Страна 3

ак, 20 новембар 1947 БОРБА н _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ - _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

петвр7 ЕЛИН
П
- П У О Д А Ј Н А З А Д Р У Г А ,
Рудари Креке су се обавезали
НАБАВН О
Т Р И Ј Е

_ п и и н наван
У С
—
И Н Д
у
Е
т
Л Н
ш
И
и
С Т
т
К
и
Е
Н
А Т
у
Н И М
а
Е
Задруг
НОВИ Н А Ч И Н Р А Д А У П Р Е Д У З 4

ћ е г о д и ш њ и п л а
да
до 15 децембра
н и с пунити
| Н а ј б о љ е р е з у л т а т е у З а г р е б у је д н а о д н а ј б о љ и х
Тузла, 1% новембра 1
а Крека | Букиње на такмичење прихватили
ни колектив рудникиш
Позив радног колектива промета
по с
;
т и г л а ј е ф а б р и к а „ И
п
в а н ч и ц а % !а
у Банату
РОАо се да свој овогод њи про- су на својим конференцијама сви Зрењанин, 49. новембра
обаве план испуни до 15 децем- радници рудника Крека | Поред тога, машине су рђаво раз- већ неколико месеци, позвала је све на ј-
Загреб, 19 новембра Ђа на тс ко се ло Ж и т и ш т е и м а
узВОДВИ би што успешније испунио 1 коњшчински и ИВАЊЕЧКИ мештене (разбоји су у групама по ткаље на такмичење за боље кори-
У загребачким предузећима па- шћење машина и квалитет рада, земљорадничку набавно-про-
бре обавезу маршалу Титу и свом РУДАРИ ОБАВЕЗАЛИ СЕЉДА ДО мучне индустрије све више ткача
четири, а између сваке групе је бољу
ату | радни колектив промета приличан размак), мале шпуле се Дванаест најбољих ткаља „„Иван- за др уг у на те ри то ри ји би в-
КРАЈА ГОДИНЕ УВЕДУ СМЕ- ради по новом начину, Најбољи ре-
дајну
народу, позвао је све остале промете чице“ позвало је на такмичење два“
брзо празне, израђује се велици
шег округа Зрењанин. У задругу је

______н_ __|_____________________-_____- _ паљена__Б____Б__

ЊИВАЊЕ НА РАДНИМ зултати постигнути су досад у тек“
з
|укиње на такмичење: у постиза. МЕСТИМА стилној фабрици „Иванчица“.
број артикала, предиво је лошије наест ткаља других текстилних
„Иванчице“ учлањено го то во це ло се ло — 72 1
руд бољих резултата у остваре- итд. фабрика, а колектив
Загреб, 19 новембра У ткаоници фабрике „Иванчица“ (с ве га 14 до ма ћи нс та ва |
њу смашењу производног за- Рудари Коњшчинских рудника, на први поглед се примећује да се Управа предузећа је уз помоћ чи- остале колективе текстилне инду- домаћинств о
по
ле

или
ву адног учинка, у спровође- усп У стрије. није у за др уз и) . Се ло и м а дв е
таво г рад ног кол ект ива ела
доље организације пуњења ко- Који су годишњи план испунили а ради по но во м на чи ну : им а мн ог о
новембра — 54 дана пре рока, поз- ло тк аљ а. пос лед ње вре ме да отк лон и мно ге Дужност је управа синдикалних уређене задружне продавнице: јед-
ко ли ца ма к- разбоја а ср аз ме рн о ма проучавају
Њ) угље м ка ко би се грешке и недостатке Са основа су подружница да добро е те кс ти ло м,
у од рж а- вали су на такмичење рударе Ива- Раднице које су до недавно радиле на снабде ва за др уг ар
дал н о ис ко ри шћ ав ал а, њечких рудника. ше ст , сад тк ај у на 8, 12 : тото во пот пун о нест али вел ики чво- нови начин рада и да се најактив-
“
на че ти ри и тр еб ам а за до ма
боље чистоће угља на ради- У позиву на такмичење коњ- па и 16 разбоја. Њихо ве по мо ћн иц е | рови , изра ђују се бољ е осно ве, на- није залажу за његово усавршавање об ућ ом и ра зн им по
ва обезбеђењу сигурности на шчински рудари обавезали су се пуне чунков е, прип ре ма ју пот ку, бав љен је лој при вре мен о се пре- и што потпунију примену. Синди- ћи нс тв о, а др уг а це ме нт ом , кр еч ом ,
ишту, у постизању што бо- шло на рад у две смене у којима кална подружница Творнице за па- ђе м и ал ат ом (д ел ов и
између осталог да до краја ове го. чисте машине и обављају друге по стакло м, по су
| резултата у остварењу радне раде само добре ткаље (недовољно мучну индустрију треба да озбиљно ит д. ). Се -
их од но сн о у ш т о м а њ е м
дине потпуно изврше све производ- моћне послове, свака на 16 разбоја,
изучене ткаље раде свега четири поради на томе да се побољша рад за плуг ов е, мо ти ке и ко се
лине, не задатке. До краја године квали- и тиме омогућавају ткаљама да ра-
упевву неоправданих изостанака тет угља треба да се побољша за једног дела ткаља у последњем са- љаци, дакле, добијају у својој за-
де само свој стручни посао. сата самостално, а са сваком сменом
ре бн иј е,
| 1 спровођењу организације сме- 3%“, а смењивање на радним мес- ту смене (дешава се да неке ткаље друзи св е ш т о и м је на јп от
Нови начин рада у „Иванчици“ по два сата уче).
пажњу само на раз-
тада обраћају ку
| вузања на радилишту. тима да обухвати све рударе. више и није нов. Њега је одушев-
боје који раде без тешкоћа, а допу-
грађевин ск и ма те ри ја л за по пр ав
љено прихватио и применио цео Синдикална подружница и штају да стоје машине на којима кућа , ш у п а и ст ај а ко је ве ћ го ди -
радни колектив; он је већ постао
ПРЕДУЗЕЋА КОЈА СУ ИСПУНИЛА ГОДИШЊИ ПЛАН својина ткаља и њихови х по мо ћн и- но ви на чи н ра да често пуцају нити. Због тога нова нема нису поправљане, одећу, обу-
смена преузима знатан део машина ку ће вн е ст ва ри ко је од ав на
ца. Управе синдикалних подружница ћу и
у застоју и губи много времена на
Успех фабрике намештаја У ткаоници стално раде готово сви
разбоји, зато што, је посвећена ве-
„Иванчице“ и Творнице за памучну
индустрију нису се у почетку до-
везивању попуцаних нити и став-
љању разбоја у погон).
нису набављане.
друга даје се љ а ц и м а на вр
Те производе за
ем е та ко

У у Титограду лика пажња припреми основе и

подмазивању машина, па је кидање
вољно сложиле за увођење и усавр
шавање новог начина рада. Оне су
да они не мо ра ју да до ба вљ ај у ма -

нити сведено на најмању меру. сматрале да о томе треба да се бри- Пример ткаље Анђеле теријал другим и заобилазним путе-
Титоград, 19 новембра Овај колектив извршио је про-
Отуда је просечно искоришћавање ну само управе предузећа, Тек кад вима. Тако се шпекуланти препро-
ф а б р и к е наме- изводни план у новембарском так-
машина прилично велико. Онојеу су тхаље саме долазиле и тражиле
Пупић еп ен о ис кљ уч уј у, ум но -
ра дн и ко ле кт ив
мичењу у грађевинским радовима да вц и по ст
ја У Титограду успео је да почетку са 75 пало на 69 процената, да раде на више разбоја, синдикал- Пре недељу дана радни колектив гоме захваљујући добром раду за“
ју џта са 105, а на изради намештаја са али је сад повећано на 11 проценат. не подружнице су постале активне. фабрике „Иванчица“ издвојио је
пе, | 233% , Прои звод ни трош кови сниж е. На првим конференцијама са у 10 најбољих ткаља и послао их као друге.
м6 атнои пре
„твар шњи прои звод и
годирока. Овај успех по- | ви су у току новембра за 12%, а правом предузећа ткаље Зора Кне-
Недавно је на иницијативу син-
помоћ Творници за памучну инду- Задр у г а је с н а б д е л а с е љ а к е н е
љшан је побо дикалне подружнице у Творници за
пожртвов- Кзалитет производа жић, Барица Божак и Јелица До- памучну индустрију почело такми- стрију. Међу осталима требало једа с а м о ц е м е н т о м , ц и т л о м , к р е ч о м . с т а -
ститнут је захваљујући
и примени прбе за 2084, је
мек су упозориле да се шкробље- чење „У име Дана Републике“. Дру: иде и 16-годишња Анђелија Пупић, клом и по с у ђ е м . н е г о је н а б а в и л а и
: ки На тромесечном курс у који њу, сновању и увођењу нити на 0о- го одељење друге смене позвало је једна од најмлађих ткаља. Она је, г д р в е т а
ПА лт а 5 коле ктив а снову мора посветити већа пажња, међутим, дошла с другим предлогом до в о љ н е к о л и ч и н е ' о г р е в н о
и раци онал иза- одрж ан у окви
оспособљено је ру
18 овог
учен ика у при- на такмичење прво одељење прве д е л и л а ц о -
њ налас ка
„ра Илиј
нова
е
тора
Вукс анов ића, Посл е и да чишћење и подмазивање ма: — тражила је да и лиг н и т а к о ј е је в е ћ р а з
м ис-
рада, ће уско ро пола
РЕН аЕМА алификоване ваЕнегати шина мора бити боље. Добри ре- јој се допусти да маћинствима која су се још у току
МО аног сист
пођења ланчзасл ема Вукса- зултати у „Иванчици“ постигнути ради на 16. разбоја п р и ј а в и л а д а и м је о г р е в п о -
уга Илије лета
6 (0 је главна .Л. су зато што је управа одмах при- — У почетку ни-
су се'и норм е ре- =" требан.
пр ноића), моралеје радно време за из- Ј дни КОЛЕКТИВ ФАБРИКЕ хватила и остварила њихов пред- је ишло добро,
З а д р у г а . к о ј а у р е д н о с н а б д е в а с е - ,
И лог. ј На:
А нудирати, па је радно вр имер, СТА КЛА
ИСПУНИОУ РОГ
ТОДАШК
И ОЈИСЛА
Н ТИН Фабрика сад за 7 процената пре-
каже она,
љаке, која се стара о њиховим по-
писаћег на пример,
стола, викнута на покре-
у машује дневне производне задат“ те и брзину у раду требама, може најуспешније и да
| праћено за 45.420. ПРОИЗВОДЊЕ ке. на 8 машина, ни- откупи сељачке производе. У отку-
Љубљана, 19 новембра сам се одмах сна-
Годишњи план предузећа у изра: стакла пу је зад р у г а у Ж и т и ш т у п о к а з а л а
Ми пи са ћи х ст ол ов а из вр ше н је до Радни колектив
“ Рогашкој Слатини 15 новембра
фабрике
Значај припрема шла. Али за дан-
п е х . О н а је у т о м е у в е к
са 20 3, 37 %/ , У два привикла сам нарочити у с
октобра ов е го ди не свечано је прославио дан испуњења У Творници за памучну инду-
се на рад на 16 д н у п о м о ћ с в и х с е љ а +
ради канцелариских ормана са годишњег плана производње. стрију још нису постигнути такви
им а л а н е п о с р е
7, а у пр ои зв од њи пр оз ор а са разбоја и уз по ка. Поред откупа стоке, сламе, сена,
1016 План је испуњен 14 дана пре да- резултати. Пре увођења новог на- моћну радницу до-
(а. Ме ђу ти м у пр ои зв од њи те обавезе. чина рада фабрика је просечно пре- живине и јаја. задруга је са успе-
е ни је ис пу ни ло пл ан бро савладавам
фрата пр ед уз ећ бацивала промзводни задатак за
х о м о б а в и л а о т к у п в у н е , и т о н е
шп ер -п ло ча Ук уп - посао.
уог не ст аш иц е 2%. Кад се прешло на нови начин, примером о У с в о м с е л у н е г о и у с в и м о к о л -
ко узет о, фа бр ик а је до 1 ок то бр а Одељење нитрата — најбо- план је у почетку подбациван за
За
младе девојке тре-
са м
премашила годишњи план за 35,75%/%, У последње време ним местима. Тако је успела да от:
ље у фабрици асфалта читавих 15%,

.
ба да пођу и друге
На јз ас лу жн иј и чл ан ко ле кт ив а је дневни производни задатак се испу купи 12.000 килограма вуне.
гкаље. Нови начин
фоватор Ил иј а Ву кс ан ов ић , ко га је „Катран" њава за 97%, а 10 новембра је и пре- рада им пружа ве- Мако се показало да је способна

е
управа предузећа за пожртвован машен (за 2%). у п и в а ж н и х с и р о в и н а
Загреб, 19 новембра лике могућности да врши отк
проналазак наградила са Творница за памучну индустрију
(ад и
поред тога, На састанку синдикалне подружнице постигла је слабије резултате зато Ткаља Анђела. Пупић да развију самои- за нашу индустрију, задруга наила-
10.000 динара. Он је, ницијативу, да у- е . П р е

н
зи понека д н а н е р а з у м е в а њ
ши ор га ни за ци ју ра да Творнипе асфалта и катрана »Катран« што нису извршене све припреме
ус пе о да из вр смене. У оба одељења по 10 најбо- савршавају радни процес и.:да се је
у Загребу додељена је прелазна за- за нови начин рада. Творница није сунцокрета она
ва американским циркуларима, чи- неке љих ткаља ради на по 12 разбоја. кроз рад и учење уздигну у ред нај- почетка откупа
три радника са ставица одељењу нитрата као најбо- имала доста лоја за основе, о к а н ц е л а р и ј и з а Б а -

и
не су ослобођена је орг ани зов ано так мич ење бо љи х тк аљ а. То се на ро чи то од но - уп у т и л а п и с м
сукачице су остављале велике чво- Так ође
по радног места Поред њега се љем у фабрици, Ово одељење је извр- одељења и си на ткаље Творнице за памучну Генералне дирекције Савезне
рове, основе су биле слабо шкроб- између целих смена, нат
ар ни к Бл аг ој е Ст ан ић , ко - шило свој 10-дневни задатак са 16526. индустрију, које треба да уложе ве-
.
уд прехранбене индустрије, и тражила
:
ис ти че појединаца. Мајстор Мирко Видић
љене па су нити често пуцале. Због

н
Најбољи раднипџи у колективу доби-
•
у просечно премашује норму за так мич и се са сви м мај сто рим а тка - ли ке на по ре да би се до кр ај а го- о к р е т . О в а ј
ли су појединачне прелазне заставице: тога је стално долазило до застоја, да она откуп љ у ј е с у н ц
овој, затим Војо Башановић, који и проценат искоришћења машина је онице за што бољи квалитет рада дине надокнадио заостатак и испу-
_гревазилази норму за 74,98%/, и Са- Барица Сушић по трећи пут, а Стјепан нио и премашио годишњи произ- захтев је оправдан, тим пре што је

и
на уређивању машине. Елизабета
је премашује за Клокочар, Јосип Бераниловић и Кати- са 69 пао на 57 (последњих дана с в, С. и н и с т а р с т в о т р г о в и н е и
т Грујић, који Т Штрбат, која назив ударнице носи водни план: са в е з н о м
па Дрвар први пут. повећао на 60). и с о м “ о д 3 0
Мо, с н а б д е в а њ а ј е д н и м р а с п

и
а в г у с т а о в е г о д и н е о в л а с т и л о с р е “
ске пословне савезе и месне задру-
ГРАЂЕВИНСКА ДЕЛАТНОСТ У МАКЕДОНИЈИ

н
ОМ |
ге да спроведу откуп сунцокрета.

к у ћ а
Генерална дирекција Савезне пре

У овој г о д и н и с а г р а ђ е н о 2 0 0 ш к о л а и 4 0 0 с е о с к и х е н
хран
одг о
б
в
е
о
н
р
е
и л а
и н
д
д
а
у с
н
т
е
р и

откуп задрузи, пошто ће га спрове-

ј
м
е
о
,
ж е
је
п р
м
е
е
п
ђ
у
у
с
т
т
и
и
м
т
,
и

повереника.
ских објеката и ст ан бе ни х зг ра да у гр ад ов им а сти она преко својих
Изграђен је и велики број индустри Повереник за откуп сунцокрета У
(Ин

Убрзаним темпом граде се меха- Житишту је богати сељак Чеда Ка-

ан ом . Он и су ве ћ седам их је већ готово, а на пет се
ве ли ки м ел тић који има 35 јутара земље и коме
|
о с
И у другим срезовима је план из- по са
Скопље, 19 новембра сзидали 80 станбених зграда код ставља кров. Недалеко од зграде ничке радионице у Скопљу, Тито-
„градње у г л а в н о м из вр ше н. Пе тн а-
вом Велесу, Битољ, и Штипу. Рам- се овим пружила још једном 'мотућ-
р о ш л о н и м е с е ц д а н а о д Француског гробља, а на 60 кућа Градског народног одбора у Битољу
| Није п ест кућа са зи да но је у К у м а н о в с к о м
на конструкција механичке радио- ност да шпекулише. Ово је изазва-
ослобођења македонског народа кад постављена је кровна конструкција. подиже се учитељска школа. д а н о н е з а д о в о љ с т в о С В И Х
срезу, а још пет кућа ће бити поди- нице у Скопљу избетонирана је. У ло о п р а в
| труп а с т а р и х з и д а р а и з С т р у ш к о г
зи ме . У Т и т о в е л е ш к о м ср е- Недалеко Аутокоманде довршено је На платоу Гази Бабе у Скопљу з а д р у г а р а . С е љ а п џ и с у п р а в и л н о
у ћ е у с е л у гнуто до
шест зграда. Још се зидају 234. У зида се прва зграда Универзитет- осталим радионицама завршена је
срез а п о ч е л а д а д и ж е к
зу завршено је 9 кућа, а у десетој схватили улогу задруге да они пре.
Дебарцима, у највише порушеном в а ј у у н у т р а ш њ и р а д о в и Дебар-Мари граде се 72 куће. ског насеља, Филозофски факултет. по једна сала.
ко ње продају што имају и купују
х д а н а , се дов р ш а У Македонији, у којој врло добро
х п р в и Факултет треба да буде довршен у
-

крај у М а к е д о н и ј е . Т и ађ ев ин ск о пр ед уз ећ е у Ки - што им треба и да онемогуће да се

Срес к о гр
ви у Дебру изграђено 40 двоспрат- О х р и д - Школе току пет година. Већ је сазидан до успева дуван, било је потребно из-
поједини сеоски птекуланти богате
_

чеву д о в р ш и л о је 85 ку ћа . У
њих кућа. Т о су б и л и п р в и п о с л е - ађ ен е су 62 ку ће , приземља. градити и дуванске магазине. У Ре-
на њихов рачун. Задруга у Жити-
ском срезу са гр Македонски народ, жељан науке
_

ји до м о в и с а г р а ђ е н и у М а к е д о - у С т р у ш к о м ср е“ Предвиђено је да се у Скопљу са- сни у Битољу саграђена су по три

. к о ј у с а ч и њ а в а ц е л о с е л о им к о -
а шту
док се 64 гр ад е. и просвете на матерњем језику, о6- спрата дуванског магазина у Тито-
_

ЈИ.
зу је сази да но 14 н о в и х до мо ва , а граде три дома културе. Један од ја откупљује од сељака све произ,
новио је у току године дана, од вом Велесу и РВаландову по два у п
У то време је већ проучавано где њих је већ саграђен а два се довр- њ и в о б и с п р о в е л а о т к
_

зида их се још шест. воде , н е с у м

и н а с е љ а ; 1944 до 1945, 122 порушене основле спрата, а у Штипу се изграђује
е се д и з а т и н о в е к у ћ е На ро дн ој Р е п у б л и ц и М а - шавају. сунцокрета знатно боље и брже не-
У цело ј и 5 средњих школа. Школске 1945—
_

Шшланиране су и и с п и т и в а н е м о г у п - ди не је по тп ун о до “ трећи спрат. го Чеда Катић, повереник Генерал-

Кости набавке материјала. Народн и кедонији ов е го 1946 године почела је изградња 174
Индустриски објекти
_

х ку ћа . Н а још Мако Македонија није у Рату не дирекције Савезне прехранбене

нове школе, а ове школске године
вршено 40 0 се ос ки
б о р и и ф р о н т о в с к е о р г а н и з а ц и ј е на оштећена као неки други крајеви индустрије. Сељаци у Житишту
_

к у ћ а п о с т а в љ а се кр ов
п о г л е д у И стотину 101. Недавно је у Македонији завр-
е у т о м наше земље, грађевинска делатност много радије дају своје производе
и

6у много у ч и н и л ет и х се до -
а ше зд ес Прошле године је изграђен До
_

конструкци ја ,
у 19 45 г о д и н е о б н о в љ е н о је шен један од највећих индустри- је била врло жива. Сеоских станбе- задрузи него њему.
већ у ток вршује. бр ој ос но вн их шк ол а.
крова ве ли ки ских објеката, зграда фабрике мер-
_

И са гр ађ ен о 1. 34 7 с т а н б е н и х з г р а д а , о- них зграда, а поготово зграда за шко- Задруга у Житишту је најбољи

ог бр ој а ос но вн их шк
Од це ло ку пн мера „Онике", највеће фабрике мер-
Тјавних и 32 индустриска објекта. п љ у ле и индустриских објеката грађе- снабдевач „Живинопромета" у бив-
Ћ

у С к о
_

т и су 19 46 Ст а н б е н е з г р а д е ла ко је су у гр ад њи , 19 47 го ди не
мера не само у нашој земљи него и
Велики у с п е с и п о с т и г н у но је у једној послератној години шем округу Зрењанин. Она се нај-
_

х т - потпуно је довршено, омалтерисано,

Године. Тада је сазидано 714 сеоски Четрдесет и ч е т и р и ч е т в о р о с п р а
окречено и снабдевено намештајем
на Балкану. У фабрици ће се, поред неколико пута више него у три-че- савесније придржава склопљених
н е осталих врста, глачати и најбољи
_

Ломова и поправљена 461 кућа. За р а ђ е н е с у о в е г о д и тири предратне године. Народним уговора. Али, и ту има сметњи за
не зграде изг љ с к е и наставним средствима 112 школа,
Породице које су пострадале од фа- б л и з и н и у ч и т е мермер Македоније, оникс, чувену властима и грађевинским предузе- које сноси одговорност „Живино-
у Скопљу. у
_

р а и з а о н е к о ј е с у њ и х у с е љ е н о а ускоро ће бити довршено још 86 камион

Шистичког т е р о школе. Недав н о је у целом свету. ћима су у градњи стално и много промет". Према уговору.
_

Је ге ј- школа. Међу њима се истичу две, У индустриској четврти Скопља

Жпре д то г т е р о р а п о б е г л е и з 146 породица. ни помагале масовне народне организа- овог предузећа треба једном у неде-
~

већ завршене. основне школе У

_

д -
(ке Македоније подигнуто је 8 но Пре два ме с е ц а п о ч е л а је и з г р а
Скопљу, са по 14 светлих. хигијен-
саграђена је фабрика кожа, фабри- ције које су за извршење многих љу дана, четвртком. да одвезе отку-
ЊИХ села. У свим овим замашним д н о с п р а т н е ка безалкохолних пића „Тиквеш“, задатака успешно окупиле око себе пљену робу (јаја и живину) Деш“
ЗА

ј е
_

ња 472 пр и в р е м е н е
са - ских учионица. Ове школе имају и
довима највећи допринос дале су зграде. Да б и с е к у ћ е ш т о п р е фабрика сирћета, штампарија „Гоце народ града и села. Д ва се да предузеће не пошаље ка-
_

. ра- а ц и ј е и Р е - велике, модерне биоскопске двора-

у> организације, којежасу градиле, мас о в н е о р г а н и з
не и кабинете с наставним сред-
Делчев". мион одређеног дана и задруга је
__________________

и пр ед ан о, у ш т е д и л е д р в и о к о С к о п с к о , Ж е л е з н и ч к о
У Битољу је завршена модерна приморана да храни живину (која
публиканско, У ствима.
п р е д у з е ћ е
<>

хилиона динара. и Реонско г р а ђ е в и н с к о циглана са машинским построје· у кавезима мршави) и да чува јаја
о б а в е з е . С в и Од 12 прогимназија, које су пред- Ове године запослило се у
Скопљу преузел и с у њима. у сандуцима. Тако је 13 овог месе-
у н а виђене да се заврше у овој години,
о

"400 нових сеоских кућа радни колектив и п р и о н у л и с ца у задрузи остало 1.000 комада ја
Во >> +

2 · Босни и Херцеговини у ја и већи број живине зато што

Искуства с т е ч е н а у п р в е д в е г о д и - „Живинопромет" није послао свој
кб После осл о б о ђ е њ а п о м о г л а с у д а разним гранама привреде камион.
р а д о в и у 19 47 г о д и -
Грађевински 6.770 жена У снабдевању села индустриским
у ешно наставе. производима задруга има такође те-
Р Р

које У селима Г о с т и в а р с к о г ср ез а, Сарајево, 19 новембра шкоћа. Срески пословни савез У

у п а т о р п о п а л и
кад Јоајовкише су страдала села Леу- о иопљеч“ Зрењанину снабдева 40 задруга У
5» Ер

У току ове године запослило се у

у н 40 места на својој територији. Мно-
ма Нићифо р о в о и М а в р о в о . С р е - Босни и Херцеговини у разним гра- ге задруге имају по неколико про~
зарупбе в и н с к о п р е д у з е ћ е у Г о с т и - нама привреде 6.770 жена. Поред давница у селу. Пре. више од 6 ме-
Пе

в р е м е је и з р а д и л о о п е р а “
Тиви н а оних послова у којима рад жена сеци отворени су у неким местима
д н о г
ДРЕ

броре пл ан , а ч л а н о в и Н а р о срески магацини који добијају при

ф р а н т а има традиције, сада жене улазе иу
Хера+: Антифаш и с т и ч к о г подели робе 40%6% од читаве пошиљ“
а

·Народне омладине и синдика- оне привредне гране у којима досад ке Пошто за свих 40 села има све-
и

п р е н о с и л и к а м е н , нису никад учествовале, Тако је

Добровољно су огоме
м н
га пет продавница среског магаци-
блаку и д р в е н у г р а ђ у и У преко 3.000 жена запослено у гра- на, сељаци често морају да одлазе
р е д у з е ћ и -
о

би г р а ђ е в и н с к и м п у села где оне постоје, јер задруге

и з в р ш е п р е д в и ђ ени ђевинарству, а остали део у тек-
задата У в р е м е немају довољно робе да их снабде- |
~

стилној, прехранбеној индустрији,

ју. Тако и задруга у Житишту. иако
МЕ

Селу Калешту, у коме је било „индустрији дрвета и у пољопривре- је у њу учлањено 2.973 сељака У
____________

двиђено да се подигну 3 куће, за- ди. Постоје жене-трактористи при последње време није у стању да за
јер УЈући залагању народа сагра- све њих обезбеди робу. |
ло' Х је 6. У Леунову. које је би- пољопривредно-машинским станица-
Задрузи је много помогло м т
је св Вњено са земљом, изграђен
о мау Новој Тополи, Бијељини, Брч- што се на свим конференцијама
пореУ 30 предвиђених кућа, и три- ком и Босанској Дубици. У главној масовних организација увек претре-
Ломове,родица се уселило у нове железничкој радионици у Сарајеву сају питања и проблеми задруге.
Селу ове куће саграђене су иу Сељаци расправљају о тешкоћама,
Зицу Нућифорову, Маврову, Бели- и зеничкој Жељезари има жена по-
. луквалификованих радница. Један недостацима. и задацима задруге
У Ћ Падалишту. као о својим сваколневним пђобле-
је ова Тиварском срезу подигнуто део жена ради на спољним проме-
адине укупно 97 кућа, а још мима, учествују у лоноттењу оллука
тима у рудницима. У свим овим по- и залажу се за испуњавање свих
У су коро бити готове. зедатака. нарочито откупа Тако је
Граде Колском срезу план из“ словима жене успешно замењују
да је задоуга постала пентапр економског
Такође Сооских станбених зграто мушкарце и тако доприносе оства-
живота у коме се расправљају
Ј2 и
Извршен, До краја ок бра
'рењу Плана,
"ућа, је свих 30 предвиђених Кол они ја ру дн ик а хро ма „Ра бро во“ на пут у Ст ру м иц а— Ва ла нд ов о решавају многи проблеми села.