквом облику рекло би се да се пи-
сац дотичног чланка не одликује бог-зна-колико поузданим
осећањем језика. Када би то осећање у њега било сигурније,
он би, свакако, инструментал тешком муком употребио с пред-
логом с, и наведену реченицу дао у облику : Плави шлемови
C тешком муком продиру до појединих
дијелова Синаја.
Али се у оваквим случајевима, и овде сигурно, поставља пи-
тање да ли писцу дотичног дописа и редакцији листа можемо
замерити што немају урођеног дара тако потребног свакоме ко
се лаћа пера. У свакоме би случају несумњиво свакога ко се
жели посветити новинарству приликом пријема у редове људи
тога позива као год и у редове писаца, спикера радија и те-
левизије, водилаца забавних и других емисија, глумаца, реци-
татора, једном речју у редове свих преносилаца обавештавања
језиком - било потребно проверавати управо језичко осећа-
ње , поред осталих способности да пишу, односно да говоре узор-
ним језиком.
А није искључено да у наведеном случају на употребу
неисправног облика писца није навело непоуздано језичко осе-
Һање, него да се он повео за одређеним прописима грамати-
чара. Ми смо се у једној прилици детаљније задржали на овоме
облику у својој расправи .2 Један прилог Српскохрватској син-
2 Објављеној у Зборнику у част А. Белића, Београд 1937 , стр .

307-314 .
такси. И тамо смо, говорећи о употреби инструментала у слу-

жби прилошке одредбе начина акције означене глаголом на
који се одредба односи, показали да инструментал овога типа
ту не би могао доћи, и насупрот мишљењима старијих грама-
тичара нашег језика : Даничића, Миклошића и Маретића, који
су такву употребу допуштали . Ови врло угледни наши синтак-
сичари своје схватање о тој употреби заснивали су на приме-
рима такве, очевидно лоше, употребе нађеним у језику народ-
них песама и народних приповедака. А језик народних умо-
творина је најнепоузданији за утврђивање коректне употребе
управо облика именских речи и с предлозима и без предлога.
И ти се, облици из језика народних песама, приповедака и по-
словица, уколико нису потврђени примерима из језика добрих
писаца новијег времена, никако не могу узимати да се на њима
заснивају синтаксичке законитости стандардног књижевног је
зика и језика културне комуникације уопште . Понајмање за
употребу инструментала с предлогом с и без њега, јер је у мно-
гим народним говорима сасвим поремећено осећање за тачно
разликовање када који од тих облика треба употребити. То
знамо из више дијалекатских студија о говорима нашег је-
зика. А у то се можемо уверити и из самих примера које по-
менути наши знаменити синтаксичари наводе, и то не само за
потврду њихове употребе у функцији одређивања начина већ
и у другим функцијама овога облика. Најдрастичнији такви
примери јесу они које Даничић и Миклошић дају за употребу
инструментала с предлогом с у функцији означавања средства,
као што су: Окретала превртала с њоме, Но с обрни сде-
сном страном, С перчином му руке савезаше и др. ,
од којих се прва два могу узети и за примере објекта у овоме
облику, али тим они не престају бити и средство за вршење
радње.
Маретић је, наравно, правилно схватио да је у једној књи-
зи где се не констатује шта све има у језику, него се њоме даје
и књижевнојезичка норма неопходно нагласити да употреба
инструментала с предлогом c(a) у функцији означавања сред-
ства није у складу са законитостима на којима се норма срп-
CB. 4-5 Немарност према језику у дневној штампи 203
скохрватског књижевног језика заснива. Он је, даље, на право-

ме путу када у својој великој књизи констатује да је, обрнуто,
за пропратне околности боље узимати (мисли уз облик инстру-
ментала) приједлог с него не узимати . Али је требало да затим
каже да је то и једино исправно иако се у језику срећу и при-
мери као што су: Овај рјечник ваља од срца поздравити же-
зом, Марву може тек муком да напасе; Великом муком
протумачио сам и Ја сам слушао необичном пажњом³, по-
ред других неких у којима се облик инструментала употребљава
без предлога, али - и да је у овде наведеним примерима тај
облик исправно употребљавати једино с предлогом с. Ми смо у
својој Синтакси- навели већи број таквих примера с именом
појма у облику инструментала с предлогом с у којима се ка-
зује да се радња врши уз овакво или онакво осећање њеног вр-
шиоца. То потпуно одговара односу појма онога што субјекат
има уза се у време вршења радње према њеном вршиоцу, од-
носно према самом субјекту. А тај се однос означава соција-
тивним обликом инструментала, а не инструменталом без пред-
лога с. И, према томе, коректан облик одредбе начина вршења
радње у мало пре наведеним примерима није онај у коме су
дати, него облик истог падежа с предлогом с. И ти би примери
били исправни једино у облику : Овај речник треба од срца по-
здравити са жељом да ... ; Марву може тек с муком да 1
напасе; С великом муком протумачио сам и Ја сам слу-
шао с необичном пажњом. Зато смо већ рекли, и по-
нављамо да је, поготову пример запажен у уводном чланку
угледнот Дневног листа из последњих Дана, поВОДОМ кога
и расправљамо о овоме питању, требало дати у облику: Плави
шлемови с тешком муком продиру до појединих дије-
1
лова. То ће, мислим, читаоцима из нашег расправљања бити
сасвим јасно.
3 Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga jezika II издање

(1931) ,
4
Савремени српскохрватски језик II , стр . 440—441 .
ПРЕДЛОЗИ НАД, ПОД, ПРЕД, И ИЗНАД, ИСПОД И
ИСПРЕД С ОДГОВАРАЈУЋИМ ПАДЕЖНИМ ОБЛИЦИМА У
ФУНКЦИЈИ ОДРЕБИВАЊА ПРОСТОРНИХ ОДНОСА
1. Синонимску употребу поменутих предлошко-падежних

веза ми ћемо посматрати у функцији означавања простора,
јер се, прво, ове предлошко-падежне везе најчешће и упо-
требљавају с просторним значењем и, друго, у овим се синтаг-
мама лакше него у оним које обележавају апстрактне односе
уочавају разлике у значењу између синтагми с простим и оних
са сложеним предлозима. Ту се откривају оне битне црте по
којима се дате предлошко-падежне везе разликују једне од
других и које су сметња њиховом изједначавању у појединим
значењима .
2. Како је у синтагми врста датог просторног односа ус-
ловљена посебним предлошким значењем, сваки поменути (убо-
јити) пар предлошко-падежних веза посматраће се посебно . Упо-
треба одређене предлошко-падежне везе у синтагми условљена
је природом речи које су у служби њеног управног и зависног
члана. С обзиром на природу глаголске речи (у функцији управ-
ног члана) посебно ће се посматрати употреба дате предлошко-
-надежне везе уз глаголе мировања, а посебно уз глаголе кре-
тања, где опет одвајамо глаголе примицања и глаголе одми-
цања од глагола који означавају кретање уопште , без обеле-
жавања било почетних, било завршних момената.
3. Овако посматрање омогућује да се, прво, уоче слу-

чајеви у којима су поменуте предлошко-падежне везе, у овој
служби и у овом значењу синоними и, друго, да се одреди где
Св.4-5Предлози над, под, пред, и изнад, испод, испред 205
се чешће употребљавају само једне од поменутих предлошко-

-падежних веза, као и случајеви у којима се искључиво упо-
требљавају само предлошко-генитивне, односно предлошко-ин-
струменталне и предлошко-акузативне синтагме с њима.
Употребу и значења ових предлошко-падежних веза при-
казаћемо на материјалу из језика углавном савремених писаца,
за шта смо се користили богатом грађом за Речник српскохр-
ватског књижевног и народног језика који издаје Институт за
српскохрватски језик при Српској академији наука и уметно-
сти, грађом за Речник српскохрватског књижевног језика Ма-
тице српске и Матице хрватске, великим бројем примера из
језика савремених писаца које смо сами одабрали,1 а такође
и примерима из приручника којима смо се углавном служили
највише наравно из Синтаксе Б. Даничића и Синтаксе М. Сте-
вановића.
Над с инструменталом и акузативом и изнад с генитивом
4. Инструменталом с предлогом над означава се простор

који је с горње стране појма обележеног овим падежним
обликом.
а) Значење , налазити се с горње стране појма означеног
инструменталом" имамо у овим примерима:
А онда сам пошао уокруг, у истраживање, слијеп, препу-
штајући се прстима и свуда осјећајући тешку влагу кров-
ног зида, као да је бунар нада мном (М. Селимовић, 186) .
Над ватром су била два бакрача меса (Д. Шимуновић,
25) . - Значи, све што је било над земљом сада је под
1 И. Андрић, Проклета авлија, Београд 1962 ; Жена на камену

(приповетке ) , Београд 1962; M. Božić, Kurlani gornji i donji, Zagreb
1952; Ч. Вуковић, Мртво дубоко, Титоград 1967; А. Исаковић, При-
поветке, Београд 1964; М. Krleža, Povratak Filipa Latinovitza, Zagreb
1962; Zastave I, Zagreb 1967; М. Лалић, Свадба, Београд 1965; Р. Марин-
ковић, Киклоп, Београд 1965; В. Петровић, Препелица у руци и друге
сличне приповетке, Београд 1963; М. Селимовић, Дервиш и смрт, Са-
рајево 1967; І. Самоковлија, Приповијетке, Београд 1964 ; Д. Шиму-
новић, Приповетке, Београд 1966 ( I) ; Porodica Viničić, Zagreb 1950 (II) .
2 Наш језик
земљом (А. Исаковић, 17) . - Над вратима бијаше некоћ

Млетачки инсигниј лава (М. Божић, 125) .
б) Употреба инструментала честа је у овим примерима са
значењем „вршити радњу означену управним глаголом нала-
зећи се с горње стране каквог појма" :
Ватрени одсјечак мјесечев висио је над све хладнијом
- И ено
обалом (С. Крањчевић, Трзаји, Тузла 1902 , 127) .
ти над теменом светитељска светлост сија (Б. Јакшић ,
Дела ІІ, 125). Сваки дан је стајао сатима над бунаром
и гледао (Т. Самоковлија, 148) . Ту му маказама подреза
косу, окупа га над лећеном врућом водом и умотана у
чаршав уведе га у собичак и положи на душек ( Исто, 167) .
- Коса смрти звиждала је над сјеверним крајевима Црне
Горе (М. Лалић, 176) . Палац ... више га пута догра
Бивали и преграђивали , но и сада над главним улазом
кочио се големи крилати лав исклесан од једног комада
бијелог камена (Д. Шимуновић, II , 20) . — Нада мном
је стајао човјек пљосната лица, што ми је донио мусе-
лимову пријетњу (М. Селимовић, 182) .
в) Предлошко-инструментална веза је просторна одред-

ба глагола са значењем кретања. Означено кретање остварује
се у границама простора који је изнад појма у инструментал
ном облику. Такво значење имамо у примерима :
Случајни ветар из густог растиња крене пахуље пепела,

оне нараправе кружиће над мртвом ватром и тихо, поново
падају на њу (А. Исаковић, 82) . Зашто би се авион то-
лико вртео над празном цестом (Исто, 254) .
г) Уколико треба означити кретање у релативно ширем
простору, опет се може употребити инструментал с предлогом
над, јер се глаголом означено кретање остварује опет у грани-
цама датог простора. Такво је значење у примерима:
Над шумом се ширила рецкаста светлост црвене ракете
(А. Исаковић, 102) . Мирис куваног јела ширио се над
казаном (Исто, 83) . --- Нити су (храстови) ширили своје
сјенате крошње над сивим камењем (Д. Шимуновић 1, 16) .
5. а) у истој се функцији, као детерминатив управног

глагола, употребљава и генитив с предлогом изнад. Значење
„налазити се с горње стране појма у генитиву” имамо у овим
примерима :
Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а
изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда
-
(Ј. Веселиновић, Хајдук Станко, Београд 1896, 130) . — Још
је сунце било високо изнад отока, кад је госпођа Лукре-
ција затворила свој сунцобран и вољко уздахнула зрака
(В] . Новак, Тито Дорчић, Загреб 1906, 26) . - За нама су
два бијела града,/ А изнад нас све никшићке овце (Вук
Ст. Караџић, Српске народне пјесме књ. IV, Беч 1862 , 27) .
Гдје ми се налази оружје? - Изнад земунице је, није
далеко, украј кривог јасена, ниже самог дебла (Ч. Вуко-
вић, 103). Заокружих рукама кроз тмину. Шта је то
изнад мене, око мене (Исто, 53).
б) Генитив с предлогом изнад у функцији је просторне
одредбе управног глагола у примерима са значењем ,„налазити
се у неком положају" односно „вршити какву радњу налазећи
се у одређеном простору".
Примери :
Она осионача, газдарица, стоји изнад мене и праска: „Ко
је, вели, гладан, нека једе ту (Машић Б., Љупче, Загреб
1925, 60). Стајао сам на празном простору, изнад мртвог
брата, табут покривен модром чохом издужио се пред
мојим ногама (М. Селимовић, 17) . — Читаво је вријеме за-
бацивао на потиљак, затим навлачио на очи своју мрку
шубару, вукао горе и доље црни гајтан са парабелумом
или тресао кожним рукавицама изнад разнобојних затво-
реничких капа и перчина (М. Лалић , 134) .
в) Овај падежни облик с предлогом изнад означава про-
стор у чијим се границама остварује кретање обележено уп-
равним глаголом. Тако је предлошко-генитивна веза, у овоме
значењу, синоним инструменталу с предлогом над у примерима :
Не гризеш ти мене уши , већ онај што се вије изнад мене.
(Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није
2*
смио да се макне (Вук, Народне пословице, 1849, 197) .

Изнад дјетелине лијећу бијели лептири (Д. Тадија-
новић, Пепео срца, Загреб, 1936, 28) .
6. Али има случајева у којима се употребљава чешће или
искључиво само једна од посматраних предлошко-падежних
веза.
а) Када се кретање означено управним глаголом проду-
жује ван граница означеног простора, употребиће се само об-
лик генитива с предлогом изнад 2 Такво значење је у при-
мерима :
Ту се у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села
тече, удавила девојка, јединица у мајке (Ј. Веселиновић,
Хајдук Станко, Београд 1896, 5) . — Знајући мачка да на
гумну има доста миша пође радо , па сад изнад пута,
сад испод пута трчи за тицама (Вук, Српске народне при-
повјетке, 222) . - То су та пера која се чују кад прхне из
усева; тим кратким, брзим веслима плива она изнад класја
да ускоро опет не утоне у житне таласе (В. Петровић, 122) .
-
Изнад крова дивље гуске лете у даљину (Р. Маринко-
вић, 152) . - Дим се вуче изнад кровова жућкастосив и пр-
љав као гладно сеоско псето (М. Крлежа, 43). - Погледао
сам кроз прозор, ватра је угашена, само се још дим вукао
изнад чаршије, тром, црн (М. Селимовић,77) .
У овом се значењу инструментал с предлогом над не употреб
љава.
б) Тако се, само генитивом с предлогом изнад, и то доиста
сасвим ретко, означава место с горње стране каквог појма из
којег потиче глаголом означено кретање. Проф. М. Стевановић3
наводи само ова два примера :
Кад у малом оном куту / До Призрена дођеш града,/ На
врати ћеш градских очи /Краљевића наћи млада./ Скини
очи изнад врата/ па даруј их мом Стевану (М. Поповић ,
Песме, Земун 1884, 22) . — Откачи вериге изнад огњишта
(М. Глишић, Целокупна дела I , 167) .
2 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II , стр. 263.

. М. Стевановић , наведено дело, стр. 262.
Ни у овом се значењу инструментал с предлогом над не

употребљава.
7. Предлошко-инструментална веза одредба је глагола
чије се значење остварује у целини на једном месту. У функ-
цији управног глагола најчешће је који од глагола типа
превијати се, надвијати се и сл. , дакле, лексички је одређен.
а) Није знала шта ради од себе. Трчала је преко собе, на-
пињала се над болесником, запиткивала га, како му јe (J.
Веселиновић , Слике из сеоског живота, св. II , Београд
1899, 83) . Војници су одлазили према реци, савијали се
над водом, па су забацивали главе и пружали цело тело
према сунцу (А. Исаковић, 302) . - Те су импресије у рије
чима Филиповим расле, и као сабласти се надвијале над
овим човјеком и над оном женом у мрачној шуми (М.
Крлежа, 181).
б) У следећим примерима значење је „бити надвијен, наг-
нут, наднесен над неким појмом", дакле, бити у положају који
настаје као резултат извршеног кретања :
Надвио се косо над сједиштем као какав Ђавољи див
„Креле” (М. Божић, 193) → надвијен је косо над сједиштем.
Нада мном што се наднело није сува грана (М. Наста-
сијевић, Из тамног вилајета, Београд 1927 , 163) . -- Пробу-
дило их је лагано шкакљање по челу и придружени сми-
јех. Над Емануелом пригнула се Марија, а над Винченцом
Јосо и миловали их јастучићима траве класуље (Д. Шиму-
новић, ІІ 24).
в) Исто значење имамо и у овом примеру с предлошко-ге-
нитивном везом, мада је овде присутна и нијанса ширег про-
стора која намеће употребу овог падежног облика:
Надви се облак изнад дјевојак (Народ. пјесме, I , 2) → над
вио се, надвијен је облак изнад девојака. Уз овај пример из
Србоке синтаксе Б. Даничића даје се тумачење да је овде „с бав-
љењем помешано примицање" .4 Међутим, можемо објаснити да
је у овом примеру назначен положај , тј . стање које је добијено
као резултат извршеног процеса. И баш стога што је у свести
4
• Б. Даничић, Србска синтакса, 191.
већ остварен положај, срећу се и инстументал и генитив , а

како је положај настао у резултату кретања може се срести
и облик акузатива с предлогом над. Таква је употреба акуза-
тива у овим примерима:
.. утргне јабуку своје среће ... која се овај пут тако бли-
зу и ниско надвила нада њ (А. Ковачевић, Кријес, Загреб
1926, 201 ) . Камешница се надвила сва у плавом хладу
над помрчалу долину (М. Божић, 101 ). - Тако су сједали
људи за столићима у романтичној гостионици што се
надвила над ријеку (Вулф В. , Године , прев. с енглеског
Ј. Торбарина, Загреб 1946, 110) .
8. У следећим примерима значење је „пружати се у про-

стору над земљом, дакле у границама одређеног простора, али
не и даље од њега" :
На шетњи је било тога дана двије стотине затвореника

збијених на малом простору и заузетих истресањем праш-
љивих ћебади и кабаница, од чега се над тргом дизао сив
облак прашине (М. Лалић, 132). ------- Одисеј виде како се
један гвоздени буздован издиже над његовом главом (Ве-
нац, 1925, књ . X, 322).5
б) Уз ове глаголе реченица је с резултативним значењем

уколико се у њој више не осећа активни глаголски процес, већ
се обележава стање настало у резултату процеса кретања за
који знамо или претпостављамо да се некада вршио. Такво
значење имамо у примерима:
Попели смо се уврх винограда где нагло полеже уска и

мршава ливада над којом се опет пропиње камиље брдо,
цело обрасло густом , мешовитом шумом (В. Петровић, 99) .
99. Струк му бијаше слабашан, лице њежно и блиједо
као у малокрвне дјевојке, а над танушним плавим обрвама
уздизало се необично високо чело (Д. Шимуновић, II, 64) .
5 у Рјечнику ЈАЗУ се уз глагол дигнути (дизати се ) даје сле

деће значење: „prijeći (pružiti se) s nižega mjesta na više". В. под
дигнути (се) , а исп. углавном исто значење које се даје и у речни-
цима савременог језика.
9. Кретање означено управним глаголом усмерено је пре-

ма појму у зависном падежном облику и треба да се заврши
изнад датог појма. У овом значењу употребљава се, прво, аку-
затив с предлогом над.
Примери:
Непријатељски авиони надлећу над села пуна наших бо-
раца (Ј. Поповић, Сремска хроника, Београд 1953, 81 ) . —
Осврну се и погледа над дућанска врата, и види нову фир-
му (С. Сремац, Приповетке књ . II , Београд 1931—1935, 84).
Наже се жандар као облак нада њ и загрми (И. Г. Ко-
Докторе ! задрхта
вачић, Дани гњева, Загреб 1936 , 83) .
удова, одмакне се од њега, снужди се, пригне главу над
прса, извади брзо рубац (Е. Кумичић, Три мученице, Три
изворне приповијести, Сабрана дјела св. ІV, 65) . ― Врбе
се нагињу над воду као да пију (Д. Шимуновић, I , 35) . --
Он се сагиње над кревет све ниже, уноси се Мелкиору
у заплашено лице (Р. Маринковић, 366) . Радо бих се
нагнуо над поток да се огледнем у води (Ч. Вуковић, 167) .
- Добро је то , рекао је Балочански сагнувши се над ра-
њеника (М. Крлежа, 216) . Сагињући се над јоргане и

надвијајући се над молитвеник, преви му се млада кичма
(И. Самоковлија, 159) .
б) Знатно реће, али ипак у истом значењу употребљава се

и облик генитива с предлогом изнад. Такво значење имамо у
примеру :
Месец доспе изнад шуме.
Под с инструменталом и акузативом и испод с генитивом
10. „Инструменталом с предлогом под означава се место

на супротној страни од онога што се одређује истим овим имен-
ским обликом с предлогом над ”, дакле, обележава се простор
који је с доње стране појма у инструменталу.
6
• М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, 457.
а) Значење , налазити се у простору с доње стране каквог

појма или било где ниже у односу на дати појам" имамо у при-
мерима :
- Манојлова кућа
била је под путељком који је водио на
Губавицу (И. Самоковлија, Изабране приповетке , Београд
1949 , 200) . - Чолићка Мала је под Парлозима на странама
брда (Т. Радивојевић, Лепеница СЕЗб XV, Београд 1911 ,
108) . И све његово благо је под земљом нијесу га
пронашли (Ч. Вуковић, 306) . - А где ти је момче ? - Под
земљом, друго завидна, под земљом је (Исто, 95) . Крчма
је под мостом (М. Крлежа, 41) . Марта бијаше под мур
вом више куће (Д. Шимуновић, I , 98) .
б) Исти просторни однос обележен је и у овим примерима
с предлошко-инструменталном везом у функцији просторне од-
редбе управног глагола. Глаголско значење реализује се у гра-
ницама означеног простора.
Примери :
Под високој хриди, гдје су Кривошије и Леденице лежи
Рисан у дну залијева (Стј . Митров Љубиша, Приповијести
црногорске и приморске, Београд 1924, 3) . - Побегао је
у Црну Гору и настанио се под Острогом (Љ. Ненадовић,
О Црногорцима, Београд 1929, 205) . Петрун, не чека
више под вјешалима, него гази слободно сокаком, без ко-
нопца на рукама (Б. Сијарић , Зелен прстен на води, Сара-
јево 1957, стр . 150) . Шериф га послуша и отидну у аолин
двор и сакрију се под креветом (Т. Борђевић, Циганске на-
родне приповетке, Београд, 1933, 48) . - Баш на Михољ-дан
лицем изиђе Сима у забран што је имао под кућом (Ј. Ве-
- Стајао
селиновић, Целокупна дела II , Београд, 89) . је
под дрветом, у сјени, прикљештен уз дрво (М. Селимовић,
46). Под буквом, огорјелом од чобанских огњева, стоји
партизански стражар, грбав и свему сличан Ивану Раја-
чићу (М. Лалић, 172) . — А сад све те бабе спавају под
поњавама, само ти Тађо, чекај џелата, кад си луд да му
паднеш у руке (Исто , 127) . - Вечерали смо под орахом
(Л. Лазаревић , Целокупна дела, 152) .
11. Исти просторни однос обележава се везом генитива

с предлогом испод. Значење налазити се с доње стране појма
у генитиву" имамо у примерима:
Заселак је испод самог Жежеља на његовој северо-запад-
ној страни (Т. Радивојевић, Лепеница, СЕ36 XV, 1930) .
Око језера бијаше голема и висока хридина, а испод ње
бездана спиља (Д. Шимуновић, 210) . - На другом крају,
испод брда, бијаше и католичка римска црква (Исто, 212) .
- Једна му
шљива има жуткасто лишће, као да је почела
да се суши ― да није (благо) испод ње (Ч. Вуковић , 309) .
Где си био ? — Испод реке. У рупи под обалом, то је
испод реке (А. Исаковић, 260) .
б) Предлошко-генитивна веза је одредба управног глагола,
чије се значење остварује у простору који је с доње стране
појма означеног генитивом . У овој служби и у овом значењу су
предлошко-гентивна и предлошко-инструментална веза у сино-
НИМСКОМ односу.
Примери:
Ја ти ведар сједим испод лозе цвјетне (В. Назор, Утва зла-
токрила, Загреб 1916, 16) . — А склопљена књига мирује
- А шта ће бити
испод другог пазуха (Ч. Вуковић, 326) . —
с њима? Па с људима што седе испод ораха (А. Исаковић,
268) . ―― Испод трулог храстовог пања лежао је пред њим
мртав мравињак (М. Крлежа, 137) . А кад се ушеврда ,
сапиба, звецка без потребе неким јадиком испод тезге,
премешта празне боце, прелива из једних у друге, не свиђа
Му се разговор (В. Петровић, 105) .
12. а) Уколико семантика управног глагола подразумева
релативно широк простор у којем глаголско значење треба да
се реализује, и уколико се оно остварује у целини на једном
месту, опет се напоредо могу употребити везе предлога над и
изнад, с одговарајућим падежним облицима, инструменталом,
односно генитивом .
( 1) Примери за употребу инструментала у овом значењу :
Под крошњама се разлијевало само слабо вечерње свијет-
ло и већ запјевао први славуј (Д. Шимуновић, I, 151) . —
Далеко и дубоко под њима ширила се равница ишарана

жуткастим и зеленим плохама (Д. Шимуновић II, 111 ) .
(2) Примери за употребу генитива :
Као кад је расклапајући метална крила и разапињући
испод њих она танка, испреплетана жилицама, хтјела да
полети у свијетао ваздух и зазуји у силно прољеће, тако
је нестаде (И. Самоковлија, 107). — Испод Крагуљевих
брда расуле се бијеле овце (П. Кочић, С планине и испод
планине, Сремски Карловци 1902) .
б) Уколико се кретање означено управним глаголом оства-
рује у границама одређеног простора, у функцији просторне
одредбе напоредо се употребљавају предлошко-инструментална
и предлошко-генитивна веза. Таква је употреба ових предлошко-
-падежних веза у примерима :
( 1) Стражар се шетка под тремом (А. Исаковић, 126).
Вуче се под тућим прозорима (М. Крлежа, 27).
(2) Данас сам шетала испод букава (А. Исаковић, 66) .
Стражар се малим корацима шеткао испод трема (Ис-
то , 124). Испод капака му се уокруг покрећу очи, а
прсти чупкају длакаву поњаву (Ч. Вуковић, 269) .
13. У примеру :
Још даље, на брежуљцима, бијелели се кровови сеоца, а
под њима се модрила уска црта ријеке, која је гдјегдје
свјетлуцала као лед (Д. Шимуновић, II , 111) ,
означено је локализовање чулног извора у одређеном простору,
те се и овде као и у претходним примерима напоредо употреб-
љавају обе предлошко-падежне везе. Али, у примеру:
Испод бијелог огртача црне му се танке искривљене ноге
у чизмама (Р. Маринковић , 362) .
ипак је поред ознаке места у којем се остварује глаголско зна-
чење (тј . у којем се емитује осет) , присутна и аблативна ни-
јанса потицања осета.
14. Има, значи, случајева у којима се чешће или искљу-
чиво употребљава само једна од посматраних предлошко-па-
дежних веза . Тако, ако је потребно означити , потицање (чул-
ног осета: слуха ,вида и сл.) од појма под којим се налази суб-
јекат-производилац онога што се чује, односно види",7 употре-

биће се само предлошко-генитивна веза. Такво значење има-
мо у примерима :
Испод стрехе чуло се тихо голубије гукање (М. Селимовић,

62). Хтеде да му нешто каже, али уто, испод пећине,
чу се ход (А. Исаковић, 196) . Но. што је ... јави се
глас испод покривача (Р. Маринковић , 498) . -
— Испод ко-
шара Крагуљевих зачу се пјесма (П. Кочић, С планине и
испод планине. Сремски Карловци 1902, 16) . - Испод ногу
им гргољи вода (И. Андрић, Приповетке, 32) . - Гледао
ју је испод великог лука обрва (Л. Перковић, Хрватска
проза II, 258) . - Нахерио би радничку капу и гледао ис-
под ње равнодушно у свијет (В. Калеб, 83) .
15. И у случају кад треба означити не само потицање чул-

ног осета већ покретање уопште из места које је под појмом,
употребљена предлошко-генитивна веза је аблативног карак-
тера и искључује се могућност замене генитива инструментал-
ним обликом . Такво значење је у следећим примерима, који
показују да је обележавање аблативног значења генитивНИМ
обликом присутно у језичком осећању како старијих, тако и
сасвим модерних писаца. Примери:
Наједанпут скочи зец испод бразде (В. Чајкановић , Народ.

приповетке, 1927, 413) . ― Ал' је змају жеђа додијала, /
испод крила испусти дјевојку (Вук, Народ. пјесме I , 163) .
Затим гледаш како му (дрвету) листак црни, па онда
жути, и ти, и нехотице, бежиш испод њега (Ј. Веселиновић,
Слике из сеоског живота II, Београд 1899, 165) . - Ho
испод камена на којем сјећаху, изиђе мали бијес (И. Бр-
лић-Мажуранић, Приче из давнина, 1920, 5) . - Испод
арњева извуче се један човек (Л. Лазаревић, Целокупна
дела, Београд 193) . — Испружи руку испод ћебета (И. Ан-
дрић, Приповијетке, 12) . - Испод Рудоњина врата шикну
млаз крви (П. Кочић, Цјелокупна дјела I Београд, 70) . — Али,
7
• М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, 264.
ево голубови на тавану јављају се тихим гукањем, киша још

лије, тако већ данима, и не могу да изађу испод стрехе, то
је наговештај дана кога још нема (М. Селимовић, 13) . — Из
Димњака, на крову, испод кога смо и кренули дим се дизао
као свећа (В. Петровић , 100) . - Чак су се дигле и ласте
и врапци испод пударских и амбарских стреха (Исто , 101) .
Испод црне кецеље извуче литар црвеног вина (А. Иса-
ковић, 275). Циганске гусле зазујаше тихо, као да гла-
сови долазе испод земље (Д. Шимуновић, 184) .
16. И када се „означава кретање испод појма с именом

8
у генитиву с једног краја на други ", место предлошко-гени-
тивне везе не може се употребити веза инструментала с пред-
логом под. Таква је употреба генитива у овим примерима:
Сиротиња погнуте главе провлачи се испод стрехе (А. Ко-
вачић, У регистратури, Загреб 1919, 142) .Коњ јураше
правце селу. Пренео га је испод једног дуда који стајаше
крај пута, чије му гране скидоше нов алеви фес с главе
(Ј. Веселиновић, Слике из сеоског живота I, Београд
1896, 121 ). - Дум Фране пролази испод куће (И. Бипико,
Са острва, Београд 1903, 168) . -- Прелазећи преко њега
(моста) , ослушкивао је како испод моста протиче хук на-
бујале воде икако се чудесно улива у тишину свјежих
ноћи (И. Самоковлија, 265) . - У нас ови говоре да кад
која цурица протрчи испод дуге претвори се у мушко (Д.
Шимуновић, 65) . - Ето , с мало наде протрчах испод
шљиве и капа ми паде (Ч. Вуковић, 304) .

И доиста кад се означава пролажење с доње стране појма
обележеног падежним обликом, примери потврђују да се упо-
требљава само облик генитива с предлогом испод.
17. Посматраћемо сада синтагме с управним глаголом при-

мицања. С предлогом под „реч у четвртом падежу показује да
је ономе што сама значи с доње стране место које се прими-
цањем заузима" .9
8
• М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II стр. 264.
• Б. Даничић, Србска синтакса, стр. 525.
а) Предлошко-акузативном везом означава ce место за-

вршетка кретања означеног управним глаголом у овим при-
мерима:
Сједну под густу крошњу и пушећи стадоше разговарати
о вуковима (Д. Шимуновић, II , 44). Мала се спусти у
столицу још ниже готово под сто (В. Петровић, 42) . - Ста-
де под обронак над којим се разлистало крило у једрих
Љескових омлада (Ч. Вуковић, 282) . Коста се свали под
маслињак (А. Исаковић , 77) . Зекавица се одвоји од ос-
талих и леже сам под букву ( Исто, 28) .
б) Али, уколико се глаголом означава извршење кретање
у целини на једном месту, онда се као одредба места извр-
шења радње употребљава инструментал, јер глаголска радња
не прелази оквире одређеног простора, нити је тај простор циљ
у који треба доспети. Такву употребу инструментала имамо
У реченицама :
Кад се смркне, он отиде под јабуку па лепне под њом да
је чува (Вук, Народ. приповијетке, 18) . - Ту, под тим
зидом, ту је оног јутра стао (М. Крлежа, 8) → ту, под тим
зидом, ту се зауставио .
в) Глаголом се означава завршетак кретања у унутраш-
њости неког појмаю, тј . простору који остаје под појмом оз-
наченим акузативом . Најчешћи су примери с управним гла-
голом типа : ући, заћи завући се и сл.
Загребачки брзи ушао је под стаклену куполу Источног
колодвора на секунду точно (М. Крлежа, Заставе , 51) . —
Куче се нагло завуче под велики камен (А. Исаковић, 238) .
- Вечерасмо, он тури чибук под леву мишку, задене ду-
Дуванкесу под појас, па хајд' (Л. Лазаревић, Приповетке,

св . 1 , Београд - Загреб 1898 , 71) . — У том случају, знате,
место једног, два ми ђавола уђу под кожу (М. Настасије-
вић, Драме, Београд 1938 , 14) . - И што може да зна чов
јек ... који луња по сву ноћ, уморан као сокаџијски коњ,
и једва чека да се увуче у своју сиромашну кућицу и
под свој подерани јорган (М. Селимовић, 161) .
" М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик I , стр . 466.

г) Значење , вршењем радње кретања која се казује одго-

варајућим глаголом доспети до одређеног места", " тј . испод
или ниже појма означеног акузативом, имамо у овим приме-
рима с управним глаголима типа: доћи, довући се, дотр-
чати и сл.
Добосмо под сами манастир (П. Адамов, На селу и прелу
Београд-Ср . Карловци 1901 ) . — Дођоше турске војне лађе
оклопнице под Бар (Љ. Ненадовић, О Црногорцима, Београд
-
1929, 190) . Најзад се за време циганске серенаде, коју је
довео под Микошевићев стан, убио из револвера (В. Петро-
вић, Варљиво пролеће, Нови Сад 1954, 119) .
Не разликује се употреба акузатива у овима, у односу на
претходне примере . И из тог разлога овде не би требало из-
двајати глаголе према њиховим посебним значењима. Али, како
се овде испитује и могућност употребе и неке друге предлош-
ко-падежне везе у функцији одредбе, конкретно предлошко-
-генитивне везе, то се ови примери и слични њима морају по-
себно посматрати. Употребом генитивног облика уз глаголе
доћи, довући се и сл., означава се покретање са места које је
под појмом означеном падежним обликом. → Дођосмо испод
манастира
-- значи: дођосмо са места под манастиром. Овде је
предлошко-генитивна веза аблативног значења а не циЉНОГ,
које се иначе обележава акузативним обликом.
Међутим, и предлошко-генитивном везом „означава се за-
вршетак радње под појмом с именом у генитиву ”12 као у при-
Мерима типа:
Метнуо панталоне испод душека (И. Андрић, Приповетке,
70) . - Сатисне га с пута испод дебла (Вук, Народ. пјесме
ІІІ, 352) .- Неће воћка испод дебла (Вук, Народне послови-
це, 259) - неће воћка пасти испод дебла.
Значење глагола овде не допушта никаву двоумицу .
д) у примерима :
А ето, сумрки облак застире сунце, а поодрасла пилад на
стрњишту, үз ужаснути цијук, уљеже под гологране шљиве
" М. Стевановић , наведено дело, стр. 453.

" М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, стр . 265.
(Ч. Вуковић, 281) . - Голем страх полазио му од крста па

до затиока, а кадикад од жличице под грло (Д. Шимуно-
вић, ІІ, 102). ― Наравно, прави се пијан, па нарочито
срља под точкове (Ф. М. Достојевски, Злочин и казна,
прев . с руског Ј . Максимовић, Београд 1914, 114) , пред-
лошко-акузативном везом означава се место ка коме је
усмерено и у коме треба да се заврши глаголом означено
кретање.
Пред с инструменталом и акузативом и испред с об-

ликом генитива.
18. Инструменталом с предлогом пред обележава се место

с предње стране појма означеног овим падежним обликом.
а) Значење „налазити се с предње стране појма у инстру-
Менталу" имамо у примерима :
Трећа је пред стајом (Л. Лазаревић , Целокупна дела, Бео-
град, 165) . - Био је пред Енкином кућом (Р. Маринковић,
505) . - ,,Тепихклопфер " је био пред кокошињцем (М. Кр-
лежа) , 12) . - Искапи пуну чашу која бијаше пред њим (Д.
Шимуновић, 187) .
б) Инструментал с предлогом пред просторна је одредба
управног глагола у следећим примерима са значењем , нала-
зити се у одређеном положају с предње стране појма у инстру-
менталу” и „налазећи се у датом простору вршити радњу озна-
чену управним глаголом” . Примери :
Баш на Усековање ... седели су сељаци ... пред мејаном
и разговарали (Ј. Веселиновић, Целокупна дела књ . IV, Бео-
-- Крај тебе други пред элтаром стоји (В. Рајић,
град, 41).
Песме, Београд, 169) . - Баш пред том кухињом сусрели смо
[их ] (Д. Шимуновић, Сабрана дјела, 188) . - Понекад чујем
посве нејасан разговор, као да пита некога пред капијом
за мој стан (И. Андрић , Жена на камену, 356) . ---- С плит-
ког суда који је стајао пред Самуилом искочило је кокош-
је крило из густог запршка (И. Самоковлија, 51) . - /Кад
се/ Ристо Обрадовић који је стајао замишљен пред вра-

тима стражарнице, трже (М. Лалић, 188) . -- [ Мустафина
дјеца ] све чешће сједе пред текијом, жена их отјера да
јој не сметају, а Мустафа гунђа и износи им храну (М.
Селимовић, 139) . — Велика хрпа Беглучана и Беглучкиња
нађе се пред кућом Станином (Д. Шимуновић, 127) . —
Жандар ... је прислушкиваю ноћу пред ћелијама, потајно
испитивао случајне затворенике и слабиће (М. Лалић, 49) .
Пред каваном цвали су већ први кестенови (М. Кр-
лежа, 50) .
У овом значењу предлошко-инструментална синтагма је
неупоредиво чешћа у односу на везу генитива с предлогом
испред.13
19. Иако има мање примера за употребу генитива у истом
значењу, он се ипак употребљава као синоним предлошко-ин-
струменталној вези.
а) у примеру:
Ми смо ту. Испред нас (су) наше јединице (А. Исаковић,
222) ,
означено је да се један појам (партизанске јединице) налази
с предње стране лош тј . пред другим борачким одредом.
б) Предлошко-генитивна веза је у функцији просторне
одредбе управног глагола чије се значење остварује с предње
стране појма у генитивном облику. Такву употребу и значење
генитив с предлогом испред има у следећим примерима узетим
из језика народних умотворина, нешто старијих писаца, али
млађих, па и најновијих:
Сумрак се тек почео хватати, а тета Нена и Мара још
сеђаху испред куће разговарајући о Марку и **НИ (Б.
Вила 1868 , 292) . - Ал' то снаша слуша испред двора /Па
улази у бијеле дворе,/ Даје свекру студене водинице (Вук,
Српске народне пјесме књ . I , 306). Игра коња челебија
13 И за Вуков језик констатовано је да како үз глаголе миро-

вања, тако и уз глаголе примицања „стоје искључиво синтагме са
простим предлогом" ( мисли се на предлог пред). В. Љ. Поповић , Па-
дежна синонимика у језику Вука Ст. Караџића, Наш језик књ. XIV
н. с., Београд 1964, стр. 104.
Јово /Испред двора таста и пунице (Вук, Српске народне

пјесме књ. І, 461) . — Излази из куће, испред вењака су-
сретне везане људе (А. Исаковић, 281) . Ја сам правед-
ник. Ја, говорио је Јахијел у себи, стојећи испред ограде
храма (И. Самоковлија, 296) . - Однела их вода са старим
мостом, који је повезивао градић с Никољцем, где се на-
лазила црква, испред које се просило (М. Булатовић, Мало
сунце, Приповедачи IV, СКЗ, Београд 1965 , 250) . - А већ
исто поподне испружила је своју округлу пегаву главицу
(препелица) и почела да испред себе туцка кљуном, да
га чисти (В. Петровић, 121) .
20. Предлошко-инструментална И предлошко-генитивна
веза употребљавају се напоредо у функцији одредбе уз гла-
тол кретања, ако означено кретање не прелази границе про-
стора који се овим предлошко-падежним везама одређује. Оз-
начени процес у целини се остварује на једном одређеном про-
стору који је с предње стране појма у зависном облику. Такво
значење имамо у примерима :
а) с предлошко-инструменталном везом
И све троје узело пред зградом ходати (К. Ш. Балски, Бур-
Бица Агићева, Загреб 1913 , 9) . — Све то мицало пе пред Фи-
липом безбојно (М. Крлежа, 40) . - Пред кандилом се нека-
ко невјешто скретао тамо-амо , прегледавао га (И. Самоков-
-
лија, 134) . — Но једне су ноћи видјели како је нека сподоба,
накићена чудно , ходала пред вратима Станиним (Д. Ши-
муновић, 123) . Па се Анђа у њему (у новом руху) свако
јутро и дуго врцкала пред огледалом (Д. Шимуновић, II,
93) . - На бијелу штапу виси загасито црвена кеса, коју
он треска пред лицем вјерника (М. Божић, 288).
б) с предлошко-генитивном везом
Па бисмо се искидали од смеха кад би испред нас шетао
и викао (И. Андрић, 41 ) . - Дуго су размахивали један
другоме шакама испред носа и нагибали се одважно на-
пријед (В. Калеб, Огледало, Београд 1962 , 41) . - Јавили се
жути и бијели лептири у сокаку, љуљају се испред про-
зора, прелијећу у башче (И. Самоковлија, 117) . ―― Он је
3 Наш језик
врло често шетао испред њених прозора (Ј. Ивакић, Село

и варош, Загреб 1912, 49) :
21. Ове предлошко-падежне везе напоредо се употребља-
вају и при означавању простора у којем је смештен какав чул-
ни извор који емитује одређене осете, наравно уколико се
констатује само појава осета и запажање те појаве у датом
простору. Такво је управо значење у примерима: с предлошко-
инструменталном везом :
У високој густој травуљини, око ње (куће) , беше заве-
трина, пред њеним вратима тикве се жутеле (М. Црњански,
Лирика - Проза Есеји, Београд 1965, 199) . - Изненада
лако, пред зидинама потамнеше горе и жута јара, што се
непрекидно дими са воде, полако се пуни нечим зеленим
и модрим ( Исто, 279).
А такав је и пример с предлошко-генитивном везом :
Испред кућа жутео се од влаге дрвљаник (А. Исаковић,
220).
22. У претходним примерима предлошко-падежним везама
означаван је, како је и речено, простор у којем се реализовао
глаголски процес. Али, ако треба означити и потицање чулног
осета из означеног простора, онда поменуте предлошко-падежне
везе престају бити синоними, и у томе се значењу употребљава
искључиво генитив с предлогом испред. 14
Испред колоне чује се слаба пуцњава (А. Исаковић, 100).
,,Тице га знале" чујем њен глас испред земунице
(Ч. Вуковић, 55) . → војник скривен у земуници слуша.
23. И уопште када је потребно означити почетак кретања
из одређеног простора, употребљава се само генитивни облик
с предлогом испред . Код Б. Даничића стоји : „
да с овим пред-
логом, сложеним од предлога из и пред други падеж значи ми-
цање с места које се казује предлогом пред и шестим паде-
жом ".15 Прегледана грађа даје нам највише потврда за пред-
лог испред с генитивом у овом , аблативном значењу, какво је
неоспорно у примерима :
14
4 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, стр . 267 .
5 Б. Даничић, Србска синтакса, стр. 194.
Оно су људи Богу по вољи, свакога радо дочекају и уго-

сте и сиромаха не терају празна испред својих кућа (Вук,
Српске народне приповијетке, 113) . — Није никада никоме
отео крух испред уста (Ст. Батушић, Аргонаути , Загреб 1936,
167) . - Испред себе ћерћеф отурила (Вук, Српске народне
пјесме ІІІ, 121) . - Уста Гаја вес'о испред цара/ Љуби цара
у скут и у руку (Вук, Српске народне пјесме књ . I 628) . -
Можеш испред њега однети све кад се богу моли ... Он
главе не окреће (Ј. Веселиновић, Хајдук Станко, Београд
1896, 7) . - Њега сам видио и желио да невидљиви људи оду
испред капије, да не видим ружни крај (М. Селимовић , 44) .
- Хтио си да заборавиш како су те сејмени отјерали
испред муселимата (Исто, 116) . Оте ми га испред очију

- очи ми у црно зави (Ч. Вуковић, 162) . Носи ми то
испред очију, ха (Исто, 269) . - Али и за то се ваља из-
макнути испред очију малога града (Исто, 323).
24. Ако се кретање означено управним глаголом врши
с једног краја појма на други, и поготово при претпоставци да
се продужава и ван граница одређеног простора, у функцији
просторне одредбе је само предлошко-генитивна веза, што оче-
видно потврђују примери :
Сутра ћу ти испред двора проћи (М. Милановић, Српске
народне пјесме из Сарајева, Сарајево 1893, 48) . Кад ми
Драги испред двора прође /И погледа уз пенџере моје (Вук,
Српске народне пјесме књ . I , 237) . -
— Прошетале цареве
Делије /Испред двора бега Љубовића/ Пред њима је челе-
бија Рамо (Вук, Српске народне пјесме књ. I , 459) . - Кад
би неко само прошао испред штала или кад би само неко
звизнуо, налетели би на мрежу (В. Петровић, 57) . - Te-
шки чекић пролетео је с перајем држалице испред млади-
ћевих очију (М. Булатовић, Мало сунце, Приповедачи IV,
Београд 1965 , 258) . - Око подне пролазио је испред уја-
кове траварнице (И. Самоковлија, 46) .
25. Када се означава кретање каквог субјекта испред пој-
ма (означеног зависним падежним обликом) који је такође у
покрету, предлошко-генитивна и предлошко-инструментална веза
3⭑
напоредо се јављају у функцији просторне одредбе управног

глагола.
а) Примери за употребу инструментала с предлогом пред :
Па тромо ступа преда мном уским утабаним путићем (П.
Кочић, Цјелокупна дјела 1, 155) . - Креће се као да ступа
пред лименом глазбом (М. Крлежа, 39) . — И заиста, ужеш-
ћен ракијом касаше Марко пред синовима Филипом И
Сурком као подмлађен (М. Божић, 119) .
б) Примери за употребу генитива с предлогом испред :
Опази њену малу прилику како иде испред стрељачког
строја (А. Исаковић , 140) . - Доктор баш није био много
куражан, држао је револвер с великим устручавањем, а
докторка је ишла нестрпљиво испред њега бранећи од-
лучним левим дланом пламен свеће , миликерц" (В. Пет-
ровић, 145) . - Атма је ишао одзада ... испред њега хипно-
тизирани медиум с послушно испруженим рукама (Р. Ма-
ринковић, 97) .
26. С управним глаголом примицања „синтагма с предло-

гом пред уз облик акузатива означава место завршетка неког
кретања испред појма с именом у томе падежу ” .1. Уз дефини-
цију у Синтакси се наводи велики број примера из језика раз-
ЛИЧИТИХ писаца.
Кад дођу пред куле, угледају златне степенице (Б. Вила,
народ. припов . , 1901 , 404) . — И кад га (дијете) међед друк-
чије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под
једну букву (Вук, Српске народне приповјетке, 1 ) . — Ha
На
што бацати бисере пред крмке (А. Г. Матош, Уморне при-
че Загреб 1909, 24) . - Војници испријечише преда њ своје
алабарде (Стј . Крешић , превод бајке О. Вајдла, Загреб 1955,
90) . - Већ се је био близу прикучио врху, ал' преда њ ступні
оно мало црнооко дјетенце (А. Шеноа, Приповијести V, За-
греб 1932-1933, 86) .— Градским улицама протутња колона
камиона, удаљи се, заобиће и послије заокрета стиже пред
затворску капију (М. Лалић, 127) . - Узалуд су му рођаци
16 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, стр. 409.

долазили пред праг и молили да га отвори (Ч. Вуковић, 270) .

Кад дођоше пред алкарску ложу, вођа и побочници сја-
хаше (Д. Шимуновић , I , 107) . - Сутрадан, опет у подне, ко-
мандант изиће пред кућу (А. Исаковић, 238) .
б) У истом значењу, само знатно ређе, употребљава се и
генитив с предлогом испред.
Примери:
Бакрач спусти испред себе (А. Исаковић , 9) . - Она стаде
испред великог, мутног зрцала и поче да се дрхћућим ру-
кама одијева и чешља (Д. Шимуновић, II , 63) . - Уз прат-
њу стражара узео је из постеље своју легитимацију и на
позив стао испред Немца и стражара (В. Петровић, 139) .
- Преломи
хљебове и даде ученицима својим да метну
испред њих (Мар . 6 , 5 41) .17
в) Предлошко-акузативном везом означава се место ис-
пред појма коме је усмерено и у коме треба да се заврши гла-
голом означено кретање . У овим примерима јасно је означено
кретање у правцу појма у акузативу :
Млад сељак отетура пред крчму (Д. Шимановић, 33) . —
Као што је наравно и могао . одшетати, корак по корак,
пред гардеробу (А. Тишма, Кривице, Нови Сад 1961 , 78) .
- Узмахне главом десно преда се (Д. Шимуновић, 171) .
г) У следећим примерима ићи пред кога значи : ићи у су-
срет некоме; дочекати (кога) . То потврђују примери:
Кад већ видио поп да се крава не зауставља и нико се
не усуђује да истрчи преда њу (В. Чајкановић, Српске нар.
умотворине, 1927, 380) . Отишла је пред госте (Ј. Весе-
линовић , Борци , Београд 1889 , 94) . - Мати брзо сиђе и ис-
трча преда њ (Б. Станковић, Нечиста крв , 80) . - Дочекива-
ла га сваке вечери, излазећи пред њега до насред собе (И.
Самоковлија, 224) . - Није ли свеједно да он пред Ванду и
дјецу дође послије Тоске (М. Крлежа, 151) .
34. Употреба инструментала с простим и генитива са сло-
женим предлогом у обележавању простора уз глаголе са значе-
17
Пример из Србске синтаксе Б. Даничић, стр. 195.
њем заустављања, прелажења из стања кретања у стање миро-

вања, захтева посебно посматрање. Означена радња остварује
се у целини на једном месту, што омогућује алтернативну упо-
требу оба падежна облика.
а) Примери за употребу инструментала с предлогом пред:
Дневно би по неколико пута застајали пред железном
мрежом и посматрали их (В. Петровић, 65). Гонитељи
су застали пред вратима (М. Селимовић, 43) . - Једне ве-
чери зачуђено застаде пред седмицом (М. Лалић, 118) . -
Најзад се некако докотрљаше (кола) до затворске капије
- Стала су
и као случајно стадоше пред њом (Исто, 43).
кола пред трафиком (М. Крлежа, 31) . — Чим би сјахао
пред којом крчмом, одмах би прискочили момци сеоски
(Д. Шимуновић, I, 175) . — Едмундо стаде пред старом ку-
ћом (Стј . Крершић, превод Дикенсова Пиквикова клуба I
Загреб 1953, 90) .
б) Примери за употребу генитива с предлогом испред :
-
Марко застаде испред својега прага (Ч. Вуковић, 283).
Два се гласа примакнуше сасвим близу ... Зауставише се
се испред самог улаза (Исто) .
За употребу одређене предлошко-падежне везе битно је, да-
кле, да ли је значење „зауставити се пред нечим, односно ис-
пред нечега”, или „ступити пред неки појам".
в) Уколико је значење „ступити пред неки појам ”, тада
ће се употребити облик акузатива с предлогом пред.
Он слети низ степенице и стаде преда њу, укочивши се
(Св. Ћоровић, Целокупна дела IV, Београд, 267) . - Са збу-
њеним и тихим поздравом пред њега је стао Камил (И.
Андрић, 85) . - Стао је пред трафиканткињин прозор (М.
Крлежа, 18) . - Покушао сам да прођем, али је он стао
преда ме (М. Селимовић, 134) .
28. Однос простих и сложених предлога морфолошки је
потпуно развијен: над - изнад, под - испод, пред - испред ,
али се у употреби разликују прости предлози од сложених.
а) у чисто просторном значењу употребљавају се и прости
и сложени предлози, а синонимске односе остварују предлош-
шко-инструменталне и предлошко-генитивне везе с једне стра-

не, и предлошко-акузативне и предлошко генитивне везе, с дру-
ге стране .
б) Уколико се обележава покретање из неког места означе-

ног предлошко-падежном везом (аблативно значење) , употреб-
љавају се само сложени предлози с генитивом.
в) Такође се употребљавају само сложени предлози с ге-

нитивом уколико се означава продужетак кретања ван граница
одређеног простора.
г) Редослед у простору обележава се предлозима пред

(испред) и за (иза).
29. У савременом српскохрватском језику се, дакле, пара-

лелно употребљавају у неким значењима синтагме с простим
и синтагме са сложеним предлозима. Њихова напоредна упо-
треба у језику ипак није нарушена, иако се зна да језик тежи
економичности и с тим уклањању сувишних олбика. Јер, док
год постоје дистинкције (обележавање аблативности, нпр ., само
генитивним обликом) , дотле и постојање ових предлошких сис-
тема има стварне разлоге .
Драгана Мршевић
ПРЕДЛОГ КОД УЗ ГЕНИТИВ ГЛАГОЛСКИХ И ДРУГИХ АП-
СТРАКТНИХ ИМЕНИЦА У ФУНКЦИЈИ ОДРЕБИВАЊА ВРЕ-
МЕНА И ЊЕГОВЕ СЕМАТИЧКО-СИНТАКСИЧКЕ
ОПОЗИЦИЈЕ
Претходне напомене
1. До сада је у нас писано о употреби предлога код с

одговрајућим именским обликом у временској служби као о
некњижевној појави. Ова предлошко-падежна веза је, међутим ,
у језику савремених писаца, нарочито у неким крајевима на
подручју српскохрватског језика, добила широког маха. А ве-
Кина језичких стручњака, из свих наших лингвистичких цен-
тара, сматрала је да она не одговара природи нашег језика.
Ово до најновијих дана.
Ако изузмемо оно што проф . М. Стевановић у својој Син-

такси говори о опозицијама синонимних вредности предлогу
код уз генитив самосталних речи у означавању времена,1 и
краћу расправу Антице Менац - о овом проблему детаљније
није писано . Живојин Станојчић, истина, говори о синонимним
односима предлошко-падежних синтагми за обележавање вре
мена у језику Иве Андрића.3
2. О синтаксичкој синонимији предлошко-падежних син-

тагми код нас уопште, почело се писати расправом проф . М.
1 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, Београд

1969, стр. 297-299 (в. и стр. 472, 478, 500-502) .
2 A. Menac, O promjeni i značenju prijedloga kod, Jezik, XII,
Zagreb 1965, стр . 72-78.
3 z. Stanojčić, Jezik i stil Iva Andrića, Beograd 1967, стр. 131-146.
CB. 4-5 Предлог код 229
Стевановића . Затим је уследило неколико радова који се та-

кође баве овим питањима.5 Значајно је што је део обрађене
падежне синонимике показан на језику Вука Караџића и Ива
Андрића.
Ја сам се прихватила задатка да на одређеном материјалу
покажем књижевнојезичку вредност неколико народних вре-
менских одредаба, посебно вредност предлошко-падежне везе
код с обликом генитива, која се у тој служби употребљава ал-
тернативно с више других језичких средстава.
3. Пошто као основну обрађује везу једног предлога
с одговарајућим падежом у одређеној функцији , где јој мало
ко од језичких стручњака признаје књижевнојезички ранг — овај
рад би требало да покаже колико су у праву они који јој тај
ранг оспоравају.
На основу узетог језичког материјала, података о гео-
графској распрострањености дотичне предлошко-падежне везе,
података о врстама стилова, односно срединама у којима се
која од ових опозиција јавља, моћи ће се дати одређенији
одговор на постављено питање.
4. Овде ће се, значи, показати употреба предлога код үз

генитив глаголских и других апстрактних именица, на једној
страни, и већи број семантичко-синтаксичких опозиција вре-
месних одредаба у тој синтаксичкој функцији, на другој стра-
ни. Показаће се фреквенција употребе предлога код уз генитив
глаголских и других апстрактних именица у значењу времен-
ске одредбе : код читања, код ручка и дистрибуција других је-
зичких средстава, као што су: при + A (при читању, при ручку),
на + 4 (на преласку, на ручку), у + 4 (у послу, у пролазу), за
+ И (за ручком) уз + А (уз разговор, уз ручак) у истој син-
таксичкој функцији. Осим наведених конструкција као опо-
зитне вредности предлогу код у вези с генитивом јављају се и
4
* М. Стевановић, Синтаксичка синонимика, Књижевност и језик,
Београд 1963, год. Х, бр. 2, стр . 81-95.
5. Stanojčić, наведено дело; Љ. Поповић, Падежна синони-
мика у језику Вука Стеф. Караџића, НЈ н. с. књ. XIV, св. 2-3, стр.
73-129.
предлошки изрази : за време, у току, приликом уз облик гени-

тива, глаголски прилози или целе временске реченице .
5. Међусобни однос наведених језичких форми није увек

и у свему синонимичан . Уосталом, о потпуној синонимности
тешко је говорити с обзиром на то што, поред осталог „треба
правити разлику, између синтаксичке и стилске синонимно-
сти. " Да ли ће једна падежна синтагма бити синоним другој ,
зависи пре свега од значења облика самосталне речи уз који
одређени предлог стоји, а исто тако од управног члана пред-
лошко-падежне синтагме, од контекста уопште. Све наведене
елементе треба сматрати релевантним приликом утврђивања
значењске стране једне одредбене синтагме и њеног напоредног
односа према другој .
6. Ако прихватимо досадашњу класификацију падежних
синонима временске синтагме које су предмет овога рада при-
падају падежним синтагмама потпуне синонимности . Њима се
исти реални садржај , временски аспект, остварује језички раз-
личитим конструкцијама. Отуда могућност замене зависних чла-
нова синтагме. Поменуте конструкције не употребљавају се под-
једнако често ни у језику појединих писаца, нити пак у језику
појединих крајева. Другим речима, говориће се о ономе што је
проф . Стевановић у већ поменутој расправи наговестио : „Не-
потпуна значењска подударност њихова, међутим, обезбеђује
напоредно постојање синонима, и њихове проучаваоце обавезује
на тражење више непознатих у њима, на утврђивање да ли су
у питању синоними за одређени језик у целини, или је један
синонимски облик сам за себе, или тек уз каква допунска сред-
ства, по значењу одговора другоме, где престају синтаксички
моменти у њиховој језичкој вредности, а одакле почињу стил-
ски итд."
• В. о томе М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II,

Београд 1969, стр . 297-299 , 472, 500-502.
1 М. Стевановић, Синтаксичка синонимика, Књижевност и језик,
Београд, књ. Х, св. 2 , стр. 94.
• Љ. Поповић, Падежна синонимика у језику Вука Стеф. Кара-
џића, НЈ н. с ., књ . XIV , 1964, стр . 73—129.
• М. Стевановић, Синтаксичка синонимика, стр . 89-90.
СВ. 4-5 Предлог код 231
7. Даље, у овом раду ћу настојати да покажем распростра-

њеност поменутих временских конструкција, затим, оно што
је омогућило и омогућава напоредно постојање њихово , тенден-
-
ције чувања или губљења појединих од њих, и на крају
оправданост давања закључка о правилности или неправилно-
сти њихове употребе с гледишта општеприхваћене језичке
норме.10
Указаће се, осим тога, још на једну појаву која је опште-

лингвистичке природе, карактеристичну за све језике уопште.
Наиме, пошто се овде говори о синтаксичкој конструкцији која
је у наш језик ушла, највероватније, под утицајем немачког је-
зика, то сама та чињеница захтева да се да одговор - шта је
условило да се ова појава прошири не само на језик админи-
страције него и на језик штампе, језик уметничке књижевно-
сти, а такође и на говорни језик одређених средина. На то ће
указати углавном материјал, а као поткрепљење узећу неке
расправе о контактима међу језицима. " Један од задатака лин-
гвистике је, поред осталог, да се бави и испитивањем утицаја
међу језицима. Задатак овога рада биће, истина само делимич-
но, и питање контакта међу језицима, јер ће ― по свој приЛИЦИ
- бити тачно да је категорија код + Г временског карактера
у нашем језику последица језичког додиривања.12
О предлогу код уз генитив глаголских (апстрактних) именица
a) Досадашња запажања и закључци
8. Предлог код иде само уз гентив . Јавља се од XIV века.

Боди порекло од старијег предлога кон па је, вероватно , анало-
гијом према другим предлозима (над, под, пред, од и сл.) н за-
10
1. R. Katićić, Jezikoslovni ogledi (v. Normiranje jezik kao lingvi-
stički zadatak), Zagreb 1971 , стр . 55-64.
" R. Filipović, Kontakti jezika u teoriji i praksi, Zagreb 1971 ,
стр. 91-142.
■ Ibid., стр. 91.
мењено гласом д.13 Данас у нашем језику сложени предлог на-

кон садржи у себи стари облик кон.14 Предлог након се увек
употребљава у временском значењу,15 док је главно значење
предлога код означавање места у близини кога се радња догађа.
У новије време развоја савременог српскохрватског језика

предлог код уз генитив именица је - сматра се у науци о на-
шем језику - неоправдано проширио своју употребу и на зна-
чење времена. Познато је, међутим, да се иновације у језику,
изазване утицајем неког страног језика, најмање допуштају у
области синтаксе. Лексика неког језика често може носити тра-
гове мешања ; граматичке структуре врло ретко.16 Поставља се
онда питање : откуда појава предлога код у временској служиби
кад ту појаву не налазимо у језику наших народних песама и
приповедака ,17 а врло ретко, како ћемо видети касније, у нашим
народним говорима. Наш језик, међутим има неколико предло-
шко-подежних конструкција, предлошких израза, прилога, зави-
сних реченица којима се исказује време а које су уједно особина
и народних говора. Постоји, пре свега, конструкција са предло-
гом при уз локативни облик глаголских именица којима се одре-
Бује време . Стоји и чињеница да језик тежи да дублете најчешће
временом елиминише или да их стилски или семантички међу-
собно издиференцира .
10. С друге стране, истакнуто је да се у новије време покла-

ња пажња и појавама које су настале као последица међујезич-
ких контакта.18 Појава о којој се овде говори, настала је свака-
13
,,Postaje od starijeg oblika kon ... jamačno po analogiji prema
pod, nad,
14 pred” (RJAZU, под, kod, књ. V стр. 144.)
I kon toga mnokrat mista bi mi od sumnje sjen mi ista ” (Gun-
dulić, RJAZU под kon) .
15 „Tu me neko nakon godine oblaži, da narodu pričam , kako je
došao na Cetinje car moškovski " (S. Ljubiša, RJAZU , под, nakon).
* R. Filipović, Kontakti jezika u teoriji i praksi, Zagreb 1971 , на
стр . 91. се каже: „Jezici vrlo rijetko mijenjaju svoju strukturu izvanj-
skim utjecajem."
" В. о томе : М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II,
Београд 1969, стр. 297-299.
18 Исп, о томе и : M. Ivić, Pravci u lingvistici, Ljubljana 1969,
стр . 72.
Св. 4-5 Предлог код 233
ко под утицајем са стране, административним путем или ути-

цајем језика културе . Наш језик је током историје, нарочито у
западним крајевима, био изложен јаком утицају немачког је-
зика. Тако је и немачки предлог bei (код) који се употребљава
једнако често у месном као и у временском значењу, могао оста-
вити трага у нашем језику на употребу конструкције код + Г,
која је у извесним функцијама дослован превод са немачког је-
зика. Реч је, дакле, о клишеу као последици међујезичког меша-
ња и посуђивања.
11. У енциклопедијском немачко-српскохрватском реченику
Ристић-Кангрге19 међу првим и најглавнијим значењима предло-
ra bei наводи се, прво, просторна близина и, друго, временска
блискост. Значење временске блискости има неколико подзначе-
ња. Нпр. при - beim Essen - - при јелу; на beim ersten Wink
на први миг; за -- bei meinem Lebzeiten - за живота мога, а за-
тим се јављају значења преведена на наш језик предлозима : по,
у (сред ), приликом, пригодом. Значи, предлог bei
(код) у немачком обухвата временска значења која се у нашем
језику изражавају различитим синтаксичким везама.
Прво ћемо показати шта о овом питању кажу граматике,
реченице и језички часописи.
12. У Србској синтакси» Даничић не наводи примера с вре-
менски употребљеним код. Он говори о старијем предлогу
кон и наводи примере из старијих књига у којима овај предлог
има значење после, што је данас у савременом српскохрват-
ском преузео предлог на кон. Ни у тим примерима кон се не
налази уз генитив апстрактних (глаголских) именица. Временско
значење предлога кон, какво се јавља у језику старих писаца,
не срећемо у синтагмама са предлогом код, што значи да се
Оно временом изгубило.
13. Занимљиво је да Т. Маретић ни у својој великој Гра-
матици хрватског или српског језика, ни у Језичком савјетнику21
не говори о временском значењу предлога код + Г.
19
Светомир Ристић и Јован Кангрга, Енциклопедиски немачко-
-српскохрватски речник, Београд 1936.
* Б. Даничић, Србска синтакса, I, Београд 1858, стр. 588.
14. О употреби предлога код за обележавање времена го-

вори се у граматици Брабец-Храсте-Живковића.2 Сматрајући ту
појаву у нашем језику неправилном, аутори ове граматике пре-
поручују уместо ње употребу форме при + Л. Ова примедба је
правилна, али не и потпуна. Синтагма при + А није једина
која може обележавати временску напоредност наместо ко д + Г.
Према прикупљеном материјалу видећемо да је дијапазон упо-
требе генитивне конструкције знатно шири те може доћи за-
мена неким другим предлошко-падежним конструкцијама или
категоријама другог синтаксичког нивоа, глаголским прилозима
и временским реченицама. Они такође не наводе ни разлоге због
којих се ова граматичка конструкција сматра неправилном.
15. Проф . М. Стевановић о неправилној употреби предло-

га код говори прво у Граматици за средње школе. Касније се, у
једној расправи у Нашем језику, говорећи о предлогу код и ње-
говим опозицијама,23 посебно осврће на временско значење овога
предлога наводећи примере из језика наших писаца. Његово ми-
шљење о употреби овога предлога налазимо довољно образло-
жено и у Синтакси,24 где, на широко анализираној и система-
тизованој грађи, говори о опозицијама овога предлога, задржа-
вајући и даље своје мишљење да конструкцију код + Г глагол-
ских и других апстрактних именица не треба сматрати одликом
стандардног књижевног језика, иако се ова конструкција јавља
често и у језику наших познатих писаца Андрића, рецимо , Крле-
же и др .
Он и после навођења великог броја примера из језика пи-

саца који би говорили у прилог признавања права грађанства
генитиву глаголских (апстрактних) именица с предлогом код у
21 T. Maretić, Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika,

Zagreb 1963, III изд., Т. М. , Језички савјетник, књ. VII, Загреб 1924,
стр. 42.
Brabec-Hraste-Živković, Gramatika hrvatskoga ili srpskog je-
zika Zagreb 1954, стр. 213.
3 М. Стевановић, Генитивне синтагме с предлогом код и неке
њихове опозиције, НЈ н. с. , књ. XV, св. 34. стр. 158-179.
* М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, Београд
1969, стр. 297—299.
функцији означавања времена - коначно закључује : „Ширина

употребе у језику писаца, коју смо овде потврдили навођењем
великог броја примера за њу ипак, по нашем мишљењу, не може
бити оправдање за признавање књижевног карактера употреби
генитива с предлогом код у функцији временске одредбе. Чиње-
ница што за овакву употребу те предлошко-именичке везе нема
ни једног примера из народне књижевности и што, бар колико
је нама познато, није досад потврђена употреба у било којем
-
народном говору наводи на закључак да ће она бити страног
,,
порекла.
16. На погрешну употребу предлога код ,с глаголским и
мисленим именицама (или њиховим заменицама) ", М. Московље-
вић је 1933. године скренуо пажњу кратком белешком у виду је-
зичке поуке.25 Он изричито каже наводећи пример : код до-
ношења закона, остајем код тога и сл .: „Оваква употреба
предлога код нимало не одговара духу нашег језика, нити за
њу има потврда у нашим речницима народног језика. Она је сва-
како постала угледањем на немачки предлог bei али је за
човека са здравим језичким осећањем права накарада."
”
17. Миодраг С. Лалевић у својим књигама намењеним пра-
вилностима језика пише у једној од њих дајући одговор на
питање шта је правилније: код доношења одлуке или при доно-
шењу одлуке, даје предност другом случају, а у другој ,26 у крат-
ком прегледу употребе предлога уз падеже, говорећи о предлогу
код напомиње да се он осим његовог правог значења близине,
може употребљавати и у преносном значењу : Како ће живети

код толиких несрећа. Али, то нити је преносно ни времен-
ско значење , него ту само у значењу околности постоји времен-
ска нијанса.
18. Ж. Вукадиновић, дели употребу предлога: код про-
сторно значење, при временско.27
25 М. С. М., Погрешна употреба предлога код, НЈ књ . 1 , св. 1 ,

Београд 1923, стр . 27.
* М. Лалевић, Српскохрватски у мом џепу ( Наша колебања ) ,
Београд 1963, стр . 834, М.Л., Потсетник из српскохрватског језика и
правописа, Београд 1953, стр. 188.
" Ж. Вукадиновић, Српски у 100 часова, Београд 1940, стр. 53.
19. Такође о неправилној употреби предлога код у вре-

менском значењу, писао је и Јован Вуковић.28 „Mnogo se griješi
u tome što se isuviše proširuje upotreba prijedloga kod u knji-
ževnom jeziku - na račun drugih prijedloga sa kojima se po zna-
čenju ovaj prijedlog može dodirivati. Upotrebljava se prijedlog
kod i ondje gdje mu , po duhu našeg jezika, nikad nije mjesto, i
ondje gdje je bolje upotrijebiti koji drugi prijedlog." Ова појава
доводи до једноличности стила. На примерима из наших новин-
ских прилога, Вуковић показује могућности употребе других
предлошко-падежних конструкција . Напомињући да овакве по-
јаве сметају здравом језичком осећању, Ј. Вуковић сматра да је
ова појава, која је утицај са стране, дошла у језик писаца преко
административног језика „kome će još trebati vremena da se
oslobodi stilske ukalupljenosti, narazumljivosti -- i postane izraz
bliži narodnom jeziku ."
20. Мишљење, посве супротно наведеним, о овоме питању
имао је Иван Поповић у једној језичкој интервенцији у рубрици
дневног листа Борбе о језику.29 Он, наиме, сматра да се не може
доказати да је оваква синтаксичка конструкција директан ути-
цај немачког језика, те да је то германизам , превод немачког
предлога в е і: bei solhen Zustand итд. Његово мишљење се своди
на то да је наш језик сам , без утицаја са стране могао да раз-
вије временско значење предлога код и да је овде, у ствари,
реч о пренесеном значењу „такође места у неку руку" . Поповић
мисли да је предлог при који се препоручује уместо предлога
код такође развио временско значење као пренесено . „Због
тога, пише Поповић, нећемо Србима наметати код; што се
Хрвата тиче, они мислим мирно могу употребљавати и даље
код мада би их употреба при уместо код приближила Ср-
бима ". Међутим, о свему овоме што помиње Поповић могло би
се бар дискутовати да у истој језичкој поуци не наводи као
доказ за ово пример из народне поезије: Што би, аго, у ахару
28 J. Vuković, O primjerima pogrešne upotrebe prijedloga s pa-

dežima. Pitanja savremenog književnog jezika, knj . I , sv. 1 , Saraje-
vo, 1949, стр. 86-88.
29 И. Поповић, Предлог код у преносном значењу?, Борба,
*
16. 7. 1958., стр . 23.
спавао /Код својијех двора бијелијех ? Може се са-

свим сигурно констатовати да у наведеном примеру предлог
код нема временско значење. А пре свега, предлог код
овде не стоји уз глаголску или другу какву апстрактну име-
ницу да би могао означити временски аспект, нити синтаг-
ма имплицира било какву глаголску радњу. Синтагма у генитиву
означава околности које су независне од вршења радње, оне не
само да је не проузрокују него су и у супротности са самим
процесом који је зато неочекиван. Нама остаје само да се пита-
мо, откуда то да Иван Поповић превића право значење предлога
код у примеру који сам наводи. Било би сасвим вероватно да
је Поповић знао Даничићево објашњење ових (и сличних) при-
мера:,да нешто бива мисли се да то бива кад оно јест", али
овде Даничић није мислио на истовременост, него уопште на
временско значење, иако би, на први поглед, по глаголу бивати
тако изгледало.
21. Вјекослав Калеб је исте године реаговао у „Вјеснику"

на мишљења слична Поповићевом .30 Он иде још шире па кон-
струкцију у пренесеном значењу: код/ (крај)/y + Г, при + 1 смат-
ра туђим елементима које су примили првенствено писци и пре-
водиоци под утицајем страних језика, они који су „počeli da
misle pretežno pomoću imenica mjesto pretežno pomoću glagola."
Он сматра да све ове конструкције треба да се јављају у облику
зависних временских реченица. Овакво Калебово мишљење та-
кође није исправно и ни по чему није стручно мишљење . А
Калеб, уосталом и није лингвиста. Па ипак поводом његова рас-
прављања треба рећи да све поменуте конструкције и нису гер-
манизми, а осим тога, било би крајње неефикасно сваку пред-
лошко-падежну временску конструкцију замењивати временском
реченицом.
22. Посматрајући промене и значења предлога код у вре-

менској служби на материјалу хрватских писаца, насупрот пред-
логу при као синонимној вредности, Антица Менац у једној сво-
30 V. Kaleb, Jezik svagdanji, Vjesnik, 12. VII 1958 .

4 Наш језик
јој расправи закључује да и поред тога што је предлог код

проширио своја значења на рачун предлога при „ne smije [ se ]
prijedlog kod u njegovanom jeziku upotrebljavati u vremenskom
značenju." Али, ни она не даје сигуран одговор зашто је до ши-
рења конструкције са код дошло .
23. Аутори Језичког савјетника са граматиком о употреби
предлога код кажу: „Kod iskazuje boravak u blizini, u neposred-
nom susjedstvu, a u vremenskom značenju istovremenost (npr. kod
posla, čuva djecu kod igre) . U književnom jeziku ne valja taj pri-
jedlog upotrebljavati za iskazivanje pravca kretanja. Ne valja npr.
„Ide kod oca", nego treba: „ Ide (k) ocu.''32 Овде је вредно истаћи
две ствари. Прво, да аутори Савјетника сматрају временску упо-
требу предлога код особином књижевног језика. Друго , као
некњижевну особину, сматрају употребу овога предлога за иска-
зивање правца кретања. Ово је први случај да се временска
употреба предлога код, уз слично мишљење И. Поповића, сматра
књижевнојезичком нормом.
24. Поменућемо још да Пољак Kazimierz Feleszko у студији
о генитиву у српскохрватском језику33 бележи временско зна-
чење конструкције код + Г. Он каже да су ове генитивне форме
временске када је именски део предлошког израза глаголски
Дериват, али и кад се предлог код налази уз неке друге именице,
нпр. јело, ријеч и сл . мада су и ове девербативне . Своје запа-
жање илуструје примерима из језика наших писаца.
25. Вук у Рјечнику не наводи пример за временско значење
предлога код, нити констатује да га има. И то је врло значајно.
26. Рјечник ЈАЗУ бележи, истина у малом броју примера,
употребу временског код. За неке се изричито каже да су вре-
менски, а некима се превића право значење. Нпр . под тачком
(с) се каже: „c) kod mise misli se na slušanje. Ili oni bili kod mise
31 A. Menac, O promjeni i značenju prijedloga kod, Jezik, XII ,

6s стр . 72-78.
Zagreb 1965,
32 B. Barac-Grim i dr. , Jezički savjetnik sa gramatikom, Matica
hrvatska, Zagreb 1971 (под. kod).
33 K. Feleszko, „Skłdnia gentiwu i wyražeń przyimkowych z ge-
nitiwem w gentiwem w jezyku serbsko-chorwackim," Wrocław-Warsza-
wa-Kraków, 1970. стр . 111 .
ili ne bili. A.Kanižlić, bogoljub. 58." Овај пример се не наводи

као временски него се каже да назначује близину. Али он, одно-
сно генитивна синтагма у њему, јесте временска, јер у ствари зна-
чи : Или они били за време (приликом, у току) мисе или не били.
Генитивна синтагма се може трансформисати и у временску ре-
ченицу : Или они били кад је миса или не били, а да реченична
информација остане иста. А најобичније је било рећи: Или они
били на миси или не били.
Даље се каже, под „ 1 ) и genitivu je događaj koji biva u isto
doba kad i nešto drugo, ili je uzrok ovome. Kolika će tva biti slava
kod doštastja srećna tvoga. D. Palmotić 2, 304. Kod žrebanja izvu-
čena zadužnica ,verloste obligation'. Jur. pol . terminol. 572.”
Ове две реченице наведене су као примери где код + Гоз-
начава време. За конструкције типа остати код нечега каже се
да ,može biti po njemačkom jeziku ".
РЈАЗУ констатује значење постериорности предлога код
које у савременом српскохрватском обележавају предлози
после, након и сл. и то илуструје примерима само једног писца
ХѴІІ века Дивковића. Ево два примера : Poznajući po očitova-
nju Božijemu da imaše kod malo vremena umrijeti . M. Divković,
bes , 39a. 2) Kod nekoliko vremena ukaza mu se otac 287°. Овакви
примери се не срећу у језику савремених писаца.
27. У Ивековић-Брозовом Рјечнику хрватског језика не бе-
лежи се код у временском значењу. А и то је такође од значаја.
28. У двојезичном српскохрватско-немачком речнику Рис-
тић - Кангрге35 не бележи се у нашем језику временско зна-
чење предлога код.
29. Ни Бакотићев речник36 нема примера за код у вре-
менској служби.
30. У Речнику српскохрватског књижевног језика Матице
српске и Матице хрватске се каже да код може да означава
,,Да се ко налази на ономе, у ономе, или при ономе што значи
* F. Iveković i Ivan Broz, Rječnik hrvatskog jezika, Zagreb 1901 .

35 Ристић-Кангрга, Речник српскохрватског и немачког језика,
Београд 1928.
* Лујо Бакотић, Речник српскохрватског књижевног језика,
Београд 1936.
име у генитиву: на, у, при." Потом се наводе ови примери: -

Идемо на терасу, она је сигурно код зајутарка. [Лесковар J. ] .
Задржимо се код Кантова одрећивања проблема спознаје [ Ба-
зала А. ] . Код шампањца фра Анте диже се да наздрави свечару
[ Бипико ] . Ове реченице садрже у себи конструкцију код + Г
временског значења с наглашеном нијансом околности.
31. Велики Речник српскохрватског књижевног и народног
језика САНУ у одговарајућем тому донеће обрађен предлог
код. Грађу тога речника и сама сам користила за овај рад, па
с обзиром на велики број примера за временско значење пред-
лога код, можемо претпоставити да ће Речник донети широко
обрађено и ово значење. Али ми унапред о томе не можемо
говорити.
32. Две напомене. Прво, стандардни карактер осталих
временских констатација, о којима ће овде бити речи, не захтева
посебан осврт на досадашњу литературу . Друго, у раду ће се
наводити сви примери из прикупљеног материјала у којима се
предлог код јавља са генитивом у временској служби како би се
тиме показало колико је распрострањена ова појава. За остале
предлошко-падежне конструкције то нећу чинити, јер за то, сма
страм, нема потребе . Навешћу само све типове облика глагол-
ских именица које се са одговарајућим предлозима јављају у
Временском значењу.
1. А. 1 ) Код уз генитив глаголских именица на -ње
33. Велики број примера показаће да су глаголске именице

на ње (и на -ће) најфреквентнија категорија апстрактних име-
ница која се јавља у вези с предлогом код. Али оне иду и са
другим горе набројаним предлозима у функцији обележавања
времена. Глаголске именице на -ње (-ће) су иначе врло продук-
тивна категорија неправих именица37 која у себи садржи читаве
основе глагола. Са структурно-функционалног становишта гледа-
37 А. Белић, О језичкој природи и језичком развитку 11, Бео-

град 1959, стр . 136.
но, глаголском основом у њима се исказује процес глаголске

радње или стања. У њиховој основици имамо двојако значењеза
(а) значење процеса радње и (б) значење са мање израженим
глаголским својствима. Прва група иде у категорију апстракт-
них именица, а друга се приближује правим именицама, са кон-
кретизованим значењем, лексички потпуно оформљеним . Али
мој задатак није да улазим у проблематику творбе ових именица.
34. Синтагме о чијој алтернативној употреби мислимо гово-
рито означавају да се радња управног глагола врши истовремено
са временским периодом који је обележен глаголском имени-
цом. Предлог код се овде употребљава уместо, већ помињаних,
других граматичких могућности својствених природи нашег је-
зика, које по језичком осећању људи из народних средина аде-
кватније обележавају исти реални садржај . Колико је оваква
форма са код раширена — показаће нам примери :
а) из уметничке књижевности:
Сусједе ... јој помажу код кухања (Е. Кумичић, Зачу-

Бени сватови, Загреб 1910, 250) . - Код обилажења станице ,
паде им у очи један освијетљен прозор (Б. Машић, Дирек-
тор Прокић, Загреб 1926 , 69) . - Чак им сам Шушкор запо-
виједаше и својеручно помагаше код „воштења" (Исто,
-
160) . Грујо још као млад инжењер сврши код прекопа-
вања ровова на прузи (М. Будисављевић, Бранково коло,
Срем . Карловци 1904, 8) . — Устреба ли човјеку ткогод, да
му коње води код орања - жена не може, има дијете мало
(Ж. Бертић, Женски удеси, Загреб 1902, 74). - Уз браћу
Петра и Антуна Зарића био је код вјенчања Јанко (В. Ја-
гић, Спомени мојега живота, I , Београд 1930, 48) . - Даје
појединцу ... права ... судјеловати код одрећивања држав-
них органа (В. Кришковић, Хрватско коло, XIX, Загреб
1938 , 10). Осјетио је његову топлу руку око своје
38 Исп. стр. 137. истог дела, где се каже : „пјевање -- значи или
„оно што се пева", дакле, има конкретизовано значење ,песма" или
значи вршење радње, дакле „кад неко пева” ... Тога мора бити,
Дакле: или значење предмета или предметности."
код руковања (Лука Перковић, Новеле, Загреб 1935 , 21) . —

А код вјенчања бијаше и дужд (К. С. Балски, Под старим
крвововима, Загреб 1912, 55) . - Старији брат је и код де-
љења осталог иметка настојао да оштети и прикрати мла-
Бега (И. Андрић, Травничка хроника, Београд 1947 , 234) .
- Допловио до Лида, гдје се код искрцавања понавља иста
сцена (С. Батушић, Од Сиене до Хаарлема, Загреб 1941 , 41) .

Није изговорио ријеч код крижања, само је механички
крижао (П. Шегедин, Дјеца божја, Загреб 1946, 172) . -
— Ty
се сјети аутора с којим је некада дуго разговарао на гре-
бенима код купања (Исто, 271) . - Видела се искусна и ру-
тинирана штедња, што је код ложења ватре ...
. заузимала
помало облик врло савесног и брижног руковања (М. Кр-
лежа, Излет у Русију, Загреб 1928 , 19) . То је ... професор ...
који је зарадио код тог предавања дебеле паре (М. Крлежа,
Излет у Русију, Загреб 1926 , 62) . - - И до тада стидљив и
збуњен у одговорима, сад је постао несигурнији, док је учи-
тељица код првог његовог замуцкивања већ губила стрп-
љење (Б. Ћопић, Пролом , Београд 1956, 50) . - Сећаш ли се
нашег јуриша код заузимања Обреновца (Д. Ћосић, Деобе
ІІ, Сабрана дела, Београд 1966, 193) . Зато драма оставља
јачи дојам код читања, него код гледања (Мађаревић Б. ,
Република 1957, бр . 2-3, 46) . - Трнин би се још био и исе-
лио, али се некако научио на ... све оне неугодности код
тражења нове собе (М. Крлежа, Три кавалира госпођице
Меланије, Загреб 1920, 122) . Код преношења једног вели-
ког каменог блока посао је запео (И. Андрић, На Дрини ћуп-
рија, III изд., Сарајево 1947, 62) . - Руга му се Филип код
укрцања земље у кошару (М. Божић, Курлани, Загреб 1969,
15) . - Али све то код рођења прође часак Исто, 46) .
Коња је Крђо привезао за кар, да је код тјерања стрмом,
пошљунченом цестом скакао као јарац (Исто, 57) . - Ово
ти је ... онај Силвестар... што ми је носио леда код боло-
вања (Исто, 81) . Али је тек јучер , послије , каменовања
Доњих" код пробања мишице, осјећајући да се у њој нешто
,,крепуцкаво миша" ... рекао (Исто, 61 ) . - Исто је осјећање
и код ваћења зуба (Исто, 101 ) . - Код путовања овим ...

тврдим ногама сељачким .. мучно је (Исто, 106) . - При-
јетње не пале код агитовања (Исто, 164) . - Мркоглава је
лукаво ушао натрашке, да би код окретања могао што
боље обухватити скуп (Исто, 178) . ______ Оружник Крвавица ...
је био присутан код утврђивања износа почињене штете
( Исто, 203) . Знаш ли шта човека мучи код примања писама
(Ф. Кафка, превод 3. Бркић, Писма Милени, Београд 1971,
203) .
б) из стручне литературе, приручника и сл.:
Сувише стрмо и клизаво . Ово је неповољан моменат код

грађења пристана (Сиришевић Славко, Наше морске луке ,
Београд 1927 , 41) . -- Та иста грешка била је поновљена
код зидања обале за железницу (Исто, 82) . - Чудновато је,
што се води прелазом у круто стање објем повећава, а код
таљења опет умањује (Д. Крижан, Анализа воде, Виенац, ІІІ,
Загреб 1871 , 366) . - Код црткања се пластичност добива
помоћу танких цртица ( Теодор Андрејевић, Планинарско
таборење, Београд 1951 , 136) . Код изградње извесних
-
таборских објеката (наслов ) ( Исто, 33) . — То је особито
важно код дуготрајних логоровања (Исто , 130) . - Код од-
рећивања дежурства вођа дежурне групе је ... дежурни
вођа у табору. (Исто, 59) . ----- Код пењања је слух веома ва-
жан (Исто, 91 ) . — Из овога приручника за планинаре навела
сам велики број примера. То је ипак само мали део од
онога што се тамо налази. Текст је заправо крцат њима.
Исти случај је и са спортским приручником који сада на-
водим : Мачевалац је дужан да код вјежбања заборави на
дневне послове (С. Керец, Мачевање , Загреб 1951 , 12) .
Код враћања унатраг, најважније је то, да ... попусте ми-
шићи (Исто, 36) . -Борац код преношења десне ноге може
десну ногу пренијети натраг (Исто, 36) . Код спуштања
десне ноге на под, мишице су потпуно опуштене (Исто, 33) .
- Код учења допушта се пут главе у кривуљи према горе
(Исто, 27) . Још десетак примера са свега педесет страница

ове књиге, налазе се у мом материјалу, са истим значењем
генитивних синтагми, али не налазим за потребно да их све
наводим . Ево још два примера из других, опет спортских,
приручника : Први део ове радње видимо у примјени
код пуцања на врата или код прослијећења лопте суиграчу
(М. Михаиловић, Основи ватерпола, Загреб 1952, 13) . — Код
ношења мотке равно према напријед теже трчи, али је зато
сигурнији убод (Н. Деспот, Атлетика, Загреб 1955, 177).
г) из законодавног и административног језика:
У овој врсти језика такође се налази велики број времен-

ски употребљаваног предлога код үз генитив глаголске именице
на -ње. За ово су, зацело, постојали повољни услови с обзиром
на то што се глаголске именице највише јављају у званично-по-
словном језику ближем администрацији, а затим, у језику стру-
чне литературе, па и у новинско-публицистичком језику, док
се у језику уметничке литературе ипак ређе јављају. Примери :
Техничке сметње код давања струје имају се одмах укло-
нити (Закон о радњама, Београд 1931 , 48) . - Исто тако ће
Министар трговине ...
. одредити ... извесне олакшице код
полагања испита (Исто, Београд 1931 , 43) . -- Лица зашти-
ћена инвалидским законом ... имају првенствено право,
да буду код попуњавања службених места .... У државним
надлештвима (Закон о чиновницима, Београд 1928 , 15) . На
срамоту српског народа, код претресања ... Народ је био
огорчен (Народна скупштина, 1890, 36) . - Могу чинити
личне приговоре сви потписници само ако је било лукав-
ства и превара код прибављања менице (Д. Јанковић, Ко-
ментар мјењачког закона и Закона о чеку, Београд 1903 ,
110) . Основ за решавање аграрног питања не превића
судјеловање .... кметова код решавања ...
. питања (Стено-
графске белешке, Загреб, 1919 , 167) . - За које се болне
болести и штеточиње могу додјељивати награде код њихо-
вих сузбијања (Привредно законодавство, Београд 1930, 67) .
Ко се затече код патворења вина, вино ће се заплијенити

Исто, 51).
д) из науке о језику :
Посебно је занимљиво код увођења веза грађења речи са

лексикологијом законитост веза творбених и лексичких
значења (А. Терзић, Структурално-семантичке одлике гла-
-
голских именица ... АФФ , Београд 1969, 9 , стр . 29—30) ..
Крај таквога стања ствари изгледа као да је улога језичког
стручњака код нормирања књижевног језика да ... преци-
зно формулира норму (Р. Катичић, Језикословни огледи,
Загреб 1971 , 63) .
У материјалу из уметничке књижевности, навели смо , како
се види, поред осталих, и примере из дела : Андрића, Крлеже, Бо
жића, Ћосића, Деснице и др . Напомињем да овакве примере ни-
сам нашла код Лалића, Селимовића, Коша, С. Новака, Б. Пекића
и више других наших књижевника. То наводи на закључак да
савремени писци у наше време ипак нешто ређе употребљавају
ову временску конструкцију. Чињеница да највећи број при-
мера потиче из западне српскохрватске језичке територије не
сме бити занемарена.
2) При уз локатив глаголских именица на -ње у истој

функцији одредбе времена
35. Речено је већ да, дубље посматрано, праве синонимно-

сти и не постоје јер је тешко наћи апсолутно еквивалентне кон-
струкције које имају ,исти сематички обухват". Зато се степен
синонимности установљава зависно од интензитета идентично-
сти који једна синтагма има у односу према другој . Према томе
гледано, форма при + 4 апстрактних (глаголских) именица у ад-
вербијалном значењу временске одредбе глаголске радње, по
степену синонимности, најблискија је, у највећем броју случа-
јева, синтагми код + Г.
36. Предлог при се јавља само са локативним обликом име-
нице. Једна од главних његових функција, поред обележавања
места, јесте обележавање времена. Рјечник Југославенске акаде-

мије бележи један тип временских конструкција са при уз име-
нице које значе имена људи: „Što je bilb zakonb pri caru Ste
fanu i pri roditeljy ...” Синонимна овој је, данас такође ар-
хаична, конструкција типа : за цара Душана, за Наполеона
(за + Г) и сл. Остале видове синтагми темпоралног карактера
са при наводићу из свога материјала.
Према мом материјалу - временска конструкција са пред-

логом при је чешћа од конструкција са другим којим предло-
гом.39 Осим тога, она у највише случајева семантичко-синтаксич-
ки је подударна форми код - Г временског карактера.
37. Предлог при уз овај тип именичких лексема чини вре-

менске синтагме локационог карактера чија је основна функ-
ција адвербијална. Радња управног члана синтагме, односно ре-
ченице, дешава се истовремено са током радње који је обележен
девербативном именицом у локативу . Та напоредност радњи даје
могућност трансформације локативне временске конструкције у
глаголски прилог садашњи уколико за то постоје одговарајући
услови. То исто важи за неке од наведених примера са код.41
Ево примера :
Министарство изјави свечано при отварању сабора

(А. Г. Матош, Република, Загреб 1971 , бр. 6, стр . 565) .
као да се држи узда при јахању (Р. Домановић , Целокупна
* У студији о локативу Т. Батистић показује друкчију фрек-

венцију локативних облика глаголских именица са предлозима при,
на, у. Њен материјал показује да је у тој функцији највише за-
ступљен предлог у, затим при, а на се употребљава уз мали број
лексема. Lokativ u savremenom srpskohrvatskom jeziku, Beograd 1972,
str. 57.
40 ,,Mogućnost transformacije u glalogski prilog sadašnji uslovlje-
na je pri tome zahtjevima koje javljanje tog oblika obično postavlja
svom rečeničnom okruženju a to je prije svega zahtjev da vršilac radnje
finitnog glagola vrši i radnju izraženu glagolskim prilogom sadašnjim,
odnosno u ovom slučaju glagolskom imenicom u lokativu" (T. Batistić ,
navedeno delo, стр. 54) .
" Исп. пример у тачки 44.: Код обилажења станице, паде им у
очи ... → Обилазећи станицу, паде им у очи; Грујо ... сврши код
прекопавања ровова на прузи → Грујо .. сврши прекопавајући ро
вове на прузи, и сл.
СВ. 4-5 Предлог код 247
дела, І , Српски писци, Београд, стр . 77) . - Свећеници се кр-

стише при слушању чудне приповијести (Б. Јакшић, Дела,
књ . ІІІ, Београд 1882, 1113) . Није ли ти се при читању
стотину пута десило да те нешто почело привлачити (В. Де-
сница, Прољећа Ивана Галеба, СКЗ, Београд 1967, 145) . -
Он често при викању није ни викао (С. Сремац, Зона Зам-
фирова, Београд 1907, 119) . — Жваћу и трепћу од напора
при гутању (М. Лалић, Раскид, Београд 1969, 95) . - Нема
ништа да се ради или пише као при картању ( Исто, 228).
-При оваквом опхођењу са кућама питање новчане накна-
де ... није било одлучујуће (Б. Пекић, Ходочашће Арсенија
Његована, Београд 1970, 65) . - Пет тенкова заробљено при
ослобађању Крагујевца (Д. Босић, Деобе I , Сабрана дела,
Београд ― Сарајево 1966, 193). - Сва би се та лица станов-
ника Мил Хила, разведрила, при том доношењу воде (М.
Црњански, Роман о Лондону, Београд 1971 , 270) . При рође-
њу његовом ... било је тако (Д. Босић, Деобе I , 213) .
Имена су нека врста наше судбине, дата су нам при рођењу
(Е. Кош, Сатире, СКЗ, Београд 1968, 310) . - Уместо што
нам кумови при рођењу дају имена .... могли би нам мати-
чари додељивати бројеве (Исто, 310) . ― Већ при другом
вићењу, дакле, ја сам ублажио суд (Б. Пекић, 91) . — Она
жеља ... коју сам при сваком вићењу, у све неопрезнијем
облику разабрао (Б. Пекић, Ходочашће Арсенија Његована,
Београд 1970, 97) .
Велики део оваквих примера неће се наводити јер се и се-
матички и синтаксички подудара са наведеним.
б) из језика стручне литературе, приручника и сл.
- При бележењу потеза мора се ограничити поље (О. Не-

дељковић, Знате ли шах ?, Београд 1952, 25) . - Борчева ру-
ка ... у најпогоднијем је положају при брањењу тијела
(С. Керец, Мачевање, Загреб, 1951, стр . 21) . - При учењу
сваке кретње учитељ мора гласним бројањем диктирати
(Исто, 51 ) . — При изучавању језика не може се лако огра-
ничити само на један језик (Ј. Бошковић , Списи II , Нови

Сад 1888 , 133) . - Не ваља се чешљати чешљем којим се
мртвац при купању чешљао (Босанска вила, Сарајево 1886 ,
238). Обе ове чињенице имају врло важну улогу при
питању о величини казнене одговорности (Ј. Авакумовић,
Стицај злочина, Београд 1883 , 132) . - Узенгије треба да
буду краће него при обичном ... јахању (Препонско јахање ,
Београд, 1951 , 13) . — При орању волови се чешће заустав-
љају (С. Мијатовић и Т. Бушетић, Технички радови Срба
сељака у Левчу и Темнићу, СЕ36 XXXII , Београд 1925 , 7. —
При сађењу се на лози остављају по 3-4 калема (Исто, 11) .
- При самом подизању објекта не треба форсирати рад
(Т. Андрејевић, Планинско таборење, Београд 1951 , 23) . —
При рамању трзају коњи ногу (В. Борђевић, Марвени ле-
кар, Крагујевац 1898, 155) . - При учењу сваке кретње учи-
тељ мора гласним бројањем диктирати (С. Керец, Мачева-
ње, Загреб 1951, 51) .
Синонимност двеју предлошко-падежних синтагми лепо се
може показати на наведеним примерима из текста, где се пред-
лози код и при налазе уз исту именицу :
Код учења допушта се пут главе у кривуљи према доље
(в. пример из т . 34) . — При учењу сваке кретње учитељ мора
гласним бројањем диктирати (в. пример из т. 39) .
Према укупном броју примера (сви нису овде наведени)
може се запазити да их на источној језичкој територији има
нешто више.
3. Предлог у уз локатив глаголских именица на -ње
38. У оквиру општег временског значења, локативне вре-

менске синтагме с предлогом у имају своје посебно место и ква-
лификују се, у крајњој језичкој анализи, као семантичко-синтак-
сички синоними мањег или већег интензитета према другим гра-
матичким средствима за исказивање ове семантичке категорије.
То је оно важно својство падежних конструкција да показују
Св . 4-5 Предлог код 249
значењске нијансе, док временски прилози дају само општа зна-

чења. Овде ће се о предлогу у с временским локативом говорити
шире само о оним синтагматским типовима који се показују
као синонимне опозиције временско-генитивним синтагмама
с предлогом код.
39. Истовременост радње управног глагола са радњом у
предлошко-локативној вези, са изразитом стилском нијансом у
односу на код + Г или при + 4, показују локативне синтагме у
следећим реченицама :
Волови му ... у орању убили вратове (Р. Домано-
вић, Краљевић Марко по други пут међу Србима ... Бео-
град 1901 , 46) . — У дугом ћаскању, заборавивши зачас све
оно ... присјећат ћемо се (В. Десница, Прољећа Ивана Га-
леба, СКЗ, Београд 1967 , 161) . - Тако ме бар неће сметати
у писању (Исто, 383) . Ракита је остала дуго за софром,
иако је сасвим слабо јела, јер се занесе у причању (Б. Си-
јарић, Сабља, приповетке, Графички завод, Титоград 1963,
157) . - Причало се о храбрим морнарима који су само-
прегорно учествовали у хватању кита (Е. Кош, Сатире, СКЗ,
Београд 1968 , 17) . — Кад је у вијању неке од својих загуб-
љених укосница Катарина опет наишла (Б. Пекић, Хо-
дочашће Арсенија Његована, Београд 1970, 12) . Још у
првом оном бомбардовању [ Агата је ] задобила непримет-

не ... повреде (Исто, 66) . - Као што се у првом виђењу
после растанка женино лице узима међу дланове ( Исто, 50).
Својство предлога у да показује унутрашњост, било у про-
стору или у времену, показује се и у овим примерима. Радња
управног глагола је паралелна са оквиром радње обележене
предлошко-локативном синтагмом и ограничена је њом. Будући
да се ради о временском паралелизму, наведене синтагме су
семантичко-синтаксички синоними одговарајућим синтагмама са
код + Г и при + Л (в . т. 34 , 39) . У свим овде наведеним приме-
рима морао би се употребити и предлог при без осетне промене
значења, док се и предлог код у оваквим случајевима, како се
може закључити према примерима (в. т . 34) , такође јавља у на-
шим књижевним текстовима. Даље, синтагме са предлогом у у
горњим реченицама по семантичком садржају једнаке су прилогу

времена садашњег у свим оним случајевима (има их пет) у ко-
јима је субјекат вршилац радње главног глагола и њему пара-
лелне радње која се казује временском локативном синтагмом.
Не може се глаголски прилог наместо локативне синтагме јавити
у другом, и у два последња примера зато што субјекат у њима
није вршилац радње главног глагола и радње која се казује вре-
менском локативном синтагмом.
У реченици : Волови му ...
. у орању убили вратове, локатив-
на синтагма се може протумачити на два начина. Ако је именица
апстрактна и именује радњу, онда је синтагма временска. Ме-
Бутим, ако именица значи „оно што је орато", тј . ако је кон-
кретна, опредмећена, онда синтагма има значење места. Покла-
пање значења је случајно. Контекстуални оквир, пак, диферен
цира значење --- синтагму треба схватити као временску: Во-
лови му ... приликом орања убили вратове, Волови му орући
убили вратове .
4) Локативне временске синтагме с предлогом на уз

глаголске именице на -ње
40. Предлог на у синтагми са локативним обликом глагол-

ских и других апстрактних именица јавља се - у систему вре-
менских конструкција као форма која је до извесне мере
синонимна са конструкцијом код + Г, а такође, како је то по-
46
казано у монографији о локативу, и са другим локативним вре-
менским конструкцијама. У погледу заступљености ове синтак-
сичке везе, може се рећи : предлог на се јавља уз мали број лек-
сичких јединица (тј . именских облика) , а заменити га могу у
неким случајевима при и у, а у неким само при.
41. Примери:
Покрио се преко главе и тако на спавању умро (Б.
Ћопић, Под Грмечом, Београд 1938, 82) . - Ту су се таста-
менти писали и распореди чинили , ако завера на извршењу
-
пропадне (Т. Миленковић, Дневник, Београд 1906, 118). —
Камил , био је леп … и победник на свим рвањима (И. Ан-

——
дрић , Проклета авлија, Сабрана дела, Београд 1967, 62) .
Осећање слоге чинило му се, једино, добро што је,
на том летовању нашао (М. Црњански, Роман о Лондону I ,
Београд 1971 , 375) . -• Бира те слике, - слику једне плавуше
на венчању (Исто, 220). Још у дјетињству чинило му
се да ... сунчане опекотине на купању добију кудикамо
лакше (В. Десница, Прољећа Ивана Галеба, СКЗ, Београд
1867, 107. - Зато је блистао као млада на вјенчању (М. Се-
лимовић, Тврђава, Сарајево 1970 , 217) . - Душа је дјелић
свеопште свемирске енергије, поклоњен нам, привремено
уступљен , на рођењу (Исто , 294).
Синтагме у горњим реченицама јављају се као семантичко-
-синтаксичке опозиције синонимне вредности форми код + Г
(в. т. 34), при + 4 (в. т. 39) или се могу трансформисати у вре-
Менску реченицу (нпр .: Ако ви останете док ја будем бесједио ...
и сл.) , или, опет, замена може доћи у облику предлошког израза
уз одговарајући падеж. Избор неке од ових могућности нај-
чешће зависи од семантичког садржаја именског облика или од
целе реченичне схеме. Наравно, способност предлога да даје
стилску специфичност временском аспекту глаголске радње , и ов-
де се као у осталом и код других предлога, јасно осећа. Тако
нпр . , у реченици: Зато је блистао као млада на вјенчању, лока-
тивна временска синтагма је толико уобичајена и толико упо-
требљива у нашем језику да све друге долазе у други план и на
друго место . Стога форма код + Г не би била равна овој, која
је обичнија и блискија нашем језику.
5) Акузативне временске синтагме с предлогом у з

и глаголским именицама на -ње
42. У неким случајевима истовременост са глаголском рад-

њом показују акузативне синтагме са предлогом уз. Временска
нијанса у њима није изразита јер се губи у значењу околности,
начина и сл. Налази се, међутим, предлог уз гдекад и уз оне гла-
голске (апстрактне) именице уз које долази и предлог код. У
овом раду је већ указано на форму уз + А као могућност за суп-

ституцију с везом код + Г. Наводим три примера која сам нашла
у прикупљеном материјалу :
Ко зна шта се уз честитање може још речи (М. Сели-
мовић, Тврђава, Сарајево 1971 , 272) . — Дјевојка уз рашћење
мање има различитијех имена (Ст. Дучић, Живот и обичаји
племена Куча, СЕЗб, XLIII , Београд 1931 , 114)- - Уз моје
старење ... послови ће се одвијати као да их води сам
Арсеније (Б. Пекић, Холочашће Арсенија Његована, Бео-
град 1970, 181) .
Да је реч о временском значењу у овим синтагмама, то се
може и доказати као и у претходним случајевима -- узима-
њем предлошких израза за време / у току (место предлога уз) или
трансформацијом акузативне синтагме у временску реченицу.
И за ове синтагме треба истаћи да свака од њих чува своје стил-
ске специфичности у језику уметничке литературе.
6) Предлог за уз генитив глаголских именица на -ње
43. Као семантичко-синтаксички паралелизми с везом

код + Г у временском значењу, јављају се и синтагме за + Г
одређених именица. Указивано је у науци на то да су конструк-
ције типа за + Г као временске одредбе, у извесном смислу ,
књишке, архаичне и дијалекатске али је при том истицано и
да се могу наћи у језику најновијих писаца. Оне су у говорном
језику права реткост . У само две реченице у временским син-
тагмама јавља се падежни облик глаголске именице на -ње.
- За краљевања Максе другога, а бановања бискупа
Буре Драшковића, низаху се око жупне цркве св. Марка
ониске дашчаре (А. Шеноа, Златарево злато, Сабрана дјела
ХІ, Загреб 1933 , 7) . - За првог великог бомбардовања ... ОН
ce нашао са гомилОМ света (И. Андрић, Лица, Загреб
1960, 131 ).
За овакве конструкције је речено да су синонимне са син-
таксичком категоријом предлошког израза у току + Г, и за
време + Га исто тако и са зависним временским реченицама

с везником док.42
Временске синтагме с предлошким изразима за време,

у току, приликом уз генитив гл. им. на -ње
44. Предлошки израз за време уз генитив глаголских имени-

ца јавља се у значењу одредбе за истовременост радње с појмом
који се казује обликом генитива. Таквим синтагмама се истиче
процесуалност , трајање напоредне радње . За разлику од предло-
га, овај (а и остали) предлошки израз се јавља само у једном
значењу.43
― За вријеме пребацивања тежине тијела ... прсте де-
сне ноге еластично подићи (С. Керец, Мачевање, Загреб 1951,

37) . - За вријеме тога гибања може мислити и радити друге
послове (Исто, 48) . Нећеш да се одвајаш од становни-
штва Лондона, за време бомбардовања (М. Црњански, Ро-
ман о Лондону, Београд 1971 , 122) .
45. Предлошки израз у току, који није ништа друго него
локативна синтагма с допунским детерминативом у генитиву
јавља се као семантичко-синтаксички синоним напред наведе-
ним синтагмама с глаголском именицом у именичком делу син-
тагме и предлошким изразом за време. Такође су ове синтагме
синонимне са синтаксичким категоријама другог граматичког
нивоа —- зависним временским реченицама и временским пред-
лошко-падежним конструкцијама о којима је било речи. У слу-
чајевима кад значење именице и контекст то дозвољавају, пред-
лошки израз у току може доћи као семантички синоним наместо
предлога код (в. т. 34) .
42 М. Стевановић, Падежне синтагме с предлогом за, НЈ н. с . XI,

Cв. 7-10, Београд 1961 , стр. 216-217.
43
„Од везе са лексичким значењем потиче велика специјали-
зованост предлошких израза: за разлику од правих предлога, они се
већином јављају само у једном значењу, што им даје већу прециз-
ност. Зато се предлошки изрази употребљавају да се експлицитније
искаже неки однос.” (Љ. Поповић, Предлошки изрази у савременом
српскохрватском језику, НЈ, н.с. , књ . XV, св . 3—4, Београд 1966,
стр. 195-220 .
5 Наш језик
46. Предлошки израз приликом, који није ништа друго (по

пореклу мислимо) него инструментални облик именице, јавља
се уз генитив неких апстрактних (глаголских) именица у функ-
цији временске одредбе . У таквим синтагмама често је присутно
значење околности, временских околности. У синтагмама ca
глаголским именицама овај предлошки израз идентичан је са

типично временским изразима за време / у току, а такође и са
временским синтагмама с предлогом код:
- Приликом сваког узимања виолине у руке, постоја-
ла је дата могућност да до свирања уопће неће моћи да
дође (В. Десница, Прољећа Ивана Галеба, СКЗ, Београд
1967, 166) . Били су прилично стешњени те су приликом
надметања једва успели руке да дигну (Б. Пекић, Ходочаш-
ше Арсенија Његована, Београд 1970, 176) . — Приликом
пребацивања седишта, тијело се савија у појасу (С. Керец,
Мачевање, Загреб 1951, 25) .
Који ће се предлошки израз употребити уз глаголску име-
ницу, није могуће тачно утврдити . Колико избор може да зависи
од значења именице, од речничког оквира, он исто тако може
да зависи и од онога што се њиме хтело рећи. Очит пример за
то пружа употреба предлога код и при, који су на појединим
подручјима различито распрострањени.
47. Временска реченица, као категорија посебног граматич-
ког нивоа, семантички је синонимна опозиција временским пред-
лошко-падежним синтагмама за исказивање напоредности. У
таквим реченицама за исказивање временске напоредности јав-
љају се везници кад или док којима се повезује радња зависне
са радњом главне реченице . Тако на пример у реченици: Кад
год покушам да одредим врата ... нешто друго ми дође у мисли
(М. Лалић, Лелејска гора, Београд 1962, 209) ., није тешко наме-
сто временске реченице успоставити одговарајућу синонимну
опозицију у облику предлошко-падежне синтагме . Навешћу при-
мере са именицом од истог глагола у генитивној синтагми са
предлогом код, а није нимало необичан ни предлог при у лока-
тивној синтагми. Трансформацијом би се добиле овакве рече-
нице : Код [ сваког ] покушаја да одредим врата ... нешто друго
ми дође у мисли. Сличан поступак замене може се применити

и на следећу реченицу: Док мој корак одјекује широм ... /нада
мном се усред модра мира/ у облаку црвен месец купа (Г. Кр-
клец, Сребрна цеста, песме, Загреб 1921 , 85), у којој се вре-
менске синтагме при одјекивању, приликом одјекивања могу
јавити као семантички синоними. У неких наших писаца овде
би се могла јавити конструкција са предлогом код.
Два поменута примера су довољна да укажу на синоним-
ност временске реченице с временским предлошко-падежним
везама .
(наставиће се)
Милица Радовић-Тешић
5#
ИЗ ТЕКСТИЛНЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ
У дневној штампи, стручној литератури, уџбеницима, при-

ручницима стандардима, разним правилницима и прописима че-
сто се сусрећу погрешно означени појмови и одвећ се често
употребљавају страни изрази, а домаћи називи се потискују и
полако прелазе у заборав , или се чак оглашавају погрешним. И
ако се ту и тамо појави напис којим се скреће пажња на по-
грешне називе и стране изразе , преко њега се олако прелази , као
Да нема оправданих замерки.
Као писац више средњошколских и универзитетских уџбе-

пика ја сам увек водио рачуна о правилном изражавању и упо-
треби стручних термина. То сам спроводио и при бројним ре-
цензијама. И увек сам настојао да се не само у школи већ и у
струци уопште одржава чистота језика и што боље означавање
техничких појмова. С таквим настојањем и овај пут узимам да
о терминологији у текстилу изнесем своје мишљење и укажем
шта ту није правилно , а шта је исправно, и технички и у духу
нашег језика.
Ја се, као и раније, и у овом чланку придржавам следећих

начела:
1. Све стране називе и изразе треба заменити домаћим, ако

их има, а уколико их нема, неопходно је ипак стране изразе при-
лагодити нашем језику.
2. Све провинцијализме који нису познати и у другим на-

шим крајевима ваља заменити општим , правилним и познатим
речима и изразима.
Св. 4-5 Из текстилне терминологије 257
3. Ако за једну исту ствар има више назива, између њих

треба изабрати онај који најбоље одговара нашем језику и
техничком значењу одређеног појма и
4. Одбацити све називе и изразе који нису у духу нашега
језика, па и ако се често и дуго употребљавају, и наћи одгова-
рајуће народне називе.
Наш народни језик је веома богат, па би зато било врло

корисно обилазити села, где можемо доћи до добрих назива и за
означавање нових појмова. Ја сам 1949. год. , пишући књижицу
,,Ткање" за Стручну библиотеку Савеза синдиката, управо тако
поступио и мислим да сам добро урадио.
Да бих за сваки део разбоја тачно утврдио народни назив,
отишао сам у једно село испод Рудника, на Ибарском путу, и
замолио једну врло интелигентну ткаљу да седнемо за разбој и
да ми ту покаже називе за сваки део разбоја, које сам унео
на цртеж ручног разбоја. Од ње сам већи део народних назива
појединих делова први пут сазнао тада. Ова књижица је изашла
из штампе 1950. год.
Држећи се истакнутих начела, у овоме чланку желим на-
чети проблем терминологијом текстила. Радовао бих се ако би
он био довољно јак подстицај за стручњаке и ове и других грана
наше индустрије и привреде, како бисмо заједнички многе ства
ри исправили, и тиме допринели чистоти и богаћењу језика.
При овоме раду поставило се питање у коме часопису треба

објавити овај , као и све друге чланке из појединих области. Прва
мисао је била да се сваки чланак објави у часопису дотичне
струке. Међутим , при томе се није могло остати, јер је то мали
оквир, који се односи само на ту грану, а треба га проучити
и решавати на широкој основи. И сматрам да би било најбоље
решење да часопис „Наш језик" прими на себе окупљање нај-
бољих стручњака и познавалаца језика посебних струка, који би
имали смисла за овај рад, воље и смелости да се прихвате овога
посла.
У терминологији текстила, нарочито у Стандардима, Тек-

стилном приручнику у издању Друштва инжењера и техничара
текстилаца Марибор, која је иначе врло стручно дело, Текстил-

ном часопису и др. има много неправилних израза, и погрешно
именованих, па бих у овом чланку указао на неке такве случа-
јеве и изнео своје мишљење.
1. Појам вијугавост вунених влакана, који је усвојен у на-
шим стандардима, није узет из народа, где је у општој употреби
чешће коврџавост, а ређе таласавост.
2. Чврстоћа влакана, тканина итд. углавном је усвојена за
све материјале. Међутим, термин чврстоћа је физички појам
(чврст, течан, гасовит) и као такав не одговара, већ испитивањем
треба утврдити силу која је потребна да влакно , тканину, траку
и сл. прекине, а изражава се у р/мм2, па зато сматрамо да је
правилан израз јачина.
Термин прекидна сила, који се понекад употребљава, не

одговара, јер се при испитивању физичко-механичких особина
не иде увек до прекида.
3. У Југ. стандардима вуна одраслих оваца назива се мат-

рина а вуна првог стрига, тј . јагњећа вуна - јарина. Маторина
је неодређен и ружан назив, а правилан је вуна. Уколико се
жели нагласити да ли је од оваца или овнова, може се рећи
овчија или овнујска вуна, али је то непотребно . Јарина је на-
родни назив и исправан је.
4. Често се наилази на појам : јутано предиво или јутана

тканина. Боље је, међутим, јутена или јутина пређа, или пре-
диво, јер се и стабљике и влакна од ње добивена зову јута.
5. Исто то важи и за конопљано предиво. Правилно је рећи

конопљено или конопљино предиво, јер се не каже ланано ни
Свилено ни вунано предиво итд.
6. За влакно добивено из конопљине стабљике наилази се
на називе : најчешће кудеља, конопља, ређе тежина или пртенина.
Термин кудеља ни у коме случају не одговара, јер се под куде-
љом подразумева смотуљак гребенаних влакана вуне, конопље,
јуте, памука или ма које врсте влакана, који се приврчти на ру-
чну преслицу из које се помоћу три прста леве руке извлачи
жица и вретеном у десној руци упреда. Постоји и изрека за лењу

прељу : „сетила се преља кудеље уочи свете недеље". Тежина се
такође не може примити, а пртенина је врло редак провинција-
лизам, који се губи и врло ретко употребљава. Према томе, је-
дини назив остаје конопља, конопљено влакно или конопљино
влакно.
7. Приликом трљења конопљине стабљике настају два про-
извода : трљено повесмо конопље и врло груба кучина. Трљено
повесмо садржи доста поздера. Да се поздер и кратка влакна
уклоне, мора се свако повесмо пребенати на вертикалној гребе-
наљци. При томе се из повесма издвоје кратка влакна и поздер.
Од повесма се добијају финија предива, а кучина се даље прера-
Бује у груба предива на нарочитим машинама. Према томе,
при преради повесма конопље не добијају се чешљана него
гребенана повесма и кратка, замршена кучина. Из тога је јасно
да се не може говорити о чешљаном, већ о гребенаном влакну.
8. За предузећа за прераду конопљине стабљике није пра-
вилан назив кудељаре, него конопљаре, као и : ланаре, вунаре,
свиларе итд.
9. Повесмо је руковет изгребенаних конопљиних влакана, а
не ручица, како се каже у неким стручним књигама и стан-
Дардима.
10. Вијана конопља и вијани лан неправилни су термини за
трљену конопљу и трљени лан, и зато је правилно трљена коно-
пља и трљени лан. Трљење може бити: ручно, на механичким
трлицама и на турбинама за трљење. Позната је изрека и песма:
„Трла баба лан да јој прође дан" .
11. Чешљана кудељна брадица неправилан је назив, а пра-
вилно је гребенано конопљено повесмо.
12. Ручно чешљање није добро , него треба рећи ручно гре-
бенање, јер се гребена на ручним гребенима.
13. Појмови кардирање и карде су страни изрази, а ми има-
мо своје: гребенање и гребенаљке.
14. У стандардима је усвојен једном назив: прећа, па многи
рецензенти не признају термин предиво. Сматрам да је и једно
и друго исте важности, али мислим да је назив предиво при-

кладнији.
15. У неким уџбеницима, Текстилном приручнику и Стан-
Дардима постоји појам : калемови са образима. Такав назив за
калемове за конац или предива није згодан. Бољи је - калемови
са ивицама. Ивице служе за то да се паралелно намотан конац
или предиво приликом манипулисања и одмотавања не осипа.
Конац и предиво могу бити и намотани на цевке (копсове) , које
немају ивице, а предиво је намотано са врховима у облику купе
или унакрсним намотавањем.
16. У Стандардима појам тежина замењен је масом. Појам
тежина остаје и даље за обичну тежину, а маса треба да пред-
_ силе и
ставља силу, која се изражава као динамички појам
обележавања се са р/см². У стандардима се то често меша, па
би мешање требало избећи.
17. Целвалкно је у Стандардима и у Текстилном прируч-
нику усвојен појам без обзира на то кога је типа, али при томе
треба увек додати и тип , да се зна којим се природним влакнима
меша или које треба да замени.
18. Термин конац је у текстилној терминологији и Стандар-
дима узет не само за конац већ и за вишежично предиво, које
је полупроизвод за даљу прераду, било за ткање или плетење .
Прдиво као полупроизвод намењен за даљу прераду у ткани-
не и плетенине може бити једножично или двожично или више-
жично. Вишежична предива се добијају благим препредањем
двожичног или вишежичног предива и немају особине конца.
Конац је јаче препреден од више жица памука, лана, конопље,
свиле, вештачких влакана, намењен за непосредну употребу у
облику калема, цевки, картона, малих канурица итд. Он је увек
бељен или обојен, јак, тврдо упреден, апретован и углачан . Пре-
ма томе индустријски полупроизводи су једножично и вишежич-
но прдиво, а конац је крајњи производ припремљен за непосре-
дну употребу.
19. Термин кончање може се употребити само као посту-
пак за израду конца, а ни у коме случају за препредање више-
жичних предива.
СВ . 4-5 Из текстилне терминологије 261
20. Да ли ће једно предиво имати мању или већу тврдоћу,

зависи од степена упредености; према томе појам тврдоћа треба
заменити са упредност. Индустријска једножична или вишежи-
чна предива су мањим препредањем упредена него конац, па
је правилан само појам упреденост.
21. Конопљена ужарија добија се препредањем више стру-
кова једножичног или вишежичног предива.
22. Погрешно је за клупко од конопље рећи колутови, као
што је у Стандардима случај .
23. Уместо густоћа прикладнији је назив густина.
24. Уместо физикална испитивања правилније је физичка
испитивања.
25. Термин нит, и у множини нити, који се често употреб-

љава уместо : жица, није згодан, јер се лако замењује са на-
зивом нити помоћу којих се у разбоју прави зев кроз који се
помоћу чунка пребацује потка. Појмови нит и нити су и у самим
Стандардима и Текстилном приручнику на појединим местима
замењени изразом жица, па због тога треба уместо нит и нити
свуда у текстилној терминологији употребљавати само жица.
26. Ишчешак је термин који се у Текстилном приручнику
употребљава уместо одавно познатог чим или штим (у нар. пес-
мама помиње се „товар чима ибришима ”) . То су праменови крат-
ких влакана при гребенању, који остају између гребена и после
одвајања дугих влакана -власа, скидају се са гребена и могу
се прести у врло груба предива, или служе за пуњење намештаја
( нпр. душека) . Према томе, ни сам појам није тачан, јер овде
нема чешања нити ишчешака.
27. Новији појам : раздељивачи пантљике треба да замени

познати и већ дуго употребљавани : делитељ траке, који је по-
знатији и правилнији, па нема никаквих оправдања да се тај
нови појам уводи.
28. Појмови тргач и тргати често се појављују и код нас .

Тргач треба да значи машину за рашчупавање крпа, предива,
фурде итд. да би се добила рашчупана влакна, која се могу
прести у груба предива, било сама или уз додатак свежих вла
кана. Тргати значи кидати, а у овом случају циљ је рашчупа-

вање, а никако кидање, па су машина за рашчупавање и рашчу-
павање једино правилни називи.
29. Кудравка је измишљен нови појам за целулозну вуну
која је специјалним поступком добила коврџавост сличну вуни.
Пошто се овај назив први пут појавио у Стандардима, и виде-
ћемо да ли ће бити прихваћен, мени изгледа да није потпуно
одређен ни згодан.
30. Филц је страна реч, а наш назив је клобучина или кло-
бучевина, те реч филц не треба употребљавати.
31. У Текстилном приручнику уведен је нови појам ваљ-
кање, али је код нас одавно у употреби ваљање, па сматрам да
је то погрешно, кад већ имамо свој правилан и одавно познат
израз и у целој нашој индустрији и стручној литератури при-
мењен.
32. Стране појмове као на пример : карбонизирање, апрети-
рање, декатирање, ратинирање, хлорирање итд. треба, ако не
можемо наћи неки добар одговарајући појам, бар прилагодити
нашем језику : карбонизовање, апретовање, декатовање , ратино-
вање, хлоровање или хлорисање итд.
33. Чешање је усвојен појам у Текстилном приручнику за
чупављење површине тканине да се створи чупа или афка, која
покрива основно ткање и поједине жице . При томе рашчупа-
вању се на нарочитој машини крајеви појединих влакана из-
вуку на површину и образују чупу, која се може усмерити на
разне начине . Ни у ком случају се ова дорада тканине не може
назвати чешање, већ једино : рашчупавање површине тканинс
ради стварања чупе или афке.
34. Заглађивање је усвојен појам у Приручнику за усмера-
вање чупе, јер у овом случају није тежња да се површина тка-
нине заглади, већ да се сви крајеви рашчупаних влакана усмере
у једном правцу, као на пример на лоден тканинама за израду
кишних кабаница, да би се кишне капи сливале у правцу чупе
и тако онемогућавале квашење саме тканине. Правилан је на-
зив усмеравање чупе.
35. Лист, листовке и чешаљ су називи за једини, одавно

познати и правилни појам брдо, које се у разбоју налази у бр-
дилу, па се заједно покрећу напред и назад, да се пробачена
потка прибије уз исткани део.
У шаљивој народној песми муж каже жени, која та грди :
Немој жено мене бити,

Помоћ' ћу ти уводити ,
И у брдо и у нити
На квалитет уџбеника могу негативно утицати и рецензенти

који нису довољно упућени у одговарајућу терминологију, па
уколико писац прими погрешни термин , пренеће га на генерације
ученика. У школи примљен термин ученик тако усвоји, задр-
жава га као правилан и преноси на млађе генерације .
Навешћу једну такву рецензију не упуштајући се у ситније

детаље.
Један рукопис написан по позиву Завода за издавање уџбе-
ника СРС дат је на рецензију тројици рецензената и они су по-
сле прегледа дали повољно мишљење и предлог да се штампа.
После 3-4 године уџбеник је распродан и писац је позват да га
припреми за ново издање. С обзиром на нови програм, стари
део рукописа је остао потпуно непромењен, али је допуњен спе-
цијалним новим партијама. За преглед су одређени исти рецен-
зенти. Други и трећи дали су повољно мишљење са извесним ма-
лим допунама само за нове партије, а ниједном за старе партије.
Први рецензент, који је при првој рецензији дао повољно миш-
љење, у садашњој другој рецензији тражи за старе партије, за
које је раније дао повољно мишљење , следеће измене појединих
појмова : уместо рашчупавање растресање, уместо конопља
кудеља, уместо предиво - прећа, уместо гребенање кардира-
ње, уместо гребенаљка карде и томе слично.
Захтев да се појам рашчупавање замени са растресање бе

смислен је, јер су та два појма врло различита. Поред тога ре-
цензент тврди да рашчупавање обухвата и појам кидање. При
свим операцијама прераде текстилних влакана, па и при рашчу-
павању, мора се водити строго рачуна да не дође до кидања по-

јединих влакана, јер се умањује вредност производа, па је овако
тврђење неумесно .
Рецезент захтева да се у рукопис унесе следећа његова де-

финиција за премотавање : Премотавање основе има за циљ нај-
више то да се слаба места из основе елиминишу. Међутим пре-
мотавање предива и за потку и за основу има једини циљ да се
предиво преведе у нов облик погодан за даљу прераду, а никако
да се слаба места кидањем елиминишу . Те и сличне примедбе
рецезената су апсурдне и не смеју се примити нити унети у
уџбеник.
Није то случај само у терминологији текстила већ и у дру-
гим струкама, па би требало предузети неке мере, ради раш-
чишћавања тих проблема.
Инж. Миро Л. Арсенијевић

СТАРОСЛОВЕНСКА ADIECTIVA POSSESSIVA НА ПЬ
Нема их много ни у старословенским ни у црквенословенским

споменицима . У првима налазимо ове примере : materńь (mater- ) ,
družbnb (druga) , bratsńs (bratъ) , gospodońs (gospods) , vladyčьńь
(vladyka ) ; а у другим ове : synovьńь (synova ) , döštervńь (dъšter- ) ,
дěльńь (děd ) , zельńь ( zelb) , сьѕльûь (тьѕть ) , осьть (*отъ ) , тохьпь
(тоżь ) , sosědońь (sosěd ) , žепьńь (žena ) , sestrońь (sestra ) .
Исп .: за прве примере : M. Brodowska- Honowska ,
Stowotwórstwo przymiotnika 166-167 , а за друге : F. Mi k l o -
s ich , Stammbildungslehre 155 .
Сви су ти придеви по значењу исти — сама adiectiva possessiva.
А извед ени су једанпут од основа на õ, други пут од основа на
1, трећи пут од основа на 4, а четврти од основа на сугласник.
То значи : по морфолошкој подлози , по својим основама они су
хетерогена група, а семазиолошки , по својој везаности искључиво
-
за категорију лица они су хомогена група . То је само овлашна
констатација , али је њу потребно учинити , ради лакшега разумевања
широке категорије придева на ьќії изведених од прилога . А наиме :
велико је питање да ли су и врло мала вероватноћа да су суфикс
ьпь- - код присвојних придева, и суфикс ьпії код осталих при-
дева, по своме постанку и по својим суфиксалним компонентама
идентични .
Циљ је овога чланка не само да објасни и један и други суфикс
него и да покаже , ео ipso , да је посесивно ыть постало на један
начин , а структурално ьпії на други .
Како је постало посесивно ьть ?
Проф . Вајан раставља га на овакве формантске чиниоце :
његов први део ьп - то је стари завршетак акузатива једнине основа
на й и основа на сугласник; а његов други део то је познати при-

девски посесивни суфикс јь. Конкретно : некадашњим акузативима
gospodin, materin додато је јь; тако су добијени придеви gospodońb,
materońь , а преко њих перинтеграцијом - посесивни суфикс
ьпь , са хијатским п (Grammaire Comparée II , 1 , 599) .
Ово иначе учено тумачење могао је конструисати само лин-
гвиста ко и се мало бавио суфиксима . А наиме : придеви се по пра-
вилу граде од основа именичких , а од именичких падежа
―
само по изузетку . На овај други начин правили су се - некада ,
Давно - придеви једино од генитива и датива , што значи од падежа
који су имали и посесивно значење , и увек помоћу некога структу-
ралнога суфикса , никад — од падежа једнине буквално никад -
помоћу суфикса с реалним значењем , какво је морао имати и по
Вајану - суфикс јь.
Мислимо да код придева типа bratńь ( = bratovъ ) имамо посла
с једним врло и успешно замућеним суфиксом , чији први део није
и не може бити - ни придевско структурално ьпъ, како се обично
мисли , НИ падежно именичко-in, како Вајан претпоставља .
Други део суфикса - то је потпуно тачно може бити само по-
сесивни суфикс јь, али то јь није из истих разлога и с истом функци-
јом дометано првоме делу суфикса ьть код посесивних придева
и првоме делу суфикса ьпії код осталих придева.
Ми претпостављамо , наиме , да је посесивно ьмь постало код
личних имена, граматичким преображајем првобитнога именичког
ьпъ , коме је дометнут - као функционално појачање посесивНИ
придевски суфикс јь.
Ево како тај процес конкретно изгледа.
а) Није никаква тајна да су у прасловенском језику — и у
-
првим вековима историјскога развитка свих словенских језика
помоћу суфикса ьпъ прављена лична имена типа Росьnь < Poti-
slavs . Поуздан и познат доказ за то представљају словенска имена
типа старопољско Pęcien , Pętna , Bracien, Bratna, Sulen , Sułna,
Milocien, Milotna ; старочешко Buden , Raden , Raten ; српскохрватско
(старо) Čudon ( < Čudislavъ) , Radnan < Radon + an, Dimon ( <Dimi-
- и скупом -
trije ) . Случајном омашком проф . Розвадов -
скога (МРКЈ IV 477) идентификован је суфикс ьпъ у тим име-
Св. 4-5 Старословенска adiectiva possessiva на ьńь 267
нима са суфиксом ьпъ код придева (пољско godny, patny ) . А то није

- то : прасловенска имена типа Росьп - то су некадашњи хипо-
користици , изведени именичким деминутивним суфиксом ьпъ

(< inos ) ; и изведени - као што показују женска имена на ьпа
не од скраћених имена типа Poto , него директно од сложених имена
типа Potislavъ ; на крају, изведени од таквих имена на један мало
необичан начин : путем употребе именичкога суфикса ьпъ истовре-
мено с две функције - структуралном (прављење нове речи од
крње основе) и реалном (прављење деминутива од такве основе) .
Тај суфикс (inos > ьпъ ) деминутивни и именички - по
тврђују, недвосмислено , и оба жива балтичка језика (што нико
досад није запазио) : литавски са својим деминутивним inas , ina,
и летонски са својим деминутивним ins, ina . Испоредити као
доказ : западнолитавска имена типа Vakšinas, хипокористик од
Vakšys ; или литавска дијалекатска deminutiva типа : arklinas
(млад коњ ) према arklýs , paršinas (младо прасе) према paršas, žq-
sinas (млада гуска) према żąsis ; или литавска књижевна deminutiva
типа merginà (млада девојка) према merga ( Otrębski , Gra-
- опет као доказ
matyka języka litewskiego II 187 ) ; и додати њима
— летонска дијалекатска deminutiva типа ganins (gans ) = Hirtchen ,
māsina (masa) = Schwesterchen (Endzelin , Lettische Gram-
matik 226-227) .
Имена и хипокористика типа Potonъ , ген . Рольпа нестало је
давно и давно у словенским језицима ; а с њима и суфика ьпъ за лична
-
имена мушкога рода. Питање је — јесу ли и колико очувани тра-
гови некадашњега балтичко-словенског іпӑ код личних имена
женскога рода.
Мислимо да би непосредни и посредни континуанти прасловен-
ских личних имена женскога рода на ьпа < балтичко-словенскога
inā - понављамо : именичкога и деминутивног могла бити имена
типа Видна , Радна , Чудна ( Даничић , Основе 189 ) у српско-
хрватском језику . Данас , та су имена, мање више , регионалнога ,
покрајинског карактера. И по правилу — нису хипокористици ,
него обична имена . Сем тога, та се имена у нашем језику од поодавно
праве - под импулсом секундарне интерпретације језичкога осе-
Һања - од хипокористика женскога рода на а . Исп .: Јокна , Мйкна ,
Докна ( : Јока , Мúка, Дока) , с новом фонолошком констелацијом

(са задњонепчаним к испред - на од -ьпа) , и Јана < Јан-на : Јана,
Стана < Стан-на : Стана .
Прасловенска женска имена на ьпа различито су тумачена .
Како ми то овде нећемо износити ; не толико због тога што су
њихова тумачења заснивана махом на застарелим лингвистичким
погледима колико због тога што се ми ни с једним од њих не
слажемо .
Ми овако резонујемо .
Старосрпска женска имена типа Budona, Čudona (Maretić,
Narodna imena i prezimena 146) - под претпоставком да су она
прасловенске творевине - могла су постати теоријски , и на први
поглед на четири начина .
Прво , она би могла бити резултат некадашњега моционог
преображаја мушких имена типа Čudono, Budьпъ . Та могућност
њихова постанка отпада : хипокористицима мушкога рода , којим
било , могло је бити додавано , и то касно , само експресивно а,
а оно је чувало , по правилу , природни род основнога имена . Отуда,
на пример , masculina типа српскохрватско Borona (9. век) < Borono +
+ a (< Borislavъ ) , Mirına ( 13. век) < Miron(ъ ) + a (< Міго-
slaѵъ) , Radějona < Radějon (s ) + а ; или пољско Ratna < Raton(% ) + a
(< Ratislavь), Trzebna < Trěbьn (z ) + a < Trěbomysłь (Tas-
zycki, Najdawniejsze polska imiona osobowe 55) . Друго , она су могла
бити направљена од скраћених мушких имена Видъ ( < Budislaѵъ) ,
Čudo ( < Čudislava ) , помоћу суфикса ьпа . Ни та могућност њихова
постанка не долази у обзир : претпоставка о томе да је Budona (f)
постало од Budo - то је у исто време и претпоставка да је некадашње
именичко ьпа имало моционо значење ; а то значење тај суфикс нити
-
је имао нити је могао имати ни у прасловенском језику ни у првим
епохама развитка словенских језика . Треће , она су могла постати
прасловенским проширењем деминутивним именичким суфик-
сом ьпа хипокористика женскога рода типа Mirà (< Miroslava) .
Против таквога тумачења одлучно говори хронологија : претпо-
ставка о томе да је Budona постало од *Būdä у прасловенском језику
то је у исто време и претпоставка о великој старини хипоко-
ристика ове друге категорије . А то није нимало вероватно . Напро-
Св. 4-5 Старословенска adiectiva possessiva наьńь 269
-
тив : може се слободно рећи да хипокористици типа Видьпа
ако су прасловенски представљају најстарију с уфиксалну
категорију хипокористика од личних имена женскога рода у пра-
словенском језику ; у сваком случају — кудикамо старију од стан-
дардне словенске категорије типа Mirä, која може бити само из
најмлађе епохе развитка прасловенскога језика ; што није само
наше мишљење .
Остаје нам, после свега овога , само једна могућност да обја-

снимо постанак прасловенских хипокористика Budona, Čudona ;
а наиме да претпоставимо да су они постали механичким скра-
ћивањем сложених имена Budislava, Čudislava - што је сасвим
на своме месту путем употребе суфикса ьпа с две истовремене
функције структуралном (грађење нове речи од крње основе )
и реалном (грађење нове речи с деминутивним значењем ) ; mutatis
mutandis - као хипокористици типа Potinõ < Potislavə .
Овако протумачени ― а тако се једино могу протумачити
хипокористици типа Budona инструктивни су у три правца . Прво ,
они показују да мушка имена типа Budo , Čudo , са структуралним
ъ, представљају на старији , индоевропски слој словенских скра-
ћених имена . Друго , они доказују да та и таква скраћена имена
словенска - са 3 у номинативу - нису била, поготову граматички
узевши , никакви хипокористици , како то у последње време тврди
- понављајући стара гледишта пољски индоевропеиста проф .
]. Курилович (BSLP 62 , 7) . И треће , они убедљиво потвр-
ђују нашу тезу о томе да су прасловенски хипокористици типа
Росьть грађени - не од скраћених имена типа Роъ, него непосредно
од сложених имена типа Potislavъ , на горе изложени начин .
b ) У постојање словенских хипокористика типа Potonъ
с некадашњим именичким деминутивним суфиксом ьпъ - не може
се , дакле , сумњати . Остало нам је да покажемо што простије и
убедљивије како је ьпъ код тих имена од именичкога постало
придевски посесивни суфикс.
Мислимо да то није тежак посао . А наиме : има један колико
незапажен толико и архаичан начин прављења придева од личних
имена или бар од скраћених личних имена - у прасловенском
језику ; а то је - путем употребе структуралнога деривационог
6 Наш језик
< os . Тај начин вредео је и за имена-хипокористике типа

Potino , Čudınъ . То јест - и од њих су могли бити направљени
придеви типа роѣпъ , -а, -о ( одр . вид : potunуi , potonaja, potonoje) ,
čидьп-ъ , -а, -о (одр . вид : čudonyi , čudonaja , čudonoje) . Доказ за то :
многобројни топоними типа српскохрватско Жишнӣ Поток (село) ,
Рашнӣ Долац (село) , Гојна Гора (село ) , чији први делови не могу
бити, по пореклу, ништа друго него стари придеви одређенога вида
žitonyi (неодр . вид : žiton ) < Žitons (< Žitislava ) , ratnyi (неодр .
вид : raton ) < Ratons ( < Ratislava ) , gojonуі (неодр . вид : goins) <
< Gojono (< Gojislavъ) . О тим и таквим придевима ми говоримо
опширно и документовано на другом месту. Овде их наводимо
само као аргуменат .
У извесној епохи развитка словенских језика конкретно :
кад је ъ изгубило своју деривациону функцију — секундарна и нова
интерпретација језичкога осећања протумачила је придеве типа
ролѣпъ , čudonъ као образовања од скраћених имена типа Poto , Čudo .
Тако је добијен - перинтеграцијом суфикс ьпъ , с посесивним
као јединим могућим значењем ; и с првобитном употребом — искљу-
чиво код личних имена .
Сигурне остатке од те основне и првобитне употребе новога
посесивног словенског ьпъ представљају и овде не ретки срп-
скохрватски топоними типа : Отишна ( = Хотишева) < Chorës
-
(лично име Hotěзь ) + ьпа, Гојно ( = Гојево ) < Goj (лично име
Gојь) + ьпо, Радигојна ( = Радигојева) < Radigoj - (лично име
Radigojь ) + ьпа, Сèона ( = Селова ) < Sel - (скраћено лично име
Selo < Selimiгъ ) + ьпа, Сирогојно ( = Сирогојево ) < Sirogoj -
(лично име Sirogojь) + ьпо , Стризивојна ( = Стризивојева) < Stre-
-
zivoj (лично име Strězivojs) + ьпа, Грубишно ( = Грубишево)
Поље - grubišno < Grubiš - (лично име Grubišu ) + ьпо . И не само
они : једним уским екскурзивним покретом пренео се суфикс ьпъ
и на лична аppellativa , мање више у свима словенским језицима.
Исп . српскохрватска образовања типа ујна, стрина < иј-ьпа ( =
=- ujeva жена ) , stryj - ьпа - strijeva жена (чакавско újnā, strínā < uj
-ьпаја, stryj- ьпаја) , сёстрична (sororis filia) < sestric-ьпа > se-
stričona; чешка образовања типа kněžna (principis filia) < * kongg-
-ьпа > къпеžona, královna (Königstochter ) < kraljev-ona ; стара и
Св . 4-5 Старословенска adiectiva possessiva на ьńь 271
дијалекатска чешка женска презимена типа Černochna, Kmochna,

Blažejna ( Trà vní ček , Mluvnice spisovné češtiny 258 ) , са секун-
дарном фонолошком констелацијом у два прва примера (Černoch-na
уместо Černoš-ьпа) ; пољске примере типа księżna ( = żona księcia)
< * könęg-ʊna > konęžina , królewna (Königstochter ) < kroljev-ina ;
и руске примере типа княжна (principis filia ) < *kongg- ьпа >
къпеžьпа, йойовна (des Popen Tochter) > popov-ьпа . Исп .: Miklo -
sic h , Vergleichende Grammatik II 153—154.
Даље .
Новоме посесивном ьпъ код придева типа pot-ьпъ ( = Путов) :
Рось могло је бити дометнуто - кад, то не знамо ради функцио-
налнога појачања и као израз суфиксалнога узуса дате епохе,
посесивно јь. Тако је добијен ― од већ декомпониранога ьпъ
нов и сложени посесивни суфикс ьńь, с првобитном употребом
искључиво код личних имена .
Непосредне остатке од тога сложенога - и досад нетачно
тумаченога суфикса ьть представљају - изгледа не многобројни
српскохрватски топоними типа Љубишња (планина ) < Ljubiš-
(лично име Ljubišu ) + ьпа, Будишња (село ) < Budiš- (лично име
Budišь) + ьпа , Радушња (поток ) < Raduš- (лично име Raduš) + ьпа.
И најзад.
Из случајева типа ljubišońь ( = Љубишев) , budišńь ( = Бу-
дишев ) - то јест из категорије придева изведених од личних имена
суфикс ьńь пренео се на лична appellativa, и ту се стегнуо и уча-
урио у једно прилично непродуктивно и релативно младо језгро
посесивних придева типа bratońь . Без даљега : цео тај његов неза-
пажени, досад , формантски екскурс није ни необичан ни случајан :
он је логичан резултат некадашње суверене доминације суфикса
объ и јь у категорији nomina propria, из које је суфикс ьпь током
времена дефинитивно истиснут .
с) Категорија придева изведених од прилога типа bližb-
nii < bliže - не представља никаквих тешкоћа . Прво , јасно је
да она нема семазиолошки узевши никакве везе с категоријом
possessiva на ьь. Друго , несумњиво је да су те две категорије и по
постанку различите . Видели смо како је постало ьќь код прве ка-
тегорије . На сасвим други начин постало је ьќії код друге . На који ?
Просто - аглутинацијом двају празних суфикса : додавањем струк-

туралнога јь староме структуралном и општесловенском придев-
ском ьпъ . Кажемо структуралнога јь . Да , тако . Суфикс је почео
је своју каријеру“ с реалним посесивним значењем ; а дотерао је
у своме обрнутом развитку - као и неки други словенски суфикси
до најбаналније граматичке , хипостасичке функције . Исп .
примере типа besčinai ( < bez čina) = inconditus , bezumai (< bez
uma) = demens у старословенском и црквенословенском језику,
у којима се помоћу њега праве придеви од синтаксичкога израза ;
додуше , придеви који нису ушли не знамо зашто y Slovník
jazyka staroslověnského Чешке академије наука, и поред тога што
их проф . Вајан , с пуним правом и нетачном интерпретацијом , на-
води у својој старословенској граматици (Manuel du Vieux Slave 166).
Радосав Бошковић
(Свршетак)
Сложене речи
Сложене именице
83. Сложене именице могу бити, према саставу, двојаке :

1 ) оне за које је лако утврдити да су настале срастањем својих
делова ; 2) сложенице са спојним вокалом 0 /е. Обе ове врсте могу
бити , према синтаксичком односу делова у сложеници : а ) копу-
лативне ; б) одредбене (детерминативне ) ; в ) рекцијске .
84. Сложене именице за које је лако утврдити да су настале
срастањем својих делова могу бити , као што је већ речено , према
синтаксичком односу делова у њима : а ) копулативне (даниноћ и
сл . ) ; б) одредбене (детерминативне ) , које , са своје стране, могу
бити : а) састављене од придева и именице ( Београд , Вйдовдан,
Вучитрн) ; в) састављене од прилога и именице (небрат невера,
невоља , нељуди, несвест, прӑдед ) ; 7) образоване по угледу на тур-
ске сложенице (дувӑнкеса) ; в ) рекцијске , које , са своје стране , могу
бити : а ) императивне сложенице (вӑдивёк, гладибрк, ломигора,
наздвилекар , йӑмшивёк, расйикућа) ; 3 ) састављене од предлога
и именице и уобличене одговарајућим наставком (нӑйрстак, на-
ручје, идорђе, понедељак) .
85. Сложене именице са спојним вокалом 0/е могу бити , као
што је већ речено , према синтаксичком односу делова у њима :
а ) копулативне (југоисток ) ; б) одредбене (детерминативне ) , које ,
са своје стране, могу бити : « ) састављене од именице (у функцији
придева ) и именице (вукодлак, главобоља - с примарним значењем

" оно од чега често боли глава, велике муке' ) ; 3 ) састављене од
придева и именице (голдмразица , риђдкоса) ; в ) рекцијске, које ,
са своје стране , могу бити састављене : « ) од датива и глагола
(богомил) ; в) од акузатива и глагола (ручконоша) ; 1 ) од инстру-
ментала и глагола (ватромет, вӧдойлав) ; 8) од локатива и глагола
(па́рлог, хлӑдолеж) .
" 86. Не треба сматрати сложеницама именице изведене од сло-
жених глагола , као што су : дочек , зарез , народ , натпис, приказ ,
йдреза и сл . Ове су именице обично без наставка , али ипак има
их и с наставком (доход : доходак) .
Сложени придеви
87. Према саставу сложени придеви могу бити двојаки :

1 ) они за које је лако утврдити да су настали срастањем својих де-
лова ; 2 ) сложенице са спојним вокалом о/е. Обе ове врсте могу
бити , према синтаксичком односу делова у сложеници : а ) копу-
лативне ; б) одредбене (детерминативне ) ; в ) рекцијске .
88. Сложени придеви за које је лако утврдити да су настали
срастањем својих делова могу бити , као што је већ речено , према
синтаксичком односу делова у њима : а ) копулативни (стӑрмали) ;
б) одредбени (детерминативни ) , који су саграђени од прилога и
придева (наглув , нажут, невиђен , ӧмален) ; в ) рекцијски , који,
са своје стране , могу бити : « ) састављени од акузатива и придева
(од глагола) (свèзналӣ) ; в) састављени од предлога и придева
(безбожан, безӯман, прекодрински, суждребна) .
89. Сложени придеви са спојним вокалом o /е могу бити ,
као што је већ речено , према синтаксичком односу делова у њима :
а) копулативни (глувднём) ; б) одредбени (детерминативни) , који,
са своје стране , могу бити : а ) састављени од именица (у функцији
придева) и именице (бабòлик, злашдкос, свилокос) ; 3 ) састављени
од придева и именице (босдног, головраш, тврдоглав ) ; 1) састављени
од придева и придева (нашдземскӣ) ; 8 ) састављени од прилога
и придева (пореклом од глагола ) (брздрек, саможив , самохран) ;
в ) рекцијски , који, са своје стране могу бити : ) састављени од аку-

затива именице и придева (од глагола и уобличеног наставком )
(чудотворан) ; 3 ) састављени од инструментала именице и придева
(од глагола и уобличеног наставком) (вӧдойлӑван) .
Сложени глаголи
90. Сложени су они глаголи који су састављени од глагола

и још какве речи . Две су категорије сложених глагола : У прву
иду они глаголи који су сложени од именице и глагола (дӑнгубиши
од дан и губиши) , прилога и глагола (злойашиши - од зло и
ӣӑшиши) и сл . Њих није велики број ..У другу групу иду они гла-
голи који су сложени од префикса (предметка) и глагола (йú-
шаши - заййшаши) . У савременом српскохрватском језику највећи
је број оваквих сложених глагола .
91. Префикси , када се додају глаголима , на један начин утичу
на несвршене а на други на свршене .
92. На несвршене могу утицати тројако :
1 ) обично им , у извесном правцу , мењају значење (йћи ‘ кре-
тати се корачајући или каквим превозним средством : прећи идући
преко чега преместити се на другу страну" ) ;
2) мењају им вид , стварајући од несвршених свршене ( йћи =
= несвршени глагол ; прећи = свршени глагол ) ;
3 ) могу им мењати род, стварајући од непрелазних прелазне
(йћи = непрелазни глагол ; прећи = прелазни глагол) .
93. И у вези са свршеним глаголима треба рећи троје :
1 ) префикси им обично мењају значење (рећи ‘исказати ре-
чима ; прорећи ‘ унапред казати оно што ће се тек догодити’ ) ;
2) вид им не мењају (рећи = свршени глагол ; прорећи = свр-
шени глагол) ;
3 ) ни род им не морају мењати (рећи = прелазни глагол ;
прорећи = прелазни глагол ; одн . пасти = непрелазни глагол ;
допасти = непрелазни глагол) .
94. Префикс (предметак) јесте , као што се види, предлошки
део сложенога глагола који се додаје испред глагола и са њим
чини једну реч , сложени глагол . Глаголу се могу додати један, два
или три префикса.
Када је реч о додавању једнога префикса , може се употребити
ових шеснаест префикса : до , за , из , на, над , о (б) , од , йо, йод , йре,
йри, йро, раз , с (а) , у, уз . Од ових се предметака у савременом
српскохрватском књижевном језику не могу употребити као пред-
лози уз речи са деклинацијом : йре, йро и раз . Остали могу . Готово
свих ових шеснаест предметака имају месно значење . Зато се нај-
више употребљавају уз глаголе кретања или налажења на извесном
месту . Али , како у вези с тим глаголима развијају и друга значења,
могу се употребити и уз друге глаголе , што значи да су ови пре-
фикси продуктивни .
Као други префикс од горе наведених не употребљавају се
једино до и над .
Као трећи префикс употребљавају се једино : из, над и йо .
95. Разлог је постојању глагола са два префикса такође потреба
за изменом вида и значења . То ће се најбоље видети на конкретном
примеру. Од несвршеног глагола бости префиксацијом је добивен
свршени пробости . Од њега се , сад , може извести учестали глагол
пробадати . Додавањем новога префикса може се понова начинити
свршени глагол (испробадаши) . Одавде се види да два префикса
не чине сложени префикс , већ да се други префикс управља према
значењу глагола с једним префиксом .
96. До истих промена значења и вида долази и код глагола
с три префикса . Од изведеног двовидског (свршеног и несвршеног)
глагола крстиши начињен је префиксом йре свршени глагол пре-
крстиши (‘ ставити у облик, знак крста ) . Изменом основе од овог
је изведен учестали глагол прекршташи . Додавањем префикса из
настаје свршени глагол испрекрштати ( прекрстити све предмете ) .
Додавањем префикса йо настаје глагол поиспрекрштати, опет са
донекле измењеним значењем (‘ испрекрштати све предмете један
за другим ) .
97. У савременом српскохрватском језику одрични глаголи
нису сложенице : одрична речца не чува своје одрично значење према
глаголу па се зато пише засебно од њега . Мали је број глагола где
је речца не саставни део сложеног глагола , имајући са њим сасвим
Св . 4-5 Основни принципи творбе речи 277
друго , ново значење ; нпр . нестати ‘ изгубити се , ишчезнути”.

У оваквим се глаголима у ствари и не осећају саставни делови .
Зато ови глаголи и нису продуктивни .
98. Најпре ће бити анализирани глаголи с једним префиксом .
Дефиниције појединачних глагола дате су према постојећим ре-
чницима .
Префикс до . Две су основне значењске групе ових гла-
гола. Прву сачињавају глаголи као : дојахаши ( доћи, стићи ја-
шући до каквог места ) , долити ( наливајући напунити до врха ) .
дотерати ( довести терајући до каквог места ) . Ови глаголи, дакле,
значе да је радња допрла до чега, додата чему . Другу групу сачи-
њавају глаголи као доградити ( довршити грађење ) , дойлести
( довршити плетење ) , дослужити ( одслужити до краја²), до-
хранити ( довршити храњење” ) . Ови глаголи, дакле, значе до-
вођење радње до краја .
99. Префикс за . Пет је основних значењских група ових
глагола . Прву сачињавају глаголи као : заградити ( окружити
оградом , оградити? ) , замаћи ( нестати иза чега³ ) , заћи ( отићи иза
чега ) . У овим се глаголима, дакле, чува основно значење пред-
лога префикса за . Другу групу сачињавају глаголи као :зајечати
("почети јечати ) , закукати ( почети кукати ) . Ови глаголи, дакле,
значе почетносвршену радњу . Трећу групу сачињавају глаголи
као : загорети, загристи , зӑсећи, који значе ‘извршити мали део
радње . Четврту групу чине глаголи као : зарадити ( стећи ра-
дом³ ) , заслужити (‘ стећи радом’ ) , који, дакле , значе завршно-
свршену радњу. Пету групу сачињавају глаголи као : забраздити
и сл . који, у ствари, значе да радња не иде правим путем .
100. Префикс из . Шест је основних значењских група
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : ископати ( копањем
извадити ) , испасти ( пасти из чега³) , истрести (‘избацити тресући ) .
Ови глаголи, дакле, значе : ‘ из какве средине (или сл . ) изнети
(или сл . ) . Другу групу сачињавају глаголи као : изгорети ( уни-
штити ватром³) , искварити (‘ сасвим покварити” ) . Они значе :
*довршити радњу до краја . Трећу групу сачињавају глаголи као :
измолити ( постићи молбама ) , исплакати (‘ постићи плакањем³) .
Они, дакле , имају резултативно значење . Четврту групу сачи-
њавају глаголи као : избудиши ( пробудити све једног за другим³) ,

изгинути ( погинути сви редом’ ) . Они , дакле , значе : ‘извршити
радњу на више објеката и то тако да је извршена и на последњем
од њих, одн . ‘извршење радње од више субјеката . Пету групу
сачињавају глаголи као : излёжати се ( задовољити се лежањем³ ) ,
испавати се ( одморити се спавајући до миле воље ) . Они, дакле,
значе : ‘извршити радњу у обилној мери . Шесту групу сачињавају
глаголи као : испуниши ( ‘напунити нешто празно ') . Они значе
свршену радњу, свршени вид .
101. Префикс на . Четири су основне значењске групе
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као набости ( ‘натаћи на
нешто шиљато ' ) , навући (‘вукући ставити што преко чега, натак-
нути на нешто ) , намамиши ( привући мамећи нечим³) , напасти
( извршити напад на што ' ) . Они , дакле , значе : 'ставити на нешто
(у најширем смислу) . Другу групу сачињавају глаголи као : на-
гристи ( откинути мало гризући ) , найући ( ‘мало напрснути ” ) ,
начуши ( нешто мало чути о чему ) . Они значе вршење радње у
малој мери . Трећу групу сачињавају глаголи као : надробити
( изломити много ситних комадића чега ) , накуйовати ( купити у
великој количини”) . Они, дакле , значе обилност радње . Четврту
групу сачињавају глаголи као : надштрити ( ‘учинити оштрим² ) ,
начинити ( направити, створити ) . Они, дакле, значе потпуност
радње .
102. Префикс над . Две су основне значењске групе
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : надвириши ( зави-
рити одозго ) , надвиши се (‘нагнути се изнад чега') , наднети се
( уздићи се , нагнути се изнад чега³) . Они, дакле , значе : у каквој
радњи бити над ким или над чим’ . Другу групу сачињавају гла-
голи као : надјачати ( показати се јачи од другога, надвладати ,
победити ) , надскочити ( ‘скочити даље од кога другог³ ) . Они ,
Дакле , значе : ‘бити јачи , бољи и сл . од кога .
103. Префикс о (б) . Пет је основних значењских група
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : обӑсуши ( ‘сипајући
прекрити са свих страна ) , облèшети (ʻлетећи обићи ) , оглодати
( глођући потпуно очистити месо с кости ) . Они, дакле, значе
да се глаголска радња простире око чега, са свих страна или пот-
пуно . Другу групу сачињавају глаголи као : днӧвчити се ( сте-

кавши новаца постати имућан') . Они , дакле, значе : ‘постати ка-
квим . Трећу групу сачињавају глаголи као : обӑмреши ( пасти у
дубоку несвестицу, привидно умрети ) . Они , дакле, значе непот-
пуно извршење глаголске радње . Четврту групу сачињавају гла-
голи као : дбранити ( задати рану, ранити ) , ойамéшиши ( ‘учинити
кога паметним , уразумити ) . Они, дакле , значе : 'изазвати, створити
код кога какву особину . Пету групу сачињавају глаголи као
дчистити ( учинити чистим³) , који, дакле , значе завршносвршену
радњу.
104. Префикс од . Четири су основне значењске групе
ових глагола. Прву сачињавају глаголи као : одгристи ( гризући
откинути ) , дшерати (‘терајући удаљити” ) , дтпасти ( спасти с чега’ ) .
Они , дакле , имају аблативно значење. Другу групу сачињавају
глаголи као : одазвати се ( ‘одговорити на поздрав , позив ) , од-
говорити ( дати одговор ) , одјекнути ( одговорити одјеком³ ) . Они ,
дакле , значе : одвраћање , узвраћање радње . Трећу групу сачиња-
вају глаголи као : одвезаши ( ‘одрешити свезано ” ) , одмоћи ( ‘помажући
учинити штету” ) , одучити (‘учинити да неко изгуби навику” ) . Ови
глаголи значе радњу потпуно супротну радњи што је значи основни
глагол . Четврту групу сачињавају глаголи као : одиграти ( завр-
шити какву игру ) , одслужити ( обавити службу ) . Они значе
завршносвршену радњу .
105. Префикс йо . Четири су основне значењске групе
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : йобацати ( бацити
једно за другим и на све стране ) , йогасити (‘угасити све редом³) ,
поскакати скочити један за другим (о свим субјектима) . Они,
Дакле , обележавајући завршеност радње, имају у ствари дистри-
бутивно значење, при чему код непрелазних глагола радњу обавља
неколико субјеката (поскакаши) , док се код прелазних радња
обавља на више објеката (йобацаши, йогасити) . Другу групу са-
чињавају глаголи као : йойграти (‘мало играти”) , йдкуцати ( мало
куцати ) , полежати ( лежати неко време ) , поспавати ( мало од-
спавати ) . Ови глаголи , дакле, значе вршење радње у мањој мери .
Трећу групу сачињавају глаголи као : йоквариши (‘учинити неис-
правним , лошим³) , йдйиши (‘испити све до краја ) , поробити ( од-
280 Наш језик СВ . 4-5
вести у ропство' ) . Они , дакле , значе извршеност радње . Четврту

групу сачињавају глаголи као : йосуши (‘прекрити нечим сипкавим ;
прелити течношћу” ) . Они , дакле , значе радњу која се врши по
каквој површини .
106. Префикс йод . Две су основне значењске групе ових
глагола. Прву сачињавају глаголи као подвезаши ( везати одоздо³ ) ,
йодмазати (‘намазати са свих страна ) , йошкойати ( ‘копањем на-
чинити рупу испод или испред чега³ ) . Они имају локално значење.
Другу групу сачињавају глаголи као подмишиши ( новцем или даро-
вима , тј . митом , придобити некога за недопуштен рад³) , йошка́заши
( тајно доставити властима нечији кажњив рад³ ) , пошкрасти ( тајно
украсти од кога” ) . Они , дакле , значе недопуштену , тајну радњу .
107. Префикс йре . Шест је основних значењских група
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : прèгазиши ( газећи
прећи на другу страну" ) , препливати (‘пливајући прећи на другу
страну” ) , прескочиши ( ‘скочити преко чега’) . Они , дакле , значе :
обавити радњу преко чега . Другу групу сачињавају глаголи као :
пренúзаши ( ‘однизати с једног низа па нанизати на други³ ) , прейд-
чити ( точећи преместити из једног суда у други” ) . Они , дакле ,
значе : мењање места . Трећу групу сачињавају глаголи као : пре-
кројиши ( ‘скројити изнова друкчије”) , предраши ( ‘поново узорати ' ) ,
претопиши ( поново истопити³ ) . Они, дакле , значе : још једном
поновити радњу . Четврту групу сачињавају глаголи као : пре-
йлашиши ( сувише платити³) , престићи ( стигавши некога, отићи
Даље ) , прецениши ( одредити претерано високу цену, претерано
високо оценити” ) . Они , дакле, значе : обављање радње у већој ,
у највећој мери према чему. Пету групу сачињавају глаголи као :
прèгристи ( пресећи гризући ) , преломити (ʻломећи раставити на
два дела или на више делова ) , пресећи (‘секући раставити³ ) . Они ,
дакле , значе : дељење на два дела или на више делова . Шесту групу
сачињавају глаголи као : прèвариши (‘извршити превару над ким³ ) ,
пресудити ( донети пресуду ) , прецвітати ( ‘престати цветати ) .
Они , дакле , значе завршносвршену радњу .
108. Префикс при . Три су основне значењске групе ових
глагола . Прву сачињавају глаголи као : йрибити ( причврстити
клинцима ) , йримаћи (‘мичући приближити ) , пришити ( при-
чврстити за нешто шијући”) . Они, дакле , имају локално значење

предлога . Другу групу сачињавају глаголи као : прикрити ( при-
времено покрити, сакрити³) , примирити се (‘мало , привремено се
умирити ) , пришворити (‘непотпуно затворити ) , причекати ( ‘че-
кати мало ) . Они значе : извршити радњу у малој , мањој мери .
Трећу групу сачињавају глаголи као : привредити ( ‘стећи радом³ ) ,
прийишдмити ( ‘ учинити питомим² ) . Они , дакле , значе свршеност
и резултативност .
109. Префикс йро . Шест је основних значењских група

ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : пробости ( ‘нечим
шиљастим направити отвор , рупу на чему”) , пробушиши (‘направити
рупу , отвор на чему”) , прогорети (‘ватром начинити рупу ) . Они,
дакле, значе : обавити какву радњу кроз нешто . Другу групу
сачињавају глаголи као : проживети ( бити жив у току одређеног
времена ) ,промрзнути ( смрзнути се скроз ) , прочитати ( за-
вршити читање чега’ ) . Они , дакле, значе : ‘ потпуно извршити радњу
основног глаголаʼ. Трећу групу сачињавају глаголи као : пројахати
( јашући проћи мимо ') , прдкасати (‘касајући проћи мимо ” ) , проћи
(‘идући мимо минути”) . Они , дакле , значе : обавити кретање мимо
чега . Четврту групу сачињавају глаголи као : пролуйати (‘мало
излупати?) , који значе : обавити радњу у мањој мери . Пету групу
сачињавају глаголи као : прогледати ( добити вид ) , проговорити
( почети говорити ) , процвилети ( почети цвилети ) . Они , дакле,
значе почетносвршену радњу. Шесту групу сачињавају глаголи
као : пробудити ( прекинути коме сан' ) , који значе завршносвршену
радњу.
110. Префикс раз . Три су основне значењске групе ових

глагола . Прву сачињавају глаголи као : развенчаши (‘раскинути
брак ) , разлèшети се [‘одлетети на све стране (о многим субјектима ) '] ,
раселити ( иселити у разна места” ) . Они, дакле , значе : поделити
(или сл . ) на различне стране . Другу групу сачињавају глаголи
као : разгорети се (‘почети горети јаким пламеном³ ) , разиграти се
( ‘почети весело играти³ ) . Они означавају жив почетак какве радње .
Трећу групу сачињавају глаголи као : разболети се ( постати бо-
лестан ) , разбудиши (‘пробудити све редом³) , раскрвавиши (‘расе-
кавши, учинити да потече крв³) . Они , дакле , обележавају сврше-

ност радње .
111. Префикс с (а) . Три су основне значењске групе ових

глагола . Прву сачињавају глаголи као : здружити ( удружити ;
спојити, саставити ) , сӑбраши (‘покупити на једно место ) , ску-
йиши ( покупити све редом³ ) . Они , дакле, значе : ‘окупити више
јединки . Другу групу сачињавају глаголи као : сићи (ʻидући спу-
стити се ниже ) , сјäхаши ( скинути се с коња ) , слèшети ( ‘спустити
се летећи ) . Они , дакле , значе : ‘спустити се с неког места ниже .
Трећу групу сачињавају глаголи као : сӑзнати ( ‘схватити ; дознати³ ) ,
сӑслушати ( ‘чути све до краја ; испитати³) , сачувати (‘чувајући
одржати у целини” ) . Они, дакле, значе завршносвршену радњу .
112. Префиксу . Три су основне значењске групе ових

глагола . Прву сачињавају глаголи као : удéвати (‘увлачити конац
у иглу³) , унети (‘носећи метнути унутра' ) , ући ( ‘ступити у нешто ) .
Они, дакле , означавају кретање радње правцем у унутрашњости
чега . Другу групу сачињавају глаголи као : уграбити ( дохватити
и силом однети ) , умаћи (‘ кришом се извући, побећи ) , ушећи
( побећи, умаћи ) . Они , дакле , значе : однети, отићи изван, далеко .
Трећу групу сачињавају глаголи као : уловити (‘ухватити, убити
у лову ), урадити (‘извршити какав посао ' ) . Они , дакле , озна-
чавају свршену радњу.
113. Префикс уз . Четири су основне значењске групе

ових глагола. Прву сачињавају глаголи као : ўздићи (‘дићи увис") ,
узјахаши ( сести на коња ) , узлèшеши ( почети летети ) . Они значе
кретање навише . Другу групу сачињавају глаголи као : узмаћи
( одступити , отићи назад ) , устукнути (‘одступити , повући се ;
попустити?) . Они значе кретање назад . Трећу групу сачињавају
глаголи као : устумараши се ( ‘почети збуњено трчати тамо-амо ”) ,
усцікшати се (‘почети испуштати висок , оштар глас због страха
или бола ) . Они значе жив почетак радње . Четврту групу сачи-
њавају глаголи као : узљушиши се ( почети се љутити” ) , узмучити се
( почети осећати муке" ) , усколèбаши се (‘почети се колебати³) . Они,
дакле , значе почетносвршену радњу . Сем свега, помоћу овога
префикса може се од сваког трајног гл . начинити перфективни през .
који се може употребити у служби егзактног футура : Ако ўзрадиш,

имаћеш .
114. И у анализи глагола са два префикса дефиниције поје-

диначних глагола биће дате на основу постојећих речника.
Префикс за . Две су основне значењске групе ових гла-
гола. Прву сачињавају глаголи као : задсташи (‘остати иза кога
или чега у кретању” ) . Они , дакле , значе : ‘отићи (или сл . ) иза
чега , тј . они су с основним значењем предлога префикса за.
Другу групу сачињавају глаголи као зауставити (‘учинити да ко
или што стане, да не иде даље') . Они су, дакле , с нешто појачаним
значењем глагола с једним префиксом.
115. Префикс из . Две су основне значењске групе ових
глагола. Прву сачињавају глаголи као : испребијаши ( јако истући ) .
Они , дакле , обележавају перфективност . Другу групу сачињавају
глаголи као : изумрёши (‘умрети, нестати не оставивши потомства ) .
Они, дакле, значе потпуност радње .
116. Префикс на . Две су основне значењске групе ових

глагола . Прву сачињавају глаголи као : надовезаши ( довезати
одозго”) наддлити (ʻлијући одозго додати ономе што је већ на-
ливено ) , надомешнути ( дометнути , додати³) . Они, дакле , значе :
ставити (и сл . ) на што ' , тј . они су с основним значењем предлога
префикса на . Другу групу сачињавају глаголи као : назадеваши
[ задети једно за другим (обично у већем броју)' ] , найреламати
(‘преломити много’ ) . Они , дакле , значе извршење радње у вели-
ком степену .
117. Префикс 0 (б) . Две су основне значењске групе

ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : обујмиши ( обухватити,
загрлити”) , обухватиши ( ‘ухватити унаоколо око чега, обгрлити ” ) .
Они , дакле , значе да се глаголска радња простире око чега , са свих
--
страна или потпуно , тј . они су с основним значењем предлога
префикса о = об. Другу групу сачињавају глаголи као : ойоменути
( изрећи упозорење, опомену³ ) . Они , дакле , имају до извесне мере
промењено значење .
118. Префикс од . Глаголи с њим сложени обично су
с основним (аблативним) значењем овога предлога префикса :
одузети ( узети од кога³ ) . одустати ( ‘оканити се , оставити се чега,

напустити што започето , одрећи се какве намере и сл . ) , ошидчеши
("започети³) .
119. Префикс йо . Две су основне значењске групе ових

глагола . Прву сачињавају глаголи као : йозавезивати ( завезати
много , редом³) , йонӑшицати ( натаћи све редом³) , йоудáваши ( удати
све једну за другом³ ) , поўзимаши ( узети све једно за другим³) . Они,
дакле , имају дистрибутивно значење , тј . они су с основним зна-
чењем овога предлога — префикса . Другу групу сачињавају глаголи
као : поиздèраши ( прилично издерати³) , йонӑквасити ( мало на-
квасити ) , поддјутриши (‘нешто , прилично се разданити') , йоод-
маћи ( прилично одмаћи у ходу , раду³) , йопритегнути ( мало при-
тегнути ) . Они, дакле , значе : ‘мало или прилично извршити какву
радњу .
120. Префикс йод. Две су основне значењске групе
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : подупреши ( подмет-
нути неки предмет као ослонац³ ) , подухвашиши (‘ухватити одоздо³) .
Они , дакле , имају локално значење, тј . они су с основним зна-
чењем овога предлога-префикса . Другу групу сачињавају глаголи
као : йоднайити се ( мало се опити³ ) . Они, дакле, обележавају
деминутивност .
121. Префикс йре . Глаголи с њим сложени обично значе :

*наново , друкчије или сл . учинити : предомислити се ( променити
мишљење ) , предбуши (‘променити обућу ) , предшёши (‘отети од
другог нешто отето ) , прейдзнати ( поново познати³ ) , йрейрддаши
( поново продати већ купљену робу ) , преўдаши се ( поново се
удати ) .
122. Префикс йри. Две су основне значењске групе
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : придодати ( још
додати ) , приддлазити (‘долазити поступно , надолазити³) . Они ,
дакле , имају основно , локално значење предлога (овде долази и
прийомоћи унеколико помоћи ) . Другу групу сачињавају глаголи
као : приуйишати ( запитати , упитати, припитати³) . Ови су глаголи
као што се види, с избледелим значењем префикса йри и значењем
преузетим од глагола којем је додат овај префикс .
123. Префикс йро . Глаголи с њим сложени обично имају

ново значење : пронаћи ‘открити раније нешто непознато .
124. Префикс раз . Три су основне значењске групе ових
глагола. Прву сачињавају глаголи као : разудаши (‘удати све ре-
дом ) , распродаши (‘продати све мало-помало многим³ ) . Они, дакле,
значе : поделити и сл . на различне стране . Другу групу сачињавају
глаголи као : расйомамити се ( ‘јако се помамити , разгоропадити
се') , који значе жив почетак какве радње . Трећу групу сачиња-
вају глаголи као : распознати (‘познати по каквим знацима разли-
кујући од других ) , који , дакле , значе завршносвршену радњу.
125. Префикс c (a) . Две су основне значењске групе
ових глагола . Прву сачињавају глаголи као : снаћи ( ‘задесити ,
погодити кога, догодити се комеʼ ) , спошӑкнуши се ( ‘ идући запети
- нова значења .
ногом за што и посрнути³) . Они, дакле , имају
Другу групу сачињавају глаголи као : споменути ( рећи у говору ,
излагању што о коме или чему' ) , код којих се , дакле , осећа
сасвим избледело значење што га уноси префикс.
126. Префикс у . Глаголи с њим сложени обично имају
нова значења : уйдзнати се ( ‘стећи познанство с ким³) .
127. Префикс уз . Белић наводи глагол успропадати се,
који , према Вуковом Рјечнику, значи : ‘устрчати се тамо-амо , усту-
марати се' ; овај глагол означава, дакле, жив почетак радње .
128. И у анализи глагола с три префикса дефиниције поје-
диних глагола биће дате на основу постојећих речника .
Префикс из . У значење глагола који су сложени с њим
овај префикс уноси значење појачавања потпуности глаголске
радње : испоразболеваши се [ редом се разболети (о већем броју
субјеката ) ] .
129. Префикс над . Овај префикс појачава глаголску
радњу у смислу суперлативном (победе или надјачавања) “ (Бе-
лић) : натприповедати (‘надмашити , победити у приповедању”) .
130. Префикс йо . Глаголи с њим сложени значе , како
каже Белић , дистрибутивно извршење радње , редом и потпуно :
поизодгризати ( одгристи мало-помало , одгристи све редом³), йо-
изодносити ( однети све редом , једно по једно ) , поиздстављати
7 Наш језик
( изоставити све редом , једно по једно ') , поизразболеваши се [ ре-

дом се разболети (о већем броју субјеката ) ' ] , поиспреваљиваши
( превалити све једно по једно ) , поиспрекрштати ( ставити уна-
крст , све једно за другим³ ) , поиспреламати ( преломити све , једно
за другим ) .
9. 9. 1972. год., Берислав М. Николић

Шабац
1. Само неколицини листова дозвољено је било да

пишу о референдуму. Као необична овде, пала нам је у очи,
или, боље да кажемо, необично нам је зазвучала именица не-
колицина, изведена од заменичког прилога неколико наставком
-ина. И не по томе што би се очекивало да основни сугласник
(задњонепчани глас к) буде промењен у ч као у: јуначина,
курјачина, зечина, облачина , иако по фонетском закону, у свих
изведених речи, испред наставка и осим у ове, наравно , и у још
неколико њој сличних именица у којих је највероватније, како
мисли Т. Маретић, неке врсте аналогијом, добивено и место ч.
Не ни стога што се она, као збирна именица, иако по облику
женског, употребљава као одредба неодређеног броја јединки м.
рода јер је то познато . А познато је, или бар треба да буде по-
знато свима који је употребљавају, да се она не може узимати
ни уза све именице м. рода, него само уз имена лица која су
тога рода - како нам то говоре многе дефиниције значења
све именице, од којих је, свакако, најпростија и најјаснија она
што је дата у Речнику српскохрватског језика Матице српске,
по којој неколицина значи неколико мушких особа.
Писац текста из којег је узета горе наведена реченица с имени-
цом о којој говоримо не зна ни за једну од тих дефиниција. Али
то не знају ни многи други писци, па опет ниједан од њих, као
ни било ко други, уколико има сигурно језичко осећање, неће
рећи неколицина листова, него ће осетити да је дато обавештење
требало казати реченицом у облику : Само неким (или само и з-
бесним) листовима или : Само једном броју листова
дозвољено је било да пишу о референдуму.
7*
2. Данас много штошта изменило. - Тешко је и претпоста-

вити да је ова донета дефектна реченица нађена у једном од нај
угледнијих наших дневних листова. И то некако изолована од
контекста, између два овећа пасуса једног дописа. А писац до-
писа из којег је реч.еница узета није никакав странац него
човек из наше средине. Не баш из ове најуже наше средине,
већ из нешто удаљенијег краја, али из краја где је народни
говор врло близак књижевном језику. Ми ово констатујемо
зато што само они који се тек уче српскохрватском језику, а
ни изблиза се нису саживели с карактером наше реченице,
могу овако „испуштати” из основне језичке јединице и делове
без којих она не може бити. И није могуће знати услед чега
је овде употребљен предикат повратног глагола у облику без
онога дела који га чини повратним и даје му сасвим друго значе-
ње, без кога овај глагол управо и нема никаквог значења. А када
глагол у предикату нема никаквог значења, он ништа ни о чему
не говори, нити се уопште њиме ишта каже. Сваки се читалац
коме је ово пало у очи сигурно запитао како је редакција листа
могла пустити такву реченицу. И ми редакцији постављамо
то питање . И ради тога ово бележимо . А верујемо да ће чита-
оци листа који траже смисао реченице , ако таквих има наравно,
и овој дати једино могуће значење, које она има у облику : Да-
нас се много штошта изменило.
3. Сосновски се смешта у Берлин, каже се у једном
занимљивом роману недавно објављеном у неколико подлиста-
ка једног нашег илустрованог недељног часописа великих пре-
тензија . Нас занима пишчево осећање рекције глагола CME-
стити се (смештати се је овде употребљено у функцији
свршеног глагола) . Допуна тога глагола у облику акузатива
с предлогом у говори нам да писац његово значење осећа као
кретање у правцу места у које он долази да би се у њему сме-
стно. И није искључено да је код писца баш тако. Али сам
глагол сместити се (односно смешта се), то никако не може
значити, нити уопште ишта друго значи већ налазити смеш-
тај у дотичном месту, заузимати одређену позицију у њему.
Човек се смешта у наслоњачи, у кревету, у кући, у пољу, на
СВ . 4-5 Језичке поуке 289
селу, у граду, већ где се нашао, па, дакако, и у граду Берлину,

у који је он, допуштамо, пре тога дошао од некуда, али глагол
смештати се то значење кретања не укључује у себе, и зато
је требало рећи - Сосновски се смешта у Берлину.
4. Не говоривши ништа својој кћери, стари фон Нацмер
одлучио је да напише писмо своме драгом Холману. Није
баш лако утврдити шта се наведеном реченицом хтело казати.
И то је већ само собом довољно да писцу учинимо приговор
зашто читаоца оставља да нагађа.
А ми нагађамо да је он мислио рећи како је фон Нацмер
сам, и не тражећи сагласност своје кћери, Холману написао
писмо, управо не само одлучио да то учини него је и учинио
не обавештавајући своју кћер о томе . Али ипак не можемо
знати да ли то значи да он својој кћери није говорио о томе
док је написао писмо, на шта упућује стилизација ове реченице,
или је ово учињено не говорећи јој о томе у времену писања
писма. Ако је хтео рећи оно прво, било је потребно да уз од-
редбу предиката написао је (писмо) казану глаголским прилогом
говоривши, употреби неки језички знак који би ограничио радњу
овога другога глагола и да каже, нпр . написао је писмо не гово-
ривши својој кћери ништа пре тога, јер прилог прошли,
по правилу значи извршену радњу, или бар вршену пре радње
која се казује личним глаголским обликом . Узет од свршених
глагола глаголски прилог то сам собом значи. И никаква од-
редба уз њега није потребна. А од несвршених глагола овај се
облик и не може употребити ако уз њих не дође каква слична
одредба, која ће ограничити трајање дотичне радње.
Уколико је пак писац мислио рећи да онај о коме је реч-
није говорио кћери у време док се одлучивао на писање писма,
требало је да узме облик садашњег, а не прошлог, глаголског
прилога, и да каже : Не говорећи ништа својој кћери, стари фон
Нацмер одлучио је да своме драгоме Холману напише писмо.
5. И уопште не знам како ја да га пронаћем. - У добром
језику узимају се само оне речи, облици речи и изрази којима
се јасно казује мисао и верно преноси обавештење. И колико
је неопходна свака реч и сваки израз без којих би обавешта-
вање језиком било непотпуно, толико и употреба сваке сувишне

речи иде на уштрб јасности информације. И зато све што је
у језику сувишно треба избегавати не ради економисања
самог по себи, не ни ради уштеде хартије и времена, иако ни
њих не треба улудо трошити, него зато што сувишни језички
знаци наводе на погрешно схватање онога што је казано. А у
сада наведеној реченици заменица ја је очевидно сувишна.
Говорно лице се у њој вајка што не зна како да нађе онога
на кога мисли. И да заменица ја у реченици није употребљена,
она би за свакога била потпуно јасна. С употребом заменице
смисао реченице је двојак. Ненаглашена та заменица се ту,
и у сличним случајевима, још би и могла допустити. Али се
оком (тј . читајући) не може утврдити да ли је заменица ја
наглашена или ненаглашена. С ненаглашеном том заменицом ,
смисао реченице је као и без ње. И већ због самога тога упо-
треба њена сугерира наглашеност и одговарајуће значење ре-
ченице : Не знам како ја (исто што управо ја, а не било ко
други) да је пронаћем. А реченицом без заменице се тачно зна
шта се њоме хтело рећи. И зато ју је требало и употребити
без заменице .
6. Отац браће пита командира. Питао га је нешто о

својим погинулим синовима, храбро палим у борби за слободу.
Ми скрећемо пажњу на облик генитива браће, који писац овде
новинар, односно новински дописник с добрим језичким осе-
һањем не би употребио, иако није нејасно шта се њиме озна-
чава. Употреба овог облика у тој служби, уколико уз дотичну
именицу не стоји нека одредба, не само да је необична већ и
не одговара природи нашег језика. У функцији знака за озна-
чавање припадања, коју овде имамо, теоријски би се пре упо-
требио присвојни придев те именице него генитив од ње , мада
очевидно ни отац браћин не би било много боље него отац
браће. Али је дописнику новина стојао на располагању низ веза
речи које потпуно одговарају природи језика. Он је могао узети
било који од више облика атрибута уз именицу браћа, па целу
синтагму дати у облику генитива и рећи: отац ове храбре
браће, или отац браће бораца, или отац пале или поги-
нуле браће или и Заријин и Видаков (тако су се ова браћа
звала) отац, или то казати и на који други начин, али не онако
како је казао.
X.
РЕГИСТАР
ХІХ књиге НАШЕГ ЈЕЗИКА (нова серија)
Скраћенице : акуз. = акузатив; акц. = акценат; везн. = везник; вр.

врста; ген . генитив ; гл. = глагол, глаголски; деф. дефиниција; енклит.
енклитика , енклитички ; зам. = заменица; знач. = значење; инстр.
инструментал ; конгр . конгруенција; кон) . конјугација; лекс. лексема ,
лексички; лок. = локатив; нем. = немачки; одн . = однос; осн . = основа;
пољ. пољски; пор. порекло; прав. === правопис; през. == презент, презент-
ски; рекц. = рекција, рекцијски; рус. = руски; синт. - синтаксички; слов. =
словачки; стел. = старословенски ; суф. - суфикс; твор. творба, творбени;
терм. термин, терминолошки; уп. = употреба; фонет. фонетски.
A - (а)к, твор . и знач. 147

- (а)к (анђелак, голубак и др .) , твор .
-а, твор . и знач . 147 и знач. 142
-а (гањати, дизати и др . ) , твор . -ак (бобовњак) , твор . и знач. 145
и знач . 153 -ак (Бошњак) , твор . и знач. 143
-а (главичати се , гребенати и др. ) , - (а)к (држак) , твор. и знач. 148
твор. и знач. 152 -(а)к (напрстак, оплећак) , твор . и
-а (дебљати , јачати и др .) , знач. 144
твор . и знач . 153 -ак (пршњак) , твор . и знач. 146
-а (дивљати) , твор . и знач . 152 -ак (шљивак и др .) , твор. и знач.
-а (равнати) , твор . И знач. 152 144
-a (рођака) , твор . И знач . 144 -ак (-њак) (вештак, годишњак и
-а- : -ā- , одн . осн . 69 др . ), твор . и знач . 145
-а / ā (водати, летети и др .) , твор . -ак (-њак) (голубињак, јагодњак и
и знач . 154 др.) твор . и знач. 146
-а- : -ё- , през. осн . 69 акуз. без предлога адвербног значе-
(а) да, везн. синт. 157—164 ња, синт. 48
-а- : -й- , одн . осн. 69 акуз. без предлога временског зна-
а у Драге нема, синт. 35 чења : темпорални ген . , синт.
(aa) + G ~ (bb) + I / асс . 29 48
-ав , твор . и знач . 151 акуз . без предлога са значењем на-
-ав(богињав , бодљикав и др . ) ,1вор . мене, синт . 47-48
и знач . 149 акуз . без предлога + управни гл.
-ав (брбљав , јаукав и др .) , твор . који казује однос субјекта према
и знач. 150 објекту, синт . 46
-ав (крњав , млакав и др.) , твор . акуз. без предлога + управни гл.
и знач. 150 који означава физичко дејство ,
-ава, твор . и знач . 147 синт . 46
-ава (грмљава, ломљава и др.), акуз. / лок. с предлозима на , у, о 38 ,
твор. и знач. 148 39
-ад , твор . и знач . 147 акуз . објекатског значења + тран-
-ад (бурад, ждребад и др . ) , твор . зитиван гл . 44-48
и знач . 144 акуз. с предлозима временског зна-
-ај , твор. и знач. 147 чења, синт. 50
-а) (догађај , доживљај и др .) , твор . акуз. с предлозима кроз и на 39 , 40
и знач. 148 акуз. C предлозима ca значењем
-ак, твор. и знач. 147 начина, синт . 52
акуз. с предлозима ca значењем -аст : каст/част , твор . и знач. 129

циља , намене , синт . 51 -ат, твор . и знач. 151
акуз. с предлозима у месном значе- -ат (брадат) , твор. и знач . 149
њу, синт. 49 -ах(а)н, твор . и знач. 151
акуз. с предлозима у, на и за 40 -ах(а)н (млађахан) , твор . и знач.
акуз . с предлозима узрочног значе- 150
ња , синт . 51-52 -ац , твор . и знач. 11
-ал(а)ц, твор . и знач. 147 -(а)ц, твор . и знач. 147 , 148
-ал(а)ц (прегалац) , твор . и знач. 148 -(а)ц (белац, вранац) , твор . и знач .
али има и нешто епско што се тим 145
Драмским допуњује (не : које се -ац : белац, кривац и др . , твор .
са тим драмским допуњује ), синт. и знач. 13 , 145
138, 139 -(а)ц (буковац, храстовац) , твор . и
-аљка , твор . и знач. 148 знач . 146
-аљка (писаљка , штипаљка) , твор . - (а)ц (Ваљевац, Земунац и др.) ,
и знач. 148 твор . и знач . 143
-ан, твор . и знач . 147, 151 - (а)ц (јабуковац) , твор. и знач. 145
-(а)н , твор . и знач . 151 -(а)ц : (кобац, жабац) , твор. и знач .
-ан (блеђан, глађан и др .) , твор . 144
и знач. 150 - (а)ц (косац, ловац и др . ) , твор . и
-ан (воштан, земљан и др. ), твор. знач. 146
и знач. 149 -ач , твор. и знач. 147 , 148
-ан (дивљан , драган) , твор . и знач. -ач (берач, ковач и др. ) , твор . и
145 знач . 148
- (а)н (златан) , твор . и знач. 149 -ач (бријач , жарач и др .) , твор . и
-(а)н (пријатан ) , твор. и знач. 150 знач . 148
-ан (простран) , твор . и знач . 150 -ач : читач, знач. 14
-ан (срчан) , твор . и знач . 149 -ача, твор . и знач. 147
-ан (сунчане пеге) , твор . и знач . 149 -ача (белача, ивањача) , твор . И
- (а)н (хладан) , твор . и знач . 149 знач . 145
-ан(а)ц , твор . и знач . 147 -ача (брезовача) , твор . и знач . 146
-ан(а)ц (Американац , Србијанац), -ача (дрљача , набијача и др.), твор .
твор . и знач . 143 и знач. 148
-анин , твор . и знач . 147 -ача (јабуковача, трешњовача),
-анин (Мачванин) , твор. и знач. твор . и знач. 145
143 -ач(а)к, твор . и знач. 151
-анце , твор . и знач . 147 -ач(а)к (великачак) , твор. и знач.
-анце (псетанце) , твор . и знач. 142 150
ар , твор. и знач. 147 -ач(а)к (лагачак) , твор . и знач. 150
-ар, (бачвар , брашнар и др .) , твор . -аш , твор . и знач . 147
и знач . 143 -аш (блебеташ) , твор . и знач. 148
-ар (видар, возар и др .) , твор . и -аш (богаташ) , твор . и знач. 145
знач . 146 -аш (гајдаш , кочијаш и др .) , твор .
ap вратар , твор . и знач . 124 и знач. 143
-ар : папучар , твор . и знач . 125 -аш (орлаш), твор . и знач. 144
-ара, твор . и знач . 147 -ашце , твор. и знач. 147
-ара (брашнара, вунара и др . ), твор . -ашце (сунашце) , твор. и знач. 142
и знач . 144
arklinas : arklӯs , пор. 267
-аст (зарубаст , збабаст) , твор . И Б
знач . 150
-аст (-јаст) , твор . и знач . 151 -ба, твор . и знач. 147
-аст (-јаст) (будаласт , пепељаст) , -ба(берба, борба и др.) , твор . и знач.
CB. 4-5 Регистар 295
-ба : борба , жалба, твор . и знач. 14 бости, пробости , пробадати, ис-

-ба (-оба, -идба) , твор . и знач. 17 пробадати , твор . 276
баба-Стана и сл. , прав . 59 брада , глава, зуб и др. , твор . И
Бања Лука > Бањалука, твор. 13 знач. 18
Барибне (не : Барибну) , акц. 67 brathńь, твор . и пор . 271
бацити очи на онај сто , синт. 42 брдо (не : лист. листовке , чешаљ) ,
Бачка, твор . 12 терм . 263
баштован , уп . и знач. 124 брег, знач . 11
бежим, бојим се , звиждим, вр. гл. бреговит, знач . 11
70 бреза, дрво , зоб и др. , твор . и знач
без да, везн . синт. 164 18
без обзира на то што се збива у рату Buden , Raden и сл . пор . 266
(не : без обзира што се збива у Будишња (село) < Budiš (лично
рату) 139, 140 име Budišь) + ьпа 271
без фрижидера кад је најпотребнији Bud (< Budislavь), Čudы ( < Čudi-
(не : ... кад је најпотребније) slava) + ьпа, пор . 268
195, 196 Видъ , Сидъ, пор . 269
бездан, бездна, знач. 120 Budana пор . 269
bezumai ( < bez uma) = demens , Budьna < * Būda , пop . 268
твор . 272 Видьna, Čudna, пор . 268
bei (код) , нем. 233 Budna, Čudna < Budislav, Ču-
белац, знач. 11 , 13 dislav + ьпа , пор . 269
белац = бели коњ, твор . и знач. 17
белети, знач. 16
белети (bělěti) : белим , одн . осн. 70 B
белити , твор . и знач . 16,151
бенетати , врста гл . 73 в > вљ : јавити јављати , твор .
бенетати бенегам, през. 116 и знач. 154
бео, знач . 11 в,п,б,м, + ; вљ , пљ , бљ ,
бео, блед , жут и др . , твор. и знач. мљ (дозивати Дозивљем И
19 др.) 74
Београд, твор . 11 -ва (давати , девати и др.) , твор .
beščinai ( < bez čina) = inconditus и знач . 153
272 -ва / -ива, твор . и знач . 154
бик - бак, видра, говедо и др . , вагам : важем , през . 116
твор. и знач. 18 вагам, дозивам и др . , 110
бискати ― биштем , бишти , биш- вагати , врста гл . 72
тући, през. осн . 87 Вагати важем, през . осн. 109
Битоља (не : Битола) и др . , прав . Vakšinas < Vakšӯs , пор . 267
186 вал , век , вече , вода и др . , твор .
благ , знач . 11—12 и знач. 18
блажити , знач. 12 Ваљање (не : ваљкање) , терм .
bližanii < bliže, твор . 271 262
боји се зиме , синт. 43 Варјачић , твор . и знач . 125
Бока которска, прав . 64 Варјачића и варјачић, знач . 125
Воссассіа, Вoccaciov и сл . прав . 63 vb + G // vb + од + G 36
болује , знач. 10 vb + за + Асс 41
vb + из + G 37, 38
Вогьпа Boогьпъ + a ( < Bori- vb + код + G 35
slava) , пор. 268
vb + кроз + Асс 40
бос, брз , вешт, глув и др . , твор . vb + мимо + Асс 34
и знач. 19 vb + мимо + Acc//vb + MимO + G
босанскохерцеговачки и босан- 33
ско-херцеговачки , прав . 62 vb + на + Асс 40, 42
vb + на + Acc / L 39 гибати (гибам , гибљем) , през . осн.

vb + насупрот + D 33 115
ѵb + насупрот / супроћ / напоред гибати (и с префиксима : на- , пре- ,
+ G 33 при- , раз- , са- , у- , уз-), врста
ѵ + од + G , синт. 36 гл . 72
vb + према + D / L : седе према гибати (и с префиксима : на- , пре- ,
капетану (прама капетана) , синт. ca-) 101
32 гибати (и с префиксима : пре- , са-) ,
vb + ca + G 37 гњеветати и др . , през. осн . 113 ,
vby + Acc / L 39 114
вез , твор . и знач . 19 гибати гибам , гибљем през . 117
везати , вежем , през . осн . 98 гибати , духати и др . 117
везати - везивати , казати - ка- гибати , зазивати и др . , 96
зивати, твор . и знач . 154 гине- ш / гину-ти, врста гл. 16
велики град, велика кућа, велико глава , бео, дати , лекс . 13
село , конгр . 10 главурда глава велика , твор .
Версајски мир , Букурешки мир и и знач . 17
сл . , прав . 64 глаголи, деф. 10
вид , твор . и знач . 19 гл . на ати 69-118
видети (viděti) : видим , одн. осн . гл . + прости предлог + 1 Асс 28
70 гл . + сложени предлог + G 28
види-ш / виде-ти , врста гл . 16 гл . са инф. завр . -ати , 72-74
вино, жеђ , лек , сир и др . , твор . гл . с през . на -ам : зазидати , зано-
и знач. 18 вијетати и др . 101
власуљар : власуља , твор . и знач . гл . с през . на -ем : бенетати , де-
126 кати и др . 101
BO - вол, прав . 64 гл . чија је основа изведена од гла-
вози у Београд , синт . 41 голске основе 153-154
врати своје реуматичне очи на но- гл . чија је основа изведена од име-
вине , уп . и знач . 132 ничке основе , твор . и знач. 151
вратио бих се у Београд , синт. 41 -153
вртлар , уп . и знач . 124 гл . чија је основа изведена од при-
врео , зрео , твор . и знач . 19 девске основе 152-153
врућ, држећ, твор . и знач. 19 гњеватати , замахати , през. осн .
вуч- > влач , твор . 16 106
вуч-е > влач-и , твор . 16 гњеветати , врста гл . 73
godny , potny, пор . 267
Гојно (Гојево) < Goj- (лично име
Соль) + ьпо, 270
г gojanyi (неодр . вид : goin ) < Go-
јьпъ ( < Gojislava) 270
г > 3 : дигнем дизати, твор . И gospodine < gospodin + јь пор . 266
знач . 154 град је деловао успавано , уп . И
г + изнад 26 знач. 132
г + испод 26 град-а , сел-а и др . , твор . 15
г + испред 16 грађанин - градски човек , терм . и
ganins (gans) = Hirtchen , пор . 267 знач . 17
ген . с гл. који означавају кретање , гребенано влакно (не : чешљано
управљеност или окренутост, влакно), терм . 259
синт . 32 гребенано конопљено повесмо (не :
ген . с предлозима из ис(а) 37, 38 чешљана кудељна брадица) , терм .
ген . с предлозима у, код 34-37 259
гибам / гибљем , през . осн . 96, 98 гребенање и гребенаљке не : кар-
гибам , гњеветам и др . , 110 Дирање и карде) , терм . 259
CB. 4-5 Регистар 297
грми, знач . 10 дозивати (и с префиксима : на- ,

гроб , твор . и знач. 19 о- , од- , по- , опо- , пре- , при- ,
Грубишно ( = Грубишево) Поље про- , са- , ) врста гл. 72
grubišno < Grubiš (лично име дозивати (и с префиксима : на- ,
Grubišb) + по 270 од- , по- , про-, ) 101
густина (не : густоћа) терм . 261 дозивати дозивам и дозивљем ,
през. осн. 92, 112, 117
дозивати , дремати и др . , през . осн
Д 111
дозивље, през. осн . 104
д > 5 : радити - рађати, твор . Дозидати ― дозидам, през . осн.
и знач. 153 109
Да , везн. синт . 156-164 доидем до дем дојдем,
-да , твор . и знач . 147 дод'ем - дођем, фонет. 21
-да (правда , кривда) , твор . и знач. доимати се доимам се , през .
146 осн . 78
Давати, твор . и знач . 151 доити доцти до/ти доти
дај ми свеску : дај ми комад хлеба - доћи , фонет. 21
синт. 43 долазити нашој кући , синт. 31
дајем му лопту, синт . 44 досипати досипа 109
Даје-ш / дава-ти , врста гл . 16 досипати , доскитати се и др. , 114
Данас се много штошта изменило досипати , изњихати и др . 111
(не : данас много штошта изме- доскитати - доскитам (ћем) се,
нило) 288 през. осн . 114
Дангубити, злопатити, твор . 275 доскитати се доскићем се, до-
Даниноћ , знач. 12 скитам се, през . осн . 91
Даса, знач . 124 допрео м. „допро “ 131
дат . са гл . кретања, управљености доћи < дојти, поћи < појти ,
или окренутости 31 наћи најти , фонет . 21
двојни акуз . синт . 47 Дохрамати Дохрамам, през . осн.
девојка за удају, синт . 41 112
Декати, врста гл . 72 дошетам и дошећем, през . осн . 96
Декоратер , твор . и знач. 126 дошли цркви , синт. 31
Делител траке (не : раздељивачи Дрем, твор . и знач . 19
пантљике) , терм . 261 Дремати (и с префиксима : за- ,
Дети девати, изути - изувати , на- , о- , по- , поза- , при- , про- ,
твор. и знач. 154 раз-) , врста гл . 73
дечем, зазвекећем и др . , 116 Дремати ---- Дремам, дремљем, през.
Дјевојка, тјерати , цјепало , сједница осн . 93
(не : ђевојка, ћерати , ћепало , ćед- дремати , сипати , одн . осн . 71
ница, фонет. 22 Дремати , сисати и сл . 92
дно , коло, копље и др . , твор . и дремать , -млю , дремлешь , рус. 71
знач. 18 домати,- маж,-млюши , стел. 71
до- : а) дојахати и сл . б) догради- Држа-ти : држи-м 69
дити и сл. , твор . и знач . 277 Држи-ш / држа-ти , врста гл . 16
добр-а, твор . 15 дријемати (и с префиксом : за- ) 101
добро , знач. 12 Дријемати - дријемам, дријемљем ,
додајем му лопту , синт. 44 през. осн. 115
дође бунару, сикт . 41 Дријемати Дријемљем , през. осн.
дође крају, синт . 31 98
дође на ум, синт. 42 Друголигаш , твор . и знач. 126
дођем дојдем , пођем < појдем, друм за наше село , синт . 41
нађем најдем , фонет . 21 Дубровчанин (према Дубравка) и
дозивам и дозивљем, през . осн. 96 сл. морф. 191
дувати - дувам 112 -етина (књижетина, ножетина и др .

дувати , дувам (душем) , през. осн. твор . и знач. 143
79 -ешина, твор . и знач . 147
дувати , душем , дувам, през. осн . -ешина (ракијешина) , твор. и знач.
107 143
дуг , лак, мали и др . , твор . и знач. -ешце , твор . и знач. 147
19 -ешце (детешце , јарешце) , твор . и
духати (и с префиксима : за- , на- , знач . 142
о- , по- , про- , раз- , с-) , врста гл . Ж
74
духати - дувати 112 ж м . г : књижити књига, твор .
духати (дувати) ― душем и духам, и знач. 152
души и духа) , душући и духајући żąsinas : żąsis , пор . 267
(поред дувам) , през . осн . 78 жд м . зг : мождити мозга, твор .
духати , душем , през . осн . 79 и знач. 152
духати : духам (душем) , през. осн. ждријело (ек.ждрело) и сл . , прав.55
79 -że - < -zje - 70
Духати - духам и душем 112 жело се на срп 40
душем, задријемам и др . , 114 жена, врста им . 10
жена, морф . 9
Б жена , ствар, број 10
жена, ствар , род 9
ђаче = Ђак мали , терм . и знач . 17 Житни Поток, Ратнӣ Долац, Гојна
Бедовићи , Ћехотиња , Сеотиња и Гора, пор . 270
сл . фонет . 24 žitanyi (неодр. вид . žitaпъ) < ži-
тып ( < žitislava) 270
E жица (не : нит и нити) , терм . 261
жмикати (и с префиксом из-) .
-ё- , -а- , през. осн . 70 врста гл . 72
-е- : веже , виче, гл . вр . 70 жмикати , жмикам, жмичем, през.
е/о : грепсти/гроб, довести / воз. осн . 117
плести/плот, твор . 19
-еж , твор . И знач. 147 3
-еж (грабеж, лавеж и др .) , твор .
и знач. 148 за : а) заградити и сл . б) заје-
-еж (младеж , ситнеж), твор . и чати и сл . в) загорети и сл . г)
знач . 146 зарадити д) забраздити и сл. ,
ен, твор . 15 твор . знач. 277
-ен , твор . и знач . 151 за- : а) заостати б) зауставити , твор .
-ен (ватрен , воден и др .) , твор . и знач. 283
знач . 149 за + ген . гл. им. на -ње , знач. и
-ен (дрвен , стаклен) , твор . и знач . уп. 252
149 за + инстр . гл. им. , уп. И знач.
-ен (женидбени , жетвени) твор . и 229
знач . 149 за + инстр . са просторним зна-
-ен (млађен) , твор . и знач. 150 чењем 178
-енце , твор . и знач . 147 за + инстр . са циљним значењем ,
-енце (буренце , ждребенце) , твор . 179
и знач. 142 за време / у току / приликом
-ёрда, твор . и знач . 147 + ген. , уп. и знач. 230
-ерда (ручерда) , твор . и знач . 143 за време / у току, приликом +
ескорта, знач. 121 ген . гл . им . на -ње , знач.
-ēti, ěti 70 и уп. 253-255
-етина , твор . и знач . 147 за жутом рукавицом, синт. 29
за иконом , синт. 29 зањихати : зањихам , зањишем

за један стуб, синт. 29 (покр. занишем) , през. осн . 93
за , међу, над, под , пред + инстр. запретати, врста гл. 73
у просторном значењу 178 засипати засути 113
За садашње пореске основице и затапати, потапати (затапљем, по-
против садашње пореске осно- тапљем) 102
вице (не : За и против садашње Затворим и очи и потонем у себе
пореске основице) 66 (не : у себи) 137—138
за собим, синт. 29 заузимати (и с префиксима : об- ,
Заблаће , Побрђе , Поморавље и сл. -од- , из- , по- , поза- , под- , поод- ,
фонет. 24 пре- , пред- , раз-) , врста гл. 73
Завалила се у прашину па чепрка захитати захиће (не : захита),
(не : Завалила се у прашини) 138 през. осн. 90
загонетати (и с префиксима : од- , захрамати захрамљем през. осн.
у-) , врста гл . 73 78
задријемати и др . 96 захркати - захрчем, през. осн . 78
задувати : задувам и задухати , за- званица и узваник , знач . 123-124
духам и задушем, през . осн . 78 Звекетати - звекћем, през . осн . 77
задухати : задухам и задувати , за- зидам : зиђем, през . 116
дувам и задушем , през. осн . 78 зидати (и с префиксима : на- , о- ,
зазвекèтати , врста гл. 73 од- , по- , опо- , пре- , при- , про- ,
зазвекетати , -звекћем и -звектам, са-) , врста гл. 72
зазвекећи и зазвекетај , през. осн . зидати, -ам , през . осн . 112
77 зидати , надимати и др . , през. осн.
зазвекећем, закркћем, засисам, 105
през . 117 зна од гл . знати 70
зазивати — зазивам (вљем . ) 75 зна , знаюши , знають , стсл. 70
заимати (и с префиксима : на- , зобати зобљем (зобам), през.
изна- , у- , уна- , обу- , преду- , по- , осн . 89
поза- , уза-) , врста гл . 73 зобати (-љем) , през . осн . 88
заимати (и с префиксима : на- ,
поза- , уза-) 101
заимати , -ам , -љем , през . осн. 78
Закавказје , Полесје , фонет. 23 II
Закарпатје , фонет . 23
Закарпаће , (не : Закарпатје ) , фо- -и , знач . 12
нет. 24 и, твор . 15
заклепетати , врста гл . 73 -и , твор . и знач . 154
заклепетати , -епећем , (-етам) , през. -и (белити , блажити и др . ) , твор .
осн. 117 и знач. 152
заклепетати , клепећем и -кле- -и (довршити , љуштити) , твор . и
петам , заклепећи и заклепетај , знач. 151
през. осн . 77 -и (јагњити , телити ) , твор . и знач.
заклокотати, врста гл . 73 152
закрктати , врста гл . 73 -и (калуђерити, побратимити и др) ,
залупивши врата (м. вратима) , твор. и знач. 151
уп. и знач. 132 й/е , твор . и знач . 154
занекам и занечем 117 и/о : бити/бој , крити/кров , лити/
занекати , врста гл. 72 /лој , твор . 19
занијекати занијечем, през . осн . и + над 26
109 и + под 26
зановетати , врста гл . 73 И није М. тај који је такво схва-
зановетам, запрећем и др . , 110 тање рата усадио у војника (не :
зањихам : зањишем , през . 116 усадио у војнику) 136, 137
И уопште не знам како да га про- изведене речи, деф. 11

нађем (не : не знам како ја изведени глаголи 151-154
да га пронађем) 289-290 извучем : извлачим, твор . 16
-ив , твор . и знач . 151 Издавачко -књижарско предузеће
-ив (благочастив , даждив и др .) , „ Свјетлост“ и сл . прав . 57
твор . и знач. 149 изнад + ген . , знач . 205-211
-ив (плашив ) , твор . и знач . 150 изњихати изњиха 109
-ива (бивати, везивати и др . ) , твор. Изоблачили се и дошли цркви ,
и знач . 153 синт. 32
-иво, твор . и знач . 147 -(и)ји , твор . и знач . 151
-йво (гориво , градиво и др .) , твор . - (и) ӣ (човеч(и)ји) , твор . и знач. 149
и знач. 148 има у Владимира, синт . 35
-идба, твор . и знач . 147 има у Миће казначеја, синт. 35
-идба (белидба , везидба и др .) , твор . именице , деф. 9
и знач . 148 именице изведене од глаголске
иде за наше село , синт. 42 основе 146-147
иде у Беч , синт. 41 именице изведене од именичке
иде у наше село , синт . 41 основе 142-146
иди испред мене са места преда именице изведене од придевске
мном 30 основе 144-146
иду за наше село , синт. 41 именице изведене од сложених
-йк, твор . и знач . 147 глагола (дочек, и сл. ) 274
-йк (брезик) , твор. и знач. 144 -in , суф . 266
-йк (видик), твор . и знач . 148 -ин, твор . и знач . 147 , 151
-йк (дужник, јадник) , твор . и знач. -ин (бабин) , твор . и знач . 149
145 -ин (Србин) , твор . и знач. 143
-йк (молитвеник) , твор . и знач. 146 inā, суф . 267
-икаст, твор. и знач . 151 -ина, твор . и знач . 147
-икаст (плаветникаст) , твор. и знач. -ина (болешчина, јуначина и др . ) ,
150 твор. и знач. 143
ижимам : ижимљем , през . 116 -ина (боровина, брезовина) , твор.
ижимати (од из-жимати) (и с пре- и знач. 145
фиксима на- , са- ) , врста гл . 73 -ина (брзина, величина и др.) ,
из болнице // са клинике 39 твор . и знач. 146
из грдне гомиле жеравице , синт. 37 -ина (бродарина, кућерина) , твор .
из Земуна, синт . 37 и знач. 144
из- : а) ископати и сл . б) изгорети в) -ина (грмљавина, имовина и др .),
измолити г) исплакати д) избудити твор . и знач . 148
5) излежати е) испунити и сл . , -ина (дедовина , очевина и др.),
твор. и знач . 277-278 твор . и знач . 146
из : испоразбољевати се , твор. -ина (живина) , твор . и знач. 146
знач . 285 -ина(јарчевина, овновина и др.),
из- : а) ислребијати б) изумрети, твор . и знач. 145
твор . и знач . 283 -ина (прасетина, телетина) , твор .
из потиљка , синт . 38 и знач . 144
иза + G : за + I / Асс 27 inas , ina , суф . 267
иза цигаре , синт 28 inos > ьпъ , суф . пор . 267
изажимати (изажети) изажимам, ins , ina, суф . 267
изажимљем , през. осн. 76
изазивати изазивам (вљем), през. -ински, твор . и знач . 151
осн . 75 -ински (матерински , сестрински) ,
изведене именице 142-148 твор . и знач . 149
изведени придеви 149-151 инстр. без предлога месног и вре-
изведене речи 142-154 менског значења , 174
Св . 4-5 Регистар 301
инстр . без предлога узрочног значе- -ић : папучић, твор . и знач . 125
ња, 173 ићи , прећи твор . и знач. 275
инстр . без предлога + (о)женити -иц, твор . и знач. 147
ce 171 -иц (коњиц) , твор . и знач. 142
инстр . без предлога са значењем -ица , твор . и знач . 147
начина 173 -ица (беговица , јадница) , твор . и
инстр . без предлога са значењем знач. 145
средства- 170, 171 -ица (брадица, главица и др . ) , твор .
инстр . без предлога са значењем и знач. 142
средстава и вршиоца радње 171 , -ица (ведрица, ралица) , твор. и
172 знач . 144
инстр . без предлога у предикативној -ица (игленица) , твор . и знач . 146
функцији 172 , 173 -ица (издајица) , твор . и знач. 148
инстр . + пред 26 -ица (учитељица) , твор . и знач . 144
инстр . с предлозима с узрочним -ица (Хрватица) , твор . и знач. 143
значењем 179 -ица (шљивовица) , твор . и знач.
-иња, твор . и знач . 147 145
-иња (голотиња , сиротиња) , твор . йцати се , врста гл . 74
и знач. 146 -ич , твор . и знач. 147
-иња (Гркиња) , твор . и знач. 143 -ич (бранич) , твор . и знач . 148
-иња (јунакиња) , твор . и знач . 144 -ич(а)к , твор . и знач . 147
-ињи, твор и знач . 151 -ич(а)к (камичак, пламичак) , твор .
-ињи (голубињи, детињи) , твор . и и знач. 142
знач. 149 -ичаст, твор . и знач. 151
искати иштем , ишћем , през осн . -ичаст (беличаст ) , твор . и знач. 150
86 -иш , твор . и знач . 147
искихам : искишем , през. 116 -иш (нёмариш) , твор. и знач. 148
Искихати -искихам , през . осн 109 -иша, твор . и знач. 147
исклепати, врста гл . 73 -иша (хвалиша) , твор. и знач.
искупљен : купити, уграбљен : 148
уграбити и др. фонет . 21 -иште , твор . и знач . 147, 148
испод + ген. , знач . 211-219 -иште (блатиште) , твор. и знач. 143
испод арњева, синт . 28 -иште (ватриште , црквиште) , твор.
испод једне карте , синт. 27 и знач. 144
испод јоргана, синт . 27 -иште (зимовиште , игриште и др .) ,
испод мишће , синт . 28 твор . и знач. 148
испод ногу, синт. 27 -иште (косиште) , твор . и знач . 144
испред + ген. , знач . 219—227 иштем /ишћем, звиждим/ звижђим
испред очију, синт . 27 фонет. 21
испред прозора, синт . 28
испросипам : испросипљем , през .
116 J
испсикати , врста гл . 72
историјски, судијски и сл . , прав . -ја (гошћа) , твор . и знач . 144
64 ја сам се учио у мога оца , синт . 36
Исхракати израче 109 Јаблан, Рудоња , Вихор и сл . , прав .
-ит, твор . и знач . 151 60
-ит (гласит, каменит и др .) , твор. јабук(а)-аст, твор . и знач . 129 , 130
и знач. 149 јабукасто (воће) , твор . и знач . 129
-ит (заклонит, оцедит и др .) , твор. јабучаст, твор . и знач . 129 , 130
и знач . 150 јагодаст, твор . и знач. 129
-ић, твор . и знач . 17 , 147 јалакати, врста гл. 72
-ић (братић , гласић и др . ) , твор . Јана Јан-на : Јана , Стана < Стан-
и знач . 142 -на: Стана , пор . 268
8 Наш језик
-јанин , твор. и знач . 147 калемови са ивицама (не : калемови

-јанин (Банаћанин , Београђанин и са образима) , терм . 260
др. ), твор . и знач. 143 капати капам , капљем, през . осн.
јарам, знач . 120 77
јарина (не : маторина) , терм . 258 карбонизовање , апретовање и сл.
јачина влакана, тканина итд. (не : (не : карбонизовање , апретирање
чврстоћа) , терм . 258 и сл .) , терм . 262
је , енклит . облик акуз. личне зам. , -каст , твор . и знач . 151
уп . 192-194 -каст (црнкаст) , твор . и знач . 150
-је , твор . и знач. 147 Кастро < castrum и Castriotti <cast-
-је (борје , босиље и др .) , твор. и rare , знач. 122
знач . 144 капати - капљем , през. осн. 77
-је- : вежём , вежёш ... , одн . осн . 70 квоцати (и с префиксом за-) , врста
-је (здравље ) , твор . и знач . 146 гл. 74
једножично и вишежично предиво квоцати , кихати , през . осн . 114
и конац, терм . 260 кијати - кијам , през . осн . 79
јеси ишо кадгод њему, синт . 32 кијати , кијам , и кихати 107
Јокна, Микна , Дӧкна ( : Јока, Мика, кијати — Кихам и кишем , през . осн.
Дока) , пор . 267, 268 91
још је , знач . 2 -киња , твор . и знач . 147
још + синтагма + је , знач . 2 -киња (Рускиња , Српкиња), твор .
јурист, правник , знач . 121 и знач. 143
јутена или јутина пређа, или пре- кихати (и с префиксима : из- , про-) ,
диво (не : јутано предиво) , терм . врста гл. 74
258 Кихати - - кијати 112
јь, суф . 266 , 271 , 272 кихати : кишем , кихам , през. осн.
79, 91
клеветати (и с префиксом о-), врста
к гл. 73
клеветати клевећем , през. осн.
к, г, х, + ; > ч , ж, ш (хркати 109
хрчем и др .) 74 клепетати - клепетам , клепећем ,
к вама , синт. 31 през . осн . 77
к Великој пијаци , синт. 31 клепетати и клепећем , през. осн . 77
к прозору, синт. 31 клизајући и клижући 67-68
к > ц : макнем мицати , твор . клизати (се) — клизам (се ) и клижем
и знач. 153 (се) , през. осн . 80, 81
-ка , твор . и знач. 147 клинац , знач. 124
к(а) + D , 31 клипсати - клипшем , клипсам ,
к(а) + D //Dø , синт . 32 през . осн . 90
-ка (белка , јаловка) , твор . и знач. клобучина или клобучевина (не :
145 филц) , терм . 262
-ка (Босанка , Ваљевка и др .) , твор . клупко (не : колутови), терм. 261
и знач. 143 кљује-ш / кљува-ти , врста гл . 16
-ка (воденичарка, говедарка) , твор . kněžna (principis filia) < *kúnеg- úna
и знач. 144 < къпечь-паa, królovna (Königs-
-ка (кићенка) , твор . и знач . 146 tochter) < kraljevn- ona 271
-ка (ранка) , твор . и знач . 145 княжна (principis filia) < * konęg-
-ка (травка) , твор . и знач . 142 ьпа > къпеžena , 271
Када су сви језици могли дјеловати
један на други (не : један на коврџавост, таласавост вунених вла-
другога) 65-66 кана (не : вијугавост) , терм . 258
казује-ш / казива-ти , врста гл . 16 код + ген . гл . им. , уп. и знач.
каишар , знач. 120 228-255
СВ. 4-5 Регистар 303
код + ген. гл . им. на -ње , знач. królewna (Königstochter) < kroljev-

и уп . 240-245 ьпа, 271
код + ген. // при + лок , знач. кружница и круг , терм . 184 , 185
234, 235, 236 księžna - żona księcia ( <<*knęg- па)
код мене је све по старом , синт. 35 > къпężьпа, 271
код мене , код нас , синт. 36 кудравка, терм . 262
Која ( : Коста) , сеја ( : сестра) и др. , купати-купам , купљем, през. осн. 76
твор . и знач. 143 купати се, купам (пљем) се , през.
кола Зашкрипаше кочницама осн. 76
кочнице зашкрипаше , знач. 132 купати се - купљу се 103
колебати(-ам) , през. осн. 88 купље се 76
kolebati, -ам, слов . 89 купује-ш / купова-ти, врста гл . 16
kolebati, kolebają, стсл . 89 кут : кутом, шут : шутем , уп и знач.
колебати (се) - колебам (колебљем) 131
се , през . осн . 89
kolebati // kolibati , bam // bu , - beš , Л
чеш. 89
колебать , -леблю , -леблешь , рус. лађар и бродар : морнар , знач . 120
89 -ла(а)ц, твор. и знач . 147 , 148
kolebać, kolebam и koleblię , пол. -л(а)ц (давалац, крчилац и др .) ,
89 твор . и знач. 146
колебљушти се 89. -лац : читалац, знач . 14
колебати: -Блж, -Блюши , стел. 89 легати (лијегати ) wxxcxx лежем, лежи,
кољебати - кољебам (кољебљем), лежући , през. осн . 86
през . осн . 89 летајући (лећући) 95
Комесар Кауцки лично ју је ухапсио, летам (лећем) 95
(не : Комесар Кауцки је ухапсио), летати (и с префиксом с-) , врста
и сл . 194 гл. 73
кон . уп . 232 летати - лећем , летам , през. осн.
конопља , конопљено влакно , коноп- 78
љино влакно (не : кудеља, тежина, лећи ― лежим, легнем , през. осн.
пртенина) , терм . 258 , 259 85
конопљаре (не : кудељаре) , терм . 259 лимнологија, знач. 127
конопљена ужарија , терм . 261 -лица , твор. и знач . 147, 148
конопљено или конопљино предиво -лица (бајалица) , твор . и знач . 148
(не : конопљано предиво) , терм . -лица (гладилица , махалица) , твор.
258 и знач. 148
кончање , терм . 360 -ло , твор . и знач . 147 , 148
коњ , воља , фонет . 21 -ло (бајало , гатало и др .) , твор .
коњ зеленко : сивац , знач . 123 и знач . 146
корен , деф . 15 -ло (белило, гладило и др. ), твор .
кошен : косити , гажен : газити и др. , и знач . 148
фонет. 21 -ло (белило , јањило и др. ) , твор.
крв на нос, синт . 40 и знач . 148
креативна динамика, знач. 127 -ло (беснило , лудило и др .) , твор .
креативност, твор . и знач . 127 и знач. 148
Крлежина филозофија (не : Филозо- лупим о кревет, синт . 38
фија Крлеже) 181-182
кроз влажне очи , синт . 40
кроз, низ, уз ; на, у, о , по ; међу, Љ
над, под пред, за + акуз. синт. 49
крстити, прекрстити , прекрштати , -ља , твор . и знач . 147, 148
испрекрштати , поиспрекрштати , -ља (белиља , везиља и др. ) , твор .
твор. 276 и знач. 146
8*
-љев , твор . и знач . 151 мљаскати , врста гл . 72

-љев (Јаковљев) , твор . и знач. 149 Модни креатори , знач. 127
љето , његовати и др. 22 ... моме Beh потпуно утученом
-љив , твор . и знач . 151 мужу прилази просед човек ...
-љив (бодљив , гадљив и др.) , твор . и саопштава му да је све у сигур-
и знач. 150 ним рукама (не : моме и онако
-љив (брижљив, димљив , и др.) , утученом мужу ...) 200, 201
твор . и знач . 149 моћи, синт. 160
Љубишња (планина) < Ljubiš моћи , бости , красти и др . , твор . 20
(лично име Ljubišь) + ьпа, 271 Мушкарци своју чежњу утапају у
ljubišana ( = Љубишев), budišanb песму , бекријање и сл . (не : у
( = Будишев) , твор . пор . 271 песми , бекријању) 137
M
Н
маати , -шем 102
маати , машем , махати 106 н > њ : гонити - гањати , твор . и
мала , стара - добра ―― млада - бла- знач . 154
го - зелен - даљ , дуж , твор . 19 на + Асс : вејале смо на ветрењачу
masina (masa) = Schwesterchen , 40
пор . 267 на + Асс / L 38
Маскер : маске маскирање , твор. на + лок. гл . им . , уп . и знач . 229
и знач . 126 на + Асс / L // у + Acc / L // o +
мати пође ковачу, синт . 32 Асс/L 38
матроз , лађар , морнар , бродар, знач. на + лок. гл. им. на -ње , знач.
120 и уп . 250-251
мах, твор . и знач . 19 на- : а) набости б) нагристи, в)
махајући (машући) 95 надробити г) наоштрити , твор.
махати (и с префиксима : за- , у-) , знач . 278
врста гл. 74 на- : а) надовезати б) назадевати,
махати , машём и махам , конј . 72 твор. и знач. 283
маши и маха) , кон) . 72 на врата, синт. 40
машина за рашчупавање (не : тргач) , на гомилу, синт. 38
терм . 261 , 262 на дуеле , синт. 39
машући и махајући , конј . 72 на дуелу, синт. 39
мени је , као учеснику НО рата, на игри или на раду, синт. 38, 39
признат стаж у двоструком траја- на клинику, синт. 39
њу (не : као учесник НО рата, на кревет, синт. 39
признато ми је у двоструком тра- на кревету, синт. 39
јању стаж) 196, 197 на рецепцији (м. „у рецепцији“),
mergina : merga, пор . 267 уп . и знач. 132
међу путницима, синт. 29 на свом послу, синт. 38
међу саму Швабурију, синт . 29 на Стевана Аничина , синт. 42
ми потрчасмо њој , синт. 32 надимати се , отимати (и с префик-
мигну на Јанка, синт. 42 сом пре-) , врста гл. 73
Мидхат, прав . 63 надувати - надувам, и надухати 107
Mirä, пор . 269 над- : а) надвирити и сл . б) надја-
Mirä (Miroslava) + ьпа, пор . 268 чати и сл. , твор. и знач. 278
мирно, твор . 12 над- : натприповедати , твор . знач.
Mirana < Mirın (ъ) + a ( < Miro- 285
slava) , пор . 268 над + инстр . и акуз . , знач . 205-211
мицати се - мичем се 73 над + инстр . у значењу даљег објек-
млада , твор . 12 та 179
нажимати - нажимљем, през. осн. -ња (градња, купња и др.) , твор.

109 и знач. 147
називати ― називљем (на-зивам) , -њак, твор . и знач. 147
през. осн . 98 -њак (рибњак) , твор . и знач. 144
наимати , -ам, -љем , през . осн . 78 -ње , твор. и знач. 147
накупати се (и с префиксом про-) , -ње (орање) , твор . и знач . 147
врста гл . 73 Његова смрт објављена је у европ-
нањихам се : нањишем се , през. 116 ској штампи (не : Његова смрт
напоред њега, синт . 33 објавила је европска штампа) ,
напрстак , твор . 13 197 , 198
народ иде цркви , синт . 32 њијати (се) њихати (се) 112
насилник, силеџија, знач. 127 њихати (и с префиксима : за- , из-
насипати насипам , насипљем на- , од- , по- , у-) , врста гл. 74
(насипујем) , през. осн . 95 њихати (се) : нихати (се) 93
наспрам даме , синт. 33
наставак за творбу основе , деф . 15
наставак за творбу речи , деф . 16 O
наставци 150-151
насупрот , упркос (успркос) , према , o + Acc/a 38
пут 32 о акуз. без предлога 43-52
насусрет /усусрет , надомак 33 о акуз . с предлозима, синт. 49-52
-нат , твор . и знач. 151 о енклитици 1-6
-нат (пернат , чворнат) , твор . и знач . о зиду, синт . 38
149 о калдрму, синт . 38
нахукати , врста гл . 72 • инструменталним синтагмама C
начинске реченице с везником (а) предлозима 174—179
да 155-164 о инструменталу без предлога 170—
нашетам се : нашећем се , през. 116 174
не + гл. , твор . 276 о њега, синт . 38
Не говорећи ништа својој кћери, о(б)- : а)обасути и сл . б) оновчити в)
стари фон Нацмер одлучио је да обамрети г ) обранити д) очистити,
своме драгоме Холману напише твор . знач. 278 , 279
писмо (не : не говоривши ништа о(б)- : а) обујмити б) опоменути ,
...) 289 твор. и знач. 283
не- , полу- , само , против- , и сл. , -оба, твор . и знач . 147
прав . 64 -оба (грдоба, ругоба) , твор . и знач.
неправе речи , деф . 13 146
непроменљиви системи 42 обасипати обасипам , през . осн .
нестати , твор . 277 95
ни не жели , уп . и знач . 130 обећање , твор . и знач . 147
ни не сањамо , уп . и знач. 130 објекатски акуз. просторног или
није долазила мени , синт. 32 временског значења , синт. 47
-ница, твор . и знач. 147 облетати облећем, през . осн . 94
-ница (књижарница, месарница) облетати облећући и облетајући
носи-ш / носи-ти, врста гл . 16 обузимати ― обузети 113
-ну, твор . и знач . 154 Обучен је био у златом и дијаман-
-ну/не (зовнути , кљуцнути и др. ), тима посуто одело преко којег је
твор . и знач . 154 итд . (не : Обучен је био у одело
посуто златом И Дијамантима ,
Њ преко којег је носио црвену каба-
ницу са златним дугмадима из
-ш : н- ш 93 којег је вирило скупоцено оружје )
-ња , твор . и знач . 147 198-200
-ов /-ев , твор . и знач . 151 она га је гледала задовољна : она

-ов /ев (Ђаков , очев , вратаров га је гледала задовољно , уп. и
вратарев) , твор . и знач . 149 знач . 131
-ов (буков , јаворов и др.) , твор. -оница , твор . и знач. 147, 148
и знач. 149 -оница (читаоница) , твор . и знач.
-ова , твор . и знач . 154 148
-ова (бановати , краљевати и др.) , -оња, твор . и знач. 147
твор . и знач. 152 оња (белоња, сивоња), твор. И
-ова (куповати) , твор . и знач. 153 знач . 145
-ова (летовати, путовати) , твор. -оња . (зекоња, медоња) , твор . и
и знач. 152 знач. 144
-ова (миловати, мудровати и др. ) , -оња (млакоња) , твор . и знач. 146
твор. и знач . 153 -оња (носоња) , твор . и знач. 143
-ова (трговати) , твор . и знач. 151 Опахати , врста гл . 74
-ов(а)н, твор . и знач. 151 опахати опашем 112
-ов(а)н (дремован) , твор . и знач . опозивати -------- опозивљем , през. осн.
150 112
-овит, знач. 11 опухам : опушем , през . 116
-овит/-евит , твор . и знач . 151 опухати опухам, (опушем) , през.
-овит/евит (баровит, брдовит и др.), осн. 107, 108
твор . и знач . 149 опушак : пикавац : чик , уп. и знач.
-овљи/-евљӣ , твор . И знач. 151 133
-овљи/-евљӣ (синовљи, мужевљи) , орати, орьж, -нши, стсл. 71
твор . и знач. 149 орем : орати , одн. осн . 71
-овски, твор. и знач . 151 оре- ш/ора-ти , врста гл . 15
овски (кумовски) , твор . и знач . 149 осје , козји, фонет . 23
од каквог познатог лекара, синт. основа , деф. 15
36 -ост, твор . и знач. 147
од мене тражио , синт . 36 -ост (верност, лудост и др. ), твор .
од- : а) одгристи б) одазвати ce и знач. 146
в) одвезати г) одиграти, твор . и Оставих и трећи семестар за собом →
знач. 279 Оставих и трећи семестар иза
од- : одузети и сл . , твор . и знач. себе 30
283-284 -ота , твор . и знач. 147
одведе мисли на пут синт. 42 -ота (грехота) , твор . и знач. 144
оде у Београд, синт. 41 -ота (доброта, лепота и др.) , твор .
одзивати -- одзивам, одзивљем, и знач . 146
през. осн. 112 Отац ове храбре браће пита коман-
одњихам : одњишем , през. 116 дира (не : Отац браће пита коман-
одроњавање : одрон , знач . 128 дира) 290, 291
оду цркви , синт. 32 отимати (и с префиксом пре-) 101
одузимати (и с префиксом пре-) отимати , -ам (и отимљем) , през.
101 осн . 103
одшетам и одшећем , през . осн . отимљи , през. осн. 104
114 отпутовао у Париз , синт. 41
ожимати ожимљем : ожимљи ; Отишна ( = Хотишева) < Chotěš-
ожимљући, през. осн . 78 (лично име Hotěšb) + па, 270
озивати се - озивај се 109 -оћа, твор . и знач . 147
озидати ― озидам, през. осн. 109 -оћа (бистроћа, вредноћа и др.) ,
Окренуо сам се и заиста потонуо твор . и знач. 146
у њу (не : у њој) 138 -ох (пећи пек-ох и др.) , твор . 15
окренуо се њој , синт . 31 -оша, твор . и знач. 147
окупати , -ам , -пљем , през. осн. 76 оша (зеленоша) , твор . и знач . 145
он иде Дрини , синт. 32 -оша (цветоша) , твор . и знач. 144
Π површина (не : површ) 183 , 184

под браду, синт. 29
паде на памет, синт . 42 под + инстр . и акуз. , знач. 211—
памет , разум, ум , знач. 121 219
Париска комуна, прав . 58 под + инстр . са значењем околно-
paršinas : paršas, пор . 267 сти, 179
паси - пасти, кози - козји , фо- под + инстр . са квалификативним
нет. 22 значењем , 179
паста за зубе, синт. 41 под + инстр . са темпоралним зна-
пасти , допасти, твор . 275 чењем, 179
певам · пева-јем 92 под један орах, синт . 29
пева-ш / пева-ти, врста гл . 16 под- : а) подвезати б) подмитити,
печење , твор . и знач . 147 твор. и знач . 280
писало је око сто људи од пера ... под- : а) подупрети б) поднапити се,
да ... осветле историјски домет твор. и знач. 284
личности (не : Писало је око сто подиже поглед, уп . и знач. 132
људи од пера ... да ... .. осветли Подмосковье , Предуральје, Прид-
историјски домет личности) 194, непровье , Подоньје > Подмо-
195 сковље , Предураље , Придње-
писати : писац : пишчев , твор . 16 провље , Подоње , фонет. 23
писа-ти : пишё-м 69 подмуклица, уп. и знач . 124
пискарање : оно што пискарате , подувати : подувам и подухати , по-
знач . 128 духам, през. осн. 78
писмо на Маријина мужа, синт. 42 пође ковчегу, синт. 31
питати, запитати , твор . 275 позивати ― позивам и позивљем,
пишем пис-јем 92 през . осн . 92
пише-ш / писа-ти , врста гл . 16 позивати ce или позивљите се,
Плави шљемови с тешком муком прав . 92
продиру до појединих дијелова позивље , през. осн . 104
Синаја (не : тешком муком) и сл. поимати—поимам, поимљем, през .
201-203 осн. 78
племе , небо , врста им . 10 покопати (и с префиксима : про- ,
плести , твор. и знач . 20 у-), врста гл . 73
плести плот и др . твор . и уп . 20 покапати , -пљем , -пам , през. осн.
плъзати, плъзаж, плъжЖ, 109
ПЛЪЖЕШИ , стсл. 83 покапати , покапљем и покапам, по-
пљескам и пљештем (и пљешћем) , капљи и покапај , през . осн. 77
през. осн . 96 покушати код Марије , синт . 35
плёскати (и с префиксима : за- , полетати полећем , през . осн . 78
над- , по- , пре- , раз-) , врста гл. полетје полеће , прелетје - пре-
72 , 73 леће , фонет. 24
пљескати (и с префиксима : по- , помагати ―― помажем и помагам ,
раз-) 101 помажи и помагај , помажући и
пљескати - пљеска (пљеште) , пље- помагајући , през . осн . 83 , 84, 85
шће , през. осн . 94 помагати, -а , -анши , стсл. 84
по- : а) побацати б) поиграти в) по- помагать, -аю , рус. 84
кварити г) посути , твор . и знач. понор *nor- , *nir- , знач. 120
279, 280 поодузимати 109
по- : поизодгризати и сл. твор . и поплескам и попљешћем , през. осн.
знач. 286 96
по- : а) позавезивати б) поиздерати , поплескати , -ам , -шћем 117
твор . и знач. 284 поповна (des Popen Tochter) > ро-
побишћи, побишћу, ишћем, ишћи , pov-ana , 271
заишћи 87 посипати посипљу 103
поскапати поскапљем , поскапамо прешетам : прешећем, през . 116

през. осн. 108 при + лок. гл. им. , уп. и знач.
посисати , -ам (посишем ) , през. осн . 229, 232
103 при + лок. гл . им . на -ње , знач.
посисати посисам , през . осн . 115 и уп . 245-248
потапсати затајити 102 при- : а) прибити, б) прикрити , в)
потрзам, през. осн. 88 привредити, твор . и знач. 280 ,
потрчасмо њој , синт . 31 281
праве (основне) речи , деф . 11 , 13 при :- а) придодати б) приупитати ,
право на нешто (не : право на не- твор . и знач. 284
чему) 165-169 придеви , деф. 10
прволигаш , твор . и знач . 125 придеви изведени од глаголске ос-
пре- : а) прегазити б) пренизати в) нове 150
прекројити , г ) преплатити д) пре- придеви изведени од именичке ос-
гристи 5) преварити , твор . И нове 149-150
знач. 280 придеви изведени од придевске
пре- : предомислити се и сл . , твор . основе 150
и знач . 284 приђе руци, синт. 31
прегибати : -бљем (и прегибам) , приђем руци , синт. 31
през. осн . 103 про- : а) пробости б) проживети в)
пред гостионицом, синт . 29 пројахати г) пролупати д) про-
пред + инстр . акуз . , знач . 219 говорити ђ) пробудити, твор .
-227 и знач. 281
пред малено огледалце , синт. 28 про- : пронаћи , твор . и знач . 285
пред механом, синт . 28 продувати , продувам и продушем,
пред олтар , синт. 28 през. осн. 107
пред народом, синт . 28 продухати , продухам , през. осн .
пред попом, синт. 28 107
пред тобом , синт. 28 прожимати прожима, прожимље
предграђе < предградје , пруће < през. осн . 75
прутје и др . али : класје, ле- пролази као мимо турско гробље ,
мезје , фонет. 22 синт. 34
предиво и пређа, терм . 260 проливен , чувен , -ваљан , поуздан ,
предикативни акуз. , синт. 47 твор. и знач. 19
предузимати - предузимљу 109 промене на граматичком нивоу,
президати президам, презиђем, синт. 27
през . осн. 114 промене на лексичко-граматичком
президати - призидати 109 нивоу, 34-42
презирање : презир , знач . 128 просте именице 18 , 20
прекидна сила, терм . 258 просте речи , деф . 10
прело, твор . и знач. 148 просте речи 18-20
према + D 31 прости глаголи, 20
према + D : према себи , према прости придеви 19
капетану , синт. 31 прећи мимо механу , синт. 34
према, супрот / насупрот 33 прскати прскам, пршћем,
премотавање , терм . 264 през . осн. 86
преплетати (-ћем) , през. осн. 88 пуати , -ам (и пушем) , през . осн.
пресретати пресрећем , през. осн . 102
78 пуати (и с префиксом на-) 101
претварало , уп. и знач . 125 пувати : пувам, през. осн. 79
прећи (некога) , знач . 124 пувати : пувам и пухати, пухам,
префикси : до , за, из , на, над, о(б) , през. осн . 78
од, по , под , пре , при, про , раз, пузати - испузати , испужем , ис-
с(а), у, уз , твор . и знач . 276 пужи, през. осн . 81
Св . 4-5 Регистар 309
пузати - пужем, пузам, през. осн. распувати : распувам и распухати ,

82, 83 распухам и распушем , през . осн .
пукла кола у Арнаута, синт. 35 78 , 79
путовати, ићи поћи , кренути ... расторокати се - растороћем се,
у/на/за село 41 през. осн. 78
путом : путем, уп . и знач. 131 Ratna < Ratьn (ú) + a ( < Ratislavы),
пухати (и с префиксима : за- , из- , пор, 268
на- , о- , од- , по- , под- , про- , раз- , ratonyi Raтьпъ ( < Ratislava) ,
у-), врста гл . 74 270
пухати : пухам и пувати , пувам и рашчупавање (не : тргање ) , терм.
пушем, през . осн . 78 261 , 262
пухати : пухам (пушем) , през. осн. рашчупавање - растресење, ко-
79 нопља кудеља и сл . , терм. 263
пуши цигару иза цигаре → пуши рашчупавање површине тканине
цигару за цигаром 29 (не : чешање ) , терм . 262
Pęcien , Pętna и сл. , пор . 266 рва-ти се : рвё-м се 69
Ротьnь --- рольпъ, -а , -о (одр . вид : резанци , уп . и знач . 128
potanyi, potenja, potenje , резати режем, през. осн. 92
твор. 270 ременар, знач. 120
pot- ьпъ = Путов) : Роть , твор . 271 рећи , прорећи , твор . и знач. 275
Росьnь < Potislavъ, пор . 266 родити рађати , твор . и знач . 153
Рольn Potislava , 267 , 269 руковет изгребених конопљиних
Рольпъ , Сильпо 270 влакана (не : ручица) , терм. 259
Рольпъ , čильпъ < Pотъ , Čидъ , 270 руменка , шаруља и сл . , прав . 60
ручати -- ручавати , твор. и знач.
154
ручно гребенање (не : ручно чеш-
Р љање) , терм . 259
ра / ер / ир / ор : брати /берем , би- C

рати/избор, твор . 19
равнокраки (не : једнакокраки) , с бијеле браде , синт. 37
терм . 183 с леђа и слеђа, прав . 62
равнострани (не : једнакостра- с мога прозора , синт . 37
нични) , терм . 183 С понављачима или без њих (не :
Радигојна ( = Радигојева) < Ra- са или без понављача) 66-67
digoj (лично име Radigojь) + ьпа с тешком муком (не : тешком му-
270 ком) , знач . 130
Радушња (поток) < Raduš- (ли- с(а) + Асс: с ону страну, синт. 30
чно име Raduš) + ьпа, 271 с(а) + G : с оне стране , синт . 30
Radějana < Radějan(ъ) + а, пор . с(а)- : а) здружити б) сићи в) саз-
268 нати , твор . и знач . 282
раз- : а) развенчати б) разгорети се с(а) + инстр . ca значењем зајед-
в) разболети се , твор . и знач. 281 , нице у ширем смислу 176
282 с(а) + инстр . са значењем квали-
раз- : а) разудати б) распомамити се фикације 176, 177
в) распознати , твор. и знач. 285 с(а) + инстр . са значењем начина
разбоље ти се , њедра, разњежити 177
се , фонет . 22 с (а) + инстр . са значењем соција-
разбуктати се , врста гл . 73 тива 175 , 176
ранговање, твор. и знач . 127 с(а) + инстр . у темпоралном зна-
расквоцати се расквоћем се, чењу 177
през. осн . 78 с(а) , међу , над, под, пред + инстр .
расла код оца, синт. 35 174
с(а)- : а) снаћи б) споменути, твор . скапати (и с префиксом по ) врста

и знач. 285 гл . 73
са Џајићем или без њега (не : са -ски, твор . и знач. 151
или без Џајића) 66 -ски (београдски , пећки и др .) ,
салетати салећем, през. осн. 78 твор. и знач. 149
сажимати сажимам и сажимљем, скитати скитам, скићем , през .
сажима) и сажимљи , сажимајући осн . 93
и сажимљући , през . осн . 78 скитати се 101
Само једном броју листова дозво- скитати се (и с префиксима : до- ,
љено је било да пишу о референ- из- , на- , од- , по- , про- , ) врста
думу (не : само неколицини лис- гл . 73
това) 287 скитати се - скитам се , скићем се ,
сањало , уп . и знач . 125 през. осн. 91
сведоче (не : сведоче) , акц. 67 -ск) - шт, uth 74
свита, знач . 121 Скопље (не : Скопје) прав . 186
сева очима на сто , синт. 41 слетати слећем , слетам , през.
седмак , знач . 18 осн. 78
село , поље и др. , број . 10 сложене именице 273-275
село , поље и др . , морф . 9 сложене речи 273-291
село , поље и др . , род. 9 сложене речи, деф . 11
Сеона ( = Селова) < Sel- (скра- сложене копулативне именице на-
ћено лично име Sel < Selimir ) стале срастањем својих делова
+ ьпа 270 (даниноћ и сл .) , твор . 273
сёстричина (sororis filia) < sestric- сложене копулативне именице ca
-ьпа > sestričana 270 спојеним вокалом о /е (југоисток),
сече хлеб ножем , синт . 43 твор. 273
сечем хлеб ножем, синт . 44 сложене одредбене именице настале
син , број 10 срастањем делова (типа : а) Бео-
син , ствар , морф . 9 град б) небрат в ) дуванкеса),
син, род 9 твор . 273
син , твор . 11 сложене одредбене именице са спој-
син , село , поље , врста им . 10 ним вокалом о /е (типа : а) вуко-
синтагме просторних односа 26-42 Длак б) голомразица) , твор. 273 ,
сипам сипљем , през. осн. 96 274
сипати (и с префиксима : до- , за- , сложене рекцијске именице На-
из- , иза- , на- , о- , оба- , од- , да- , стале срастањем својих делова
по- , пода- , пре- , при- , про- , ис- , (типа : а) вадивек б) напрстак) ,
про- , раз- , раза- , распро- , са, у-) , твор. 273
врста гл . 73 сложене рекцијске именице са спој-
сипати (и с префиксима : за- , иза- ним вокалом о/е (типа : а) бого-
на- , о- , оба- , од- , ода- , по- , пре- , мил б) ручконоша в) ватромет
при- , про- , раз- , раза- , са-), 101 д) парлог) , твор . 274
сипати , оклевати , Мљескати 113 сложени глаголи 275-286
сипати сипам / сипљем , през. сложени придеви 274-275
осн . 92
сложени копулативни придеви на-
сйсати (и с префиксима : за- , из- ,
стали срастањем својих делова
на- , по- , пре- , у-) , врста гл . 73
(стармали) 274
сисати (и с префиксима : из- , по- )
101 сложени копулативни придеви ca
сисати , сисам , сишем , през. осн . спојним вокалом о/е (глувонем) ,
115 твор . 274
сједиш пред механом → сједиш ис- сложени одредбени придеви нас-
пред механе 30 тали срастањем својих делова
скакутати , врста гл . 73 (наглув и сл) , твор . 274
сложени одредбени придеви са спој- својим животом, или својом смрћу

ним вокалом о/е (типа : а) баболик, ту одлуку претвара у реалност
б) босоног в) нашоземски г) брзо- (не : Судбину рата решава онај
рек), твор. 274 обичан човек који никада није
сложени рекцијски придеви настали онај који доноси одлуку , али који
срастањем својих делова (типа : је редовно онај који својим живо-
а) свезнали б) безбожан) , твор . том , или својом смрћу, ту одлуку
274 претвара у реалност) , синт. 140-
сложени рекцијски придеви са спој- 141
ним вокалом о/е (типа : а) чудо- Сунце , Земља , Велика кола и сл. ,
творан б) водоплаван) , твор. 275 прав . 61
сложенице настале срастањем својих сусретати - сусрећем, през . осн. 78
делова 273 сусретати -- сусрећем, сусретам,
сложенице са спојним вокалом о/е през . осн . 94
274 Сутјеска : Закарпаће , фонет . 24
слушајте , огласи ce књаз (не : СЪпати - плж - плюши ,
слушајте , прогласи се књаз) 200 стел . 71
Совјети , терм . 187 сыпать - плю , плешь , рус. 71
Сосновски се смешта у Берлину (не :
Сосновски се смешта у Берлин) ,
твор . 288 , 289
спрам месечине , синт . 33 T
спрам (наспрам) 32
спрам свеће , синт. 33 т, д, с + і ћ , 5 , ш (сретати
спремио за Београд , синт. 41 срећем и др . ) 74
средњоевропски, средњовековни и т> ћ : прут прутје пруће,
сл . , прав . 62 , 63 фонет. 23
срётати , врста гл . 73 тежина и маса , терм . 260
сретати , срести 113 текстилна терминологија 256-264
сретати сретам и срећем, сретај -тел(а)ц, твор . и знач . 147
и срећи , сретајући и срећући, -тел (а)ц (жетелац) , твор . и знач.
през. осн . 78 148
срку гати , врста гл . 73 -тељ, твор . и знач . 17, 147
ст > шт : пустити пуштати , твор . -тељ (пријатељ , родитељ и др.) ,
и знач. 153 твор . и знач. 146
старосватити , твор . И знач. 151 технико , твор . и знач . 126
старословенска adiectiva possessiva -ти (трес-ти ) , твор . 15
па ьпь, 265-272 TIM речима (м. са тим речима) ,
стасати ― приспјети 102 уп . и знач . 132
стасит, знач . 121 тимар, знач. 122
ствар, врста им . 10 Тимор, знач . 122
-ство , твор . и знач . 147 типсати -- стипсати 102
-ство (богатство) , твор . И знач. тје , дје - tě , dě , фонет . 23
146 тје, дје tě , dě > ті , ді (ће ђе) ,
-ство (јунаштво , пријатељство и фонет. 23 , 24
др .) , твор . и знач . 144 тје - tě : Сутјеска , фонет. 24
стискати (и с префиксом при-) , тје > ће : Сућеска , фонет. 24
врста гл . 73 тјерати Ћерати , дјевојка ђе-
Стризовојна ( = Стризивојева) < војка , фонет . 24
Strězivoj (лично име Strěživojb) товар , нарамак , знач . 121
+ ьпа , 270 торокају (торочу) 95
Судбину рата решава обичан човек , торокати , врста гл . 72
који никада није онај што доноси тресе-ш , твор . 15
одлуку , већ редовно онај који тресе-ш / трес-ти, врста гл. 15
трести, морф . 10 -уга, твор . и знач . 147

Trzebna < Trěbon (ъ) + a < Trě- -уга (зељуга) , твор . и знач. 145
bomysłb , пор . 268 уз + акуз . уп . и знач. 229
три половине , знач . 122 уз + акуз . гл . им . на -ње , знач . и
трик, знач. 124 уп . 251 , 252
трљена конопља и трљени лан (не : уз пут и успут, на жалост и нажалост
вијана конопља и вијани лан) , и сл. , прав . 62
терм . 259 уз- : а) уздићи б) узмаћи, в) усту-
турио колена под браду → Турио марати се г) узљутити се, твор .
колена испод браде 30 и знач . 282, 283
Турско Царство и сл. , прав . 58 уз- : успропадати се , твор . и знач.
турцизми , прав . 64 285
узимам и узимљем , през. осн . 96
узимати , зазивати и др. 101 , 102
узимати узимам, узимљем, през.
осн . 75, 78
-ће, твор . и знач . 147 ујна, стрина < uj - ьпа (= ujeva
-ћи, твор . и знач . 151 жена) , stryj- ьпа strijeva жена
-ћи (бријаћи , јахаћи и др. ) , твор . (чак. újnā, strínã < uj-ьnaja,
и знач. 150 stryj-ьnaja) 270
Ћускати , врста гл. 72 укопани у туђим њивама (не : укопа-
ни у туђе њиве) , рекц . 135
украс за косу, синт . 41
У у/ла : мусти / млаз, твор . 19
уља, твор . и знач. 147
y + Acc/L 38, 39 -уља (зекуља, рогуља) , твор . и знач.
у боницу , синт . 39 144
у Бурмаза , синт. 35 -уља (мркуља , плавуља) , твор . и
у Видока, синт. 35 знач. 145
у + G // код + G , синт. 35 -ул(а)к, твор. и знач. 147
у Ђукана, синт. 35 -ул(а)к (брежуљак, момчуљак и
у : к'о у Ђукана , синт . 36 др .) , твор . и знач. 142
у косту , синт . 39 -уљаст, твор . и знач . 151
у кревет, синт. 39 -уљаст (дугуљаст) , твор . и знач.
у + лок. гл . им . , уп . и знач. 229 150
у + лок. гл . им . на -ње , знач. и -уљина, твор . и знач . 147
уп . 248-250 -уљина (травуљина) , твор. и знач .
у мог мајстора, синт. 35 143
у њену синт . 38 уме-ш / уме-ти, врста гл. 16
у њих, дарују , синт. 35 -ун , твор . и знач . 147
у онога бандисте , синт . 35 -уна (богатун, гладун , Крезун) ,
у Пантелије било три сина, синт. 35 твор . и знач. 145
у постељу, синт . 39 упреденост (не : тврдоћа) , терм . 261
у прозор, синт. 38 -ура, твор . и знач . 147
у роман [ е ] уведена једна од доста -ура (главура, девојчура) , твор . и
значајних личности (не : у роману знач . 143
[ е] уведена...) 135 урбани , знач . 127
у старца , синт . 35 -урда , твор . и знач . 147
у таван , синт. 38 -ўрда (главурда, ножурда) , твор. и
у- : а) удевати б) уграбити в) улови- знач . 143
ти , твор . и знач . 282 -урина, твор . и знач . 147
у- : упознати се , твор . и знач . 285 -урина (бабурина , машчурина) ,
-уг , твор . и знач . 147 твор. и знач. 143
-уг (белуг , зељуг) , твор . и знач. 145 усвојити, твор . и знач . 151
усисати усишем, през. осн. 115 хисторија : историја, прав 55

усмеравање чупе (не : заглађивање ) , хлаптати , хлапћем , през. осн. 90
терм . 262 хракати (и с префиксом -из) , врста
уча , ученик, ученост и др . , твор . гл . 72
15 храмати (и с префиксима : до- , 0-,
учила, учитељ и др. , твор . 15 од-) , врста гл . 73
учио у мога оца, синт . 35 Храмати - храмам И Храмљем,
учи-тељ , твор . 11 храмај и храмљи , храмајући и
учитељ , учило, твор . 15 храмљући , през. осн . 90
учитељевати , твор . и знач. 20 Храмати Храмљем , през. осн.
-уша , твор . и знач. 147 112
-уша (блебетуша) , твор . и знач . 148 Храмати --- Храмљем , храмам, през.
-уша (мркуша ), твор . и знач. 145 осн . 95
-уш(а)н , твор . и знач . 151 хранити , твор . и знач. 151
-уш(а)н (мајушан) , твор. и знач. хрипати , врста гл . 73
150 хркати , врста гл . 72
-ушаст, твор . и знач. 151 Хукати — Хучем, хукам , през. осн.
-ушаст (белушаст) , твор . и знач. 77, 108
150
-ушина, твор . и знач. 147
-ушина (орлушина , репушина) , Ц
твор . и знач . 143
-ушкаст , твор. и знач. 151 ц/ч : Радица Радичин и сл. ,
-ушкаст (лепушкаст), твор . и знач. морф. , 190-192
150 -ца, твор . и знач . 147
-уштина , твор . и знач. 147 -ца (жећца , крвца и др. ) , твор . и
-уштина (ватруштина) , твор . и знач. знач . 142
143 -цат, твор . и знач. 151
-цат (нов новцат) , твор . и знач.
150
Ф -це , твор . и знач. 147
-це (гроце , звонце и др .) , твор . и
знач . 142
физичка испитивања (не : физи- целвлакно , терм . 260
кална) , терм . 261 цинкарити , знач. 124
фијукати , твор . и знач. 151 -цит, твор . и знач . 151
филозофија (не : философија) 182 -цит (здрав здравцит) , твор . И
-183
знач . 150
фркати , врста гл . 72 цмакати , врста гл . 72
црвен барјак од зелене свиле , знач.
123
X
х > с : дахнем дисати, твор . и Ч

знач. 154
х:х , ш и в : в , а не х :х и в :в , ш 79 ч, ж , і + чати : кричати , бежати ,
Хабсбург и Habsburg и сл. , прав. бојати се 70
63 чић, џић , прав . 64
Хајдук Вељко и Хајдук-Вељко и сл. , ч м. к : мучити мука, твор . и
прав . 60-61 знач. 152
халакати , врста гл . 72 чалакати 72, 101
Халакати халакају 109 чалакати чалакам , чалачем, през.
хаос и каос , хемија и кемија , прав . осн . 90
55 -че , твор . и знач . 17 , 147
-че (девојче , ђаче и др .) , твор. и шетати (и с префиксима : до- , из- ,

знач . 142 на- , од- , по- , пре- , про- , са- , у-) ,
чекётати , врста гл . 73 врста гл. 73
чепати, врста гл . 73 , 101 шетати (и с префиксима : до- , из- ,
Černochna, Kmochna , Blažejna, пор . по- , са-) 101
твор . 271 шетати , шетам и шёћем , коні . 72
Černoch-па м . Černoš- ьпа, пор . твор. шеће , през осн. 104
271 шкрипати 101
чешем : чешати , помињем : помињати шкрипати (и с префиксом за-) ,
и сл. , одн . осн . 71 врста гл . 73
чим или штим (не : ишчешак) , терм . шт, жд + ати : пиштати , звиждати
261 70
чинити, поставити + двојни акуз ./ шт м . ск : љуштити љуска, твор .
чинити , поставити + акуз. + и знач. 152
инстр . , синт. 48 -штак, твор . и знач . 17 , 147
чинити , поставити + предикативни -штак (никољштак) , твор . и знач .
акуз. синт. 48 145
чита, знач . 10 штипати 101
читаћу : читат ћу и сл . , прав . 55 штипати (и с префиксом из-), врста
-чић , твор . и знач. 147 гл . 73
-чић (бостанчић , каменчић) , твор . штипати ·иштипати 102
и знач . 142 штипати , скитати и др . 92
чува-ти : чувам 69 штрапати , врста гл . 73
чувати : чувам , одн. осн . 71 , 98 штрапати штрапљем, през. осн.
Сильпъ , Видьпъ , пор. 268 109
Čuden ( < Čudislava) и сл . , пор . 266 шутирање = шут, знач . 128
Сильпь - čudin-3 , -а, -о (одр . шутом : шутем , уп . и знач . 131
вид : čudanyi, čudinaja, čudanoje) , шушкетати , врста гл.73
твор. 270
чује-ш / чу-ти , врста гл . 16 ьпа, суф . 268
ьна << inã : Видна, Радна, Чудна,
пор . 267
III ьнь : materńь (mater-) , družbńs
(druga) и сл . 265
ш м . х : довршити Врх, твор. и ьпъ, суф . 266 , 269 , 270, 271 , 272
знач . 152 ьпъ < inos : Potьпъ , пор . 267
Шарац и шарац, прав . 60 ьпіі, суф . 266, 271
шарац, шароња , шаруља и сл . прав . ыпь, суф. 266, 271
60 ьпь- ьпіі , суф . пор. 265
шетај и шећи , коні , 72 ьпь < ьпъ + јь 266
шетајући и шећући , кон) . 72
шетам и шећем , през . осн . 96 ъ , твор . 269
шетати 102 < оѕ , пор. 270
НАШ ЈЕЗИК излази од почетка ХІІІ књиге у пет годишњих свезака
од најмање четири табака; пет свезака чине једну књигу. Годишња
претплата износи 30 н.д.; цена поједином броју је 6 н. дин. Претплату
слати Институту за српскохрватски језик, Београд , Кнез-Михаилова
одбору или др Даринки Гортан-Премк, секретару Одбора, на адресу
Института за српскохрватски језик
- Рукописи се не враћају --

PG
1201
N24
Nash Jezik
К
НАШ ЈЕЗИ
Књига ХХ, св. 1—5
Univ . of Mich .
FEB 2 1981
Current Serials
БЕОГРАД, 1973-1974.
1
САДРЖАЈ
Стр.
1) М. Стевановић, Институт за српскохрватски језик и про-
грами његова рада 1-10
2) Митар Пешикан, Трећина посла на изради великог реч-

ника САНУ . 11- 22
3) Језички часописи Института 23-44

М. Стевановић, Оснивање часописа и њихов карак-
тер - пре ІІ светског рата и за 10 послератних го-
Дина 23-31
М. Стевановић, Засебне књиге Института 31
Берислав Николић, Српски дијалектолошки зборник
од 1960. до данас 31-37
Ж. Станојчић , Јужнословенски филолог од 1960. до данас 37-40
Љ. Поповић , Наш језик од 1960. до данас • 40-41
Душанка Игњатовић, О сталној рубрици ,,Језичке 1
поуке " у Нашем језику 41-44
4) Попис расправа и чланака објављених у Јужнословенском фи-

лологу (Ј. Миловановић уз сарадњу са С. Бошков и
Н. Родићем ) и Нашем језику (Ј . Миловановић ) 45-143
Јужнословенски филолог · 45-95

Наш језик 96-143
5) Хроника : Поводом седамдесетогодишњице рођења и одласка

у пензију професора Михаила Стевановића (приредила Д. Г.
Премк) . 145-156
Секретари Уређивачког одбора др Даринка Гортан - Премк

и др Љубомир Поповић
БЕОГРАД
1974.
Штампа: Издавачка установа ,Научно дело “ - Београд,

НАШ ЈЕЗИК
Књига ХХ Нова серија Св. 1-5
ИНСТИТУТ ЗА СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК И ПРОГРАМИ

ЊЕГОВА РАДА
Ова , ХХ књига Нашег језика нове серије везана је за пост-

јубиларну годину постојања Института , којом он улази у другу
четвртину свога века . Управа Института и Институт као целина нису
сматрали неопходним да , како је уобичајено , четврт века делат-
ности обележе неком прославом , иако нису пропустили да то
учине из страха да за ту прилику не би имали шта показати као
резултат свога двадесетпетогодишњег рада . За то време у Инсти-
туту су обављени замашни стручни и научни послови , који су
свакако од значаја за нашу науку и нашу културу . На једном од
најкрупнијих задатака, ради којег је највише Институт и основан,
тј . на изради великог Речника српскохрватског књижевног и на-
родног језика Српске академије наука и уметности , о карактеру
којег ће ниже бити речи , урађено је врло много : допуњена је ,
комплетирана и за обраду сређена обилна речничка грађа, која
је у току скоро три четвртине века прибирана , обучен је кадар
лексикографских радника , израђено је и штампано досад осам
томова Речника . А осим овога задатка , који се институтски једино и
могао обављати , у Институту за српскохрватски језик , наскоро по
његову оснивању, створени су услови за издавање научних публи-
кација . Сви раније у Београду постојећи научни језички часописи,
од којих за време непријатељске окупације , у току II светског
рата, ниједан , наравно , није излазио , постали су публикацијама
Института . И ту, већ скоро четврт века , уколико то с времена
на време материјалне тешкоће не ометају, редовно излазе .
Лексикографски одсек Академије наука и спремање речничке грађе

у њему
Као што су ове институтске публикације раније , ван Института,

наравно , излазиле - а рећи ћемо овде када су се први пут , у
каквим условима и с каквим научним програмима појављивале
2 Наш језик
тако и самоме Институту заметак налазимо у једној ранијој , знатно

ранијој установи , у Лексикографском одсеку Српске академије
наука , који је основан са задатком да прво прибира , а затим сре-
ђује и обрађује лексикографску грађу и спрема велики Академијин
речник , који смо већ споменули .
Иако је Југославенска академија знаности и умјетности у За-
гребу већ увелико радила Рјечник хрватскога или српскога језика,
то је био , а и остао је , више историјски речник . И потреба за
једним речником савременог језика код нас од поодавно се уве-
лико осећала , па се у Српској академији наука, одмах по њеном
оснивању ( 1886) , управо чим је добила прве академике ( 5. IV
1887) поставило питање припремања израде таквог речника . Већ
те године 26. септембра, уз стогодишњицу рођења Вука Караџића,
један од првих и најугледнијих Академијиних чланова , а за то
свакако најпозванији између њих , Стојан Новаковић , подноси Ака-
демији Посланицу у којој говори о неопходној културној потреби
за једним великим речником савременог језика и о дужности те
установе да бригу око његове израде узме на себе . Новаковићева
Посланица, са солидно образложеним предлогом и стручно из-
нетом концепцијом речника, узета је у разматрање на седници
Академије 10. септембра 1888. Али се услед трвења између ново-
основане Академије и већине чланова Академијина претходника,
Српског ученог друштва , у ствари услед политичких несугласица
и различитих схватања програма рада , није одмах могло присту-
пити остварењу тога , по општем мишљењу , значајног задатка.
Њему се пришло после отклањања поменутих несугласица , опет с
предлогом Стојана Новаковића учињеним Академији 5. априла
1893. и његовим захтевом да се ради стварања потребних услова
рада на речнику оснује Лексикографски одсек Академије . Већ
седам дана касније , одлуком Академије , тај одсек је основан и
именовани су за његове чланове : Ст . Новаковић (председник) и
Пера Ђорђевић (заменик председника Одсека) , а поред њих још :
Св . Вуловић , Милан Ђ . Милићевић , Љ. Ковачевић , Љ . Стоја-
новић и Љубомир Јовановић , који су сви били или редовни или
дописни чланови Академије . Одмах за тим у Одсек су ушле и
Друге неке познате личности , и то : Андра Николић , Живко Поповић ,
Ђорђе С. Ђорђевић (секретар Одсека) и Момчило Иванић . А
првим састанком Одсека, 24. јан . 1894, отпочео је рад на спремању
речника црпењем грађе за њега. И за 22 наредне године непре-
кидно је прибирана речничка грађа из књижевних и научних дела
разних струка , из дела практичне садржине и свакодневног жи-
вота из времена од почетка 19. века надаље . За тај посао анга-
жовани су читачи тих дела и подвлачивачи онога што је из њих
Институт за српскохрватски језик и програми његова рада 3
за речник требало узимати . И то су биле махом личности на ви-

сини тога задатка, људи од струке чак, научни радници других
струка, књижевници и културни радници , они између њих што
су језик врло добро знали и осећали . Али нису такви били и сви
исписивачи грађе, него су за то узимана каткад и лица недорасла
томе задатку . Радило се углавном по концепцији коју је дао Но-
ваковић у својој Посланици Академији, мада је било и одступања
од његова плана на штету вредности грађе . Сам он , иако председник
Лексикографског одсека, услед презаузетости бројним другим по-
словима , разнородним научним и општекултурним , и политичким ,
и дипломатским није у довољној мери могао надзирати начин
прибирања грађе. Од осталих чланова Одсека неки су наскоро
(Св . Вуловић и Пера Ђорђевић) или нешто касније (М. Б. Ми-
лићевић и Ђорђе Ђорђевић) умрли . А друге су од те дужности
одвлачили опет било политика, било другородни научни и кул-
турни или општеслужбени послови . Цео посао остао је на Момчилу
Иванићу , секретару Одсека (после смрти Ђ . Ђорђевића) . Он сам
је врло марљиво радио , али у покојем правцу и на своју руку .
У томе времену је , и Ивановићевом заслугом, сабрана доста оп-
сежна грађа , прикупљена не само ексцерпирањем из писаних дела
већ и добијена у појединим збиркама у народу покупљених речи
од стране појединаца који су се одазвали на Позив и Упутство
за куйљење речи у народу, којим је Лексикографски одсек већ првих
година позвао на сарадњу , а и у збиркама које су неки ређи, на-
равно , појединци узимали и из ранијих речника и из народних
умотворина. Иванић је издао и један Оглед речника 1913. г. ,
којим није потврдио исправност концепције у правцу којим је он
лично упутио прибирање и сређивање речничке грађе , тако да је
ова имала више недостатака . Најкрупнији од њих су били свакако :
усмереност на ексцерпирање више старијих писаца на штету пред-
ставника нове књижевности и културе , нарочито вапијуће мало
узетих нових хрватских књижевника и недовољно ексцерпирање
текуће , посебно дневне штампе . Ти су недостаци управо били тако
крупни да су, и насупрот њихову раном уочавању и настојању
да се већ у првом наредном периоду рада отклоне, и до данас
остали слаба страна богате ризнице грађе на којој се ради велики
Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске
академије наука и уметности .
Смрћу Момчила Иванића 1916. (а годину раније , 1915, умро
је и председник Новаковић) завршен је први период рада Лек-
сикографског одсека Српске академије наука. Он је у ствари
прекраћен првим светским ратом и непријатељском окупацијом
Србије, не само до завршетка рата 1918, него и нешто касније, јер
4 Наш језик
послератне прилике , у разореној и опљачканој земљи , нису одмах

допуштале да се рад у њему настави .
Лексикографски одсек обновљен је тек 1920 г. , са сталним
члановима, академицима Љуб . Стојановићем , Александром Белићем
и Љуб . Јовановићем . Руковођење радом Одсека поверено је тада
А. Белићу . А као спољни сарадници у њега су ушли : Рад . Кошутић ,
Х. Барић и Јеремија Живановић . Али код ових није било неког
заноса за рад у Одсеку и они су се у њему на кратко време задржали .
Од 1924. члановима остају једино Љуб . Стојановић и А. Белић .
И то први - само номинално . За техничког секретара у Лекси-
кографски одсек 1925. год . долази Мирко Поповић , а за његовог
помоћника В. Радојевић . Марљивим радом , под Белићевим руко-
водством , ова су два трудбеника за 10 наредних година обавили
опсежан и значајан посао . У том је времену у Лексикографском
одсеку настављено прибирање грађе , критички је проверавана она
што је раније прибрана ; отклањани су њени недостаци попуња-
вањем даље ексцерпираном грађом из дела новијих хрватских , а
и новијих српских писаца , писаца из свих крајева где се српско-
хрватским језиком говори ; ексцерпирани су часописи и дневни
листови . А откупљиване су , дакако , и збирке у народу покуп-
љених речи .
Средином тридесетих година у Лексикографски одсек су

дошли и дуже или краће у њему остали : књижевница Исидора
Секулић и језички стручњаци др М. Московљевић , Драг . Костић
и М. Ивковић .
У овоме другоме периоду његова рада, који је трајао 16 го-

дина , врло много је урађено на побољшању и умножавању реч-
ничке грађе, тако да се број листића у њој до пред рат попео на
близу три милиона и сто хиљада . А грађа је сталним ревидирањем
раније урађеног и попуњавањем празнина у њој доведена у стање
да се већ могло мислити на отпочињање обраде речника. На то
гледиште стале су просветне власти квинслишке владе у Београду
под окупацијом и захтевале су да се томе послу приступи, па су
за руководиоца радом на Речнику поставиле проф . Х. Барића,
пошто је најупућенији у цео тај посао председник Академије и
Лексикографског одсека проф . А. Белић , уклоњен хапшењем и
дужим заточењем у Бањичком логору . Осим тога , у Лексикографски
одсек је доведено неколико културних радника , књижевника и је-
зичких и других стручњака . И поред тога што је мало ко од њих
тамо дошао добром вољом, и што су неки улучили прилику да
се ослободе те обавезе , ипак се радило на огледној свесци речника,
која је и штампана 1945. год . И она је , иако без искусних лекси-
кографа, благодарећи лингвистичкој образованости неких млађих

радника на њој , зналачки израђена, тако да је касније могла по-
служити својој намени, далеко боље од некадањег Иванићева
Огледа , па и од каснијег Московљевићева покушаја да се и у
још једној таквој свесци пружи помоћ сарадницима на обради
речника .
Оснивање, развитак и рад Института за језик
Када су се, после ослобођења земље , прилике колико-толико

средиле, две године после завршетка II светског рата, у Академији
је , поред неколико других института , 15. јула 1947. г. основан
Институт за српски језик, који је од ранијег Лексикографског
одсека примио у наслеђе задатак израде великог Речника српско-
хрватског књижевног и народног језика и за то спремљену рела-
тивно богату лексичку грађу и документациону библиотеку , с
књигама из којих је та грађа исписивана . С првим директором
Института проф . А. Белићем и с малим , у почетку , бројем сарад-
ника , Институт је већ крајем те године отпочео рад на даљем сре-
ђивању грађе , а ускоро и на самој обради речника . Број сарадника
Института, на почетку више хонорарних него сталних , растао је
из године у годину , али међу њима најпре скоро да и није било
стручно изграђених за прави лексикографски посао . И у почетку
су сарадници , скоро сви неупућени у рад на изради речника ове
врсте , један другог исправљали и један од другог учили . Проф .
Белић је давао упутства за рад . А у томе су му , поред старијих :
проф . М. Павловића, Гл . Елезовића и др М. Московљевића ,
помагали његови ученици и колеге с Универзитета које је он у
Институт довео као спољне сараднике и који су с њим , и с горе
именованим сарадницима , чинили први Научни савет Института и,
распоређени у групе, с нешто искуснијим обрађивачима исправљали
обраде других сарадника . Те су се обрађивачке групе , размењу-
јући међусобно обраде , прегледајући их и исправљајући, и саме
училе на њима . У таквоме се раду стекло уверење да је грађа
за речник још недовољна и непотпуна, и да је треба и даље до-
пуњавати исписивањем речи из новијих писаца, нарочито хрват-
ских , из којих је још увек било упадљиво мање материјала, као
и црпењем грађе из најновије литературе , ратне и послератне , и
из текуће штампе тога времена , како речник не би био без онога
што је у језику до тада, и тада , стварано . И док се у Институту
на једној страни грађа на показани начин обрађивала , на другој
страни је та грађа допуњавана исписивањем и убацивањем у њу
6 Наш језик
новог материјала . Тако се она за неколико послератних година

стално увећавала, а утолико се и побољшавала. Доста је грађе
и обрађено у процесу усавршавања сарадника на лексикографском
послу . И тај рад на обради речника у току тих првих година на-
рочито је у овоме правцу био користан . Али, када се коначно
приступило изради I књиге Речника, све те обраде, од почетка
до краја слова и, послужиле су углавном само као груба грађа,
на којој је све изнова детаљно рађено, уз претресање свих листића.
Колико је сарадника радило на целоме послу и како су они били
распоређени на појединим задацима израде Речника показано је
ниже у приказивању обима и карактера овога дела . Књига I Реч-
ника изишла је 1959. г. под главном редакцијом проф . А. Белића,
дугогодишњег руководиоца тим огромним културним подухватом.
А отпочело је и редиговање књ . II с њим на челу , да се даљи
посао редиговања Речника , и овога тома после Белићеве смрти
(26. II 1960) , и даљих томова , до књиге IX , која се сада довршава,
настави колективно .
И остале је послове на извршењу раније постојећих задатака

у области науке о језику у Београду, прекинуте , разуме се, за време
ІІ светског рата , после њега , како рекосмо , преузео Институт за
српски језик Српске академије наука и уметности да продужи
оно што су пре рата друге институције или организације имале
као своје програме научног рада. И као неопходно се за обнављање
рада на науци наметало :
а) проучавање народних говора, које се раније вршило под

руководством Академије наука и које је Академија пре рата како-
-тако материјално осигуравала из својих фондова , и резултате тих
проучавања објављивала у такође својој публикацији , Српском
дијалектолошком зборнику ;
б) опремање , уређивање и издавање реномираног научног
лингвистичког часописа Јужнословенски филолог , номинално ра-
није невезаног ни за једну установу, али помаганог и од Београд-
ског универзитета и од Српске академије наука, за које је својим
плодним научним радом деценијама био везан дугогодишњи његов
главни уредник А. Белић.
в) издавање култури књижевног језика намењеног часописа
Наш језик , који је од свог оснивања до напада Немачке на нашу
земљу 1941. излазио као орган Лингвистичког друштва са седиштем
на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
г) На катедри српскохрватског језика с општом лингвистиком
на Филозофском факултету пред рат почели су се стварати услови
за експерименталнофонетска проучавања гласова и акцената нашег

језика, чиме се бавио проф . Бр . Милетић , који је иза рата пос-
тављен за проф . Више педагошке школе , а наскоро после тога и
умро ( 1947) . Било је прибављено и нешто апарата за вршење
експеримената, али они ни изблиза нису били комплетни, а за
време окупације су запуштени и добрим делом разнесени. И с
њима овде у томе стању није могао отпочети рад после рата.
Имајући то на уму - предратни и послератни шеф Катедре проф.
А. Белић , као председник Академије и директор новооснованог
Института за језик, постарао се да се добави више нових и далеко
савременијих и прецизнијих апарата, створи добра лабораторија
за експерименталну фонетику , и да се део просторија Института
прилагоди за смештај те лабораторије . Тако је у Институту створен
Одсек за експерименталну фонетику , који је као такав постојао
од 1. ХІІ 1949. до 24. II 1954 , када се одвојио од матичног и
постао посебан Институт за експерименталну фонетику и патоло-
гију говора, коме је за директора постављен шеф дотадашњег
Одсека друг Ђорђе Костић.
У Институту за српскохрватски језик обављали су се и обав-
љају се и други научни послови , од којих посебно треба истаћи
организовање теренских испитивања дијалеката и проучавање на-
родних говора , у првоме реду говора Србије , који су доскора
врло мало испитивани , али и проучавања других неких говора
нашега језика. На овоме задатку Институт је развио и плодну са-
радњу с Катедром за српскохрватски језик, одн . Одсеком за јуж-
нословенске језике на Филолошком факултету Београдског уни-
верзитета . И у резултату те сарадње наша наука је обогаћена не-
коликим дијалекатским монографијама објављеним у Српском
дијалектолошком зборнику . А та се сарадња ове две установе и
Даље наставља .
Вредно је помена и настојање Института да свој рад прошири
и на раније мање обрађиване научне дисциплине- на област оно-
Мастике , рецимо , и залагање на томе задатку дугогодишњег спољног
сарадника Института проф . М. Павловића, који је последњих
година велик део свога плодног научног деловања посветио овој
дисциплини , за њу заинтересовао један број млађих сарадника
Института , уводио их у ономастичка истраживања и с њима от-
почео обрађивати топонимију области Космаја и хидронимију
Јужне Мораве и Ибра . Али је Институт , не делећи се више на
одсеке , остао као целина јединствен институт Српске академије
наука и уметности до 25. III 1961. године, када је реорганизацијом
научнога рада у Републици Србији , којом су скоро сви Академи-
јини институти постали засебне установе с тзв . самосталним фи-
8 Наш језик
нансирањем , између осталих , и Институт за српскохрватски језик

добио такав статус , иако нико од његових сарадника раније није
помишљао на потребу такве самосталности . Има, можда, инсти-
тута којима је осамостаљење добро дошло . Овај институт је,
међутим , најзначајнијим делом свога рада и раније био, а и сада
је ангажован на задатку који је замишљен и извођен од Српске
академије наука . Мислимо на Речник српскохрватског књижевног
и народног језика, који је и после одвајања Института у засебну
установу , остао Речником Академије , не мењајући ништа, наравно
у своме називу , а и фактично остајући у власништву Академије ,
која обезбеђује средства за његово штампање , поред тога IIITO
се он ради на основу велике грађе која је деценијама прикупљана
углавном трудом Академије , по њеној концепцији и њеним мате-
ријалним средствима . Академија и сада показује готовост да одвоји
извесна материјална средства као помоћ Институту за попуњавање
те грађе , да финансира прикупљање збирки народних речи у кра-
јевима где то раније није чињено , или да организује и финансира
одржавање дискусија о израђеним деловима Речника поводом
штампања појединих његових књига . А осим овога , Академија и
Институт имају и других заједничких задатака, чијем се извршењу
још није приступило , иако су наша наука и техника, привреда и
јавни живот, култура уопште , живо заинтересовани за њихово
извођење . Изради терминолошких речника се, нпр . , ни приступити
не може без најтешње сарадње Академије и Института за језик.
А ми верујемо да би се на ово , свим областима друштвеног жи-
вота неопходно потребно дело мање чекало да се најтешња за-
једница ове две установе није кидала.
У просторијама Института за српскохрватски језик, иако не
као његов део , радио је и још увек ради и Одбор за израду Речника
српскохрватског језика Матице српске , који је она отпочела да
ради заједнички с Матицом хрватском , а који је сама продужила
(када је ова друга одустала од даљег рада) и већ га довршава
(пет првих књига су , како је познато , штампане , а и шеста , по-
следња књига ће још за годину дана такође бити штампана) . Иако
је уступањем двеју просторија Матици отежан рад Института,
сарадња с поменутим Одбором је добро дошла и томе Одбору,
у коме су радили углавном сарадници Института, а и Институту,
дакако , због могућности узајамног искоришћавања грађе јер је
институтска грађа, наравно , неупоредиво и вишеструко богатија,
а грађа за Матичин Речник, и то не само она што се ту налази
већ и део грађе спремане за тај речник у Загребу, опет је срећно
допуњавала делове институтске грађе , који су и после многих
допуна били најнепотпунији .
Коначно је у Институту од краја 1969. године отпочет и још

један лексикографски посао , а наиме спремање речника староцр-
квенословенског језика, за сада управо спремање грађе за њега,
које , наравно , мора претходити , обради речника.
Институт није имао сарадника да их издвоји за овај посао јер

су сви они у пуној мери ангажовани на другим задацима Института ,
па је рад на ексцерпирању грађе из старих споменика отпочео
само са једним сталним асистентом , а за руководиоца тим послом
ангажован је, као хонорарни научни сарадник, др Д. Богдановић ,
и узето је најпре још неколико хонорарних сарадника за исписи-
вање грађе . Али је посао лагано одмицао , па су у год . 1972. узета
још два стална сарадника у звање асистената, а за руковођење
послом именован је стручно- научни Савет: проф . др Р. Бош-
ковић , др И. Грицкат , др М. Пешикан, др Д. Богдановић и
др . Св . Николић.
На извршењу свих задатака Института ради данас 35 научних

и стручних радника . На тим пословима , и око њих , изграђују се
нови кадрови научних радника . Ту у Институту , на радним ме-
стима на која долазе (мада још не у броју који потребе наше науке
и наше културе захтевају) , даровити свршени студенти српско-
хрватског језика добијају могућност да се научно усавршавају.
Почев од првих послератних студената те струке , који су , као
асистенти у њему , спремали и ту , у Академији наука , полагали
докторате , и који су сви (од пет њих - четири одмах тако рећи,
а пети после више година рада у њему) отишли из Института на
друге дужности и (опет сви осим једног) у друге научне центре
- па преко оних што су за неко време у малом броју пристизали
- до најмлађих који последњих година у нешто већем броју долазе
у Институт на стручно и научно усавршавање , већина њих је
оправдала очекивања . Леп број њих из Института су похађали
постдипломске студије на факултету , а у самом Институту при-
премали магистарске радове и постали магистрима филологије .
С малим изузецима су затим , радећи на пословима Института, уз
извесну поштеду коју су ту добијали , упућивани и помагани од
старијих научних радника, израдили докторске дисертације и
постали докторима језичких наука ; изграђивали су се , дакле , и
изградили се у озбиљне научне раднике , пре свега у добре , а у
покојем случају и у изврсне лексикографе , који Институту дају
ранг не само једине него, без претеривања можемо рећи, врло
добре лексикографске школе код нас . А међу сарадницима Ин-
ститута има већ добро познатих научних радника и у другим
областима науке о језику .
10 Наш језик
Са онима који сада раде докторске дисертације, око половине

сарадника ће за коју годину бити доктори језичких наука. А и
они остали су на главном задатку Института , на спремању Речника ,
незаменљиви стручни радници , тако да можемо очекивати да ће
наредних година израда великог Академијина Речника, уколико се
Институт не буде спотицао о материјалне тешкоће , поћи брзим
темпом да се у догледно време доврши ово значајно дело , које
ће , онда свакако, бити велики културни посед нашега друштва .
ТРЕЋИНА ПОСЛА НА ИЗРАДИ ВЕЛИКОГ РЕЧНИКА САНУ
„Речник српскохрватског књижевног и народног језика“ из-

рађује се у Институту за српскохрватски језик, и то од самог
почетка излажења . Иако је Институт већ Више од једне
деценије издвојен из Академије и живи као самостална научна
установа, његови сарадници сматрају и даље своју делатност граном
општег научног и културног програма који се организовао око
Српске академије наука и уметности , а на Институт и даље гледају
као на научну установу у крилу Академије , која уосталом задржава
статус једног од оснивача Института . Кад је реч о нашем великом
речнику , посебно треба имати у виду чињеницу да је највећи део
посла на прикупљању речничке грађе (а то је рад који је трајао
више од пола века, са прекидима и успорењима које су изазвала
два светска рата) извршен у оквиру Академије , пре оснивања
Института као и чињеницу да Академија и даље испољава
велики интерес за овај стручни подухват , па се и штампање Речника
финансира преко Академије.
Због свега тога Речник се , и у самом Институту и другде ,
помиње под именом Речник Српске академије наука и уметности
(Речник САНУ) чешће него под именом које стоји на корицама
( „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“) .
Крајем 1973. године изашла је из штампе VIII књига Речника,
а током 1974. године треба да се изради и да у штампу и IX књига.
Колико се унапред може сагледати обим целокупног дела, то значи
да је прекорачена једна трећина саме израде ; кад се узме у обзир
и прикупљање грађе и извршење других послова који омогућавају
нормални ток даљег рада, онда је наравно сасвим недовољно оце-
нити досадашњи рад као трећину укупног посла .
Тий и садржај Речника САНУ. У послератним годинама морало

се приступити изради српскохрватских описних речника у ствари
изнова. Кад је 1947. године основан Институт и кад му је стављено
у задатак да израђује описни речник, морала се донети коначна

одлука о типу и обиму дела. У начелу се пред једнојезични (описни)
речник општег типа могу поставити тројаки задаци, који услов-
љавају и тројак обим .
Кратки описни речник мора показати основни,
стандардни фонд речи које су у широкој употреби , које се нпр .
могу препоручити странцу да их научи ако хоће да практично
овлада нашим језиком, и уопште оних речи које представљају
активно језичко наслеђе . За домаћу употребу приказивање овог
фонда речи има углавном нормативни карактер , тј . већу важност
добијају нормативне препоруке (изричите — у погледу облика,
акцента, рекције и др . , или прећутне , које се испољавају у самој
селекцији речи и њихових примена) и извесна систематизација
речи него дефиниције, јер су значења углавном позната . Знат-
нију информативну вредност (у ствари већу него дефиниције)
имају извесне илустрације употребе речи , тј . типичне спреге и
синтагме или уопште илустрације употребе речи у контексту,
коіе се морају давати као сажете вештачке конструкције, јер јед-
нотомни или двотомни обим са којим мора рачунати овакав речник
не допушта навођење цитата из литературе.
Описни речник средњег обима може, поред
овог основног фонда , пружити и нешто ширу лексичку грађу, у
коју улазе не само широко познате речи него и мање позната ус-
пелија образовања до којих је дошао књижевни језик и народни
говори . Он , према томе , приказује не само основни фонд него и
основни лексички потенцијал, који може служити као својеврсна
залиха и путоказ за богаћење језика и израза . Ако се допусти
обим од четири до шест књига, простор омогућава не само знатно
већу диференцијацију значења него и известан доказни поступак,
употребу цитата из књижевних и других дела .
Велики речник тезаурус може испунити и
знатно опсежније задатке : да исцрпно покаже мање-више све
лексичке категорије и што богатије представи све мноштво речи
једнога језика и њихова значења . Овакав речник служи лингвистич-
ким стручњацима као основа за најразличитија проучавања речи ,
њихових категорија и система, свих елемената структуре лексичког
фонда . За људе од пера, као и за све оне који теже да негују и
усавршавају свој језик, он пружа изванредне могућности богаћења
и усавршавања израза , а за шире кругове служи и као тумач,
у коме се може наћи објашњење великог броја недовољно познатих
речи, домаћег и туђег порекла . Ове задатке може испуњавати
само веома обимни, многотомни речник ; горњу границу његовог
Трећина посла на изради великог речника САНУ 13
обима одређује компромис између стварних могућности (богатство

прикупљене грађе, изгледи за израду и објављивање ) и сталног,
мада никад реално достигнутог циља лексикографа: да речник
буде богат као и сам језик.
После извесних колебања у припремној фази рада (нарочито
пре него што су Матица српска и Матица хрватска приступиле
изради описног речника) , Речник САНУ се коначно определио
за овај последњи тип , за тип и обим великог академијског речника
тезауруса . Његово лексичко богатство условљено је у првом
реду богатством прикупљене грађе и других извора на основу
којих се израђује речник (различити приручници) . Основну грађу
картотеку Речника САНУ - чине подаци из неколико хиљада
ексцерпираних дела (књижевних , стручних и других) , као и не-
колико стотина збирки речи из појединих народних говора . Сва
се та грађа прегледа и разматра при обради речничког текста , али
се она ни издалека не може сва објавити, јер би то више него
удвостручило обим Речника . Зато се у Речнику за поједино зна-
чење по правилу не даје више од шест цитата , иако их у грађи
има често и неколико пута више . Поред тога, прибегава се и раз-
личитим поступцима селекције и економисања, чиме се уштеди
доста простора .
Тако се за најпродуктивније граматичке изведе-
нице (глаголске именице , имена особина , придеве односа, де-
минутиве и аугментативе , прилоге изведене од описних придева)
по правилу не приказују конкретна значења , него се само кон-
статује однос према основној речи (понекад уз извесно допунско
објашњење значења) , а економише се и са навођењем потврда .
Са знатним ограничењима дају се у Речнику географска
имена и њихове изведенице . Од домаћих имена дају се само
„знатнија“ , што практично значи да изван Речника остају имена
села и многи други микротопоними , који би кад би се системат-
ски прикупили и објавили у посебном приручнику били у много
праваца драгоцен извор језичког материјала, али не доприносе
битно вредности општег описног речника . Још ограниченије се
показују имена страних географских појмова , где обрађивачи имају
упутство да уносе само имена која су језички значајна (посебно
уобличење у нашем језику , апелативне речи наслоњене на гео-
графско име и сл .) .
Што се тиче стручних термина и њиховог трет-
мана у Речнику САНУ , могу се начелно разликовати два слоја
или две области ових речи . Први слој представљају оне гране
које већ одавно имају у нашем језику своју терминологију (нпр .
имена биљака и животиња , термини старих народних заната , сто-

чарски и ратарски термини, народни медицински називи) , што
може бити од изванредног лингвистичког значаја . Другу област
представљају новији термини, који , истина, не могу бити од зна-
чаја за проучавање старијих фаза нашег језика, али представљају
данас најпродуктивнија жаришта лексичког стварања и богаћења
речничког фонда нашег језика . Ауторски колектив Речника при-
мењује углавном ова мерила у обради стручних термина : што ис-
црпније (мада у сажетој обради) показивати термине из области
за које одавно постоји народна терминологија (за ове стручне
области грађа Речника САНУ је веома богата) ; тежити богатом
показивању термина и за новије гране и попуњавати у том погледу
постојећу грађу праћењем енциклопедијских и терминолошких при-
ручника који се појављују и уношењем термина који постану шире
познати . Што се новији термини не могу показивати тако исцрпно
као старији , разлог је у првом реду њихово мноштво (кад се у
прошлој деценији говорило о систематској обради југословенске
стручне терминологије , рачунало се да ће бити потребно не мање
од 60 приручника за разне области , тј . 60 књига самих стручних
термина) , а и чињеница да нису прикупљени потребни систематски
подаци, који се могу скупити и обрадити само у оквиру специјалних
програма везаних за поједине стручне области .
Речи општег , апелативног типа уносе се , међутим , готово без
икаквих ограничења, сем што се испусти реч за коју се оцени да
није поуздано засведочена, понеки варваризам сасвим уске упо-
требе , локални дијалекатски лик неке речи која је иначе ушла
у Речник и сл . Да поменемо овде да су из Речника САНУ засад
испуштене вулгарне , скаредне речи (verba obscena) , с тим да се
накнадно покажу у посебном стручном додатку . Могуће је да ће
то бити најзгодније учинити у оквиру допунског тома, с којим
мора рачунати речник толиког обима и тако дуготрајне израде као
што је Речник САНУ . Тај допунски том могао би садржати ,
поред допуна и неизбежних исправки , и друге специјалне додатке,
нпр . регистар најважнијих домаћих и страних географских имена
и одговарајућих етника, податке о језичким системима (акценатским,
обличким) и др .
Однос Речника САНУ и Речника Матице српске . Крајем 1973 .

године практично је завршен ауторски посао на изради шесто-
томног речника Матице српске ; остају још послови углавном тех-
ничке редакције и штампање , па да се ово толико оспоравано

дело коначно преда стручној и широј публици . Речник Матице
српске (који је у почетку паралелно издавала и Матица хрватска)
није замишљен у систему са Речником САНУ , као део истог лек-
сикографског програма . Његов обим одређен је добрим делом спон-
тано - с ограничењима која су проистекла из броја извора до-
кументације , из искључења збирки речи из народа и из ограни-
ченог броја примера који се наводе као илустрација уз поједине
семантичке јединице . У погледу избора речи , међутим, није спро-
ведена готово никаква селекција , него је број речи углавном од-
ређен богатством скупљеног материјала ; тако је Речник МС испао
знатно опсежнији него што се у почетку замишљало и желело .
Ипак се показало да је Речник МС у добром складу са Реч-
ником САНУ , да та два лексикографска подухвата немају карактер
удвајања посла, него пре узајамног допуњавања . Ово пре свега
истиче из чињенице да је Речник МС приручник средњег
обима , и према томе више практичне намене , док Речник САНУ
представља фундаментално дело дугорочних циљева. Сем тога
је (иако оба речника обухватају начелно исти временски период,
од Вука до нашег доба) дошла до изражаја и извесна хронолошка
разлика : у Речнику МС сразмерно већи удео има новија лексика,
док се у Речнику САНУ доста места даје и лексици из XIX и
с почетка ХХ века . Оба речника се такође добро допуњавају са
„Рјечником хрватскога или српскога језика“ Југославенске ака-
демије знаности и умјетности , који је започео још Ђуро Даничић ,
а сада је у току штампање XXI књиге (израда рукописа овога
дела већ поодавно је завршена) . Овај велики историјски речник
обухвата грађу од првих писаних споменика до XIX века, и само
се делимично преклапа са грађом Речника САНУ и Речника МС,
јер је укључена лексика Вука Караџића и још неких писаца XIX
века .
Током израде оба поменута савремена речника остварена је
значајна практична сарадња, која је олакшана тиме што су готово
сав ауторски рад у име Матице српске извршили садашњи или
некадашњи сарадници Института за српскохрватски језик и што
се израда везала за просторије Института ; треба овде истаћи да
је велики део Речника Матице српске заснован и на ауторском раду
загребачких лексикографа . Најдалекосежнији резултат те сарадње
је изванредно значајно проширење лексичке грађе на основу које
се израђује Речник САНУ, јер је целокупна лексичка грађа Ма-
тице српске доступна обрађивачима Речника САНУ , а преснима-
вањем грађе Матице хрватске допуњено је оно што је недостајало
у документацији Матице српске .
Лексичко богатство Речника САНУ. Током неколико деценија

интензивних припрема за израду речника у Српској Академији
наука је скупљена изузетно богата грађа. Приближна израчунавања
и процене показале су да се број речи у тој збирци приближава
једва вероватној цифри од 400.000 речи , што селекција једва да
може смањити испод 350.000 речи. Колико је то обиље лексике,
схватићемо ако тај број упоредимо са подацима да у Вуковом
речнику има нешто више од 47.000 речи , у проширеном речнику
Ивековића и Броза нешто изнад 52.000 речи , а у знатно исцрп-
нијем Бенешићевом „Хрватско-пољском рјечнику“ нешто изнад
66.000 речи . Бројем речи Речник САНУ далеко надмашује не
само савремени Речник МС , него и историјски Рјечник ЈАЗУ,
упркос великом временском распону његових извора . Навешћемо
приближне упоредне податке о броју речи у појединим произвољно
узетим секцијама, упоређујући Речник САНУ с Рјечником ЈАЗУ,
Речником МС, Речником српскохрватског и немачког језика Рис-
тиһа и Кангрге (Р-К) , поменутим Бенешићевим речником (Бен . )
и Вуковим „ Српским рјечником“.
речи на ба- га- ге- брз- бро- д-дај изв-
Вук 469 174 22 20 22 42 76

Бен 508 186 61 26 77 49 151
Р-К 529 238 83 29 58 54 180
PMC 1256 559 262 85 152 85 286
РЈАЗУ 1873 942 146 83 197 212 399
РСАНУ 3457 1729 493 185 352 300 744
Број речи није једини (можда ни најважнији) показатељ

богатства лексичке грађе у Речнику САНУ , него долази до изра-
жаја и интензивна семантичка диференцијација, разгранавање
значења и њихових нијанси . Наведимо као пример да је уз глагол
извести (изведем) у Речнику САНУ дата 41 дефиниција (објаш-
њење значења) , а уз глагол изводити још више (49) . Да би се оце-
ниле праве размере Речника (посебно обим досад израђеног ње-
говог дела) , треба имати у виду и велики формат и врло густ
слог издања ; тако објављених осам књига садрже толико текста
колико не би стало ни на 18.000 густо сложених страна Нашег
језика . Али оно што је најважније у овом случају то је чињеница
да већ досад објављене књиге по богатству и разноврсности ма-

теријала омогућују да се Речник САНУ већ може корисно упо-
требљавати, и у практичне и у стручне сврхе , и да ће се са сваком
новом књигом те могућности увећавати . Уосталом , Рјечник ЈАЗУ,
иако још нису објављена слова 3 и Жи део В , већ давно пред-
ставља један од основних приручника за слависте широм света.
Организација рада и ауторство у Речнику САНУ. Организа-

цију рада и распоред ауторских задужења условљавали су разни
моменти , пре свега чињеница да се морало почети без специја-
лизованог лексикографског кадра, који се постепено стварао тек
у току израде Речника . Рад је у почетку био доста оптерећен и
тиме што није претходно утврђен и разрађен коначни систем и
метод обраде . Зато је израда I књиге трајала веома дуго (објав-
љена је тек 1959. године) , а било је доста и узалудно утрошеног
рада ; тако је текст у првој (обрађивачкој ) верзији био израђен
све до слова J , али се тај рукопис морао израђивати изнова . Током
рада на II књизи тражен је начин рада којим би се знатно убрзала
израда, а да то не буде на штету квалитета , а почев од III књиге
дошло се до организације рада која је, са мањим изменана, остала
трајна карактеристика израде Речника САНУ .
Распоред ауторских задужења условљен је тежњом да се у

ствари недовољан кадар што рационалније и ефикасније
искористи . Стална је тежња Института да оспособи и ангажује
што више потпуно квалификованих лексикографа , којима се може
поверити мање-више самостална израда текста или рад у финал-
ним фазама коауторске израде . Добар лексикограф , међутим, може
бити само онај ко и иначе може бити успешан филолошки радник,
уз један посебно важан услов: да има смисла и способности за
тачан, систематичан и акрибичан рад (недовољна акрибичност зна
одсудно ограничити лексикографске могућности појединих иначе
способних и квалификованих филолога) . Да би се искористио и
рад оних сарадника који не достигну тај степен (или пре него
што га достигну) , такође да би се постигла већа сигурност и све-
страност обраде и убрзао њен ток израда речничког текста из-
води се у више коауторских фаза .
Припрема текста за редакцију извођена је делом у једној
коауторској фази , а делом у две (поред разних помоћних посту-
пака) . Прву верзију речничког текста израђује обрађивач ,
2 Наш језик
на основу материјала картотеке и различитих приручника . Његов

је задатак да што свестраније искористи речничку грађу и да
тежи томе да његова верзија речничког текста буде што ближа
коначној , са што мање пропуста и недостатака који се морају от-
клањати у даљим фазама . Ту верзију текста дорађује или - ко-
лико сматра потребним - прерађује помоћни уредник
(помоћни редактор) , прегледајући опет целокупну грађу , а онда
се његова верзија текста предаје на рад у фази редакције . По
потреби се и помоћни уредници ангажују као обрађивачи , а њи-
хове обраде обично иду на редакцију непосредно , без другог ко-
аутора у фази припреме ; тако су примане и верзије појединих
обрађивача за које је оцењено да успешније и сигурније припре-
мају текст за рад у редакцији . У Институту се , у интересу си-
гурности рада, ипак тежи томе да се на што више текстова у фази
припреме за редакцију ангажују два сарадника , макар други
преглед имао и ограниченије задатке . Не треба, наиме , губити из
вида да од ових припремних фаза одсудно зависе два изузетно
значајна момента : који ће се део расположиве грађе искористити
у Речнику и каква ће бити тачност података који се преносе
(цитати , извори и др . ) . Да би се истакла и појачала лична од-
говорност коаутора, у VIII књизи се прешло на објављивање
имена коаутора појединих секција , што се за фазу основне ре-
дакције ради већ одраније (почев од IV књиге) .
Тако припремљену верзију текста добија на даљи рад ос-
новни редактор (уредник дате секције) . Термин „уред-
ник“ није сасвим адекватан овој врсти коауторског задатка ; то
јесте уредник по овлашћењу које има у односу на дати текст , али
је степен ангажовања далеко већи од уобичајеног уредничког, ос-
новни редактор је један од основних коаутора одговарајуће секције .
Његове интервенције по правилу имају карактер битних дорада и
прерада текста , нарочито за речи сложеније семантике . У фази
основне редакције текст добија лик близак коначном , јер даље
(суредакторске) интервенције доводе , истина, до дораде текста,
али ретко кад из њих проистекне битнија прерада обраде . Фаза
суредакције , тј . убрзаног вишеструког (сада се врше на
сваком тексту два до четири суредакторска прегледа) прегледања
готових редакција, ипак битно доприноси квалитету и сигурности
речничког текста ; захваљујући суредакцији нарочито се смањи
број превида, а постиже се и већа уједначеност рада коауторског
колектива . Са суредакције текст се поново враћа основном ре-
дактору да на основу предлога и примедби суредакције утврди
коначан текст , који ће после још неких провера - бити дат у
штампу.
Разумљиво је да се при оваквој организацији рада , а и уопште

при изради коауторских дела оваквог обима , не може тачно од-
редити и ограничити коауторски удео појединих сарадника. Ве-
зање имена сарадника за одређене секције текста значи истицање
личне ауторске одговорности , али по правилу не значи да у од-
говарајућој секцији нема коауторског удела и других сарадника,
нити да се рад сарадника ограничио на секције уз које је поменуто
њихово име . Још теже је одмерити и оценити обим и значај ко-
ауторског удела појединих сарадника , па су и подаци о ауторству
првих осам објављених књига, које ћемо овде објавити на основу
заглавног текста датог у свакој књизи , веома непрецизни и у
извесном смислу условни :
Алексић , Љубомир , техн. послови у I књ .;
Алексић , др Радомир , уредник у I—IV и у поч . V књ .;

Анђелковић, Десанка , обрађивач у I—VIII књ .;
Аранђеловић-Живковић , Бранислава , обрада ономастике у I књ . ,
обрађивач у II—VIII књ .;
Бабић-Вујанић, мр Милица, техн. послови у ІІІ књ . , обрађивач
у V—VIII књ. , уредник у VII—VIII књ.;
Бабић , Јован , обрађивач у I књ .;
Банковић-Тодоровић , Олга, техн. послови у І- ІІ књ .; обрађивач

у III—VIII књ .;
Белић , др Александар , главни уредник І књ .;
Бркић , Ратиборка, обрађивач у II—VIII књ .;

Вујаклија, Милан , обрада етимологије у I књ . , обрађивач
у І књ .;
Вушовић-Радивојевић , Гордана, техн . послови у II—III књ . ,
обрађивач у III—VIII књ .;
Голубовић-Станојчић , Зорка, техн. послови у II и IV књ . , по-
моћни уредник у III—V књ . , техн . уредник у V—VIII књ .;
Гортан-Премк, др Даринка , техн . послови у II—IIІ књ . , обра-
ђивач у III—VI књ . , пом . уредник у V књ . , уредник у VI—
—VIII књ .;
Грицкат-Радуловић , др Ирена , пом . уредник у І књ . , уредник

у II—VI и у поч . VII књ .;
Деспотовић , Милка, обрађивач у V-VIII књ .;
2*
Дешић , др Милорад, обрађивач у VII—VIII књ .;

Дошен , Коста , обрађивач у I књ .;
Ђорђевић , Милан , пом . уредник у I—II књ . , обрађивач у ІІІ књ .;

Елезовић , Глиша , обрада етимологије у I књ .;
Ерцеговац , Милош , обрађивач у I књ . , техн . послови и обрада

етимологије у I књ .;
Зарић , Прибислав , обрада топономастике у І књ .;
Ивић , др Милка , обрађивач у I књ .;
Ивић , др Павле , обрађивач у I књ . , контрола акцента у I књ .;
Игњатовић , др Душанка, техн . послови у І књ . , обрађивач у
II—V и VII—VIII књ .;
Илић , Драгомир , обрађивач у I—III књ .;
Илић , Драгослав, пом . уредник у I књ . , уредник у II—V књ .;
Илић , Обрен, обрађивач у VIII књ .;

Јањић , Богољуб , пом . уредник у I—V књ .;
Јеремић , Драгољуб , техн . послови у II—IV књ . , обрађивач у
III—IV књ .;
Кашић , др Јован , техн . послови у II књ . , обрађивач у III књ .;
Кнежевић , Миливоје , техн . послови у І књ . , обрађивач у
II — III књ .; 1
Ковачевић , Србислава , пом . уредник у І књ .;
Маневић , Тодор , контрола етимологије турцизама у II—VIII књ .;
Марјановић , Душан , обрађивач у I књ .;
Марковић , др Светозар , обрађивач у І књ . , уредник у поч .

ІІ књ .;
Матијашић , Фахра, техн . послови у II књ . , пом . уредник у III—VI

књ . , уредник у VI—VIII књ .;
Матић , Љубомир , техн . уредник І књ . , обрађивач у II књ .;
Матић , Светозар , обрада ономастике у І књ .;
Михаиловић (Тодоровић) , др Бисенија, обрађивач у II—VII књ .;
Московљевић , др Милош, уредник у І књ .;
Недић, Милан, техн . послови у І књ .;

Николић, др Берислав , контрола акцента у I—V књ . , обрађивач

у ІІ књ . , пом . уредник у III књ . , уредник у IV—VIII књ .;
Николић , мр Мирослав , обрађивач у VIII књ .;
Одавић , Милан, техн . послови и руковођење коректуром у І књ .,
техн . уредник II књ . , обрађивач у II—III књ . , пом . уредник
у IV—VIII књ .;
Павловић, мр Звездана, техн. послови у II —ІІІ књ . , обрађивач
у IV—VIII књ.;
Павловић , др Миливој , | уредник у I—IV и у поч . V књ .;
Петровић , Никола , обрађивач у I књ .;
Пецо , др Асим , контрола акцента у II—IV књ . , контрола реф-

лекса јата у II—III књ .;
Пешикан , др Митар , техн . послови у І к . , пом . уредник у
ІІ књ . , уредник у III—VIII књ .;
Половина, Никола , обрађивач и пом . уредник у I књ .;
Поповић , др Иван , | обрађивач у I књ .;
Попс-Драгић , Драгиња, пом . уредник у I—VIII књ .;
Прица, Спасеније , пом . уредник у I—II књ . , обрађивач у

III—IV књ .;
Пујић , Радојка, техн . послови у II—IV књ . , обрађивач у III—
VIII књ .;
Радуловић , др Јован , пом . уредник у I књ .;
Симоновић , Драгутин , обрада ботаничких термина у І књ .;

Сладојевић , др Петар, техн . послови у І књ . , контрола реф-
лекса јата у II књ . , обрађивач у II књ . , пом . уредник у III—
—IV књ . , уредник у V—VIII књ .;
Станић , Милија, контрола акцента у I—II књ . , пом . уредник у
III-VIII KIь.;
Стевановић , др Михаило , уредник у I—VIII књ .;
Стијић , др Милан , обрада етимологије у I књ . , обрађивач
у ІІ-ІІІ књ .;
Стојановић , Стојан , обрада ономастике у I књ . , пом . уредник у
І-ІІ књ . , обрађивач у III—VI књ .;
Фекете , др Егон, техн . послови у II књ . , техн . уредник III и IV
књ . , обрађивач у IV—VII књ . , уредник у VII—VIII књ .;
Цвијетић , Наталија, обрађивач у II књ . , пом . уредник у III—

—VIII књ .;
Цвијић (Ристић) , др Олга, техн . послови у II књ . , пом . уредник

у III—VIII књ .
Ово никако није исцрпан списак људи који су уложили свој

рад у Речник САНУ . Није обухваћен, пре свега, многострани рад
на формирању и попуњавању речничке картотеке - — скупљање
речи у народу , избор речи из објављених дела и њихово испи-
сивање , проверавање , сређивање , изузетно обиман рад на уазбу-
чавању милиона листића и др .; овај рад трајао је више од пола
века пре него што се приступило изради Речника (о чему су дати
подаци у Белићевом предговору I књизи) , а наставио се и напо-
редо са израдом . Како је Речник САНУ главни посао Института
за српскохрватски језик , на његовој изради су ангажоване све
службе Института, посредно или непосредно . Поменимо , као
пример , обиман рад дактилографије (досад преко 100.000 преку-
-
цаних страница , што за сравњивање преписа с обзиром на
копије --- значи и далеко више) ; или свакодневни рад на систе-
матском проверавању цитата и у вези с тим обиман посао при-
ручне библиотеке ; или сложене задатке секретаријата Института,
који уз сасвим ограничен кадар (до крајњих могућности се
тежи томе да се расположива места сачувају за филолошке рад-
нике) - мора обављати све оне разноврсне послове које изи-
скује једна самостална научна установа.
Због свега овога питање убрзавања израде Речника , које је
у Институту стално актуелно , постаје још сложеније . После низа
година кадровских и других припрема , ове године се предузимају
мере да се убрза досадашњи темпо израде (пола тома годишње )
-
ако ту замисао на самом почетку не пресеку финансијске те-
шкоће са којима се Институт суочава .
Митар Пешикан
ЈЕЗИЧКИ ЧАСОПИСИ ИНСТИТУТА
Издавање већ поменутих публикација Института за српско-

хрватски језик природно је после рата било наставити и тамо
где су раније излазиле . Али је свакако природније , односно
рационалније , управо једино оправдано било стварати могућност
за научни рад на једноме месту, тамо где је било највише услова
за то , јер је наша земља трагично била опустошена за време рата
и окупације , када су научна и културна добра, нарочито у Бео-
граду , тамо , тј . , где су постојала, потпуно уништена. Народна
библиотека , рецимо , злочиначки погођена запаљивим авионским
бомбама (6. априла 1941) , у целини је изгорела. Библиотека
Словенског семинара Филозофског факултета пред само напу-
штање Београда од стране окупатора спаљена је до последње свеске,
Библиотека Семинара за српскохрватски језик с Библиотеком Ва-
трослава Јагића, као посебним корпусом у њој , опет авионском
бомбом 6. априла ( 1941 ) погођена и знатним делом уништена . И ,
да више не набрајамо шта је све разорено и спаљено, с разлогом
је нађено за оправдано да се после ослобођења услови за научни
рад створе прво у Српској академији наука, у њеним новооснованим
институтима ― за рад на науци о језику у Институту за језик, у
овоме случају у толико оправданије што су се онда сви београдски
језички стручњаци нашли и у овоме Институту , као његови стални
или спољни сарадници .
Оснивање часописа и њихов карактер йре 11 светског рата и за

10 послератних година ( 1950-1960 )
-
Од три поменута часописа Сриски дијалектолошки збор-
ник најстаријег је датума . Његова I књига изашла је године
1905. као једна од публикација Српске академије наука. У њој је
објављена велика студија А. Белића Дијалекти источне и јужне
Србије (на СХІІ + 715 страна) , којом је проучавање дијалеката
српскохрватског језика на самом почетку постављено на савре-

мену основу , дата врло детаљно верна слика тих говора, и јасно
одређено њихово место међу осталим српским говорима и њихов
однос према суседним јужнословенским језицима.
У књ . ІІ Зборника штампани су, шест година касније, радови :
А. Белића , О дијалекатском материјалу О. Броха у књизи Die
Dialekte des südlichsten Serbiens ; Владана С. Јовановића , Гаврило
Стефановић Венцловић ; Милоша Московљевића , Акценти име-
ница и придева у йоцерском говору ; Маринка Станојевића , Северно-
Шимочки дијалекат и Гл . Елезовића , Извештај са дијалектолошког
путовања од Вучитрна до Пећи (Београд 1911) .
Много већи временски период је протекао до појаве књ . III
Српског дијалектолошког зборника , која је донела опет више
радова, и то : Д. Вушовића , Дијалекаш источне Херцеговине ; Фр .
Илешића, Безјак и Безјаци ; М. Павловића, О становништву и
говору Јајца и околине ; Гојка Ружичића , Акценатски систем йље-
ваљског говора и Маринка Станојевића , Прилози речнику тимочког
говора (Београд 1927) .
у књ . IV штампан је Глише Елезовића, Речник косовско-ме-
Шохијског дијалекта св . 1 (Београд 1932 8 ° XXIII + 477) ;
у књ . Ѵ Бранка Милетића , Изговор српскохрватских гласова
(Београд 1933) ;
у књ . ѴІ - опет Гл . Елезовића , Речник косовско-метохијског
дијалекта св . 2. (Београд 1935 8 ° 587) .
Књ . ѴІІ донела је студију А. Белића, Галички дијалекат (Бео-
град 1935 8° 350) ;
књ . VIII — Миливоја Павловића, Говор Срешечке жуйе
(Београд 1939 8 ° 347) ;
књ . ІХ - Јосипа Рибарића , Размјештај јужнословенских ди-
јалеката на полуотоку Истри, 1—207, и Бранка Милетића, Црм-
нички говор , 211-663 (Београд 1940) ;
књ . Х радове : Мате Храста , Чакавски дијалекат острва Брача,
1—65 ; М. С. Стевановића , Сисщем акцентуације у йийерском говору
67-184 и Ј. Л. Вуковића, Акценат говора Пиве и Дробњака ,
185-417 , Београд 1940 .
Уредник ове публикације од I до X , последње књиге из вре-
мена пре II светског рата , био је А. Белић , како је означено и на
корицама свих тих књига осим I и VII књиге , у којима су објав-
љене његове студије .
Под Белићевим уредништвом , наравно, изашла је и прва по-
слератна књ . ХI Српског дијалектолошког зборника са студијама :
Језички часописи Института 25
М. Стевановића , Ђаковачки говор, 1-152 ; Милоша Московљевића ,

Говор острва Корчуле, 153—220, и Глише Елезовића, Гла-
совне особине арбанашког дијалекта Дебра и његове околине, 225—300,
Београд 1950. А затим и књ . ХІІ са студијом Павла Ивића, О
говору Галийољских Срба, Београд 1957 8°, V—XXI 519. и књ .
ХІІІ , у којој је штампан Светозара Марковића, Језик Ивана Ан-
чића (босанског писца XVII в .) , Београд 1958 8º 147. - Ове три
последње књиге означене су као публикације Академије и Инсти-
тута, не наравно као сувласника него на њима стоји име и Академије
и Института као знак да је Српски дијалектолошки зборник сада
публикација Академијина Института за језик . Пада у очи да се
још и на претпоследњој књизи Зборника Институт зове Инсти-
тутом за српски , а тек на последњој Институтом за српскохрватски
језик . Из тога се може закључити да се он у кратком временском
размаку између појаве ових двеју књига (а то је било 1958) назвао
данашњим својим именом , што , наравно , не значи да се и наш језик
до тада у нашој средини , као и Институт, звао српским језиком,
већ је Институту прво био дат такав назив према имену Академије ,
па онда исправљен према називу самог језика, који се већ више
од пола векају овој средини зове српскохрватским језиком .
За проучавање дијалеката нашег језика и развој наше ди-
јалектологије од великог значаја је оно што је штампано у Срп-
ском дијалектолошком зборнику од I—XIII књиге . Али је на
овоме месту потребно истаћи да је и само у Београду у том међу-
времену објављено још дијалекатских студија и расправа и ван
ове публикације, и то неколико од њих у Јужнословенском фи-
лологу , а неке и у посебним издањима Српске академије наука .
Тако исто ће читаоцима из ове информације пасти у очи да у
Дијалектолошком зборнику нису објављиване само дијалекатске
монографије већ и две студије из историје језика и књиге Бр .
Милетића о изговору гласова српскохрватског језика ово
и једно и друго према тренутним потребама да се неки готов рад
што пре објави .
Јужнословенски филолог основали су , и књигу I уредили и

издали 1913. год . Љуб . Стојановић и Александар Белић . Оба
покретача ове публикације , а поред њих и пре њих , и Стојан
Новаковић , били су познати и европској науци , а не само код
нас . Међу њима, најмлађи од њих , А. Белић , свакако највише .
А сваки од њих је сарађивао у по којем од неколико на почетку
овог века реномираних језичких часописа славистичких , какви
су били Јагићев Архив за словенску филологију (Archiv für
slavische Philologie) , руски : Извѣстія отделѣнія руссскаго языка
и словесности , Русскій филологическій Вѣстникъ , Филологи-

ческія Записки , чешки : Listy filologické , Časopis pro moderni
filologii , пољски : Prace filologiczne , Rocznik slawistyczny и др .
А наши су лингвисти и филолози објављивали своје научне
радове , и врло значајне често , у публикацијама Српске академије
наука, у Гласу , у посебним издањима, и пре њих у Гласнику
Српског ученог друштва , у Раду Југославенске академије зна-
ности и умјетности, у публикацијама Руске академије наука , у
Просветном раду , Просветном гласнику, Наставном вјеснику,
Босанској вили , Бранкову колу , Српском књижевном гласнику
и другде . Али једног научног лингвистичког гласила код Срба,
па ни код Јужних Словена уопште, преко којег би се европска
научна јавност упознавала са стварањем у тој дисциплини код
нас и наша наука тешње везала са славистичком и европском
науком о језику -- раније није било . И осећала се велика по-
треба за једним лингвистичким часописом врсте и ранга оних
које малочас поменусмо . Из те потребе покренут је Јужносло-
венски филолог , повремени часопис за словенску филологију и
лингвистику . Њим је та потреба свакако задовољена и већ првим
бројем његовим достигнут је поменути научни ниво . То сведоче
не само имена аутора у првој свесци Филолога објављених ра-
дова већ и научна вредност њихова . А да је наша лингви-
стичка наука од појаве Јужнословенског филолога јаче повезана
с лингвистичком науком код других словенских, па и европских
народа , најречитије говори факат што се радови објављени у
Филологу , управо од првих његових бројева, као већ добро
познати третирају и цитирају у даљим лингвистичким радовима
и у научно развијеним научним круговима лингвистичким , као
и широка сарадња страних слависта , најпре руских , с којима
је уредник А. Белић још из својих студентских дана како
са друговима из клупа тако и са својим учитељима - сачувао
најбоље пријатељство и узајамно уважавање . Већ у првом броју
срећемо се с именима Шахматова, Лаврова и Долопка . Та се
сарадња после првог броја с руским научницима који су после
Октобарске револуције остали у земљи , на жалост , прекида .
Али позната имена руских научника који су после промене по-
литичког система напустили земљу и даље срећемо на страницама
Јужнословенског филолога .
Одличном пријему на који је овај часопис у научном свету
на самом почетку наишао , и даље наилазио , допринела је и
сарадња коју је његов главни уредник А. Белић личним , при-
јатељским и научним , везама умео да осигура . После завршетка
І светског рата, управо од год . 1921 , већ у књизи II Јужносло-
венског филолога, и надаље, међу сарадницима срећемо нај-

познатије европске слависте : Француза А. Мejea (A. Meillet) ,
Пољака К. Нича, Чеха О. Хујера и домаће : М. Решетара , Стј .
Ившића и Фр . Илешића из Загреба , Р. Нахтигала , Фр . Рамовша
и А. Стојићевића из Љубљане и Љ . Стојановића, Стј . Куљбакина
и Х. Барића из Београда, који се од књиге Х бележе као сау-
редници . А поред њих су у ЈФ сарађивали и други врло зна-
чајни слависти : Н. Ван Вејк, Иљински , Булаховски , Дурнаво,
Љапунов , Погодин, Розов (од странаца) и Мусић , Маретић ,
Скок и др . од домаћих лингвиста и филолога .
Од књиге ХI Филолога његово је уредништво измењено .
Поред Белића, и заједно с њим , до II светског рата, то јест
до књ . ХѴІІ , уредници су били : Стј . Куљбакин , Стј . Ившић и
Фр . Рамовш . Они су сада, управо прва двојица, Белић к Куљ-
бакин наиме, били и главни сарадници ове научне ревије . А
остали се сарадници у њему у знатној мери мењају . Јављају се
млађи , претежно домаћи стручњаци , Белићеви и Куљбакинови
ученици . У још већој мери у најновијој , у ствари трећој серији ,
после II светског рата , када се , 1949—1950 , после прекида од
10 година, у скоро двапут увећаном обиму, појављује XVIII
књига Јужнословенског филолога , сада као органа Института
за језик Српске академије наука , дакако под главним уредни-
штвом А. Белића уз сауредништво више београдских , по два
загребачка , љубљанска и скопска и једног сарајевског језичког
стручњака , и са знатно већим бројем сарадника , међу којима
је било и врло младих , из студентских клупа тек изишлих ,
даровитих стручњака .
У наредних 10 година, до смрти проф . Белића, изишло је
још пет књига ЈФ под његовим главним уредништвом са мање-
-више истим сауредницима , незнатно мењаним после смрти поје-
динаца из њихових редова . Међу њима је , поред чланова из
Београда , стално остао бар по један сауредник из осталих југо-
словенских универзитетских центара . Последња од њих , ХХІІІ
књига донела је реферате с Првог конгреса југословенских слави-
ста , одржаног у Београду 1957. г. А у непосредно претходној , ХХІІ
књизи , штампани су реферати за Четврти међународни конгрес
слависта , који је одржан у Москви 1958. Карактер прилога, осим
тога што су у ова два броја објављена по неколика реферата из
књижевности , у књизи XXIII и неколика реферата из наставе
и језика и књижевности , -- не одудара од оних што су иначе
објављивани у овој филолошко-лингвистичкој ревији . А о карак-
теру научних радова штампаних у Јужнословенском филологу
од самог почетка излажења , за промену којег није показано скло-
ности ни у уређивању после смрти његова оснивача и дугого-

дишњег многозаслужног уредника, - може се рећи да су у
њима увек расправљани научно актуелни проблеми . На страни-
цама Јужнословенског филолога су , по правилу, разматрана још
неразјашњена питања науке , исправљане у њој укорењене заб-
луде , изношене нове научне теорије , а многим су научним про-
блемима у њему дата коначна решења . И Јужнословенски филолог
је увек спадао у ред најпознатијих лингвистичких ревија сла-
вистичких . А он је стално доносио и доноси за научни рад неоп-
ходну библиографију радова из науке о језику који се објављују
у Југославији.
Такав Јужнословенски филолог већ од прве књиге достојно
је репрезентовао нашу науку о језику . Али се и поред њега
велика потреба осећала за једним језичким часописом нешто
друкчије врсте , а наиме за часописом који ће , уколико је то
могуће , популарније расправљати питања на начин како ће моћи
да их схвате не само језички стручњаци већ и много шири круг
читалаца , и преко кога ће се подизати општи ниво језичке
културе . А , дакако, и ad hoc научно решавати језички проблеми
који у свакодневној пракси искрсавају и пред језичке стручњаке ,
и пред изводиоце наставе језика у школама, и пред све корис-
нике језика као средства информације и општења у друштву .
У промењеним политичко-управним односима, после I светског
рата , у државној заједници се нашло више народа сродних је-
зика, а и више народа једног истог језика , али с различним нави-
кама , често с неједнаким гледањима на многа питања културног и
друштвеног живота , па и на правац развитка језика општекул-
турне комуникације , с обзиром на оно што је било уобичајено
у појединим крајевима где се говори и пише истим језиком ,
осећала се велика потреба за једним арбитрарним језичким гла-
силом . У срединама једног друштва с великим социјалним раз-
ликама а малим могућностима многих из тих средина за кул-
турно уздизање ни образованом свету није лако било снаћи
се у осећању правилности језика и разликовати оно што иде у
ризницу његова развитка у позитивном правцу и богаћења језика
од многих пропратних појава које његовој природи не одговарају .
Језички су стручњаци , пре свих других , били позвани да ту
помогну . И они се о тај позив нису оглушили . Лингвистичко
друштво у Београду , с проф . Белићем као председником на
челу , покренуло је Наш језик , часопис за неговање културе
књижевног језика и усмеравање правца његова даљег развитка,
какав су имали и имају многи културни народи : Французи ,
рецимо , Le Français Moderne , Пољаци Język polski , Чеси Naše
řeč _________ да друге не набрајамо . И прве свеске часописа, с уре-

ђивачким одбором који су чинили сви ондашњи језички струч-
њаци београдски : Д. Костић , М. Ивковић , Гл . Елезовић , др М.
Московљевић , др Б. Милетић , др Г. Ружичић , др Д. Вушовић ,
др Р. Алексић , др П. Ђорђић и Р. Бошковић , уз А. Белића,
- појавиле
наравно, који је у име Друштва , био власник листа,
су год . 1932. У тој предратној серији Наш језик се штампао у
месечним свескама од по два штампана табака, и 10 годишњих
свезака (јула и августа часопис није излазио) чиниле су једну
књигу , од којих је I изишла 1933. г. У првим бројевима часо-
писа чланови Уредништва, измењени већ од књ . II само утолико
што је место Г. Ружичића после његова одласка из Београда,
у Уређивачки одбор ушао М. Лалевић , - били су главни са-
радници у њему , али се доста брзо број његових сарадника
увећавао . Већ у даљим свескама и књиге прве , а нарочито у
наредним књигама Нашег језика своје прилоге објављују и други
наши познати стручњаци , професори Маретић , рецимо , Решетар ,
Ившић , Илешић , Шурман , Босанац , Дукат , М. Перковић , С.
Живковић и М. Храсте - из Загреба , Будимир и Барић - из
Београда, Павловић , Киселиновић и Стевановић ― из Скопља .
И не само језички стручњаци већ и стручњаци из других научних
области : Негован , Туһан, Смодлака из Загреба, Тројановић ,
Мићовић из Београда . А тако и угледни наши књижевници :
Марко Цар , Исидора Секулић , Р. Каталинић-Јеретов , Х. Клајн и
др . јављају се својим занимљивим чланцима у овоме часопису .
Из тога се види како је Наш језик привукао пажњу културне
јавности нашега друштва . Актуелношћу проблема који су се у
њему расправљали и начином расправљања , он је стекао чита-
лачку публику у скоро свим срединама те јавности , и тако по-
тврдио оправданост свога постојања . А у томе, по правилу по-
пуларно писаном , листу давана су често и коначна научна решења
и сложенијих језичких проблема , као год што су и стављања
питања која у њему траже научно образложење одговора , а који
никад нису изостали, и то како у предратној , тако ни у послератној ,
новој серији , која је отпочела год . 1950. и у којој је изишло 20
књига. Са седам предратних (и две свеске књ . VIII) досад је , за
40 година , изишло 27 књига . За рата , од год . 1940. и првих по-
слератних година , до сређивања за научно стварање погодних
прилика , прошло је десет година . А осим тога и неколико пута
после , услед недостатка материјалних средстава, часопис није
могао изићи . Па ипак , и с тим мањком од 13 књига, Наш језик
чини лепу стручно-научну језичку едицију , која је за свога изла-
жења стално извршавала и извршава мисију с којом је покренута .
Програм Нашег језика који смо горе укратко при-

казали и после рата је стручно углавном остао исти . У ствари
су се , у знатно измењеним приликама , условљеним ратом и ре-
волуцијом , с природно већим културним захтевима , при промење-
ним друштвено-економским односима , још и повећале потребе на-
шега друштва , за испуњењем културно-научног програма какав
је имао и има Наш језик . Задаци су пред њим , значи , остали
исти , али су постали нешто сложенији , па су представници наше
науке о језику поред осталих узели на себе и издавање овога
часописа . И он је сада , као и друга два часописа о којима је
већ било речи , и са истих разлога, тако постао гласилом Инсти-
тута за језик Српске академије наука и уметности . Чланови Уре-
ђивачког одбора : А. Белић , Гл . Елезовић , Р. Алексић , М. Сте-
вановић , Р. Бошковић , Б. Милановић и И. Стевовић опет ,
дакако , с А. Белићем као главним уредником , иако сви осим
Елезовића с редовном службом наставника Универзитета , одмах
по оснивању Института били су и његови спољни сарадници и
радили , колико је било могуће , и на другим пословима у њему.
А то је имало великог значаја за даљу најчвршћу и најприснију
сарадњу ове две установе и када је број њихових сарадника и
на једној и на другој страни растао , и када су једни од њих
као редовну дужност обављали наставу на факултету, а други као
стални сарадници били запослени у Институту . Институтске пу-
бликације , што се тиче њихова уређивања и сарадње у њима ,
стално су остале на бризи и једних и других , док је о осигу-
равању материјалних средстава за њих , како за прве две , тако ,
разуме се , и за Наш језик , бригу водио и води Институт . А та
брига никад није била , а ни сада није мала, јер се средства за
њих не добијају онолико колико је потребно , тако да овај часопис
није свакад могао редовно излазити . И интересовање за њега
је услед тога код читалаца слабило , иако се он и даље бавио
истим актуелним проблемима савременог језика . И у првој де-
ценији послератног излажења до 1960. год . , тј . до смрти главног
уредника А. Белића , изишло је даљих девет књига од по пет
свезака , свака сада по на четири штампана табака.
До измене обима свеске часописа (што битно и није никаква
измена , јер се часопис сада штампа у двомесечним свескама од по
четири према предратним месечним свескама од по два табака)
дошло је у тежњи да се омогући детаљније расправљање по-
јединих питања које захтева шири простор и узимање шире
књижевнојезичке основе при расправљању . Али је то довело
до узимања слободе сарадника да у својим прилозима обрађују
и питања уско стручне језичке проблематике , на начин недовољно
приступачан ширем кругу мање стручних читалаца , што се ни-

како не може сматрати позитивном одликом часописа . На другој
страни , то даје преимућства послератној серији Нашег језика
према предратној јер је омогућило шире погледе на целу књи-
жевнојезичку основу српскохрватску . И све више је одстрањи-
вало неоправданост уског гледања на одређивање вредности је-
зичким појавама и језичким облицима искључиво према осећању
језика средине у којој часопис излази, што је раније карактери-
сало неке прилоге у њему.
Засебне књиге Института
У едицији Посебних издања Српске Академије наука и умет-

ности, под редакцијом проф . А. Белића , изишле су језичке сту-
дије : И. Грицкат , О перфекшу без йомоћног глагола у српскохрватском
језику и сродним синтаксичким йојавама (Београд 1954 , стр . 1-234)
и Милке Ивић , Значења српскохрватског инструментала и њихов
развој (Београд 1954 , стр . VIII + 1—298) , као књ . 1. и књ . 2 .
Института за језик у коме су и рађене .
Осим ове две , као књ . 3. Института за српскохрватски језик,
у едицији Посебних издања Српске академије наука и уметности ,
штампан је и Ботанички речник Драгутина Симоновића, сарадника
Института (Београд 1959. стр . XXXIV + 1—830) .
Часописи Института за неколико последњих година

(од 1960. до данас)
Сриски дијалектолошки зборник
После смрти професора Александра Белића уредник Српског

дијалектолошког зборника постао је проф . Михаило Стевановић .
Под његовим уредништвом досад је изишло шест књига (XIV—
-ХІХ) са 13 великих монографија о појединим говорима српско-
хрватског језика .
У књ . XIV објављена је Асима Пеца монографија Говор
Источне Херцеговине (стр . 1—200) , у којој , после уводних напо-
мена, аутор обрађује фонетику , морфологију и синтаксу , даје
начелне напомене о акценту овога говора и на крају објављује
текстове . На херцеговачкој територији источно од реке Неретве

Пецо је утврдио три посебна говора : источнохерцеговачки , цен-
тралнохерцеговачки и севернохерцеговачки . У овоме раду обрађен
је овако схваћен источнохерцеговачки говор и на стр . 14. на-
ведене су ове најкарактеристичније његове одлике : 1 ) доследан
ијекавизам (дуго јат = ије ; кратко јат = је,,,са изузецима за
које зна и књижевни језик ијекавског нарјечја“) ; 2) нијесам;
3) нема икавизама ; 4) сугласници щ, д , с, з „редовно се јотују
са је од “ ; 5) јотују се на исти начин и й, б, м , в , али не увек ;
6) разликују сечић , џиђ , љиј , њин ; 7) штай , огњиште
и сл .; 8 ) мождани и сл .; 9 ) Перо - Пера - Перу, прид . Перов ;
10) да ви причам ; 11 ) врућијем, шврдијем, нашијем, његовијем;
12) употребљава се имперфекат (иако ни овде није тако чест ,
чешћи је „него у друга два говора јекавске Херцеговине“) ; 13)
читамо читамо
У овој истој књ . објављена је и монографија Берислава М.

Николића Сремски говор (стр . 201-412) . На стр . 214—216 . аутор
је сам изнео основне особине овога говора . Наводим ове акце-
натске : а) четвороакценатска система млађих новоштокавских
говора ; б) у извесном броју категорија скраћују се Даничићеве
неакцентоване дужине (више на истоку него на западу) ; в) по-
стоји известан број неакцентованих дужина којих нема код Да-
ничића ; г) И = крушкама (крушкама ) - 3 = крушкама (круш-
кама) ; д) мене нуз мене - мени о мени (на 3 и : мене - од
мене) . У вези са гласовним појавама најважније је истаћи екав-
ску замену јата с познатим шумад . -војвођ . икавизмима , при
чему је на И сејаши , а на 3 сијаши .
У књ . ХѴ штампана је монографија Митра Б. Пешикана
Староцрногорски средњокашунски и љешански говори (стр . I—XII
+ 1—294) . После прегледа литературе , претходних напомена и
Увода , аутор обрађује акценатске , гласовне , обличке и синтак-
сичке особине . На крају рада налазе се два прилога : у првом
су текстови а у другом регистар речи и акценатски речник . Може
се дати ова основна формула акцентуацијског типа овога говора :
вода , конӑц , ногйца , свила (али Пёрё) , бираш, Драговић , једне,
јунак , ђевојка, свиле, *главом, заклетва . У вези са гласовним по-
јавама треба рећи двоје : а) место полугласника долази а ; б)
основни рефлекс за дуго јат је иjе а за кратко је ; p + b> pte
(једино је у Парцима забележено стӑрјешина и старјешинство) ;
b + 0, j > u + 0 , j (али : сёјаш) ; биљег и д .
Данило Барјактаревић у својој монографији Новопазарско-
-сјенички говори (СДЗб XVI , стр . 1—178) поделио је ову го-
ворну област у три зоне : 1 ) новопазарску , 2) штавичку и 3) сје-

ничку . Прво ћемо о трећој , сјеничкој зони навести ауторову
оцену :
„Особине које карактеришу ову зону јесу : замена кратког
јата рефлексом е увек (као и у првим двема зонама) ; двојака
замена дугог јата рефлексима е и ије као и у првим двема
зонама . Изоглосе рефлекса е место дугог јата не могу се повући
зато што су муслиманска и православна насеља измешана или
пак и једни и други живе у истим насељима . Новија акцентуација
захватила је западни и северни део ове зоне што се данас може
сматрати утврђеном цртом у западном делу све до насеља која
везује линија Камешница -- Житниће ____ Ступ . Источно од ове
линије запажа се изразито превирање , али се још осећа доми-
нација архаичности те иде заједно са сличним деловима друге
зоне" (стр . 7) . Може се рећи да је четвороакценатски систем
ове зоне знатно ближи пивско-дробњачком него тршићком .
„Новопазарска зона , такође по ауторовим речима, разликује
се од других двеју зона тиме што једним делом представља
чисту екавску област где је и дуго и кратко јат замењено реф-
лексом е и где је у употреби старија акцентуација ... Јужни
део ове зоне место кратког јата има увек рефлекс е, а место дугог
јата код Муслимана претежно рефлекс е, а код православних
рефлекс е и рефлекс uje" (стр . 6) .
А штавичку зону Барјактаревић овако карактерише : 99...
доследна замена кратког јата рефлексом е ; претежна замена дугог
јата рефлексом е код Муслимана и двојаки рефлекс дугог јата код
православних е , ије ; архаичније акценатске особине на целом
њеном простирању , тј . чување старих акцената на унутрашњим
слоговима и старога дугог на крају“ (стр 6—7) .
Барјактаревић с правом ове говоре сматра прелазним . Мо-
жемо дати ову општу формулу акцентуацијског типа ових говора :
вода [не могу ши] , образ , обрӑза , горштаци [ далӑ сам му] , народ ,
ойластијо , воде , велиш , везиља , снойá, кадӣфом.
У књ . ХѴІ објављена је и монографија Берислава М. Ни-
колића Мачвански говор (стр . 179—313) . На стр . 189—191 . аутор
је сам изнео основне одлике мачванског говора . Ово су акце-
найске : а) четвороакценатска система млађих новоштокавских
говора ; б) нема кановачког дуљења ; в ) сва четири акцента чувају
своју карактеристичну мелодију, мада (“) нема онолико типичну
мелодију као у Ваљевској Колубари ; г) иако је преношење ак-
цента на проклитику жива појава , није спроведено с онаквом
доследношћу као код Даничића ; д) нису сачуване све Даничићеве
3 Наш јесик
неакцентоване дужине ; ђ) јављају се дужине којих нема у Да-

ничића ; е) мене код мене мени --- о мени (на западу и : мене
мени на мени) . У вези са гласовним појавама ваља истаћи
екавску замену јата с икавизмима познатим у шумад .-војвођ .
дијал . , с тим што је на југозападу сијаши (сěјаши) а на осталом
делу мачванске територије сěјаши .
Књ . ХѴІІ доноси монографију Душана Јовића Трстенички
говор (стр . ІХ — XVI + 1—240) . Овај говор заузима средишњи
део косовско-ресавског дијалекта . Аутор трстенички говор дели
у две зоне . У прву зону убраја села Велику Дренову, Медвеђу
и Мијајловац ; у другу : Тоболац и Велуће . Као трећу зону аутор
сматра говор од Врњачке Бање ка Краљеву, али тај говор не
обрађује детаљно у раду . Може се овако схематски приказати
разлика међу зонама у вези са јатом . І зона : нисам ; комп . старец
(стари) ; ІІ зона : нисам несам ; комп . старӣ ређи него у првој
зони . Акцентуацијски тип : земља [спорад .: седё, сантхи : жёна
в = йойй га] , отац [спорад .: овӑм] , косица , лице [спорад .: грдӣ,
сантхи : спӑсо се] , народ [сантхи : дӯжӑн ми] , садница [Недељко-
вић = Недељковић] , жене — дошо, Јован - йечем, преградим, главе
(главе ) , заклон = главом (вучем ) , загриземо . У вези са гласовима
истакнимо још отвореност кратких о и е .
У овој књ . Зборника друга по реду је монографија Асима Пеца
и Бранислава Милановића Ресавски говор (стр . 241-366) . Акцен-
туацијски тип овога говора може се овако представити : село
[спорад .: шако , сантхи : дни га — тако је] , отац [спорад .: каки-
гођ] , ойшли , даше [сантхи : шўклӣ су га] , викаш [спорад .: гёгӧђ] ,
йлашио (ранили ) , лежи = йошо , младић — овём, девојке, затресе =
- дана, алов йущем душом, растанку . У вези са заменом
јата , поред опште констатације да је ово екавски терен , истиче
се : а) нисам , б) старии (старěи) , в) грёје. Констатована је от-
вореност вокала е .
У истој књизи објављена је и монографија Берислава М.
Николића Тршићки говор (стр . 367-474) . На стр . 377-379 аутор је
навео основне одлике данашњег тршићког говора . И овде је
најпотребније показати најважније акценатске особине : а) четво-
роакценатска система млађих новоштокавских говора ; б) нема
кановачког дуљења ; в ) добро се чува мелодичност сва четири
акцента и неакцентоване дужине ; г) преношење акцента на про-
клитику углавном се , бар код именица, креће у оквиру Вуковог
и Даничићевог стандарда ; д) нису очуване све Вукове и Дани-
чићеве неакцентоване дужине , мада се оне у Тршићу боље чувају
него у Мачви ; ђ) јављају се извесне дужине којих нема код
Вука и Даничића , али нема дужина типа : крушкама гинуши,
падащи, мислити - гӑрӑв , кишњӑст ; е) у лок . синг . им . ср . р .

не помера се акц . према крају ; ж) дугмèша; 3) нема појава типа
весео ― весела - весело ни нов -- ново нови ; и) новӣ, мекӣ,
љуша, йдзне; ; ) мене код мене : мени о мени; к) нема акц.
т .: почео почела ― почело и почет - почета - почето ; л)
печемо - читамо - чувају. У вези с јатом најважније су ове
појаве : а) слободна мешавина екавизма и ијекавизма ; б) нисам
- старији - жени , мени, дви; в) узајамни утицај префикса
пре- и при- ; г) најновије јотовање захватило је само : л, н, дит.
У књ . XVІІІI штампана је монографија Берислава М. Ни-
колића Колубарски говор (стр . 1—71 ) . На стр . 7-8 аутор је сам изнео
основне особине овога говора . Од акценатских треба истаћи: а)
четвороакценатску систему млађих новоштокавских говора ; б) не-
познавање кановачког дуљења ; в) преношење акц . на прокли-
тику као живу појаву, мада има и примера с непренесеним акц.;
г) нису очуване све Даничићеве неакцентоване дужине ; д) по-
стоје дужине т .: крушкама — - гӑрӑв , кишњаст - гинути, падащи ,
мислити мада не све на целој територији ; ђ) у лок . јдн . им .
ср . р . не помера се акц . према крају ; е) увеща; ж) нема акце-
натских појава т .: весео - весела весело ни нов ново нови;
3) новӣ, меки, љуше, йоснӣ ; и) мене ―― кӧд мене --- мени - о мени ;
j) нема акценатских појава т .: почео - почела - почело ни по-
чеш - почета - почето ; к) печемо , имамо — спремају. У вези
с јатом треба истаћи : а) екавска замена јата шумад . - Војвођ .
т . , с траговима ијекавизма ; б) нарочито у Бранковини , особито
у говору старијих жена које су се мало кретале из села , на месту
јата може се чути глас између е и и ; в) узајамни утицај префикса
пре- и при- ; г) спорадично нйки (м . нёки) .
У овој књизи објављена је и монографија Луке Вујовића
Мрковићки дијалекат (с крашким освртом на сусједне говоре) .
Када је реч о акценту овог, како аутор каже, најархаичнијег
црногорског говора, можемо овако представити његов акцен-
туацијски тип : вӧда [али мину према минук] , чобӑн, чобана,
гњездо , билет , Бајракшароћ, зову — зову [ али увек жене према
жена] , букаш [али увек жёном према жёна] , прозёну, отучу,
йлёвим [*Јадранка] . Посебно треба истаћи да су у мрковићком
говору скраћене све неакцентоване дужине . У вези са гласовима
треба свакако истаћи : а) да место полугласника долази отворено
е ; б) да је данашњи изговор дугога јата претежно екавски ( „У
74 ријечи с дугим јатом јављају се чисте екавске варијанте
1300 пута, а чисте ијекавске - око 150 пута“) ; в) лабијализацију
дугога а ; г ) дифтонгизацију вокала е и о под дугим силазним
акцентом .
30
И најзад монографија Игрутина Стевовића Шумадијски говор

у Гружи с особитим освртом на акценте (стр . 401-635) . У ствари
обрађен је говор села Борча , ауторовог родног места . Можемо
утврдити , на основу Стевовићевог обимног материјала, да гру-
жански борачки говор има овај акцентуацијски тип : вода [јèси
ли] , отац [ јесам ли] , језика , зима , приплод , Јестровић . воде, гуњић ,
Ковиљка, дана, алов , зачёље . То је , сем тога, екавски говор шу-
мадијског типа с траговима ијекавизма . Карактеристичан је нас-
тавак -им у дат . лок . јдн . заменица и придева м . и ср . рода.
У ХІХ књ . објављена је монографија Радоја Симића Ле-
вачки говор (стр . 1—618) . Може се дати ова идеална формула
акцентуацијског типа овога говора : вода, йошок, йошдка , ћерку,
пушем, орница , воде, колач , колёвка, главе, главом, комшйка . У
вези са гласовним појавама ваља истаћи двоје : а) вокали о и е
у слогу са кратким акцентом често се изговарају отворено ; б)
екавска замена јата с овим специфичностима : грёје се (изгрија) ,
старе! - старија , нисам, пред прид .
У овој књизи је објављена и монографија Мирослава Б. Ни-
колића Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге) (стр . 619-746) .
На стр. 628—631 . аутор је сам навео основне особине овога го-
вора . Побројаћу најважније од њих, и то - прозодијске : а)скра-
ћивање неакцентованих дужина у неким позицијама после (~) ;
б) вучём - чуем кријем; в) бӑрама - кӑљав , һӗшас[ш] ; г ) дуљење
пред сонантима у релативно великом броју категорија; д) сунце
Травка ; 5) гвожђе (гвожђе ) гробље , прошће ; е) не скраћује
се дуго вокално p ; ж) ген . щебе кӧ[д] шебе - йоре[д] шебе,
дат . - лок . о тебе, према шебе ; з) триста банки ; и) вијенци ;
1) ген . мн . врабаца , народа , карлица ; к) нӑ сијену ; л ) на враща ;
љ) нов - нова - ново ; м) љуша, ладна , мекӣ, йосни ; н) койала
нӑчеша ; њ) везен , -а , -0 ; 0 ) през . комимо скитају --- вз
чемо - провирим . Од фонетских особина навешћу само прилике
у вези с јатом : а) 6 в > йје - йје; b 6 > ије
uje ціе; б) кратко
јат је; ре ; в) у познатим наставцима прид . -зам . промене ста-
рије генерације имају -ије , а млађе -и ; г) кољено , њёдра , ђељаши ,
Керам (шјескдба ) , йз'елица , сёћи , ћейало (цједаљка ) , шриљеши
( ијесма ) , бљёнути ( бјèжати ) , живљеши ( вјешар ) , грмљети
(мјёра ) .
Напомињем да се у штампи налази ХХ књ . СДЗб с моно-
графијом Милије Станића Ускочки говор.
Треба још овде навести и дијалектолошку студију Ивана По-
повића Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине ,
која се уклапа у дијалектолошка проучавања Института , која је у
Институту и рађена , и објављена под истом редакцијом са осталим

дијалектолошким студијама . Али стицајем околности , управо због
велике цене коју је захтевао изузетан број посебних штампарских
знакова , Институт је није могао штампати , него је то учинила
Академија и објавила ју је као књигу 21. Одељења литературе
и језика (Посебна издања САНУ, књ . CDXXV, Београд 1968 ,
стр . 1—248) , показавши тиме колико води бригу о извршавању
програма , посебно Института за српскохрватски језик , и после
његова издвајања у посебну установу са самосталним финанси-
рањем .
Јужнословенски филолог
Како се из напред датог приказа проф . М. Стевановића

може видети , Јужнословенски филолог је са XXIV књигом ( 1959—
-1960) био у петој деценији једнако богат и једнако занимљив
у обради научних питања словенске филологије и лингвистике,
којима се у току целог тог времена бавио . Носећи на својим
корицама уредничко име Александра Белића , који је те, 1960 .
године преминуо , овај број Јужнословенског филолога великим
делом је своме дугогодишњем уреднику и посвећен . Прво
продубљеним биографским приказом из пера проф . М. Павло-
вића Дело Александра Белића, затим лингвистичком студијом
проф . М. Стевановића Осврт на Белићево учење о језику и , најзад,
Библиографијом радова професора Александра Белића, коју је сас-
тавила И. Грицкат.
Ова књига , даље , објављује низ расправа из своје пажљиво
неговане тематике , усмерене на решавање актуелних проблема
словенске , па и шире лингвистичке области . Тако она представља
---
даљи степен у већ обезбеђеном научном континуитету , који се
са захтевима науке богати и методама усмеравања тематике , до
којега изразито долази у наредном периоду .
Када је после смрти Александра Белића, прво од председ-
ништва Српске академије наука именован за директора Инсти-
тута , и после од колектива Института неколико пута биран на
ту дужност , проф . М. Стевановић је, такође од стране Уређи-
вачког одбора, изабран и за главног уредника Филолога . Од
тада, тј . од 1961. године у уредништву часописа остао је само
по један члан из Загреба, Љубљане и Скопља (књ . XXV) , а
од 1963-1964 , тј . од наредне , књ . XXVI , овај одбор је проширен
млађим научним радницима Б. Николићем , А. Пецом и М. Пе-

шиканом .
И овај дванаестогодишњи период излажења Јужнословенског

филолога, у којем се до ове постјубиларне године институције
која га издаје појављује у укупно шест књига (XXV—XXX) , од
којих свака осим две наведене у по две позамашне свеске , испу-
њен је , у његовој доброј традицији , пажљиво одабраном и усме-
реном , актуелном тематиком . Тако , књига XXV ( 1961—1962),
спремљена за V славистички конгрес у Софији, посвећује свој
простор још нерасветљеним питањима синтаксе (расправама М.
Стевановића, И. Грицкат, М. Ивић и др .) , историје језика (рас-
правама М. Павловића, Р. Коларича , И. Грицкат и др . ) , фоноло-
гије и фонетике словенских језика (расправама П. Ивића , М. Пе-
шикана , А. Пеца , Б. М. Николића) , дијалектологије (прилозима
А. Пеца и Р. Флоре) и др . А посвећен Вуку Ст . Караџићу , о
100-годишњици његове смрти , Јужнословенски филолог књ.
XXVI / 1—2 ( 1963—1964) окупио је седамнаест аутора , који су
на 517 страна вишестрано обрадили многе аспекте Вуковог језика
(И. Грицкат, О. Цвијић , Д. Гортан-Премк, П. Сладојевић) , Ву-
ковог стила (М. Павловић) , односа Вуковог језика према другим
језичким системима , дијахроно и синхроно ( М. Стевановић , Б.
М. Николић , М. Пешикан , А. Пецо , А. Младеновић , Ф. Мати-
јашић , И. Стевовић) и Вукове активности у појединим областима
језичке науке (Л. Вујовић , Зв . Павловић-Стаменковић) .
Прве две свеске књ . XXVII ( 1966—1967) доносе студије које
припадају, углавном , трима областима науке о словенским јези-
цима : компаративистици , дијалектологији и науци о савременом
књижевном језику . Ту су обимније расправе Р. Бошковића,
М. Павловића , М. Пешикана , А. Пеца , М. Стевановића, И.
Грицкат и других . Поред упитника за испитивање акцента Б. М.
Николића, свеска 1—2 доноси и једну докторску дисертацију (Св .
Николића Nomina agentis у старословенском језику) , док друге две
свеске 3-4 ( 1968-1969) доносе већу студију Д. Јовића О језику
„Закона о рудницима“ Деспота Стефана Лазаревића, као и редовне
прилоге, у одељцима Критика , Хроника, и наравно, Библиографију
за 1964. и 1965. годину .
Јужнословенски филолог књ . XXVIII / 1—2 ( 1969) продужује

своју фундаменталну и општелингвистичку научну оријентацију у
обради проблема из области славистике , посебно у расправама И.
Грицкат, М. Павловића , М. Стевановића . Али је, природно, и у
овој књизи заступљена и тематика специфична за овај терен : о
питањима штокавске акцентуације (М. Пешикан , Б. М. Николић) ,
о јотовањима на српскохрватском терену (А. Пецо) , о питањима

балканистичке миксоглотије, са специфичним обрадама језичких
контакта (М. Павловић) . А продужујући традицију објављивања
докторских дисертација , у овом свескама ЈФ објављује прве де-
лове две монографије : О. Ристић (Лексичко-семантичке одлике
Творбе именица у неких српских и хрватских романтичарских йес-
ника) и Е. Фекете (Облик , значење и употреба одређеног и неодре-
ђеног придевског вода у српскохрватском језику) , чији су други делови
штампани у св . 3—4 ( 1970) , одн . у св . 3—4 ( 1973) књиге XXIX,
које - наравно -— садрже и редовне одељке Критика, Хроника
и Библиографија (XXVIII /3-4 за 1967. и 1968 , а XXIX /3—4 за
1969. и 1970. годину) .
Јужнословенски филолог књ . XXІX / 1—2 ( 1972) као и раније,

доноси расправе и чланке усмерене у правцу општелингвистичке
проблематике, миксоглотије, и дијахроне и синхроне , али и низ
расправа посвећених и посебним питањима (синтаксе савременог
српскохрватског језика, историје, писма , акцената народних го-
вора и сл . ). Као сарадници јављају се М. Павловић , Д. Јовић,
М. Стевановић , М. Пешикан , И. Грицкат, А. Пецо, П. Правица,
П. А. Дмитријев , Б. М. Николић и други) .
Године 1973 , које се навршило пуних 60 година од прве ње-
гове појаве , ЈФ носи обележје доследног континуитета научне мисли
коју је, како смо видели , развијао током целог свога излажења . У
овој , 1973. години, књигом XXX обележен је и један јубилеј ,
који је и природним стицајем и научним заслугама у тесној вези
са Филологом . То је 70-годишњица живота дугогодишњег
његовог сарадника и сада главног уредника његовог, проф . Ми-
хаила Стевановића. Ова књига Јужнословенског филолога , под
уредништвом М. Павловића , Р. Бошковића и М. Пешикана, и
сама јубиларна, посвећена је овоме заслужном југословенском линг-
висти. Под називом Studia linguistica in honorem Michaelis Steva-
nović, на 634 своје странице, Јужнословенски филолог XXX / 1—2
( 1973) окупио је 67 имена познатих страних и југословенских линг-
Виста слависта поштовалаца , пријатеља, колега и ученика проф .
Михаила Стевановића, са исто толико научно актуелних рас-
права. Уз ове радове, који дотичу готово све области словенске
лингвистике , књ . ХХХ доноси и уводни чланак Уз јубилеј йро-
Фесора Михаила Стевановића и Библиографију радова професора Ми-
хаила Стевановића .
Библиотека Јужнословенског филолога . Иако су , како смо
видели, и раније у Јужнословенском филологу објављивани поје-
дини опсежнији радови , они су обично објављивани у по двема
узастопним књигама , па је уредништво Филолога стало на гледи-

ште да се то убудуће не чини , из два разлога : прво , да се у часо-
пису омогући објављивање већег броја краћих студија и расправа
и , друго , да се осигура посебно објављивање већих монографија
у целини . Зато је уредништво предложило колективу Института
да покрене Библиотеку Јужнословенског филолога, у којој ће се
такви радови објављивати . И у овој су библиотеци, под редакци-
јом проф . М. Стевановића, у последње четири године објављене
студије : Б. М. Николића , Основи млађе новоштокавске акцентуа-
ције ( 1970) , Д. Гортан-Премк, Акузативне синтагме без предлога
у српскохрватском језику ( 1971 ) , Т. Батистић , Локашив у савременом
српскохрватском књижевном језику ( 1972) , Ж. Станојчића , Синтакса
језика Лазе К. Лазаревића I ( 1973) . А ове су године дати у штампу
и Д. Игњатовић , Језик штампаних дела Јеролима Филиповића , фра-
њевачког писца XVIII века и Љ . Поповића, Ред речи у савременом
српскохрватском књижевном језику .
И тако се овим студијама употпуњава доста богата слика пу-
бликација Института у којима се огледа рад на науци о српско-
хрватском језику београдских стручњака, сарадника двеју београд-
ских лингвистичких установа Одсека за јужнословенке језике
и општу лингвистику Филолошког факултета и Института за
српскохрватски језик
Наш језик
Год . 1960, после смрти оснивача и дотадашњег уредника На-

шег језика А. Белића , за одговорног уредника овог часописа чла-
нови редакције су изабрали проф . Михаила Стевановића.
Као и раније, Наш језик је остао часопис намењен пре свега
неговању језичке културе . Стога је највећи број прилога и даље
посвећиван питањима која се тичу чистоте и правилности нашег
књижевног језика , његовог правописа, ортоепије итд . А свако ко
је заинтересован за исправност и лепоту језичког израза могао
је да нађе многобројна упутства и објашњења како у расправама
и чланцима, тако и у рубрици „Језичке поуке“ , у којој се на кон-
кретним примерима узетим из књижевних дела , дневне штампе и
свакодневног језика не само указивало на језичке неправилности
и стилске рогобатности него су давана, и потребна објашњења и
тумачења, као и решења која одговарају нормама и природи
нашег књижевног језика.
Није био занемарен ни други део програма „Нашег језика“

проучавање актуелних питања књижевнојезичке проблематике .
„Наш језик“ је , наиме, обиловао прилозима у којима се шире и
исцрпније расправљало о различитим питањима књижевног језика,
при чему су, поред разматрања нормативне стране , пружани и описи
и интерпретације језичких чињеница и језичких система . Мада
намењени пре свега стручњацима, ови прилози су веома корисни и
за све љубитеље лепоте језика пошто је научна обрада појединих
граматичких проблема неопходан услов за правилно сагледавање
књижевнојезичке норме .
У развијању оба ова смера делатности „Нашег језика“ изу-
зетно значајан удео има његов уредник проф . М. Стевановић:
не само да је тешко наћи свеску послератне серије овог часописа
у којој нема бар једног његовог прилога него је он био и најрев-
носнији сарадник рубрике „Језичке поуке“ . Тако је М. Стевановић
И као уредник и као сарадник стално Давао пример како
ће се допринети да „Наш језик“ успешно оствари свој главни
задатак - подизање и ширење културе језичког израза.
Љ . Поповић
О сталној рубрици „Језичке йоуке“ у Нашем језику
Једна од рубрика у нашем часопису која је током целог из-

лажења пунила његове странице и која ни данас није изгубила
ни од свога значаја ни од своје актуелности јесте рубрика Језичке
йоуке. Још од самог почетка ондашње уредништво часописа, на
челу са својим оснивачем проф . Александром Белићем , полазећи
од врло демократских принципа , поставило је себи , између осталог,
и задатак да књижевни језик тога времена , а то су већ поодмакле
године после првог светског рата, што више приближи читаоцу .
За ту своју намеру Уредништво је изабрало врло срећно решење .
Позвало је читаоце на директну сарадњу , и у циљу такве сарадње
отворило две рубрике : прву већ поменуту рубрику Језичке йоуке,
која се , како смо напоменули са краћим прекидом одржала и
данас, и другу, Наша пошта , знатно краћег века.
Начин на који је редакција замислила да оствари овакав кон-
такт са читаоцима и љубитељима културе нашег језика објавила
је већ у првом броју прве књиге . На стр . 28. изашао је позив са
упутствима за сарадњу, чији један део овде преносимо : „ За овај
одељак (тј . рубрику Језичке йоуке) сарадници овог часописа слаће
језичке грешке где их нађу у текућој књижевности , са тачном
ознаком књиге , часописа или дневног листа , али ће обрађивачи

тих бележака саопштавати на овом месту само грешке , кад је по-
требно и у самом наводу, али неће помињати књигу , ни часопис
или дневни лист у којима је грешка забележена , ни лице од којега
је потекла . За редакцију је главно да се грешка поправи и да у
том правцу свако нађе овде поуке“ .
Читаоци-љубитељи негованог књижевног језика слаће , дакле,
уредништву неправилности и грешке које Сапазе у писаном тексту.
Уредништво , односно стални стручни сарадници часописа , даваће
директне одговоре и објашњења, кратко и садржајно , за сваки
цитирани случај , указујући и позивајући се обично на одређену
фонетску , морфолошку , синтаксичку , лексичку , стилску , право-
писну или коју другу граматичку законитост или правило .
Одзив није био мали . Само у првој књизи старе серије било
је 216 одговора . Поједини међу тим одговорима у првој књизи
(а тако је и у даљим) садржавали су по два , по три или више
стручних образложења, јер су се , у ствари , односили на две, три
грешке или више њих , садржаних у једној послатој реченици.
А то , у суштини повећава број уочених неправилности за које
су читаоци сарадници нашли за потребно да се на њих укаже
и о њима продискутује .
Тако је настала и у том се правцу развијала рубрика Језичке
йоуке . Она је и у старој , предратној серији и у новој , послератној ,
заузимала најмање по три странице , а некада и свих десет . Нова
серија доноси процентуално мањи број поука, али су образложења
и тумачења дата опширније , и документованије. Поуке достављају,
исправљају и тумаче стални стручни сарадници часописа. Неке
од њих , по начину третирања проблема и по акрибији са којом
су писане , ни мало не изостају од чланака објављених у истом
часопису .
Рубрика Наша пошта била је сличног карактера . Читалац би
послао питање а чланови уредништва би одговарали на исти
начин , кратко и садржајно као што су то чинили и у рубрици
Језичких поука . У послератној серији Наша пошта више није
излазила , али то никако не значи да је интерес за постављање
питања опао . Институту за српскохрватски језик, као покретачу
часописа, готово се свакодневно обраћају појединци , редакције,
установе и др . телефоном , тражећи одговоре и објашњења у вези
са овим или оним језичким проблемом .
Овакав начин савлађивања језичких норми, тј . начин да се
указује директно на грешке , имао је онда , као што има и данас ,
посебан значај . Стара је и одавно проверена истина да се на греш-
кама најбоље учи . Моћи уочити грешку не значи само добро по-
знавати теорију него и умети је применити у пракси . Само позна-
вање теорије , односно искључиво теоријско знање остаје изоло-
вано, пасивно - а то често значи и неупотребљиво ако се не може
или не уме применити на фактима . Најбоље и најјаче су савладане
оне теорије, она знања, која у суочењу са конкретним , са праксом
- могу одмах да асоцирају одговарајуће решење и дају конкретан
одговор . У уџбеницима , приручницима и сл . не могу се , наравно ,
наћи одговори на сва конкретна питања . Конкретност одговора
губи се ту у општости теорије а конкретност се илуструје углавном
са неколико примера. Језичке поуке , међутим , онакве како су
обрађене у нашој рубрици , са својим конкретним и бројним при-
мерима грешака и одговарајућим , непосредно датим исправкама
допуњују и, да кажемо, „конкретизују“ теорију. А то онда значи
да представљају одличан начин за примену и савлађивање језичких
норми уопште .
Обавештењима, саветима, исправкама који су дати језичким
поукама заступљене су не само све области граматике (фонетика,
акценти , морфологија , синтакса , лексика , стил ) него и више од
тога . Наиме , није мали број информација и исправака дат у ко-
риговању неспретно склопљених реченица или реченица чије зна-
чење допушта двосмисленост или сугерира тумачење друкчије
од оног које се хтело исказати . Указано је , такође на конкретним
примерима , на који начин положај зареза у реченици мења њен
смисао , како се променом места појединих одредби или променом
места субјекатских или предикатских додатака или уметнутих ре-
ченица доприноси јасноћи и прецизности изражавања или пак,
та јасноћа и прецизност кваре , итд . Цео низ корисних упутстава
и детаља, које , напоменули смо , не региструју класични уџбеници,
наћи ће се овде , у богатом инвентару ове рубрике . И , нема ни-
какве сумње , они ће сигурно не само добро користити наставницима
матерњег језика у школама , лекторима, редакторима и сличним
стручњацима него ће , уверени смо , изоштравати језичко осећање
и других читалаца и код свих утицати на развијање смисла за
лепо изражавање и лепо написану реч .
Морамо , кад је реч о нормативностима на које упућују наше
Језичке поуке, напоменути још један битан факат . Од времена
када је изишао први број нашег часописа прошло је више од 40
година . Настала су нова времена . Нови друштвени поредак унео
је шира, демократскија схватања у третирању књижевних норми .
Критеријуми су постали шири, толерантнији . Оно што је некад
можда сматрано дијалектизмом , варваризмом , неуспелом кова-
ницом, неправилним обликом и сл . , данас је добило статус књи-
жевног и нормативног, и то не само из сад поменутих разлога.

Нови облици, нове фонетске алтернације , синтаксички обрти, но-
восаграђене или новопримљене речи имају свој развојни пут.
Новине, које су у природи свих језика, никад не освајају одмах
и никад целу језичку територију одједанпут . А када неку од тих
иновација, фонетску , морфолошку , лексичку или другу, прихвати
већина говорних представника, онда она постаје литерарна црта ,
без обзира на то да ли је према језичким законима при првој
појави „правилна“ или „неправилна .“ Иако је период од око 40
година кратак да би се могао пратити и констатовати овакав раз-
вој језичких елемената, ипак се нешто од овакве промене нор-
мативног статуса појединих израза, речи и облика може јасно
разабрати и у богатој ризници факата које ова рубрика доноси .
Дешава се , наиме , да остајемо данас изненађени за неку од је-
зичких црта и за неку реч које су у нашем језичком осећању
сасвим блиске , видимо да су их некад језички стручњаци третирали
као некњижевне , односно као дијалектизме, варваризме и сл .
С обзиром на ограниченост простора , у немогућности смо да
овде дамо више дискусије и непосредних података о конкретним
обавештењима, сугестијама и саветима које доноси наша рубрика.
Ипак, надамо се да ће и ово неколико напомена корисно послу-
жити да читаоци освеже утиске о овој рубрици , која је, нема
сумње , имала и има важну улогу у развијању језичке културе
и смисла за лепо изражавање .
Душанка Игњатовић
ПОПИС РАСПРАВА И ЧЛАНАКА ОБЈАВЉЕНИХ
У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОМ ФИЛОЛОГУ И НАШЕМ ЈЕЗИКУ
(датих по азбучном реду њихових аутора)
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОГ
Адамовић Милан
1. О пореклу српскохрватских османизама , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) ,
стр . 229-236 .
Алексић Радомир
1. Ernest Pascher, O postanku i razvijanju književnoga jezika srpsko-
hrvatskoga, ( Zagreb 1926) , књ . VI ( 1926/27) , стр . 276—278 .
2. Језик Матије Антуна Рељковића , књ . IX ( 1930) , стр . 197—272, и
књ . Х , св . 1—3 (1931) , стр . 91-165 .
3. Прилози историји кајкавског дијалекта, књ . XVI ( 1937) , стр . 1-98 .
4. Јубилеј проф . А. Белића , књ . XVI (1937) , стр . 187-208 .
Анастасијевић Драгутин]
1. Лекотрафиком "Архетом Tinis Mtove zal Neas 'Elhnvexins (Лекси-
кографски Архив за Средњевековни и Нови Грчки језик) , књ . III ( 1922/23),
стр . 189-191.
Апостолски Михајло ]
1. Међународни научни сусрет поводом 1000 годишњице комитопула
и стварања Самуилове државе , књ . XXVIII , св . 3—4 ( 1970) , стр . 561-563 .
Бабић Владимир
1. Употреба историског инфинитива у говорном језику , књ . XIX,
св . 1—4 (1951/52) , стр . 213—224 .
Badalić Josip
1. Ruski piści u hrvatskoj književnosti odrazi i utjecaji , књ . XXIII,
св . 1—4 (1958), стр . 121-138 .
Бајић Ђорђе
1. Природа и метода наставе књижевности у вишим разредима сред-
њих школа , књ . ХХІІІ , св . 1-4 (1958) , стр . 165-170.
Барић Хенрих )
1. По илирским траговима . 1. (Црес, 2. срп . горун књ. II, св . 1—2 (1921) ,
стр . 50-60.
2. Из балканскога речника (1. Српхрв . бӑлега , 2. Буг. вашах, ватавь),
књ . ІІ , св . 3—4 ( 1921 ), стр . 297—299 .
3. Стслов . brěžda, носећа и лит . berżdżiá, јалова , књ . II , св . 3-4 ( 1921 )
стр . 310-311 .
4. Јубилеј проф . А. Белића , књ . II , св . 3—4 (1921 ), стр . 319-323 .
Барјактаревић Данило
1. Генитив множина именица типа сметња , смӧква , молба, лопта, књ.
ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 237-242 .
Boeglin Eduard Y.
1. Nord et Sever , књ . XXIV , ( 1959/60) , стр . 251-264.
2. Albert Dauzat, La Toponymie Française , éd. Payot , Paris , 1946, 135
p . + 8 cartes , књ . XXIV, ( 1959/60) , стр . 386-387.
Bezlaj F[rance]
1. Stratigrafija Slovanov v luči onomastike , књ . XXIII , св . 1-4 (1958) ,
стр . 83-95 .
2. Leksikološke glose, књ . XХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 243-249 .
Белић Александар
1. [и Љуб. Стојановић ] Поводом покретања „Јужнословенског фило-
лога" , књ . І , св . 1—2 (1913) , стр. 1-3 .
2. Промене акцената у прасловенском језику, књ . І , св . 1—2 (1913) ,
стр . 38-66.
3. Чакавско zi-vi , књ . I , св . 1—2 (1913) , стр . 110—113.
4. В. Богородицкій, Діалектологическія замѣтки IX, књ . 1, св . 1—2
(1913) , cтp. 128-130 .
5. Маринко Станојевић : Севернотимочки дијалекат , књ. І, св . 1—2
(1913), cтp. 136-143 .
6. Гаврило Јовановић. Из историје српског књижевног језика , књ . I ,
св . 1-2 ( 1913) , стр . 143 .
7. Савез Словенских Академија, књ . I , св . 1—2 (1913), стр . 144-147 .
8. Јужнословенски филолог [уводни чланак] , књ. II , св . 1—2 (1921) ,
стр . 1-3 .
Попис расправа и чланака 47
9. Најмлађа (трећа) промена задњенепчаних сугласника к, г их у пра-

словенском језику, књ . II , св . 1—2 (1921) , стр . 18—39.
10. Руска лингвистичка школа, књ. II , св . 1-2 (1921) , стр . 169-179.
11. Српскохрватске гласовне групе -jt, -jd- и прасловенско -kti , gti-
и hti , књ . II , св . 3—4 (1921), стр . 217—226.
12. О промени ст . слов . къи „qui“ , књ . III ( 1922/23) , стр . 31—34 .
13. Двојица, неколицина и слична образовања, књ . III ( 1922/23) , стр .
79-81 .
14. Ватрослав Јагић (1838—1923), књ . III (1922/23), стр. 86—100 .
15. Главнији моменти из живота В. Јагића, књ . III ( 1922/23) , стр .
100-102 .
16. Troubetzkoy Prince N. , Essai sur la chronologie de certains faits pho-
nétiques du slave commun . RESI II 217—234, књ . III ( 1922/23) , стр . 131-139.
17. T. Maretić , Jezik dalmat. pisaca XVIII v. [ Rad 209 и 211 ] , књ .
ІІІ (1922/23) , стр . 143-154.
18. R. Nachtigal , Akzentbewegung in der russischen Formen und
Wortbildung I. Substantiva auf Konsonanten , Heidelberg 1922 , књ . III( 1922/23) ,
стр . 170-174.
19. Fancev Dr. Frańo Jezik hrvatskih protestantskih pisaca XVI vijeka .
[Rad 212 и 214] , књ . III ( 1922/23) , стр . 192—195 .
20. Прилози историји словенских језика , књ . IV ( 1924) , стр . 1—28 .
21. Поводом расправе проф . Б. М. Љапунова [Родственые связы сло-
вѣнцев съ сербами и хорватами] , књ . , IV (1924) , стр . 44-45.
22. Јан Бодуен де Куртене , књ . IV (1924) , стр . 190—193 .
23. Стогодишњица од дана рођења Ђуре Даничића, књ . IV ( 1924),
стр . 195—196.
24. A. Meillet, Le slave commun . Paris 1924. ХѴІ + 448 , књ. IѴ
(1924) , cтp. 197-202 .
25. Uvod do dějin jazyka českého . Napsal Oldřich Hujer . Druhé vydání .
V Praze 1924. стр. 91 , књ . IV ( 1924) , стр . 213—215 .
26. Vergleichende Slavische Grammatik von Dr. Wenzel Vondrák. I Band .
Lautlehre und Stammbildungslehre. Göttingen 1924. , књ . IV ( 1924) , стр . 222-
224.
27. André Mazon, professeur à la Faculté des Lettres de l'Université de
Strasbourg . Contes slaves de la Macédoine sudoccidentale . Paris 1923. , књ. IV
(1924) , cтp. 228-234 .
28. Врховац Р .: Карактер и рад Ђуре Даничића . Нови Сад 1923 , књ .
IV ( 1924) , cтp. 236-237.
29. Franc Ramovš, Historična gramatika slovenskega jezika. II . Konzon-

antizem . Ljubljana 1924. X + 335 , књ . IV ( 1924) , стр . 239-244.
30. Ђура Даничић , 6. IV 1825 5. ХІ 1882. (прештампано из Годиш-
њака С.К.А. XXXIV, 1926 г.) , књ . V ( 1925/26) , стр . 1-26.
31. Аорист имперфективних глагола, књ . V ( 1925/26) , стр . 171-182.
32. „Ластовечки језик“ , књ . V ( 1925/26) , стр . 194 .
33. Из записника Друштва Србске Словесности , књ . V (1925/26), стр .
218-221 .
34. Прослава Ђуре Даничића (поводом стогодишњице од његова ро-
ђења) , књ. V ( 1925/26) , стр . 230-236 .
35. Даничићев Зборник , књ . V (1925/26) , стр . 298-300.
36. Ђуро Даничић , Српски Акценти , књ . V ( 1925/26) , стр . 302-304.
37. Б. Даничића Ситнији Списи, књ . V ( 1925/26) , стр . 307-308.
38. Мисли о прикупљању диалекатског материала , књ . VI ( 1926/27) ,
стр . 1-10 .
39. О употреби времена у српскохрватском језику (поводом расправа
о томе А. Мусића) , књ . VI ( 1926/27) , стр . 102-132 .
40. Два пољска јубилеја (Јан Розвадовски , Јан Лос) , књ . VI ( 1926/27) ,
стр . 221-224 .
41. Д-р Владимир Мажуранић (in memoriam) , књ . VI ( 1926/27),
стр . 224 .
42. Dr. Branko Miletić , O srbochrvatských intonacích v nařeči štokav-
skem , књ . VI ( 1926/27) , стр . 225-232.
43. Dr Ferdinand Liewehr , Zur Chronologie des serbo-kroatischen Ak-
zentes , Prag , 1927. 1—45 . , књ . VI ( 1926/27) , стр . 232—233 .
44. Serge Karcevski , Systéme du verbe russe , књ . VI (1926/27), стр.
233-238.
45. Dr M. Murko , Die Bedeutung der Reformation und Gegenreforma-
tion für das gestige Leben der Südslaven , књ . VI , стр . 238-248 .
45. [додатак уз чланак М. Павловића : Узашно-ужасно ] , књ . VII
(1928/29). Cтp. 216 .
46. Поводом расправе : О писању руских имена у нашем језику“ , књ.
VIII ( 1928/29) , стр . 137-141 .
47. О писању с и са у нашем језику , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 142-146 .
48. Први конгрес словенских филолога у Прагу 1929 г. од 6-13 ок-
тобра , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 160-178 .
49. Велики губици пољске лингвистике (Јан Лош , Виктор К. Порже-
зињски , Ј . А. Бодуен-де-Куртене (in memoriam) , књ . VIII ( 1928/29) , стр .
178-183 .
50. Велики губици руске филологије (А. И. Собољевски , Петар Алек-

сејевић Лавров (in memoriam) , књ . VIII (1928/29) , стр . 184-186.
51. Dr. Václav Vážný , Čakavské nářečí v slovenském Podunají , v Brati-
slavě , 1927, Sb . Fil. Fak. V 47 (2) , 8° , од 123—336 , књ . VIII , ( 1928/29), стр .
227-229.
52. Д-р Јован Ердељановић, Трагови најстаријег словенског соја у
Банату (из књиге : Niederlûv Sbornik, Praha, 1925 , стр . 285—308) , књ . VIII
(1928/29) , cтp. 229-231 .
53. André Vaillant. prof. à l'École nationale des langues orientales vi-
vantes. La langue de Dominiko Zlatarić, poète ragusain de la fin du XVIe si-
ècle I Phonétique. Paris 1928. XX + 368. 8° , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 231—242 .
54. К. Н. Meyer, Beiträge zum Čakavischen (JArch 40 , 1926, 222-265),
к . ѴІІІ , стр . 242-248 .
55. Pravopis hrvatskoga ili srpskoga jezika . Napisao D-r D. Boranić,
prof. Univerziteta u Zagrebu . Peto izdanje preradjeno, prema propisima Mini-
starstva prosvjete. Zagreb . 1930. 243. 8° . Правопис српскохрватског књижевног
језика према прописима Министарства просвете . Саставио А. Белић , проф.
Унив . у Београду. Друго , прерађено издање . Београд 1930. 168. 8° , књ . VIII
(1928/29) , cтp. 248-261 .
56. Mieczyslav Malecki , Cakawizm , z uwzględnienim zjawisk podobnych,
z mapą. W Krakowie 1929. Polska Akademja Umiejętności . Prace Komisji Języ-
kowej . № 14. 8° . 98 , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 261-268 .
57. Ст.-слов . Седмъ , и седмь , књ . ІХ (1930) , стр . 279-281 [са допуном
и исправком ] .
58. Љубомир Стојановић , књ . IX ( 1930) , стр . 297—316.
59. Олджих Хујер, књ . IX ( 1930) , стр . 316—318 .
60. Фонолошка конференција у Прагу од 18 до 21 децембра 1930 год. ,
књ . Х , св . 1—3 (1931) , стр . 186-190.
61. Антоан Меје у Београду , књ . Х , св . 1—3 (1931 ) , стр . 190—193
[непотписано] .
62. Mieczysław Małecki , Pregląd słowiańskich gwar Istrji (z 6 mapami).
w Krakowie 1930. 160. 8° , књ . Х , св . 1—3 ( 1931) , стр . 197—207 .
63. Mieczysław Małecki, O podział gwar Krku (z mapą) . Prace filolo-
giczne XIV (1929) 563—581 , књ . Х, св . 1—3 ( 1931) , стр . 207-212 .
64. Mieczysław Malecki , Prasłow. ě w ikawsko-ekawskich dialektach Istrji
środkowej . Archivum neophilologicum (Polska Akademija Umiejętności) I ( 1929—
1930) 13-26 , књ . Х, св . 1—3 ( 1931) , стр . 212-214 .
65. Karl H. Meyer , Untersuchungen zur Čakavština der Insel Krk, von —.
Mit einer Karte in Rodardruck. 1928. Leipzig. H. Haessel Verlag. 135. 8° , књ .
Х, св . 1-3 (1931 ) , стр . 214—222 .
4 Наш језик
66. П. Ђорђић , О старословенским трпним придевима , књ . XII ( 1933) ,

стр . 260-264.
67. Радомир Б. Алексић , Језик Матије Антуна Рељковића, књ . ХІІ
(1933), cтp. 265-270.
68. Јан Михал Розвадовски ( in memoriam) , књ . XIII (1933/34) , стр .
180-182 .
69. Јубилеј К. Њича, проф . Крак. универзитета, књ . XIII ( 1933/34),
стр . 182-183.
70. Други славистички конгрес у Варшави и Кракову, књ. ХІІІ
(1933/34), cтp . 183-188.
71. Meillet A. Le slave commun , seconde édition revue et augmentée
avec le concours de A. Vaillant, professeur à l'Ecole des langues orientales
et à l'Ecole des Hautes-Etudes . Paris 1934. 538. 8 ° , кíь . XIII ( 1933/34) , cтp . 189.
72. Тривунац д-р Милош, професор Београдског универзитета , Вуков
докторат (са два факсимила) , из Страног прегледа , прво и друго полгође
1934, бр . 1-4. Београд , 1935 , 15. 8°, књ . XIII ( 1933/34) , стр . 189-191 .
73. Unbegaun Boris , docteur ès lettres , Les débuts de la langue litté-
raire chez les Serbes , Paris , 1935. 83. 8° . Travaux publiés par l'Institut d'études
slaves . - ХѴ, књ . ХІІІ ( 1933/34), стр . 191—195 .
74. Musić d-r. A. Značenje i upotreba participa u srpskohrvatskom jeziku.
Napisao redovni pravi član - Rad , 1935 , 250, стр . 127—157 , књ . XIII ( 1933/34),
стр . 195-202 .
75. Ramovš Fran , Dialektološka karta slovenskega jezika. MСМХХІ, 72
стр . Вел . 4° , књ XIII ( 1933/34) , стр . 202-210.
76. Gunnarsson Gunnar, Recherches syntaxiques sur la Décadénce de
l'adjectif nominal dans les langues slaves et particulièrement dans le russe, par
-. Thèse pour le doctorat , présentée a la Faculté des Lettres d'Upsal et pu-
bliquement soutenue le 27 mai 1931 á 10 heures dans la salle N° 1. Stockholm ,
1931 , 154. 8°, књ . XIII ( 1933/34) , стр . 211—217.
77. Koschmieder Ervin , Nauka o aspektach czasownika polskiego w za-
rysie . Próba syntezy Wilno 1934. XVI + 240, 8°. - Изашло у колекцији
Rozprawy i materijały widziału I Towarzystwa przyjacioł nauk w Wilnie , Tome
V, zeszyt 2 , књ . XIII ( 1933/34) , стр . 218-226.
78. Једно лингвистичко питање , књ . XIV ( 1935) , стр . 143—151 .
79. О реченичном акценту у каставском говору , књ . XIV (1935) , стр.
151-158 и књ. XV ( 1936) , стр . 165—169.
80. Јозеф Вајс (Поводом његове седамдесетогодишњице), књ . XIV
(1935) , cтp. 159–161 .
81. Михаило С. Стевановић , Источноцрногорски дијалекат - с кар-
Том уз текст ЈФ ХIII ( 1933—34) , 1-128 . (Докторска дисертација) , књ.
XIV (1935) , стр . 161-180.
82. Dr. Stjepan Ivšić , Jezik Hrvata kajkavaca. O stogodišnjici našega no-
voga pravopisa i književnog jezika. Ljetopis Jug. akad . znan. i umjetnosti . Svezak
48. 1936 год. 47-88 . Уз то и „karta hrv. kajkavskih akcenatskih tipova“ , књ.
XIV (1935), стр . 241-246.
83. Антоан Меје , књ . XVѴ ( 1936) , стр . 184—187.
84. IV-ти Интернационални лингвистички конгрес, књ . ХѴ ( 1936) ,
стр . 187-191.
85. Галички дијалекат и питање у вези са њим , књ . ХѴ ( 1936) , стр.
192-215.
86. Радосав Бошковић , Развитак суфиска у јужнословенској језичкој
заједници . Библиотека Јужн . фил. 6 ; ЈФ ХV 1-154. (докторска дисертација) ,
књ. ХѴ (1936) , стр . 232—246.
87. Васо Томановић , Акценат у говору села Лепетана (Бока Которска) .
Библиотека јужн . филолога [ 7] . -- Прештампано из ЈФ XIV , 1937 г. ,
књ . ХѴ (1936) , стр . 246-251 .
88. M. Hraste , Čakavski dijalekat ostrva Hvara. - Библиотека Јужно-
словенског филолога 8. Прештампано из ЈФ XIV , 1935, 1—55 , Са једном
картом . Београд 1937, књ . ХѴ ( 1936) , стр . 251-259.
89. Из славистичког летописа , књ . XVI ( 1937) , стр . 184-186.
90. Прилози учењу о употреби времена у српскохрватском језику, књ .
XVІІ (1938/39) , стр. 179-188 .
91. Д-р Томислав Маретић (in memoriam) , књ . XVII (1938/39) , стр .
218-221 .
92. Hermelin Ellen , Uber den Gebrauch der Präsenspartizipien von per-
fektiven Verben im Altkirchenslavischen Inauguraldissertation . Uppsala 1935.
ХІѴ + 154, књ . XVII (1938/39) , стр . 252-254.
93. В. В. Виноградов , Современный русский язык. Грамматическое
учение о слове . Выпуск І. Государственное Учебно-педагогическое издатель-
ство . Москва 1938. 151.0 8.0 + II . Выпуск II. Москва 1938. 591 , књ . XVII
(1938/39) , cтp . 255-259 .
94. Safarewiczowa Halina, O pochodzeniu i użiciu wyrazów jeśli,
jeżeli w języku polskim . Wilno 1937. XVIII + 172 , књ. XVII ( 1938/39),
стр . 272-275.
95. О лингвистици проф . А. Белића, књ . XVІІІ св . 1-4 (1949/50) ,
стр . 1-37.
96. Депрефиксација“ у словенским језицима, књ . XVIII св. 1—4
(1949/50) , cтp . 87-101 .
97. Fran Ramovš, Kratka zgodovina slovenskega jezika I. V Ljubljani,
pri Akademski Založbi , 1936. 246. мања 8° , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) ,
стр . 245-252.
4*
98. Uvod u slovansko filologijo, napisal univ . prof. dr. Rajko Nahtigal,
r. član Akademije znanosti in umetnosti, v Ljubljani 1949 (Нзашшло у сеpиjи
изданьа Uniwerza v Ljubljani, Humanistički oddelek Filozofske fakultete) . 119 ,
мала 8° , књ . XVIII , св . 1-4 ( 1949/50), стр . 276-279.
99. Slovanské studie . Sbírka statí, věnovaných prelátu univ. prof. Dr.
Josefu Vajsovi. K učtení jeho životního díla. Uspořadali Josef Kurz, Matyás
Murko, Josef Vašica . Nakladatelství Višehrad v Praze, 1948 , 266 str . vel. 8°,
KH. XVIII , Cв . 1-4 ( 1949/50) , cтp . 293–297 .
100. Vatroslav Jagić, Izabrani kraći spisi . Uredio i članke sa stranih je-
zika preveo Mihovil Kombol . Matica Hrvatska . 1948 , 639 str . vel . 8°. Zagreb,
Kь. XVIII , Cв. 1-4 ( 1949/50) , cтp . 311–313.
101. Fran Ramovš in Milko Kos , Brižinski Spomeniki . Uvod . Paleografski
in fonetični prepis , prevod v knjižno slovenščino . Faksimile pergamentov . V
Ljubljani. Pri Akad . Založbi MCMXXXVII . 4°. 31 , кн. XVIII , CB . 1-4
(1949/50) , cтp. 315-317.
102. Степан Михајлович Куљбакин (in memoriam) , књ . XVIII , св .
1-4 ( 1949/50) , cтp . 504-506 .
103. Милан Решетар (in memoriam) , књ . XVIII, св . 1-4 ( 1949/50),
стр . 506-508 .
104. Франце Кидрич (in memoriam) , књ . XVIII , св . 1-4 (1949/50) ,
стр . 519-521 .
105. О књижевним језицима, књ . XIX , св . 1-4 (1951/52) , стр . 1-16.
106. Из српскохрватске акцентологије и дијалектологије, књ . XIX,
CB. 1-4 (1951/52) , cтp . 117–131 .
107. Матија Мурко (in memoriam) , књ . XIX , св . 1—4 (1951/52) , стр .
237-239.
108. О значају синтагме за развитак језичких појава, књ . ХХ , св . 1-4
( 1953/54) , стp. 1–27.
109. Академик И. Н. Мещанинов , Глагол , Москва ― Ленинград , 1949,
197 , 8° (Академия Наук СССР , Институт языка и мышления им . Н. Я. Марра) ,
књ . ХХ, св . 1—4 ( 1953/54) , стр . 420-423 .
110. Harry H. Josselson , The russian word count . Подочет XоÄовÜX
слов русского литературного языка. Detroit , Wayne University Press , 1953 ,
273 , вел. 8° , књ . ХХ, св . 1—4 ( 1953/54) , стр . 434-437.
111. Poslanica pretsedniku Slovenske akademije znanosti in umetnosti
Dr.-ju Franu Ramovšu ob šestdesetletnuci 14. septembra 1950, кн. XX, CB.
1—4 ( 1953/54) , стp . 447-448 .
112. Stephan Ullmann , Ph . D. D. Litt. , Words and their use, London
1951. 108. мања 8° (у колекцији Mann and Society series ) , књ . ХХ, св . 14
(1953/54) , cтp . 466-471 .
113. Viggo Brøndal, Les parties du discours , traduction française par Pi-
erre Naert, Copenhague , 1948 , 173. 8° , књ . ХХ, св . 1—4 (1953/54), стр.483-
-486 .
114. О глаголима са два вида, кь. ХХІ , св . 1-4 (1955/56) , стр . 1-13.
115. Састанак слависта у Риму, књ . XXI , св . 1—4 ( 1955/56), стр.
270-271 .
116. Ирена Грицкат : О перфекту без помоћног глагола у српскохрват-
ском језику и сродним синтаксичким појавама . (С.А.Н. Посебна издања
ССХХІІІ , Институт за српски језик књ . 1 , Београд 1954 I-III + 234-8°) ,
књ . ХХІ, св . 1—4 (1955/56) , стр . 283—287.
117. Милка Ивић , Значења српскохрватског инструментала и њихов
развој (синтаксичко-семантичка студија) . С.А.Н. Посебна издања ССХХѴІІ.
Институт за српски језик, књ . 2. VIII + 298. 8°, књ . XXI, св . 1—4 ( 1955/56) ,
стр . 288-291 .
118. Ђуро Грубор, Аспектна значења, Rad 293 , 5-234, књ . ХХІ , св .
1-4 ( 1955/56) , стp . 291–303 .
119. Падежная система и происхождение предлогов , књ . XXІІ , св .
1-4 ( 1956/57) , cтp. 1–17 .
120. Природа и происхождение существительных субѣективной оценки ,
књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57), стр . 131—139.
121. Периодизација српскохрватског језика, књ . ХХІІІ , св . 1-4 (1958) ,
стр . 3-15 .
122. О значају западног штокавског говора за историју српскохрватског
језика , књ . ХХІІІ, св . 1—4 ( 1958), стр . 69—75 .
Benson Morton
1. Pokušaji normiranja ruskog, engleskog i srpskohrvatskog jezika , књ .
ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 31-42 .
Berk Christian Alphonsus van den
1. Praktische Sprachwissenschaft und Linguistik, knj . XXX, sv . 1-2
(1973), стр . 43-64.
Boršnik Marja
1. Književna gibanja kot odraz družbenega razvoja slovenskega naroda ,
књ . ХХІІІ, св . 1—4 (1958) , стр . 113-119 .
Бошковић Р[адосав]
1. О природи, развитку и заменицама гласа х у говорима Црне Горе ,
књ . ХІ (1931 ) , стр . 179—196.
2. Развитак суфикса у јужнословенској језичкој заједници, књ . ХѴ
(1936) , cтp. 1–154 .
3. Никола ван Вејк (in memoriam) , књ . XVIII, св . 1—4 ( 1949/50),

стр . 501-504.
4. Олджих Хујер (in memoriam) , књ. XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр .
508-512.
5. Рефлекси група tj, dj, гьj, dbj, stj, zdj, skj, zgj, (sk , zg ) у дија-
лектима јужне и југозападне Истре , књ . XXVII , св . 1—2 ( 1966/67) , стр .
85-142 .
6. Светозар Николић : Nomina agentis у старословенском језику (по-
себан отисак из ЈФ XXVII - докторска дисертација) . Београд 1967 , књ .
ХХѴІІІ , св . 3—4 ( 1970) , стр. 513-517.
7. Евентуални трагови диспалатализације г вокалнога у јужнословен-
ским језицима , књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973), стр . 251-259 .
Brigljević Dragutin
1. Nastava književnosti u obaveznoj školi, knj . XXIII , св . 1—4 ( 1958),
стр . 149-155.
Будимир Милан]
1. Ономасиолошко-граматички прилози, књ . VI ( 1926/27) , стр . 166-179.
2. Redukcija čestih glasova i obimnih glasovnih skupova , књ . XV (1936) ,
стр . 155-164.
3. H. Barić, Ilirske jezičke studije. Poseban otisak iz 272 knjige Rada
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti . Odjel za jezik i književnost,
knj . I (str. 1-56) Zagreb 1948 , књ . XVIII , св . 1-4 (1949/50) , стр . 281-291.
4. Петар Скок (in memoriam) , књ . XXI , св . 1-4 (1955/56) , стр . 503-
-505.
5. Антиципација и инфилтрација пасје ликвиде , књ . ХХХ, св . 1—2
(1973) , cтp. 261-268.
Булат Кристоф ] П.
1. Из живота речи , књ . 11 , св . 3—4 ( 1921) , стр . 272-284 , књ . III
( 1922/23) , стр . 41-47 , књ . IV ( 1924) , стр . 95—113 и књ . V (1925/26) , стр .
130-149 .
Булахов М. Г.
1. Сербско-хорватские имена прилагательные на -аст и их эквиваленты
в русском и белорусском языках , књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 65-72.
Булаховскій Л[еонид] А.
1. К болгарскому ударенію , књ . II , св . 3—4 ( 1921 ) , стр . 285-294.
2. Акцентологическіе этюды , књ . IV ( 1924) , стр . 114—150 и књ . V
(1925/26) , cтp . 83-92 .
Burian Václav
1. Proizvedovanje mladega Kopitarja za srbohrvatsko narodno poezijo,
књ. ХІІІ (1933/34) , стр . 129-141 .
Vaillant André
1. P. Cancel : Despre „Rumân" si despre unele probleme lexicale vechi
Slavo-Române . - Bucarest 1921 , књ . III ( 1922/23) , стр . 154.
2. P. Cancel. Termenii slavi de Plug în Daco- Română . Bucarest
1921 , књ . III ( 1922/23 ) , стр . 154.
3. La désinence - tu de 2-3 personne du singulier de l'aoriste , књ.XX,
св . 1-4 (1953/54) , стр . 29-37.
Serbo-croate të(r) „et“ etc. , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 73 .
Walczak Grzegorz
1. Prace Filologiczne , tom XVIII . Czešć I—IV, 1963—1965 . Państwowe
Wydawnictwo Naukowe . Warszawa, књ . XXVII , св . 3—4 ( 1968/69) ,
стр . 485-498.
Wieczorkiewicz Bronislaw
1. Gwara Dzielnicy Ochota (Z rozważań nad gwara warszawska) , књ.
ХХХ, св . 1—2 (1973) , стр . 75-83 .
Wijk Nikolaus Van
1. О судьбахъ звука dz въ древне церковнославянскомъ языкѣ , књ .
V , (1925/26) , стр . 42-45 .
2. Les groupes or , br , al , bl , en slave commun et en russe, књ . XVIII ,
св . 1-4 (1949/50) , стр . 39-47 .
3. По поводу местомения кыи , књ . ХѴІІІ , св . 1—4 ( 1949/50) , стр .
103-105.
Врана Јосип
1. Истина о подријетлу и постанку Вуканова еванђеља , књ . XXVIII,
св . 3—4 (1970) , стр . 453-473 .
2. Utjecaj depalatalizacije i denazalizacije na razvitak vokalskih sistema
češkoga i hrvatskosrpskoga jezika, књ . XХХ , св . 1—2 (1973) , стр . 269—279 .
Вујовић Лука)
1. Историски пресјек губљења глаголске рекције у црногорским го-
ворима, књ . ХХ , св . 1—4 (1953/54) , стр . 87-126 .
2. Допуне уз чланак „ Историски пресјек губљења глаголске рекције
у црногорским говорима“ , књ . ХХ , св . 1-4 (1953/54) , стр . 493-494.
3. Како се развио екавизам мрковићког говора, кн. ХХІІІ , св . 1-4
(1958), cтp. 235-246.
4. Вук као дијалектолог, књ . XXVI, св . 1-2 (1963/64), стр . 413-423 .

5. Је ли постојао екавски говор у југоисточној Црној Гори и сјевер-
ној Албанији ?, књ . XXVI , св . 1-2 (1963/64) , стр . 511—517.
Вуковић Јован
1. Говор Пиве и Дробњака, књ . XVII ( 1938/39) , стр . 1—113.
2. Модални облици с имперфектом и перфектом глагола бити + ин-
финитив главног глагола , књ . ХХ, св . 1-4 (1953/54) , стр . 263—272.
3. О проучавању језика и стила наших писаца, књ . ХХІІІ, св . 1—4
(1958), cтp. 63–68 .
Вулић Никола]
1. Dr. Gavril Kazarow , Beiträge zur Kulturgeschichte der Thraker . (Zur
Kunde der Balkanhalbinsel . II . Quellen und Forschungen . Herausgegeben von
C. Patsch . Heft 5. ) 8° , 1-123 . Sarajevo , 1916. , књ. IV ( 1924) , стр . 215.
Вушовић Данило)
1. G. Ružičić , Razvitak srpskohrvatskog gen . pl . na -ã , Slavia, V , Prag ,
1926. г. , књ . VI ( 1926/27) , стр . 274—276.
2. Прилози проучавању Његошева језика , књ . IX ( 1930) , стр . 93-195.
Галис Арне
1. Алф Сомерфелт (in memoriam) , књ . XXVII , св . 3—4 ( 1968/69) ,
стр . 757-760.
2. Карл Марстрандер (in memoriam) , књ . XXVII, св . 3—4 ( 1968/69) ,
стр . 761-762 .
Георгијевић Крешимир
1. Успомене Матије Мурка, књ . XIX , св . 1-4 (1951/52) , стр . 287-304.
Георгијевић Светозар]
1. Јат (ё) у говору Личког Поља , књ . XIX , св . 1—4 (1951/52) , стр .
133-149 .
2. Атрибутске синтагме у нашем језику , књ . ХХ, св . 1—4 (1953/54),
стр . 289-306 .
Glavan Vjenceslav
1. Kongruencija u jeziku starih čakavskih pisaca, књ . VII ( 1928/29) ,
стр . 111-159.
Гортан-Премк Даринка
1. Падежне и предлошко-падежне узрочне конструкције код Вука,
књ . ХХѴІ , св . 1—2 , (1963/64) , стр . 437-457.
2. О еволутивним тенденцијама акузативних синтагми без предлога
у српскохрватском језику , књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) , стр . 281-295 .
Грбић Миодраг
1. Прилог проучавању археолошке топономастике у Србији, књ . ХХ,
св . 1-4 (1953/54) , стр . 379-390.
Грицкат Ирена
1. Глагол , пањкати" у вези са проблемом депревербације , књ . XVIII ,
св . 1-4 (1949/50) , стр . 322-324 .
2. Arne Gallis : Études sur la comparaison slave. Oslo . 1946. Стр .
7—173 , књ . XVІІІ, св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 324—328 .
3. Квестионар из нормативне граматике руског језика , књ . XVIII ,
св . 1-4 ( 1949/50) , стр . 335-336 .
4. Још о трећој палатализацији , књ . XIX , св . 1—4 ( 1951/52) , стр ..
87-110 .
5. Из библиографије радова Матије Мурка , књ . XIX, св . 1-4 ( 1951/52),
стр . 239-243 .
6. Поводом једног покушаја примене структуралистичких метода на
проблеме словенског глагола , књ . XX, св . 1—4 (1953/54) , стр . 307-332 .
7. Лингвистички састанци при Институту за српски језик Српске
академије наука , књ . XX , св . 1—4 (1953/54) , стр . 391—401 .
8. Петар Губерина : Звук и покрет у језику . Загреб 1952 , стр . 1-219 .
Повезаност језичких елемената. Загреб 1952 , стр . 1-430 . Изд. Матица хр-
ватска , књ . XX, св . 1—4 (1953/54) , стр . 452-466 .
9. Деминутивни глаголи у српскохрватском језику , књ . XXI, св .
1-4 ( 1955/56) , cтp. 45-96 .
10. Словарь современного русского литературного языка , Академија
наука СССР , књ . XXI , св . 1—4 (1955/56) , стр . 304-310 .
11. О неким видским особеностима српскохрватског глагола , књ . ХХІІ,
св . 1-4 (1956/57) , стр . 65-130 .
12. Лексикографический сборник. Вып. I. Академия наук СССР , Ин-
ститут языкознания . Москва 1957. , књ . XXII , св . 1—4 (1956/57), стр .
296-303.
13. Библиографија радова професора Александра Белића, књ . XXIV,
(1959/60) , cтp . 49-84.
14. П. А. Дмитријев : Особенности построения сложного предложения
с определительным придаточным в сербохорватском языке. - Ученые за-
писки № 250, серия филологических наук вып. 44 — Славянское языко-
знание , Лењинград , 1958 , стр . 56—114, књ . XXIV, ( 1959/60) , стр . 363-374 .
15. О неким проблемима негације у српскохрватском језику , књ . ХХѴ
(1961/62) , cтp . 115-136 .
16. Дивошево јеванђеље (Филолошка анализа) , књ . XXV ( 1961/62) ..
стр . 227-293 .
17. Вуков превод Новог завета као споменик великог филолошког

настојања , књ . XXVI , св . 1—2 ( 1963/64) , стр . 219-245 .
18. Др Малик Мулић : Српски извори „плетенија словес“ . Загреб
1963 , стр . 1-139 (литографисано) , књ . XXVI, св . 3-4 (1963/64) , стр .
604-608 .
19. Др Александар Младеновић : О народном језику Јована Рајића.
Пос. изд . Матице српске 1964, 155 + резиме на руском + 8 слика у прилогу ,
књ . ХХѴІ , св . 3-4 , ( 1963/64) , стр . 621-623 .
20. Префиксација као средство граматичке (чисте) перфектизације ,
књ . ХХѴІІ , св . 1—2 (1966/67) , стр . 185-223 .
21. Језик књижевности и књижевни језик ---- на основу српског пи-
саног наслеђа из старијих епоха, књ . XXVIII , св . 1—2 ( 1969), стр . 1-35 .
22. Slovar slovenskega knjižnega jezika. - Prva knjiga A. - - H. Izdala
Slovenska akademija znanosti in umetnosti- Inštitut za slovenski jezik. Lju-
bljana 1970. I — LXII + 1—844, књ . XXVIII , св . 3—4 (1970) , стр . 485-492.
23. Robert Zett : Beitrage zur Geschichte der Nominalkomposita im Ser-
bokroatischen . Böhlau Verlag Köln - Wien, 1970 , I—VI + 1-368 , кв .
ХХѴІІІ , св . 3—4 ( 1970) , стр . 541-548 .
24. Један немачко- славеносрпски речник - препис Јована Рајића из
1741. год. , књ . XXIX, св . 1—2 (1972) , стр . 153—194. Проф . др Александар
Б. Костић : Вишејезички медицински речник , књ . XXIX, св . 3—4 ( 1973),
стр . 569-577 .
25. Из проблематике прелазности српскохрватског глагола, књ . ХХХ ,
св . 1-2 (1973) , стр . 297-303 .
Грубор Ђуро ]
1. Морати , књ . V ( 1925/26) , стр . 150-161 .
2. Етимологије , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 13—37 .
3. Значење ријечи пособа , f. , књ . XII ( 1933) , стр . 187—198 .
Гудков Владимир П.
1. Интересовање московских слависта ХІХ века за народни језик
Срба , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 85-92.
Дмитриев Петар]
1. Значения определительных придаточных с относительным место-
имением који, књ . XXV ( 1961/62) , стр . 355-364.
(и Г. И. Сафронов ]
2. Славистика в Ленинградском университете , књ . XXVII, св . 3—4
(1968/69) , cтp . 561-585 .
3. Придаточные предложения с'двусторонними синтаксическимис вя-

зями, књ . ХХІХ , стр . 243-274.
4. Из наблюдений над синонимическими конструкциями в славянских
языках, књ. ХХХ, св. 1—2 (1973) , стр . 93-98 .
Долобко М[илий] Г.
1. Требник београдске Народне Библиотеке бр . 305 (488) (Белешке
о палеографији и језику) , књ . І , св . 1—2 ( 1913), стр . 72—91 и књ . II, св .
1-2 (1921) , стp. 65-79.
Драшковић Владо
1. Инфинитив иза предлога à и de као допуна финитном глаголу у
француском језику , књ . XXIV, ( 1959/60) , стр . 85-200 .
2. Хаплолошко que у француском и његови еквиваленти у српскохр-
ватском језику, књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) , стр . 305-314.
Draye Henri
1. Une organisation internationale pour le développement des études ono-
mastiques , le C. I. S. O , књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) , стр . 99-105
Дуриданов И[ван]
1. Бълг . гороцвет , срхърв . гороцвијет, књ . ХХХ, св . 1-2( 1973) , стр .
107-115.
Дурново Николай] Н.
1. Русские рукописи XI и XII вв . , как памятники старославянского
языка, књ . IV , стр . 72—95 , књ . V ( 1925/26) , стр. 93—117 и књ . VI (1926/27) ,
стр . 11-64.
2. Общее и славянское языковедение в России с 1914 по 1925 год. ,
књ . V (1925/26) , стр . 240-297.
Ђорђевић Нада
1. Библиографија радова Степана Михаиловича Куљбакина , књ . ХХІХ ,
св . 3-4 ( 1973), стp . 623–632.
Ђорђић Петар]
1. Трпни придеви у нецеситативној употреби , књ . VIII ( 1928/29),
стр . 103-108 .
2. Трпни глаголски придев прошлог времена у старословенском је-
зику , грчком и латинском тексту , књ . IX (1930) , стр . 273-278 .
3. Јозеф Зубати ( 1855—1931) , књ . Х, св . 1-3 ( 1931) , стр . 194-196.
4. 0. Grünenthal , Das Eugenius -Psalterfragment mit Erläuterungen
(Sammlung slavischer Lehr --- und Handbücher. III Reihe : Texte und Unter-
suchungen) , Heidelberg 1930 , 47 стр . , књ . X, св . 1—3 ( 1931 ) , стр . 222-224.
5. О старословенским трпним придевима , књ . XI (1931) , стр.89-173 .

6. Самогласничко л, књ . XI (1931) , стр . 219-222 .
7. Д-р Дим . Ђуровић , Руски књижевни језик. Београд 1931 (Српска
манастирска штампарија , Ср . Карловци 1930 с. 1—137 , књ . XI (1931 ) , стр .
279-286.
8. Два случаја морфолошке декомпозиције , књ . XII (1933), стр .
216-217.
Елезовић Глища)
1. Турско-српски споменици Дубровачког архива , књ . XII (1931) ,

стр . 7-88 .
2. Неколико народних песама из Јужне Србије , књ . ХІІ (1933) , стр .
217-226 .
3. Никола Папастерију , професор гимназије , некадашњи професор
војне школе : Српско- грчки речник , део III, издање Геор . В. Папагеоргију,
Атина , 1935. Стр . 663. Цена драхми 300 или динара 150, књ . XIII ( 1933/34) ,
стр . 279-280.
4. Мој одговор на оцену : Х. Барић , Речник косовско-метохиског го-
вора од Гл . Елезовића -- Српски дијалектолошки зборник, књ . IV (1932)
и √ (1935) , Прилози за књижевност , језик, историју и фолклор , књ . 15,
св . 1 и 2 , стр . 270-290 , Београд 1935 , књ . XIV ( 1935), стр. 181-235.
5. Знатније разлике између две групе говора у арбанашком језику :
гегиске и тоскиске , књ . XVIII , св . 1—4 (1949/50) , стр . 107-122.
6. Један оглед нашег говора из Ораховца у Подрими код Призрена,
књ . ХѴІІІ , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 133-140 .
Живановић Ђорђе
1. Шеноа и Пољаци, књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 183—216.
2. Нека запажања о носним самогласницима , књ . ХХХ , св . 1-2 (1973) ,
стр . 315-328 .
Живковић- Аранђеловић Бранислава
1. Анкета Матице српске , Новосадски договор и његови закључци о
питањима српскохрватског језика , књ . XXI , св . 1—4 ( 1955/56) , стр . 257-264.
2. Први конгрес југословенских слависта , књ.ХХІІ , св . 1-4 (1956/57),
стр . 339-344 .
3. Други конгрес југословенских слависта, књ . ХХІѴ (1959/60) , стр.
389-394.
Живковић Сретен ]
1. Ђуро Грубор (in memoriam) , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50), стр .
517-519 .
2. Пример хисториског инфинитива у српскохрватском језику , књ .

ХІХ, св. 1—4 ( 1951/52) , стр. 225-228 .
3. Ruske riječi u Stullijevu rječniku, књ . XXІІ , св. 1—4 (1956/57) ,
стр. 241-264.
Zaręba Alfred
1. Tadeusz Lehr-Spławiński, књ. ХХѴІІ, св . 1—2 ( 1966/67) , стр .
225-235.
2. Ze słowiańchich zagadnień semantycznych „ czuć “ , „slyszeć“ , „ рас-
hnieć" књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973), стр . 117—124.
,
Зоговић Радован
1. Са маргина Даничићева Рјечника , књ . XXVII , св . 1—2 (1966/67) ,
стр . 357-364.
Зрнић В.
1. Неколико ситних прилога , књ . III ( 1922/23) , стр . 78 .
Ивић Алекса
1. Теодор Јанковић- Миријевски у одбрану ћирилице , књ . XI (1939) ,
стр . 197-216.
2. Хапшење д-ра Ватрослава Облака у Турској (марта 1892 године),
књ . ХѴІ (1937) , стр . 181-183 .
Ивић Милка
1. André Vaillant La dépréverbation (Revue des études slaves 19,
р . 5-45 , Paris 1946) , књ . XVIII , св . 1—4 (1949/50) , стр . 333-335 .
2. The aspects of the verb in serbo-croatian by Rajko Hariton Ružić
(University of Colifornia publications in modern philology, Volume 25) ,
Berkeley and Los Angeles 1943 , 8° str . 150 , књ . XVIII , св . 1-4 (1949/50) ,
стр. 338-340 .
3. О предлогу йо у српскохрватском језику, књ . XIX , св . 1-4 (1951/52) ,
стр . 173-212.
4. Р. Ф. Микуш , A propos de la Syntagmatique du professeur A. Belić ,
књ . ХІХ, св . 1-4 ( 1951/52) , стр . 344-373 .
5. О проблему падежне системе у вези са савременим схватањима у
лингвистичкој науци , књ . ХХ , св . 1—4 (1953/54) , стр . 191—211 .
6. Viggo Brøndal, Théorie des prépositions , introduction à une séman-
tique rationnelle , traduction française par Pierre Neart, Copenhague 1950 ,
Ejnar Munksgaard, str . I—XXII + 1—143 , књ. ХХ , св . 1—4 ( 1953/54), стр .
423-429.
7. Zellig S. Harris , Methods in structural lingvistics , copyright 1951
by the University of Chicago , str . XV + 1—384 , књ . ХХ , св . 1—4 ( 1953/54) ,
стр . 474-478 .
8. Из проблематике падежних временских конструкција, књ . ХХІ ,

св . 1-4 (1955/56) , стр . 165—214.
9. Систем предлошких конструкција у српскохрватском језику , књ.
ХХІІ, св . 1-4 (1956/57) , стр . 141-166.
10. Један проблем словенске синтагматике осветљен трансформационом
методом , (Граматичка улога морфеме се у српскохрватском језику) , књ .
ХХѴ (1961/62) , стр . 137—151 .
11. О неким синтаксичким конструкцијама с квантификаторима у
стандардном српскохрватском, књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 329-335 .
Ивић Павле
1. О говорима Баната , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 141—156.
2. a) Emil Petrovici, Graiul Caraşovenilor , studiu de dialectologie slavă
meridionala (Universitatea Regele Ferdinand I din Cluj , Bibliotecă Dacoro-
maniei , Nr. 8) , Bukureşti 1935 , 8° , 270. b) Malecki M .: Gwary słowianskie w
Banacie rumuńskim (Les dialectes slaves dans le Banat roumain) , Extrait du
Bulletin de l'Académie Polonaise des Sciences et des Lettres , Cracovie 1938,
13-16, књ . ХѴІІІ , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 318-322 .
3. Д-р Миленко С. Филиповић , Галипољски Срби, са 8 слика у тексту ,
Београд 1946 стр . 124, књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 336-338.
4. Dr. Josip Hamm : Stokavština Donje Podravine Posebni otisak iz
275 Rada JAZU ( 1949) , 1—70 , књ . XIX, св . 1—4 (1951/52) , стр . 252-259 .
5. Sever Pop , La dialectologie , Aperçu historique et méthodes d'enqu-
êtes linguistiques , Louvain 1950 , вел . 8 ° . Première partie, Dialectologie romane ,
Université de Louvain , Recueil de traveaux d'histoire et de philologie , 3ª série ,
fascicule 39 , стр. LV + 733. Seconde partie , Dialectologie non romane , Re-
cueil ... 30 série , fasc . 39 , стр . 735—1134, књ . XIX, св.1—4 ( 1951/52) , стр.
334-339 .
6. Slavistična Revija III letnik (Ljubljana 1950) , 3-4 (свеска посве-
ћена Франу Рамовшу) , књ . XIX , св . 1—4 (1951/52) , стр . 339-343 .
7. Систам значења основних претериталних времена у говору Гали-
пољских Срба, књ . ХХ , св . 1—4 (1953/54) , стр . 229-262.
8. Једна белешка Саве Текелије , књ . XX , св . 1—4 ( 1953/54) , стр .
377-378.
9. О неким проблемима наше историске дијалектологије, књ . XXI,
св . 1-4 (1955/56) , cтp. 97–129 .
10. Др Иван Поповић , Историја српскохрватског језика. Нови Сад
1955 (Матица Српска) , 164 стр . , књ . ХХІ , св . 1—4 ( 1955/56) , стр . 310-335.
11. Значај лингвистичке географије за упоредно и историско проу-
чавање јужнословенских језика и њихових односа према осталим словенским
језицима, књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1955/57) , стр . 179—206.
12. Број прозодијских могућности у речи као карактеристика фоно-

лошких система словенских језика, књ . XXV ( 1961/62), стр . 75—113 .
13. Речник на македонскиот јазик со српскохрватски толкувања. І.
А-Н . Редактор Блаже Конески . Составувачи Тодор Димитровски , Благоје
Корубин , Трајко Стаматоски, Скопје 1961. Стр . ХІІ + 510, књ . XXV ( 1961/62),
стр . 405-412.
14. Блаже Конески : Историја на македонскиот јазик. Кочо Рацин -
Скопје Просвета Београд. 1965 , 203. стр . , књ . XXVII , св . 3—4 (1968/69) ,
стр . 463-484.
15. О језику писама султаније Маре , књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр .
337-345.
Ивковић Милош
1. О звучним сугласницима на крају речи у српском језику, књ . 1 ,

ав . 1-2 (1913) , стр . 66—72.
2. Л. Милетичъ : Важана фонетична особеность на единъ западнома-
кедонски говоръ , књ . II , св . 1—2 ( 1921 ) , стр . 147—149.
3. Акцентски системи српско-макединскох говора , књ . II, св . 3-4
(1921) , стр . 254—271 и књ . IV ( 1924), стр. 46—71 .
4. Единството на българския езикъ в неговитѣ наречия, отъ проф .
д-р Л. Милетичъ [Български прѣгледъ , София 1929. Год. І , кн . I , стр .
3-21 ] , књ . Х, св . 1—3 ( 1931 ) , стр . 244-252.
Ivšić Jelka
1. Ѣ u senjskom govoru , књ . X , св . 1—3 ( 1931 ) , стр . 171—178 .
Ivšić Stjepan
1. S-h. vukodlak dijal . , lepir' , књ . II , св . 1—2 ( 1921 ) , стр . 132-135 .
2. Glagol morati ,debeo i imperfekt morah ,poteram' књ . X, св . 1—3
(1931 ), cтp. 166–170.
3. Neki primjeri asimilacije dentala t, d palatalu /, ѝ , књ. XVII (1937/38) ,
стр . 114-129.
Игњатовић Душанка
1. О једном незабележеном дијалекатском типу футура с освртом на
будуће време уопште , књ . XXIV, (1959/60), стр . 327-357.
Ilešić Fr[an ]
1. Zagrebački primerak Bohorićeve slovenske (slovenačke) gramatike , 1584,
књ . ІІ , св . 3—4 (1921 ), стр . 211-216.
2. Slovenske , etimologije“ (Poljske „ lawialuki“ , „Warszawa“) , књ . III
(1922/23) , cтp . 83-84.
3. Słoński Stanisław. Tak zwane perfektum w językach słowiańskich (Prace

fil . X 1923) , књ . III ( 1922/23) , стр . 192 .
4. Demonstrativno-pronominalni glagoli , књ . IV (1924) , стр . 184.
5. „Moči“ і „morati “ u slovenačkom jeziku , књ .V ( 1925/26) , стр.162—170.
6 . ,,Malinovac" , књ . V ( 1925/26) , стр . 189 .
7. Prace Filologiczne X, књ . VI ( 1926/27) , стр . 261-263 .
8. A. Brückner , Słownik etym . języka polskiego, књ . VI (1926/27) , стр .
263-264.
9. Severnoslovenski „ żaden ( żadny) “, „žádný“ i slovenački„, (n)obeden“,
књ . VI (1926/27) , стр . 264-265 .
10. Jedna konstrukcija sa „moći “ і „morati“ , књ . VIII (1928/29) , стр .
155-159.
11. Dopuna članku o moći i morati JF VIII 155—159 , књ . IX (1930) ,
стр . 282-286 .
12. Jedna stilistička primedba, књ . X , св . 1—3 (1931 ) , стр . 179-182.
13. Iz istorije naših reči , књ . XII (1933) , стр . 147—186.
14. Nešto o Jelsi na Hvaru i o jelšanskom govoru (Topografske i jezičke
beleške) , књ . XIII (1933/34) , стр . 151—161.
15. Neke kajkavske (slovenačke i hrv . -kajkavske) jezičke pojave , naročito

u prezimenima , књ . XVI ( 1937) , стр . 99—143 .
16. Travnik i Dolac u Bosni , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 130-134 .
Илић Војислав
1. Језик Кирила Пејчиновића и његово стилско , уметничко ангажо-
вање , књ . XXV ( 1961/62) , стр . 197-226.
Ильинскій Г [ригорий Андреевич )
1. Къ этимологіи имени сһъгѵat ,хорватъ“ , књ . ІІІ ( 1922/23), стр .
26-30.
2. Сербо-хорватскія прилагательныя съ суффиксомъ -очь и русско-
-кашубскія окончанія род . п . ед . ч . м . и ср.р. -va /-vo, књ . V (1925/26) ,
стр . 53-68 .
3. Славянскія этимологіи, књ . V ( 1925/26) , стр . 184—187. и књ .
ІХ ( 1930), стр . 286—296.
4. К этимологии имени серб, књ . XII ( 1933) , стр . 204-208 .
Јагић Ватрослав ]
1. Нај-нека-немој , књ . II , св . 1—2 ( 1921) , стр . 115-116.
Якобсон Роман
1. Сокол в мытех , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 125-134.
Јеремић Драгољуб Д.
1. Неке језичке и правописне црте Ватиканског хрватског молитве-
ника, књ . ХXIV (1959/60), стр . 281-287.
Јиречек Константин )
1. Гробни натпис требињског жупана Грда XI—XII века , књ . І , св .
1-2 ( 1913) , cтp. 105-106.
Јовић Душан
1. О језику „ Закона о рудницима“ деспота Стефана Лазаревића, књ .
ХХѴІІ , св . 3—4 ( 1968/69) , стр . 365—455 .
2. Теоретические проблемы современного языкознания . Изд-во Ака-
демии наук СССР , Москва 1964, књ . XXVII , св . 3—4 ( 1968/69) , стр . 541—546.
3. О месту Ferdinanda de Saussura , Александра Белића и Leonarda
Bloomtfelda y лингвистици XX века, књ . XXІХ, св . 1—2 ( 1972) , стр . 49-80 .
4. Louis G. Heller , James Macris : Parametric Linguistics , The Hague
Paris 1967 , књ . XXIX , св . 3—4 (1973) , стр . 545—551 .
5. Методолошке претпоставке изучавања морфонематике , књ . ХХХ ,
св . 1-2 (1973) , стр . 347-351 .
Јовићевић Радојица
1. Један ономастички детаљ , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 353-356 .
Jurančić Janko
1. Dva malo poznata kajkavska gramatičara , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) ,
стр.357-367.
Karaś Mieczysław
1. Protetyczne s- w językach słowiańskich , књ . XXX , св . 1—2 (1973) ,
стр . 135-141 .
Kidrič Fr[ance]
1. Trije prispevki k zgodovini slovenskega pismenstva v 16. stol. , књ .
11 , св . 3—4 ( 1921) , стр . 301-308 .
Klaić A.
1. O podravskom akcentu i kvantitetu , књ . XV (1936) , стр . 181-183 .
Kolarič R[udolf]
1. Periodizacija razvoja slovenskega jezika , књ . ХХІІІ св . 1—4 ( 1958) ,
стр . 17-21 .
2. Slovenska dialektologija , књ . XXIV ( 1959/60) , стр . 213—224.
3. Sloven . in kajk. Purga - purga, књ . XXIV , ( 1959/60) , стр . 359-362.
4. Problem jezikovnih srečanj v razvoju slovenskega jezika, књ . XXV
(1961/62) , cтp . 65-73 .
5 Наш јесик
5. Slov . Sodražica, књ . XXV (1961/62) , стр . 395—398 .

6. Slavica pragensia IV (Acta Universitatis Carolinae 1962, Philologica
3) , књ . ХХѴІ, св . 3—4 ( 1963/64) , стр . 519-532.
7. Zbornik za filologiju i lingvistiku IV-V. Matica srpska. Novi Sad
1961-1962 , књ . XXVI, св . 3—4 (1963/64), стр . 537-544.
8. Govor dveh slovenskih vasi na Madžarskem ob Nežiderskom jezeru,
књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 369-381 .
Kolman Otokar
1. André Vaillant : Les Piesni razlike de Dominko Zlatarić . (Traveaux
publiés par l'Institut d'études slaves , VIII ) Paris 1928 , p . 8 + 44 , кí. VIII
(1928/29), стp. 269–272 .
2. Milan Rešetar : Djela Marina Držića . Drugo izdańe (sa dvije table) .
Stari pisci hrvatski VII2. Zagreb 1930 , књ . XI (1931 ) , стр . 241—273 .
3. Frank Wollman : Njegošûv deseterec (Засебан отисак из часоп . Slavia
ІХ, 1931 ; 55 страна) , књ . XI (1931) , стр . 273-278 .
Конески Блаже
1. О развитку македонског књижевног језика, књ . ХХІІІ, св . 1-4
(1958) , cтp. 39–44.
2. Лексеме у блокираној позицији, књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр.
383-385.
Контић Милева
1. Природа и мјесто наставе језика у вишим разредима средњих школа,
књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 171-175 .
2. Мјесто наставе књижевности у вишим разредима средњих школа ,
књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 177—180.
Кошутић] Р [адован ]
1. Grammaire de la langue polonaise par A. Meillet et Mme. H. de Will-
man-Grabowska (Paris) 1921. · 2. Grammaire de la langue tchèque, par André
Mazon (Paris 1921 ), књ . III ( 1922/23), стр . 195—196 .
Cronia Arturo
1. Gradja o božavskom narječju , књ . VII ( 1928/29) , стр . 69-110.
Костић Драгутин]
1. Траг једној Вуковој народној женској песми у књижевности 16.
века , књ . ѴІ ( 1926/27) , стр . 216-217 .
2. Његошев враг са два мача , књ . VI ( 1926/27) , стр . 218-219 .
3. И накрпат ситно арнаутски , књ . VI (1926/27) , стр . 220.
4. Д-р Герхард Геземан , Ерлангенски рукопис старих српскохрватских
народних песама , књ . VI (1926/27) , стр 278-295 .
5. Старост народног епског песништва нашег, књ . XІІ (1933), стр .

1-72.
6. Још једна бугарштица из 18 века у Ерлангенском зборнику, књ .
ХІІІ (1933/34), стр . 165—169 .
7. Сербский эпос. Переводы Н. Берга, Н. Гальковского и Н. Крав-
цова . Редакция, исследование и коментарии Н. Кравцова . Академіа, Москва-
-Ленинград . 1933. Стр . 652 в . 8° . Цена 17.50 р , књ . XIII ( 1933/34) , стр.
253-274.
8. Годишњица Николе Чупића. Издаје његова задужбина. Књига
XLVII. Београд 1938. Стр . 323 , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 260—272.
Костић Ђорђе
1. О јачини нагласка двосложних речи под (“) и ( ) акцентом , књ.
ХѴІІІ , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 123-131 .
Костић Мита
1. Прилог нашој лексикографији , књ . VII (1928/29) , стр . 213—215 .
Koštiál Ivan
1. Etimološke bilješke, књ . II , св . 3—4, стр . 309-310 .
2. Stsl . zаjесь , књ . III ( 1922/23) , стр . 71—72 .
3. Етимологичке ситнице , књ . IV ( 1924) , стр . 182-184.
4. Shrv . kres , krijes , kris , књ . V ( 1925/26) , стр . 190-192.
Куљбакин Степан]
1. Энциклопедія славянской филологіи Вып . 3й. III . И. В. Яіичъ .
Глаголическое письмо ( 1911 ), књ . І , св . 1—2 ( 1913) , стр . 123-128 .
2. Акценатска питања, књ . II ( 1921 ) , св . 1-2 , стр . 80-110, св . 3—4,
стр . 240-253 и књ . III ( 1922/23) , стр . 48-70 .
3. История на българский езикъ отъ проф . Б. Цоневъ , књ . ІІ , св .
1-2 ( 1921 ) , cтp. 149-158 .
4. Библиографија Јагићевих радова од 1907 год . , књ . III (1922/23),
стр . 102-111 .
5. Пловдивско Евангелие срѣднобългарски паметникъ отъ ХІІІ в .
Студия отъ Д-ръ Йосифъ Пата. София 1921. (СпБАк ХХІІ 208-222), књ .
III ( 1922/23) , стр . 141–143 .
6. R. Ekblom, Le développement des voyelles originairement nasalisées
dans le moyen bulgare. (МО XII 1918) , књ . III ( 1922/23) , стр . 155—165.
7. Jan Loś , Gramatyka polska I. Głosownia historyczna. 1922 , књ. III
( 1922/23) , cтp . 174–189 .
8. Psalterium Sinaiticum у новом издању, књ . IV ( 1924) , стр . 166—181 .
9. Седамдесетогодишњица проф . Ф. Пастрнека, књ . IV (1924) , стр.
193
S⭑
10. Јубилеј проф . Б. М. Љапунова, књ . IV ( 1924) , стр . 194.

11. Van Wijk N. , Remarques sur le groupement des langues Slaves .
(Отисак из RESI . IV. ( 1924) 1—2 , 5—15 с .) , књ . IV ( 1924), стр . 202-205.
12. Бузукъ П. , Къ вопросу о мѣстѣ написанія Маріинскаго Евангелія
(Отисак из „ Извѣстія II . Отд . А. Н. “ XXIIІІ . 1918 , кн. 2. 109—149 с. с.),
књ . IV ( 1924) , стр . 219—222 .
13. Каминский Ф. В. , Отрывки евангельских чтений ХІ в . , именуемые
Куприяновскими (Новогородскими) . Изв . XXVIII (1924 г.) 273-320 стр.
књ . IV (1924) , стр . 234-235.
14. Дурново Н. Н. , Грамматический словарь . (Грамматические и линг-
вистические термины .) Издательство Л. Д. Френкель . Москва - Петро-
град 1924 , књ . IV ( 1924) , стр . 237-239 .
15. Б. М. Ляпуновъ , Единство русскаго языка въ его нарѣчіях. (По-
собіе къ лекціям по исторіи русскаго языка .) Одесса. 1919. 18 с. , књ . IV
(1924) , cтp. 244-245 .
16. Полугласници у Синајском Псалтиру , књ . V ( 1925/26) , стр . 69-82.
17. ↑ Вацлав Вондрак (in memoriam) , књ . V ( 1925/26) , стр . 237-240 .
18. Валерій Погорѣловъ , Изъ наблюденій въ области древнесла-
вянской переводной литературы , књ . V ( 1925/26) , стр . 300-302 .
19. П. Бузук, Замечанія о Мариинском евангелии , књ . V ( 1925/26) ,
стр . 304-307 .
20. Prof. Dr. M. Vasmer , Altbulgarisches , књ . V ( 1925/26) , стр . 308-309.
21. Г. А. Ильинскій , Кто былъ чреноризецъ Храбръ, књ . V ( 1925/26) ,
стр . 314.
22. N. Van Wijk, Zur Komposition des altkirchens lavischen Codex Su-
prasliensis , књ . V ( 1925/26) , стр . 316—317.
23. Stjepan Ivšić, Ostaci staroslovenskih prijevoda u hrvatskoj glagolskoj
književnosti , књ . VI ( 1926/27) , стр . 265—266.
24. Alfons Marguliés , Zum Lautwert der Glagolica JArch XLI, 87—115,
књ . VI (1926/27) , стр . 266-267.
25. Dr phil . Alfons Marguliés , Der altkirchenslavische Codex Supra-
sliensis, књ. V (1926/27) , стр . 268—270.
26. Prof. dr. Miloš Weingart , Dobrovského Institutiones , књ . V ( 1926/27) ,
стр. 271 .
27. Н. Н. Дурново, К вопросу о древнейших переводахь на старо-
славянскій язык библейских текстов . Супрасльская руковпись, књ . VI
(1926/27) , стр . 271-272 .
28. Г. Ильинскій, Написаніе о правой вѣрѣ Константина Философа ,
књ . VІ (1926/27) , стр . 272.
29. P. Lavrov et M. Dolobko, Les Feuillets du Zograph , књ . VI (1926/27),
стр . 272-273 .
30. Dr Miloš Noha, Dílo Václava Vondráka, књ . VI (1926/27) , стр . 273.

31. Stanisław Słoński, Wybór tekstów Starosłowiańskich, књ. VI
(1926/27), cтp. 273-274.
32. Mikołaj Van Wijk, Klika uwag o pochodzeniu Mszału Kijowskiego,
кв . ѴІ (1926/27) , стр. 274.
33. Е. Ф. Карский, Славянская кирилловская палеография. Изда-
тельство Академии Наук С.С.С.Р. Ленинград 1928. XI + 494, књ . VIII
(1928/29), cтp . 187-194.
34. Іван Огіенко проф . , Памятки старо-словянської мови Х-ХІ
віків. Варшава 1929 , 493 с. , књ . VIII (1928/29) , стр . 194—202 .
35. Г. Иљински , Погодинские кирилловско-глаголические листки.
Byzantinoslavica , recueil pour l'étude des relations byzantino-slaves publié par
la commission byzantologique de l'Institut slave . Tome I. Prague 1929 , 86—117,
књ . VIII ( 1928/29) , стр . 202-205 .
36. Николај Дурново, Мысли и предположения о происхождении
старославянского языка и славянских алфавитов . Byzantinoslavica. Ročník
1. V Praze 1929 , 48-85 , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 205-210.
37. Лавров Акад. Петро . Кирило та Методій в давньо-слов'янському
письменстві . У Киіві . 1928. 421 стр . , књ . Х , св . 1—3 ( 1931) , стр . 225-237.
38. Diels Paul : Altkirchenslavische Grammatik mit einer Auswahl von
Texten und einem Wörterbuch. 1. Teil : Grammatik. Heidelberg 1932 , 307 +
+ ХѴІ , књ . XI ( 1931) , стр . 223—233 .
39. Нова палеографска грађа из Преслава . Кр. Мијатев , Эпиграфи-
ческіе матеріалы изъ Преслава. Byzantinoslavica III 2 , 382-403 ( 1931) , књ .
ХІ (1931 ), стр . 233-240 .
40. Ст. Станојевић и д-р Д. Глумац , Св . писмо у нашим старим
споменицима. Српска краљевска академија. Посебна издања , књ . LXXXIX,
Београд 1932 , 694 + XXXI , књ . XII ( 1933) , стр . 227—241 .
41. Von Arnim B. D. H. , Die Schreiber des Psalterium Sinaiticum
und ihre Vorlage . Leiden 288 + 6 + VIII , књ . XII ( 1933) , стр . 242-260 .
42. Још неколико речи о изразу „насушни“ , књ . XIII (1933/34), стр .
161-162.
43. Иљинский Г. А. Опыт систематической Кирилло-Мефодиевской
библиографии , под редакцией и съ дополнениями М. Г. Попруженка и
Ст . М. Романскаго . Българска Академия на наукитѣ . София, 1934 , XLIII
+ 303 , књ . XIII (1933/34) , стр . 227—229 .
44. Frček Jean , Euchologium sinaiticum , texte slave avec sources grec-
ques et traduction française. Paris . 1933. (Patrologia orientalis , tome XXIV - fas-
cicule 5) , књ. XIII (1933/34) , стр . 229-231 .
45. Słoński Stanisław, Index verborum do Euchologium sinaiticum ,
Warszawa 1934 VIII + 152. Meyer Karl , Altkrichennslavisch-griechisches wer-
terbuch des Codex supras liensis . Verlag J. I. Augustin, Glückstadt und Ham-
burg 1935. XII + 302, књ . XIII ( 1933/34) , стр . 231—233 .
46. Kurz Josef, K. Zografskému evangeliu , Slavia IX, 3 , 4 , XI 3/4 ;
v Praze 1933 , књ . XIII ( 1933/34) , стр . 233-242.
47. Лавров П. А. Материалы по истории возникновения древнейшей
славянской письменности . (Академия Наук Союза советских социалисти-
ческих республик. Труды славянской комисии т. І) 1930. Стр . L + 200,
књ . ХІІІ (1933/34) , стр . 242-252 .
48. О. Хујер, Увод у историју словенских језика. Превео Х. Барић.
Лингвистичка библиотека , књ . І. Уредник : Х. Барић . Штампање ове књиге
потпомогнуто је из фонда Луке Ћеловића Требињца. Београд , година није
означена . Стр . 118 , књ . XIV ( 1935) , стр . 236—241 .
49. Језичка реконструкција старословенског превода јеванђеља, књ.
ХѴІ (1937) , стр . 203—223 .
50. N. Trubetzkoy , Die Aussprache des griechischen ch in 9. Jahrhundert
n . Chr. (Glotta XXV 248-258) , књ . XVI ( 1937) , стр . 223-224.
51. Nahtigal R. Starocerkvenoslovanske študije (Razprave Znanstvenega
društva v Ljubljani 15. Filološko-lingvistični odsek 3) , 1936, књ. XVI ( 1937),
стр . 225-228 .
52. Weingart-Miloš , Prvni Česko -cirkevnéslovanská legenda o svatém
Václavu. Rozbor filologický (Zvláštni otisk ze Svatováclávského sborniku) .
Praha 1934 , I—228 + I-VI , књ . XVI ( 1937) , стр . 228-235 .
53. Weingart-Miloš , Rukovět' jazyka staroslověnského , V Praze 1937 .
Vydal didakticky kruh Klubu moderních filologů v Praze nákladem vlastním
1-248 , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 234—236.
54. Проф . д-р Іван Огіенко , Повстання азбуки й літературної мови
и слов'ян . В тексті 75 знімків із стародавніх нам'яток 1938. Друкарня О.
О. Василіян у Жовкьі, књ . XVII ( 1938/39) , стр . 236-251 .
55. Weingart Miloš : Hlaholské Listy Vídeňské . K dějinám staroslověn-
ského Missálu v Praze 1938 , књ . ХѴІІІ , св . 1—4 (1949/50) , стр . 269—276.
56. Светить братя , Кирилъ и Методий материали изъ ржкописитѣ
на синодалния църковенъ музеи въ София оть проф . протоиерей Ив . Гошевъ.
София 1938 , књ . XVIII , св . 1—4 (1949/50) , стр . 279-281 .
57. Йорд . Трифоновъ , Две съчинения на Константина Философа
(св . Кирила) за мощитѣ на св . Климента Римски . Спис на бълг. акад. на
наукитѣ, книга XLVIII , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 292—293.
58. Рад М. Грујић , Једно јеванђеље босанског типа XIV—XV века.
Зборник лингвистичких и филолошких расправа А. Белића 1937 г. стр .
263-277 , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 297-298 .
59. Vajs Josef, Kanon charvatskohlaholského Vatikánského misalu Illir.
4 v Praze , 1939 , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 309-311 .
Попис > расправа и чланака 71
60. Младеновъ Ст. Бележки върху новонайдения надгробенъ надписъ

на Видинската болярка Станислава. Списание на Българската академия на
наукитѣ. Книга XLVIII София 1934, књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50),
стр . 313-314.
61. Karl H. Meyer , Altkirchenslavische Studien. I Fehlübersetzungen
im Codex suprasliensis 1939 , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50), стр . 317.
Kuryłowicz Jerzy
1. Les itératifs en -eie/o- en slave et en baltique , књ . ХХХ, св. 1-2
(1973) , cтp . 143-147.
Kurz Josef
1. Библиографски преглед научних радова проф . О. Хујера (1901—
—1930 г.) , књ . IX ( 1930) , стр . 327—343 .
2. K problematice existence a významu slov. zájmena jь, ja, je, кH.
ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 149-153 .
Лавров П. А.
1. Нова служба цару бугарскоме Петру, књ . 1 , св . 1-2 ( 1913) , стр.
34-37.
2. Замѣтка объ апокрифахъ въ рукописи Публичной библіотеки греч.
70, књ . ІІ , св . 1—2 ( 1921) , стр . 61—64.
Лалевић Миодраг ] С.
1. Прилог из синтаксичке синонимике , књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) ,
стр . 387-390.
Лалић Радован
1. В. В. Виноградов (in memoriam) , књ . XXVIII , св . 3—4 ( 1970) ,
стр . 567-570 .
Ласкарис Михаило
1. „ Вера“ у значењу прстен око Сиња , књ . V ( 1925/26) , стр . 192—194.
Леков Иван
1. За граматично- родовото поведение на чуждиците в сърбохърватския
и българския език, књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 155-158 .
Lencek Rado L.
1. Some Observations on the Truncated Forms of the Imperative in
Serbocroatian , књ . XXX , св . 1—2 (1973) , стр . 159-166.
Ler Splavinjski Tadeuš
1. Kratak pregled rada na proučavanju poljskog jezika (предавање на
Коларчеву универзитету одржано 7—XI— 1933) , књ . XIII ( 1933/34) , стр.
142-150.
Logar Tine
1. O izgubi nominalnih končnic v nekaterih primorskih govorih , књ .
ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 35-37 .
Lubas Władysław
1. Ономастика у Пољака , књ . XXV (1961/62) , стр . 365—384.
2. Bibliografia onomastyki polskiej do roku 1958 wlacznie. Opracowaf
Witold Taszycki przy współudziale Mieczysława Karasia i Adama Turaslewicza ,
Kraków, 1960 , стр . ХХѴІ + 336 , књ. XXV ( 1961/62) , стр . 426-427.
3. Glowne kierunki badawcze polskiej onomastiky w Latach 1960—1971 ,
књ . ХХІХ , св . 3—4 ( 1973) , стр . 523-538 .
4. Przejawy semantyzacji we fleksji południowoslowiańskiej , књ . XXX,
св . 1-2 (1973) , стр . 167-171 .
Луньякъ И.
1. Загребъ и Аграмъ , књ . V (1925/26) , стр . 216-218.
Ляпуновъ Б.
1. Родственныя связы словѣнцевъ съ сербами и хорватами , књ . IѴ
(1924) , cтp. 29-43.
Магарашевић Бранко]
1. Свечани састанак Југославенске академије поводом 125-годишњице
Даничићева рођења , књ . XVIII , св . 1—4 (1949/50) , стр . 243—244.
Majnarić Nikola
1. Jedna zanimljiva sintaktička pojava u ravnogorskom narječju , књ . III
( 1922/23) , стр. 35-40 .
2. Jedno rovtarsko narječje u Gorskom Kotaru, књ . XVII (1938/39),
стр . 135-149.
3. Dr. August Musić (in memoriam) , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 228—233 .
Matecki M[ieczyslaw]
1. Pere Ljubić , „ Bodulske Pisme“ (Šibenik 1927. стр . 1—45) , књ. VI
(1926/27) , cтp . 295–296.
2. Још o razvoju č > a u srpsko-hrvatskom jeziku , knj . XI (1931) , стр .
216-219.
Мамузић Илија]
1. Природа и место на ставе језика у вишим разредима средњих школа,
књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 139—147.
Маневић Тодор
1. Прилог проучавању говора Јурука у Македонији , књ . ХХ, св.
1-4 ( 1953/54) , стр . 333-341 .
2. Horace G. Lúnt, Grammar of the Macedonian Literary Language ,

Skopje , 1952, стр . ХІV + 287, књ. ХХ , св . 1—4 (1953/54) , стр . 429-433 .
3. Блажо Конески , Граматика на македонскиот литературен јазик, дел.
1. Увод . За гласовите . За акцентот . Скопје 1952 , стр . 184, књ . XX, св.
1—4 ( 1953/54), cтp. 448—452.
Маретић Томислав ]
1. Откле име Светозар ?, књ . II , св . 3—4 (1921 ) , стр . 296—297.
2. Још неколико ријечи о глаголу „морати“ , књ . VI ( 1926/27) , стр .
96-97.
Марков Борис
1. Nomina singulativa и collectiva во современиот македонскиот јазик,
књ . ХХХ, св . 1—2 (1973), стр . 391-402 .
Марковић Светозар
1. Михаило Стевановић , Граматика српскохрватског језика за више
разреде гимназије , Београд 1951 , стр . 463, књ . XIX, св . 1—4 ( 1951/52) ,
стр . 312-323 .
2. О промјени личних хипокористичних имена мушког рода на -ко,
књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 403-406.
Матијашић Фахра
1. Marija Karpluk : Słowianskie imiona kobiece , Prace onomastyzne , 4,
Wydawnictwo Polskiej Akademii Nauk . Wroslaw-Warszawa-Krakow, 1961 ,
1—180, књ . XXV ( 1961/62) , стр . 412—417 .
2. Акценат глагола у савременом мостарском говору у односу на Вуков
и Даничићев систем , књ . XXVI , св . 1—2 ( 1963/64) , стр . 337-368 .
3. Акценат и морфолошка структура двосложних антропонимијских хи-
покористика у области Ибра, књ . XXVII , св . 1—2 ( 1966/67), стр . 337-348 .
Матковић Маријан]
1. Групе -tit и -oł у источном долењском говору, књ . V (1925/26) ,
стр . 187-189.
2. Ant . Vaclavik , Podunajská dedina v Ceškoslovensku. Monografia. 1925.
Nakladem Vydavatel'ského družstva v Bratislavě, књ. V ( 1925/26), стр.
314-316.
Медић Мојо
1. Да ли „врбаски“ или „врбашки“ ?, књ . Х , св . 1—3 ( 1931) , стр .
182-184.
Meillet A[ntoine]
1. De quelques noms nouveaux , књ . II , св . 1—2 ( 1921 ) , стр . 118-120 ..
2. bratru et sestra , књ. II , св . 3—4 ( 1921 ) , стр . 295-296.
Микеш Меланија (и Савић Свенка]

1. Развој номиналне синтагме са одредбом у дечијем говору , књ.
ХХІХ , св . 1—2 (1972) , стр . 305-325 .
Милановић Бранислав
1. Јубилеј професора А. Белића , књ . XVIII , св . 1-4 ( 1949/50), стр .
223-242.
2. " Суплетивне“ основе глагола жвакати, звиждукати , гуришати и
гугушаши, књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр. 407-422.
Милетић Бранко
1. Прилог за испитивање артикулације помоћу рендгенових зракова,
књ . VII (1928/29) , стр. 160-200.
2. Поводом Егблумових радова из српске фонетике и словенске акцен-
тологије , књ . VIII (1928/29) , стр . 65-82.
3. Јозеф Хлумски , књ . IX ( 1930) , стр . 319-327.
4. Ekblom R. Zur Entstehung und Entwicklung der slavo-baltischen
und der nordischen Akzentarten . Skrifter utgivna av K. Humanistiska Veten-
skaps-Samfundet i Uppsala. 26 : 2 , књ . Х , св . 1—3 ( 1931) , стр . 237—244.
5. Josef Chlumský (in memoriam) , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 221—225.
6. Miloš Weingart (in memoriam) , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 225-228 .
7. Weingart M. , Texty ke studiu jazyka a písemnictvi staroslověnského .
Praha 1938 , сопствено издање (VIII + 176 стр .) , књ . XVII ( 1938/39), стр .
275-277.
8. Weingart M. , Hlaholské listy Videňské . K dějinám staroslovenského
missálu . Časopis pro moderní filologii XXIV , 105-129 и 245 ( И као засебан
отисак 1938 год .) , књ . XVII ( 1938/39) , стр . 277—279 .
Милошевић Ксенија
1. Темпорално значење и синтаксичка вриједност конструкције Сор
(praes . perf. ) part . pass . у српскохрватском језику, књ . ХХХ, св . 1-2
(1973) , стp. 423-437 .
Мирковић Драгутин
1. Dr. Eugen Paulini , Dejiny spasovnej Slovenčiny (Slovenská akademia
vied a umeni Bratislava 1948) , књ . ХХ, св . 1—4 ( 1953/54) , стр. 478483.
Михаиловић Велимир
1. Порекло имена наших манастира (Бездин , Обеда) , књ. ХХХ, св.
1-2 ( 1973) , стp. 439-443 .
Михаиловић Љубомир
1. Дужина српскохрватских речи изражена бројем слогова, књ . ХХХ,
св . 1-2 ( 1973) , стр . 445-453 .
Младеновић Александар
1. Језичке особине Вуковог краја из 1861. године, књ . XXѴІ , св .
1-2 ( 1963/64) , стp . 293–336.
2. Непознат Његошев рукописни фрагмент из „Пустињака цетинског“ ,
књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) , стр . 455—467.
Moguš Milan
1. Ivšićev Zbornik (Zbornik u čast Stjepana Ivšića, izdalo Hrvatsko
filološko društvo , Zagreb , 1963 , стр . VII—XXII и 1—423) , књ. ХХѴІ , св .
3-4 ( 1963/64) , стp. 532-537 .
Московљевић Милош
1. Акценти поцерског говора, књ . VII (1928/29) , стр . 5—68 .
2. О писању руских имена у нашем језику , књ . VIII ( 1928/29) , стр .
109-136.
? 3. C. A. van den Berk : Y a-t-il un substrat čakavien dans le dialekte
de Dubrovnik? Contribution à l'histoire de la langue serbo-croate . ― Mouton
& Со .'S-Gravenhage , 1957, 1—251 , књ . XXV ( 1961/62) , стр . 418-422 .
4. Икавски говор у СР Србији , књ . XXVI , св . 1—2, ( 1963/64) , стр .
471-509.
Мошин Владимир
1. Hipoteza Lamanskoga o hazarskoj misiji sv. Ćirila књ . VI (1926/27) ,
стр . 133-152.
2. Старац поп Теодосије и хиландарска „ братија начелна“ , књ . XVII
(1938/39) , cтp . 189-200 .
Moszynski Leszek
1. Czy głagolska msza świętego Floriana mogła powstać w Krakowie,
књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 173—179 .
Мршевић Драгана]
1. Библиографија радова професора Михаила Стевановића, књ . ХХХ
св . 1-2 (1973) , стр . 9—30.
Musić A[ugust]
1. Značenje perfektivnoga prezenta u negativnim pitanjima u hrvatskom
ili srpskom jeziku , књ . I , св . 1—2 ( 1913) , стр . 27—34 .
2. Prije i poslije, књ . IV ( 1924) , стр . 151—165 .
3. Aorist imperfektivnih glagola u srpskohrvatskom jeziku , књ . V ( 1925/26)
стр . 27-41 .
4. Netopir i leptir, књ . VI ( 1926/27) , стр . 98-101 .
5. Budući da, књ. XI ( 1931 ) , стр . 173—178 .
Nahtigal Rajko
1. Meyer, K. H. , Slavische und indogermanische Intonation . Heidel-
berg 1920 , књ . II , св . 1—2 ( 1921 ) , стр . 158—168 .
2. O zadnjem poskusu razlage imena češkega naroda, књ. XVІІІ, св .
1-4 (1949/50) , cтp. 49–54.
3. Protobolg. ojim- , књ . XX , св . 1—4 ( 1953/54) , стр . 81-86.
Niedermann Max
1. Le lieu de naissance de Saint Jérôme , књ . V ( 1925/26) , стр . 226-229.
Николић Берислав М.
1. О говору Срема. књ . XX , св 1—4 ( 1953/54) , стр . 273—287.
2. 1 ) Душан Ј . Поповић , Срби у Срему до 1736/7 , Историја насеља и
становништва (са 7 слика и 7 карата) . Посебна издања САН књ . CLVIII
Београд 1950 стр . 300 , 8° . 2) Д-р Душан Ј . Поповић , Срби у Бачкој до
краја осамнаестог века, Историја насеља и становништва. Живан Сечански ,
Попис становништва Бачке током осамнаестог века (грађа за историју на-
сеља и становништва) . Посебна издања САН књ . СХСІІІ Београд 1952.
Стр . 418 , 8° , књ . ХХ , св . 1—4 ( 1953/54) , стр . 437—446.
3. Mate Hraste : Bibliografija radova iz dijalektologije , antroponimije,
toponimije i hidronimije , на području hrvatskoga ili srpskoga jezika. Hr-
vatski dijalektološki zbornik , књ . I 387—479 , књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57) ,
стр . 313-316.
4. Stjepan Pavičić : Podrijetlo hrvatskih i srpskih naselja i govora u Sla-
voniji , Djela JAZU , knj . 47 (Zagreb 1953 ) 1—356 + (5 карата) , велика 8°,
књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57) , стр . 316-325 .
5. Једно акценатско питање , књ . ХХІІІ , св . 1-4 (1958) , стр . 227-233 .
6. Данашњи тршићки говор , књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 263—274.
7. Миливоје В. Кнежевић , Антологија народних умотворина , Би-
блиотека Српске књижевности у сто књига, изд. Матица српска и Српска
књижевна задруга (Нови Сад - Београд, 1957) 1—304 , 8° , књ . XXIII,
св . 1-4 ( 1958 ) , cтp. 285-287 .
8. Придевски акценат у мачванском говору, књ . XXIV (1959/60),
стр . 321-326.
9. Др Павле Ивић : Дијалектологија српскохрватског језика (Увод
и штокавско наречје) , изд . Матица српска, Нови Сад 1956 , стр . 1—218 + ди-
јалектолошка карта штокавског наречја, мала 8° . - Pavle Ivić : Die serbo-
kroatischen Dialekte, ihre Struktur und Entwicklung . Erster Band : Allgemeines
und die štokavische Dialektgruppe, Mouton & Co. ('S. -— Gravenhage 1958)
1-325 + Dialektologische Karte des serbokroatischen Sprachraums , велика 8°,
књ . ХХІѴ ( 1959/60) , стр . 383-386 .
10. Акценатске алтернације у савременом српскохрватском књижевном
језику , књ . ХХV (1961/62) , стр . 185—196.
11. Трећи конгрес Савеза славистичких друштава ФНРЈ (18. ІХ

23. ІХ 1961 , Љубљана) , књ . XXV (1961/62) , стр . 433-436.
12. Однос данашњег тршићког говора према Вуковом језику , књ .
ХХѴІ, св . 1—2 ( 1963/64) , стр. 151—176.
13. Упитник за испитивање акцената У штокавским говорима, књ .
ХХѴІІ , св . 1—2 ( 1966/67), стр . 307—336 .
14. Михаило Стевановић : Функције и значења глаголских времена .
Посебна издања Српске академије наука и уметности , књ . CDXXII , Оде-
љење литературе и језика, књ . 20 (Београд , 1967) , стр . I—VIII + 1—176,
велика 8° , књ . XXVII , св . 3—4 (1968/69) , стр . 507-514.
15. Петар Колендић (in memoriam) , књ . XXVII , св . 3—4 ( 1968/69),
стр . 763-764.
16. Основне дијалекатске акценатске појаве у млађим новоштокавским
говорима , књ . XXVIII , св . 1-2 ( 1969), стр. 189—207 .
17. Акценатски системи у штокавским говорима СР Србије, књ. XXІХ ,
св . 1-2 (1972) , стр . 275-303 .
18. Дијалекатска основа Вукове акцентуације , књ . ХХХ , св . 1-2
(1973), cтp. 469–473 .
Николић Свет [ озар ]
1. Irena Klemenslewiczówna, Wyrazy złożone nowszej polszczyzny kul-
turalnej (Widawnictwo Studuim Słowianskiego uniw . Jagiell . , Krakóv 1951) , књ .
ХХ, св . 1-4 ( 1953/54) , стр . 486-491 .
2. Казимјеж Њич (in memoriam) , књ . XXIV ( 1959/60) , стр . 491-494 .
3. Стањислав Слоњски ( in memoriam) , књ . XXIV ( 1959/60) , стр .
494-496.
4. Nomina agentis у старословенском језику, књ . XXVII , св . 1—2
( 1966/67) , cтp . 1-84.
Nitsch Kazimir
1. Polonica , 1 ( 1911 год .) , књ . І , св . 1—2 ( 1913) , стр . 147—157 .
Новаковић Стојан]
1. Варзило , књ . II , св . 1—2 (1921) , стр . 116—117 .
2. Цремуж , књ . II , св . 1—2 ( 1921 ) , стр . 117-118 .
Орхановић С.
1. Два прилога познавању старе епске поезије , књ . XII ( 1933 ) , стр .
199-204.
Остојић Бранислав
1. Напомене о језику неких писаца из Црне Горе XIX вијека , књ .
ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 475-480.
78 Наш " језик
Остојић Тих [ омир]

1. Стихослов од год . 1717 , књ . II , св . 1—2 (1921 ), стр. 126-129.
Павловић Драгољуб
1. Антун Барац (in memoriam) , књ . XXI , св . 1—4 ( 1955/56) , стр .
499-501 .
2. О подели југословенске књижевности на периоде , књ . ХХІІІ , св.
1-4 ( 1958) , стp. 97–101 .
Павловић-Стаменковић Звездана
1. Вук као ономастичар, књ . XXѴІ , св . 1—2 ( 1963/64) , стр . 425-436 .
2. Консонантске групе сц и шч у штокавском дијалекту, књ . XXVII ,
св . 1-2 (1966/67) , стр . 349-356.
3. Дијалекатске црте у називима микротопонимског типа , књ . ХХХ,
св . 1-2 (1973) , стр . 481-488 .
Павловић Миливој
1. Узашно - ужасно (један случај индивидуалне и непотпуне мета-
тезе ) , књ . VII ( 1928/29) , стр . 215-216 .
2. Речници страних речи у српском књижевном језику, књ . VII (1928/29)
стр . 217-230.
3. Д-р Светомир Ристић и Јован Кангрга , Речник српскохрватског и
немачког језика. Други део српскохрватско-немачки . Велика осмина. 6.
ХѴІ + 1260. Београд , 1928 , књ . VIII , ( 1928/29), стр . 211-218 .
4. С. І. Карцевскій , Язык , война и революція . Русское Универси-
тетское Издательство , Берлин . Всеобщая Библіотека 47. Берлинъ . 1923. 72.
16° , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 219-225 .
5. Неке особине горњореканскога говора - (Поводом једног чланка
• Горњореканцима ) , књ . XV ( 1936) стр . 170-180.
6. Karel Ohnesorg : Fonetická studie o dětské řeči - Étude Phonétique
sur la langage de l'enfant . V Praze 1948. Nákladem Filozofické fakulty Uni-
versity Karlovy, књ . XIX , св . 1—4 ( 1951/52) , стр . 259-264.
7. Astrid Boeklund : Die Univerbierenden Verkürzungen der heiligen
russischen Sprache. - Uppsale , 1940, књ . ХІХ, св . 1-4 (1951/52) , стр . 265-
-271 .
8. Напомене о народним говорима Шумадије , књ . ХХ, св . 1-4 ( 1953/54)
стр . 369-376.
9. R. G. A. de Bray, Guide to the Slavonic Languages (London : J. M.
Dent Co. Inc. 1951. XXVI + 797), књ . ХХ, св . 1-4 (1953/54) , стр . 471-474.
10. Перспективе и зоне балканистичких језичких процеса , књ . XXII,
св . 1-4 (1956/57) , стр . 207-239.
11. Врапа ст. арпа , арпá , књ . XXII , св . 1—4 (1956/57), стр .
269-270.
Попис расправа и чланака .79
12. Säla- vulg. lat . söl( )a, sölum , књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57) ,
стр . 271-272.
13. И. И. Толстой, Сербско-хорватско-русский словарь. Государствен-
ное издательство иностранных и национальных словарей . Москва , 1957 ,
књ . ХХІІ, св . 1—4 (1956/57) , стр . 289-296.
14. Два речника српскохрватског језика (за италијански и француски
језик) , књ . ХХІІ , св . 1—4 (1956/57), стр . 325-330.
15. Слово за празниците Кирила Пејчиновића . Редакција и предговор
Блаже Конески , књ . ХХІІ, св . 1—4 ( 1956/57) , стр . 330-332 .
16. Hamm J. , Hraste M. , Guberina P. , Govor otoka Suska (Hrvatski
dijalektološki zbornik 7—211 , Zagreb 1956) , књ . XXII , св . 1—4 ( 1956/57) ,
стр . 333-337 .
17. Основи проучавања језика и стила наших књижевника , књ . ХХIII,
св . 1-4 (1958), стр . 51-61 .
18. Арб. Zапë: Zana и с . мајка Јања , књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр .
217-220.
19. Дело Александра Белића, књ . XXIV ( 1959/60) , стр . 1—14.
20. Опозитно условљена деминутивност , књ . XXIV (1959/60) , стр .
225-230.
21. Alfred Zaręba , Nazwi barw w dialektach i historji języka polskiego
(z 2 mapami). Polska Akademia Nauk . Prace Językoznawcze 3. Wrocław, 1956,
књ . ХХІV (1959/60) , стр . 374-377 .
22. Услови развитка и периодизације историје српскохрватског језика,
књ . ХХѴ ( 1961/62) , стр . 49-63 .
23. Jaroslav Stulhik . 1) Les kenoglossies . Contributions à la psycho-
pathologie du langage (Philologica Pragensia, 1962 , čislo 3) . 2) Sulle druze
verbali (,, Il Pisani“ , Giornale di Patologia nervoza e mentale , vol. LXXXIV
fasc. II) , књ . XXV ( 1961/62) , стр . 428-432.
24. Стил Вука Караџића , књ . XXVI , св . 1—2 (1963/64) , стр . 1—72 .
25. М Стевановић : Савремени српскохрватски језик. Граматички си-
стеми и књижевнојезичка норма . І. Увод , фонетика , морфологија. Научно
дело , Београд , 1964, књ . XXVI , св . 3—4 ( 1963/64) , стр . 545-556.
• 26. Mélanges André Vaillant . Révue des Etudes slaves . Tome quarantième .
Paris , 1964 , књ . XXVI , св . 3—4 ( 1963/64) , стр . 623-629 .
27. Симбиоза процеса и диференцирање прасл. tj , dj књ . XXVII, св .
1-2 ( 1966/67) , стp. 143-164 .
28. France Bezlaj : Slovenska vodna imena, I del (A-L) . Ljubljana ,
1956, 8º, 365 ; II del (M—Ž) . Ljubljana , 1961 , 8°, 354, кíь . XXVII , CB . 3—4
(1968/69), cтp. 457-462 .
29. И. В. Муромцев : Словотворчі типи гідронімів --- басейн сіверсь-
кого Дінця . -- Видавництво , Наукова думка“ . Киів , 1966, књ . XXVII , св .
3-4 (1968/69) , cтp . 515-518 .
30. Tatiana Slama-Cazacu : Limbaj şi context - Problema limbajului în

concepţia exprimării și a interpretării prin organizări contextuale . (Editura Şti-
intifică , Bucureşti , 1959) , кн. XXVII , св. 3-4 ( 1968/69) , cтp. 519–522.
31. Топономастичка испитивања на подручју Космаја, књ . ХХѴІІ , св .
3-4 (1968/69) , стр . 587-588.
32. Језички знак и структура фонеме у језичким системима, књ . ХХVІІІ ,
CB. 1-2 ( 1969) , cтp . 37-73.
33. Les concurrences des oronymes et les onomastiques nouveaux en illy-
ricum, кH. XXVIII , CB. 1-2 ( 1969) , стp . 209–217.
34. Три питања значајна за балканистичку лингвистику . -- Bulletin
de la Société de Linguistique , LXI- LXIII , к . XXVIII , Cв . 3-4 ( 1970) ,
стр . 475-488 .
35. Балканистичке смернице и нове појаве у науци о румунском и вул-
гарно-латинском језику , књ . XXVIII , св . 3—4 ( 1970) , стр . 479-484.
36. Paul Lebel , Principes et méthodes d' hydronimie française.Société
Les Belles Lettres . Paris , 1956, In . 8° . P. XXXII , 389 , кн. XXVIII , св.3—4
(1970) , cтp. 493-498 .
37. František Cuřin , Kapitoly z dějin českých nářečí a místních i pomi-
stních jmen , Kн . XXVIII , CB. 3—4 ( 1970) , стp. 499-500 .
38. Chr. S. Stang : Opuscula linguistica -- Ausgewählte Aufsätze und
Abhandlungen . Univerzitetsforlaget, Oslo, 1970, кÍ. XXVIII , Cв . 3-4 ( 1970) ,
стр . 549-553 .
39. Cours de langue roumaine - Introduction a l'étude du romain, Bu-
cureşti , 1967. P. 582 , кн . XXVIII , Cв. 3-4 ( 1970) стp. 555-558 .
40. Симпозијум о српско-румунским односима, књ . XXVIII, св . 3-4
1970), cтp. 565-566.
41. Иља Иљич Толстој (in memoriam) , књ . XXVIII , св . 3-4 ( 1970) ,
стр . 571-573 .
42. Миксоглотске микроанализе и балканистичке ономастика , KH.
XXIX , CB. 1-2 ( 1972) , cтp. 1-48 .
43. L'Unité d'esprit et l'équilibre des études linguistiques en France ,
књ . ХХІХ, св . 1—2 ( 1972) , стр . 327—338 .
44. Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, кí.
XXIX , CB. 3-4 ( 1973 ) , cтp. 539-544 .
45. М. Н. Кожина , К основаниям функциональной стилистики , књ .
XXIX, CB . 3-4 ( 1973), cтp. 565–568 .
46. Władisław Lubas , Slowotwórstwo Poludniowoslowianskich nazw miejs-
cowych z sufiksami -ci , -ovci , -inci , itp . , кí. XXIX, cb. 3—4 ( 1973) , crp . 585—587 .
47. A la recherche des scordisques , кÉ. XXIX. CB. 3-4, ( 1973) , cтp .
601-622.
48. Povodom stogodišnjice rodjenja prof. Antoana Meillet-a , кн. XXIX .
CB. 3-4 (1973) , cтp . 635-637 .
49. Теренске ситуације и етнонимске перспективе у Илирикуму , књ .

ХХХ, св . 1—2 ( 1973) , стр . 489-508 .
Паркот Вацлав
1. Крешимир Георгијевић , Српскохрватска народна песма у пољској
књижевности, Студија из упоредне историје словенских књижевности, На-
писао ... Издање Задужбине Милана Кујунџића 5. Београд 1936. Српска кра-
љевска академија. Посебна издања , књ . CXV . Философски и филолошки
списи књ . 30. VIII + 347 стр . , књ . XVI ( 1937) , стр . 238-242.
Пенавии Олга
1. Српскохрватско-мађарски речник , књ . XXІХ, св . 3—4 ( 1973) , стр .
595-599.
Petre Fran
1. Problem proučavanja jugoslavenske književnosti XX vijeka, књ . XXIII,
св . 1-4 ( 1958 ) , стp. 103-111 .
Петровић Петар Ж.
1. О народном говору у Гружи, књ . ХХ, св . 1—4 ( 1953/54) , стр . 495 .
Пецо А[сим]
1. Природа африката српскохрватског језика , књ . XXV ( 1961/62) , стр .
161-183 .
2. Мјесто централнохерцеговачког говора међу осталим говорима да-
нашње Херцеговине , књ . XXV ( 1961/62) , стр . 295—328 .
3. Бенана Чустовић . Народни говор (у Ливањском пољу) . Гласник
Земаљског музеја у Сарајеву , Етнологија, т . XIV и XV , Сарајево 1960-61 ,
стр . 91—117, књ . XXV ( 1961/62) , стр . 423-425 .
4. Једно поређење Вукова језика са говорима јекавске Херцеговине,
књ . ХХѴІ , св . 1—2 ( 1963/64), стр . 177-218 .
5. Irmgard Mahnken : Zur Frage der Dialekteigentümlichkeiten des ser-
bokroatischen im Dubrovnik im XIV . Jahrhundert (Opera Slavica IV) и други
новији радови о супстрату дубровачког говора, књ . XXVI , св . 3-4, ( 1963/64) ,
стр . 581-590 .
6. Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине . Издање
Земаљског Музеја, I , Сарајево 1962 ; II , Сарајево 1964 , књ . XXVI , св . 3-4,
(1963/64) . cтp . 614–621 .
7. Јекавске оазе у западној Херцеговини, књ . XXVII , св . 1—2 (1966/67),
стр . 267-306.
8. Берислав М. Николић : Мачвански говор . Институт за српскохр-
ватски језик. Српски дијалектолошки зборник књ . XVI , сепарат 2 , Београд
1966 , књ . XXVII, св . 3—4 ( 1968/69) , стр . 523-530 .
9. Промене непалаталних сугласника у вези са ј на српскохрватском
подручју, књ . XXVIII , св . 1—2 ( 1969) , стр . 143—187 .
6 Наш језик
10. Др Бранивој Ђорђевић : Елементи српскохрватске дикције. Умет-

ничка академија у Београду, Београд 1970, књ . XXVIII , св . 3-4 (1970) , стр.
533-539.
11. Мате Храсте (in memoriam), књ. XXVIII , св . 3—4 (1970), стр.
575-577 .
12. [и П. Правица ] , О природи акцената српскохаватског језикана основу
експерименталних истраживања, књ. XXІХ, св . 1—2 ( 1972), стр. 195-242.
13. Al . Lisanniyyat, Revue Algérienne de Linguistique , књ. XXIX, св .
3-4 (1973) , cтp. 561-564.
14. Исмет Смаиловић, Језик Хасана Кикића, књ . XХІХ, св . 3-4
(1974), cтp. 579-583.
15. Thomas F. Magner (The Pensylvania University) and Ladislav Ma-
tejka (University of Michigan) : Word accent in modern serbo-croatian , књ . XXIX,
св . 3-4, (1973 ) стр . 589—594.
16. [и Ж. Станојчић] , Уз јубилеј професора Михаила Стевановића,
књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973), стр . 1—7.
17. Називи долина уз реке у српскохрватском језику, књ . XXX, св.
1-2 ( 1973) , стp. 509–524.
Пешикан Митар
1. Неке напомене о фонетском развоју гласовних група sti, zdi, ski,
гді у српскохрватском језику, књ . ХХІІІ, св . 1—4 ( 1958), стр . 247-253.
2. Thorvi Eckhardt , Napomene o grafičkoj strukturi glagoljice, (Radovi
Staroslavenskog instituta, knj . 2 , 1955 , стр . 59—91) , књ . ХХІІІ, св . 1-4
(1958 ) , cтp. 283-285.
3. О означавању ; у првобитној словенској азбуци, књ . XXIV
(1959/60), cтp . 231-246.
4. О реконструкцији старословенског фонолошког система, књ. XXV
(1961/62) , стр. 153–160 .
5. Вуков и Даничићев систем глаголског акцента и његове новије
модификације , књ . XXVI , св . 1—2 (1963/64) , стр. 247-292.
6. Josip Jedvaj : Bednjanski govor. Hrvatski dijalektološki zbornik, knjiga
1 , Zagreb 1956 , 279—330 , књ . XXVI, св . 3—4 ( 1963/64), стр . 556-580.
7. О пореклу словенских акценатских типова, кн . XXVII, св. 1—2
(1966/67) , cтp. 237-266.
8. Thomas P. Magner : Post-Vukovian Accentual Norms in Modern
Serbo-Croatian. American Contributions to the Sixth International Con-
gress of Slavists, књ . XXVII ( 1968/69) , св . 3-4, стр . 499-506.
9. О основима штокавске акцентуације, књ . XXVIII , св. 1—2 (1969),
стр . 107-142 .
10. Генеза и еволуција словенског писма, књ . XXIX, св . 1—2 (1972) ,
стр . 105-151 .
11. Писарске секције у Струшком препису Душановог законика, књ .

ХХХ, св . 1—2 (1973), стр . 525-535 .
Погодинъ А.
1. Этимологія слова „книга“ , књ . IV ( 1924) , стр. 185—187.
2. Kiparsky V. , Die gemeinslavischen Lehnwörter aus dem Germa-
nischen . Helsinki 1934. Annales Academiae Scientiarium Fennicae B. XXXII,
2 ѴІ + 329 , књ . XIII ( 1933/34) , стр . 275—279 .
Поленаковић Х (аралампије]
1. Доситеј Обрадовиќ кај Македонците , књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57)
стр . 273-288 .
2. Симпозиум 1100 годишнина од смртта на Кирил Солунски, књ.
ХХѴІІІ , св . 3—4 ( 1970) , стр . 559-560 .
3. Две културни традиции изразени во антропонимијата на два терена
во Македонија, књ. XXX, св . 1—2 ( 1973) , стр . 537-540.
Поповић Иван
1. Petrovici E. , Daco-slava, „Dacoromania“ X, partea II , Sibiu 1943 ,
стр . 233-277, књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 328-330.
2. Petrovici E. , приказ : István Kniezsa, Ungarns Völkerschaften im XI
Jahrhundert. (Mit einer Kartenbeilage) . Budapest 1938 , 172 р . (Ostmit-
teleuropäische Bibliothek , Nr . 16) „Dacoromania" X. 1943 , стр . 517-541
(на румунском језику) , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 330-331 .
3. Petrovici Emile , La population de la Transylvanie au XI -e siècle, ex-
trait de la Revue de Transylvanie (Tome X) стр . 32 , књ . XVIII , св . 1-4
(1949/50) , cтp . 331-332 .
4. Petrovici Émile. Les Slaves en Grèce et en Dacie, Balcania VII , 2 ,
Bucarest 1944, str . 465—473 , књ . XVIII, св . 1—4 (1949/50), стр . 332-333 .
5. О словенским коренима *bob-u *рор- и неким њиховим дериватима,
књ . ХІХ, св . 1—4 ( 1951/52) , стр . 159-171 .
6. Лингвистичке и филолошке расправе у Зборнику радова Фило-
зофског факултета Свеучилишта у Загребу (1951) , књ. XIX, св . 1—4 (1951/52)
стр . 323-334.
Поповић Љубомир
1. ѴІІ научни састанак Међународне комисије за проучавање грама-
тичке структуре словенских језика , књ . XXIX, св . 3—4 ( 1973 ) , стр . 638—639 .
2. О неким типовима адноминалних реченица са везником кад , књ.
ХХХ, 1—2 ( 1973) , стр . 541-549 .
Правица Петар
1. (и А. Пецо] , О природи акцената српскохрватског језика на основу
експерименталних истраживања , књ . XXIX , св . 1—2 (1972) , стр . 195—242.
6⭑
Premrou Miroslav
1. Trojezični rečnik Gregorija Vidali , књ . IV ( 1924) , стр . 187-189 .
Пудић Иван)
1. Немачки утицај у делима М. А. Рељковића, књ . XXIV (1959/60) ,
стр . 265-280 .
2. Макс Фасмер (in memoriam) , књ . XXV ( 1961/62), стр . 557-559 .
Радојичић Ђорђе Сп .
1. Ко је писац и када је састављена служба архиепископу Никодиму,
књ . ХVІІІ , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 197—204.
2. Прве три главе Студеничког типика, књ . XIX, св . 1—4 ( 1951/52) ,
стр . 151-157 .
3. Световна похвала кнезу Лазару и косовским јунацима , књ . ХХ,
св . 1-4 ( 1953/54) , cтp. 127-142 .
4. Теодосијев Канон општи Симеону Немањи и Сави, књ . ХХІ , св .
1-4 ( 1955/56) , cтp . 137–150 .
5. Служење Доментијаном у литургичне сврхе у XIV веку, књ . ХХІ ,
св . 1-4 (1955/56) , стр . 151-155 .
6. Симун из хрватске глагољске песме о моралној покварености све-
штенства , књ . XXI , св . 1—4 (1955/56) , стр . 157—159 .
7. „ Јован Громов“ из „Слова љубве“ Деспота Стефана Лазаревића,
књ . ХХІ , св . 1—4 ( 1955/56) , стр . 161-163 .
8. Друго „Посланије“ Светогорског проте Гаврила угарском краљу
Јовану Запољи (из 1534 год.) , књ . XXІІ , св . 1—4 ( 1956/57) , стр . 167—177 .
9. Григоровичева Ирмологија , књ . XXII, св . 1—4 (1956/57) , стр .
265-268.
10. Завида , отац хумског кнеза Мирослава , књ . ХХІІІ , св . 1-4 ( 1958) ,
стр . 255-261 .
11. Ватикански свитак, књ . XXIV (1959/60 ) , cтp . 247-250 .
12. Ћиро Ђанели , књ . XXIV ( 1959/60), стр . 497—499 .
Радојчић Никола
1. Из историје проучавања порекла назива меропах, књ . XVIII ,
св. 1—4 ( 1949/50) , cтp. 157—171 .
2. Члан четрнаести Душанова законика , књ . XIX, ев. 1 -4 (1951/52),
стр . 35-45.
3. Оковнице. измишљено или заборављено име за Србе, књ. XIX,
CB. 1-4 ( 1951/52) , crp. 111–115 .
4. Пет писама с краја XV века , књ . XX, св . 1—4 ( 1953/54) , стр .
343-367 .
5. Струшки рукопис Душанова законика , књ ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57) ,
стр . 49-63 .
Радонић Јов [ан]

1. Митрополит Стефан Стратимировић о општем словенском књи-
жевном језику, књ . І , св . 1—2 ( 1913) , стр . 113-122.
Радошевић Наталија
1. Прилог питању члана у старословенским споменицима , књ. XVI
(1937), cтp. 144–157 .
2. Racovită C. , L'article en russe. 1939. Paris (VI ) Libraire E. Droz.
Bucureşti (I) Institutul de Linguistică Română . 53 str . , кH . XVII ( 1938/39) ,
стр . 280-282.
Ramovš Fr[anc]
1. Razvoj skupin rə in ə + rv slovenskem jeziku , књ . II , св . 1—2
(1921) , стр . 40—49 .
2. O slovenskem novoakutiranem ò > ó̟ , ó̟ , књ . ІІ , св . 3—4 ( 1921 ) ,
стр . 227-239 .
3. O prvotnih južsl . substitucijah za balk . lat . k, g pred e , i, књ .
VI (1926/27) , стр . 153-165 .
Решетар Милан ]
1. Дуги сугласници у српскохрв . језику , књ . II , св . 1—2 ( 1921 ) , стр .
111-114.
2. Završetak -u u gen . sing . muških imenica u slovenskom jeziku , књ .
III ( 1922/23) , стр . 1-6.
3. A. Meillet et A. Vaillant, Grammaire de la langue serbo-croate . Paris
1924 , књ . IV (1924) , стр . 245-250 .
4. Ikavsko-jekavski govor M. Radnića, књ . V ( 1925/26) , стр . 46-52 .
5. Karl Meyer i A. Stojićević , Serbocroatisches Lesebuch, књ . VI
(1926/27) , cтp . 248-251 .
6. Српски Диалектолошки Зборник, књига III , књ VI ( 1926/27) , стр .
252-260.
7. Посиловићев икавско-јекавски говор , књ . VIII ( 1928/29) , стр .
83-87.
8. Još o 1. sing. imperativa. књ . XI ( 1931 ) , стр . 1—7 .
9. Što je skopos ?, књ . XII ( 1933 ) , стр . 208-210.
10. Skok P. , Naša pomorska i ribarska terminologija na Jadranu. (Sp]et)
1933 , 8°, 194. strane, књ . XII ( 1933) , стр . 284—287 .
11. Odgovor na odgovor g . prof. Wollman-a , књ . XII (1933), стр .
288-289.
12. Ново издање свих Његошевих дјела , књ . XV ( 1936) , стр.215—232.
Ристић Олга
1. Функција префикса не у неким именичким и придевским компози-
тама , књ . XXV ( 1961/62) , стр . 385—393 .
2. О неким речима у преводу Новога завета, књ . XXVI , св . 1—2

(1963/64), cтp. 401-412.
3. Лексичко-семантичке одлике творбе именица у неких српских и
хрватских романтичарских песника , I део, књ . XXVIII , св . 1—2, стр.
219-320 , ІІ део , књ . XXVIII , св . 3—4, стр . 387-451 .
Рогић Павле
1. Лично или властито име у језику у свом развојном профилу , књ .
ХХХ, св . 1—2 (1973) , стр . 551-558.
Rodić Nikola
1. Proslava stogodišnjice formiranja Lingvističkog Društva u Parizu i
stogodišnjica rodjenja Antoana Mejea (Pariz 1966), кÉ. XXIX, св. 3-4 (1973),
стр . 633-635.
2. Интерференција ф : п и п : ф , књ . XXX , св . 1-2 (1973) , стр .
559-563.
Розов Владимир
1. Српски рукописи Јерусалима и Синаја , књ . V ( 1925/26) , стр . 118-129.
Rospond Stanislav
Otto Franck : Studien zur serbokroatischen Ortsnamenkunde ( = Veröf-
fentlichungen des Slavischen Instituts an der Friedrich - Wilhelms - Uni-
versität Berlin , herausgegeben von Max Vosmer , Nr. VI) . Leipzig 1932, Str .
ХІІ + 239 + 14 karata , књ . XII ( 1933) стр . 270—284.
2. „Polonica" kod Vuka St. Karadžića, књ . XIII ( 1933/34) стр . 170-179 .
Ружић Жарко
1. Акцентоване једносложенице у народном епском десетерцу , књ . XXX ,
св . 1-2 ( 1973), стр . 565-578 .
Ружичић Гојко
1. Језик Петра Зоранића (Задарски дијалекат у почетку XVI века) ,
књ . ІХ (1930) , стр . 1—92 и књ . Х , св . 1—3 ( 1931 ), стр . 1-90.
Савић Момчило Д.
1. Порекло и значење једне речи из источне Србије (ђелак) , књ . ХХХ ,
св . 1-2 (1973) , стр . 579-587.
Савић Свенка
1. (и Микеш Меланија] , Развој номиналне синтагме са одредбом у
дечјем говору, књ . XXІХ, св . 1—2 ( 1972) , стр . 305-325 .
Сафронов Иванович Герман

1. [и П. А. Дмитриев ] , Славистика в Ленинградском университете ,
књ . ХХѴІІ, св . 3—4 ( 1968/69) , стр . 561-585.
Sedláček J[an]
1. Vyjadřování modality nutnosti v srbochárvatském jazyce , кH. XXX ,
CB. 1-2 (1973) , стp . 181-188 .
Симић Радоје
1. Прилог проучавању глаголских облика у временским реченицама,
KH. XXX, CB. 1-2 ( 1973) , стр. 589-604.
Skok P[etar]
1. Iz srpskohrvatske toponomastike , кÍ. II , Cв. 3—4 ( 1921) , cтp. 311–318.
2. Iz srpskohrvatske toponomastike, кн. III ( 1922/23) , crp. 72-77.
3. Dacoromania . Buletinul „ Muzeului limbei române" condus de Sextil
Puscariu, I ( 1920-21 ) , Cluj p . 608 + V, кн. IV ( 1924) , стp. 224-227.
4. Th . Capidan, Elementul slav în dialectul arumän . Academia româna.
Memoriile secţiunii literare. S. III . T. II . Mem . 4.) Bucureşti 1925 , p . 91 , кå.
V (1925/26), стp. 309-313.
5. Iz srpsko-hrvatske toponomastike, кÍ. VI ( 1926/27) , cтp . 65—95.
6. O slovenskoj palatalizaciji sa romanističkog gledišta , књ . VIII
(1928/29) , cтp . 38-64.
7. Leksikologičke studije , кн. VIII ( 1928/29 ) , cтp . 88-102 .
8. O bugarskom jeziku u svjetlosti balkanistike, кÍ. XII ( 1933) , стр .
73-146 .
9. Petrovici Emil , Graiul Caraşovenilor (,,govor Krašovana“) . Studiu de
Dialectologie slavă meridională . București. 1935 , str . XII - 258 (sa opširnom
sadržinom u francuskom jeziku pod naslovom Le parler di Krašovani , str .
259—270) , kíь . XVIII , св. 1-4 ( 1949/50) , cтp . 253-259.
Sławski Franciszek
1. Czarnogórskie гладун, тèкун , богатун , књ . XXX , св . 1—2 (1973) ,
стр . 189-192 .
Сладојевић Петар Ч.
1. О имперфекту у српскохрватском језику, књ . ХХ, св . 1-4 (1953/54),
стр . 213—228.
2. О значењу аориста у српскохрватском језику , књ . ХХІ , св . 1-4
(1955/56) , crp . 131-136 .
3. Неколико ријечи о значењу и употреби аориста у погодбеним . ре-
ченицама у језику Вука Караџића, књ . XXVI , св . 1—2 ( 1963/64) , стр . 459-462-
Slizinski Jerzy
1. Z kontaktów Wuka Stefanowicia Karadzicia z Polakami , к . XXIV ,
(1959/60) , cтp . 201-212 .
Смирнов Константин
1. Два писма В. Јагића , књ . XII ( 1933), стр . 211-216 .
Стаматоски Трајко
1. Четврто заседание на Меѓународната комисија за словенска онома-
стика , књ . ХХVІІІ, св . 3—4 (1970) , стр . 563-565 .
Станић Милија
1. Друштво за српскохрватски језик и књижевност , књ ХХ , св . 1-4
(1953/54), cтp . 401-403 .
2. Друштво за српскохрватски језик и књижевност НР Србије , књ .
ХХІ , св . 1—4 ( 1955/56) , стр . 264-266 .
3. Саветовање слависта Југославије , књ . ХХІ , св . 1-4 ( 1955/56) ,
стр . 266-270 .
4. Глас ; у ускочком говору, књ . ХХІІІ , св . 1—4 (1958) , стр . 221-226 .
5. О неким неакцентованим дужинама (и краткоћама) у ускочком го-
вору , књ . ХXIV, (1959/60) , стр . 307-319.
6. И. В. Абрузова, П. А. Дмитриев и Н. И. Сокаль : Сербохорватский
язык . Лењинград , 1965 , стр . 291 , књ . XXVII , св . 3—4 ( 1968/69) , стр . 531-540 .
Порекло гласа ђ у речима уђаши , кођи и сл . , књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) , стр .
605-609 .
Stankiewicz Edward
1. The Accent and Grammatical Categories of the -a Stems in South
Slavic, књ . ХХХ , св . 1—2 (1973) , стр . 193-202 .
Станојевић Ст [аноје]
1. Откуда погрешна година крунисања Душанова у Копорињском
родослову ?, књ . І , св . 1—2 ( 1913), стр . 106-107.
2. Неколико података о изговору ѣ у ХІІI и XIV в . , књ . V ( 1925/26) ,
стр . 214-216.
3. О темнићком натпису , књ . VI ( 1926/27) , стр . 215-216.
4. Уа !, књ . VI ( 1926/27) , стр . 218 .
5. Пуци га !, књ . VI ( 1926/27) , стр . 220 .
6. Када је Теодосије писао живот Св . Саве , књ . VII ( 1928/29) , стр .
201-204.
7. Чокешина, књ . VII ( 1928/29) , стр . 204 .
8. О неким мотивима у нашим народним песмама, књ . VII ( 1928/29) ,
стр . 205-213 .
9. Лична имена и народност у Србији средњега века, књ . VIII (1928/29),
стр . 151-154.
Станојчић Живојин
1. Dr Milorad Corac , Jezik i stil Mihaila Lalića. Zajednica naučnih us-
tanova Kosova i Metohije , Studije , Knj . 13. Priština 1968 , стр . 1-204 ( + pe-
зиме на алб. и франц. 205-223) , књ . XXVIII , св . 3—4 (1970) , стр . 529—532.
2. [и А. Пецо] , Уз јубилеј професора Михаила Стевановића , књ .
ХХХ , св . 1—2 ( 1973) , стр . 1-7 .
3. Прилог тумачењу хиперграматичности, књ . ХХХ, св . 1—2 ( 1973) ,

стр . 611-614.
Стевановић Михаило]
1. Источноцрногорски дијалекат (С картом уз текст) , књ . XIII ( 1933/34)
стр . 1-128.
2. Питање значења глаголских времена у релативној употреби њиховој ,
књ . XVІІ (1938/39) , стр . 150-178 .
3. Попридевљивање глаголског прилога на -ћи , књ . XVIII , св . 1—4
(1949/50), cтp. 55-85.
4. А. Белић : Вук и Даничић. Просвета Београд 1947 , стр . 214 , књ .
ХVІІІ , св . 1—4 (1949/50) , стр . 260—269 .
5. А. Белић , Вукова борба за народни и књижевни језик. Просвета
Београд, стр . 279. књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) , стр . 299-309 .
6. Неке особине Његошева језика, књ . XIX, св . 1—4 ( 1951/52) , стр .
17-33.
7. Александар Стојићевић , Значење аориста и имперфекта у српско-
хрватском језику. - Slovenska akademija znanosti in umetnosti . Razred za fi-
lološke in literarne vede. Dela 3. Ljubljana , 1951 , стр . 171 , 8° , књ . XIX, св .
1-4 ( 1951/52) , стp. 272-287.
8. А. Белић , Око нашег књижевног језика . Српска књижевна за-
друга , коло XLV, књ . 312 , Београд 1951 , књ . XIX, св . 1—4 ( 1951/52) , стр .
304-311 .
9. Значење имперфекта према употреби у језику П. П. Његоша , књ .
ХХ , св . 1—4 ( 1953/54) , стр . 39-80.
10. Начин одређивања значења глаголских времена , књ . ХХІІ , св .
1 -4 ( 1956/57) , cтp . 19–48 .
11. Карактер одредаба самосталних речи и разлике међу њима , књ .
ХХІІІ, св . 1—4 ( 1958) , стр . 23-34.
12. Осврт на Белићево учење о језику, књ . XXIV (1959/60) , стр .
15-48.
13. Проблем глаголског рода и повратни глаголи у српскохрватском
језику, књ . XXV (1961/62) , стр . 1-47 .
14. Језик у Вукову делу и савремени српскохрватски књижевни језик,
књ . ХХѴІ , св . 1—2 ( 1963/64), стр . 73—150.
15. Српски дијалектолошки зборник. Књ . ХІѴ , стр . 412. Београд
1964, књ . XXVI, св . 3—4 (1963/64) , стр . 590-603 .
16. Божо Видоески : Кумановскиот говор . Институт за македонски
јазик , Скопје . Посебна изданија , књ . 3 , књ . XXVI , св . 3—4 ( 1963/64), стр .
608-614.
17. Значење аориста имперфективних глагола, књ . XXVII , св . 1-2
(1966/67) , crтp . 165-184.
18. Карактер значења везника као спољних знака унутарње везе међу
реченицама, књ . XXVIII , св . 1—2 ( 1969) , стр . 75—105.
19. Лука Вујовић, Мрковићки дијалекат. Српски дијалектолошки
зборник, књ . XVІІІ, стр . 73—398 , повезано и као посебна књига стр . 1—326.
Београд 1969. књ . XXVIII , св . 3—4 ( 1970) , стр . 501-511 .
20. Живојин С. Станојчић , Језик и стил Ива Андрића. Монографије
Филолошког факултета Београдског универзитета, књ . XI . Београд 1967,
стр . 330, књ . XXVIII , св . 3—4 ( 1970) , стр . 519-527 .
21. Глаголски облици као међусобне синтаксичке опозиције, књ . ХХІХ,
св . 1-2 (1972) , стр . 81-103.
22. Даринка Гортан—Премк , Акузативне синтагме без предлога у
српскохрватском језику , књ . XXIX , св . 3—4 ( 1973) , стр . 553-559 .
Стевовић Игрутин
1. Прослава Вука Ст . Караџића, књ . XVIII , св . 14 (1949/50) , стр .
205-223.
2. О питању конструкција падежа с предлозима , књ . ХХІ, св . 1-4
(1955/56) , cтp . 215-236 .
3. Један особити акценат придева код Вука , Даничића и у народним

говорима , књ . XXVI , св . 1—2 (1963/64) , стр . 369—399 .
4. Прилози као врста речи (функција прилога) , књ. ХХХ, св . 1-2
(1973) , cтp . 615-623 .
Stępniak Klemens
1. Polska gwara złodziejska , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973), стр . 203—209 .
Stojanov F.
1. Prilozi poznavanju narodnog govora u Tijesnome (na otoku Murteru) ,
књ . ХѴІ ( 1937) , стр . 158-165 .
Стојановић Љубомир ]
1. [и А. Белић] , Поводом покретања „Јужнословенског филолога" ,
књ . І , св . 1—2 (1913) , стр . 1-3 .
2. Темнићки натпис X—XI века , књ . 1 , св . 1—2 (1913) , стр . 4-20.
3. Гробни натпис требињског жупана Грда XI—XII века, књ . І , св.
1-2 ( 1913) , стp . 104-105 .
4. Благајски натпис , књ . 1 , св . 1—2 (1913), стр . 109-110.
5. Један општи поглед на Вуков рад , књ . I, св . 1—2 ( 1921 ), стр .
5-17.
6. О значењу и употреби глаголских облика у реченицама , књ. II ,
св . 3-4 ( 1921) , стр . 187—210 и књ . III ( 1922/23) , стр . 85 .
7. На, нај, књ . II , св . 3—4 ( 1921) , стр . 299-300.
8. Реченичне конструкције без verbum -a finituma, књ . ІІІ (1922(23),
стр . 7-10 .
Попис расправа и членака 91
9. Допуна [претходном раду] , књ. III (1922/23) , стр . 85.

10. Народни Музеј у Београду. Писани Споменици І. ― Старине.
Записи - Натписи - Листине . Прикупио Др . Влад . Р. Петковић, књ. ІІІ
(1922/23) , cтp. 139–141 .
11. Један нов текст скраћене Хамартолове Кронике и један нов при-
мерак млађег летописа прве групе , књ . VII ( 1928/29) , стр . 1-4.
12. Значење глаголских партиципа , књ . VIII (1928/29) , стр . 1—12.
13. Нов примерак старе штампане српске књиге из Млетачке штам-
парије од 1572 г. , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 147-150 .
Стојанчевић Владимир
1. Четири писма кнезу Милошу из 1837 и 1838 године из Бугарске ,
књ . ХХІІІ, св . 1—4 (1958) , стр . 275—282.
Стојићевић Александар]
1. Допуна академиском издању Марулићеве „Јудите“ , књ . 1, св . 1—2
(1913), cтp. 91-103.
2. Stari pisci hrvatski , Knjiga IX : Djela Giva Frana Gundulića, drugo
izdanje. Za štampu priredio Guro Körbler. Zagreb 1919, књ . II , св . 1—2
(1921) , cтp. 136-147.
Тарановски Кирил
1. О тонској метрици проф . Кошутића, књ . XVIII , св . 1-4 (1949/50),
стр . 173-196.
2. Радован Кошутић (in memoriam) , књ . XVIII , св . 1—4 ( 1949/50) ,
стр . 512-517.
3. О Крклечеву преводу Пушкинова „Моцарта и Салијерија“ , књ .
ХІХ, св . 1—4 ( 1951/52) , стр . 47-86.
4. Четворостопни јамб Т. Шевченка, књ . XX, св . 1—4 ( 1953/54) , стр .
143-190.
5. Руски четворостопни јамб у првим двема деценијама XX века, књ .
ХХІ , св . 1—5 (1955/56) , стр . 15—43 .
6. Међународни славистички састанак у Београду, књ . XXI , св . 14
(1955/56) , cтp. 271-282 .
7. М. П. Штокмар , Исследования в области русского народного сти-
хосложения (Издательство Академии наук СССР , Москва, 1952 , 419 стр . ) ,
књ . ХХІ , св . 1—4 ( 1955/56) , стр . 335—363 .
8. Једна Бојићева песма из његових ђачких дана и питање гласовне
фактуре његова стиха , књ . ХХХ , св . 1—2 ( 1973) ,стр . 223-227.
Težak Stjepko
1. Nastava materinskog jezika u suvremenoj školi, књ . ХХІІІ св . 1—4
(1958), cтp . 157–164 .
Tentor Mate
1. Prilog Bernekerovu rječniku : Slavisches etymologisches Wörterbuch ,
књ . Ѵ ( 1925/26) , стр . 202-214 .
Терзић Богдан
1. С. П. Обнорски (in memoriam) , књ . XXV ( 1961/62), стр . 553-557.
Томановић Васо
1. Акценат у говору села Лепетана (Бока Которска) , књ . XIV ( 1935),
стр . 59-141 .
2. Мешање речи , књ . XVII 1938/39) , стр . 201-214.
3. Д-р Илија Синдик , Комунално уређење Котора од друге половине
ХІІ до почетка XV стољећа - САН, Посебна издања , књ . CLXV , ист . инст.
І (1950) 1-175 , књ . XIX , св . 1—4 ( 1951/52) , стр . 245-251 .
4. Прилози топономастици јадранских отока , књ . ХХ, св . 1-4 ( 1953/54),
стр . 405-420 .
Тројановић Сима
1. Прилог тајним језицима , књ . V ( 1925/26) , стр . 222-226 .
Ћоровић Владимир
1. Једна народна пјесма забиљежена с краја XVIII столећа, књ . I.
св . 1-2 (1913) , стр . 108-109 .
2. Јован Н. Томић : О српским народним песмама о одласку Св . Саве
у калуђере , кн . 1 , св . 1—2 ( 1913) , стр . 130—136 .
3. Завалски рукопис Хиландарског типика , књ . II , св . 1-2 ( 1921).
стр . 120-121 .
4. Биографија Св. Саве од Кирила Живковића , књ . 1 , св . 1—2 ( 1921),
стр . 122-123 .
5. Поваљски натпис са Брача, књ . 1 , св . 1—2 ( 1921 ) , стр . 123-126.
6. Сава Петковић , Опис рукописа манастира Крушедола , књ . III
( 1922/23) , cтp . 165-170 .
7. Живот и рад Вука Стеф . Караџића . Написао Љуб . Стојановић.
Београд- Земун 1924, књ . IV ( 1924) , стр . 205-213 .
8. Єпиграфски прилози , књ . V ( 1925/26) , стр . 195—202.
9. Посланица бугарског патријарха Јевтимија тисменском архимандриту
Никодиму , књ . XIII (1933/34) , сгр . 162-165 .
Ћупић Драго
1. Зашто је Вук у II издању Рјечника задржао дијалекатски акценат
на неким ријечима из Црне Горе , књ . ХХХ, св . 1—2 (1973), стр . 625-630 .
Уредништво
1. Нове етнографске карте , књ . І , св . 1—2 ( 1913) , стр . 157 [непот-
писано] .
2. Одјек Јагићеве смрти у Русији, књ . III ( 1922/23) , стр . 111—112

[непотписано ] .
3. Љубомир Стојановић (in memoriam) , књ . VIII ( 1928/29) , стр . 1 .
4. Примедба Уредништва уз чланак М. Медића, да ли „врбаски“ или
„ врбашки“ , књ . Х , св . 1—3 ( 1931) , стр . 185.
5. Својим сарадницима и читаоцима, књ . XVIII , св . 1—4 (1949/50) ,
стр . VII—VIII .
6. Комеморација поводом смрти Матије Мурка, књ . XIX, св . 1—4
( 1951/52) , стр . 243—244 [непотписано] ,
Francev Franjo
1. O avtorstvu i postanju rječnika „ Lexicon latinum ... Zagrabiae 1742“.
књ . ІІІ (1922/23), стр . 11-25 .
Фекете Егон
1. Josip Matešić : Rückläufiges Wörterbuch des Serbocroatischen . Wies-
baden 1965 , Lieferung 1 ; 1966, Lieferung 2 ; 1967 , Lieferung3 ; 19 67 , Lieferung
4, књ . XXVII , св . 3—4 (1968/69) , стр . 547-560.
2. Облик, значење и употреба одређеног и неодређеног придевског
вида у српскохрватском језику , I део , књ. XXVIII , св . 1—2 ( 1969) , стр .
321-386, ІІ део књ . XXIX , св . 3—4 ( 1973) , стр . 339-522 .
Frangeš Ivo
1. Vrijednosti i granice stilističke kritike , књ . XXIII, св . 1—4 ( 1958 ) ,
стр 45-49.
Флора Раду
1. Прилог питању класификације истрорумунског , књ . XXV ( 1961/62),
стр . 329-353 .
Havránek Boh[uslav]
1. Miloš Weingart , O podstatě slovanské filologie . Sborník filosofické
fakulty university Komenského v Bratislavě. Roč. II . Číslo 26. ( 9. ) str . 19
(591-607). V Bratislavě 1924 , књ . IV ( 1924) , стр . 216—219 .
Hraste M[ate]
1. Crtice o bruškom dialektu , књ . VI ( 1926/27) , стр . 180-214 .
2. Povodom g. M. Maleckoga kritike ,,Bodulskih Pisama“ Pere Ljubića
(Šibenik 1927, str . 1—45) u JF IV ( 1926—1927) , књ . VIII ( 1928/29) , стр.
225-226.
3. Čakavski dijalekat ostrva Hvara (S kartom uz tekst) , књ . XIV , стр .
1-58.
4. I. Jelenović i H. Petris , Antologija nove čakavske lirike (Zagreb 1934 ,
str . 1-78) , књ . XVI (1937) , стр . 235-237.
5. Др Миховил Комбол (in memoriam) , књ . ХХІ , св . 1—4 ( 1955/56) ,
стр . 497-499 .
6. Др Драгутин Боранић (in memoriam) , књ . XXI, св . 1—4 (1955/56),

стр . 501-502.
7. Značaj zapadnog štokavskog govora za istoriju i dijalektologiju srpsko-
hrvatskog jezika (Koreferat) , књ . ХХІІІ , св . 1—4 ( 1958) , стр . 77—81 .
8. Prof. dr Stjepan Ivšić (in memoriam) , књ . XXVI , св . 3—4 (1963/64),
стр . 739-741 .
Хујер 0[ лджих]
1. Чешка филологија и лингвистика од 1907—1921 , књ . ІІІ (1922/23)
стр . 112-130.
Чајкановић Веселин
1. Једна исправка текста у Вуковом пословицама, књ. ІІ , св . 1-2
(1921 ), cтp. 130–131 .
Шаулић Аница
1. О издањима Вукових пословица , књ . XIX , св . 1—4 ( 1951/52) , стр .
229-236.
2. Јован Мушкатировић - Први скупљач српских народних пословица,
књ. ХХІ, св . 1—4 (1955/56) , стр . 237—255 .
3. Пословицы русского народа, Сборник В. Даля . Москва, Гослит-
издат , 1957 ; стр . 990. В. П. Аникин , Русские народные пословицы, по-
говорки , загадки и детский фольклор . Москва, Учпедгиз , 1957 , стр . 239 ,
књ . ХХІІ , св . 1—4 ( 1956/57) , стр . 303—313 .
4. Садовников : Загадки русского народа. Издательство Московского
университета , Москва 1959. стр . 333 , књ . XXIV (1959/60) , стр . 377—383.
5. Поглед на историјски развој назива Плевље и Пљевље (Плевља
и Пљевља) , књ . XXV ( 1961/62) , стр . 399-403 .
6. Петница или Петњица ?, књ . XXVI (1963/64) , св . 1—2, стр . 466-469
Шахматов А[лексей] А[лександрович]
1. Заменички словенски наставак gen . sing, masc. i neutr. , књ . І , св .
1-2 ( 1913) , стp. 21—26.
Шкарић Ђуро
1. Јужнословенска ријечца „ ve“ , књ . III ( 1922/23) , стр . 81-83.
2. Српскохрватска ријеч таслак , књ . V ( 1925/26) , стр . 183-184.
Шљивић -Шимшић Биљана
1. Узвик „варда“ и неке изведенице од те речи , књ. XXIV, (1959/60),
стр . 289-306.
Stieber Zdzisław
1. Izoglosa południwosławiańsko-węgierska, књ . ХХХ, св . 1—2 (1973),
стр . 211 .
Schuster-Sevc H.
1. Zur Frage der südslawischen perunika-Namen, књ . XХХ, св . 1-2

(1973) , cтp. 213–221 .
У сталној рубрици Јужнословенског филолога Библиографија расправа

и дела из словенске и индоевропске филологије и опште лингвистике која
су изашла у Југославији сарађивали су од I до ХХХ књ.:
Алексић Радомир , Банковић-Тодоровић Олга, Барић Хенрик, Баскић
Радмила , Батистић Татјана, Белић Александар , Бизјак А. , Бошковић Радосав ,
Брдарић Жељко , Будимир Милан , Бујас Татјана, Булат Кристоф , Вајан Андре ,
Видоески Божо , Вончина Јосип , Вујанић-Бабић Милица, Вујичић Драгомир ,
Вујовић Лука, Вуковић Јован, Вушевић Данило , Голубовић-Станојчић Зор-
ка, Гортан-Премк Даринка, Грицкат Ирена, Ђорђић Петар , Ивић Милка,
Ивић Павле , Ивковић Милош , Игњатовић Душанка, Јагушт Лада, Јеремић
Драгољуб , Јовановић Гордана , Јокле Н. , Јунковић Звонимир , Кашић Јован,
Колман Отокар , Конески Кирил , Костић Драгутин , Кузмановић Младен,
Куљбакин Степан , Куна Херта , Логар Јанез , Манев- Шијачки Бојана, Мар-
ковић Светозар , Матијашић Фахра, Милев Милева, Милетић Бранко , Могуш
Милан, Мунда Јоже, Нађ Гаврило , Николић Берислав , Павловић Звездана,
Павловић Миливој , Петровић Михаило , Пешикан Митар , Поповић Иван,
Пудић Иван , Радошевић Наталија, Родић Никола , Ружичић Гојко, Сенић
Нада, Симић Јосип , Скок Петар , Сладојевић Петар , Станић Милија, Сте-
вановић Михаило, Стефановић Димитрије , Стојановић Љубомир , Стојичевић
Александар , Тентор Мате , Томановић Васо , Тошев Крум , Тхачи Хилми,
Угринова Рада , Фанцев Фрањо , Фекете Егон , Флашар Мирон , Храсте Мате ,
Цвијић-Ристић Олга, Чета Антон, Џукески Александар, Шкерљ Станко,
Шлебингер Јанко.
НАШ ЈЕЗИК
Адамовић Милан]
1. Турске позајмице неосманског порекла , књ . XVII , н . с . , св . 5
(1968-1969) , стр . 284-289.
Ајановић Мустафа]
1. „ Независно“ сложене реченице и однос простих реченица у њима ,
књ . св . 3-4, стр . 134—147 ; св . 5-6, стр . 206—221 ; св . 7-8 ,
стр . 278-291 .
Алексић Ж.
1. Речи и изрази , књ . IV , св . 3 ( 1936) , стр . 89-90 .
Алексић Радомир)
1. Коюма или коњима , књ . 1 , св . 1 ( 1933) , стр . 22-26.
2. Он се је радовао или он се радовао , књ . І , св . 2 ( 1933) , стр . 85-86.
3. Из нашег правописа , књ . І , св . 3 ( 1933) , стр . 85-86.
4. Помоћу или спомоћу, књ . 1 , св . 8 ( 1933) , 241-242.
5. Данило Вушовић (некролог) , књ . VII , св . 2-3 ( 1940) , стр . 86-89.
6. „ Од града кључеви“ , „ праг од куће“ и сличне конструкције , књ .
VII , св . 8 ( 1940) , стр . 226-229 .
Арсенијевић Миро А.
1. Из текстилне терминологије , књ . XIX , н . с . , св . 4—5 ( 1972—1973) ,
стр . 256-264 .
Ацић Б.
1. Скраћенице у говору и писању , књ . І , н . с . , св . 5—6 (1950) , стр .
234-236.
Babić Vlado
1. Staje za stoku i bivinu , књ . III , св . 6 ( 1935) , стр . 176-180.
Бабић -Вујанић Милица
1. Nomina agentis изведена суфиксом -ло , књ . XVI , н . с. , св . 1—2
(1967) , стр 84-92 .
Банашевић Никола]
1. О издавању Луче Микрокозма , књ . І , н . с . , св . 5-6 ( 1950) , стр.
191-207.
Барић Х (енрик ]
1. Босиљак, књ . ІІ , св . 2 ( 1934) , стр . 43-47 .
Барјактаревић Данило]
1. О роду и промени три наша топонима , књ . Х , н . с. , св . 7-10
(1960) , cтp. 265-268.
2. Из лексикологије 1 : 1. гласкаши се ; 2. йерда , књ . Х , н . с . , св .
7—10 ( 1960) , стp . 269–273 .
3. Из лексикологије I : Пракљача , йерајка, йераљка, йерач, књ . XI,
н. с. , св . 7—10 ( 1961 ) , стр . 260-262 .
4. Слово і у Србији пре Вука, књ . XII , н . с . , св . 7—10 ( 1962) , стр .
246-251 .
5. Гриња, књ . XIV , н . с . , св . 2—3 ( 1964—1965) , стр . 166-168 .
Басекић Владислав ]
1. „Морално је “ и „ неје морално“ , књ . v, св . 7-8 (1937) стр .
240-241 .
Бовић Милан)
1. Поковац и поковина , књ . V , н . с . , св . 9—10 ( 1954) , стр . 347—348 .
Белић Александар]
1. [ Уредништво ] , Наша реч , књ . І. св . 1 ( 1933) , стр . 1—3 .
2. Српскохрватски књижевни језик , књ . I ( 1933) , св . 1 , стр . 4—10;
св . 2 , стр . 33—38 ; св . 3 , стр . 65—71 .
3. O „частољубљу “ , књ . І , св . 1 ( 1933), стр . 12-15 .
4. О , светогледу“ , књ . І , св . 2 ( 1933) , стр . 43-47 .
5. Транскрибовање пољских имена , књ . І , св . 2 ( 1933) , стр . 50—52.
6. [И.] , За исправније штампање , књ . І , св . 2 (1933) , стр . 55-57.
7. О стварању нових речи , књ . І , св . 3 ( 1933) , стр . 72-76 .
8. [Уредништво] , Шта ми хоћемо , књ . І , св . 4 ( 1933 ) , стр . 97—100.
9. [Уредништво] , Неколико начелних питања , књ . І , св . 4 ( 1933),
стр . 129-143.
10. Да се разумемо !, књ . I , св . 6 (1933) , стр. 161—165 .
11. [И.] , Слобода народног језика или језичка грешка , књ.І , св . 6
(1933) , cтp. 168-171 .
12. [И.] , Из интерпункције , књ . І , св . 6 ( 1933) , стр . 177—178 .
13. Један пример , књ . І , св . 7 ( 1933) , стр . 193—199 .
14. Прави пут, књ . І , св . 8 ( 1933) , стр . 225-230 .
15. Поводом једног питања, књ . I , св . 8 (1933), стр . 230-236 .
16. Насиље над језиком , књ . І , св . 9 ( 1933) , стр . 257-262 .
7 Наш језик
17. О грађењу глаголских именица на -ње и -ће , књ . І , св . 9 (1933),

стр . 262-268 .
18. [Уредништво) ,. После, прве године , књ . I , св . 10 (1933) , стр.
289-295.
19. Једно начелно питање , књ. II , св . 1 (1934) , стр . 1-6 .
20. О променљивости радног (прошлог) глаголског придева , књ . II,
св . 2 (1934) , стр . 33—39 .
21. Позоришни језик , књ . II , св . 3 ( 1934) , стр . 65-67 .
22. Још неколико речи о позоришном језику , књ . II , св . 4 ( 1934).
стр . 97-99 .
23. Незнани јунак, књ . I , св . 4 ( 1934) , стр. 100—102.
24. ІІІ међународни лингвистички конгрес у Риму , књ . ІІ , св . 4,
(1934) , cтp . 108-114.
25. [И.] , Бошко , књ . II , св . 5 (1934) , стр . 134—136 .
26. Опет о позоришном језику, књ . II , св . 5 (1934), стр . 129-134.
27. Дикција , књ . II , св . 6 ( 1934) , стр . 161—163 .
28 . ,,Београдски стил“ , књ . II , св . 7 (1934) , стр . 192-200 .
29. О уједначавању граматичких облика нашег књижевног језика,
књ . 11 , св . 8 ( 1934) , стр . 257-259 .
30. Још о туђицама, књ . II , св . 9—10 ( 1934) , стр . 261-264.
31. [Уредништво] , Читаоцима , књ II , св . 9—10 ( 1934) , стр . 284-285 .
32. Нова азбука, књ . III , св . 1 (1935) , стр . 1-3 .
33. О нашој средњошколској граматици , књ . ІІІ ( 1935) , св . 1 , стр .
5-11 ; св . 2 , стр . 34—37 .
34. [Уредништво] , Краљ Александар (некролог) , књ . II , св . 2 (1935),
стр . 33 .
35. [Уредништво ] , О једном књижевном изговору, књ . II , св . 2
( 1935), стр . 35-36 .
36. У спомен и славу Вука Караџића , књ . III , св . 3 ( 1935) , стр.
65-67.
37. [И.] , Међу , између , из и са, књ . III , св . 3 ( 1935) , стр . 81-83 .
38. [Уредништво ] , Т. Маретић , књ III , св . 4 ( 1935) , стр . 97-98 .
39. [И.] , Има ли локатива (седмог падежа) у српскохрватском језику?,
књ . 11 , св . 4 ( 1935) , стр . 100—105 .
40. Стил и језик , књ . III , св . 5 ( 1935), стр . 133—141 .
41. Језик и музика , књ . III , св . 6 (1935) , стр . 161—166.
42. Наши учитељи : Даничић , Новаковић , Стојановић, књ. III, св .
7 ( 1935) , стp. 193–200 .
43. Размишљања о језику , књ . III , св . 8 ( 1935) , стр . 225-229 .
44. Колико се у нашем језику огледа наше народно јединство ?, књ .
111 , св . 9-10 ( 1935) , стр. 257-264.
45. Дубровник и његово место у духовном развитку нашег народа,

књ . ІѴ, св . 1 (1936) , стр . 1—8 .
46. У добри час !, књ. IV , св . 2 (1936) , стр . 33—35.
47. [Пријатељ средње школе] , Граматика у школи, књ . IV, св . 3
(1936), cтp . 65-67.
48. Стална потреба , књ. IV, св . 4 (1936) , стр 97—100 .
49. О грађењу нових речи, књ . IV , (1936) , св . 5, стр . 129-131 ;
св . 6, стр . 161—165 ; св . 7 , стр . 193—197 ; св . 8 , стр . 225-232 ; св . 9-10,
стр . 256-264.
50. Наука и живот , књ . V , ( 1937), св . 1 стр . 1—5 ; св . 2 , стр. 33—37 .
51. Босански језик или стил, књ . V , св . 3 ( 1937) , стр . 65-69 .
52. Богаћење језика, књ . V, св . 4 ( 1937) , стр. 97—100.
53. Више семантике !, књ . V, св . 5—6 ( 1937) , стр . 129-135 .
54. Око проучавања језика, књ. V , св . 7—8 (1937) , стр . 193—199.
55. Језичко осећање и граматичка анализа , књ . V , св . 9—10 ( 1937) ,
стр . 257-267 .
56. У славу Вукову !, књ . VI , св . 1 ( 1938) , стр . 1—3.
57. Вук Караџић и наш књижевни језик , књ . VI св . 1 ( 1939) , стр .
3-25.
58. Др . Томислав Маретић , књ . VI , св . 3 (1939) , стр . 65-69 .
59. Оци, очеви и оцеви , књ. VI , св . 3 ( 1939) , стр . 69—73 .
60. Народни и књижевни језик, књ . VI , св . 4 ( 1938) , стр . 97—102 .
61. Позоришни језик, књ . VI , св . 5—6 (1939) , стр . 129—137.
62. Из живота речи, књ . VI , св . 7—8 ( 1939) , стр . 177—202 .
63. Август Мусић , књ . VI , св . 9—10 (1939) , стр . 241-243 .
64. Стилистика и граматика , књ . VII , св . 1 ( 1940) , стр . 1—6.
65. Стилистика у светлости женевске школе I , књ . VII , св. 2-3( 1940) ,
стр . 33-40.
67. Редак пример самосталне употребе основног предлога, књ . VII ,
св . 2-3 (1940) , стр . 79—81 .
68. Стилистика у светлости женевске школе II , књ . VII , св . 4 ( 1940) ,
стр . 97-101 .
69. Стилистика у светлости женевске школе III , књ . VII , св . 5
( 1940) , cтp . 129-134.
70. Поводом неких Његошевих стихова , књ . VII , св . 5 ( 1940) , стр.
134-136.
71. Оглушити се , књ . VII , св . 5 ( 1940) , стр . 136—142.
72. Српскохрватски књижевни језик, књ . VII , св . 6 ( 1940) , стр .
161-169.
73. Београд и књижевни језик, књ . VII , св . 7 ( 1940) , стр . 193—196.
74. [Уредништво] , Поводом писања о нашем књижевном језику , књ .
VII , св . 8 ( 1940) , стр . 225-226.
7*
75. Бенешићева граматика , књ . VII , св . 9-10 ( 1940) , стр. 257-268 .

76. О стављању запете , књ . І , н. с. , св . 1—2 ( 1950) , стр . 7—23.
77. „У приповетки“ и сл . , књ . І , н . с. , св . 1—2 (1950) , стр . 39—41 .
78. "Знаоци“ „таоц“ , књ . І , н. с. , св . 1-2 (1950) , стр 55-57 .
79. Напомене о данашњим задацима књижевног језика , књ . І , н . с . ,
св . 3-4 ( 1950) , стр . 75-107.
80. Поводом претходног чланка [др Ж.: О стављању запете] , књ.
І, н. с. , св . 3—4 ( 1950) , стр . 138-141 .
81. О сложеницама, књ . І , н . с . , св . 5—6 (1950) , стр . 169-177 .
82. Наш одговор [поводом чланка С. П .: Негације уз „све што "] ,
књ . І , н. с. , св . 5—6 ( 1950) , стр . 241-243 .
83. Одговор [подовом чланка С. П .: Синтаксички) , књ . І , н . с . , св .
5-6 ( 1950) , стр . 244 .
84. Допуна (исправка) , књ . І , н . с . , св . 5—6 ( 1950) , стр . 262 .
85. Из српскохрватске синонимике ( I) , књ . І , н . с. , св . 7-8 ( 1950),
стр . 263-277 .
86. Редак јубилеј , књ . І , н . с . , св . 7—8 (1950) , стр . 343-348 .
87. Из српскохрватске синонимике (II) , књ I , н . с . , св . 9—10 ( 1950),
стр . 355-364.
88. Наш судија наше судије и сл . , књ . І , н . с . , св . 9-10 ( 1950) ,
стр. 376.
89. Српски језик и књижевност у средњој школи , књ . ІІ , н . с . , св .
1-2 (1951) , стр . 1—8 .
90. Језичка критика, књ . II , н . с . , св . 3—4 (1951) , стр . 71-75 .
91. Из новије акцентуације ( I) , књ . II , н . с. , св . 7—10 (1951 ) , стр .
227-237.
92. Његош и национална култура наша, књ . III , н . с . , св . 1-2 ( 1952),
стр. 1-5.
93. О језичким поукама, књ . III , н . с . , св . 3—4 ( 1952) , стр . 73-78 .
94. Из новије акцентуације (II) , књ . III , н . с . , св . 5-6 (1952) , стр .
149-153.
95. За добар књижевни језик, књ . III , н. с. , св . 7-8 ( 1952) , стр .
223-225 .
96. Југославија и сродне изведене речи , књ . III , н . с. , св . 9-10
(1952) , cтp. 287-290.
97. О уједначавању у књижевном језику, књ . IV , н. с. , св . 1-2
(1953), cтp. 1—8 .
98. Око језика и правописа , књ . IV , н . с. , св . 3—4 ( 1953), стр .
75-82.
99. Напомене о српскохрватском правопису , књ . IV , н. с. , св . 5-8
(1953) , cтp . 139–148 .
100. О писању великих писмена, књ . IV , н. с. , св . 5—8 ( 1953) , стр .
171-174.
101. Употреба предлога са уз глаголе писати и сл. у одређеним зна-

чењима , књ . IV , н . с . , св . 5—8 ( 1953) , стр . 197-201 .
102. О састављеном и растављеном писању речи , књ . IV, н. с. , св .
9-10 (1953) , cтp. 281-295.
103. У добри час !, књ V , н . с. , св . 3—4 ( 1954) , стр . 81-84.
104. Поводом расправе проф . Ј . Вуковића „Граница слога и раста-
вљање речи на слогове“ , књ . V , н. с . , св . 3—4 ( 1954) , стр . 118—125.
105. О упрошћавању поделе на слогове у српскохрватском језику ,
књ . Ѵ , н. с. , св . 5—6 ( 1954) , стр . 151—164.
106. О сложеним реченицама и сродним појавама , књ . V, н, с. (1954) ,
св . 7-8 , стр . 227—234, св . 9—10 , стр . 297-305 .
107. О расправи дра, М. Московљевића , књ . V , н . с. , св . 9-10 ( 1954),
стр . 326-328 .
108. О синтаксичкој конструкцији са свезицом што, књ . VI , н. с. ,
св . 1-2 ( 1955) , стр . 1—6.
109. Поводом анкете о књижевном језику и правопису и састанку
у Новом Саду , књ . VI , н . с. , св . 3—4 ( 1955) , стр. 65-73.
110. О стручним терминологијама , књ . VI , н . с. , св . 5—6 (1955),
стр . 133-137.
111. О значају посматрања властитог језика за познавање језика
уопште , књ . VI , н . с . , св . 7—10 ( 1955) , стр . 197-208 .
112. Друштвени утицај на развитак српскохрватског књижевног
језика , књ . VII , н. с . , св . 1—2 ( 1956) , стр . 1-13 .
113. Значај лингвистичких студија за опште језичко образовање, књ.
ѴІІ , н . с . , св . 3—4 ( 1956) , стр . 65-68 .
114. Говор и језик књ . VII , н. с . , св . 5—6 ( 1956) , стр . 131—139.
115. Значај рада Комисије за уједначење правописа , књ . VII , н. с. ,
св . 7-10 ( 1956) , стр . 197-204.
116. Лешење , сèдење , књ . VII , н. с . , св . 7-10 (1956) , стр . 217-222.
117. О науци о језику у средњој школи, књ . VIII , н . с. , св . 1—2
(1957) , стр. 1—5.
118. Наш правопис у новој обради , књ . VIII , н. с . , св . 3—4 (1957) ,
стр . 65-70 .
119. Значај новог правописа , књ . VIII , н . с . , св . 3—4 (1957) , стр .
86-88.
120. Старословенски језик, књ . VIII , н. с. , св 5—6 (1957) , стр .
125-127 .
121. Једна научна и практична потреба , књ . VIII , н. с. , св . 7—10
(1957), cтp. 201-204.
122. Поводом језичких испитивања и излажења нашег часописа , књ .
ІХ, н. с . , св . 1—2 ( 1958—1959) , стр . 1—4.
123. Два значајна подухвата словенске науке , књ . ІХ , н . с. , св. 3-4
( 1958-1959), стр. 81-85 .
102 Нащ језик
124. Јединство новог правописа, књ . ІХ, н. с. , св . 5—6 ( 1958-1959),

стр . 145-147.
125. Поводом Ракићева језика, књ . ІХ , н . с . , св . 7—10 (( 1958-1959) ,
стр . 217-219.
Берић Гргур
1. Како је постала реч курџон ?, књ. ІХ , н. с . , св . 1—2 ( 1958-1959) ,
стр. 76.
Бијелић Ст[ојан]
1. Да ли Бања Лука или Бањалука ?, књ. ІІІ, св. 3 ( 1935) , стр . 84-86 .
2. Кварење народног језика , књ . IV , св . 7 ( 1936) , стр . 214-216.
Bosanac S[tjepan]
1. „ Bugarska zverstva“ , књ . І , св . 3 ( 1933) , стр . 71-72 .
Бошковић Радосав]
1. О трећем лицу множине у глагола као умети, успети и сл . књ .
1, св. 1 (1933) , стр . 26—27 .
2. Нешто о употреби наставка ар у једној групи туђих речи , књ .
1 , св . 7 (1933) , стр . 205-210.
3. Поводом чланка г. А. Паунова , књ . І , св . 9 ( 1933), стр . 275-278 .
4. О лексичкој и стилској диференцијацији српскога и хрватскога
књижевног језика , књ . III , св . 9—10 ( 1935) , стр . 277-282.
5. О придевима типа ораћи , књ . І , н. с. , св . 3—4 (1950) , стр . 116—131 .
6. Протестни, азбестни итд. телефонисткиња, пијанисткиња итд. ,
књ . І , н . с . , св . 7—8 ( 1950) , стр . 285-294.
7. Је ли Вук у Рјечник уносио речи из Горскога вијенца , књ . XIV,
н. с . , св . 1 ( 1964—1965) , стр . 20—26.
8. Око суфикса икаст (ичаст) , књ . XIV , н . с. , св . 2—3 (1964—1965),
стр . 156-158 .
9. Око два стиха из Горскога вијенца , књ . XIV , н. с. , св . 2-3
(1964-1965) , стp. 159–161 .
10. Белешке етимолошке и граматичке, књ. XIV . Н. с. , св . 4-5
(1964-1965) , стp. 227-234.
11. Око суфикса -іса, књ . XV , н . с . , св . 1—2 (1967) , стр . 58-61 .
12. Старословенска adiectiva possessiva на ьпь , књ . XIX, н . с. , св .
4-5 ( 1972-1973) , cтp. 265–272.
Будимир Милан]
1 . Насушни хлеб“ и „свагдањи крух" , књ . ІІ , св . 1 ( 1934) , стр . 6-9.
2. Језичко осећање и језичко знање, књ . IІІ , св . 2 ( 1934) , стр . 40-43 .
3. Грчка подлога књижевних језика , књ . II , св . 8 ( 1934) , стр . 230-234
4. О двојезичним сложеницама таутолошког типа, књ . IV, св . 6 (1936) ,
стр . 165-168.
Bunc Stanko
1. Še nekoliko slovenskih imen za novce , књ . II , св . 7 ( 1934) , стр .
стр . 212-213.
Burina Safet
1. Otkud romanizmi i dubrovački dijalektizmi u stolačkom govoru , књ .
Ѵ, св. 7-8 ( 1937) , стр . 215-217 .
Вајагић Б.
1. О неким техничким изразима , књ . II , н . с . , св . 7—10 (1951 ), стр .
307-308.
Васић Павле ]
1. Неколико начелних речи , књ . II , н . с . , св . 7-10 ( 1951) , стр .
309-310.
Влајинац Милан]
1. „Једна смрт не да другој “ , књ . III , н . с . , св . 1—2 (1952), стр .
37-38.
Вујовић Лука
1. Један периферијски староцрногорски говор (Мрковићки) у свјет-
лости историје језика, међудијалекатских и међујезичких појава, књ . XVI ,
н. с. , св . 3 ( 1967) , стр . 171—192 .
Вукићевић Милан
1. Против туђица , књ . II , св . 8 ( 1934) , стр . 225-228 .
2. О језику Пере Слијепчевића, књ . III , св . 8 (1935) , стр . 245-248 .
Вукићевић Петар
1. „Видоглед“ , књ . III, св . 2 ( 1935) , стр . 58.
Вукићевић Радојица]
1. Ортопедисати ортопедисање (I) , књ . IV , н . с . , св . 3-4 ( 1953) .
стр . 128 .
Вуковић Ј[ован] Л.
1. Горјеши или горещи у књижевном језику ијекавског наречја, књ .
11 , св . 6 (1934) , стр . 176-180.
2. Још о вокативу једнине неких именица мушког рода, књ . II , св .
8 ( 1934) , cтp . 238-241 .
3. О значењу речи : сермија, мал, благо и др . , књ . III , св . 1 ( 1935) ,
стр . 22-26 .
4. Рийа-ринуши-зийа : камен , књ . III , св . 6 ( 1935) , стр . 183—186.
5. О речи претпостављени, књ . III , св . 9—10 ( 1935) , стр . 290—292 .
6. Нешто о главним питањима народног језика у нижим разредима

средњих школа, књ . IV (1936) , св . 5, стр . 142—151 ; св . 6, стр . 183—188;
св. 7, стр . 217-219 .
7. О погрешној употреби ближег објекта уз извесне глаголе, књ . V,
св . 9-10 ( 1937) , стр . 267-274.
8. О језику и стилу у једном књижевном приказу, књ . VII , Св .
4 (1940), cтp . 105-111 .
9. О исправљању домаћих задатака из српскохрватског језика , књ .
VII , св . 5 ( 1940) , стр . 143-154.
10. Поводом „Критике „новога“ (Белићева) правописа“ , књ . VII , св .
7 (1940) , cтp . 210-222.
11. Уз одговор г. Мамузића поводом питања о исправљању домаћих
задатака , књ . VII , св . 8 ( 1940) , стр . 236-248 .
12. О новим променама Вукова правописа , књ . VII , св. 9-10 ( 1940) ,
стр . 268-278.
13. Мразови : мразеви ; носови : носеви и сл . [ I] , књ . І , н. с. , св.
1-2 ( 1950) , 42-43 .
14. Поводом језичких објашњења уз другу књигу Вукових народних
песама , књ . II , н . с . , св . 3—4 ( 1951 ) , стр . 96—116.
15. Граница слога и растављање речи на слогове, књ. V, н. с. , св .
3-4 ( 1954) , стр. 103–117 .
Вукомановић Славко
1. У Речки или у Речкој ?, књ . XII , н . с . , св . 1—2 ( 1962) , стр . 47-49 .
2. О једној употреби предлога на , књ . ХІІІ , н. с . , св . 1—2 ( 1963) ,
стр . 81-94.
3. О пореклу и промени топонима Речка , књ. XІІІ , н. с. , св . 3-5
(1963) , cтp . 265-270.
Вушовић Данило]
1. Доћи ћу, а не доћићу, књ . І , св . 1 ( 1933) , стр . 21-22 .
2. Олакошан и ошегошан , књ . І , св . 4 ( 1933) , стр . 118-119 .
3. Нешто о употреби партиципа на -вши, књ . I , св . 7 ( 1933) , стр .
212-213.
4. О употреби заменице свој, књ . І , св . 8 (1933) , стр . 238—241 .
5. Неправилна употреба неких бројних израза, књ. І , св . 8 ( 1933) ,
стр . 243-245 .
6. О акценатским облицима : човека, човеку , књ. II, св . 2 (1934)
стр . 53-55 .
7. „Хвала лепа !“ и „хвала лепо !" , књ . I1 , св . 3 ( 1934) , стр . 81—84.
8. О узрочном значењу свезице „ пошто“ , књ . ІІ , св . 4 ( 1934) , стр .
103-105.
9. Речи : васељена, васиона и васиљена, њихова употреба, значење и
порекло , књ . II , св . 5 ( 1934) , стр . 140-145.
10. Како треба разумети неке стихове у једној народној песми, књ .

ІІ , св . 6 (1934), стр . 183-184.
11. О писању великих слова по нашем савременом правопису, књ.
ІІ (1934) , св . 7 , стр . 205—208 ; св . 9-10, стр . 266—268 .
12. Значење неких стихова у народним песмама, књ . II , св . 7 ( 1934) ,
стр . 214-215.
13. О пореклу и значењу речи „колач“, књ .. II , св. 8 ( 1934) ,
стр . 241-246.
14. Један погрешно схваћен стих народне песме , књ . II, св . 9—10
(1934) , стр . 284.
14. Још о писању речи великим почетним словом , књ . IІІІ , св . 2
(1935) , cтp. 53-54.
16. Откуд реч „ зеленаш“ ?, књ . III , св . 2 ( 1935) , стр . 60.
17. О значењу једног стиха народне песме , књ . ІІІ , св . 3 (1935) ,
стр . 91 .
18. Да ли задовољан с чим или задовољан чим?, књ . III , св . 5 ( 1935) ,
стр . 147-149 .
19. О пореклу и значењу именице роб , књ . IV , св . 2 (1936) , стр.
50-53.
20. Значење завршних стихова у народној песми „Бановић Страхиња" ,
књ . ІѴ , св . 3 ( 1936) , стр . 85-89 .
21. Значење и употреба речи „ злочест“ , књ . V. св . 5 ( 1937) , стр.
45-48.
22. Значење и употреба речи „одива“ , књ . V , св . 4 (1937) , стр .
117-119.
23. О значењу и употреби речи „житарица“ , књ. V, св . 7—8 ( 1937) ,
стр . 212-215 .
24. Једна употреба поредбене свезице „као“ , књ . V , св . 7—8 ( 1937) ,
стр . 220-222 .
Георгијевић С [ветозар]
1. Још о „први јануара“ , књ . III , св . 6 ( 1935) , стр . 180—182.

2. О енклитици „је“ и њеном намештању, књ . VI , св . 7—8 ( 1939) ,
210-217.
3. Лингвистика у књижевности , књ . V , н . с. , св . 1—2 ( 1954) , стр .
1-8.
4. О конструкцији види му се , књ . VI , н. с . , св . 1-2 ( 1955) , стр .
20-25.
5. Белешке о језику и стилу у Коренима Д. Ћосића (II) , књ . VI ,
н. с. 5—6, ( 1955) , стр . 179-185 .
6. О војвођанској ономастици , књ . VII , н . с . , св . 5—6 (1956) , стр .
167-177.
Глишић] С (танка) Ђ . и Костић Драгутин)

1. И моје две три мрвице , књ . I ( 1933 ) , св . 4 , стр . 119-122 ; св .
5, стр . 143-144 .
Гортан-Премк Даринка
1. Падеж објекта у негативним реченицама у савременом српскохр-
ватском књижевном језику , књ . XII , н. с . , св . 3—6 (1962) , стр . 130-148.
2. Синтагме с предлогом до с обзиром на својства предлога уопште ,
књ . ХІІІ , н . с . , св . 1—2 ( 1963) , стр . 64-80.
3. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи , књ . ХѴІІ ,
н . с . ( 1968-1969) , св . 3 , стр . 143-145 ; св . 5 , стр . 307—319 ; књ. XVIII,
H. C. (1970-1971 ) , св . 1—2, стр . 123—133 ; св . 4—5 , стр . 263—273 ; књ.
ХІХ , н . с . ( 1972—1973) , стр . 43-52 ; св . 2-3 , стр . 170-180.
Гребенац Св.
1. Шта је појам речи „кнез“ , а шта речи „књаз“ у нашем језику
ХІХ века , књ . IV , св . 6 ( 1936) , стр . 179—183 .
Грицкат Ирена]
1. О једном случају мешања свеза да и што , књ . IV , н . с. , св . 5—6
(1952) , cтp . 196–207 .
2. О допусном значењу свезице и у речи иједан, имало , ико и сл . ,
књ . ІХ , н . с . , св.5-8 ( 1953) , стр . 217-228 .
3. О употреби придева многи и сличних придева у једнини , књ . V ,
н . с . , св . 7—8 ( 1954) , стр . 269—277 .
4. О неким особинама футура II (футура егзактног) , књ . VIII , н . с. ,
св . 3—4 ( 1957) , стр . 89-105.
5. Разлика између предлога због и услед , књ . VIII , н . с. , св . 7-10
(1957) , стp. 236-241 .
6. Нови препев Пушкинова Евгенија Оњегина, књ . IX, н. с. , св .
5-6 ( 1958-1959) , cтp. 159-173 .
7. Покретно а на крају неких предлога као диференцијални семан-
тички знак , књ . ІХ, н . с . , св . 7—10 ( 1958—1959) , стр . 291—301 .
8. Академијски речници и њихови задаци, књ . Х, н . с. ( 1960) , св .
3-6, стр . 88-100 ; св . 7-10, стр . 212-227 .
9. Прилози и њихов однос према придевима и придевским значењима ,
књ . ХІ , н . с . , св . 3—4 ( 1961 ) , стр . 69-80.
10. О једној особености прилога и прилошких синтагми у српско-
хрватском језику , књ . XII , н . с . , св . 3—6 ( 1962), стр . 78-89 .
11. Покушаји стварања српске научне терминологије средином про-
шлог века , књ . XIV , н. с . , св . 2—3 ( 1964—1965) , стр . 130-140.
12. Наслови посебна категорија писане речи , књ . XV , н . с. , св .
1-2 ( 1966) , стр. 77-95 .
13. Релативно који и што , књ . XVI , н . с. , св . 1—2 (1967) , стр . 32—48.
14. Шта даје за проучавање глаголске семантике чиста (граматичка)

перфектизација путем префиксације , књ . XVI , н . с . , св . 3 ( 1967) , стр .
119-126 .
15. Стилске фигуре у светлу језичких анализа , књ . XVI , н. с . , св .
4 (1967) , cтр. 217-235.
16. Неколико ситнијих синтаксичких балканизама у српскохрватском
језику, књ . XVII , н . с . , св . 1—2 ( 1968—1969) , стр . 41-51 .
Gršković P[op Jerko]
1. Nekoliko pisama Ivana Kurelca , књ . VI , св . 3 (1939) , стр . 89-94 .
Гудков Владимир
1. Бранислав Грујић и Никола Шубин : Речник руско-српскохрватски
и српскохрватско-руски , књ . XII , н . с. , св . 1—2 , (1962) стр . 50—56.
Дешић Милорад
1. Акцентовање узвика , књ . XIII , н . с . , св . 3—5 , ( 1963) , стр . 239-245.
Димитријевић Р (адмило)
1. Једна занемарена област наставе језика и књижевности у нашој
средњој школи , књ . IV , н . с . , св . 5—8 ( 1953) , стр . 243—252 .
2. О једном случају употребе речи , књ . V , н . с. , св . 3—4 (1954),
стр . 126-130 .
3. О облику и значењу речи накраш у песми Бановић Страхиња ,
књ . VIII , н . с . , св . 1—2 ( 1956) , стр . 19—22 .
Дмитријев П. А.
1. Два начина актуализације компонената односне реченице , књ .
ХѴІ , н . с . , св . 1—2 ( 1967) , стр . 22—26.
2. Неке особености изражавања атрибутивних односа у српскохрват-
ском језику , књ . XVI , н . с . , св . 5 ( 1967) , стр . 341-349.
3. Јесу ли потребна ограничења ?, књ . XVІII , н. с. , св . 1-2 ( 1968-
-1969), cтp. 23-40.
Добрашиновић Голуб
1. О неким језичким и стилским појавама у приповијеткама Милована
Б. Глишића, књ . IX , н . с . , св . 5—6 ( 1958—1959), стр . 174—195 .
2. Неке језичко-стилске одлике Матавуљеве прозе , књ . XII , н . с . ,
св. 7-10 (1962) , стр . 209-232 .
Дражић Милимир
1. Језичка ситуација у Норвешкој , књ . VI , н . с . , св . 1—2 , стр . 46-50 .
Dukat Vladoje
1. Bjelogorica , crnogorica, књ . IV , св . 5 , (1936) , стр . 137-139.
2. Još o imenima na ek , књ . У св . 7—8 ( 1937) , стр . 224-225 .
Ђорђић Петар]
1. „Чехословачки језик“ , књ . І , св . 3 (1933), стр . 84-85 .
2. Лешење, и лећење , књ . І , св . 6 ( 1933) , стр . 173—174.
3. Култура језика код Чеха, књ . І , св . 7 ( 1933) , стр . 213—218 .
4. Око израза насушни , књ . II , св . 2 ( 1934) , стр. 50-53 .
5. О двојаким завршецима неких туђица, књ . II , св . 5 ( 1934) , стр.
145-149.
6. О краљу и цару , књ . II , св . 6 (1934) , стр . 170—176.
7. Облик Југословен , књ. II , св . 7 ( 1934) , стр . 200—201 .
8. Именица академија и њене изведенице , књ . II , св . 8 ( 1934) , стр .
246-247.
9. Питање туђица, књ . ІІІ , св . 1 (1935) , стр . 16—19 .
10. О писању туђих имена , књ . III , св . 2 ( 1935) , стр . 45-47 .
11. Хроника или кроника ?, књ . III , св . 3 ( 1935) , стр . 86-87 .
12. Ђорђе , Ђуро и сл . , књ . III , св . 3 ( 1935) , стр . 89-90.
13. Ходочашће , књ . III , св . 4 ( 1935) , стр . 114—118 .
14. Свети Сава, књ . III , св . 5 ( 1935) , стр . 130-132.
15. О имену Ђорђе , књ . III , св . 7 ( 1935) , стр . 209-212.
16. Учитељ , наставник , професор , књ . ІІІ , св . 8 ( 1935) , стр . 248-251.
17. Облици трпног садашњег времена , књ . ІІІ , св . 9—10 ( 1935) ,
стр . 288-290 .
18. Два вида нашег књижевног језика према другим словенским
језицима, књ . IV , св . 3 ( 1936) , стр . 78-82 .
књ . ІѴ , св . 3 , ( 1936) , стр . 78-82 .
19. Из историје нашег књ . језика (Именице типа бденије) , књ . IV ,
св . 4 (1936) , стр . 100—107.
20. Из историје нашег књ . језика (Именице типа божанство) , књ .
IV , св . 6 ( 1936) , стр . 169-172.
21. Кнез и књаз , књ . IV , св . 8 ( 1936) , стр . 253-255 .
22. Вуков назив „простонародњи“ , књ . VI , св . 1 ( 1939) , стр . 25-29 .
Елезовић Гл (иша]
1. Чије су речи калдрма , кирија, књ . I , св . 7 ( 1933) , стр . 202-205.
2. Значење неколико туђих речи употребљених од наших класичних
писаца , књ . II , св . 2 ( 1934) , стр . 47-50.
3. О значењу речи ђунија , књ . ІІІ , св . 2 (1935) , стр . 59-60 .
4. Кукуруз, књ . III , св . 9—10 ( 1935) , стр . 273—277.
5. Порекло речи : адрай, адрайа, адрайац [и сл. ] , књ . І , н. с. , св .
1-2 ( 1950) , стp . 58-60.
6. Абдест , абдес, авдест , авдес и сл .; аваз , књ . І , н. с. , св . 3-4
(1950) , cтp . 154-160 .
7. Још неколико речи о адрайовцу, књ . І , н. с . , св . 3-4 (1950),
стр . 160-162 .
8. Глеђ, глеђа; глеша , глето , књ . І , н . с . , св . 5—6 ( 1950) , стр , 245—247.

9. Валаге , валаке ; фалага , фалаге, књ . II , н. с . с. в . 7-10 (1951 ) ,
стр . 313-326 .
Живановић Ђорђе]
1. Пољска женска презимена у нашем језику , књ . V , н . с . , св . 7—8
(1954) , cтp. 264–266 .
2. О једном вокативу , књ . VI , н . с. , св . 7—10 ( 1955) , стр . 246-247 .
3. Подваљак , књ . VI , н . с . , св . 7—10 ( 1955) , стр . 255-257 .
Живковић Драгиша
1. Питање практичности новог начина стављања запете , књ . І , н . с . ,
св . 3-4 ( 1950) , стр . 132-137 .
2. Преводилачки рад и питања језика, књ . І , н . с . , св . 5—6 (1950) ,
стр . 213—225 .
3. О претходном чланку , књ . ІІ , н . с . , св . 7-10 ( 1951) , стр . 304-306 .
4. Накнадно додате и уметнуте зависне реченице и стављање запете ,
књ . ІІІ , н . с . , св . 9—10 ( 1952) , стр . 291-302 .
5. О повезивању наставе језика и књижевности у вишим разредима
средње школе , књ . VI , н . с . , св . 7—10 ( 1955) , стр . 261-272 .
Živković S[reten]
1. O jeziku , govoru , pismu i azbuci , књ . III , св . 7 ( 1935) , стр . 206—209 .
2. O pravopisu , књ . III , св . 8 ( 1935) , стр . 240-245 .
3. O azbuci i pismu , књ . III , св . 9—10, ( 1935) , стр . 269-273 .
4. O etimološkom (tradicionalnom) i fonetičkom pravopisu , књ . IV ,
св . 1 ( 1936) , cтp . 11-20 .
5. Borba oko novog i starog pravopisa, књ . IV , св . 2 ( 1936) , стр . 35-38 .
6. O savremenom srpskohrvatskom pravopisu , књ . IV , св . 3 ( 1936) ,
стр . 73-78 .
7. O pisanju tuđih složenica , књ . V , св . 5—6 ( 1937) , стр . 164-167 .
8. Речи на „овина“ и њихова значења, књ . VII , св . 1 ( 1940) , стр . 8—13 .
9. Деоба глагола по објекту , књ . IX , н. с . , св . 7—10 ( 1958—1959) ,
стр . 250-256 .
Зубац А.
1. В. Сенић Нада (1) .
И.
В. Белић А.
Иванчевић Милош]
1. Два случаја скраћивања реченица , књ . VI , св . 7—8 ( 1938) , стр .
223-224.
2. Прилог постанку прилога , књ . VI , св . 7-8 ( 1939) , стр . 224-225 .
3. Паде дите у зелену траву, књ . VI , св . 9—10 ( 1939) , стр . 250 .
Ивић Милка
1. Из семантике, књ . І , н . с . , св . 7—8 ( 1950) , стр . 329—330.
2. Израз „ издржати до краја“ , књ . IV , н . с. , св . 3—4 ( 1953) , стр.
118-122.
3. Енклитички облик личне заменице као знак модалности, књ . V,
н. с . , св . 1—2 ( 1954) , стр . 61-64 .
4. Узрочне конструкције с предлозима због, од , из у савременом књи-
жевном језику , књ . V , н . с . , св . 5—6 (1954) , стр . 186-194.
5. О значењима заменице којешта, књ . V , н . с . , св . 9-10 (1954) ,
стр . 341-346 .
6. Однос између квалитативног генитива и квалитативног инструмен-
тала , књ . VII , н . с. , св . 7—10 (1956) , стр . 260—269 .
7. Обележавање именичког рода у српскохрватском књижевном је-
зику, књ . Х , н . с . , св . 7—10 ( 1960) , стр . 191—211 .
Ивић Павле )
1. Још један пример са и на месту старог јата у нашем књижевном
језику екавског наречја, књ . II , н . с. , св . 3—4 (1951), стр . 117—124.
2. Одговори на Писма уредништву , књ . III , н. с. , св . 1—2 (1952) ,
стр . 63-65 .
3. Глагол стожиши, књ . IV . н . с . , св . 3—4 (1953), стр . 115—117 .
4. Авиони на млазни погон , књ . IV , н . с . , св . 3—4 ( 1953) , стр . 126-127 .
5. Одговори Уредништва, књ . IV , н . с . , св . 9-10 (1953), стр . 356-362.
6. О виду глаголског облика будем, књ . VI , н . с. , св . 7-10 ( 1955) ,
стр . 239-245 .
7. О акценту презимена као Илић, Пантелић и сл. књ . VI , н. с . , св .
7—10 ( 1955) , crp. 251-254.
8. О питању смедеревско-вршачког дијалекта , књ . ІХ , н. с. , св . 7—10
(1958-1959) , стp. 283-290.
9. Почетак организованог рада на лингвистичкој географији код нас ,
књ . Х , н . с. , св . 3-6 ( 1960) , стр 101-107.
Ивковић Милош]
1. Обе очи или оба ока , књ . І св . 4 ( 1933) , стр . 110-112.
Ivšić Stjepan
1. U vezi s jednim principskim pitanjem , књ. II , св . 6 (1934), стр. 164-
-168 .
2. Još o riječi hodočašće, књ . ІІІ , св . 5 (1935), стр . 141-143 .
Игњатовић Душанка
1. О роду именице бол, књ . Х, н. с . , св . 1—2 (1960) , стр . 55-59.
2. Откуда именици глад два рода и две промене , књ ХІ , н. с. , св 7-10
(1961 ) , crp . 255-259.
3. Још о компаративу и компарацији, књ . XII , н . с. , св . 3—6 (1962) ,

стр . 124-129 .
4. Новине у морфологији, унесене најновијим именицама страног по-
рекла , књ . ХIII , н . с. , св . 3—5 ( 1963) , стр . 208-224.
Ilešić Fr[an]
1. Iz savremenog života našeg jezika, књ . II , св. 3 ( 1934) , стр . 69—71 .
2. Germanizam u brojanju, књ . II , св . 8 ( 1934), стр . 226-229 .
3. Prag ili Praga , књ . II св . 9-10 ( 1934) , стр . 260—261 .
4. Slovenački „frakar“ , књ . II , св . 9—10 (1934) , стр . 283 .
5. Napomene i primedbe k 8 broju godine II „ Našeg jezika“ , књ. ІІІ,
св . 3 (1935) , стр . 77-80.
6. Jezik u jednoj slovenačkoj beletrističkoj knjizi , књ . III , св . 7 ( 1935) ,
стр . 212-215 .
7. Moreuz , књ . ІІІ , св. 8 ( 1935) , стр . 252 .
8. Istra (iz istorije ove reči) , књ. IV, св . 9-10 (1936), стр . 274—275 .
9. Moda i manir u jeziku , књ . V , св . 1 ( 1937) , стр . 14-19 .
Илић Драгољуб
1. Из школе , књ . VI , св . 9—10 (1939) , стр . 247-149.
2. Из школе (Како наши млади писци уџбеника примају добронамерне
напомене ?) , књ . VII , св . 4 ( 1940) , стр . 120—124.
Илић Обрен
1. О неким случајевима рефлексивности глагола у српскохрватском
књижевном језику, књ . XVIII , н . с. , св . 1—2 ( 1970—1971 ) , стр . 115—124.
J.
В. Белић А.
Janjanin Mihailo)
1. „Gospoda profesor“ , књ . 11 , св . 7 ( 1934) , стр . 202-204 .
2. O ženskim prezimenima, књ . IV , св . 2 ( 1936) , стр . 47-50.
3. Hvale vredan posao , књ . IV св . 9—10 ( 1936) , стр . 275—276.
Јањић Б [огољуб)
1. Диваљ - дивљи , књ . III , н . с . , св . 1—2 (1952) , стр . 48-49 .
Јањчић Чедомир]
1. „ Иптен“ (хиптен) , књ . І , н . с . , св . 5—6 (1950) , стр . 252-253 .
Јелић Бранко
1. Хроника : Девети лекторат српскохрватског језика у Француској ,
књ . ХІ , н. с. , св . 3—4 ( 1961) , стр. 120.
Јеремић Драгољуб Д.
1. Из лексикологије III ; Крвавиши, крвављење; крвариши, крварење, књ .
Х, н. с. , св . 7—10 ( 1960) , стр . 279-283 .
2. Из лексикологије II : О виду једног придева, књ . XI , н . с. , св . 3-4

(1961 ), cтp. 116-119 .
3. Из лексикологије II : Обрести (се) , обрети се, књ . XI , н. с . , св.
7—10 ( 1961 ) , стp . 262–269.
4. О облицима презента глагола дахшати, дрхташи и сл . књ . XII,
н . с . , св . 3-6 ( 1962) , стр . 179-191 .
Jeretov R[ikard] K[amov]

1. Tuđe riječi, књ . III , св . 2 ( 1934) , str . 58 .
Јерковић Иван]
1. Неке немачке речи из некадашње Војне Границе , књ . IV , н. с. ,
св 3-4 (1953) , стр . 123-125 .
Јовановић Ђорђе ]
1. Омски или омовски, књ . II , н . с . , св . 7-10 ( 1951 ) , стр . 294-295 .
Jovanović M[ ilivoje] M.
1. Avion-krilatica, књ . VI , св . 3 ( 1939) , стр . 85-86 .
Јовић Душан
1. Глаголски облици и симболика у „ Играма“ Васка Попе , књ . XV ,
н. с . , св . 1—2 (1966) , стр . 96-102 .
2. Прилог методима испитивања песничког језика на песми „Сопоћани“
Васка Попе , књ . XVIII , н . с . , св . 4-5 ( 1970—1971 ) , стр . 235-249 .
Јовичић Драг .
1. Наше речи и туђице , књ . III , св . 2 (1935) , стр . 58-59.
2. О једном књижевном изговору , књ . ІІІ , св . 4 ( 1935) , стр . 113—114.
Јовичић Милорад ]
1. „ Штрчати“ или „ стрчати" , књ . І , н . с . , св . 9-10 ( 1950) , стр . 377-378 .
2. Нека питања о правилној употреби речи у књижевном језику , књ .
ІІІ , н. с. , св . 3—4 ( 1952) , стр . 123-127 .
Капиџић Хамдија
1. Боравак професора др Александра Белића у Херцеговини 1903 г. ,
књ . Х , н . с . , св . 3—6 (1960) , стр . 84-87.
Караџић Вук Стеф [ановић)

1. Главна правила за јужна нарјечја, књ . І , н . с . , св . 9-10 ( 1950) ,
стр . 351-354.
2. Књижевни договор , књ . І , н . с . , св . 9-10 (1950) , стр . 349-351 .
Кашић Јован
1. Лексичко-фразеолошке иновације условљене присношћу са писаним
текстом и граматичким навикама , књ . XVI , н . с. , св . 1-2 (1967), стр . 97-108 .
Киселиновић Ђорђе]
1. Слагање подмета с копулом , књ . ІІІ , св . 3 (1935), стр. 90-91 .
Кићовић Мираш
1. Слово у пре Вука, књ . I , н. с. , св . 5—6 ( 1950) , стр . 210—212.
Клајн Х[уго]
1. Морално и морање , књ . V , св . 9—10 (1937) , стр . 286-288.
2. Важност реченичног акцента у пословицама , књ . III , н . с. , св . 1-2
(1952), cтp. 34-36.
Ковачевић] Божидар]
1. О значењу стиха „Давор', шаро , давор' , добро моје !“ , књ. VIII ,
н. с. , св . 7—10 (1957) , стр . 248-250 .
2. "Девет љутих лава“ у песми „ Смрт мајке Југовића“ , књ. IX , н. с. ,
св . 3—4 ( 1958—1959) , стр . 124—127 .
Kovačević Slobodan
1. Dva pravopisa , књ . IV , св . 5 (1936) , стр . 132—134.
2. Kajkavsko nepostojano „e" u štokavskom dijalektu , књ. V , св. 2 (1937) ,
str . 40-42 .
3. Prilog geografskoj terminologiji, књ . VI , св . 4 (1938) , стр . 114-125 .
Ковачевић Србислава
1. О именици доба у нашем језику, књ . II , н . с . , св . 7—10 (1951) , стр .
246-255.
Kovačić Mirko
1. Pisanje nepostojanoga e (štok. a) u imeničkoj promjeni, књ . V , св .
7-8 ( 1937) , стp. 225-227.
Колман О [токар]
1. Још нешто о речима на -иште , књ . II , св . 1 ( 1934) , стр . 13—19 .
Костић Александар Ђ.
1. Рад на стварању медицинске терминологије, књ . III , н. с. , св . 3-4
(1952), cтp. 120-122.
2. О транскрибовању латинских именица у медицинској терминологији,
књ . ІѴ , н. с. , св . 5—8 ( 1953) , стр . 229-237 .
3. О грађењу и транскрибовању придева од латинских именица , књ.
ІѴ , н. с . , св . 9—10 (1953), стр . 308-315 .
4. Потребе стручних терминологија , књ . VI , н. с . , св . 1—2 ( 1955) ,
стр . 26-32.
5. Наша медицинска терминологија и нови правопис , књ . XI , н . с. ,
св . 3-4 (1961 ) , стр . 90-95 .
8 Наш језик
6. Језик наше медицинске литературе , књ . XIV , н. с. , св. 1 ( 1964-1965),

стр . 27-42.
7. Проблем српскохрватске медицинске терминологије, књ . XIV, н. с. ,
св . 4-5 ( 1964—1965) , стр . 284-291 .
8. Терминолошка праксикологија неких наших старијих медицинских
писаца , књ . XVIII , н. с. , св . 1—2 (1970—1971), стр . 110—114.
Костић Драгутин]
1. Правобранилаштво или правобраниоштво, књ. І , св . 1 (1933) , стр.
15-18.
2. Каљаче - снежњаче , књ . І , св . 2 ( 1933) , стр . 47-48 .
3. Откад и откако , књ . І , св. 3 (1933) , стр . 82-84.
4. Преудешавање грчколатинских међународних речи на -ium(ion) , књ.
1, св . 5 (1933) , стр. 149-154.
5. Како речи добијају нова значења, књ . І , св. 7 (1933) , стр . 199—202.
6. Мало из историје речи , књ . І , св . 8 ( 1933) , стр . 236-238 .
7. Око изговора и писања неких туђих речи , књ . І , св. 9 (1933) , стр.
268-273 .
8. в . Гл . Ст. Б. и Костић Д(рагутин) ( 1 ).
9. Множина обична и збирна, књ . II , св . 3 ( 1934), стр. 72-76.
10. Мало стилистике , књ . II , св . 5 ( 1934) , стр . 154.
11. Име Београда, књ . II , св . 7 ( 1934) , стр . 213—214.
11. Име Београда, књ. 11 , св . 7 ( 1934) , стр. 213—214.
12. Прилог спортској термонологији , књ. II , св . 8 ( 1934), стр . 247—251 .
13. Камен рийл статива, књ. III , св . 2 ( 1935) , стр . 50-52.
14. Писање ,женских“ презимена, књ. ІІІ , св . 7 (1935) , стр . 200-206;
св . 8. стр . 229-236.
15. Кварење песама, књ . IV, св . 3 (1936) , стр. 68-73 .
16. Значење завршних стихова у народној песми „Бановић Страхиња“,
књ . ІѴ , св . 4 (1936) , стр . 113—118 .
17. И намакну гојне воле , књ . IV , св . 4 (1936), стр. 122.
18. Још о значењу завршних стихова у народној песми „Бановић Стра-
хиња", књ . IV ( 1936) , св . 8 , стр . 236—255 ; св . 9-10 , стр . 264-272 .
19. Значење глаголских префикса „с“ које се губи , књ . V , св. 2 ( 1937) ,
стр . 37-40 .
20. Да се царско не разлази лице , књ . V , св . 3 ( 1937) , стр . 76—79.
21. Завршно о завршним стиховина у Вукову Бановићу Страхињи, књ .
V , св . 4 ( 1937) , стр . 110—117 .
22. Прилог нашој спортској термонологији, књ . V , св . 5—6 (1937),
стр . 152-157.
23. Нешто о прилагођавању туђих именица нашима, књ. V , св . 7-8
(1937), cтp. 199–204.
24. Нешто о прилагођавању туђих именица нашима, књ . VI, св . 1

(1938), cтp. 102-106.
25. Тумачење стихова народне песме, кь. VI, св . 5-6 (1938),
стр . 167-169.
26. Потаја, књ . VI , св . 7—8 ( 1938) , стр . 229-232.
27. Тролетница, тролетна грозница, књ. VI , св . 7—8 (1939) , стр . 234.
28. Још нешто о „потаји“, књ . VII , св . 1 (1940) , стр . 19 .
29. Један необичан облик имперфекта, књ . VII , св . 1 (1940) , стр.
19-21 .
30. Још о понављању радње у прошлости, књ VII , св . 2—3 (1940),
стр . 51-53 .
31. Речничка грађа (Јединица) , књ . VII , св . 2—3 (1940) , стр. 61-65.
32. Преминути , књ . VII , св . 2—3 ( 1940), стр . 65-67.
33. Прилог тумачењу „Горског вијенца“, књ . VII , св . 9—10 (1940),
стр . 280 .
34. Прилог тумачењима „Горског вијенца“ , књ. VII , св. 1 (1940) , стр.
13-16.
35. Прилог тумачењу народних песама (овца пре (х)одница) , књ . VII ,
св. 2-3 (1940) , стр . 73-78 .
36. Разнолика служба прилога „ретко“ , књ . VII , св . 8 (1940), стр . 229-
-233 .
Koštial Ivan
1. Jezički prilozi, књ . IV , св . 5 (1936) , стр . 151—153.
Krasovski A.
1. Napomene povodom stranih reči , књ . IV , св . 9—10 ( 1936) , стр . 273—274.
2. „Ваневропски континенти“ , књ. V , св . 7—8 ( 1937) , стр . 235-236.
3. Још о неким речима, књ . VI , св . 3 (1938) , стр . 87-88.
Крстић Бранислав
1. Још нешто о завршним стиховима песме „Бановић Страхиња“ , књ.
IV , св . 6 (1936) , стр . 172-179 .
Кујунџић] В [ојислав ]
1. Кроз листове , књ . V , св . 1 (1937) , стр . 22-23.
Лалевић Миодраг]
1. Вокатив сингулара од именица мама, тата, ујна, баба, тешка,
стрина, књ . I , св . 2 (1933) , стр . 52—55 .
2. О роду у личним глаг. облицима , књ . І , св . 4 ( 1933) , стр. 116-118 .
3. Где , камо , куд(а) , књ. II , св . 1 ( 1934) , стр . 19—24.
4. О значењу неких речи и израза, књ . II св . 3 ( 1934) , стр . 78-81 ;
св . 9-10, cтp. 278-283.
8*
116 Нащ језик
5. Однос предлога према неким одричним речима, књ. II, св . 3 (1934),

стр . 84-87.
6. Језик у уџбеницима за српскохрватски језик , књ ІІ, св . 5 (1934),
стр . 150-154.
7. Неке особености шаховског језика , књ . ІІ , св . 7 (1934) , стр . 210-
-212.
8. О значењу неких речи и израза, књ. ІІІ, св . 2 ( 1935) , стр . 54-57.
9. Питање „главног“ и „ споредног“ у настави српскохрватског језика,
књ . ІІІ, св . 4 ( 1935) , стр . 105-111 .
10. „Главно“ и „ споредно“ у раду и оцењивању писмених задатака,
књ . ІІІ, св . 6 (1935) , сзр . 169-172.
11. Српскохрватски језик на пријемном испиту, књ . ІІІ, св . 8 (1935),
стр . 236-240 .
12. Једна напомена поводом акузатива, књ . IV, св . 8 ( 1936), стр. 1
53-55.
13. О променама именице Беране , књ . IV , св . 2 ( 1936) , стр . 56-58.
14. Значење неких речи и израза, књ . V , св . 1 (1937) , стр . 19-22.
15. О предмету синтаксе , књ . V , св . 2 ( 1937) , стр . 42—45.
16. Српскохрватски језик на нижем течајном испиту, књ . V, св . 5-6
(1937) , cтp . 167–175 .
17. Српскохрватски језик на вишем течајном испиту, књ . V , св . 7-8
(1937), cтp. 227-231 .
18. Један прилог о употреби енклитичког заменичког облика ју , књ.
V, св . 7-8 (1937) , стр . 236-240 .
19. Још из школе , књ . VII , св . 1 ( 1940) , стр . 16—19.
20. О потреби уједначавања наставе српскохрватског језика, књ . VII ,
св . 5 (1940) , стр . 154—157.
21. Значење неких речи и израза, књ . VII , св . 6 ( 1940) , стр . 171-173 .
22. О употреби облика бише , књ . IV , н . с. , св . 9—10 ( 1953) , стр . 335-
-339.
23. Обрада промене значења речи , књ . V , н. с. , св . 1—2 (1954), стр .
65-74.
24. О језику у преводу два страна филма , књ . VI , н . с . , св . 1-2 ( 1955) ,
стр . 51-57.
25. Белешке о језику и стилу у Коренима Д. Ћосића (I) , књ . VI , н. с. ,
св . 5-6 (1955) , стр . 169-179.
26. Обрада субјекта, књ . VI , н . с . , св . 7-10 (1955) , стр . 273—286 .
27. Спољашњи знаци међусобне везе и унутрашњи смисао реченица ,
књ . VII , н. с. , св . 5—6 (1956) , стр . 178—191 .
28. Обрада подређених реченица, књ. VII , н . с . , св . 7-10 (1956) , стр .
276-288.
29. Језик и стил Сијарићевих „Бихораца“ , књ . VIII , н. с. , св . 1—2
(1957) , стр . 36-52 .
30. О појавама везаним за глаголску рекцију, књ VIII, н. с. , св. 7—10

(1958), cтp. 251-258.
31. О неким синтаксичким колебањима, књ . Х, н . с. , св . 3-6 (1960),
стр . 165-170.
Лалић] Р]адован]
1. Требачки , трепачки или трепчански ?, књ . V , н. с . св . 9—10 (1954),
стр . 334-336.
Лексикограф
1. Ситни прилози речнику , књ . VII , св . 6 ( 1940) , стр . 187.
Лесковац Младен]
1. „Пестиц“ у једној Вуковој пословици , књ . І , н . с. св . 7-8 (1950) ,
стр . 327-328 .
Лубас Владислав ]
1. Посесивна функција суфикса -ица у јужнословенској топонимији ,
књ . ХѴ , н. с . св. 1—2 ( 1966) , стр . 108-113 .
M. 3.
1. Из живота речи , књ . VII , св . 8 ( 1940) , стр . 248 .
M. H.
1. Зашто ражена, ражана , а не ражна главница , књ . І , н. с. , св . 9-10
(1950) , cтp . 375-376.
Мамузић Илија]
1. Почетна настава падежа у нашим школама (Једно мишљење ) , књ.
VІІ , св . 4 (1940) , стр . 111-120.
2. Уз примедбе г. Вуковића „О исправљању домаћих задатака" , књ .
VII , св . 6 ( 1940) , стр . 176-184.
Марган Владимир]
1. „Хлеб наш насушни“ , књ . II , св . 9—10 (1934) , стр . 277—278 .
Maretić Tomislav]
1. Primjedbe nekim dojakošnjim člancima u „ Našem jeziku“ , knj . I , sv.
6 (1933) , str . 166-168 .
2. Kritik ili kritičar itd . , књ . ІІ , св . 4 (1934) , стр . 99-100.
Марјановић Душ [ан]
1. О значењу речи : кайија, ерлија, везак, сувача, књ . III , св . 7 (1935) ,
стр . 215-217.
Марков Борис ]
1. О наставцима -ана, -лија, -лук и -рија , књ . VIII , н . с . , св . 5-6 ( 1957) ,
стр . 151-170.
2. Именице с наставцима -че и -чић , књ . X, н. с. , св . 7-10 (1960),

стр . 228-246.
Марковић Светозар]
1. Крвавити и крварити , књ. І , св . 1—2 ( 1949) , стр. 67-68.
2. „ Ћорав“ и „слеп“ , књ . I , н. с. , св . 3—4 ( 1950) , стр . 151—153.
3. Оронуши значење и порекло , књ . І , н . с. , св . 5—6 ( 1950) , стр .
248-251 .
4. О употреби личних и безличних облика глагола требаши, књ . I,
н. с. , св . 7—8 (1950), стр . 311-317.
5. Брашњеница и сл . , књ . II, н. с. , св . 1—2 ( 1951), стр . 53-55.
6. Врсти се , врзати се и врзмати се, књ. II , н. с . , св . 1-2 ( 1951) , стр .
55-57.
7. О променљивости броја два, књ . ІІ , н. с . , св . 5—6 ( 1951 ) , стр 155—
-161 .
8. Значење глагола гласати, књ . ІІ , н. с . , св . 5—6 (1951) , стр . 202-
-204.
9. Правоснажан или правноснажан, књ. II , н. с. , св . 7—10 (1951),
стр . 290-293 .
10. О именицама на -ист(а) и сл. , књ. III , н . с . св . 1-2 (1952) , стр.
12-27.
11. Једно значење речи алат, књ. ІІІ , н. с. , св . 3—4 (1952) , стр . 118-
-119.
12. Цео и читав , књ . III , н . с. , св . 5—6 (1952) , стр . 208-216 .
13. Положај замјеничке енклитике у вези са напоредном употребом
инфинитива и презента са свезицом да , књ . VI , н. с . , св . 1—2 (1955) , стр .
33-40.
14. Облик футура у прошлости , књ. ІХ, н . с. , св . 3—4 (1958-1959) ,
стр . 110-115.
15. Промена туђих личних имена и презимена, књ . ІХ , н . с. , св . 7-10
(1958-1959) , стp . 265-273 .
16. Запошљен , зайошљење или запослен, запослење, књ . Х , н. с., св .
1-2, (1960) , стp . 18-23.
17. Из правописне праксе , књ . XI , н . с . , св . 7-10 (1961) , стр. 229-233 .
18. Нека запажања о речнику у нашем новом правопису, књ . ХІІІ,
н. с. , св . 1—2 (1963) , стр . 18-47 .
Матић Светозар ]
1. Употреба дужих и краћих придевских облика у народном и Њего-
шевом песништву , књ . VII , св . 2—3 ( 1940) , стр . 45-50.
2. Маретић и Љуб. Стојановић о неодређеном придевском облику, књ.
ѴІІ, св . 2—3 ( 1940) , стр . 50-51 .
3. Порекло неких личних имена наших, књ . ІІ, н. с. , св . 1—2 (1951),
стр . 94-95 .
4. „Која смрт храни , другој не да“ , књ . II , н. с. , св . 3—4 (1951), стр.

125-126.
5. Белешке о језику Његошевом у Лучи и Вијенцу, књ. II , н. с. , св .
7-10 ( 1951 ) , cтp. 238-245
6. Сложенице са велико- , књ . IV . н . с . , св . 9—10 (1953) , стр . 323-328 .
7. Један Вуков латинизам, књ. V , н . с. , св . 9-10 ( 1954) , стр . 337-340 .
8. Једна необична употреба предлога, књ . VIII , н. с. , св . 7—10 ( 1957),
стр . 233-235 .
9. О значењу : види ми се чини ми се , књ . VIII , н . с . , св . 7—10
(1957) , cтp . 246-247.
10. О облику „Србљи“ , књ . ІХ , н. с. , св . 1—2 ( 1958—1959) , стр . 47—53 .
11. Вуков однос према екавским пасмама народним , књ . IX, н . с. ,
св . 3-4 ( 1958—1959), стр . 93—101 .
12. Из Вукова превођења , књ . IX , н . с. , св . 7—10 ( 1958-1959), стр .
280-282.
Милановић Бранислав]
1. Мразови : мразеви ; носови : носеви и сл. (II) , књ . І , н. с. , св. 1-2
(1950), cтp. 43-53.
2. „Присуствовати“ и „бити присутан“ , књ . І , н . с . , св . 3-4 (1950) ,
стр . 146-150.
3. Заменички облик собом уз глаголе носиши, водити и сл . књ . І , н .
с. , св . 7-8 ( 1950) , стр . 295-302.
4. О писању і у промени страних именица м . рода , књ . II , н с. , св .
5-6 (1951) , стp. 168-172.
5. Садржати или садржавати, књ. II , н . с . , св . 7—10 (1951 ) , стр .
256-264.
6. Одговор на стављена питања , књ . III , н. с. , св . 3—4 ( 1952) , стр .
128-144 .
7. Облик зависних падежа деминутивних именица на -це , књ . III , H.
с. , св . 7-8 ( 1952) , стр . 242-258 .
8. О употреби бројног придева обоји, књ . IV , н . с , св . 1—2 ( 1953) ,
стр . 38-44.
9. Глагол подлежати -- његово значење и вид , књ . IV , н . с. , св . 5-8
(1953) , cтp. 203-215 .
10. Двојаки облици глагола на -ивати -аваши, књ . V , н. с . , св . 7—8
(1954), cтp. 235-249.
11. О деклинацији именице йодне, књ . VI , н . с . , св . 3—4 ( 1955) , стр .
91-108 .
12. О облику једног глагола у екавском изговору , књ VI , н. с . , св .
7—10 ( 1955) , стp. 225-238.
13. Глаголи на -ниши с облицима промене -ну- /-не- основа , књ . VII ,
н. с. , св . 3—4 (1956) , стр . 87-106.
14. О неправилним облицима глагола извиниши (се) и њиховом значењу,

књ . ѴІІІ , н. с. , св . 5—6 ( 1957) , стр . 145-150.
15. О једном глаголском дублету, књ . ІХ, н . с . , св . 1—2 (1958—1959) ,
стр . 32-42 .
16. Употреба предлога код (с генитивом) уз глаголе кретања , књ . ІХ ,
H. C. , CB . 7-10( 1958-1959) , cтp. 227-242.
17. Заменички облик свију у савременом књижевном језику , књ . X,
н. с . , св . 3—6 (1960) , стр . 143-148 .
18. Још о раду и облику именице наочари , књ . Х , н . с. , св . 7-10 (1960) ,
стр . 261-264.
19. О посесивним придевима на -овљев |-евљев , књ . XI , н. с . , св . 3-4
(1961 ), cтp . 81-89 .
20. Деклинација поименичних придева, књ . XII , н . с . , св . 3-6 (1962) ,
стр . 105-123 .
21. Употреба збирних бројева са именицама у множини , књ . ХІІІ , н .
с. , св . 1—2 ( 1963) , стр . 48-56.
22. О облику и деклинацији имена места типа Бошњане, Рибаре у са-
временом књижевном језику, књ . ХІІІ , н . с. , св . 3—5 ( 1963) , стр . 137—168 .
23. Род и број топонима Неменикуће, књ . XVII , н . с. , св . 4 ( 1968-1969) ,
стр . 198-206 .
24. Глаголи на -аши са двојаком презентском основом , књ . XIX, н.
с . , св. 2-3 ( 1972-1973) , стр . 69-181 .
Милетић Бранко ]
1. Употреба предлога у са генитивом , књ . І , св . 4 (1933) , стр . 112-116 .
2. О изговору ч, и и ћ , ђ , књ . І , св . 6 (1933) , стр . 174—177 .
3. Један пример насиља над језиком , књ . VI , св . 7—8 (1939), стр.
227-229.
4. Преглед часописа, књ . VI , св . 9—10 ( 1939) , стр . 250-265 .
Милетић Владета М.
1. Писма уредништву (I) , књ . III , н. с . , св . 1-2 ( 1952) , стр . 50-53 .
Милетић Миодраг ] М.
1. Наш административни језик , књ . VI , св . 9-10 (1939) , стр . 268-269 .
Милојевић Вој [ислав ] Ж.

1. Један предлог за неколико назива, књ . II , св . 7 ( 1934) , стр . 209-210.
Мићовић Вукић] М.
1. О хемиским називима : водоник-водик, кисеоник-кисик , књ. IV ,
св . 3 ( 1936) , стр . 82-85 .
2. О неким физичким називима , књ . VI , св . 3 ( 1939) , стр . 73-78 .
3. Значење речи „салитра“ у нашим преводима Старога завета, књ .
ѴІІ , св . 6 ( 1940) , стр . 173-176 .
4. О народним речима за „зихернадлу“ , књ . І , н . с . , св . 3—4 (1950) ,

стр . 142-145.
5. О значењима речи сјвра (сера, сира) , књ . І , н . с . , св . 5-6 ( 1950) ,
стр 208-209 .
6. О значењу израза жежено злато и суво злато, књ . І , н . с . , св . 7-8
(1950), cтp . 303-310.
7. О неким стручним називима , књ . II , н . с. , св . 7—10 ( 1951) , стр .
265-278.
8. О неким стручним називима, књ . III , н . с . , св . 5—6 ( 1952) , стр.
160-170 ; св . 7-8 , стр . 259-266 ; св . 9-10, стр . 309-321 .
9. Још о речима изведеним од именице, магнет , књ . IV , н . с . , св . 1-2
(1953), стр . 33-37.
10. О речима никл, кабл и њима сличним , књ . IV , н . с . , св . 5-8 (1953) ,
стр . 238-242.
11. О изразима мачи гребештаци и гребешко гвожђе у народним пес-
мама , књ . Ѵ, н . с . , св . 1—2 ( 1954) , стр . 45-51 .
12. Значење израза пламени мачеви и сл . у народним песмама , књ . V ,
н. с. , св . 9—10 (1954) , стр . 329-333 .
13. Значење неких речи у народним песмама , књ . VII , ·н . с . , св . 7—10
(1956) , cтp . 223-233.
14. Откуда Филипу Вишњићу презиме Вишњић , књ . VIII , н . с . , св.
7-10 ( 1957) , стp . 226–232 .
15. О називу сабља димишкиња , књ . VIII , н . с . , св . 7-10 (1957), стр .
242-245.
16. Неколико напомена о значењу речи накрпат, књ . IX , н . с . , св .
1-2 (1958-1959) , cтp . 54-58.
17. О речима глукоза ― гликоза , валенца - валенција, суйстанца-суй-
станција, књ . Х , н . с . , св . 3—6 ( 1960) , стр . 139-142 .
18. О тумачењу неких речи и израза у Горском вијенцу , књ . ХІ , н .
с. , св . 1—2 ( 1961 ) , стр . 16-29 .
Михаиловић Велимир
1. „ О кукову дне “ Ad calendas graecas , књ . XVII , н . с . , св . 11—2 ( 1968—
-1969) , cтp. 52-58 .
2. Диј . цабрен постан (unfettig) етимолошки есеј , књ. XVIII ,
н. с. , св . 3 (1970—1971), стр . 169-170.
Московљевић Милош ] С.
1. Nastava maternjeg jezika u našim srednjim školama, књ . I , св1 (1933) ,
стр . 11-12.
2. Глаголи на -ещи, -им , и -иши, -им , књ . І , св . 1 (1933) , стр . 18—21 ..
3. Погрешна употреба предлога код , књ . І , св . 1 (1933) , стр . 27 .
4. Klonimo se varvarizma, књ . І, св . 3 ( 1933) , стр . 76-82 .
5. Лекар и лечник књ . I , св . 6 ( 1933) , стр . 171-173 .
6. Још о глаголу нестати, књ.І , св . 7 (1933) , стр . 210-212.

7. „Родна реч“, књ . II , св . 1 (1934) , стр . 24-26 .
8. " Опкладионица“ и тим поводом о именицама на -ионица, -аоница,
књ . ІІ , св . 3 ( 1934) , стр . 76-77 .
9. O vokativu jednine nekih imenica muškog roda, naročito imena i pre-
zimena , књ . II , св . 4 ( 1934, стр . 105-107 ; св . 6, стр . 180—183 .
10. Мешање предметака йре- и при- код неких речи , књ . II , св . 5 ( 1934),
стр . 136-140 .
11. Бања , купалиште , купељ , купатило , купка , књ . II , св . 8 ( 1934) ,
стр . 234-237 .
12. Из живота речи, књ . II , св . 9—10 ( 1934) , стр . 268-272.
13. О писању туђих имена , књ . ІІІ , св . 2 (1935) , стр . 47-49 .
14. Неколико напомена , књ . III , св . 4 ( 1935) , стр . 118-120 .
15. Наук или наука ?, књ. III , св . 5 ( 1935) , стр . 143-146.
16. Неколико прилога значењу речи , књ . III , св . 7 ( 1935) , стр . 217-
-220 .
17. Из медицинске терминологије , књ . IV , св . 2 ( 1936) , стр. 38-44.
18. Још о употреби свезице „да“ с презентом место инфинитива , књ.
IV , св . 4 (1936) , стр . 107-113 .
19. Прилог пољопривредној термонологији, књ . IV , св . 5 ( 1936) , стр .
134-137.
20. Називи за воћњаке , књ . IV , св . 7 ( 1936) , стр . 197-202 .
21. Радио и језик , књ . V , св . 1 (1937) , стр . 5-8 .
22. Lehrbuch der serbokroatichen Sprache од Ј . Богићевића (оцена) , књ .
V, св . 1 (1937) , стр . 23-24.
23. Неколико прилога терминологији и правопису, књ . V , св . 2 (1937) ,
стр . 48-53 .
24. Осећај и осећање , књ . V , св . 4 ( 1937) , стр . 101-110 .
25. Два прилога , књ . V , св . 5—6 ( 1937) , стр. 175—180.
26. Један нов речник (оцена) , књ . V , св . 7—8 ( 1937) , стр . 241-246 .
27. Једно ретко значење речи йоштен и йоштење, књ. V , св . 9-10
(1937) , cтp. 278-280.
28. Прослава стопедесетогодишњице рођења Вука Ст . Караџића, књ .
ѴІ , св . 1 (1939) , стр . 38-61 .
29. Нов бранич нашег књижевног језика , књ . VI , св . 5—6 ( 1939),
стр. 162-163 .
30. Једна чешка књига о нашем књижевном језику , књ . VI , св . 5—6
(1939) , cтp . 163–165 .
31. Писати ,на машину“ или „ на машини“ , књ . VII , св . 1 (1940), стр .
6-8 .
32. Нове појаве у београдском изговору , књ . VII , св . 2—3 ( 1940) ,
стр . 69-73.
33. Неки случајеви одричних реченица, књ. VII , св . 6 ( 1940) , стр .

184-187.
34. О грађењу неких придева на -ски од географских имена, књ. VII ,
св. 7 (1940), стр . 205-210.
35. Поводом објашњења имена Загреб , књ . VII , св . 9—10 ( 1940) , стр .
278-279.
36. Поводом стогодишњице II издања Вукова Рјечника , књ . IV , н . с. ,
св. 1-2 (1953) , стр . 58-68.
37. „Језик“ , часопис за културу хрватскога књижевног језика, књ . IV ,
н. с. , св . 5—8 (1954) , стр . 267-270.
38. Бундева, тиква , дулек и др . , књ . V , н . с . , св . 5—6 (1954), стр.
200-205.
39. Шта је исправније : пише се „ великим словом“ или „ с великим
словом" ?, књ . V , н. с . , св . 9-10 ( 1954), стр . 319-325 .
40. Како треба изговорити и разумети Његошев стих "9Чудна попа,
јади га не били" ?, књ . VI н . с. св . 1-2 (1955) , стр . 41-45.
41. Уз појаву једног речника , књ . VII , н . с. , св . 7—10 (1956) , стр.
247-253.
42. Најзад имамо српско-руски речник, књ . VIII , н . с . , св . 7-10 ( 1957),
стр . 263-268.
43. Уз чланак Б. Милановића „О једном глаголском дублету“ II , књ .
ІХ, н. с. , св . 1—2 (1958—1959) , стр 44-46.
44. Деведесетогодишњица проф . О. Брока, књ . ІХ , н. с . , св . 1—2
(1958-1959) , стp. 69–72.
45. О Ивићеву „ смедеревско- вршачком дијалекту“ , књ . IX, н . с. , св .
3-4 (1958-1959) , cтp . 102-107.
46. Погрешна употреба неких назива, књ . ІХ , н. с . , св . 5—6 ( 1958—1959) ,
стр . 154-158 .
47. У коју категорију речи спада реч „као “ ?, књ . IX , н . с. , св . 7-10
(1958-1959) , стp. 243-249.
48. О називима неких пољопривредних алатки , књ. Х , н. с . , св . 1-2
( 1960) , cтp. 10–17 .
49. Сећање на једну дијалектолошку екскурзију с професором Белићем ,
књ . Х, н. с. , св . 3—6 (1960) , стр . 81-83 .
50. In memoriam Олаф Брок, књ . XI , н . с. , св . 3—4 ( 1961 ) , стр . 121-
-124.
Мршевић Драгана
1. Предлози над , йод , пред , и изнад , испод и испред с одговарајућим
падежним облицима у функцији одређивања просторних односа , књ . XIX,
н. с. , св . 4—5 ( 1972—1973) , стр . 204-227.
Muždeka P[etar]
1. O pisanju velikih slova po našem pravopisu , књ . II , св . 9-10 ( 1934),
стр . 264-266.
2. Još o pisanju riječi početnim velikim slovom , књ . III , св . 2 ( 1935) ,
стр . 52-53 .
Нађов Гаврило
1. К питању о роду у личним глаголским облицима , књ . V , св . 9—10
(1937) , cтp. 284-286.
Николић Берислав М.
1. Акценат присвојних придева типа момков , очев , сестрин, књ . VIII ,
н. с . , св . 3—4 ( 1957) , стр . 184-188 .
2. Запослен , запослење , књ. VIII , н . с . , св . 7-10 (1957) , стр . 259-262 .
3. Смиреност Андрићева казивања , књ . ІХ , н . с . , св . 1—2 ( 1958—1959) ,
стр . 24-31 .
4. [Уредништво] , д-р Јован Радуловић (некролог) , књ . ІХ , н. с. , св .
1-2 (1958-1959) , cтp . 80 .
5. Традиција Вукова у Тршићу, књ . ІХ , н . с . , св . 3—4 (1958-1959),
стр . 128-131 .
6. Исидора Секулић , књ . ІХ , н . с . , св . 3—4 ( 1958-1959) , стр . 141-142 .
7. Прилог проучавању стила Лазе К. Лазаревића, књ . IX , н. с . , св .
5-6 ( 1958-1959) , cтp. 206–212.
8. О неким особинама стила и језика Милана Богдановића , књ . X,
н . с. , св . 1—2 ( 1960) , стр . 24-28 .
9. Осврт на приповедачки стил Бранка Ћопића , књ . Х , н. с. , св . 3-6
(1960), cтp. 171–179 .
10. Из лексикологије II : Букшещи-букшаши, књ . Х, н . с . , св. 7—10
(1960), cтp. 273-278.
11. Прилог проучавању порекла шумадијско-војвођанског дијалекта,
књ . ХІ , н. с. , св . 1—2 ( 1961 ) , стр . 44—56.
12. Из лексикологије I : Губиши (~~ се) , књ . XI , н . с . , св . 3—4 (1961 ) ,
стр . 109-115 .
13. In memoriam : Глиша Елезовић , књ . XI , н. с. , св . 3—4 ( 1961),
стр . 125-126.
14. Једна акценатска алтернација у савременом српскохрватском језику,
књ . ХІ , н. с. , св . 5—6 ( 1961) , стр . 196—200.
15. Из лексикологије III : Етимолошки приноси, књ . XI , н . с. , св .
7-10 (1961 ) , стp . 269–272 .
16. Акценатски вид проклизе и енклизе у српскохрватском језику,
књ . ХІІ , н . с . , св . 3—6 ( 1962) , стр . 156-178 .
17. Акценат изведених именица у српскохрватском књижевном језику,
књ . ХІІ , н . с . , св . 7—10 (1962) , стр . 270—279 ; књ . XІІІ, н. с. , св . 1—2 ( 1962) ,
стр . 95-114.
18. Прилог за утврђивање српскохрватске нормативне акцентуације,

књ . ХІІІ , н. с. , св . 3—5 ( 1963), стр . 246—264.
19. Вукова Писменица и Мразовићева Славенска граматика , књ . XIV ,
н. с. , св . 4—5 ( 1964—1965) , стр . 272-273 .
20. О неким питањима критичког издавања српских писаца, књ . XV,
н. с. , св . 1—2 ( 1966) , стр . 114—117.
21. Ка основама акцентуације севернијих млађих новоштокавских го-
вора, књ . ХVII , н. с . , св . 1-2 ( 1968-1969) , стр . 59-82.
22. Ка основама акцентуације источнохерцеговачког дијалекта, књ .
ХѴІІ , н. с. , св . 3 (1968-1969) , стр . 155-169 .
23. Акценат интернационализама у савременом српскохрватском књи-
жевном језику, књ . XVIII , н. с . , св . 4—5 ( 1970—1971 ) , стр . 220-228.
24. Основни принципи творбе речи у савремениим српскохрватском књи-
жевном језику, књ . XIX , н. с. , ( 1972—1973) , св . 1 , стр . 7—20 ; св . 2-3 , стр .
142-154 ; св . 4-5, стр . 273-286.
Николић Милоје Р.
1. Прилози упознавању живота и рада Александра Белића, књ . XI ,
н. с. , св . 3—4 (1961) , стр . 102-108 , св . 7—10, стр . 273—305.
2. Прилози проучавању живота и рада Александра Белића, књ . ХІV
(1964-1965) , н . с . , св . 2—3, стр . 169—188 .
3. Избор Александра Белића за академика, књ . XVII , н . с . , св . 1—2
(1968-1969) , стp. 83-96 .
Николић Мирослав Б.
1. О посесивном генитиву личних имена, књ . XVII , н. с . , св . 5 (1968-
—1969) , crp. 264–283 .
2. Дистрибуција облика инстр . сингулара заменица : ја, он/оно , она,
ко, што, тај шо , књ . XVIII, св . 3 ( 1970—1971) , стр . 171—186.
Николић Светозар ]
1. О грађењу сложених скраћеница у нашем савременом књижевном
језику, књ . Ѵ, н . с . , св . 1—2 ( 1954) , стр . 9—17 .
2. Одговор на стављена питања , књ . VI , н . с . , св . 3—4 ( 1955) , стр .
120-122.
3. Облици имена : звања , занимања , дужности и титула женских лица ,
књ . ѴІ , н. с. , св . 5—6 ( 1955) , стр . 148—152.
Новаковић Новак]
1. О значењима неких речи, књ . III , св . 5 ( 1935) , стр . 152.
2. Још о неколико ријечи што означавају камен , књ . III , св . 8 ( 1935) ,
стр . 252-253 .
3. Родбински и својбински називи, књ . IV , св . 1 ( 1936) , стр . 24—27.
Новељић Богић
1. О једном књижевном изговору, књ III , св . 4 (1935) , стр . 111—112.
Njegovan V[ladimir]
1. O hemijskoj terminologiji, књ . VI , св . 4 ( 1939), стр . 106-112.
П.
1. Речи изведене од основе „магнет“ , књ . III, н. с. , св. 1-2 (1952),
стр . 46-47.
П. М.
1. Конструктор-депилатор, књ . VII , св . 2—3 (1940) , стр . 81 .
2. Ширење инфинитива типа -ираши, књ . VII , св . 2—3 ( 1940) , стр.
81-82.
3. Из техничког речника , књ . VII , св . 2—3 (1940) , стр . 82 .
Павићевић Илија
1. Неколико ријечи о геолошкој терминологији, књ . XIV, н. с. , св.
2-3 (1964-1965) , cтp. 141-149 .
2. Још о геолошкој терминологији, књ. XIV , н. с . , св. 4-5 ( 1964-
-1965) , стp . 292-299.
3. О једном случају падежне неконгруенције, књ . XV, н. с. , св . 5
(1966) , cтp. 295–301.
Павловић Звездана
1. Једндничиши, једндудиши, шримирити, седмириши, књ . Х , н . с. , св .
1-2 (1960) , стр 60-63 .
2. Иницијалне консонантске групе у нашем књижевном језику, књ.
ХѴІІ , н . с . , св . 5 ( 1968-1969) , стр . 299-306.
Павловић Миливој
1. Три случаја народне етимологије, књ . IV, св . 5 ( 1936), стр . 139-
-141 .
2. Кафенисање у Сарајеву, књ . V , св . 9—10 (1937) , стр . 275-278 .
3. Стан-поглед , књ . V , св . 9—10 ( 1937) , стр . 281-284.
4. Прилози речнику - 1. Из ватрогасних организација, књ. VII, св.
2-3 ( 1940) , стр . 40-45.
5. Ситнице језикословне ( 1. Требало би... , 2. Исто-исто тако, 3. Песто-
шесто · осамсто) , књ . VII , св . 2—3 ( 1940) , стр . 53-58.
6. Прилози речнику страних речи (Апарта , Андробус, Банка у сребру) ,
кн . ѴІІ , св . 2—3 (1940) , стр . 58-61 .
7. Синтакса и интерпункција , књ . ІІІ , н . с. , св . 3—4 ( 1952), стр . 79-90.
8. Значење придева с наставком -аст и његовим варијантама , књ.IV ,
н . с . , ( 1953) , св . 1—2 стр . 9-24 ; св . 3—4, стр . 99—114; св . 5-8 , стр. 175—195.
9. Апстрактне именице с наставком -ост, књ . IV , н. с. , 9-10 (1953),
стр . 296-307.
10. Значење и варијанте значења придева ваздушаст, књ. V , н. с. ,
св . 1-2 (1954), стр . 35—44.
11. Шарац вода ладна , књ. IX, н. с. , св . 3—4 (1958-1959) , стр . 108-
-109.
12. Корелације и поремећаји у њима, књ . XI , н . с. , св . 5—6 (1961),
стр . 194—195.
13. Објашњење једне појаве формалне неконгруенције у броју, књ. XI ,
н. с. , св . 7—10 ( 1961) , стр . 226-228 .
14. Рекције и функције , књ . XII , н. с. , св . 3—6 ( 1962), стр . 90-93 .
15. Структура семантичке мултиваленције , књ . XІІІ , н. с . , св. 1—2
(1963) , cтp. 11–17.
16. Посесивни генитив и присвојни придев, књ XIV , н. с. , св . 4—5
(1964-1965) , стp. 235-238 .
17. Пасторални ономастички термини типа duč и bač, књ . XVI , н. с. ,
св . 3 (1967) , стр . 115-118.
18. Глагол стати и семантичка супротност уз инфинитив , књ . XVII ,
н. с. , св . 1—2 ( 1968—1969) , стр . 10—22.
19. Покушај стварања нових термина из астронаутике, књ . XVII , н.
C., CB. 4 (1968-1969) , cтp . 196–197.
20. Семантичке девијације и интерференције , књ. XIX , н. с. , св . 2-3
(1972-1973) , стр. 119-134.
Павловић Михаило
1. О једном преводу с француског , књ . IX, св . 1—2 (1968-1969),
стр . 59-68.
2. Настава српскохрватског језика у Француској , књ . Х, н. с . , св.
1—2 ( 1960) , cтp. 44—54 .
3. Нека запажања о преводима у нашој дневној и недељној штампи,
књ . ХІІ , н. с. , св . 3—6 (1962) , стр . 94—104.
Панов А.
1. Из терминолошке биљежнице , књ . V , н. с. , св . 5—6 ( 1954) , стр .
195-199.
Paunov Aleksandar]
1. Tačka gledišta, књ . I , св . 9 (1933) , стр . 273—274.
2. Protiv kvarenja srpskohrvatskog narodnog (književnog) jezika, књ . V
св . 1 (1932) , стр . 8—11 .
3. Поводом наших стручних терминологија, књ . I , н. с. , св . 7—8
(1950), cтp. 323-325.
4. Још о речи буђ , књ . II , н . с. , св . 1—2 ( 1951 ) , стр . 46—49.
5. „Смрека-клека-боровница“ и „ смрча-оморика-смрека“ , књ . II н. с.,.
св . 3-4 (1951), стр . 140—147.
Paunov D.
1. Ne sud već svjedočenje , књ . 4, св . 7 ( 1936), стр . 206—213 .
Perković Mirko ]
1. „Naš jezik“ , књ . II, св . 9—10 ( 1934) , стр . 285-289 .
2. Smijemo li dirnuti u ovo pitanje ?, књ. III , св . 4 (1935) , стр . 99-100.
3. Jedno pismo d-ra Tomislava Maretića, књ . VI , св . 5—6 ( 1939) , стр.
165-167 .
4. Sitan prilog našem folkloru , књ . VI , св . 7-8 ( 1939) , стр . 225-227 .
5. O deklinaciji prezimena na -е , књ . VII , св . 5 ( 1940) , стр . 142—143 .
6 . ,, Neke mjesne vlastite imenice za žensku čeljad, књ . VII , св . 6 ( 1940),
стр . 169-171 .
7. „Svesebica i sveseban“ , књ . VII , св . 8 (1940) , стр . 233-236.
Петровић] Владимир] В.
1. Омски или омовски , књ. II , н . с. , св . 1-2 ( 1951 ) , стр . 58 .
2. Речи изведене од основе „магнет“ , књ . III , н . с. , св . 9-10 (1952),
стр . 322-325 .
Пецо А[сим]
1. Још нешто о именима типа Јово и Раде , књ . IV , н. с. , св . 9-10
(1953) , cтp. 340-343.
2. О једном случају стављања запете , књ . VI , н . с . , св . 5-6 (1955) ,
стр . 160-168.
3. Једна ријетка а потребна ријеч, књ . VII , н . с . , св . 3—4 (1956) , стр .
117-120.
4. Облици колективних именица на -ад, књ . VII , н. с. , св . 7-10 (1956),
стр . 234-246.
5. Промене глагола вреши и зреши, књ . VIII , н . с . , св . 1-2 ( 1957) ,
стр . 28-35 .
6. Социјатив без предлога с , књ . VIII , н . с . , св . 5—6 (1957) , стр .
171-174 .
7. Артиљерија или артилерија, књ . ІХ , н . с . , св . 3—4 (1958-1959) ,
стр . 120-123 .
8. Вокатив једнине неких мушких и женских личних имена, књ. XI ,
н . с . , св . 1—2 (1961) , стр . 30—43 .
9. Примјена једног правописног правила у нашој штампи, књ . XI,
н. с . , св . 5—6 ( 1961 ) , стр . 180—193 .
10. Облици топонима у књижевном језику, књ . XI , н. с. , св. 7-10
(1961 ) , cтp. 234-248 .
11. Акценат именица женског рода типа глава, вила, књ . XII , н. с. ,
св . 1-2 (1962) , стр . 12-24.
12. Акценат именица женског рода типа вода, коза, књ . XII , н. с.,
св . 7-10 ( 1962) , стр . 233-245 .
13. О неким " икавизмима“ ијекавског изговора , књ. XIII, н. с. , св.
1-2 ( 1963) , cтp . 57–63 .
14. Употреба израза „ради се о“ у књижевном језику, књ . ХІІІ , н.

с. , св . 3—5 ( 1963), стр . 225-232.
15. О званичном називу нашега језика, књ . ХІІІ , н. с . , св . 3-5 (1963) ,
стр . 271-273 .
16. Двојаки облици једног изведеног придјева, књ . XIV, н . с. , св .
1 ( 1964—1965) , cтp . 49–54 .
17. Пличина и йлићина , књ . XIV , н . с. , св . 2—3 ( 1964—1965) , стр .
162-165 .
18. Два фонетска лика једне посуђенице , књ . XIV, н . с. , св. 4-5
(1964-1965) , стp. 274-283.
19. Јекавски облик једног прилога , књ . XVI , н. с. , св . 1—2 (1967) ,
стр . 93-96.
20. Утицај турског језика на фонетику штокавских говора , књ . XVI ,
н. с. , св . 3 (1967) , стр . 127-145 .
21. Дијалекатске особине у пјесничком језику Алексе Шантића, књ.
ХѴІ , н. с . , св . 5 ( 1967) , стр . 317-339 .
22. Вук-Даничићеви акценатски принципи и наша стандардна прозо-
дијска норма , књ . XVIII , н . с . , св . 1—2 ( 1970—1971 ) , стр . 93—102 .
24. Један пример погрешне аналогије, књ . XIX , н . с. , св . 1 (1972—1973) ,
стр . 21-25 .
23. Један актуелан проблем наше фонетике (изговор и писање фонеме х) ,
књ . XVIII , н . с . , св . 4—5 (1970—1971 ) , стр . 201-219 .
Пешикан Митар
1. О неким специфичностима у употреби приповедачког императива ,
књ . VII , н. с . , св . 5—6 (1956) , стр . 153-166.
2. О уметку -ов- (- ев-) у множини именица прве врсте , књ . VII , н . с . ,
св . 7-10 ( 1956) , стр . 270-275 .
3. „ Одредни придев у српскохрватском језику“ , књ . VIII , н . с . , св .
5-6 (1957) , стр . 171-174.
4. О грађењу имена становника у односу на имена земаља и места ,
књ . ІХ, н. с. , св . 5—6 ( 1958—1959) , стр . 196—205 .
5. О месту енклитике у реченици, књ ІХ , н. с . , св . 7—10 ( 1958—1959) ,
стр . 305-311 .
6. Напомене о новом правопису, књ . XI , н . с . , св . 5—6 ( 1961 ) , стр .
133-161 .
7. О Речнику Српске академије наука и уметности (Уз рецензију М.
С. Московљевића ), књ . ХІІІ , н . с. , св . 3—5 ( 1963) , стр . 169—196.
8. О начелима обраде и развијања стручне терминологије , књ XV ,
н . с . , св . 3—4 ( 1966) , стр . 180—194.
9. Невоље рада на нашим описним речницима, књ . XVI , н . с. , св. 3
(1967) , cтp. 193-204 .
9 Наш језик
10. О систему заменичких речи , књ . XVI , н . с. , св . 4 (1967) , стр . 245—

-267.
11. Разликовање властитих и апелативних имена у топонимији , књ.
ХѴІІ , н. с. , св . 5 (1968—1969) , стр . 255-263 .
12. Лексичко благо нашег језика и нормативни однос према њему, књ.
ХѴІІІ , н . с. , св . 1—2 ( 1968-1969) , стр . 80-92 .
Поленаковић Харалампије
1. Једна нова реч у дубровачком говору , књ . IV , св . 7 ( 1936) , стр.
216.
2. Алгебарско х (икс) у скопском говору, књ . V , св . 4 ( 1937) , стр . 119-
-120.
3. Још о имену Ђорђе , књ . VI , св . 3 ( 1939) , стр . 83-85 .
4. Доситеј или Доситије Обрадовић, књ . VI , св . 7—8 ( 1939) , стр .
232-234.
Половина Никола]
1. Вуков немачко- српски речник, књ . ІХ , н . с . , св . 7—10 ( 1958-1959),
стр . 274-279.
Поповић Иван
1. О изговору речи жљеб и жљезда , књ . I , н . с . , св . 7-8 (1950) , стр.
318-322.
2. Мозољ , мосур , мрсољ и сл . , књ . ІІ , н . с. , св . 3—4 (1951), стр . 127—
-139.
3. Неколико прилога речнику нашег језика, књ . II , н . с. , св . 5-6
(1951 ) , cтp . 205-219 .
4. Стајати стојати , књ . III , н . с . , св . 3—4 ( 1952) , стр . 104-115.
5. О употреби акузатива енклитичких личних заменица уз предлоге,
књ . ІІІ , н . с. , св . 5—6 ( 1952) , стр . 187—195.
6. Инструментал именица женског рода на сугласник, књ . III , н . .с,
св . 7-8 ( 1952) , стр . 270—279 .
7. Прилог географији неких наших речи, књ . III , н . с. , св . 9-10
(1952) , cтp. 326-332 .
8. Инфинитивна основа неких глагола III врсте , књ . IV , н. с . , св .
1-2 ( 1952) , стp . 45-57.
9. Нека размишљања о граматици и љубитељима нашег језика , књ.
IV , н . с. , св . 5—8 ( 1953) , стр . 253-266 .
10. Вештица - штрига „лептирица“ , књ . IV , н . с . , св . 9—10 (1953),
стр . 344-347 .
Поповић Љубомир
1. Падежна синонимика у језику Вука Стеф . Караџића, књ . XIV, н.
с . , св . 2-3 (1964—1965) , стр . 73—129 .
2. Предлошки изрази у савременом српскохрватском језику , књ . XV,

н. с. , св . 3—4 (1966) , стр 195-220.
3. Понављање почетног реченичког члана као стилско средство за ис-
тицање , књ. ХѴІ , н . с. , св . 1—2 (1967) , стр . 1—21 .
4. Проблем понављања једног реченичног дела, књ . XVI , н. с . , св .
4, стр . 269-290.
5. Реченице са елиптичним предикатом , књ . XVI , н. с. , св . 5 (1967) ,
стр . 351-373 .
6. Понављање речи ради стилског појачавања значења књ . XVII , н.
с . , (1968-1969) , св . 3 , стр . 125-142 ; св . 4. стр . 231246.
7. О начинским реченицама са везником (а)да , књ . XIX , н. с. , св.
2-3 ( 1972-1973), cтp. 155–164 .
Поповић Милан
1. Из историје речи , књ . III, св . 4 (1935) , стр . 121 .

2. О значењима неких речи, књ. III , св . 5 (1935) , стр . 151—152.
3. Још неколико ријечи што означавају камен , књ . III , св . 8 ( 1935) ,
стр. 253 .
Предић Светислав ]
1. Реформа наше рукописне ћирилице , књ . І , н . с . , св . 5—6 ( 1950) ,
стр . 226-233 .
2. Негација уз „све што“ и сличне изразе , књ . І , н . с . , св . 5—6 ( 1950),
стр . 239-241 .
3. "Синтаксички“ , књ . I , н . с . , св . 5—6 ( 1950) , стр. 243—244 .
4. Непотребни варваризми , књ . ІІ , н . с . , св . 5—6 (1951) , стр . 187—195 .
5. О дефиницији огледа , књ . II , н . с . , св . 7—10 ( 1951 ) , стр . 300—303 .
6. О роду страних именица, књ . III , н . с . , св . 1-2 ( 1952) , стр . 28-33 .
7. Италијан • Талијан , књ . III , н . с . , св . 7-8 ( 1952) , стр . 267-269 .
8. О грађењу и транскрибовању неких речи латинског порекла , кь .
V , св . 1—2 (1954) , стр . 27-43 .
9. Ипак, quieta non movere , књ . VI , н . с . , св . 7—10 ( 1955) , стр.248-250.
Прерадовић Ђорђе
1. О изразима : „ Он је лисица“ , „ Он је лис“ и сл . , књ IV , св . 2 (1936) ,
стр . 55-56.
Пријатељ средње школе
В. Белић А.
Радивојевић Павле
1. „Први јануара или први јануар“ , књ . II , св . 4 ( 1934) , стр . 114-116 .
9*
Радовић-Тешић Милица
1. Предлог код уз генитив глаголских и других апстрактних именица
у функцији одређивања времена и његове семантичко-синтаксичке опозиције,
књ . ХІХ, н. с. , св . 4—5 (1972-1973) , стр . 228-255 .
Радојичић Ђорђе Сп.

1. „Доња земља“ и „Морава“ , књ . V , св . 7—8 (1937) , стр . 208-212.
2. Писање (писаније) са значењем сликање , књ . VI , св . 3 ( 1939) , стр.
78-81 .
3. Бранкова жеља да се у Ђачком растанку стави „из њег“ место „изањ“,
књ . ѴІ , св . 4 ( 1939) , стр . 112-114.
4. Шта значи умрак у запису патријарха Пајсија (из 1624/25 год .) ?. књ.
ѴІ , св . 5—6 (1939) , стр . 151-156 .
5. Месец черешнар, књ . VI , св . 7—8 ( 1939) , стр . 217—223 .
6. О седьмыихь вьзрасть чловѣка, књ. VII , св . 2—3 (1940) , стр . 67-69.
7. Лична имена Богумила и Богумил , књ . IV , н . с. , св . 9-10 (1953),
стр . 348-349 .
8. „Втори век“ , књ . V , н . с . , св . 3—4 ( 1954) , стр . 131—133 .
Радошевић Н[аталија]
1. Поводом израза морнарски официр , књ . V , св . 7—8 (1937) , стр .
231-235.
2. Зашто су Руси помагали Вука , књ. VI, св . 1 (1939), ста. 29—38.
3. Покушај структурног поређења српскохрватског и руског језика са
нарочитим обзиром на аутоматске (типске) грешке Срба у руском језику,
књ . ХѴІ , н . с. , св . 3 ( 1967) , стр . 159—170.
Радуловић Јован
1. Глосе о јединственом наречју, књ III , св . 1 ( 1935) , стр . 11—16.
2. Једно језичко објашњење Кочићеве Суданије , књ. II , н. с. , св . 5-6
(1951), стр . 173—186 .
3. Дихати и дисаши , књ . І , н . с. , св . 7—10 (1951) , стр . 279-289.
4. Још о подизању културе нашег књижевног језика , књ. III , н. с. ,
св . 5-6 (1952) , стр . 171-186.
5. Аугментативно-пејоративно значење неких именица , књ . VIII , н . с. ,
св . 3-4 ( 1957) , стр . 106-113 .
Рађеновић Петар
1. Како треба писати имена светаца , књ . IV , св . 2 ( 1936) , стр . 44-46.
Rešetar M[ilan]
1. Prvi januara ili prvi januar , knj . II , sv . 3 ( 1934), str . 67-69 .
2. Germanizmi u brojanju, knj . II , sv . 6 ( 1934) , str . 169-170.
3. Је ли стигло вријеме да се уклони јекавски књижевни изговор ?,
књ . ІІІ , св . 6 (1935) , стр . 166-169 .
Ристић-Цвијић Олга
1. Гаснути (гаснути се) : гасити (гасити се) , књ . XII , н. с. , св . 1—2
(1962) , стр. 35—40.
2. Употреба суфикса -је у језику неких српских и хрватских романти-
чарских песника, књ . XV, н. с. , св . 5 (1966) , стр . 288-294.
3. Однос основе и наставка -овати, -исати , -ирати глагола страног
порекла књ. XVІІІ , н . с . , св . 3 (1970—1971) , стр . 131-161 .
Rončević Nikola
1. Prilog jeziku društvenog saobraćanja (O značenju reči „gospoda") , књ.
ІѴ , св. 7 (1936) , стр . 213—214.
2. „Што“ и „шта“ , књ . V , св . 5—6 ( 1937) , стр . 135—151 .
3. Још о изразима види се и види му се , књ . VII , н . с. , св. 3-4 (1956) ,
стр . 107-116.
4. Još o rečima (likovima) što i šta, књ . XV , н . с. , св . 1—2 (1966) , стр.
103-107.
Rospond St[anislav]
1. Negovanje književnog jezika kod Poljaka , књ . І , св . 9 ( 1933) , стр .
278-283.
с.
1. Са и без - у и ван улазе и излазе из , књ . VII , св . 2—3 ( 1940) ,
стр . 78-79 .
2. Из гробљанског речника , књ . VII , св . 2—3 (1940) , стр . 84.
3. При превођењу , књ . VII , св . 2—3 (1940) , стр . 84 .
Савић Момчило Д.
1. Нови правопис и транскрибовање италијанских имена , књ . XIV ,
н. с. , св . 1 ( 1964—1965), стр . 62-65 .
Секулић Исидора
1. Белешка о једном глаголском времену код Љуб. Недића, књ. IV
св . 8 (1936) , стр . 233—236.
2. Белешка о једном глаголском времену, књ . VI , св . 5—6 (1939)
стр . 137-139.
3. Именице које се свршавају на -ло , књ . І , н . с . , св . 5—6 ( 1950), стр .
178-179.
Сенић Нада] и Зубац А.

1. „ У интересу што боље књиге“ , књ . III , н . с . , св . 1—2 (1952) , стр.
39-44.
Симић Радоје
1. Једна група зависно-упитних реченица , књ . XIV , н . с . , св . 4-5
(1964-1965) , стp. 263–271 .
2. Глаголска времена у зависним реченицама, књ . XV, н. с. ( 1966),

св . 1-2 стр . 1—57 ; св . 3—4 , стр . 121—157.
3. Два случаја синтаксичке аналогије , књ . XVIII , н . с . , св . 4-5 ( 1970-
-1971 ) , cтp. 272-282 .
Сладојевић Петар
1. О рефлексу кратког ѣ иза 2 у књижевном језику јужнога изговора,
књ . ІХ , н . с . , св . 7—10 ( 1958-1959) , стр . 302-304.
2. Квантитет завршног самогласника 3 л . мн . аориста и имперфекта ,
књ. Х, н. с. , св . 3—6 ( 1960) , стр . 154-155.
Smodlaka Josip
1. O nekim tudim geografskim imenima , књ . III , св . 1 (1935) , стр . 4-5
Станић М [илиа]
1. Идем на Институт или Идем у Институт ?, књ . III , н. с. , св . 1—2
(1952) , cтp. 61-63 .
2. О облицима двама и двјема , књ . IV , н . с. , св . 9—10 (1953), стр.
329-334.
3. Још о Његошевом стиху „ Чудна попа, јади га не били !" , књ . VI ,
н. с . , св . 3—4 ( 1955) , стр . 116-118 .
4. Грейсти и гребаши, књ . VII , н . с . , св . 1-2 (1956), стр . 31-40 .
5. Уз чланак Б. Милановића „О једном глаголском дублету“ I , књ.
ІХ, н . с . , св . 1—2 ( 1958—1959) , стр . 43 .
6. О квантитету једног вокала презентске основе , књ . ІХ, н . с. , св.
1-2 ( 1958-1959) , cтp. 73-75.
7. О дужини вокала и у наставку -ички , књ . ІХ , н . с . , св . 3—4 ( 1958-
-1959) , cтp. 116–119 .
8. Из акцентологије , књ . IX, н . с. , св . 7—10 (1958—1959) , стр . 257-
-264.
9. Квантитет завршног самогласника компаратива прилога, књ . Х , н.
с. , св . 3—6 (1960) , стр . 149-153 .
10. О акценту вокатива неких именица , књ . XІІ , н . с. , св . 3-6 ( 1962),
стр . 149-155 .
11. Босанскохерцеговачки , Правописни приручник“ , књ . XIX, н . с. ,
св . 1 (1972—1973) , стр . 53-64.
Станојевић Маринко]
1. Опера, књ . VI , св . 3 ( 1939), стр . 88-89.
2. Појава новијих дублетних облика код неких именица , књ . VI , св.
9-10 ( 1939) , стр. 245-247.
Станојчић Живојин
1. Једна врста непотпуних реченица од савремених писаца , књ . Х,
н . с . , св . 1—2 ( 1960) , стр . 29-43 .
2. Делити мишљење и слични изрази, књ . Х, н . с. , св . 3—6 ( 1960) ,

стр . 156-164.
3. Реч и контекст , књ . ХІІІ, н. .с, св . 3—5 ( 1963) , стр . 233-238 .
4. Стилске фуккције једног дијалектизма, књ . XIV , н. с . , св . 1 (1954—
-1965) , стр. 43-48.
5. О двојаком облику предлога у секвенци с/са + падежни облик ,
књ . ХѴ , н. с. , св . 5 ( 1966) , стр . 257—287.
6. Граматичка асоцијативна средства у делу Хроника моје вароши М.
Настасијевића, књ . XVI , н . с. , св . 1—2 ( 1967) , стр . 49-62 .
7. Граматизоване потврдне /одричне категорије у књижевном српско-
хрватском језику, књ . XVI , н . с . , св . 3 ( 1967) , стр . 147—157 .
8. Придевске заменице са морфемом * къѵ одн. *кь у књижевном
језику, књ . XVIII , н . с . , св . 1—2 ( 1970—1971) , стр . 103-109.
9. Прилог тумачењу конструкција типа глад ме и сл. , књ . XVIII , H.
с. , св . 3 (1970—1971) , стр . 162-168 .
10. Језички тип једног еуфемизма, књ . XVIII , н . с . , св . 4—5 ( 1970—
-1971 ) , cтp. 229-234.
11. Чиниоци континуитета у књижевном језику , књ . XIX, н . с. , св .
1 (1972-1973) , стp. 26—42 .
Стевановић Михаило ]
1. Наш књижевни језик у средњој школи , књ . І , св . 2 ( 1933) , стр .
38-43.
2. Зашто умотворина , а не умотворевина, књ. І , св . 8 ( 1933) , стр .
242-244.
3. Употреба предлога према , књ . II , св . 9—10 ( 1934) , стр . 273-276 .
4. Схватање важности српскохрватског језика у средњој школи , књ .
ІІІ, св . 3 ( 1935) , стр . 71—77 .
5. Одрични и учестали , а не : одречни и учестани , књ . III, св . 6 ( 1935) ,
стр . 173-176.
6. Инфинитив и свезица „да“ са презентом , књ . ІІІ , св . 9—10 ( 1935) ,
стр . 282-288 .
7. Предикат збирних именица , књ . IV , св . 7 ( 1936) , стр . 202—206.
8. Облик субјекта пасивних реченица , књ . V , св . 5—6 ( 1937) , стр .
157-164 .
9. Кога је рода именица наочари, књ . V , св . 7-8 ( 1937) , стр . 204-208 .
10. Једна употреба поредбене свезице „као“ , књ . V , св . 7—8 ( 1937) ,
стр . 217-220.
11. Употреба и значење предлога због и ради , књ . VI , св . 5—6 (1939) ,
стр . 139-151 .
12. Напоредна употреба заменице који и односних свезица : да, где ,
како , ще и што , књ . VI , св . 7—8 ( 1939) , стр . 202—210 .
13. Један прилог објашњењу значења имперфективног аориста , књ.

ѴІІ , св . 4 ( 1940) , стр . 101-105 .
14. Рефлексивни глаголи и променљивост радног глаголског придева,
књ . VII , св . 7 (1940) , стр . 196—205 .
15. Двојство облика посесивних придева и заменица на -ов, и -ин , књ.
І , н. с. , св . 1—2 ( 1950) , стр . 24-38 .
16. По први йуш , књ . І , н . с . , св . 1—2 (1950) , стр . 61-63 .
17. Обзиром на или с обзиром на , књ . І , н . с . , св . 1-2 ( 1950) , стр . 63-65.
18. Синтаксичка и стилска вредност предлога с, књ . І , н . с . , св . 3—4
(1950), cтp. 108-115 .
19. Постанак и значење именица на -ло, књ . І , н. с. , св . 5-6 ( 1950) ,
стр . 180-190.
20. Транскрибовање неких македонских имена , књ . І , н. с . , св . 7—8
(1950) , стp. 278-284.
21. Један нарочити облик глаголског прилога садашњег , књ . І , н. с. ,
св . 7-8 ( 1950) , стр . 365-372.
22. „ Штрчати“ или „стрчати“ , књ . І , н . с. , св . 9-10 ( 1950) , стр . 378-
-380 .
23. Употреба заменице свој, књ . II , н . с . , св . 1—2 ( 1951 ) , стр . 9—25.
24. О неким питањима савременог књижевног језика, кн . II , н . с. ,
св . 3-4 ( 1951 ) , стр . 76-93 .
25. Значење неких стихова из Његошеве Луче микрокозма, књ . II ,
св . 5-6 ( 1951 ) , стр . 162-167.
26. Деминутиви с наставком ић (и -чић) , књ . III , н . с . , св . 1—2 (1952) ,
стр. 6-11 .
27. Одговори на Писма уредништву, књ . III , н. с. , св . 1—2 (1952) ,
стр . 53-61 .
28. Напоредна употреба заменица који и чији у посесивној служби, књ .
ІІІ , н . с. , св . 3—4 ( 1952) , стр . 91—97.
29. Облици допуне уз глагол лагаши, књ . III , н . с . , св . 5—6 ( 1952),
стр . 154-159 .
30. Неки акценатски дублети , књ . ІІІ , н . с . , св . 7-8 (1952) , стр . 226—
-241 .
31. Да ли се е може употребљавати као спојни вокал , књ . III, н . с. ,
св . 7-8 ( 1952) , стр . 280—283 .
32. Замаскирати , закамуфлираши ... сконцентрисати , књ . ІІІ , н. с. , св .
9-10 ( 1952) , стp . 303-308.
33. О једном облику имперфекта и поводом њега , књ . IV ( 1953), н.
с. , св . 1—2 , стр . 25-32 .
34. Неки , спорни“ јекавизми , књ . IV , н . с . , св . 3—4 ( 1953) , стр . 83-98 .
35. За јединствен правопис српскохрватског језика, књ . IV , н . с . , св.
5-8 ( 1953) , стp . 149-170 .
36. Око назива нашег језика , књ . IV , н. с. , св . 9—10 ( 1953) , стр . 316-

-322.
37. Род и облици промене сложених скраћеница, књ . V, н. с. , св . 1—2
(1954) , cтp. 18-26.
38. Напоредна употреба инфинитива и презента са свезицом да , књ.
Ѵ , н. с. ( 1954) , св . 3—4 стр . 85—102 ; св . 5—6 стр . 165—185.
39. О данашњем акценту аориста, књ . V , н . с. , св . 7—8 (1954) , стр.
250-263 .
40. Акценат радног глаголског придева, књ V , н. с. , св . 9—10 ( 1954) ,
стр . 306-318 .
41. Акценат трпног придева , књ . VI , н . с . , св . 1—2 ( 1955) , стр . 7-19.
42. Анкета Летописа Матице српске , Новосадски договор о књижевном
језику и правопису и његови закључци , књ . VI , н. с. , св . 3—4 ( 1955) , стр.
74-87.
43. Поводом необичне употребе једног облика , књ . VI , н . с . , св . 3—4
(1955) , cтp. 109-115 .
44. Новосадски договор према одзивима на њ , књ. VI , н . с . , св . 5-6
(1955) , cтp. 138-147.
45. О сложеницама типа „народнорепубликанац“ и поводом њих, књ .
ѴІ , н . с. , св . 5—6 ( 1955) , стр . 153—159 .
46. Сложени глаголски облик или сложенице , књ . VI , н . с . , св . 7—10
(1955) , cтp. 209-224.
47. Граница слога у речима српскохрватског језика , књ . VII , н. с. ,
св . 1-2 ( 1956), cтp. 14—30 .
48. О језику једног написа , књ . VII , н . с . , св . 3—4 ( 1956) , стр . 69-86.
49. Још нешто о облику футура , књ . VII , н . с. , св . 5—6 (1956) , стр .
140-152 .
50. Глаголски облици пасива , књ . VII , н . с . , св . 7—10 ( 1956) , стр.
205-216 .
51. Две грешке код двојице писаца , књ . VII , н . с. , св . 7—10 ( 1956) ,
стр . 254-259 .
52. Императивне сложенице , књ . VIII , н. с. , св . 1—2 ( 1957) , стр .
6-18 .
53. Уз чланак проф . Љ . Јонкеа „Неколико ријечи о одјецима Ново-
садског састанка“ , књ . VIII , н . с . , св . 1—2 ( 1957) , стр . 23-27 .
54. Измене у правопису српскохрватског језика , књ . VIII , н. с. , св.
3-4 ( 1957) , стp . 71-83 .
55. Око значења аориста, књ . VIII , н . с . , св . 5—6 ( 1957) , стр . 128—144.
56. Одредбе самосталних речи, књ . VIII , н . с . , св . 7—10 ( 1957), стр .
205-225.
57. Реченице без развијених главних делова , књ . ІХ , н . с . , св . 1—2
( 1958-1959) , cтp. 3—23 .
58. Још нешто о придевској функцији радног глаголског придева, књ .

ІХ, н . с. , св . 3—4 (1958-1959) , стр . 86-92.
59. О аутентичности глагола гракнуши се у једном Његошеву стиху,
књ . ІХ , н . с. , св . 5—6 ( 1958—1959) , стр . 148—153 .
60. О језику у једном приказу и поводом тога језика, књ . ІХ , н. с . ,
CB. 7-10 ( 1958-1959) , cтp . 220–226 .
61. Стварање дужине претходног самогласника или прелаз луо , књ .
Х, н. с. , св . 1—2 ( 1960) , стр . 1—9.
62. Александар Белић , (некролог) , књ . Х , н . с . , св . 3—6 ( 1960) , стр .
69-80 .
63. О једном основном и неколика узгредна проблема , књ . X , н. с. ,
св . 3-6 (1960), стр . 108-138.
64. Уз појаву новог Правописа, књ . Х , н. с . , св . 7—10 ( 1960) , стр .
187-191 .
65. Ознака и одредба као лингвистички термин , књ . Х , н. с. , св .
7—10 ( 1960) , стp. 247-251 .
66. Прилози објашњењу принципа новога правописа, књ . XI , н . с . ,
св . 1-2 ( 1961 ) , стр . 1—15.
67. Нови правопис и штампа , књ . XI , н . с . , св . 3—4 ( 1961), стр. 63-68 .
68. Поводом чланка проф . др А. Костића , књ . XI , н. с. , св . 3—4 (1961) ,
стр . 96-101 .
69. Уз напомене о новом правопису , књ . XI , н . с . , св . 5—6 ( 1961) ,
стр . 162-179 .
70. Падежне синтагме с предлогом за , књ . XI , н . с . , св . 7—10 (1961) ,
стр . 207-225 .
71. Рекција глагола и облици њихове допуне , књ . ХІІ , н . с. , св . 1—2
(1962) , стр . 1—11 .
72. Ремећења језичких система и језичке норме , књ . XII , н. с. , св .
3-6 ( 1962) , стp. 65–77.
78. Придевска служба трпног придева од глагола који немају тог об-
лика , књ . ХІІ , н . с . , св . 7—10 ( 1962) , стр . 201—208 .
74. За чување акценатског система књижевног језика, књ . ХІІІ , н. с. ,
св . 1-2 ( 1963) , стр . 1—10 .
75. Шта и што у савременом српскохрватском језику, књ . XІІІ , н.
с. , св . 3—5 (1963) , стр . 127-136 .
76. Придеви с наставцима -ив , и -љив, књ . XIII , н . с. , св . 3—5 ( 1963),
стр . 197-207.
77. Продуктивност неких наставака којима се граде nomina agentis , књ .
ХІѴ , н . с. , св . 1 ( 1964—1965) , стр . 1-19.
78. Радио-телевизија и језик, књ . XIV , н . с. , св . 2—3 ( 1964—1965) ,
стр. 150-155 .
79. Неке језичко-стилске разлике , а не језичке варијанте , књ . XIV,

н. с. , св . 4—5 ( 1964—1965) , стр . 195-226.
80. Значење и функције генитивне синтагме с предлогом од књ . XIV ,
н. с. , св . 4—5 ( 1964—1965) , стр . 239-262 .
81. Синтагме с генитивом и предлогом c (а) , књ . XV, н. с . , св . 1—2
(1966) , cтp. 62-76.
82. Генитивне синтагме с предлогом код и неке њихове опозиције, књ.
ХѴ, н. с. , св . 3—4 ( 1966) , стр . 158—179 .
83. Једна синтагма с аблативним генитивом у стилској функцији поре-
ђења и епитета, књ . XVI , н . с . , св . 1—2 ( 1967) , стр . 27—31 .
84. Облици другог дела сложеног предиката као допуне безлично упо-
требљеног глагола требати, књ . XVI , н. с. , св . 4 ( 1967) , стр . 237—243 .
85. За Вука и противу њега, књ . XVI , н . с. , св . 5 ( 1967) , стр . 297—315 .
86. Употреба неких предлога са а на крају и без њега, књ . XVII , н.
с. , св . 1-2 ( 1968—1969) , стр . 1—9 .
87. Научно дело Александра Белића, књ . XVII , н . с. , св . 3 ( 1968-1969) ,
стр . 109—224.
88. Језик у дневној штампи , књ . XVII , н . с. , св . 4 (1968-1969) , стр.
173-195 .
89. Коректност језика је обавеза свих који пишу , књ . XVII , н. с . ,
св . 5 ( 1968-1969) . стр . 247-256.
90. Стварање јединства књижевног језика Срба и Хрвата и данашње
стање тог јединства, књ . XVIII , н . с. , св . 1—2 ( 1970—1971 ), стр . 1—79 .
91. О потенцијалу II у књижевном језику , књ . XVIII , н. с . , св . 4—5
(1970-1971 ) , cтp . 195–200.
92. Поводом једног случаја употребе енклитике између делова син-
тагме , књ . ХІХ, н . с . , св . 1 ( 1972—1973) , стр . 1—6 .
93. С маргина двају прилога из два часописа , књ XIX , н . с . , св . 2-3
(1972-1973) , стр. 134-141 .
94. Око облика допуна једног израза из правне терминологије , књ .

ХІХ , н. с. , св . 2—3 ( 1972-1973) , стр . 165—169 .
95. Немарност према језику у дневној штампи , књ . XIX , н . с . , св .
4-5 ( 1972-1973) , cтp. 189–203 .
Стевовић Игр[утин]
1. Акузатив једн . м . р . који — којега (кога) , књ . І , н . с . , св . 3—4(1950),
стр . 163-165.
2. „У страха су велике очи“ , књ . ІІ , н . с. , св . 1—2 ( 1951) , стр . 50-52.
3. Омски или омовски , књ . II , н . с . , св . 1—2 ( 1951) , стр . 59-64.
4. Поводом претходног чланка, књ . II , н . с. , св . 7—10 ( 1951) , стр .
296-299.
5. Разумети се у шта или у чему , књ. ІІІ , св . 3—4 (1952) , стр . 98-103.
6. Ортопедисати ортопедисање (II) , књ . IV , н. с . , св . 3—4 ( 1953) ,
стр . 128-133 .
7. Акценат у изговору неких спикера Београдског радија, књ . V , н .
с. , св . 9—10 ( 1954) , стр . 349-353 .
8. Две сродне синтаксичке конструкције , књ . XVI , н . с . , св . 1—2
(1967) , cтp . 78-83.
Stojanov F.
1. Naša pomorska terminologija, књ . III св . 9-10 ( 1935) , стр . 264-269 .
Стојановић Даринка
1. Српскохрватски језик на нижем течајном испиту, књ . V , св . 7-8
(1937) , cтp. 222-224.
Сучевић Милован
1. Још о слову ; пре Вука, књ . ІІІ , н . с . , св . 3-4 (1952) , стр . 116-117.
Тарановски] Кирил]
1. О писању руских имена по оцу, књ . І , н. с. , св . 5—6 ( 1950) , стр.
237-238.
2. О једносложним речима у српском стиху , књ . II, н . с. , св . 1—2
(1951) , стр . 26-41 .
3. Вокално и у нашем књижевном изговору, књ. V , н . с . , св . 7-8
(1954) , cтp. 267-268.
4. Међународни славистички састанак у Београду, књ . VII , н. с. , св .
1-2 ( 1956) , cтp . 41-50 .
Терзић Б[огдан]
1. Првак „Бољшог театра" , књ . VI , н . с . , св . 7-10 ( 1955) , стр . 258-260.
Тодоровић — Банковић Олга
1. Белешке о језику и стилу Јакова Игњатовића у роману „ Васа Реш-
пект" , књ . ХІІ , н . с . , св . 7-10 ( 1962) , стр . 252-269 .
Тодоровић Доброслав] Б.
1. Прилог питању о називима кукуруза , књ . IV , св . 1 (1933) , стр . 8—11 .
2. Поводом погрешно проширене речи „бразда“, књ . V, св . 1 (1937) ,
стр . 11-14.
3. Прилог објашњењу назива „кикерики“ , књ . VII , св . 1 (1940) , стр .
21-24.
Трифуновић Ђорђе
1. Свила шавлија , књ . Х , н. с. , св . 1—2 ( 1960), стр . 64-65,
Тројановић С[има]
1. О значењу неких речи и израза , књ. ІІІ , св . 3 (1935) , стр . 88-89.
2. О нашим варивима, књ . III , св . 5 ( 1935) , стр . 150-151 .
3. Клиске , књ . III , св . 8 ( 1935) , стр . 251-252.
Tućan Fran J.
1. Kritik ili kritičar, књ . II , св . 5 ( 1934) , стр . 133—134.
2. O jednom principskom pitanju , књ . III , св . 1 ( 1934) , стр . 19—22.
Ћук Душан
1. Редакција нашег језика , књ . VI , н . с . , св . 3—4 ( 1955) , стр . 119.
Ујчић Т[угомил]
1. Матерњи језик у говору у раду наставника , књ . IV, св. 1 (1936) ,
стр . 20-23 .
2. Важност српскохрватских писмених задатака у средњој школи, књ .
IV, св . 4 (1936) , стр . 119-121 .
3. Читанка српскохрватског језика у нижим разредима средњих школа ,
књ . ІѴ, св . 8 ( 1936) , стр . 245-253 .
4. О називима за занатлиска и друга занимања , књ . V , св . 3 (1937) ,
стр . 79-85.
Уредништво
1. Из једног писма Франа Мажуранића, књ . III , св . 5 ( 1935) , стр .
152.
2. Наши помагачи , књ . III , св . 5 стр . 153-155 .
3. Поводом писања о нашем књижевном језику , књ . VII , св . 8 ( 1940) ,
стр . 225-226 .
4. Пред новим задацима, књ . І , н . с . , св . 1—2 (1950) , стр . 1-6.
5. Мразови : мразеви ; носеви и сл. (III) , књ. І , н . с . , св . 1—2 ( 1950) ,
стр . 53-54.
6. Позив стручњацима и читаоцима , књ . І , н . с . , св . 1—2 ( 1950), стр .
70-71 .
7. Уз педесетогодишњицу наставничког рада проф . А. Белића , књ . I ,
н . с. , св . 3—4 ( 1950) , стр . 73-74.
8. Читаоцима и пријатељима нашег часописа , књ . І , н . с. , св . 7—8
( 1950) , стр . 341—342 , св . 9-10 (1950) , стр 381 .
9. У интересу што боље књиге , књ . II , н . с. , св . 5—6 ( 1951) , стр .
151-154.
В. Белић А.
В. Николић Б.
Фекете Егон
1. О семантичкој диференцијацији облика загризен и загрижен , књ .
ХІІ , н. с. , св . 1—2 ( 1962) , стр . 41-46.
2. Облици допуна уз глаголе : свирати, гудеши, ударати и сл . , књ . XVI,

н . с . , св . 1—2 (1967) , стр . 63-77.
3. Одразити се „ на стандард“ или „на стандарду“ , књ. XVI , н. с. , св.
3 (1967) , cтp . 205-210.
4. Оскврнавити, оскрнавити , оскрвнавити и слична лексичка образовања
у нашем језику , књ . XVII , н . с. , св . 4 ( 1968-1969) , стр . 207-230.
5. Нешто о деклинацији властитих именица страног порекла у нашем
езику, књ . XVIII , н . с . , св . 4—5 ( 1970—1971) , стр . 250—262.
Hraste M[ate]
1. O upotrebi zapete u naporednim rečenicama u srednjoškolskim udžbe-
nicima, књ . VI , св . 5—6 ( 1939) , стр . 156-162.
2. O imenima mesta u Dalmaciji , књ . VI , св . 9-10 ( 1939) , стр . 266-268 .
Цар М [арко]
1. Антологија ружнога , књ . II , н. с. , св , 1 стр . 9—12 .
Чапек Карел]
1. О суперлативу, књ . IV , св . 4 ( 1936) , стр . 122-123 .
Шамић Мидхат
1. Нека запажања о правилима новог Правописа у вези с писањем туђих
имена, књ. ХІ , н . с . , св . 7—10 (1961) , стр . 24-254.
2. Неколико допуна о употреби интерпункцијских знакова - Питања
за дискусију , књ . XIV , н . с. , св . 1 ( 1964—1965) , стр . 55-61 .
Шаулић Аница
1. О значењу речи пестиш , књ . ІІ , н . с . , св . 1—2 ( 1951) , стр . 42—45.
2. Језичко знање и пословице , књ. II , н. с. , св . 5—6 ( 1951 ) стр.
106-201 ,
3 . ,,Која смрт храни, другој не да “ , књ. II , н. с. , св. 7—10 (1951) ,

311-312.
4. Прилог лексици народних говора , књ. VIII, H. с., св. 7-10
(1957) , cтp. 269-285.
Шкриванић Г[авро ]
1. Прилози за разјашњење неких назива оружја у народним умо-
творинама , књ . V , н. с. , св. 1—2 ( 1954) , стр. 52—60.
2. Прилог за разјашњење неких назива оружја у народним умотво-
ринама, књ. VII , н . с . , св. 3—4 ( 1956) , стр . 121—124.
Шљивић- Шимшић Биљаа]
1. Неретвански или неретљански , књ. VIII , н . с . , св . 5—6 (1957) ,
стр . 189-195
2. Облик инстр . једн. именица м . р. на сугласник, књ . Х , н. с . , св .

7-10 ( 1960) , стp. 252-260 .
3. О неким искуствима из рада са француским студентима, књ . XII ,
н. с . , св . 1—2 (1962) , стр . 25-34 .
Шоћ Перо
1. а) косир , косијер ; б) снијег... в) дублијер-дуплир , књ . І , н . с . ,
св . 5-6 (1950) , стр . 253—255.
Šurmin Đuro
1. Protiv kvarenja narodnog jezika , књ . IV , св . 5 ( 1936) , стр. 141-142 .
2. Protiv kvarenja našega narodnoga jezika, књ . V , св . 3 (1937) ,
стр . 69-76 .
Јованка Миловановић
1
ХРОНИКА
Поводом седамдесетогодишњице рођења и одласка у пензију професора

Михаила Стевановића
У свечаној сали Филолошког факултета — Одсек за јужно-

словенске језике и општу лингвистику Филолошког факултета и
Институт за српскохрватски језик у Београду одржали су 26. но-
вембра 1973. године заједничку седницу , на којој су присуствовали
секретар за образовање и културу СР Србије, декан Филолошког
факултета у Београду , представници катедара српскохрватског
језика филозофских факултета у Љубљани , Сарајеву и Новом
Саду , већи број београдских колега и сви сарадници обеју уста-
Нова - приређивача ове мале свечаности , - на којој је проф .
Михаилу Стевановићу предат посвећени му Зборник научних
филолошких и лингвистичких расправа његових поштовалаца,
пријатеља , колега и ученика .
Седницу је отворила др Даринка Гортан-Премк, тадашњи

председник Радне заједнице Института за српскохрватски језик ,
речима :
,,, Част ми је што ми је пала у део пријатна дужност да

отворим ову свечану седницу коју смо сазвали да на њој ХХХ
књигу Јужнословенског филолога , нарочито опремљену , предамо
нашем драгом и уваженом професору Михаилу Стевановићу , као
Зборник научних радова који су му , поводом седамдесетогодиш-
њице живота , посветили његови поштоваоци - пријатељи , ко-
леге и ученици .
Желела бих да прво поздравимо нашег поштованог професора

Михаила Стевановића , затим наше драге госте на овој свечаности :
републичког секретара за образовање и културу друга мр Владимира
Стевановића , друга декана Филолошког факултета проф . др Ми-
лоша Илића и све остале уважене колегинице и колеге .
Дозволите ми да реч дамо другу Декану .”
Проф . др Милош Илић , декан Филолошког факултета,

поздрављајући проф . Михаила Стевановића рекао је :
,,На овој скромној свечаности коју један факултет приређује

једном свом заслужном професору и сараднику , окупили су се,
претпостављам , људи који збиља не воле пашещику . Међу исто-
мишљеницима у том смислу , слављеник је човек који се од њих
разликује само по томе што је вероватно још мање воли од других .
Међутим , све нас заједно теши то што знамо да је та патетична
нота, мада неизбежна ипак пролазна .
У личности академика професора и научника Михаила Сте-

вановића наш факултет има признату фигуру која је дала нашој
науци , култури и јавном животу свој печат и свој допринос .
Запажено је да је професор Стевановић , наш цењени и уважавани
колега , у свим тим областима наступао као велики ауто-
ритет . Нама, његовим колегама и сарадницима нарочито ласка
што претходној тврдњи можемо да додамо коментар да је у свим
приликама он наступао у име ауторитета исщине , а
не у име истине ауторитета . Још више нам ласка чињеница што
у том погледу не може бити колебања и двоумљења .
Многе су његове научне идеје у области истраж
ивања
језика већ давно прешле онај чувени и толико драгоцен пут и з
приватног у јавни живот , што омогућује тим истим
идејама не само да буду м ишљене него и да стварно за-
живе . Другим речима : те идеје су већ давно прешле ону кри-
тичну границу између полуживота И живота , у не
баш много извесној судбини идеја .
Остаје нам да зажелимо нашем драгом професору Стевано-
вићу услове за даљи миран и несметан рад , како је сам једном
Хроника 147
приликом рекао . За рад - коме се он сав посветио веома предано .

За такав дух вреди пожелети најпре и физичко здравље , у стилу
оне изврсне Валеријеве скаске да је „тело ленгер душе“ . Не
зна се шта би могло бити драгоценије од тога у овом моменту .
Захваљујући му се за све оно што је учинио за наш факултет
и науку , срдачно му честитам. "
О научном раду проф . Стевановића говорио је проф . др

Живојин Станојчић , шеф Одсека за јужнословенске језике и
општу лингвистику и казао је :
„Поштовани и драги Професоре ,

Од првог Вашег школског часа и од првих научних радова
до овога Вашег јубилеја прошло је око четрдесетпет година ис-
пуњених непрекидним радом на науци о језику, непрекидном
бригом за обогаћивање те науке . О томе речито говоре око три
стотине Ваших радова, а исто тако и многе генерације Ваших
ученика студената универзитета , који данас , заједно са Вама ,
раде и на науци и на неговању језичке културе у школама и другим
културним установама широм наше земље . Наша захвалност за
све што сте нам , као научник и наш учитељ , пружили дала нам
је смелости да уз Ваш јубилеј поступимо и противно Вашим оби-
чајима , да Вам , ето , посветимо једну свечану седницу и да ,
на њој , говоримо о Вама и Вашем делу .
Друже секретаре за науку и образовање , друже декане,
колегинице и колеге, другарице и другови ,
Већ врло рано после завршетка студија на Београдском уни-
верзитету , у лингвистичкој школи проф . Александра Белића, иако
у неповољним условима у провинцији , Михаило Стевановић се
запаженим радовима , јавља у науци о нашем језику . И од тада ,
од 1929. године , изузев година II светског рата, када, као ни други
његови истомишљеници , није узимао никаквог учешћа у јавном
животу, до данашњих дана он активно ради на науци о језику
и , за све то време, на васпитању нових генерација средњошколских
наставника, стручних и научних радника . Професор Стевановић
1927. године после дипломског испита борави у Пољској , од 1928 .
10*
до 1938. ради у гимназији . Од 1938. до 1941. г. је доцент на Уни-

Еерзитету у Скопљу , а после II светског рата ради као наставник
Београдског универзитета, прво као доцент до 1947 , затим као
ванредни до 1951. и од тада до данас као активни редовни про-
фесор .
Импресиван број радова професора Стевановића и импре-
сивно дуго време његовог професорског деловања обухватају многе
области наше науке о језику . Први период тога деловања, од
1929. до 1950. године , с већ означеним прекидом , посвећен је
претежно дијалектолошким проучавањима , али и расветљавању и
других језичких проблема . Дијалекатска проучавања проф . Сте-
вановић отпочео је монографијом Источноцрногорски дијалекат
(1934) , а завршио студијом Ђаковачки говор (1950) , које нису само
описи дотичних народних говора , него тражење и налажење суш-
тине дијалекатских појава који откривају правог интерпретатора
сложених језичких система , како на примерима народног тако и
на материјалу претежно савременог језика културне комуникације ,
који он обично узима из дела најпознатијих стваралаца, књижев-
ника , научника и журналиста , што га уз његов лингвистички метод
у тумачењу језичких феномена квалификује као правог коди -
фикатора српскохрватског књижевног језика и творца нор-
мативне граматике савременог српскохрватског књижев
ног језика .
У плодном континуитету научног рада професора Стевановића
његова склоност ка битном и универзалном , његова потпуна пре-
даност науци и идеји да њоме служи прогресивном кретању свога
народа учинили су да у новом , послератном периоду тај научни
рад постане многоструко интензивнији . У овоме периоду свога
рада , он се бави македонским језиком и држи спе-
цијалне курсеве , прве из овога предмета на Универзитету у Бео-
граду , и први овде македонском језику одређује место међу осталим
ужнословенским језицима . Професор Стевановић тада предаје и
дијалектологију и руководи радом генерације младих
диалектолога , што је допринело да наша наука добије описе многих
до тада неиспитаних народних говора : од централне и североза-
падне Србије , до Црне Горе и Херцеговине . У овоме периоду,
Хроника 149
професор Стевановић је и један од главних учесника у изради

новога правописа нашег књижевног језика, један од сти-
лизатора његових и плодни проучавалац историје српскохрватског
књижевног језика, посебно језика Вуковог периода и језика самог
Вука Стефановића Караџића.
Од изузетног је значаја сталан рад проф . Стевановића на
проучавању синтаксичких система савременог српско-
хрватског језика, којима се он интензивно бави од преузимања
наставе тога предмета, око средине педесетих година. Он те системе
проучава и синхроно и дијахроно , у њиховом историјском развитку
- из периода у период новије епохе нашег књижевног језика.
Како су већ наговестили његови први аналитички радови из краја

четрдесетих година, од тога времена је синтакса, како већ рекосмо,
у потпуности заокупила научни интерес проф . Стевановића. То
потврђује и број радова и њихова научна генеза, која је у резул-
тату дала Стевановићев целовит и синтетизован поглед на све
битне чиниоце синтаксичких система српскохрватског језика. До-
следан своме поступку синтетичког посматрања датих језичких
појава , и са посебним смислом за анализу, у готово сваком од тих
радова, он даје своја тумачења и , нећемо претерати ако кажемо,
коначна решења постављених проблема . Да споменемо ту само
његове концепције глаголског рода српскохрватског и словенског
глагола, концепције које дати глаголски систем померају са мор-
фолошког на семантичко-синтаксички ниво језика и уклањају низ
заблуда из учења о глаголском роду . И да укажемо на велик број
његових расправа и студија посвећених синтакси глаголских вре-
мена . Сваки од тих радова , међу којима се и по обиму и по значају
истиче студија Функције и значења глаголских времена ( 1967) , пред-
ставља даље тумачење проблема које доводи до несумњиво ко-
начног расветљења једног од сигурно врло сложених проблема
синтаксе словенских језика . Прихватајући Белићеву основну по-
делу употребе глаголских облика на познате три синтаксичке ка-
тегорије , проф . Стевановић је отишао знатно даље , дефинишући,
на пример , имперфекат и плусквамперфекат као само релативна
времена, футур II као модус , а и доказујући - насупрот А. Мејеу
и А. Мусићу - да перфекат свршених глагола никада не губи
потпуно глаголски карактер , али и истичући уз то - и насупрот

Белићевом мишљењу да такав перфекат није само глаголског
него је и придевског карактера . Исто је тако значајан низ прилога
професора Стевановића у којима се глаголски системи повезују
и с другим језичким системима и процесима у језику .
У синтакси реченице запажа се пре свега разграничење које
професор Стевановић уводи у дефиницију непотпуних реченица,
даља класификација већег броја типова, тих реченица , и његово
тумачење реченичних делова с функцијом одредби именичких речи ,
затим прецизно разграничење темпоралних (индикативних) и мо-
далних реченица и истицање разлике међу њима , као и тачно де-
финисање вредности везника као језичких знакова. И све се то
може сматрати општеприхваћеним у науци о језику . Исто се може
казати и за његова схватања и бројне радове о синтагми , који,
осим свог општенаучног значаја и конкретне анализе датих појава,
подстичу на систематско проучавање језика и стила наших нај-
бољих писаца .
Генеза синтетичких дела професора Стевановића , у конкрет-
ним остварењима толико богата , показује еволуцију његових схва-
тања језичке проблематике уопште . После великог броја расправа
и студија из готово свих области науке о савременом српскохрват-
ском језику , у којима даје своје погледе на то како треба схватити
и поједине језичке системе , и језик у целини, појављују се два
обимна тома Стевановићевог дела Савремени српскохрватски језик
-
Граматички системи и књижевнојезичка норма (књ . I 1964. и
књ . ІІ 1969) , које је у ствари најобухватнија и прва велика нор-
мативна граматика савременог српскохрватског језика. Основано
на његовом дугогодишњем раду на проучавању историје новијег
српскохрватског књижевног језика и на његовим испитивањима
огромног и актуелног материјала из најпоузданијих извора нове
епохе , ово дело проф . Стевановића остварује принципе које је он
као кодификатор књижевног језика формулисао , јасно истичући
потребу проучавања језика значајних писаца који стварају језик
књижевности и културе и дају му посебан печат.
Истичући, даље , посебно значај и вредност Стевановићевих
расправа о језику Вука Ст . Караџића и П. П. Његоша , а остав-
Хроника 151
љајући да други ко овде каже неку реч о научном и општекул-

турном значају и обиму опсежног редакторског и лексикографског
рада проф . М. Стевановића, Ми ћемо на крају истаћи да су
у току низа година многе генерације студената прошле кроз ње-
гову школу и богатиле се у њој знањима на његовим предавањима
и црпеним из његових радова и његових књига .
У току неколико деценија колеге проф . Стевановића имају
у њему принципијелног сарадника , а млађи сарадници - сигурног
руководиоца у језичким дисциплинама којима се баве . У свему
томе , и као наш професор , и као руководилац једног од најста-
ријих одсека на Факултету , и као колега , - професор Стевановић
нам пружа пример правог универзитетског професора и човека
чија су академска достојанства основана на раду у науци , на ху-
маном , увек принципијелном ставу и на најпрогресивнијем опре-
дељењу у његовом научном изражавању и у јавној делатности .
У име сваког члана Одсека за јужнословенске језике и општу
лингвистику и у име сваког његовог и нашег студента , ја му из-
ражавам захвалност за то и упућујем најбоље жеље да још много
година својим прилозима обогаћује науку о српскохрватском језику ,
а тиме и нас, његове колеге , пријатеље и ученике .“
У име уредника Зборника проф . Стевановића је поздравио

проф . Миливој Павловић , који је као његов наставник , дугого-
дишњи сарадник, друг и пријатељ садржајним и топлим речима
говорио и о другим странама његова дела и честитао му седамде-
сетогодишњицу .
Проф . др. Слободан Марковић , говорећи у име Друштва

за српскохрватски језик и књижевност СР Србије, топлим
речима се захвалио проф . М. Стевановићу за његов предани
рад у својству једног од првих чланова Друштва и вишего-
дишњег његовог потпредседника односно председника и иста-
као Стевановићево вредно ангажовање као предавача на мно-
гим, семинарима Друштва , у Београду и унутрашњости.
Затим је узела реч др Даринка Гортан-Премк :

„Дозволите ми да се нашем уваженом и драгом професору
академику др Михаилу Стевановићу захвалимо на великом труду
и дугогодишњем старању око свих основних дела и пројеката

у нашој науци о језику у овој средини, чиме је посебно за-
дужио Институт за српскохрватски језик и дао драгоцен допри-
нос и стварању његових научних кадрова и извршавању његових
програма . А њих није мало .
То је пре свега велики описни Речник српскохрватског књи-
жевног и народног језика САНУ , који ће када буде готов имати
близу 30 томова са око 400.000 речи, што значи неколико
пута толико семантичких јединица. Иако се са прикупљањем грађе
за овај Речник отпочело још крајем XIX века , његовој системат-
ској изради приступа се тек крајем 1947. године у Институту за
српскохрватски језик. Израдом овога великог научног Речника
руководи Уређивачки одбор , а од првих дана члан тога одбора и
један од уредника Речника је и Михаило Стевановић . Сада када
је око трећине тога великог и дуготрајног посла већ готово (ових
дана из штампе излази VIII том) , можемо рећи да Речник пред-
ставља систематски прикупљено и научно обрађено готово све лек-
сичко благо нашега језика. Заслуга за то припада сарадницима
Речника, пре свега његовим уредницима , а посебно професору
Михаилу Стевановићу . Он је један од оних који су пре близу три
деценије пионирски , код нас, приступили овоме послу дајући за
њега и научно-теоријске основе и практична упутства за рад . Тако
је професор Михаило Стевановић и лексикограф и учитељ лек-
ксикологије и лексикографије у нашој филолошкој средини. По-
кушаћемо да бар приближно прикажемо по количини део обавље-
ног лексикографског посла - у осам томова са преко 6400 густо
и петитом штампаних страна нема ни једног ретка који није прошао
испред увек будног ока професора Стевановића.
Проф . М. Стевановић је један од уредника и Речника срп-
скохрватског књижевног језика Матице српске (а прва су три
тома и Матице хрватске ) ; и у том је послу он био од самог почетка,
од стварања концепције Речника и од почетка прикупљања грађе
за њега . А на овом је Речнику, на његовом последњем тому, ре-
дакторски посао доведен до краја.
По замисли и обиму овај Речник је део општег посла око
обраде нашег књижевног језика започетог великим Правописом
Хроника 153
српскохрватског књижевног језика, који су 1960. издале Матице

српска и Матица хрватска , а чији је један од твораца био и Михаило
Стевановић .
У основне послове наше науке о језику долазе свакако и

дијалектолошка испитивања, којима више од деценије руководи
проф . М. Стевановић, као уредник Српског дијалектоло-
шког зборника . И наша је дијалектологија баш У OBO
време дала изузетно значајне резултате; у томе је времену систе-
матски испитан и обрађен највећи део народних говора на тери-
торији СР Србије , посебно њени централни и северозападни говори ,
који су дотад били неописани и недовољно познати . А испитано
је , обрађено и , под уредништвом проф . Стевановића, објављено
и још неколико студија других дијалеката српскохрватског језика .
Проф . М. Стевановић такође више од деценије главни је
уредник и лингвистичког часописа Јужнословенски филолог , као
и Библиотеке Јужнословенског филолога , у којој је досад изишло
неколико језичких студија .
Речено је већ овде колики је допринос проф . Стевановића у
осавремењивању норме књижевног језика и подизању његове
културе . А баш тим проблемима , увек савременим и новим , своје
ступце стално посвећује Наш језик, који проф . Стевановић поодавно
води и уређује . И не само то него готово ни једна свеска овог
нашег часописа није изишла без једног или више његових
прилога .
Сви ови веома обимни , дуготрајни и мукотрпни послови ,
иако мање видљиви , од изузетне су вредности и великог опште-
друштвеног значаја, а проф . М. Стевановић , у њима је неуморни
стваралац , организатор и руководилац.
Дугогодишњи плодни рад проф . М. Стевановића није завр-
шен и зато ми, поштовани и драги професоре , дозволите да вам
пренесем једнодушне жеље свих нас да у нашој науци језику и
даље дуго радите као истраживач , руководилац и учитељ . И доз-
волите ми да Вам предам овај Зборник радова Ваших пријатеља,
колега и ученика , као знак признања за оно што сте урадили за
нашу науку и нашу културу. “
Примајући Зборник проф . Михаило Стевановић захвалио је

уредницима и сарадницима на њему , приређивачима седнице на
којој му је Зборник уручен и говорницима на њој , као и свима
присутнима , -- Овим речима :
„Тренутак примања овог драгоценог поклона обавезује ме да

и ја кажем неколико речи.
Израда овако лепе , по спољашњем изгледу луксузно опрем-

љене , по садржини богате , а по научној вредности значајне књиге
- изискивала
је доста времена, доста труда и доста стрпљења,
а и још нешто . Спремност да се све ово несебично уложи ја ви-
соко ценим , јер је то доказ не само колегијалних обавеза већ и
искрених пријатељских осећања и већине аутора појединих прилога ,
а поготову приређивача и уредника према ономе коме књигу по-
свећују.
Па и сама замисао да се овај Зборник научних радова веже

за моје име и мој скромни прилог науци и култури , и , још више,
реализација те замисли причињавају ми истинску радост . И ја сам
врло захвалан срединама у којима се та замисао јавила ; захвалан
сам друговима , управо другарицама и друговима, својим колегама
и ученицима с Одсека за јужнословенске језике и општу лингви-
стику Филолошког факултета и из Института за српскохрватски
језик, у којима сам неколике деценије обављао свој стручни , нас-
ставни и научни рад .
Њима несумњиво припада заслуга не само за ово које они

сами чине већ и за друга признања која су томе раду чињена.
Ако овај рад није остао без извесних резултата, заслуга је свакако
њихова. Издвојен из заједнице с њима , мој посебни део остао би
незапажен . Зато ја топло захваљујем . И одајем им признање , из-
међу осталог и зато што су са смислом за добар укус спремили
ову приредбу , што је изводе пред овако одабраним , елитним ску-
пом и што су овај чин , архаичан да не кажем драстичнију реч
- по својој суштини зачинили младошћу, узимајући за његове ,
али не само за његове , актере оне који нам окретношћу свога
духа уливају најлепше наде .
Хроника 155
Они што бивају почаствовани сличним признањима у оваквим

приликама најчешће узимају реч да сумирају резултате своје де-
латности и дају изјаве о даљем раду или излажу чак програме тога
рада, на који их како се обично каже учињена признања обавезују.
У вези с првим , ја ћу рећи само да смо ми радили оно што
је природа наших задатака , а наиме , што је извођење наставе и
задовољавање културних потреба нашег друштва од нас захте-
вало ; радили смо колико смо могли и како смо умели . А у сва-
коме случају , и да мислим о томе више говорити , ја бих, природно
је , много мање рекао од онога што смо чули од љубазних и мени
благонаклоних говорника , од друга декана проф . Илића , шефа
Одсека за јужнословенске језике проф . Станојчића, проф . Мили-
воја Павловића , проф . Сл . Марковића, Председника Друштва
за српскохрватски језик и Председника Савета Института за
српскохрватски језик, др Даринке Гортан-Премк , којима захваљу-
јем на лепим и топлим , ако и прегрејаним , речима.
А уз друго и треће ― највише могу обећати да тамо где се
јави потреба за мојом сарадњом , ја је својим досадашњим сарад-
ницима нећу ускратити док год им на појединим задацима будем
могао пружити неку помоћ .
Ја, другарице и другови , не бих желео злоупотребити вашу
културну пажњу , али се сматрам обавезним, да посебно , па и по-
именично , захвалим драгим својим колегама и ученицима : дав-
нашњим и свагдашњим пријатељима проф . Радосаву Бошковићу
и Миливоју Павловићу и ученицима и сарадницима Пешикану и
Станојчићу , који су овај Зборник уредили , поред тога што су
дали и своје прилоге за њега, ученику и колеги Асиму Пецу , који
је такође написао свој прилог за Зборник и заједно са Станојчићем ,
с мером и укусом у њему дефинисао мој рад , као и асистенту Дра-
гани Мршевић , која је израдила Библиографију мојих радова .
На научним прилозима које су за овај Зборник написали ја

сам захвалан : проф . Милану Будимиру и иностраним колегама ,
проф . Андре Вајану из Париза , проф . Роману Јакопсону из Кем-
бриџа (у САД) и проф . Јижи Куриловичу из Кракова, који су
лингвистичку , класичну и славистичку науку својим делима, на
којима смо и ми ширили своје научне видике, знатно обогатили ;

познатим професорима : Штиберу , Славскоме , Стенпњаку, Мошин-
ском , Заренби , Карашу, Вјечоркјевичу и Лубашу - из Пољске ;
колегама Дмитријеву, Булахову и Гудкову - из Совјетског Савеза
већ , на жалост , почившем проф . Јозефу Курцу и Седлачеку из
Прага ; професорима : Лекову и Дуриданову
- из Софије ; колегама
Тарановском , Бенсону , Станкјевичу и Раду Ленцеку из Сједињених

Држава , Ханри Дреју — из Лувена (у Белгији) , Ван ден Берку
из Бохума и Шустер-Шевцу из Лајпцига .
Колегијалну и пријатељску пажњу својим научним прило-
зима у Зборнику указали су ми колеге и пријатељи са наших уни-
верзитета и Академија : Франце Безлај , Рудолф Коларич и Јанко
Јуранчич - из Љубљане , Павле Рогић и Јосип Врана - из Загреба ;
професори Блаже Конески , Харалампије Поленаковић и Борис
Марков из Скопља ; Светозар Марковић и Ксенија Милошевић
из Сарајева; младе колеге ДрагоЋупић и Бранислав Остојић
из Црне Горе ; проф . Милка Ивић , Александар Младеновић ,
Веља Михаиловић и Жарко Ружић из Новог Сада и проф .
Данило Барјактаревић из Приштине ; београдске колеге Ирена
Грицкат и Миодраг Лалевић ; професори страних језика Фило-
лошког факултета у Београду - Ђорђе Живановић, Влада Дра-
шковић , Љуба Михаиловић , Момчило Савић и Милан Адамовић
и најближе по струци колеге , сарадници и ученици са Одсека за
јужнословенске језике и општу лингвистику и из Института за
српскохрватски језик - поред раније споменутих : проф . Павле
Ивић, Берислав Николић , Душан Јовић , Даринка Гортан-Премк ,
Игрутин Стевовић , Бранко Милановић , Љуба Поповић , Радоје
Симић , Звездана Павловић , Милија Станић , Радојица Јовићевић
и Никола Родић . Ја им свим на датим прилозима најлепше захва-
љујем . Захваљујем и сарадницима на лепој опреми ове и других
наших публикација, другу директору и штампарским радницима
из Научног дела .
Хвала и вама свима, другарице и другови, што сте ме по-

частвовали вашим присуством овде . Живели ! "
од најмање четири табака; пет свезака чине једну књигу. Годишна
претплата износи 30 н.д .; цена поједином броју је 6 н. дин. Претплату
слати Институту за српскохрватски језик, Београд, Кнез-Михаилова
одбору или др Даринки Гортан-Премк, секретару Одбора, на адресу
Института за српскохрватски језик.
- Рукописи се не враћају —
ИСПРАВКА
У овом броју часописа Наш језик, на

корицама, одштампан је омашком стари број
текућег рачуна. Треба га заменити новим,
који гласи:
60806-740-030-864
На основу мишљења Републичког секретаријата за културу СР Србије,

број 413-97/ 73-02 од 6. фебруара 1973. године, овај часопис ослобођен је
плаћања посебног пореза на промет производа.
DM 12
*
? }
! /
}
CHIGAN 67 THIVE
UN
B
•L .
I
T
ERSI
UNIV
IGAN
THE MICH UN
THE I
U E
TH ICHIGAN
CH
UN E
THIV
OF
OF MI
LE
K
1817
M
TY
1817
INI
M
SI
OF
O
MI
LIBRARIES
ER
C
LIBRARIES
F
THE
CHIGHAN
LIBRARIES
IV
MICHIGAN
MICHI THE
UN
GAN CHIG
AN.
UNIVERSITY
AN
UN
THE G THE
I
MICHI
UN
THE
VE
CHIGAN
RS
VER
I
S
LED
OF
LED
TY
IT
Σ
1817
IN
1817
K
TY
M
IN
MI F
SI
C OF
LIBRARIES
LIBRARIES
LIBRARIES
CHIGAN
OF M
I
ER
UNE
TH
IV
MICHIGAN THE
. MICHI
UN
GA N
. GAN
MICHI
UNIV
HI
ERSI
CHIGAN THE TY
MIC N
CH
UN ICHIGA
CH
IV
E
OF
OF MI
OF MI
VER
OF MI
SIT
Y
TY
M
1817
1817
IN
M
BED
OF
SI
IV
ER
1UN
7TH OF
.E
LIBRARIES
THE
UNI VE
IV LIBRARIES
TH MI MICHIGAN
E TH
UN
CH E
IG
A
. N UNIV
MICHIGA ERSI
IGAN
THE TY
MICH
UND
THE
C
CHIGAN
CH
MI
OF MI
ARIES
1817
1817 ES
ON
M
GE LIBRARI
M
M
RSITY
BR1817
SITY OF
BRARI
E

01 Naš - Jezik XX

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

01 Naš - Jezik XX

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

Књига ХVІІІ, св. 1-2

Штампа: Издавачка установа ,,Научно дело " Београд, Вука Караџића 5.

Књига ХVIII Нова серија Св. 1-2

СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

Питања језика, несумњиво једног истог, Србима и Хрватима

постојећих разлика из, по мишљењу свих, заједничког језика.

Св. 1-2 Стварање језичког јединства Срба и Хрвата 3

острвској Далмацији ) , на кајкавском ( у Хрватском загорју) ,

јинским књижевностима доста разликовао и по гласовном си-

код њих служили старим српскоцрквеним језиком, рускоцркве-

Шумадији и Војводини, по Славонији, Лики и Кордуну, по за-

Ови моменти нарочито, већ смо то рекли, били су од одлу-

Језичке и правописне разлике између илираца

Између језика и правописа илирских писаца и језика и пра-

одликама језика и правописа илирских писаца, који су се од

пали од свог гледишта - нарочито после Ватрослава Јагића,

постати најкрупнијим научним именом у области словенске фи-

Најдоследнији бранилац илирских традиција у језику и

Неке, претежно лексичке разлике у књижевном језику

Међутим, тамо где у језику нема и не може бити норме, тј .

и српске, средине, те се искључиво с те, лексичко-стилске стра-

словенског језика, у првоме реду из чешког, затим из руског и

још покоју разлику у речима. Док је Вуков речник био речник

жемо рећи, чешће употребљава него њен лик са сугласником т.

код Хрвата искључиво употребљава у књижевном језику, док се

Смањивање разлика у књижевном језику Срба и Хрвата

Може се рећи да се књижевни језик Срба и Хрвата већ од

жевни језик са истом граматичком структуром, којој је норму

левичарски настројени интелектуалци, и са хрватске и са срп-

Реакција на даље уједначавање језика у заједничкој држави

То што је заједница језику неминовно , спонтано, тако рећи,

Бу осталих и по мишљењу познатог хрватског књижевног истори-

2 Наш језик, св. 1-2

па и обичне, и у оној другој средини, српске су колико и хрват-

Даљим страницама налазимо такве нетачности. Реч грло је, ре-

је црквенословенска реч, која не само да од народа никад није

Напори у Независној држави Хрватској да се за хрватски језик

Неоснованост изношених гледишта о томе да су српски и

језик. И у Београду је тада одбачен дотадашњи заједнички пра-

Стање језичке заједнице Срба и Хрвата првих година

У рату разореној и неделима окупатора опустошеној земљи

За неупућене, међутим, и оне који нису били позвани да

Исте су скрупуле навеле осниваче Института за језик Срп-

ставе језика, па је већ и то изискивало расправљање питања:

Рад на уклањању препрека природном развитку

На потребу расправљања тих питања указивало се с вре

кадашњег гласа јат - ијекавску и екавску. Зато би, по мишље-

правност оба писма, латинице и ћирилице, поводом чега је став-

У заједничком правопису су неке разлике из ранијег начи-

Промена односа према српскохрватској језичкој заједници.

У односу пак на друге задатке за извршење којих су прим-

исти, заједнички им језик, али није јединствен ( Види, између

Врсте код нас бар до 1963. год., када је за општекултурне по

рецимо, јединствен не употребљава у значењу изврстан,

сти и језика културне комуникације центра који се налази у

* Љ. Јонке (y Jeziku , св. 5 за 1968-69, стр. 131) каже, истина,

то само стилско-лексичке варијанте једног језика који има исти

А и најстарији и најпознатији међу тим лингвистима такође

истог термина, значе управо исто. Али ми термине ијекавски и

и Срба није јединствен ― како неки, свим чињеницама у пркос,

А шта да кажемо о тврдњи загребачких лингиста да су