Da li će Vojska Jugoslavije podržati
Miloševića u miroivornoj opciji
Upadljivo
Delikatni trougao: Milošević, Perišić, Mladić
mlaka
podrška
U ovom bi ča su ma lo ko mo ga o da po nu di po uz aa n od go vo r na pos faV
lje no pit anj e, pa ča k ni voj na org ani zac ija koj a Je —
nešfo zalečena
ni lob i
pr
bi
ed
ra
se
do
dn ik
vid
ov
eo
im
Voj
ko pe
sku
rn
i pr ed se dn ik a na sup rot sta vje nim
čaju, raf
polovima
Stipe Sikavica
| da pitanje: „Kako će se ponašati
Vojska Jugoslavije? nije imalo tako dra-
matičan ton od onog spektakularnog upa-
da Sokolovićevih specijalaca u prostorije
saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova
pre dve godine, odnosno od iznenadnog
zahlađenja odnosa između Slobodana Mi-
loševića i federalne vlasti koju je tada per-
sonifikovao „dvojac“ D. Ćosić — M. Panić.
Ovoga puta vododelnica izbora povlači se
u odnosu na Miloševićevo opredeljenje za
~
mirovni plan Kontakt grupe i paljansko
odbijanje toga plana.
Da je suditi po stavu jednog mladog
oficira, najverovatnije pripadnika elitneje-
dinice sa Dedinja, Vojska Jugoslavije bi se,
bez ikakvih dilema,priklonila „našoj braći
u Bosni, da jednom zauvek raščistimo sa
Turcima i ustašama, da stvorimo srpsku
državu i da za veke vekova ujedinimo srp-
ski narod...“ Uprkos tomeštoje bila prilič-
no natopljena alkoholom,retorika je lako
prepoznatljiva: kao da je sišla sa propa-
gandne trake paljanskog rukovodstva, po-
najpre iz glave generala Ratka Mladića za
koga se tvrdi da je uzor jednom,i to ne baš
zanemarljivom delu mlađeg starešinskog
kadra Vojske Jugoslavije.
Primer ne ide u prilog tezi, prilično ra-
širenoj u delu domaće javnosti — kako
Slobodan Milošević ima bezmalo bespogo-
vornu podršku u oficirskom koru za sve
svoje političke projekte, bez obzira na to
kakav predznak imali. Istini za volju, što
se tiče dosadašnje prakse, naročito ргед-
- ska Jugoslavije, uz dinar, najstabilnija in-
im a se uli sak — p0 -
ik an sk im obr iom . U sv ak om Slu U-
sednikovihratnih igara, teza je veoma po-
stojana i izdržala bi svaku probu kritike,
što je, u ostalom, vrlo lako potkrepiti pri-
merima iz vremena koje jedva da je iza
nas. Ali, kako će se profesionalni vojnici
poneti prema Miloševićevoj mirotvoračkoj
ulozi — to tek ima da vidimo.
U ovom bi času malo ko mogao da po-
nudi pouzdan odgovor na rečeno pitanje,
pa čak ni vojna organizacija, koja je, ima
se utisak, ponešto zatečena predsedniko-
vim kopernikanskim obrtom. Zbogtoga i
jesu u igri razne pretpostavke. Neki hroni-
čari ovdašnje vojnopolitike zbilje tvrde da
Vojska Jugoslavije ne može biti „Miloševi-
ćev dugoročni oslonac“. I to potkrepljuju
činjenicom da je „podrška Vojske predsed-
nikovoj antiratnoj kampanji upadljivo
mlaka“, mada ta „mlakosi“ ponešto može
da bude i refleksija Miloševićevog igno-
rantskog odnosa prema ovogodišnjoj pro-
slavi 16. juna — novog Dana Vojske Jugos-
lavije. (Nije ostalo nezapaženo da prvog
čovekaSrbije nije bilo ni na svečanoj aka-
demiji u Centru „Sava“.)
U tom kontekstu, načelnik Generalšta-
ba Vojske Jugoslavije general Momčilo Pe-
rišić indikativan je najmanje u dvostru-
kom smislu. Sredinom jula u Kruševcu on
će, izmeđuostalog,reći za javnost: „Vojska
će se ponašati u skladu sa državnom poli-
tikom,jer je ona ta koja donosi odluke da
li će i kako oružane snage delovati“. Po
jednom tumačenjum,ta generalova misao
tempirana je tako da „oteža Miloševićevu
poziciju pred srpskim masama“. Drugo,
pak, tumačenje ima obrnuti smer,a u čiju
A } Y5%i Por S 2 ET!
« са
se komplementarnost potpuno uklapa i
Perišićeva izjava od 30. jula, i to baš povo-
dom mirovnogplana Kontakt grupe: „Voj-
ska Jugoslavije, u skladu sa utvrđenom
'ulogom, podržava državnu politiku u na-
porima za mirno rešenje krize u bivšoj
Bosnii Hercegovininajbolje izražava inte-
rese naroda Savezne Republike Jugoslavi-
је.“
Međutim,onikoji bi rado videli Vojsku
i predsednika na suprotstavljenim polovi-
ma(ratni lobi s obe strane Drine, na pri-
·mer) povlače neke „nove adute“, kao: „Pe-
iršić nije Vojska“; zatim: general ima na
duši i neke veće ratne grehe, pa da ga zato
Milošević „drži u mišolovci“, a povrh toga
„kupovaoje njegovu lojalnost” dajući mu
-svake godine novu generalsku zvezdicu.
Generalse, opet branio (takođejavno)pri-
lično nepovoljnim (naročito materijalnim)
položajem Vojske Jugoslavije, ilustrujući
ga vlastitim primerom: kako bi imao veću
platu kao „ribar na Dunavu“, ali da ipak
ostaje u generalskom mundiruiz „osećanja
dužnosti“. I uz to njegova (simptomatič-
na!) komparacija: kako je „trenutno Voj-
stitucija u saveznoj državi“.
Ne bi se moralo dugo čekati da se baš
na mirovnom planuisprobata stabilnost.
Recimo,i tako što vodeći komandanti ne
bi sprečavali međunarodne posmatrače
koji bi (dogovore li se o tome ovdašnja
vlast i međunarodni forumi) na Drini tes-
tirali valjanost Miloševićevog mirovnog |
angažmana.
Nešto više svetla na moguće ponašanje
Vojske Jugoslavije u mirovnoj misiji Slobo-
dana Miloševića bacio je iznenadni dola-
zak u Beograd komandanta mirovnihsna- Zvonko Prijović
ga u ex-Jugoslaviji generala Bertrana de
Laprela, početkom ove sedmice, i njegov D trećine sela opštine Priboj povezano
susret sa Momčilom Perišićem. Iz škrtog
saopštenja Službe Generalštaba VJ za in- bosansketeritorije, u dužini od 15-ak kilo-
formisanje nude se dve sintagme za opti- metara.Toi nije ništa neobično ako se zna
mističko odgonetanje: „... rešeni su neki
delikatni problemi...“ i „generali Perišić i
De Laprel su se složili u oceni da Vojska
Jugoslavije pruža doprinos mirnom razre-
šavanju krize na prostorima bivše SFRJ“. A
već koliko je sutradan, devetog avgusta,
održana je proširena sednica Vrhovnogsa-
veta odbrane čiji je zaključak takođe oh-
rabrujući na trasi prihvatanja mirovnog
plana Kontakt grupe.
Tako je Vojska Jugoslavije još daleko od
jedne sređene i čvrste organizacije (na
stranu što njeni komandanti svoje želje
projektuju kao stvarnost); iako se u njoj
(uprkos proklamovanojdepolitizaciji) Ose-
ćaju razne političke struje, naročito one sa
jakim nacionalističkim nabojem; iako se
bori sa velikom materijalnom oskudicom;
iako nije prebrodila krizu identiteta, niti
se oslobodila kompleksa gubitnika — ona
u ovom času može da odigra veliku ulogu,
naročito ako događaji u Bosni — ostane li
paljansko rukovodstvo na svojoj pogubnoj
ratnoj opciji — dobiju dramatičnije i tra-
gičnije tokove. Ili će ponovo strmoglavo ka
| apsolutnom i opštem porazu.
= 1 ИНТЕР с0) [052 Ко
+
Nadežda Gaće
eđunarodnazajednica se u maniru di-
nosaurusa sporo zagreva, ali potom
dobija jaku inerciju u pravcu kojim ie kre-
nula. A krenula je da konačno sine sa ~ |
dnevnogreda bosanskiproblemi da зе ko-
liko god je to mogućeiz cele igranke izvu-
če neokaljana obraza. Orkestrirani nastup
svetskog diplomatskog hora govori da ne-
ma mnopo pukotinanarelaciji Rusija —
Amerika — Evropanakoje bi se moglo ra-
čunati za nekažnjeno pružanje otpora. Od
aktera jugodrame, a ne samo od Srbaili
bosanskih Srba,se traži da prihvate mape
koje će zavađeneetničke zajednice razdov-
jiti.
To je svakako veliki uspeh lokalnih ra-
tovođa kojimaje uspelo da ubede ceo svet
da „ne mogu da žive zajedno“ narodikoji
se već pola milenijuma međusobno ženei
rađaju decu. Mržnja i nepoverenje su po-
bedili i podela Bosne i Hercegovine se pra-
vi sada i pod međunarodnim patronatom.
Opredeljenost Miloševića i SPS-a za ova-
| kav mir proističe iz saznanja da se radi o
„maksimalnom dobitku u datim okolnosti-
ma“, kakoje to iz kruga vlasti izrekao jedi-
no BoraJović. Miloševićevo sadašnje opre-
deljenje za mir, dakle, nema veze sa neka-
dašnjim vapajima, poražene građanske op-
cije bivše Jugoslavije, da se u rat ne ide,
već je posledica jasne svesti da se više od
ponuđene polovine Bosne ne može dobiti
ni pod kakvim novim okolnostima, a da se
stečeno može lako izgubiti neopreznim
kockanjem za još koji procenat ili kakav
„kvalitet“ teritorije. J
Politička partija šaha
Višegrad je bio muslimanski grad, ali
se nalazi na putu koji veže Hercegovinu sa
Beogradom i leži na istočnoj obali Drine. 1
koridorje uzan,ali širi nije mogaobiti jer
je taj prostor bio nastanjen pre svega
Hrvatima i Muslimanima-Bošnjacima. Pri-
ča o kvalitetu ponuđene teritorijalne slike
RS ovdese uistinu završava, a njen nasta-
vak u traženju dela mora ili prirodnih re-
sursa je namenjen nerviranju naivnijih
službenika UN i sluđivanju domaćih sim-
patizera. Naravno, u kontekstu „kvaliteta“
Priboj: život u senci
srpsko-srpskih državnih
nesporazuma
je sa gradom putemkoji prolazi delom
doskorašnji karakter repbuličkih granica,
ali pažnju zavređuje jedna specifičnost,
bolje reći svetsko čudo. Reč je o delu bo-
sanske teritorije koji se kao malo ostrvo
smestio unutar Srbije, odnosno SRJ. Prisu-
stvo države u državi dodatno usložnjava
ionako komplikovanu granicu, tako da bi
se putovanje, recimo od Zabrnjice do Pri-
boja ukoliko ostane čvrsta granica, odvija-
la preko 4 granična prelaza. U praksi bi ta
„odiseja” izgledala ovako:
Seljaka iz Zabrnjice ili okolnih sela
prva kontrola dočekala bi u mestu Valov-
lje, prilikom ulaska na ostrvce bosanske
teritorije sa koje se izlazi u obližnjim Sas-
tavcima, gde je na sceni nova provera
prtljaga i ličnih isprava. Ista procedura po-
noviće se još dva puta. Na mestu Vagan,
odakle do graničnog prelaza Uvac vodi
deo puta kroz opštinu Rudo i koji pred-
stavlja onaj pravi „transit“, povezujući Pri-
boj i brojne seoske mesne zajednice. Kad
se sve ovo sabere dolazi se do proste raču-
nice da će seljak na putu do Priboja i na-
trag, na nekih 60-ak kilometara, pasoš mo-
rati da pokaže 16 puta.
Svi važniji objekti u selu Sastavci (ško-
la, stanica milicije, banka, pošta) nalaze se
na bosanskojteritoriji. Ako se uzme u ob-
zir da osmogodišnju školu u Sastavcima
угла ба Kori пена зри ст ајена
N
hilj de srpski h godina”
пе
“Napi
НЕ

Bosn a pr ed mi ro m: mo gu li za go vo rn ic i ra tn e op ci je pos tat i funkcije sačuvao i poziciju koju je imao

mirotvorci
Milo ševi ćevo sada šnje opred eljen je za mir nem a veze sa neka dašn jim vapa jima pora žene građ ansk e opcij e
bivše Jugoslavije da se u rat ne ide, većje posledica jasne svesti da se više og ponuđene polovine Bosne ne
može dobili ni pod kakvim novim okolnostima, a da se stečeno može Izgubili neopreznim kockanjem Za još
koji procenatili kakav „Kvalifef“ leriforije
se ne pominje mnogodeo Sarajeva koji po
predlogu „kontakt grupe“ pripada Srbima
iako je jasno da se takva konstrukcija teš-
ko može održati, niti se pominje jasno iz-
ražen stav da je zamena teritorija između
zakrvljenih bivših zemljaka i rođaka mo-
виса — a u primeru eventualne trampe
Sarajevozaširi koridor i Višegrad čak i po-
željna. Politička partija šaha se igra, ma
kako to grozno zvučalo.
Na postavljeno pitanje da li ste za rat
ili mir odgovor se podrazumeva — svi su
za mir. Miloševićevo današnje „za mir“
| znači da je on zadovoljan POSO ida
zna da više ne može dobiti. Cinjenice na
kojima je predsednik jedne države u mo-
gućnosti da donosi zaključke su svakako
pouzdane i sveobuhvatne. Ako neko hoće
drugačiji odgovor i drugačiji razvoj doga-
đaja, mora da preformuliše pitanje u dile-
mu šta je bolje sloboda ili ropstvo kao što
to formulišu rukovodiocisaPalaili dali je
važnija sloga Srba od bilo čega drugog kao
što SPCželi da prikaže razloge svoje osude
blokade Republike Srpske. Ezopovski je-
zik je deo politike, ali naša osobenostje
što već godinama nismočuli jasno i glasno
izrečene stavove i motive tako da čak i
nadprosečno obavešteni građani teško mo-
gu da pronađu validne putokaze za formi-
ranje svog stava.
Štap i šargarepa
U momentu kada politika uvredljive
formulacije „štap i šargarepa“ postaje sas-
vim jasna i izvesna, SR Jugoslavija se ne-
dvosmisleno povinuje zahtevima Sveta jer
je više nego zadovoljna ponuđenom šarga-
repom i više nego nespokojna zbog poka-
zane batine. Svakodnevno se pojavljuju
nagoveštaji popuštanja sankcija i to ne sa-
mood Rusa,negoi od ostalih, obećava se
otvaranje aerodromaučešće naših sportis-
ta na olimpijskim igrama, nedvosmisleno
se forsira dihotomna podela Bosne koja
daje smisao postojanja RS i obećava njena
zaštita. Istovremeno i sa istih mesta se pla-
nira pooštrenje sankcija, skidanje embarga
na uvozoružja vlastima lojalnimAliji Izet-
begoviću i snažnije oružano mešanje NA-
TO bombardera.
Dosledni zagovornici mira su se tre-
nurnonašli u istom društvu sa SPS-om,ali
su do zajedničkogstava dolazili i drugim
motivimai kraćim putem. Onikoji Miloše-
vićev mir menjaju Karadžićevom slobo-
dom branešto šta drugo — od izbegavanja
susreta sa onim koji su ginuli da bi se os-
vojilo-oslobodilo onošto sadatrebavratiti
ili dati, do odbrane svoje visokepozicijeili
zarade koje samoratni uslovi mogu održa-
ti. Tu na skali između neracionalnogpatri-
otizma i sasvim prizemnog ratnog profi-
terstva su se našle i mnogepolitičke stran-
ke Srbije koje su u svojoj marketinškoj
strategiji prepoznale da je sadaili, preciz-
nije rečeno u vreme kada su te strategije
rađene, dobro biti „borac za svekoliko
srpsko ujedinjenje“.
Nova propagandna podrška
„Za mir“ grupa je u velikoj medijskoj
prednosti. Onaje većinu sadašnjih pripad-
nika protivničke grupe „za slobodu” me-
dijski godinama stvarala i promovisala —
od Karadžića i Šešelja do najviših crkvenih
verodostojnika. U vreme kampanje za
Vens-Ovenov plan TV Srbija je pokazala
da ume da mesi javno mnjenje po.sopstve-
nom kalupu. No potkrala se jedna greška
— dugostvaraniratni lobi je sada mnogo
jači nego kada je smenjivan Babić ili pro-
pagiran Vens-Ovenovplan,a i on je iskus-
niji za jednu hajku na sebe i masu propa-
gandnih akcija koje je sam organizovao i
sproveo u saradnji sa vlastima.
Za novu propagandnu podršku stavo-
vima srpskog rukovodstva Jugoslavije, iz-
gleda da ministarstva za informisanje, lo-
jalni glavni urednici još lojalnijih medija i
delovi Akademije nauka nisu dovoljni. Iz-
vanredno koordinirana početna saopšte-
nja u kojima se prihvatanje mapa naziva
„hrabrim opredeljenjem za mir“ i u kojim
se vodi računa o „svim građanima SRJ“ je
izgubila na uverljivosti mnogo puta viđe-
nim nadmetanjima u podršci i nastupima
nekih političara koji, izgleda, nisu dobili
faks-uputstvo šta treba sada govoriti, već
su se držali povučenogrečnikaistina i za-
bluda o Srbima.Uzto je i previše upadlji-
vo kadrovskoi koncepcijsko menjanje ne-
kih medija: ne čuju se ni čelnici Udruženja ·
novinara, ni mnogi doskorašnji komenta-
tori TV Dnevnika ili Večernjnih novosti,
dnevniksa Pala je nestao, a vesti iz RS su
prekvalifikovane iz posebne rubrike tele-
teksta RTS u vesti iz Sveta. Čak se i vre-
menska prognoza retko moženaći za pre-
kodrinsketeritorije.
Svet nam je dao vremena da pronađe-
monačin da se predlog prihvati. Nažalost
to vreme nije dovoljno da se preko stare
obukeprimenovistavovi ili da se pronađe
toliki broj sposobnih apologetavlasti koji
će potpuno neutralisati veštu zapadnos-
rpsku i crkvenu transkripciju zahteva koje
je „kontakt grupa“ postavila. Zatoje, valj-
da, formiran Informativni punkt pri sa-
veznoj Vladi koji treba da „nadoknadi gu-
bitke na informativno-propagandnom”
planu i koji je „u skladu sa racionalizaci-
jom savezne uprave“. Na čelu punkta je
potpredsednik savezne Vlade, mr Željko
Simić, koji je uz mnoge formalne visoke
nekadakaošefkabineta,tj. čoveka koji je
uvek u blizini predsednika, ma šta to zna-
čilo. Informaciom na dezinformaciju i rea-
firmacija Jugoslavije su najkraće opisane
aktivnosti novoformiranog Punkta.
Zadatak mrŽeljka Simića nije ni malo
lak jer će u pobijanju dezinformacija nale-
tati na dezinformacije kojeje ova ista vlast
podržavala ili plasirala koliko do juče. Ka-
ko sada reći da vlasništvo nad obradivim
zemljištem u BiH niti je onoliko koliko se
stalno navodi, niti je to relavantan poda-
tak, jer se posedovanje tih navođenih pro-
cenata odnosi samo na oko jedne trećine
teritorije BiH, dok druge dve trećine nisu
u vlasničkim listama. Kako sadašnjom in-
formativno-propagandnom akcijom de-
mantovati podatak iz prethodne informa-
tivno-propagandne akcije koji govori o og-
romnim privrednim potencijalima musli-
manskog dela BiH, a ne uzima u obzir
stravična razaranja privrednih objekata,
raseljene fabrike ili obradivo zemljište i
šumekoje pripadaju drugojstrani.
Da su neistinite podatke iznosili samo
siovinari to i ne bio veliki problem — pro-
duženi godišnji odmor, prelazak na spor-
tsko izveštavanje, komunalna hronika...
ali netačnim i jasno pristrasnim podacima
su prevashodnobaratali političari, i većina
je još uvek tu i rado bi sada da prati drugu
igru, kojoj dojučerašnje informativno-pro-
pagandne manipulacije itekako smetaju.
Opreznai spora informativna dekontami-
nacija sa jasnim ali efikasnim propagan-
dnim dejstvom zahteva dugotrajan rad, a
vremenaje jako malo — pabi prioritet za-
datak Željka Simića mora da bude da in-
formiše strance da se kod nas vreme dru-
gačije meri — eto prošlo je hiljadu godina
od poslednjeg novosadskog sajma kadaje
naš predsednik govorio o nemoći sankcija
_i našoj sposobnosti da ih izdržavamo. I sa-
da se tvrdi da će trebati hiljadu godina da
paljansko rukovodstvo promeni mišljenje
ili bude kompletno promenjeno. Ako važe
neke analogije onda je naših dve hiljade
godina manje negošto je to u belosvetskim
merilima, ali je i više dana nego što su Ru-
si i Amerikanci voljni da daju za „razmiš-
ljanje“.

Opština sa
Četiri granice
pohađaju deca nekoliko okolnihsela, raz- verina, žitelja pribojske opštine. Otmica se
umljiv je strah njihovih meštana od „pra- dogodila u mestu Mioše, delu puta koji
ve“ granice. Jedan broj pogona pribojske pripada bosanskojteritoriji. Zatim je sre-
privrede smešten je u industrijskoj zoni . dinom februara naredne godine napadnu-
Manovića Polje, u samom graničnom poja- to muslimansko selo Kukurovići, smešte- ·
su. Do nekih od njih stiže se putem koji no u pograničnom pojasu, kojem prilikom
prolazi kroz teritoriju Republike Srpske, a su tri lica poginula. Vrhunac svegabila je
dve „Poliesterove“ fabrike — „Faspini“ i otmica 18 Muslimana iz brzog vozau sta-
„Rudoplast“ licirane su na području opšti- nici Štrpci, 28. februara prošle godien. I
ne Rudo. Kada su ove fabrike građene to- ova otmica dogodila se na prostoru opšti-
kom osamdesetih godina niko nije ni po- ne Rudo. |
mišljao šta se može desiti jednog dana.
Uostalom, dobar deo radnika iz ruđanske Deo barske železničke magistrale, iz-
opštine radioje u Priboju, njih preko 1500, međustanica Štrpci i Goleš, koji u dužini
kao što su i mnogi Pribojci radili u Ru- od 8 kilometara ide kroz Bosnu, posebna
dom. je priča. Da nije bilo prošlogodišnje otmice
„Ljudi iz naše opštine kupovali su pla- u Strpcima, malo ko bi i znao da pruga Be-
ceve i pravili kuće oko Uvca, na prostoru ograd — Barprolazi zapravo kroztri re-
Bosne. Naravno i dalje žive prijavljeni kao publike. Mnogi su skloni da poveruju ka-
stanovnici pribojske opštine. U nekoliko ko se taj deo od 8 km mogaoi izbeći, jer je
navrata dešavalo se da ih mobiliše i privo- а ЦЕ terena i inače loša, pa se nije
di vojna policija перике Srpske iz Ru- moralo stizati do bosanskih sela. Ovako, ЛЕГЕНДА:
dog, iako je najveći deo njih na spiskovima čim su prekinuti srpsko-srpski odnosi, ve-
u vojnom odseku u Priboju i mnogisubili ćina je neizbežno pomislila da bi mogli za- џу |“
na ratišut u sastavu Vojske Jugoslavije, pri- ustaviti saobraćaj. To im i ne bi bilo naro-
ča Milić Popović, predsednik opštine Pri- čito teško, s obzirom dau tih 8 km spada i слетео БИ
boj i dodaje da je granica nelogična i nao- tunel Goleš, dugačak 4949 metara, treći po «веверевсесршмо Пруга
pako postavljena. 7; dužini na barskoj pruzi. Dovoljno bi bilo
Njemu i njegovim saradnicima ovih da- izvršiti zaprečavanje tunela i saobraćajbi,
na nije lako. Kao da se od početka rata na _ svakako, bio duže u prekidu.
rezervom.Iako to nije zvanično potvrđe- Vozovi, prepuniturista, i dalje putuju u
prostorima bivše BiH do danas, ovde, na
tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne, perio- no, pretpostavlja se da će prugu dodatno oba pravca, uz neizbežna zakašnjenja. Ca-
di To se, na svu sreću, još uvek nije dogo- obezbeđivati i Vojska Jugoslavije. Borci iz rina i milicija na jugoslovenskoj strani do-
dično dešavaju različite neprijatne situaci- ilo. 3
_ je. Prvo su 22. oktobra 1992. još uvek nei- RepublikeSrpske,barse tako priča, videv- sledno sprovodi odluku Saveznevlade, što
Sve priče odgovornih iz ŽTP „Beograd“ ši da se radi o mladim vojnicima, regruti- će reći da u sela pribojske opštine kamio-
dentifikovana lica iz autobusa narelaciji kako su vozovi bezbedni i kako su isklju-
Rudo — Priboj izvela 16 Muslimana iz Sje- ma,izjavili su kako nikakve čarke ne dola- ni, odnosno teretna vozila, nemaju šansu
čeni svi mogući incidenti mogu se uzeti s ze u obzir. da stignu.