ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНИ КУРСЕВИ

Преко 19.000 студената

ТРЕБА СПРЕМНО ДА ИЗАЂУ НА ИСПИТЕ

броЈ партиских току месеца. Так-
Курсеви идеолошкополитичке је додељен известан овог или прошлог
који бити оправдано
изградње претставл>ају код нас нај- и привредних руководилаца, во стање не може

потешкоћа-
масовниlу форму идеолошког рада услед велике заузетости нису могли искључиво оСјективним
или у неким случајевима у- било доста, не-
партиске и омладинске организаци- увек, ма, којих Је свакако

ове опште, ова угледна преда- го и слабостима поје-

је. Анализа тог рада у току држати руководства
Због деша-
школске године дозвољава, следеће вања. тога се више пута диних кзфсева па и
дотичних орга-
вало да се она по неколико пута низација као целине.
закључке:

Захваљујући великом залагању заказују и отказују. или да се уоп- Обзиром да се налазимо пред за-

одрже, као што се десило значи гтред

читаве партиске организације, свих
ште не
вршетком кзфсева, а то

на
н>ених а исто тако и за последња два предавања кур- чињеницом да сваки наш кзфсиста
руководстава
КПЈ.
руководстава и организација Народ- су истзрије у догледном времену треба да иза-

не озбиљни Стална брига партиске и омла- ђе сггреман на испите по материЈалу

омладине, постигнути су
обухватању како чланова динске организације за развој rrpe- за који се при Јавио да га проуча-
успеси у
давача, оних који ре- ва слабости треба има-
Партије и кандидата, тако и огро- у првом реду поменуте

мног дела чланова Народне омлади- довно одржавају предавања, и по- ти у виду па и
припреми завршетка

појединим а бољшање квалитета шихових пре- рада и обављања испмта прићи нај-
не на курсевима, у пр-

свакодневна помоћ која им озбил>није. Зато је, нема сумње, по-

вом реду, на курсу за проучавање даваша,

историје наше Партије. Упоређење се пружа у разним облицима, што требно да се све наше организације
озбиљног побољшања пуној мери анга-
бројног стања наших партиских
и је довело до и
руководства у
без
омладинских организација са бро- квалитета предавања сумње жују и да решавању ових органи-

јем који обухваћени је исто тако крунан успех каших зационих проблема, у овом момен-
студената су
на најбоље потврђује организација. ту, приђу конкретно: по сваком
курсевима,
Од Посета и консултација свакоЈ години или организа-
колико смо у томе имали успеха. предавања курсу,

нарочито би курсвви, а то
21 826 чланова Народне омладине на на појединим курсевима цији како се сви

краЈем семестра, била је доста до- значи сваки слутиалац курса, како
Универзитету и великим школама,

бра. Тако пример, курс истори- ваља прштремили за испите из сво-

на поједине курсеве идеолошко-по- на

19.214 већини
литичке изградње је је Партије у децембру на јих предмета.
уписано

Бројчани однос по поје- факултета ТВШ посећивало Је пре-

добра Je
студената. У припреми за испите,
је следећи; на ко 80 па и преко 90*/* од броЈа упи-
диним курсевима икицијатива неких курсева и орга-
КПЈ У почетку је посе-
курсу истзрије уписано је саних на курсу. низација да се после завршвиих
ћивање консултација било знатно
14.468; на курсу политичке еконо-
предавања одрже ванредне консул-

мије 913; на кјфсу дијалектичког слабије него предавања,

али се то
тације на којима he Још Једантгут

материјализма

ви лењинизма
691;
1.864 и
на

на
кзфсу

курсу
осно-

пар-
стање,

углавиом
нарочито

поправило.
крајем
Посете
семестра,

преда-
бити

тања
продискутована

или само она која

наважнија

нису могла
пи-
25 годишњица рада
тиске 1.280.
вања и консултација на осталим
бити добро обрађена. Таквим кон-
изградње
биле исто тако при-
куроевима су постићи
султациЈама
ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА
може се да се
Ако се изостави курс партиске
лично
добре као и на курсу исто-
кзфсксти лакше снађу у издваЈању
изградње којим је обухваћен утлав-
риЈе КПЈ, неким случајевима
а у онога што Је битно у поЈединим те-
ном руководећи партиски актив, за

још и боље, мама или па да на

предавањима 25 година тета са 14,000 кв. мегара простора и цеговину, Олге Јовичић, комесара
остала четири предмета формирано Недавно ce навршило
Још већег значаЈа имају успеси шега обрате главну пажњу, у при-
постојања Технолошког фа- 700 места. чете Прве пролетерске бригаде, Ви-
је на нашим факултетима и школа- и
рада радних
постигнути у организацији курсева,
за испите.
362 274 премама Почетком школске 1948/49 године де Станковић и многих других.
ма укупно кур>са. Од тога култета у Београду. Од марта ме-
односно проради материЈала на њи-

историје КПЈ. 27 политич- Разумв се, при планирању завр-

1925/26 школске када тадашњи технолошки отсек је пре- После ослобођења, када
се нор-
курсева сеца године,
ма. Служећи се искуством из про-
ке економије, 12 дијалектичког ма- шетка рада појединих курсева тре- је из технолошке групе машинско- творен у Технолошки факултет У мална настава тешко могла одвија-
шле школске године, успело се да
теријализма 49 основи лешинизма.
ба имати у виду и бројно стање на
отсека Технич- оквиру Техничке велике школе,
а
ти, студенти су, кроз своју парти-
и електро-техничког
у начину прораде материЈала о-

њима, те према томе и веће за- почетком 1949 године је Техно- организацију, у-
Као што се из горњих података
слободи слабости које ког факултета настао технолошки на ску и омладинску
многих су у
већина датке коЈе he бити потребно извр-
развијао овај лошком факултету већ основан ме- ложили максимум воље и да
види, огромна слушалаца у- отсек, па
до рата, се напора
првом реду долазиле до изражајау
писана је на историlе КПЈ. Он
шити око спровођења испита. Oaje Радило се талуршки отсек. обнову Факултета. У-
курс отсек уз велике напоре. потпомогну
механичком примењивању свакоја-
се мисли у на, и-
првом реду курс Број од 460,
обухвата 7б,бо/ 0 укупног броја свих
у скученом простору и тако рећи студената је колико поредо с тим трудили су се да пре-
ких прописа о начину те прораде,
сториЈе КПЈ, на коме Је наЈвећи
75,2'/» броја без Технолошки је било школске 1940/41 вазиђу квалитету
курсева шш од укуштог шаблонског застаре-
лабораторија. от- их године, предратни ниво у
придржавања
броЈ уттисаних студената. Управо, фа-
уписаних слушалаца на свим курсе- порастао на 850 у овој години. До- студија. Студенти Технолошког
лих или теза коЈе су са- сек је отпочео свој живот у суту-
програма
Унутар појединих факултета услед тога на овом курсу, потребно је Факултет 247
вима.
стављене за поједине теме итд. рену нове зграде Универзитета на сад дао дипломи- култета учествовали су у многим
је одмах извршити наЈозбиљније
и школа, ова,l однос је у суШтини Таквих тенденција било је истина и
Сгудентском тргу у просторијама од раних инжењера. Од тога је после
радним акцијама на изградњи на-
припреме за благовремено полагањв
исти као и за
читаву организацију овој школској години и то на- 350 кв. и са свега 56 ослобођења дипломирало
50
студе- ше земље. 40 студената технологије
у метара радних
исгшта. Према садашњем стању ва
у Тако, пример, ТВШ
целини. на на материјала места. 1930 године преселио с® У
ната. Карактеристично је да се по-
радило је на изградњи пруге Брч-
рочито код проучавања већини
курсева из овог предмета,
од 129 укутшо, курсева историје ослобођења број Бановићи 1946 8
на курсу основа лењинизма, али
нову зграду Техничког факултета, сле дипломираних ко године и их
могуће је да се испити заврше до
КПЈ 93; МВГО од 80 има их У 6
има на
оне у знатној мери сузбијене. чије су просторије на друтом опра- студената из годаше у годину по-
је добило значке ударника, а је
су 20
20 априла тако да време од аттри-
49; на П ољопривредно-шумарском
приликом састављања употребљивим већава. Док је 1946 године дипло- похваљено; 140 студената суделова-
овој години 1 маЈа буде ту учињене донекле
ла до распоређено за
од 34 укупно 29 су курсеви исто-
теза за поједине теме на кзгрсевима за лабораторије. Број радних места мирало
свега шест студената, ове ло је на
изградњи пруге Шамац —•

исттите на остала курса. Тим

три
рије КПЈ. настојало се да мате- се очекује да he
Сарајево, бригада Техно-
проучавање се повећао на 160. Али обећана но- године дипломира- одакле се
пре што прорада материјала из по-
Није, разуме се, био лак задатак, ријала на сваком курсу, у наЈвећој ва није добијена. Само ве- ти 40 студената. лошког факултета вратила као два
литичке екоиомије. основа лењкни- зграда

створити све потребне услове за мери, буде оријентисано на повези-

ликим залагањем овог фа- ударна. 46 било је
пута студената
зма и дијалектичког материЈализма чланова

рад оволиког броја курсе- вање са нашом стварношћу, са кон- • • •

Новог Београда: 9 их
нормалан
иде нешто стгориЈе нето што је то култета и захваљујући огромној на изградњи

ва: обезбедити довољан број добрих кретном проблематиком и са исху-

Студенти технологије су је добило 26 по-
материјалној помоћи школских вла- пре рата звање ударника, а
на курсу историЈе КПЈ.
обезбедити литературу, ствима борбе наше Партије за со-
борби које
ттредавача, сти об- активно суделовали у студент- хваљено. Укупан број радова
Оргакизационим приттремама 7 просторије су, после рата,
време и место за уредно одржавање цијалистичку изградњу. ске овог Факул-
новљене и по- омладине против ненародних су извршили студенти
обављањем испита треба проширене, инвентар
Па вези са
ттредавања и консултација итд. Све ово не значи, раззгме ое, да
библиотека се брзим ко- режима. Како на читавом Универ- тета износи 1,650.000
пуњен, а у вредности
прићи би благовремено
ипак, резултати, које је поститла није било и да нема озбиљних сла- одмах да се
тако тада-
рацима развија. Тако је, Фа- зитету пре рата, и на динара,
ипак,
већина курсева току ттп-
бости
наших у које су дошле до изражаја могле отклонити евентуалне непред- шњем технолошком Технич- Омладинска организација активно
култет прорадио, ма да је то било зтсеку
вог семестра у погледу организаци- семестра.
нарочито у току друтог доћи факултета Удружење студена- напори-
виђене сметње до коЈих може мало вероватно, јер га је окупатор
ког помаже шхолску управу у
је, посете предаваша и консултаци- Било курсева на
је, и још увек има
та технолога је било најмасовнила које
а које би могле нормалан опљачкао, а бомбардовање оштети- ма она
улаже за подизање на-
спречити
ја, нису мали. којима је посета предавања и кон-
После организација, које је Парти- студија. У
ло. ослобођења, сабразно да- преко ставе и виши квалитет
За султација слаба. Таквих кур- завршетак курсева. Избор чланова
предавања на свим курсевима, врло
важности школ-
ја, спроводила своју линију против томе циљу се формирају научне
вању прворазредне
би- сваком факулте- Уни-
пошто других могућности није сева има скоро на комисија, према сутестијама пбклања
висококвалифи- реакционарнкх режима. групе. На Факултету се
ству и одгајивању
ло, оформл>ен је самостални
актив ту а понајвише на МВШ, При-
верзитетског
комнтета, треба на
кованих стручњака, створени су. у
У Ослободилачком рату
многи сту- пуна пажња идеолошко-васпитном
од којих 232 стална
и
родно-математичком факултету и
предавача Технолошког
да буде а слушаоци границама данашњих могућности, денти факултета у- и културном уздизању студеНата и
се време завршен
245 за које су бирани неким друтим. Дешавало се да
повремена, бољи чествовали ослобође- Во-
одтоварајући оба- услови за
рад факултета. Фа- су у борби за свестраном гајењу фискултуре.
и омладински предавање или консултација зака- кзфса на начин
углавном партиски
се и данас налази једним ње земље и увођеше правилнијег ди се упорна борба против
тежње
дође Исто треба култет
За углед- же, и то не једанпзгга, а да нв вештени о томе. тако по
руководиоци. одржавање
Таквих делом у старим ггросторијама и
рас- друштвеног поретка. Дивни су при- неких студената за добијање пре-
помоћ ни половина слушалаца.
ких предаваша добили смо
могућству предвидети време и ме-
полаже са 280 места и 2.100 мери Слободана Принципа-Сеље лазних оцена и настоји се да се
сви
слабе кур- радних
од Градског комитета КПС, али тре- случајева дисциплине на
сто када he се одржати испити и о he Главног штаба
кв. прзстора. Ускоро по- члана Народноосло- отуденти свесно прихвате одлуке
помоћ севима било је и приликом одржа- метара
ба рећи да та није коришће-
томе утгознати слушаоце. чети на нове по-
бодилачке војске и Партизанских Ш пленума ЦК КПЈ о задацима у
била колоквијума који су органи- радови изградњи
на у OHoi мери како је пред- вања

поједимим факултетимау А. Ненадовић себне Технолошког факул- одреда Југославије за Босну и Хер- школству.
За био зовани на зграде
виђена. угледна предаваша

Ако би неупућеног посматрача прсгвели задрзггари преко

Швабе су дуго метанисале ггред кућама, клањале се на праговима данас

својих економија, би да се задиви: четири задружна дворишта,

Било морају морао
окрећући се на све четири стране света. им је жао што
безбројним крстинама жита, кога одвозе

Крајишници у равници
жетвених
преплављена дана
Али када су хиљаде
да напусте родна села, о томе нису размишљали по-
и довозе кочијаши на двеста осамдесет запрега, штале за краве и

села Било Je то клан»ан»е приватној својини бикове којих неки добили на

из родних истеривали. себно за јунице ,телад и од су награду

бето-
коју пљачкали, а су без домаћих огњишта оставили. Пољопривредној изложби, торови пуни оваца и јагањаца, велики
су хиљаде
свишац, и за оправ-
нирани пчеларник... столарска коларска радионица

ку машина то је данашњи изглед господарства сељачке

радне за-
ПРВИ КОРАЦИ
четворогодишњег рада. Но на
друте „Маршал Тито", резултат упорног
је за новост.
Јон оближњег села, чуо велику С потребе. Господар-
У ЗАВИЧАЈУ ТАРИ Румун из томе се не остаје. рашћењем задруг? расту и њене
“
I Причало се да људи Крајишнику заједнички обрађују земљу.
ство изискује нових објеката капиталне изградње.
у подизање
и тако нешто још није чуо
ни
би нама, вајкао се бивши претсед-
оставили у наслеђе очевима, ово што су и сами на-
ИјЛ Oh живи већ седамдесет година Још да имамо пругу, ко с
су је колима
би 'ч&г
Тобоже намерно, прошао
„Црвене застаВе" једне првобитне задруге, сада изабран

ЖЕДОВИ
Очеви послом, уствари ник од четири
примитиван живот. видео.
следили: жилаву борбу у кршу и
баратазу
је људе како шепртљаво
па и јер се у кршевитој преко крајишничких њива. Видео за потпретседника.
оставили синовима то исто, маше,
без Један вуче овамо, други онамо
Губимо 40®/* на а да и не говоримо о изгублл-
и после рата око машина и раде насумице реда. зараде превоз -

r-■ рађало мноштво деце, —да нису у рату

сиротињи
би хтео да буде послуш&н, Јон је уставио шећерну репу, рици-
и нико никог не слуша, а свако ним трудоданима док извеземо задружно жито,
наступили дани великих превираља. потребну
одбио из своје гломазне луле и мрмл»ајући нешто
и остале производе, а увеземо са станице грађу за нашу
кола, два-три колута нус
камешару, таворио је
У грубо склепаним брвнарама, скривеним у
је убеђен истинитост
)у браду окренуо шубару наопако. изградњу. Ми би пругу сами изградили рекао у
Са узаних шива, утиснутих у крш,
своје дане крајишки сељак. својих задругари. грудима које су
»
Шта то делаш из себе стари? запиткивали су га својих речи и учинио притом енергичан покрет према
однекуд увек
вековима је с пролећа сабирао камен који
Па, све се окренуло наопако;
к’о велим, да и ја себе
носиле споменицу, као да је тим покретом хтео да да до знања свакоме
Живео без ето, видим
танки слој посне земље. је У
и разривао дрвеном ралицом наопако. не може да се испречи на путу,
тај те сам окренуо капу да ништа више снази задругара
Мало се тога дотерам у ред,
зашто би се коме за добро?
журбе, полако. А и журио Само шлипере.
А што болан? нас је доста људи. да добијемо шине и •
•.

је заменила ћесарска управа, ћесара преображај,

Босни променило. Истина, пашу Оти- задругари
у Ето се к’о ждрепци који први пут вуку кола Са порастом задруге доживљавају и

живело сте упрегли

с муслиманима ,али се
Помало се србовало, кошкало Отишли се разу- све окршаје прошли без
краљ. неписмени. л»уди ко]и поносни што су кроз
шли људи писмени дошли Стари задругари су
Крајишницима привиђали ђаволи, а
Је-
Иза камешара су се ваша дивљина. делића њихове снаге.
по старом.
меју неспретњаковићи. Није то колебања, што у сваком успеху задруге има
око машина дошли
шихов смех чуо.
he је чак и подругљиви
понеки ти се заклети да
Ова земља много, много! Нећете навићи... дан број оних који су се у
тешким данима отцепили. сачекивали су
тражи
међе све више изукрштавале.
Множили су се камени међаши и
Молићеш још да те учланимо у за-
управе, дан кога ће да буду
Поживи ти само стари. један по један погнуте главе пред зградом
селима млађа
штаке Када по дорасте да
Због би често и прорадиле. *
држе по
страни, јер не могу
ших поново примљени Други се још увек
Сувишак другу
била да Је прехрани.
не би у сташу потерао који je одвојио задруге.
генерација, кршка поља
Али је само са омаловажавањем отпљунуо и пређу преко тог моста посрамљености их од
старац
би с торбицом о раме- 38
свет“. Очеви их испратили поседима дома-
момака је одлазио „у Још увек се уиорно држе на својим приватним
коње.
речима на оквиру.
са утиснутим првим као са мало-
ну, а можда и са неком педесетицом
Били то први кораци задруге, пролећа 1946. тако слични
ћинстава. Задругари са њима живе у слози и поступају
фабрикант je су
Бог Повећавао се број беспослених, окршаје сликовито опи-
чува Југославију“. детета кога уче да прохода.
Те тгрве летном браћом коју треба извести на прави пут.
мало, корацима
логика је проста: они ишту Банатски
ове горштаке. Његова о задругара.
радо примао првих дана. По околини се увелико причало успесима
снаге сује Илија Јовић, задругар из

имају снаге, и повећавају количину неупотребљене радне Је

_
шеста. Ра- заобилазни за обављање својих nć-
а много Босни била ми тежа четрест чешће бирали пут
„Од свих офанзива у ~паори“ су све

на тржишту. Ниђе воде да нацједиш. Шваба потрпо

би задружних ораница и видели задругаре при
до сутра. капљу слова. да прешли преко
дило се од јутра
Босни може бунар. теже, замишљени.
Када би неки повратник убеђивао сељане да се и у
А ти већ знаш кака 1е то мука
откопавати стари
раду. Застајали су, загледали и одлазили ; ,
бунаре.
биле старци Једног задругари опет
живети доугчије и боље, само ако би власти праведније,
брате, но нов избушити. Стари Јон је навраћао најчешће. дана су се

главом: ништа се ту не може изменити.

Ђе he стока Да презими. његовом необичном Бацио је шубару посред пута
одмахивали И притегла. задружна зачудили поступку.
би сумшичаво још гора нужда
памћешу
Од сам да нешто каже, јер
Али борбене на изглед заборављене, ускрсле су у
од да се склоне. Мука права.
како
Окупили су се око њега и очекивали
речи, ђе ли машине невремена у прашину.
када биле потреОне виде неко значење.
и истинитости онда су аргатовао. у његовим покретима
људи у свој својој оштрини на оваl свијет тако нијесам су навикли да
шупио
се Јон без заједљивости.
вијур све Овако би могли, огласи
као млеко одојчету. ти се стушти неки и и ми
народу Таман ми шупу под кров, када
непријатељске офанзива Од села
А ти рече пошло наопако.
Земљом прохујале свирепе
покр’а. А целе зиме смо је градили. Људи се
ускомешали
су
како оно рече, као ждребац
Босна ниЈе ни тако трома, Дошао час да се ити упрегнеш...
Испоставило се да
су остала згаришта. Доста нам Је задруге. га
Само већ стар за то, задиркивали су
снаге *ojy је кога дз вуче кола си
се говорило, него пуна притајене уче
малодушна ,као што крв нам под кожу подишла
Зар целу зиму деремо дланове,
борбу многи Гаврило задругари.
Кроз борбу
се
у родио
било тотребно пробудити.
и
f
ЗЗШТО?!
£
сиЈеш А што баци болан шубару?
Принцип и Давид Штрбац. _

да " ми браћо радимо

по староме сваки себи. Па како
Beh седамдесет година покривам главу и не да ми Да
као

жањеш. потера свога коња одосмо и ја и

АЈдемо Зорка
тако и

ПОСТАЛА КРАЈИШНИК
човек размислим.
ЈЕ Па каква нам вајда?
ШУПЉАЈА Овде смо грбачу пресавили.
узесмо ти у задругу.
онај из Јаше Томића што га
од згари- А све ти то удесио цимермзн видели и промислили и.
прше и
опростиле се видели, промислили,
покупиле своју
и и
/Д/Д АЈКЕ су децу ca6 a «e Долазили сељаци
њега због
Ш који синове нас помогне у Азгоадњи Саботер Но удесише и
oj је Јачао оближњим селима. Данас У
камешчра су скривали да Задружни покрет у
шта својих домова и
због из- се
га
ја пропустим кроз шаке
запрегу Само 1е нешто пзло у део да сељачке раднв
или
домаћинстава
/Ша\\ борце. Понеко Је погнао преосталу мршаву краву да ми

испонова Удвострученом срезу

Јаша Томић има 82*/* учлањених у

босанских кошића То је била сва имовина

KO
W гуљених дана.. Људи су гувђали и почели
залоугв.
живахних посла, све ]е
Malcropa и приватио се
чо’ек заменио на по-
околини Дрвара могле да понесу са снагом Када 1е наш
Када видео претседиика
сељачке радне задруге,
бораца из места у сам увече
породице део одвоји
ваља. Али се ипак Један задругара како ваздух гру-
власт наменила. испало како сале новог задружног дома, пресеца
на нову земљу коју им )е народна
борац коЈи Је из зорници велике
muPTam савладз само упоран
Крајишник зеданаест
c „
километара Све те тешкоће могао Је да савиЈене руке и тиме боље изражава ону
бим у лакту
Село Шупљаја цанашши
будућност је 8® у
покретом тешке

од Јаше Томића. на домаку румунске границе Једно je од оних

прошлости понео споменицу на
грудима. а
»Ј* која почива у њему него речима, учинило ми се да у
сваком за-

удаљено расло. Бригад- снагу

били искључиво Немци Прочуло лрузи У п.тсао је унето
више смишљености,
искуствоЈе видим чврстину карактера пионира
социЈалистичког
банатских села чији становници су маху овог човека
Вригадири стегли. Протекло је неко-
злочинаца. но и )едно од сусед- ни систем је постзо форма рада
се по томе што Је одгајило више ратних
ћете их чути и
они којима се ропство
наметапо пико бурних скупова
Дсшли нам студенти из Београда. Вечерас
швапских села Над Јачали су су
них губитака Још се понеки з
ћугање окршаlима 1е било увек Ех, су нама сељацима
побегли жене дочекапи КраЈитнике с У оваквим
Држе нама задругарима гтриредбу. зар
совпи су ,а старци и видети
сам својим речима, јер
зругар оделио често студенти? И незадовол»ан
мржше оаниЈе долазили
пуним замаха
планина и нешто што не може да изрази,
на видику модре висове ie ocehao да грудима гори
Узалуд је Крајишник тражио му у
ВЕСЕЛИЈЕ повика: „То је факат. Ето,
Cevna недоглед простирала ЖИВИ ГЕ песницом деснице простором и
планинских брзака у
'тегнутом
прижељкивао шумове
социјалистичка изградња
богата -
али туђа Дочекала их Је средина пуна
дсгађаја У КраЈишнику с> , то ггико. Више ништа него нека живи наша
се равгоша плодовима за собом дане пуне
зкцију 1е вукло Сима БЕГОВИЂ
би. би Јој цружипа могућност за

§РЕМЕ
која ако се и дошљ
ћутљиве мржње, Збили се некако људи
се велике промене
дешавале
јвдва сачувану краЈишку децу
спојили прво у две,
уништила, у рату првобитне сеоске задруге
брдине. снажни Четири
ПТвабе? Више вопимо наше
Зар да гледамо ‘едну Iедину велику задругу
ге читаво село слило v
а непавно
нема пгта да ги око напаЈа
Овде је све Једннко he то да објасни овом
На то их ie већ навело искуство Гваки залругар
''воме
завичаlу пио'
ctotmhv љули вратило се Iуг>запалу снаб-
И преко залруге имале свака свог
једноставном четири
рачуницом
могли ца поднесу гуђину Шпарамо у ]ачи
смо opojßM,
Iанаг имамо еамо једног љулима.
отимали оипи при левача
гтролеће се десипг
гакг. ла 'v они
ко)и ov
На посао
vro«ev чравтииlе очгпопелити

нуђени понизно моле .

да