Колонисти из Дрвара почели с“ да

обрађују банатску земљу

Савезна влада пред
одлучних мер у з ела је низ
а, како би се п
откупа свих виш утем
кова обезбедила
исхрана У току з
и м е з а све оне
који су у оскуд
ици хране, Међ
, и поред енерги
чних мера, ко:
је се спро
воде са надле
не, досадашњи ж не стра-
резултати отк
нису задо упа
вољавајући, за
десет дана. спровођења плана При-
вредног савета отку
пљено је све-
га 59» предвиђених
количина, д
само један део је преба
чен у о
страдале крајеве.
Чињеница да, је пр
евоз жита у
пострадале крајбве подбац
же се донехле правда ио мд-
ти објектив-
ним условима, иако
су се, бољом
организацијом и
рационалнијим
искоришћавањем транспортних
средстава те тешкоће мо
гле —
ако не сасвим отклонит
и, а оно
барумањити. Међутим, не
посто-
ји никаквих изговора ни
оправ-
даних разлога којима би с
е мо-
гао тумачити недовољан
откуп
вишкова. жита. Јасно је д
а у по-
слу око откупљивања вишк
ова и
превоза са салаша на тврду
це-
сту нема ништа непреброди
во, не-
ма никаквих тешкоћа које се
не
могу савладати. Ту је посре
ди је-
дино недовољна активност, и не-
схватање у суштини значаја от-
купа жита, неприступање послу
онако како то захтевају интереси
народа и државе.
Један од главних узрока, који
се врло лако могао избећи, јесте
непредузимљивост и често пута
лабав рад народних одбора. Из-
гледа, да многи народни
још увек не схватају одговорност
свога посла, да им није јасно да
од тога како ће они провести
живот ову кампању зависи снаб-
девање хлебом пострадалих краје-
ва и обнова наше земље. Народ-
ни одбори, што је више пута под-
вучено, и конкретизовано, овак-
вим пословима, приступају
лабаво и неодлучно, мепољавају
слабу предузимљивост што води
ла, Бастаса, који је заједно са са
ење продуктивности дашњим делегатом колониста, Ми-
сељак, свестан да тиме што оду“
; изградњу фабрика. ланом Граховцем, побио маја. 1944
говлачи предавање вишкова, чи-
бе плен и реба имати у виду д
а седам немачких подофицира-падо-
ЗоМ индустријом нала- ни себи двоструку штету, сам до:
у- гонио вишкове кукуруза. бранаца после четворочасовне бор“
Ни задаци и да она 'заса- ;
Ван сумње је да су овако ва бе у којој су им помагала децаи
да још не може подмиривати омладинке. Пошто су се упозна»
требе п о : жне акције, као откуп жита огле“
н алшег становништва, ли са Законом о аграрној рефор-
н а р о- дало рада свих масовних органи-
чито
п ак
е У УУКУ У обзир огром ми, добио је ргч Јоца Грубор, бо:
првих
ли ава
не
радалих крајева. А- -зација, народних власти итд. Ко- рац из четрдесет прве, одборник од
ма
лико зависи од тога како и на
раднику благовремено 1942. Он вели: 3
ужи могућност за интензив који начин ће се објаснити сеља“
ан ку циљ значај кампање, најбо“ — Људи из Војводине ће виђе-
| н
рад, е4 исхрана, он ћ ти какви су људи из Дрвара и ка
е по ље показује чињеница да су У
к виј 1 радом убрзати поди- кра је наша власт у Дрвару. Овај
неким крајевима. срезови си:
па ко и сељаку ће се
, ромашнији у житу, дали више ви- наш родни народ, овај борбени на“
војне Могуће, пружити бар шкова него неки богатији краје“ ! род од ног лико није читава срца
пен те потребе, по умер дошао овгмо, ставиће ред и дисци-
еним БИ. То се види из низа примера
Паво а је сељаку, од стране откупа жита у Хрватској, Тако, плину међу себе и учинити да се
организација, довољно на пример, догодило се то да је претрпе све садашње тешкоће. Ми
указано на то да његови со
пстве- морамо одгопорити нашим задаци-
Ни интереси, ннтереси се округ бјеловарски до сада најви>
ла уоп- ше откупио жита, ма да не спа: ма јер, другови и другарице, ов-
ште, захтевају да хитно пре
да, по све што се налази данас у Шу
нормираној цени, ван сум да у тако активне крајеве. С дру“
ње
Заједнички ручак дрварских колониста у Шуплаји пљаји оно је све наше, али зато
да. би сви сељаци
је ге стране из житарских крајева у
произвођачи, зам је и велика, одговорност!
Славонији, као на пример Жу Петровград, 26 септембра. робила 45 усташа, 80 домобрала-
који располажу са извесни Затим управник народлог добра,
м ви: пања, Винковци, Осијек итд. от“ У банатској равници, двадесе- ца и потукла у борби 75 чиновни-
шковима жита, изузев једн Шупљаја полаже рачун о. догаг
е ша купљене су до сада незнатне ко так километара источно од Петров- ка-франковаца. Ослобађајући но-
чице шпекуланата, не само д лашшњем раду Упразге народног до-
али личине жита, града — према Јаши Томићу, на- вембра 1942 Бихаћ, у јуришу, про-
жито по утврђеној цени, него бра, а онпта износи задатке које
би Треба имати у виду да се време лази се село Шупљаја, где су све стрелило га је 28 митраљеских ме-
и помогли народним власт треба извршити, „Мт сада морамо
има откупа измиче, приближује се до недавна живели Немци у бла- така. Изгубио је ногу, али је и
да се жито што пре пребаци н
а зима и снег, када ће пребацива- сбрати 2.500 јутара кукуруза!"
цесту. Шта више, сељаку ниј гостању ове богате земље. После тако прошао пету и шесту офан- Нека жена хукће: много је то! а
е ње жита у пострадале крајеве би- ослобођења село је већим делом
Довољно објашњено ни то д зиву. Сава тражи цигарету. Сме- ! други праве распоред за рад, фор-
а, ти отежано. Према томе, постав- опустело. Рад на њивама — 8.300
ако не преда жито он сам трп шећи се пружа му одмах свсју
и ља се као хитан и неодложан за- катастарских јутара — преузела мирају се радне чете, биђају се к>-
и материјалну штету. С једне стр последњу инвалид Вукобрад 0О- . :
а датак искористити све могућно“ је Управа народног добра Шупља- манцири и водници.
нејасно једаодаљем повишива- брад: „Хајд, ја и ти смо делили
сти да се надокнади оно што се је, обрадила је сву земљу и сачу- од четрдесет прве!“
А у понедељак ујутро, док је-
њу цена житу нема и не може сен хуји у сувом листу кукуруза,
пропустило, да се правовремено вала хиљаде крава, коња, свиња, Неколико људи крај њих упоре-
бити ни говора. С друге стране, откупе сви вишкови жита, На- | радне чете промичу кроз дуге ре
они сељаци који располажу ви-
преко 250 кошница, пољоприврг- ђују свој родни крај са овим с>
родни одбори треба да се такми· дне машине, куће и остали инвел- лом. И дове, бацају жуте клипове, ф 0
шковима кукуруза, ако не преда“ штри српови секу кукурузовзћу.
ју те вишкове до 15 новембра, гу-
че у томе ко ће пре испунити тар. Циглану која се налази уз — Богатство је ово, људи!
Беле мараме и цовене сукње св»
предвиђени план у своме селу, село, а која није радила већ две — Ал' је кромпир код нас круљ-
бе премију од 40 динара по ме- срезу или округу, ко ће више до“ године, обновило је за 12 дана не- тле у јасном сунцу, а мали праме-
нији, а и купус бољи! с
тарској центи. Та премија даје прекидног рада 20 радника, тако нови прашине лебде иза точкова
се за то да би се кукуруз тран-
принети да се то жито што пре — А виђесте ли ону репу: три-
одбори подигне са салаша и истера на да је током лета произведено око наест килограма! У Дрвар је тре- тешких, пуних кола. Посао добрб
спортовао пре него што наступе тврду цесту пре јесењих киша, одмиче. Сви они, и пижири и
пола милиона цигаља. Иницијати- ба послати, нек виде шта овде
хладни дани. После 15 новембра, Масовне организације и сви акти“ вом управника овог народног до- младинци и одргсли борили су се
роди!
неће бити премије и произвођачи висти, једном речју сви они који- и тукли Џ1рабу, па када су га ту:
у бра Лазара Јовића саграђен је ве- '— Само су наши коњићи могли
ће за кукуруз добијати по 180 ма на срцу лежи добро ове зем- лик обор за товљење свиња, дуга- кли у боју моћи ће и овде боље
издржати онакве офанзиве!
уместо 220 динара по метру. Чи- ље, треба такође да допринесу чак 75 метара, у коме ће се моћи Говори се о руковању пољопри- од њега! Не, никада нијелан о
њеница да се многи сељаци у све што им је у могућности да одједном товити по 500 комада вредним машинама, о управљању тих неће осрамотити свој јуматки
стежу одпредавања вишкова ку- помог ну кампа њу, да се до краја свиња. Уз обор почела је изград- ' Дрвар! Радом звјапурена омла-
куруза, јасно говори да сељаку | трактором. Један Банаћанин при-
линка пије из бурета хладну во-
и потпуно изврши плин Привред- ња двоспратног магазина за хра- " ча о томе колико овде треба ради:
често
на све то није довољно указано. ног савета >. откуцу жита за по- ну, а сав материјал је припре- ти. Али Дрварчанин одговара: плу, а када пуним грудима запсвл
Мначе, нема сумње да би сваки пети јој песма нап пољем као 5%
страдале крајеве. мљен и ускоро ће почети изград- — Кад је могао дебели Швабо, тет свих њих да никела неће тј
ња обора са 200 боксова за крма- "моћи ћемо ми још боље!
| +

одуговлачењу откупа, Надлежни,
штампа и целокупна јавност, ви-
ше пута су указивали на све то,
износили конкретне примере. Па
ипак, такве појаве се и даље на-
стављају. То значи да извесни
народни одбори још увек не схва-
тају сав значај откупа жита за
наш народ и нашу земљу.
Поједини нарддни
сто пута довољно не
редбе, или се упознају са њима,
сасвим површно, тако
"пракси слабо спроводе. Неким
народним одборима још није ја-
сно да право располагања откуп-
љеним житом има једино Министар
ство трговине и снабдевања са-
везне владе и „Пољопромет“. Та
ко на пример, Срески народни од-
бор у Тителу и Сеоски народни
одбор у Џачиру ставили су за
брану на испоруку оних вишкова,
жи та , ко је је „П ољ оп ђо ме т“ ве ћ
купио и диспонирао, према упут“
ствима Министарства трговине и
снабдева ња са ве зн е вл ад е,
пр еб ац и-
ба зи ру ћи се на хи тн ос т
ле
вања то га жи та у по ст ра да
јеве.
вн е ор га “
Са, св ој е ст ра не , ма со
жн ос ти
низације , и по ре д св е ва
откупа жи та , ни су мн ог о уч ин ил е
на томе да убеде сељака у неоп“
е от
ходност и ну жн ос т ка мп ањ
купа жита, да му укажу на то да
се овом пр ав ед но м и ну жн ом
ром не тр аж и од ње га ни ка кв
ње го во
„жртва“ да се не кр њи
и ње го во мм ов но
газдинство
ње, Од сељака, произвођача, траг
жи се једино то да жито не даје
шпекулантима и црноберзијанци“
др жа вн им ус та но ва ма ,
ма, него
за откуп, из тога разлога. штоум0:
е“
шп ек ул ан ти са ти м жи то м
и се
д гр ад а
'њивали радни наро
ла, док ће држава дати то 5
жито првенствено за крајеве па
су највише пострадали У Ра .
се ља ка ,
Откуп жита, вр ши се од
"а намењен је У првом реду сеља
цима, онима који су дали У~
људске и материјалне жртв а
току рата, који су делили же“ и
во јс ко м 5:
родно-ослободилачк ом
последњи килограм жита, ад
то ни ка кв у на
не Р
кн у.
за
кећи
може ара пе
правом се
п р о и з в о ђ а ч , , к
3 о
сваки сељак
довољ н о У б е ђ е н У
свестан и
е ;
че и прасиће. Али и поред свег бо- Растура се коло, престају песме пустити, да ће и сата у рзду бити
У анцији отнупа жита у Славонији гатства селу је недостајало омо и причања — у великој дворани и“ото онолико велики као и у бо»
би: Х
основно — село је било без ста: „Радничког дома" почиње. конфе-
предњачи бродсни округ новништва. ренција Народног фронта. Сви хо- „О1 Дрвару, ми те остављамо,
Ал' те никад не забопогвљах“ о!"
19 септембра ово стање нагло се ће да јој присуствују. Претседа-
Загреб, 26 септембра, земља тог села приближно вели- изменило. У залазак крупног рав- ва Стеван Папак, одборник из се- Душан ПОПОВИЋ, и
(Телефоном) ка као код села Отока а и жито ничарског сунца зашкрипали су
Активни рад око откупа жита, је класало у оба села од 8 до 12 поново бунари на раскрсницама,
у Славонији започео је тек у по- метара. Сам претседник Народ- улица и жамор људских гласова,
разнео се широким селом — прва
следње време, пошто се упис ви- ног одбора у Привлаки Иван
одбори, че Курјаковић који има 100 јутара група колониста, стотинак станов-
шкова, тек завршио,
проуче у земље засејао је жита 18 јутара ника из Дрвара стигло је у Шу-
Досад је у пет славонских о-
а у вишак је унео да је извршио пљају. Одмах за првом групом по- |
ну круга откупљено свега 372 ваго- |
да их
109 метара како је према уроду челе су да стижу све нове и нове,
на житарица, а млинског. ушура,
добивено је 118 вагона. Рад на от- на његовој, њиви. морао имати тако да је у току четири дана
преко 200 метара жита. Од тих приспела око једна трећина ласе-
купу вишкова жита најслабији љеника одређених за Шупљају
109 метара иако је према уроду
је у осјечком округу који је до-
свега 16 метара објашњавајући (свега, ће доћи око 600 породица).
сад откупио свега, пет вагона
да има десет чланова породице и Насељенике су дочекали њихови
пшенице, док је округ Славонски делегати који су стигли десетак
12 чланова које тобоже издржа-
Брод откупио око 195 вагона жи-
ва по разним градовима, Сам дана раније, одредили свакој по-
тарица, а од млинског ушура
претседник Народног одбора дове- родици кућу према заслугама У
предао Државном отпремном пре- борби и броју чланова породице,
зао је у Винковце 16 метара про-
дузећу Хрватске 93 вагона пше- и који су припремили све он што
нице и седам вагона кукуруза.
кислог или проклијалог жита да
га прода као свој вишак, али уз ће бити најнеопходније осталима
Ни у бродском округу нису још када дођу. Тако је захваљујући
завршени уписи вишкова према
бољу цену, јер је према његовом
тврђењу то жито сјеменска роба. овим делегатима и Управи народ-
не о којима би требало да даду само ног добра одмах прорадила менза,
У том селу други домаћини који
винковачки и жупањски срез 450 су у добрим односима са Иваном за, 200 особа, са кухињом од десет
кр а“ вагона жита. Курјаковићем такође су дали великих казана крај којих су од-
У бродском округу најбољи криве податке да би сакрили је- мах почеле да раде, заједно са
Колонисти из Босне у берби сучзцотрета
рад на упису о откупу вишка жи- дан део вишка, И у неким дру домаћим, и жене и девојке из Др-
та показало је село Отока, у вин: гим селима у Славонији има вара. Управа је предузела сву бри-
ковачком срезу. У том селу је у сличних случајева а нарочито у гу око исхране насељеника. Мле-
писано 51 вагон вишка жита, 21 селу Бошњаку у жупанском сре- ко од 480 крава дели се свакога Баштован Кузмановић из смедергва осуђен на.
вагон јечма и три вагона зоби. Се- дана деци, инвалидима и осталом
смрт због шпекулације и привредне саботаже "
зу. У том селу неки домаћини
становништву. Кроз који дан У-
ло је приступило предаји вишка, извршили су по 70 метара жита
и обавезало се да ће за десет да- а немају вишка, зато јер су га права почиње са раздеобом хране
ме домаћинствима, за наредних 10 да- Смедерево, 26 септембра
на све предати на тај начин што
Кад је радничко-намештенични
а по високим ценама продали раз-
задруга из Смедерева набавила па-
ће сваког дана предавати по 50 ним шпекулантима и црноберзи- на, тако да ће свака породица по- Окружни суд у Смедереву 25 сеп-
радајз у Нишу и другде по вижој
јанцима. Они. наводе поименце чети кувати за себе. За деобу при- тембра осудио је на смрт Милана
а“ кућа. џени и продавала га по 30 динара,
ст премљени су: брашно, маст, со, Кузмановића, због недопуштене
Међутим неки народни одбори и по седам до осам „сезонских шпекулације и привредне саботаже они су тада доносили на тржиште
и комисије при народним одбо- радника“ којима су као зараду месо итд. Исто тако извршиће се
и. његову браћу Николу Кузмано-
и продавали по још нижој цени од
рима не рад е сву да пра вил но и у дали по 5, 6 и више метара жи- деоба спремљеног посуђа, наме-
вића на 15 година лишења слободе
25 динара Залруга је поново наба-
неким сел има уно се у спи ско ве та, Иако је лаж о тим „сезонским штаја, одела и обуће,
и принудног рада и Ђорђа Кузма-
вила парадајз по цени нижој од њи-
жит а Највећа тешкоћа на коју су до хоне, а они су спуштали цену све
мање кол ичи не овр шен ог радницима“ потпуно прозирна У новића на 5 година лишења слодо-
дотле док задруга услед нерента-
У врш идб ене Народном одбору села Бошњак сада наишли одборници колони- де и лакши присилан рад обзиром
нег о што је упи сан о билности губитка није била приси- ·
пом ажу шпе ку- има људи који не воде бригу 0 ста и Управа народног добра су на његову старост.
књижице и так о љена да престане са набавкама па- |
ш а к ж и заробљеници и интернирани не: су У
лантима д а с а к р и в а ј у в и интересу народа него штите шпе- Браћа Кузмановићи били радајза. .“
и х к р а - мачки фашисти који су заузели Пре рата они су на исти начин
та на рачун на ш и х п а с и в н куланте, Код оваквих чланова, на»
близу осамдесет најбољих кућа У
Смедереву највећи баштовани, про-
стварали себи већу зараду Године .
јева и р а д н е с и р о т и њ е к о куп
ј о ј о т родних одбора који су се про
селу и „ји одандс нису уклоње-
извођачи поврћа. Ове године у про-
леће они су на свом имању заса- 1939 кад је такође било тешко ста-
вишка треба д а о с и г у р а К р у Х . шверцовали уодборе, а народ их
ни и ако су делегати насељеника дили преко 120 ари парадајза, ско- ње у исхрани бацили су према њи- |
се догоди л о у с е л у П р и в л а - још није сменио и казнио није чу- ро две трећине површине коју су ховом признању велике количине
Тако е и Управа народног добра то од-
ка недалеко о д с е л а С т о к а д а ј до да несавесни шпекуланти успе-
лучно тражили. Због овога неки
засадили поврћем. Тако су ове го- лука у реку Језаву. Али, за врећ
3 в а -
1 дине, као и пређашњих, постали
у н е т о с в е г а , вају да отежавају акцију уписа и окупације уређивали су своје ба-
у попис вишка насељеници не могу да буду сме-
ц а и а к о ј е о б р а д и в а , откупа вишка жита. “УМ. П. главни снабдевачи поврћем а наро- ште из којих су снабдевали немачки Ц
гона житари штени у куће, поремећени су ра- чито парадајзом, становништва Сме- и талијански гарнизон у Смедереву
БЕЛ спореди расподеле намештаја и 0- дерева. Смедерево је највеће место и немачки гарнизон у Костолцу.
Занључци пл ен ар но г са ст ан на фи сн ул ту р- сталог — те ради тога народне
власти треба што: брже и озбиљ-
у београдском округу и у њему иха
четири велика предузећа као „Сар-
тид“ и известан број мањих у који-
Немцима и Италијанима продавали .
су поврће по нормираним ценама |
док се из докумената, које су при-
ног одбора Југослави;ге
није да поведу о овоме рачуна.
ма ради преко 4.000 радника, који ложили у своју одбрану, види, да
Е =
су уједно најбројнији потрошачина- су поврће којим су снабдевали је -
Н У Када су наша кола улазила у мирница. Како су браћа Кузмано- динице Југословенске армије про=
Загреб, 26 септембра на обнови земље. Затим су поднети црноберзијан-
вићи били највећи произвођачи по-
у њен из
по високим
- Шулпљају над банатском равни- давали

сен с р е в у е н а њ њ У Ватребу је о д р ж а н п л е н а р н и са реферати о народном адрављу им фи

врћа као основних животних на- ским ценама. ' у
а и т а г од бо ра Ју го сл а- скултури, о пропаганди и грађевном цом хватао се сумрак. На простра- Из свих чињеница које недвосми-
а ч а ј , н е ћ е с е У
стапак Фиску лт ур но инвентару. Установљен је фискултур-
мирница, радници и остали потро-
и зн м и п р и с у с т в о в а л и ч л а н о в и ом раскршћу у средини села, иза, шачи у Смедереву овисили су о до- слено говоре о свесној
привредној _
о в л а ч и т и с а д а в а њ е ла коме бу ни календар за 1946 годину У којему
о д у г
г о в и П А ФО Ј- а, Е П е Е Р реда црвенкастих споменика 26 носу њихових намирница на тржи- саботажи и недопуштеној шпек' у-
То му н а л а ж у њ е пијепетаријата. во дс та ва , Ј у . је. предвиђено неколико интернацио“ црвеноармејаца палих у октобру ште, Увидевши овисност радника и лацији Окружни
ела 5 = бвих фискултурших ру ко валних фискултурних такмичења. Од=
суд донео је тор- _
интереси, интереси с ралне упр 20 прошле године, ухватило се коло. осталих потрошача о количини ко- њу осуду. Милан Кузмановић ко
н а л а ж гословепске ар ми је , Ц е н т лучено је да се установи штафета из
а , у о п ш т е , т о м у П Н Н е На девојкама чисте беле мараме ју доносе на тржиште, браћа Ку- је осуђен на смрт, био је главниИ-
ш т в с т . М а : синдика т а и Р А В А Н свих крајева Југославије на рођен“ ницијатор њихове злочиначке ра
ова, патриотска , с а в е змановићи продавали су парадајз по
г
а ј е д Н Р К . % > +

чи ћ, 9
« ф “ .

дан маршала Тита, Закључено је да од чврсте падобранске свиле, а високим ценама чак 50:и 60 динара боте, Он је одређивао цене, ко
м , ч и њ е н и ц стана ј а М и р о с л а в Кр еа
Међут и
с у 5 5 о ј У Али се први конгрес фискултурника југо“
међу њима омладинци с титовка- по килограму. Уместо да приступач-
и ј е н и ос ти чине које ће се донети на тржиш
совне организац к б пе трулту р н о ј ак ти вн
славије одржи крајем повембра У ма, и већина у униформи. Ту се ним ценама олакшају тешко стање и кеје ће се уништавати док су 153
е н у ж н о с т Р у кој армији го во ри о је ма јо р Бла“
налази омладинка Доја Томић ко-
но објас н и л А е п о ор та ти за - Сарајеву. Нарочито је петакнута по- радника и потрошача, они су њи- његова браћа помагала у том под=
у 3 8 с е л о заЊЕ У ре фе ра ту
та, у првом ред Е п а до 7 пи пита њ у . К р е а ч и ћ је ис та ка о д а треба што тешњег повезивања наших ја се за време Седме офанзиве под хов тежак положај искоришћавали лом послу. Казна коју је донео суд
, ш т о о н Т кишом немачких куршума проби- је једина
ке. Поред тога пе кр ет об ез беђује фискултурних организација са оста-
за постизање велике зараде, и по-
у ж н о с т , П о прфиекултуриш пачин учешће У торшавали га, док су радници УЗ
ну патриотску д еве, Но ЕРЕ а емократски ве ли - лим масовним ортанизацијама им што јала до пратећег батаљона Врхов- минималне наднице у својим пре- уносе хаос у привреду и за св
ћи пострадале крај а Ату ртим п у к о в о л с т в и м а
видпијег учешћа. паших фискултурни“
ног штаба, да обавести другове 0 дузећима давали све од себе за 06- себичне интересе искоришћавају те
ф л о к у л т у р п и к а уп у-
а у с л о в е фискун о ппаашизахједничку сарадњу по уништењу једне групе немачких нову наше земље. Из почетка они шко стање широких народних сло
> снабдевајув а
ј и м РМ Ме ка у свим општенародтим акцијама
падобранаца и тиме омогући ства- су доносили парадајз на пијаце, но јева У време највећих напора на
ден и кеал а , нНа н а ж
И н и б а фи ск ул ту ре . На јз на - нарочито привредног карактера што
нзоај сцнеанбидевраа њ с
З е
Бујући утањима
ен ар но г са ст ан - рање плана за даљу борбу, И не- доцније кад је услед већег довоза сређивању привреде и обнови 5
о м о г у ћ а в а М Е Пе одлука ов ог пл
зн ач - до данас није био случај. Под данаш“ ма њене другарице која није учи- његова цена пала обуставили су до- мље. Ова осуда може уједно дапо
потреба м а ; о д ж чајнија «о етан о в љ а в а њ е сп ор тс ке
њим условима наш фискултурни ло служи као опомена свима онимако
в н о р а д и н а П се б о р и т и св и ф и с к у л - нила херојски подвиг у току ове ношење на тржиште само да се це-
интензи ка јесте +
ке за КОЈУ
је
је. Спортека знач-
16 – крет једино може напредовати те је четири године. У близини кола на парадајзу подигне. Не само да ји мисле и раде као браћа Кузма
пр ен

ше привреде, о стоји Сава Срдић који је био у

нису доносили на тржиште, него су новић а широким народним слоје
Предме т а , а л а т а , п п р и т о м е према томе процват наше фискулту“ допустили да стотине и хиљаде ки- вима треба да послужи као ошт
о ј е оној чети што је крајем јула-1941,
ла и дру г о г , к о ј и с у и а л а т а , Н а р о ч и т
ђ у п о р а ре условљен обновом привредног жЖи- лограма парадајза вене, труне и оружје у даљ ој бор би про тив нед о-
МЕ 6 о д а с е м е у три часа ноћу, почела борбу са пропада у баштама, не берући га, пуштене шискулације и привр -
опходни, бе з к о ј и х с е
6 н а г л асити вота наше земље у чему Фискултур- " ;
д и з а њ е е з н а чке
окупатором и у првом налету за» Они су ишли и даље. саботаже. /
же за м и с л и т и п о за д о б и ј а њ е
спортс
б
к
р о в о љ н и ч а с о в и р а д а ници морају учествовати. |
Снабд евајући љ е н и д о
· Здинства. п6љ устано в
__ варод града хлебом, :
.—

и ~