ЈУГОСЛАВИЈА 0

БОРБА6. јун 1989.

РА ЗГ ОВ ОР СА СВ Е.
лични став ГУБИЦИ
Т И С Л А В О
У
М
ЗД
Ф И
РА
Л
ВС
И П
ТВ
О
У:
В И Ћ Е М , ДИ РЕ КТ ОР ОМ
КБЦ „БЕЖАНИЈСКА КОСА“
БОЖИДАР ПАСАРИЋ: ДВА ДАНА ПРЕД ОДЛУКУ САБОРА ХРВАТСКЕ О СЛУЖБЕНОМНАЗИВУ ЈЕЗИКА

Уз д р а в о м т е л у
Лингвистика губи на политичком терену
Наука о језику је потпуно индиферентна према разноврсним политичким рјешењима назива и употребе језика Ф Социолингвистика, ако се не
нездрав дуг.
злоупотребљава, само нуди алтернативе. Ф Аргументација у расправама о називу језика у СР Хрватској све се више удаљава од лингвистике и пре-
лази на терен чисте политике Ф Кад жена рађа треба најприје видјети је ли мушко или женско, па тек онда бирати име дјетета Прош ло го ди шњ и гу би ци У југословенском
Да закљугаи мо. Ако службен и зд ра вс тв у п р е м а ш е н и в е ћ у п р в а т р и о в о г о д и ш -
Како се приближава 8. липња своје науке — лингв истик е" — дардни“, односно „књижевни“2
кад ће Сабор СР Хрватске конач- пише познати босанско-херцего- И док се народ у високој врући- ДР ПЕТАР ШИМУНОВИЋ, ЗНАНСТВЕНИ СА-
избор падне на варијант у унутар
њ а ме се ца Ф П а у ш а л н и и з н о с бо ле сн ич ко г д а .
но донијети одлуку о службеном вачки лингвист др Милан Шип- ци исцрпљује на називу језика, ВЕТНИК ЗА ЈЕЗИК ЗАВОДА ХРВАТСКЕ
заједнич ког књижевн ојезичн ог
на 13 .1 00 ди на ра , но ће ња у хо те лу „Б “ ка те го ри је
стандард а, 'онда се ријеч „стан- д -
називу језика у овој републици, ка. лингвисти и њихови сурадници дардни" или „књижевни“ ставља с доручком преко 20 .0 00 Ф О г р а н и ч а в а њ е с р е
тако се повећава и број пријед-
лога и варијација на ту тему. У
Мађ
досад најпотпунијем објектив- рука
ион ича рев а дру га само контролирају мјесто кључ-
не ријечи: то је она друга рука
која ради непримјетно.
То није задаћа Устава
уз двочлани назив језика. У том става здравству у време када је инфлација сва-
смислу назив којим се (према кодневна, мора да води у губитке Ф Преживља-
ном прегледу свих регистрира- еној формулацији Саборакоја је иначе лоша, мањ- посљедњем „Делегатском вјес-
У предлож организација ва се з а х в а љ у ј у ћ и п о м о ћ и р а д н и х
У јези чној хије рарх ији најви- Вративши се на алтернативе кава и непрецизна, недопустивоје тврдити,да је језик који је та- нику“) коначно и службено иде
них мишљењаи приједлога, што пред Сабор 8. липња („хрватски и — н е п л а ћ а њ е мр а ч у н а к о ј и с т и ж у
ши поја м је „јез ични стан дард“. које нам нуди социолингвисти- мо дефинирани језик Срба у Хрватској, јер није задаћа устава да
га ових дана под насловом „је- или српским језик, стандардни
Поп ула рни нази в „књижевни ка, у овом тренутку на подручју одређује књижевни језик било којем народу па ни Србима у
зик и Устав“ Милан Кочиш у на- облик народног језика Хрвата и
јези к“ мож е послужити као ње- хрватскосрпског језика реално Хрватској. Нитко нема право другом народу одређивати назив Прошле године југословенско
ставцима објављује у „Вјеснику“, Срба у Хрватској“) на први по- здравство је „појело" пет мили-
набројено је око стотињак раз- гов синоним. То је законски под- долазеу обзир само двије могућ- његовајезика. То је чудније, што чланак објављен у „Вјеснику“
ржан, плански сређен и норми- ности: прошле суботе говори о томе. САНУ сугерира Сабору Хрватске глед одговара том критерију. јарди и 295.581 милион динара
них могућих формулација, све у 1. да се цијели хрватскосрп- Међутим и: ту остаје нејасно је што је у поређењу са претход-
распону и комбинацијама изме- ран, самосталан. језик. Он има како би се требало зватијезик у Уставу СР Хрватске. Само пре-
ђу хрватског и српског, тако да
свој стандардни рјечник, грама- ски (српскохрватски, хрватски ма томе може управа хрватског народада свој језик назове име- ли то назив републичке варијан- ном годином више за целих 170
тику, правопис итд. Нижи по- или српски) језик сматра јед- ном којим жели. те или је то назив посебног ре- процената. Зато и не чуди пода-
нормалан човјек више не рас- јмови од стандарда су народни ним језичним стандардом уну- публичког «стандарда формира- так да је 285 здравствених орга-
познаје нити шуму, нити дрвеће. тар којега постоје репубичкева- ног на територијалном принци- низација годину завршилосагу-
говори, дијалекти, дијасистем.
„Иако је то лудило, ипак има ријанте као имплицитни посеб- језик“), а у другом случају јед- зичних сукоба је битка за језич- пу. Наиме, географско ограни- бицима, а у прва три овогодиш-
Поједини стандардни (књижев-
у њему методе“, своједобно је ни облици, или ночланом називу (нпр. „хрват- ни стандард, посебан књижевни чавање „народног језика Хрвата ња месеца све здравствене орга-
ни) језици могу имати и своје
примјетио Хамлетов пријатељ 2. да се варијанте уздигну на ски књижевни језик“). језик. Нпр. синтагма „хртватски и Срба у Хрупатској“ нема никак- низације широм наше земље
варијанте. То су два или више
Полоније. Можда уочи „дана Д“ разину посебних језичних У републичким уставима из или српски“ (као народнијезик) ве лингвистичке основе, јер ба- већ су потрошиле целу прошло-
облика једног те истог стандар-
не би био на одмет кратак но- дногјезика који се јављају у слу- стандарда и тако у блиској бу- 1974. прво рјешење примијење- нормално фигурира и у данаш- рем ти говори (па ни народи) годишњу суму. Како даље и да
вински курс лингвистике, која чајевима када двије или више дућности, интензивним норми- но је у СР Србији, СР Босни и њој уставној формулацији о је- као природна појава, не престају ли ће са оваквим губицимау ус-
се у досадашњим расправама до- нација употребљавају исти језич- рањем, формирају експлицитно Херцеговини и СР ЦрнојГори, а зику (члан 138). Међутим, сваки на граници СР Хрватске. То би ловима незајажљиве инфлације
злабога мистифицирала. Ради као посебни национални језици друго рјешење у СР Хрватској, покушај да се назив „хрватски уједно значугло да Хрватска и да- здравство успети да одржи и ис-
ни стандард, као штоје то нпр. у
се, наиме, о стручној терминоло- хрватскосрпском језику. Битка (хрватски књижевни језик, срп- чиме се она одвојила од зајед- или српски књижевни језик" ље иде своји м путем посебног је- пуни улогу коју у овом друштву
гији и јасном разлучивању по- за језик је битка за властити ски књижевни језик итд). У том ничке језичне политике и по- (дакле као језични стандард) ув- зичног статшдарда, иако сада у има2
јмова. Опћа лингвистика као случају двочлани назив језика шла путем посебног језичног рсти у конкуренцију ефикасноје нешто блажем облику.
стандард. Назив слиједи послије. ст у
објективна наука о језику потпу- добива нижи језични статус и стандарда, популарно речено по- сприје чен. Ја особно не кријем своје за- — Ак о це не на ст ав е да ра
У својим јавним наступима бу-
но је индиферентна према раз- означава народне говоре, дија- себног језика. То је био и повод Исто тако, истич е се и „наче- лагање за једноставан двочлан и ов им те мп ом , а зд ра вс тв о не
мађионичари обично нападно ИТ ЕТ ИСТ И, АЛИ ... др
ним политичким рјешењимана- систем. за иницијативу да се садашња ло заједничког и начел о посеб- назив књисжевнојезичног стан- де по шт еђ ен о, ил и изу зет о, си- КВ АЛ
нешто раде једном руком док
зива и употребе језика, једнако праву радњу непримјетно изво- Друштвено опредјељење за формулација у члану 138. Устава ног у језику“. У првом горе наве- дарда уз препознатљиву назнаку гурно је да неће моћи да опста- Светомир Филиповић
као штоје то у некој другој сфе- де другом. Тако одвлаче пажњу једну од ове двије могућности СР Хрватске промијени. деном рјешењу то начело оства- варијанте, као што је то „хрват- не, каже за „Борбу“ директор бе-
ри нпр. математика. Стога на тој публике и остварују свој циљ. ствар је политичке одлуке. Лин- рује се тако да језични стандард скосрпски књижевни језик ије- оградског Клиничко-болничког зова стоје вишкови — тренутно
разини, тј. разини струке, нема Кад се ради о уставном називу гвистика с тим нема ништа. Ве- Јасноћа кошмара представља начело заједничког, кавског изговора“, или назив центра „Бежанијска коса", др 6,5 милијарди динара. Залажемо
никаквих сукоба међу лингвис- језика у СР Хрватској, народ се зујући та два рјешења уз називе а варијанта начело посебног. У „хрватски ижи српски књижевни Светомир Филиповић. Стањеје се и да све оне радне организа-
тима разних политичких увјере- добрано подијелио око имена језика, неминовно се у првом Слиједи закључак да се све другом рјешењу начело зајед- језик“. Онај потоњи задовољава давно алармантно, а сада панич- ције које су ослобођене плаћања
ња. То исто вриједи и за генет- (хрватски, хрватски или српски, случају кључна ријеч „стандар- предложене формулације за на- ничког представљају народни и но. Ев о ка ко то из гл ед а изб лиз а.
све повијесн е лингвис тичке доприноса за здравство га убуду-
ску лингвистику као посебну хрватскосрпски итд), док право дни“ (или „књижевни“) припаја зив језика у СР Хрватској могу говори (дијасистем), а начело политичке критериј е: ради се о Пр ош ле го ди не ов а бо лн иц а је
ће пла ћају јер ни ми ничега ни-
грану која се бави настајањем и питање заправо гласи: „На што двочланом називу језика (нпр. без тешкоћа сврстати у спомену- посебног засебни републички заједничком. стандарду, а тај на- од укупно 870 милија рди динара
смо ослобођени. Прошле године
развојем језика, јер се и она гра- се односи кључна ријеч „стан- „хрватски или српски књижевни те двије групе; то може бити чак или национални језични стан- зив истодо но означава и вари- (за целу годину) потрошила 115 Клиничко-болнички центар
ди на утврђеним чињеницама, добра лингвистичка вјежба за дарди. Као што видимо, у оба јанту каква се употребљава у СР старих милијарди више. Са тим „Бежанијска коса“ је испунио
знанственим истраживањима и ЕВЕЕЕ оне читаоце који су сачували се- случаја то начело је задовољено, Хрватској ·-- јер се синтагм а гу би ци ма по че ла је ов у год ину ,
и- план са 102 одсто и са помену-
документима. Ваља нагласити
ЕПА Н БАБИЋ ИЗВАНРЕДНИ ЧЛАНЈА- мо погледати да ли се називи
ријал Милана Кочиша: треба са- иако његове различите реализа- „хрватски или српски“ не споми- штоје у старту за толико умањ
ДР СТЈ тим губицима, а већ сада је од
да на том нивоу у југославенској ције концентрирају у себи ого- ње у уставним одредбамао јези- ло овогодишњих 2.020 милијар- целог овогодишњег плана испу-
лингвистици не постоји ниједан ЗУ И ПР ОФ ЕС ОР НА КА ТЕ ДР И ЗА СУВ РЕМ Е- „стан дардн и“ одн. „књи жевн и“
љелу суштину језичног сукоба. ку у другим републикама и по- ди. Поуздано знамо, каже др Фи-
НИ ЈЕЗ ИК ФИ ЛО - њено 92 процената. По тој логи-
знанствени разлог који би нас НИ ХР ВА ТС КИ КЊ ИЖ ЕВ однос е на једно члани или на
Немојмо очекивати од јавности крајинама, па је у том смислу липовић, да ће губитака бити, ци за који дан бисмо могли да
обавезивао на подјелу хрватског ЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЗАГРЕБУ двоч лани незив језик а. И кош- али колико — не можемо чак
и заступника у Сабору да буду сасвим пре'тознатљива. престанемо да радимо.
и српског језика, јер разлике ме- мар се одјед ном претв ара у јас-
дорасли таквим замкама. Али А ако избор падне на нацио- ни да прогнозирамо. Најзад, за кога то здравство

Нови, прихватљиви гласови

ђу њимајош увијек нису толико ноћу! зато национални лингвисти нални језичћни стандард, онда је До пре пет година највећи
Може мо одма х закљ учит и да кр ив ац за гу би тк е — ма те ри ја л- ради2 Месецима не плаћамо ра-
велике, да би прелазак на посеб- штите своје политичке интересе могућ само један назив
чуне, обрачунавају нам се. силне
језик а лак-
не језичне стандарде био лин- би се служ бени назив
микроскопском анализом сва- „хрватски књижевни језик“. (У ни трошкови — кретали су се камате, увећавају дугови...
ше утврд ио у двост епено ј про- зарез а у пред- се Србима у ок о 40 пр оц ен ат а. Пр ош ле год и-
гвистички неизбјежан. Варијан- За изјаву Ску пшт ине САН У може се рећ и да су то нов и глас о- ког слова и сваког том случају би
цедур и: најпр ије треба утврдити ама устав- Хрватској морао понудити „срп- не износили су 74 одсто. Болни-
те су засад довољне. ви који се до сада нис у чул и са српс ке стра не и да су угл авн ом ложен им форму лациј Они који знају колико је
ну поли тику у СР
ски књижејвни језик“ и језична, ца на пример, плаћа месечно
будућ у језич
Сасвим је друга ствар, са со- прихватљиви, да се под тим начелима може доћи до добрихрје- ног назива језика. здравство. свима потребна и за
Хрват ској (изме ђу наведене дви-
циолингвистиком као хибрид- шења. Изјавом се наглашава право сваког народа да свој језик па тако и национална сепараци- 500 милиона динара за воду, ап- кога ради — помажу. Прошлого- |
ном дисциплином која се бави је алтер натив е), што је чиста по- Замарање ја) Данас бе такав програм је- рилски рачуни за струју су (које
назива својим именом а појединац другачије, ако жели, ида се литичка одлука, а тек затим ут- ни см о пл ат ил и) су тр и ми ли ја р- дишњи дугови били би неупоре-
друштвеним и политичким ас- својим језиком може слободно служити. То је оно што хрватски
и одговарајући назив јези-
смицалицама зичне и националне сепараци је диво већи у овој болници да није
пектима употребе језика, али та- лингвисти и хрватска културна и знанствена јавност већ годи-
врдит
поновно јавно истиче — ау де и три стотине милиона дина- радних организација — „Техно-
ка, што је више лингвистички
Има и неколико хибридних ацијом о хрват- ра, а па уш ал ни из но с бо ле сн ич -
ко да само нуди разне, лингвис- нама говори. На то се досад узвраћало да то води у сепаратизам складу с „Деклар гаса“, „Комграпа“, РЕИК „Колу-
посао . Да будемо сликовити, кад приједлога, хермафродита. То су ском књижевном језику“ и ког дана је 13.100 динара. Па у
тички могуће алтернативе на или гетоизацију, док је супротно рјешење било унитаризам. Ис- баре“, Бродоградилишта „Тито“,
жена рађа, онда треба најприје они приједлози у којимасе у ис- „Предлогом; за размишљање“ из хотелу „Б“ категорије ноћење са
том подручју, али не сугерира тицала се само алтернатива: или сепаратизам или унитаризам а „Грмеча“, Градског зеленила,
видје ти је ли мушк о или женско тој формулацији хрватски или 1967. Према) тим захтјеви ма сва- до ру чк ом ко шт а ви ше од 20. 000
које од тих могућности треба политика је тражила средњипут, али само паролашки, никад не „Центропроизвода“ и других ко“
па тек онда бират и имедјетета. српски језик назива стандар- ки Хрват у ОФРЈ, ма гдје се нала- ди на ра . Хр ан а, обј ект ивн о, У
изабрати, јер је то ствар поли- мислећи на конкретна остварења. Зато смо се стално вртили у ји купују апарате за болницу, без
Зашт о се није ишло тимјасним, дним, а хрватски језик књижев- зио, говоршт ће најчишћ им бо лн иц и по бо ле сн ик у кошта
тичког става сваког појединца кругу. камата и важећих цена дају сво-
једно ставн им и струч но исправ- ним, иако такве синтагме ис- ним језиком, 450 .00 0 ди на ра , та ко да ос св их
или друштвене, односно поли- Сад САНУ отвара једну од конкретних средњих могућности, ним путем, него се прва фаза хрватским књижев је производе. И здравство наиз-
тичке одлуке, а не лингвистике. да се ученицима у школи дају добра стручна и знанствена знања прескочила7 Како дијете мора кључују једна другу, па је таква а сваки Србин у СФРЈ, ма гдје се пара које здравство добија од
глед функционише несметано.
Дакако, све то вриједи под прет- о свим обиљежјима нашег језика. То није тако једноставно, јер њихова веза лингвистички не- налазио, готорит ће најчишћим Градске СИЗ и 20 одсто од дру-
бити или мушко или женско, ' тога , језич ни стан- ним језиком. ги х си зо ва и ра дн их ор га ни за ци - Функционише и овај Клиничко-.
поставком да се социолингвис- су конкретне разлике међу стан да рд ни м об ли ци ма хр ва тс ко г и могућ а. Осим српским књижев
без претходн ог одговора на то дард односно варијанта, могу се -болнички центар са 780 запос-
тика не злоупотребљава. А ту је српског језика биле табу тема, али се уз добру вољу све може ри- питање нема ни јасне одлуке о Њихове националне републике ја не може да покрије ни са 80
формирати према два критери- имат ће тут орство над својим су- одсто ове материјалне трошко- лених од чега су 143 лекара-спе-
баш „квака 22“ — извор многих јешити. У основи су дакле нови добри гласови и сватко их до- цијалиста, са 435 постеља, јед-
наших језичних неспоразума и бронамјеран може поздравити као једн од о по ла зи шт а ко ја во де називу језика. ја: терит орија лном или нацио - народњацима који живе у дру- ве. Томе треба додати и трошко-
Морамо још споменути неке налном. Како и Хрвати и Срби у ном специјалистичком службом
невоља! Како већина лингвиста, рјешењу. гим републикама и гарантират ве за лекове (који су због по-
финесе и двосмисл ености. У Хрват ској говор е исто м врија н- ће им то њихово право. На тај скупљења у свим здравственим у новобеоградском блоку 44 и
књижевника и њима сличних Ипак, копкају ме дви је сум ње. Јед на мањ а а дру га већа . По-
дубоко вјерује да су спаситељи ставке су добре, али зак ључ ак из њих у изј ави САН У није баш многим политич ким и друштве- том, у обзир долаз и само терит о- начин ти грађани постићи ће организацијама више него уд- Дому пензионера, са опремом
ном ним докумен тима можемо про- ријал ни крите риј, тј. било стан- врхунац националне слободе, па востручени, а број издатих реце- која је са 96 одсто амортизована.
своје нације, они из социолин- добро изведен, кад уза све, као да се инз ист ира на дво чла
читати чврсто опредје љење за дард било вариј анта утврђ ује се према томе и врхунац људске пата је готово исти), угља и тако Болесници не осећају све те ма.
гвистике извлаче само ону ал- називу. Но, мождаје то ствар пре брз е сти лиз аци је. Дру га је сум -
је“ став даје хрватско српски, хрват- за терит ориј Репуб лике, а не за среће, Такав модел укључује у даље. Све те рачуне који захва- теријалне трошкове, нити је
тернативу која одговара њихо- ња у овоме: зашто ти гласов и дол азе у пов оду рас пра вља ња о
ја ски или српски, српскохр ватски, појед ини народ у њој. Има поку- себи и кон федерат ивну Југосла- љу ју ћи ин фл ац иј и расту свакод- важно да знају за губитке, јер У
вом особнем политичком увје- зичној одредби у уставу СР Хрватске, јер сад ашњ а фор мул аци
еди нцу и један језик. На жалост, таква из- шаја да се ово јасно начел о изиг- вију — јер се однос између ре- нев но, не мо же да пл аћ а ни је дн а дијаг ности чком и терап еутск ом
рењу — и само њу приказују јав- ако и није најбоља, а оно је ипа к доб ра, јер сва ком пој
јава лингвис тички не значи ра вјеш том форм улац ијом тако публика замишљ а као дипло- зд ра вс тв ен а ор га ни за ци ја јер це- смислу у болници се ништа није
ности као једино постојећу и народу омогућавадасвој језик зове сво јим име ном , упр аво она -
много ако се при том не каже да се наци онал ни крите риј при- матски однос између страних ло зд ра вс тв о им а ли ми ти ра на , изменило. Самосу, како рече др
знанствено једино могућу! „Ар- ко како се у изј ави САН У тра жи.
гументација у тим расправама Мно го је бољ а од адек ватн е сти лиз аци је у Уст аву СР Срби је, мисли лисе на јединств о на раз- мије ни као терит орија лни. држава, у којима други народи унапред одређена средстава. Светомир Филиповић, начелни-
сво јим ини књижевн ојезичн ог стандар- („Хрватски или српски језик, Југославије „уживају“ ту своју Управо због тога смо, каже др ци одељења дали оставке јер им
све се више удаљава од лингвис- јер она нити Србима не омогућава да свој језик зову
тике и прелази на терен чисте српским именом , как о га ина че оби чно зову , нит и Хрв ати мау да, или — супротно томе — на станд ардни обли к народ ног јези - наднаравну слободу као народ- Филиповић, не само сада, тра- „морал и лекарске етике не до
политике... А у тој сфери, лин- Србији, да свој зову хрватс ким име ном .Г дје је САН У бил а с тим разини дијасист ема, народни х ка Хрват а и Срба у Хрват ској, ко- ности. Такви циљеви улазе да- жили да средства за ову делат- звољавају да раде у тако оскуј“
гвисти као лингвисти тешко да својим приједлозима када се расправљало о језичној одр едб и у говора. Наиме,је зик је заистаје- ји се назива и хрватски књижев- нас и у програме појединих но- ност не буду ограничена, или да ним условима који би могли да
ао доб и- динствен само на разини стан- ни језик, а који је и књижевни вих националних странака и са- | материјалне трошкове плаћамо угрозе квалитет услуга. Засад он
могу нешто додати, осим својих Уставу СР Србије2 Волиобих, кад, бих на та питања мог
различитих политичко-нацио- ти ваљан одговор а још више кад би се САН У зал ожи ла да се " дарда; ниже лингвистичке рази- језик Срба у Хрватској“). Тко нас веза у чијем оснивању се анга- бенефицирано. Не може се није угрожен, али се и те како
налних увјерења и тежњи на- адекватне промјене начелима која износи , про вед е у Уст аву СР не у том су погледу мање заним- то замара бескрајним смицали- жирају и пиазнати лингвисти. И „здравство стално сврставати у може догодити.
пуштајући тиме и сами терен Србије.
љиве. Према томе, суштина је- цама2 не само у Хрватској. потрошњу док на рачунима си- Б. ПОПОВИЋ

СТ ИЧ КИ Х РА СП РА ВА У ОХ РИ ДУ (6) ИЗ ИС ТУ ПА ЊА ДР БР АН КА ХО РВ АТ А
ШТА ЈЕ РЕЧЕНО НА НЕДЕЉИ МАРКСИ

Против кризе - самоуправља њ е м , г р а ђ а н и н о м и н а у к о м То је мо гу ће је ди но у бе

Само упра вљањ е у поли тичк ом сист ему подр азум ијев а ради калн у поли тичк у демо крат ију и деко нцен трац ију поли тичк е моћи . сп ар ти јс ко м др уш тв у, јер свака партија, као
централиз ова на орга низа ција , теж и вла сти и мон опо лу Ф Бољ шев ичк а инд окт рин аци ја изаз вала је сис тем атс ки про гон инт еле кту а лац а у Беог раду , За гр еб у, Љу бљ ан и, ом огућила је да превласт до:
бије незнањекоје се и полицијом намеће
осо бин е суп рот не од реа кци она рти пок уша ј да сеи з- изашло из кризе. Сматра да су Ову кризу треба да реше еко
— Кад је ријеч о расподјели шевичком духу, који идентифи- дај е му
Без самоуправљања у привре- зна, на примјер, да је директор кује социјализам са репресив- оних које једно социјалистичко бегне каква -таква демократиза-
три ствари кључне: номисти, а њих тренутно нема.
Привредне банке одбио да фи пре ма рад у, она не нас тај е спо н- Ф У привреди морамо успос- Наши факултети производе не
ди и политичком систему и без ном државом. А у таквој држави друштво тре ба да има : да буд е циј а у зем љи ко ја би бил а нем и-
нансира Обровац,јер су оцјени- тан о, трж ишт е је не ген ери ра, оср едн е тавити самоуправљање, а то зна-
расподеле према раду нема со- вечито неке непријатеље око се- зај едн ица рав ноп рав них , тол е- нов на да се иш ло на неп економисте, већ интелектуалне
ли да је то несолидна инвестици- већ мож е бит и рез улт ат јед не до- чи тржиште, уклонити државу инвалиде. Факултети пружају 07"
цијализма. Ово је основна теза бе тражите и гоните. рантних, сношљивих и људи изборе.
коју др Бранко Хорват истиче, ја. Републички политичари су бро промишљене економске по- — То незнање, нерасположе- из подузећа, радикално и ком- пор промјенама. Нису кривиса'
литике. Такву политику нисмо Ф Друго: умјесто на поједин- оријентираних назаједничку ак-
објашњавајући је затим подроб- их, међутим, на то натерали и ње да се чуј е стр учни савјет, ме- плетно. Предлагао сам још поо- мо политичари. Једнако су 38
имали. Имали смо политику на- ца, тежиште је на колективите- цију. рињава. Овихда- давно да уведемо у неки закон и
није на конкретним примерима никада нису за овај промашај тима. Код нас су то партија, кла- не пос ебн о заб кризу одговорни и лоши инте
5 одговарали. ционалних капитала, национал- 6 Један од разлога кризе Хор- на се навелико прокламира па- клаузулу да — кад политички лектуалци, они којима није мјес
југословенске праксе. смо са и на кон цу нац ија . ват види и у незнању. Помиње рола о одвајгењу партије од држа-
них пролетаријата, доб или функционер покуша да се умје- то на факултету али се држе ње“
— Подузеће у социјализму ће: у орг анс кој вез и са
Самоуправљање у политич- дестимула тив ну при вре ду у којо ј Ф Тре пример неуспеле реформе 65, ве. То је велика заблуда. Партија ша на било који, начин у рад га и онемогућавају провођење
мора бити потпуно аутономно у ком систему, по речима Бранка - бољ шев иза циј ом иде и сис те- али и договорне економије. По- је и направљена зато да управља
доношењу свих привредних од- Хорвата, подразумева радикалну се људи спекулативно а не про подузећа — одговара за злоупот- реформе. И није тачно да се ма
изводно оријентир ају , при чем у мат ски про гон инт еле кту ала ца. сле Устава требало је донети не- државом, одвајати је од ње је
лука: цијена, производа, форми- политичку демократију. А то жел ите . У ребу службене дужности. ло даје за науку. Превишесе да“
се социјалне разлике виш е не При мје ра има кол ико колико системских закона. Сви нонсенс. А да је тако могли сте
рању цијена инвестиција, прода- значи деконцентрацију политич- н „Пр акс ис“ , # У политичком систему мо- је, имајући у виду, наравно, Ре“
могу контролирати. Познато је Заг реб у је уни ште они су били на расправи код видети по отдом што се ових да-
ја, куповина, запошљавање, би- ке моћи, а она је могућа у бес- ку рамо обезбиједити основно пра- „Зултате које она показује. Јер, 86"
из праксе да ако хоћете јед но кој и је има о сво ју Кор чул анс економиста, али су глатко по не- на десило. Челни људи партије у во слободе и иницијативе поје- ћи дио пара иде формално, неУ
рање директора, именовање по- партијском друштву. Свака пар- ете так о да сви шко лу са све тск им рен оме ом. У колико пута били одбачени. Хрватској и Србији Шувар и Ми-
друштво да разбиј динца. Он мора бити ступ поли- науку, већ за џепарац људи коју
словодних органа... тија, каже Хорват, по правилује Енг лес кој , Аме риц и и дру гим Стручњаци су оценили да су раз- лошевић елегантно су преко но-
почну режати на свакога, довољ- тичког живота. Не потцјењујем себе називају научним радници“
некак ва центр ализо вана орган и- зем љам а пис али су док тор ске лике концепцијски а не у дета- ћи постали челни људи државе.
Феудални мо но по ли но је да распирите инф лац ију .
дис ерт аци је о тој шко ли. У Бео г- колективитете, имају они свој ма а то нису. Или се напросто
зација у којој врх увек има већу Добићете такво социјално рас ло- љима, па их зато нису подржа- Ето, тако је у: нас партија одвоје- значај, али су у суштини секун- расипа у СИЗ-овима на конфе“
рад у је са фак улт ета иск ључ ено ли. Међутим, касније сви су до- на од државе. Створили смо сис-.
Та самосталност би, међутим, моћ него чланство или обичан јавање и националне антагониз - дарни. Читав политички живот ренције, путне трошкове и слич"
била мо гу ћа ак о бу де мо им ал и грађа нин. Социј ализа м захтев а ме какве имамо и ту се — дог од оса м нај бољ их про фес ора . По- нети у Скупштини, а да њу нико тем незнања у којем су се људи треба извести из појединца, гра- но.
тр жи шт е, Ак о им ат е пр оп ис е, ликви дациј у партиј а, а умест о траје ова инфлација — не мож е шт о фак улт ет ниј е хти о да то није обавестио о стручном миш- на власти трокламирали као ђанина, што значи и један сас-
ад ми ни ст ра ти вн о ди ри ги ра ње тога имали смо једно парти јски ништа урадити. А сам учи ни — јер тај што с виш е љењу. Узмите само Закон о пла- авангарда која има право да и вим другачији Устав. — Ова три увјета су и те како
или догова ра ње не ма ни шт а од моноп ол, који се касни је прето- није палио — злоупотребљенај е нирању. Он је толико лош да је полицијом наметне незнање чи- Ф У нашем политичком и битна за излазак из кризе. Сва
Ум је ст о тр жи ш- чио у осам парти јских моноп о- Скупштина Србије која је профе- то смешно. По њему, потребно тавом друштљњу. После тога, једи- економском систему морамо ус- друга питања су секундарна, 14
самостално
та и са мо
ст
уп
и.
ра вљ ањ а ми см о до- ла, однос но полиц ентри чни ета- Социјализам и соре прогнала. И у Љубљани су нам је више од пет година да но криза мо:ке бити резултат, а поставити ослон на науку. То у и интеграција у Европу или ори“
ЗУР ко ји са 650 па ра гр аф а тизам . У својој приро ди, тај мо- репресија неки професори искључени. Иа- бисмо испланирали један пето- то се десило нама, али и Русима, развијеним земљама није тешко јентација на трећи свет, Без ИС
били вни, фе- ко су неки у међувремену враће- годишњи план.
са мо уп ра вљ ањ е. нополј е био средњ овеко Пољ аци ма. .. јер се и развијају тако што је све тинске самоуправе, ослонца #2
ограничава то Или, узмите делегатски сис-
Ниједан ко ра к се не мо же на чи - удалн и. Ви нисте били члан ју- Бранко Хорват затим прелази ни, они до данас нису службено на бази науке. Без научног ис- појединца и науку, сасвимје су“
за- госло венск е партиј е, него на основне узроке кризе, онако рехабилитирани, што показује тем. Он је код нас прокламиран траживања нема нових произво- гурно да ћемо у кризи још дуго
нити а да то ниј е ун ап ри је д
српске, хрватске, словеначке. да се ми тог бољшевичког еле- као врх унс ко дос тиг нућ е соц ија - Ш т а уч им ни ти 2
конски или на други начин регу- како их он види: да, иновација, нема решавања пе Ба је своје излага“
[исте у Београду могли бити Фе Први је бољшевичка ин- мен та, пор ед све дем окр ати за- лизма, а у суштини представља
лирано. Читаву кадровску поли- члан хрватске, а у Загребу г живота, нисмо неку врсту модификације сусте- Бранко Хопрват на крају насто- друштвених проблема. Свуда је ње др Бранко Хорват.
тику и још много што-шта води доктринација већине наших во- циј е пол ити чко
инд окт рин аци ја је аус тро уга рск е мон арх и- ји да од го во ри и на пи та ње шт а то очигледно само не у овој бал-
српске партије, него само парти- дећих људи. Они су или школо- реш или . Та ма ста ре
општински или републички је на терит орији где живит е. соц ија лиз ам ста вил а на гла ву, је. И пос лед њи изб ори бил и су тр еб а ур ад ит и да би се еф ик ас но канској земљи. (Наставља се)
партијски комитет. Ма ло љу ди вани у СССР или одгојени у бољ- 1

м“