EA A .

JLTE
L N
JO
E
su mu'alake, pesme ..koje su obeaene", a njihovi a maternjem jeziku. Izvesno je da su oni posedo-
ne
autori su uali u narodno pamenje. Upitajte nekog vali poseban jeziki Oseaj, tako da se njihovo prila-
prosenog. pa ak i nepismenog Arapina, danas: ko godavanje tudem jeziku mora uzeti u obzir. Tokom
je bio Imr-ul-Kais ? Sigurno je da e odgovor biti: on narednih petnaestak vekova svet se, ipak, izmenio.
D~ahilije napisao tu i tu
mu'alaku! Nepromenjivi" jezik, nastao daleko pre vremena
je u vreme

D~ahilija je takozvani ,period neznanja*" vre- novih tehnologija, jednostavno je morao postati ar-
me mnogih bogova i pustinjskih duhova koji su vla- haian u odre enoj meri.
dali do pojave Islama. Kad je prorok Muhamed u VII Knji~evnim delima tih vremena smatraju se
veku utvrdio novu, monoteisti ku religiju, kroz svetu dela geografa, filozofske rasprave, dela iz medicine,
knjigu muslimana Kur'an dao je ujedno i do sa- biologije, putopisi i slino. Kapitalna dela ljudi po-
VT`enstva doveden jeziki prirunik. To je bio dija- put Ibn Sine (Avicena, medicina i filozofija), Ibn
lekt plemena Kureja, iz kog je poticao Muhamed, i Halduna (osnovi sociologije), razvoju opate evrop-
do danaanjih dana ostao je nepromenjen, fiksiran ske kulture bila su viae nego korisna, bez ikakve
Kur'anom. Cinjenica je da je osnova arapskog jezi- Sumnje. Istovremeno hiljade pojedinaca airom
su se

ka bogatija od bilo kog evropskog, i da

praktino ne- islamskog sveta bavile pesniatvom i pripovedanjem,
ma potrebe za
uvodenjem stranih rei. Zato ne kao plaeni dvorski pesnici, ili pojedinci posebno
for-
iznenaduje podatak da se jedan plemenski dijalekt Sna~ne izra~ajnosti, stvarajuci pri tom ak i nove
i dr.)
mogao odr~ati do naaeg vremena, jednako dobar da- me, koje su bitno uticale i na Evropu (trubadure
nas, kao i jue. Meutim, Kur'an je u izvesnoj meri, Medutim, i pored sveg svog velikog humanog
u od-
ipak, ograniio slobodu izra~avanja, iako je istovre- Quhovnog potencijala, svet arapske literature
vise
meno, na velikim nosu na ono ato se razvijalo u Evropi - nije
prostorima, airio kako arapski je-
Zik, tako i pismenost. Brojni narodi su pratio savremene tokove razvoja.
prihvatili no- na prostorima
Vu veru, a uz
nju i obaveznu upotrebu arapSKOB Tek krajem XIX veka, posebno
pripovedanje 1
jezika. Umni i ueni ljudi, poreklom
Persijanci, Ber Bliskog Istoka, vaskrsava arapsko razum-
uzorima, ato je
beri, ak i Jevreji. pisali su PCvanje, prema evropskim
svoja dela na arapsko1,
7
6
 liivo. Mladi intelektualci napajaju se na izvorima ru
GAZDE
ske, francuske i drugih literatura. Oni najbolji medu
njima uspeano spajaju sopstvenu tradiciju s Dosto-
(Ekabir)
jevskim, ehovom, Sekspirom, ili Balzakom. Naro-
ito sna~no deluju mladi intelektualci koji su se oti-
snuli u Ameriku (nazvani
,,Emigranti"). U Njujorku,
Bostonu i drugim isto nim gradovima Novog sveta
formirale su se grupe pisaca ,emigranata" poput
D~ubrana ili Nuajnme, koje su utirale put novom
arapskom izrazu. Zapad je prihvatao novu, sve~u i o kasno u no razgovarali su Abu Ra-
kvalitetnu re: D~ubranova dela
danas zabele~ila i do 28 izdanja!
su,

Ostaje, meutim, injenica da je arapski jezik

na primer, do
D Sid i njegova ~ena,
se slo~ili oko vrlo
Um Raaid, ne bi li

ozbiljnog pitanja. Ja-

vio im se gazda: dolazi sutra zbog podele ~etve, pa
1zvanredno izra~ajan, izvanredno bogat, i izvanredno moraju ugostiti, kako je ve od davnina
ga svakako
samostalan jezik. Zato je za svakog poznavaoca tog uobicajeno.
jezika poseban izazov i posebno zadovoljstvo preno- A `ta da ponude? Gazdin pokojni otac bio
mu

se ode-
Senje makar i delia arapske riznice rei i misli na Je prost ovek, kao i njih dvoje. Jednostavno
leta,
Sopstveni jezik. Strune poznavaoce tog bogatstva i Vao, govorio i ponaaao. Kad bi dolazio krajem
a
razliitosti dva jezika, kao i dela Mihaila Nuajme, sedao bi na golu zemlju ispod platana pored njive,
molimo Um Raaid bi donosila hranu na velikom bakamom
za
opravdanje ponekad neato slobodnijeg
Um Raaid, uvek
prevoda. pladnju. Ma koliko bila gostoljubiva
kuvanih jaja uz
Napomena: prilikom transkripcije arapskih Je iznese tek nekoliko
smogla da uz2
luka i krastavaca, a
rei., primenjen je uglavnom fonetski nain, kad
-
- Kavurmu, malo kiselog mleka,
meda, ako
god je to bilo O1 pogau od domaeg braana; ponekadi
mogue, radi samog itaoca.
bi se zateklo.
Srecko olakovi
9
8
 Ai. otac se preselio na onaj svet, a
imanje u dragoceniju stvar na ovom svetu.
Rezultat njegove
sina. Uz imanje i napoliari
ruke njegovog liubavi bila je nova odluka: da se zakolje petao.
Stari gazda ga je cenio i
kojima i Abu Raaid. voleo Abu i Um Raaid imali su, osim jareta, i
viae nego druge. tog
netla i tri kokoake. Ali 1 na ovu odluku dete
Mladi gazda, advokat, Zivi Sada u je opet
prestonici noelo da grca u suzama i da cepa
Kao pravi gazda. I njegova ~ena je iz gazdinske svoju ionako
po iscepanu galabiju, pokazujui tako neizmernu tugu
Imaju i kcericu,
rodice, oko sedam godina joi ie da su se otac i majka uplasili. Dete je svog crvenog
Sigurno je da gazda nece dOCi sam:
poveae i ~enu i petla volelo kao ato je voleloi jare, hranilo ga iz ruke
dete. i dadilju, a doveace ih aofer.. pa
kako da ih inosilo na ramenu, ponosno lepotu petlovog perja
na
tolike doekaju Abu i Um Raaid? Gde da im ponude
i sna~ni glas. Roditeljima nije preostalo drugo nego
da sednu u ovoj kolibi od granja i kore? `ta da im
da promene i odluku o ~rtvovanju petla. I tek kad je
ponude da pojedu i popiju? Kako e oni to primiti? u to poverovao, Raaid se smirio i zaspao, a konani
Gazde jedu samo no~em i viljuakom, iz porcelanskih dogovor je bio da se zakolje jedna od kokoaiju. Kad
tanjira, a tako neato Abu Raaid i njegova ~ena ne se postigla saglasnost, Um Raaid je ustala i nervozno
poseduju. Nemaju ak ni sto. Sve ato imaju jeste ba- rekla:
kami tas, nekoliko pocinkovanih tanjira, ibrik i drve- Dete moje... Zaspalo je sa suzama u grlu, a
ne kaaike. pored niske tablije. sutra kad se probudi plaka e opet jer e primetiti da
Takve su brige zaokupljale Um i Abu Raaida nema jedne kokoake... A on ih voli sve tri.
ove noi. Tek ato su se saglasili oko jednog iskrslo -
Na to e Abu Raaid:
bi novo teako pitanje. U po etku su se slo~ili da e -Plaka e malo, pa ée posle da zaboravi. A `ta
zaklati jare, koje je tek prestalo da sisa kad su ga na- da se radi? Zar da sutra ne do ekamo gazdu kako

bavili. Ali im je to uo, njihov sini Raaid kao da valja, baa kad nam prvi put dolazi u kuu?
- Mani ti gazdu, ove e! Jedna suza mog de-
Je7gubio pamet: poeo je da kuka i da se valja po
Zemlji, ridajui neuteano. Njemu je jare uz OCa -
teta za mene je ravna svemu gazdinom bogatstvu.
Seti se samo da smo sahranili ve troje dece.. samo
majku bilo najmilije stvorenje. Raaid nije znaoza
10
 Bog

N
(D

N<
D

w
 SI
8eap ou au a i!luoZ eu II IQ[OY lOAon- :opeu ujund uiost[ EOI=uoyni I y! 1on[earzod
IQITOy n ed- - IyEIA vu pi_ey uno [EIs *aluEAE[u;nZ[ oup1yaid
uipas el ep equq eaO IS[UI apI paapauu au zn'uepeN" y[uapndn euoyeu I eluol[aip ezeZI
oeX IuIze 'taoyna Oey 3AlZ .1OI [uO uipIA - oIsod 'aq1oy zein paid ejys ednua eroo al peEY
eJuOAospo 'uoxsnoueij eu apOxE] °ol nuu eusz Uens es OeIjEUSod oj ns euI[
I PUens tfujerd n al PISe V °nljipep zn eLAud I ery
Idojeu
epnuo ous n ns no
I$0Id*""EIEISUIOIY YejasapP 'oyojep elIu -puz e[eu 3s ye *zeIqO sqnljod ep TPsnxod
ereodeu Se_eu ofPS AtlTuLIdojsos . jSIQ ns ans -12fonad oeqnfrod eu euueusn yi 19OSouLud aynu aupz
I 'ony 3ISOId owei [ Tuo nleuj 'nuIz npaao1d ep - oSiqer3op I - jeoYOdaj ejew I wrpeuI oupods
e[os vlOAS n oJLIA 9s ed -
°i[iqop ns oloy 011Z I 3luid of ISop rqop vind o1s isop ueu oxqog
-OAS dnyod
-0
uoajaz es o_IAUz pex e "11O] **"vueqjoy TonIA
ULANEAOn 'eprq Z. IOPl[Os ISeu 3AIZ ox®L 13Isns n uuI oSeityod eu»z eAoßslu
I pISEY nqy 'Tq![OY
uoysnoueIJ eu [usz fofoas Puuoid a_1ndn las os on
'uojoiap s elurysnjsI epuo
S
ojerq0I epzes Oe_oun JOA0azer n os nL Pd
'puz I oereysnu aidleu Iy_ezi ns qtlu zi e *3q![o¥
uop Op goBs ejox Bap-inuju zory ouI^EId nyejqo n
Tlujsj sl ourprq seu ez oiipIA nloy eq![oy ea0 "OP nnd eu
oJ[ZOA I aSIZeds ed 'oqny ays]1qouone N
-
-odso 'eony e_eu ol OAo Pd opodsos "vony gez ouOeuoy epe ou 'elueyo po uoun ofeu
:o1odo eiuOno8po ed 'pinu>aj os
pi_eY un S9A Pr_ey unI nqy oupodod eap oNO
eonyeI ol apo 01 epny V nu
nses n uoyouspod
PluSIYSsn I ysopeI po ojel+s 0O| 3l
1P SOyoy npouu wOISod utloas api ep eð ojsnad
iuSALIYsou s os 01
'eusz euipze ejisejso PN OnOuod
Eyo eqo n oqo s oIEAYLUd
o1qnfjod *oyni
SEA iIII ae p epuo ! ouei
Ou °oeyLunynyez vsej3 essas zi
i,1OAZ[ *euso) olu epny eussq oliu peljo? pE S Pd 'naej3 naojo1op eu o3jo|S 1onlv_ida
olOZexod uea ep ejs oueuiou 'ueu
dilIsOu EUEST
"al seu
a oejad e OyoslA oJIOEg aop ol e+ epuo
pns "nonX n
»i,[0nZ. *1,1OAZI "e11 Oen!IYo
npouz AS pISEY Iq eloy vuiz euoI
 8

(D e
N

E.

}et
 ih. Kad je otac Konacno sve pozvan
posmatrala da SETTUT
obratila se majci na francuskom:
podu,
- Mamaaaaa! Hou ovo jare i petla! (Masra u Sattut)
-
Bice... Bie tvoji mila, sve sto moja Nono
~eli..
Naredila je Abu Raaidu da uhvati jare i petla i
da ih odnese u kola, a ovom se srce
paralo dok je to
inio. Mali Raaid isprva nije shvatao ata se deaava, ni
zaato mu otac odnosi prijatelje u kola na drumu. Nije ettut s fathom na sin-u i teadidom na
shvatala ni Um Raaid. ta-u-10 je stvarno njeno ime. Nemojte
Kola su krenula i praaina ih je zaklonila, a Abu me pitati ni za poreklo, niti za njegovo
Raaid se vratio do kolibe. Bez jareta i petla. Tada Bie da je to oblik narodnog deminutiva ili
je znaenje.
mali Raaid shvatio ata se desiloi trgnuo se, kao iz ukrasne forme od rei ,sitf", sa znaenjem ,.gospo
sna. Potrao je po tragu automobila viui ato je da", po obrascu: hubub, hamud, selum, d~abur,
mogao jae svojim slabaanim glasom: fatum i tako dalje, od rei: habib (drag), hamd (hva-
-

Sultaneeeee! Ifriiite! Sultaneeee! If... rit.. la), selim (zdrav), d~ebr (sila, moc), ili Fatima. A
Glas mu se odbijao od neba, a dolina Otkuda je u narod stigao ovaj oblik? Mislinm da je to
je vraala
odjek. pozajmica iz nekog od srodnih semitsko-arapskih
JEZika. U stvari, nema pravilnosti; kako
tu nikakve

god bilo, nije ni va~no ime, nego onaj ko ga nosi. Zar

nje jos odavno isto rekao Sekspir u stihu: ,Nazovite
za vokale,
ne postoje slova
rosto u arapskom pismu praktino
vokalizovati posebnim dodatnim
SDo poznate rei se moraju Fatha odgovara
CICmentima, ili opisati nain vokalizacije. udvostruenje
asu,a ili ,,e" (ovde: uz slovo ,s"). Teadid je za
bitna odrednica
AOsonanta (ovde: na slovu ,,t"), `to je
1nlerpretaciju neke re i - prim. prev.

19
18
je kako vam drago, njeno znaenje mudrost ostaje je da Settut nije bila poseivana, nego
Poznato
zauvek mudrost". Sasvim malo je onih koji su znali
ie ona iala u posete.
Price Settutine, sa svom svojom glupom nienu kuu ili tamo Svra ali. Ona sama je u njoj malo
snagom
airenja loaih vesti, prenose se brzinom munje do
uaiin boravila; dolazila bi tu i tamo nou i uzimala da ne-
starih i mladih, ukraaene vestinom bez premca i ato pojede. Svoje vreme, od jutra do veeri, provodi-
naj-
vr`im zakletvama, ne ostavljajui mesta ni najma- la po seoskom
je drumu ili idui od kue do kue.

njoj sumnji u njenu istinitost. Njeni principi Veoma se uvala toga da poseti neku kuu viae nego
airenja
vesti su u brzini, i da
joa: ne mo{e proi pored nekog jednom u sedmici, da se ne bi njeno prisustvo suviae
a da mu ne nazove ,Selam", i da
ga ne upita za drago- osetilo. U stvari, loaim ljudima njeno prisustvo nije
ceno zdravlje njega i njegovih. I ne ide
dalje dok ne teako padalo. nije sekirao zbog njenih dola-
Niko se

sazna odakle i kuda taj ide, te zaato ide. A zaka, a najmanje ~ene, jer im je svaki put donosila
svoj najve-
Ci i najobilniji ulov ima kod dece, u skladu s izrekom: sve najnovije vesti koje je prikupila o ovome ili ono-

Kad ~elia da saznaa tajne odraslih, ispituj im decu". me. Onda je ona vesti o njima samima prenosila ovo-

me ili onome, ato one nisu primeivale u toj ~udnji

Settut se udala
ranoj mladosti i nije rodila
u

decu. Sa svojim mu~em nije provela viae od deset za sve~imi tekuim novostima, kakve im je donosila
godina kad ga je Gospod pozvao sebi. Ostatak ~ivota Settut.
provela je kao udovica, bez rodbine,
Preala je godina i nosila ih je sa-
sedamdeset
sama s Bogom.
svim dobro, i pored toga ato je pre nekoliko godina
Pre~ivljava s ono novca i nekretnina ato je nasledila
pala i povredila kuk, te joj je neko vreme bilo po-
od pokojnika. Koliko je puta kazala: ,Bolje od sveg trebno le~anje u krevetu. Kad je povreda zaleena,
na svetu
je da ovek ~ivi slobodan, bez braka i bez
dece!" Verovatno je tako
Videla je da nema posledica koje bi joj smetale da
govorila da bi ugodila sa hoda. Zahvalila je Gospodu ato je nesreca proala, jer
moj sebi, jer beae ru~nog lika i oblika, sa nezgrapnim Se plaaila da ne bude spre ena u obavljanju svog
trupom, tako da joj se nije desilo da joj ponudi bras
Cak ni Zianata", koji joj je svetiji od molitve. Bila je
bio
poslednji slepac ili budala. Samo je njen po
kojni mu~ bio toliko glup.
Odbacila atake, kojima je plaaila pse i druge koji jo0j
21
20
 Vratila se i niena
ugro~avaju dostojanstvo. riga u razdor, a motika joj se uvek lomila o stene u teme-
pogledu izgleda glomaznog
tela

bila
1
znoaenih
iznoaenih haljina; 1iima kue!Kad god bi se setila kako su
je pre
azba (marama) je pocepana, a kosa
njena cna 1 nekoliko godina tamo odbili, a ak se plaaila i da
od ku e visio je sai
ispod nje razbaruaena. Kljuc ka- mo prode blizu te kue, kad god
setila toga. bi se
napa vezanog oko p0jasa. Nesigurno kora anie hit krv u venama bi joj uzavrela i gubila bi dah, i ~udela
je rezultat povrede koju je zaradila onim padom. je za tim da mo~e rukom ili jezikom udariti kao mu-
njom i zgromiti i one iz kue, i sve ato ima u kui. A
**
svoj ugled je uvala krajnje pa~ljivo, tako da o
onome ato je izmeu nje i one kue ni re ne bi izu-
bejaae do dna duae ispunjena zadovolj-
Settut stila pred bilo kojom osobom. Da su je izbacili kao
stvom zbog same sebe 1 svog ~ivota, kao i psa ili zlog duha! Ako bi je upitali o tome, usne bi joj
sjajnog
uspeha u odr~avanju sopstvene va~nosti, prema kojoj zadrhtale, stresla bi ramenima i promrsila: ,Sauvaj
je usmerila sav svoj dar i snagu. Nije obraala pa~nju nas Bo~e!"
na ru~ne rei
koje je s vremena na vreme ula od ove
komainice ili onog suseda, poato je sasvim tano **

znala da ce se oni koji joj se

rugaju danas, sutra
SvOjom voljom vratiti i ugaati joj. Nema ljubavi Ta kua je pripadala mladicu koji je od ro-

prema njoj, nego samo ~e za novim pri ama o no* ditelja nasledio i kucu, i njen ugled i blagostanje. On
Vim
Se o~enio bogatom i nao itom devojkom iz jednog
problemima ili skandalima u kuama po komsi-
udaljenog sela, no nisu proale ni dve sedmice od
uku, u priama koje im je ona donosila!
SVadbe, kad je iz Australije stigla vest da je umro
1pak, jedna je stvar Settuti zagor avala slast to
njegov stric, ostavivai mu veliko bogatstvo. Da bi
pobede u nizu
njenih osvajakih To
pohoda. je Di je ato
osigurao za sebe, morao je
-

DOgato nasledstvo
ZDOg propalih napora da prodre kroz bedeme jeudne
DIZe mogue -

da odleti u tu daleku zemlju. Otputo-

Kuce, uprkos svemu ulo~enom iskustvu i pronic ao
je i 0stavio svoju mladu ~enu kod kuce, nadajui
VOSu. Koliko se
se samo
trudila da je potkopa 1 u 23
22
 se da ce se vratiti za jednob dva. najviae tri
meseca, 7ainteresovanost da im otkrije i najmanju tajnu, pa
Settut je bez oklevanja krenula da skupi obaveaten
da to upotrebi kao svoje oru~je za napad. U njene
o njemu. prelazeci sve prepreke na putu svog istra~i.
vanja: doalo je vreme da se naplati dug.
izmialjotine niko viae nije verovao.
Settut se beskrajno radovala neprilici kakva e
zadesiti gospodaricu kuce, koja se drznula da je
uvredi! Ali prikrivala je svoju radost pred oima dru- Jedne veeri, dok je u svojoj kui sedela pored
gih. govoreci samoj sebi: ,Evo ti prilike koju si e- prozora koji gleda na veliku kuu preko kanala, ui-
kala, moja Settut! Iskoristi je! ldi toj
bahatoj go- nilo joj se da ima zgodnu priliku. Da joj je pobeda za
spodi. i pretvaraj se da si zaboravila proalost. Doala koju se molila pala u aake. Spazila je luksuzna kola
si da je uteaia u njenom tugovanju.. Ponudi se da
joi koja su se pribli~avala ulazu kue. Videla je i mla-
budes pri ruci, i nama~i oi crnim lukom da lakae dog oveka koji je izaaao iz kola i uaao u kuu. Zatim
zasuzia... Da posumnja u tvoju iskrenost... A
se ne
je videla da ni mladi ni kola nisu napustili kuu sve
posle da se porazgovara o svemu!" do zore. Otkriven je sluaj one ,svetice"! Ona je raz-
Uinila je Settut sve, ato je pametnije mogla. vratnica, a Settut zna kako e da uniati njenu ,sve
Ali i ovog puta rezultat tost". Nije proaao ni ceo dan, a svi u naselju - i mladi
je bio -

odbijanje.
U njenim oima svet se Zivot joj pomraio. i stari saznali su da velika kua nije niata drugo
postade prazan i pust, a sve njene pobede bile bi sa- nego kua razvrata!
mo
poraz za
porazom, osim ako bi savladala tu kucu
Uselu se prii koju je raz-
mnogo auakalo o

I
njenu vlasnicu... I do smrti joj je bilo teako ato 12- glasila Settut. A ona je bez oklevanja poela da
medu njene i kue ,Smiruje", i ,,sa~aljeva", dok nije svima obznanjeno,
one
stoji samo mali potok na a
Isto tako rgumentima koji se ne opovrgavaju, da je onaj koji
malog kanala za
navodnjavanje, a ona no

mo~e da smisli kako Je te noi boravio kod domaice velike kuce bio niko
da ga prede i osvetla svoj oka
jani obraz! Toliko je puta drugi nego -

njen brat! Tako je ponovo izmakla po-

pokuaavala da uspostav Deda 1z ruku Settut, preokrenuvai se u sramotan
vezu nudei im kakvu
pomo, ali nije mogla 1zazva 25
24
 L 97
nsu SUOUI 'jmoc
ues ejeuz
"![nueuqo -Ieu os 0XV" ejeljULIui ol ouSeIa oJOYS
-pisaq 'el o1 -

9on aXI[OA
ns LJOAO8 V
lol vp noAeid n 1oni n uodeng es 'epos ep P[fieays ol
pey ex
ues el !1e '1 "juq ol
"vui_n eyoqnp 3l ejepe[APz qeu -enuen ox{[OYoU [u oyojoId aftuI 'eurqnz
ejein8rns
of1OAS 3S OOYSO jolfouu -ez ol epuo y uozoy pod oaeJI euI ep oey 'ojd op
orpejaez el uuoony [ OISeBN
oOuns ilou NOAIZ ¡elou o_na
oueAPZoq0 jalou
OAP3 po [oeuz ol ns Istpod 'Iqos n af ejLuadanezZ
ujus_naId ousuisIAOd fouofu 1oidnseu oony eueqos n ejisea I[ ejed øs
lou iW" :Indod 'euiOIAzN
eAOynAZI PYepzn uiso ei_iu ns eloy [ei9As
urSO P[SpIA alIu oßnIp ei_Iu . '1OzoId
yueptyeid 'voeqnljod
sl innas OAS eei_ndeu oltu imas e ouod I al ejsoId
ejng al!N ynis joAs APs! ISn ejöaIdeu
ou n IuO ep etOdans
olueiepn oj nlng Iony ilIu e[od oyoid øpny ouO . OUS[u npouzt
0Is V qep tu>ajs ol pey 'eu:l[epn oxei oZouu oxex °[V s al eITSPId
al ep 'otyni ouureuod oyvi ol [ol
-dos tpnlepeso ou oJOYS pIz eu 3s ejodod 'uoinzeqe I ejeizez ol oloy po oony EAOpIZ UZI 'TUil[ep n BAe_
op os ei_ IpIA I alng ep
uIAejd ousluosez 'aduej oug.NYOJD O[pIAS ou_eqejs ejaou I Iq Ou "eILIOAJO Orqop
oqedrser opeis øs alro zory eIozoId SouaIOA]rz pods ol 190 e "1^sn ejilfngeu I qep ol ejez1prz lofu n aneA
op 3AS uoIONP[ Uoupng es ijaS al eIsoId eII[edjod. YSTu ouunuj ofnuTYoId os ns eisous
Isousedo xeas p0 II_ sl Tloy ony foyjOA eILZiTqLId ejoy os ns pey 'oqou ou^esu
Tqas n lueao [ 'nuigesouu I 'deis sl ejeuI ed °isousedo EAl[jOASO ep ogod i epiq ezi Oe_PZI Y1 al das
ez etrew slu alueuleu tu euo I[e 'lunon ep e[eioul N npns uou_ejs I HIus o [STU oeijo nlig0 s [ol
al 01 9AS ndnu nyoqnp nayey n oupedn ou eãou lo ns ues e'ojeinj ouljiOs3q ns gs[u ouslN *3ny ON[PA
ep zed ep ndsn e 'e[euex paiod afun . oljqrs 1onlPA noAeid n epajs iloy eIOZOJd nzyq ejopas ol
inos
-eqz1 Puourey uo8erseu wouezn nuens nõnip vu IOu oupaf "1oIsUU OXI[OYOU YSod oj os ofIsOT
apaid ep [Puey I[eun gsnds os ep ol ereioN
**
**
eqep Bolupo|sod op aAS epalzt
m a s ues ef
ol ep oagod al 1{oy uouejd oqedser . "jeut uolu oro
as uEA
jos I NEAYn pAu 'n\eIg o nOLId eu EAy OAOd ol 0ßou 'oIqeiqsaqo oliu of zeiod 'oN "ze1od
 67
87
-n[i po esoy o[tq OAjSns;Id oeIOSO SlIu ep uiTstuI yp~
1onu [ofons n eoiypo i 3q2s poids[ euouiey po pojaod
'o.n
oez1pod ol pju 'jsoujns;id n/ou OjOso olIu uo y
-Pusod e8 osnp . eIOzoId aoAS ILAYO vu oeluejsEu
awaIA eu eueuAIA S as yiq ed 'nljozeuz nlou 3a0Z
-vz a_9LH 0}_ Souo eunsOA ep o11q ef oupoid
epepys Soupng uolTuoJuiis ez eaen tloX YÐA09
OE 9s ues oposo 'voEIEpn yilliOds po oziq I 'yystu
po axos[a 'y1ônp po MPIY OPAON![ZEI ol qnss fou e
es ilox Iu spOId U SI *OIOui ousSAZ. Op °ues 0odsn
NIznu xnAz eu
ITeu oisU IILIHIO SUIOI n no epz
-ou :otueqpo I vßolu
po es qiq ep uiznJsod suilu es
ep ystuod ed 'nuouey od 08su 3rvl vugstu. euis
-AIZ utlou od erepn eoryog xesail 'pny
9pny alupassod
alou nzijq ouslu op innos oneidst aliu qilu po
LZzejord oi_ vind afuesu1pjey ez 1qoIp !
uepal!N
BIepodso3 Soualu qejelnod »AP]SOId ep nony nyi[A
uOT ofoy n[usuey od eoryeg oaoßolu n
nuiseu ejos [OIUAOUeIs ns euep
aluerepn ue_njs eoIupas øap ound po 3apepaIS
nuel n aped euo
1 esou »s fof enuzsyo p nlupejsod ejr_IAEz al ois
OuTes
IjeusIOxod olju inmas j929su lH"*
P[nuyiazn I noasau euusid dejs al etpod
P[euey paIsn ouel oxoqnp nzijq eiq ol pey '1ony
OS
ejyndn | 1qos n eules eLioao3 iijos ol oyeL
"BUOIEAYod"1 'OAP[a e[$op injes al i ep
(esseu-t-nJesse) Ens sopeuz "*3pny po apnfj ereliqp0 IS Oxe ILOneu
JVSATX n o enns jesouod i yse zoq IOA]S AByEy**0IuI
 OE
nu ns oßou . exny °EAOY TOUSapng al ouEAIS 'ououu
OISTUIOd
a1o
-0ud afu oeuu as ep opiAI aJSOd / °uaiOAJEz al Pey
sousIOANOUIPS TI ed 'jsoysnui I qodaj
Quzeus o[ISOu al aloy
-

usoj s
euouaIA po I nleuzEi lloy .AS °OXP]
oueJ Puiloui s o[oISns nsTu go uipojqos 'uednry al oIg
iijod uoo 3s noßsfu e 'qusur euu»id
onuaiHO POI es
-

{ouz oes;Iqo ouofu 1 'nui

1osapLn [u OegOId aliu sol ep Oey epo]az. uO -Ieu OAe[a s
onuys [ ejodn as
oeßtpLid 'oqos pa1od
poideu Puesou s" ouues ig OPSEZI nlij9o nAO8slu xO oAB]SO al pey uioyTLId
I19sod psouij oxos[A NOU ns oIS uoqeu elFsouuie woupaf wiso 'e[ea
-eaIdso1 nAv[s
euqesodvIep oltu nu eg TuipO7 lojad [ 1Osapadn ol oEAE]OIqO ol uofoy eueiru enz
OeSezI e "loupas I 19sapLIn usIOA]ez ol orIg
Ie 'oo[ uipIA nu ep wes Oesnxod
eejOu STA I IsOpeap
eind astA
-

erõjOId tq ou Puep n{:ry eu 3s

:91 uo e 'qeitdn- PLId oj al EAyex y
xop n s 'eJeaeznpo1d es elo
noud nfoAS euI I 'IABIEU OUpng yIAo uepsl uo ol I[V elusuey ediy ereleiso
ol eislu ezj 'vouns eysejez op ans
"LISU IU an3 IN-*l TUI O;IOAOBpo-*olTu 'N- oel[aeISeu oxp1
1npI 1sn1p oSzn 1q ed 'aliqzei su eß yop nuuslu
Od
-I
uooiy OrIepn I euajoy npau e+ OLAPIS 'uepal
uoupeliu oLIOAoßpo tuI ellu e 'os nu ues oeeI 09zn tq
uFez 'Pusuey njguuos pard tq o»s :or^IABZ
-90 uouey asePY 01_ ouej uouo o _eUZ ei_
3nl ol oxex oxeuo ojst IpeI Pp al oeluLgod y
yeirdn 'oE^eu eß wes pey "ejnd nfusisoid eu enoper
Yorqo TuUASUp loas
PyIUIOzpPU Wapeu ep oestjo I 'ouu as ues oeynAod eZ
BinuUI YLYIerY OXI[OYDU OI^ONn Tq pex *euep nyoj
USOI I yero al ep oex e3 1p3no[od 'poIY9 PuIto n eind eAP uIso Pouns exse[ez ez[I op oel[ABISO B5
Jepn uJEupe[n aprored eu eß otwoJ I Oq9S paIds[
ueuiey n alep i sl OLun7, 'onuonz Iu eliu uo ![P ON
oltuI 'euep jlaso ues n uo[sod s al oelurgodez
OUeIIS es wopajsod u eiouo as ta ep eljeA U nu
-03zEI eu uonaeu
oxejod es ep qesnyod 'AEJp Pd "pluelojsod iulei po nyou oUyio al vp oey PUPsn
Pu
OLTOAO8po
sltu ju uo ou '2s ues otAeIpzod D
op uoyilery IsIuoId ep oues eyeu 'uOYeUz ulueu
Pu [u oel[aeipzodjo oliu uo e *oljaeipz 01qop ajoZ0od
Peapo ougeuoy Jso[euzopei el ou
eloN
apuoßo z. eajsurz0q nne ! . w e o s " nlea[zeu nu oyey y! ong ! "E33lu
oPlEA IQ oy UIES
esoxou ez jspow IAeId oIq uO 1q P poiod ues o![oY 'IP
ozejoid oyey oapla q!lu owes
OA08lu as [ ep 'PIOA]ez Z! eySE[Z[ 3TSOJ nd foas eu
apABU u OAPD
"eUIpos ynst ous O1OYS . ejOs ! Bp **pon Isou aloy erz øs 1pasEId
ous u e s OBABUZod 'uesor xero IEAS .NEId Iol ep ol o920d
So1SI ZI IN Eð 'Pae[8alons
BAS IE[SeIOd al pey 'nuuop woAOyrlu n euwau ereisod
ep !
e3ayau
-Iqn aid _ol esis OBABUZOd ""oupnO *oupn)- 'alejsopu o1sau loreu ep
njstuod qu osou
os
upn oftN Ey[Pu I oeIO I apnq ep oviouI sl ep oxp1 'o1
ns ousZ oNON
eq eylonap ol ep eIIpIA] -ap oreu nui ej[ae]so I eLiun eyleui euslu
al oyvy1o
eis[ez 'oupn) - o119oeN 'P[pnt op 0oJOA al n[ ep nzey [pníT -
epex!N OIqn ol nl vsag Boqz ed*ou_ens "ou_ens -
I9 nuOAJSdos inususi od wsoepn ujupol nl onru
-
-
oqn ol 01_Ez OLDYo ouioy oTq al [ ep v -sn 'uSey [Uuoj os unloy u09IY0 01 | 'oIsar
oftu oi_don -
l orgn-
-
eu ojueiq es I eI Putpos 1sSPUS
nluopns
op 9As oXEI I 'LIOA0 -S ol ejeuI *noUpal nyrOOY n[oas ol orqn
oluseuep euep
soues nujonizop
ep orjsard al epuO 'uigojz 1on[euzId 'eqas
LAelLud i nftoijod n spo 1onu n uspY u[ul[AEA oiperez ol pex oIUIDOd al ojppojz oAYEY V
-y0 s ep oßou oßn.1p ei_iu oJejso n u slIN *3l oiIur UIpos
'uOuSUEN ejod ouqanod 'oesod yst ez *of vujõnip *vuep ejod
-Sn"IAP[ð od uspIyeo oLrepn ol ejsous .
n pen uo oiS 'njsod uoj n oanoid ol yoa [onS AES I
Wep s a_npuju eui_n n I jes uejejz oxni oualu
ngoj3z eu ol oepo[3n 'njoAIZ WOusndses od ujeuz ouIpo jsseujod ofoAs po .pel vep o1ol o920d
-Od 'PynjISuIoy z. uoyuou s nyio9y nfoas ovyO]EZ
ord aljopou L Id=
1on1 n usprypg s n ordn ! 'aupod
al owe nony
SOL PIeoIqO sOas ouru ejsod s oesno euep +OUpo eIOA]EZ zi OeSezi ol pey V
EYEIU op J 0 Z
alep epo]+z] "nuysI naeid euz ou ni oX!N
oEM
PO IES ""pz0NI po
nlu eu ogoj ejeoyn voiyn 1 ol Ed YepaId zoq Ipes ep oapIaIS
 SE
OUpo odou afox Eanu eurtlu eu sl ep opy
E ns pny oruz yiq OUI 'PuioIuod
ea ejnso1A 'oD aus qI po ox]Pp nlEAPyupod oujeis nu
op+ou uoiOUsn pojãod af nu ep
Ozn es uo :ozen ol oyey 3uoj
nui yIundeN sIpIA Oqoi n epOID PI^ n Fuz
oy t 'ppojo
*o) u!joN TAy po dojs ues PII 1souelos
poA aoIA ofpu [ui [ep OA1sloxodsou nu ns euuigo :ouuud n -
ns
eN
oIS . OynII TUI ABAIY
***nljay ueAITgo -
O1OXS "1OWLId eu
uo ]nd ez uru
ovy
oloIyo lfou nl[ny Ueljiuun ol Uestu olTuEI O1S OUo
-

unpia n>o
I ol ye2 **A.jOIdeu *ajodeN Eu nu
-o So uauey vl I[V P[sod noii 3s aloy euLIEAIS O Oues
1991
:uouo uuiodn neIApo uO Iu Ouoj o LIOAOa ou uo ou 'oxei ol -
ep usiW
inoIyo vu nu 'vueynI tu 'noy uoA Ouin ol ois aouo 30qz aley as | Pa-
eu u .ay po nljru nupsl+u uip[a aU vl y oBuz ou
yIq oj
'a euIz apoP pEy nIpe
0Be[q es ues oepo[sod
:uojedes oJ0YS OEyoI I 0 vi_ V wOAYOus pod eABds euep q[nO tAeidod
ol ep oesnyod u alIN 'v[edoid eisop "eunasnI ejtq al
I 'nynI vOI S AIY nAO WAIOdo ep yIq oaiH /uopon Pony "erOA]PZ ZI oneIA OS pey V***OAYOUS N[OA OAp
uojoIA ouoj Ono SIundeu [u ep I SOZON I 'oJoyo oljusz ofeu s 'nonY oeut ol epeyaN
EABIpzod zoq 'LIoAoß01J *oouoj ouou -
IAIZ epeS ONEY
o3np n e 'oryeo IonI foupol n 1oozIp 'ou»uu op o ono wesIu eðslu po
OPsod iTsePN Seq o8su 13nip oyIu ol orq 'oeony ol oi_ nynosd I 9AI nuzn1 nfueuleu ju epey[u 'ouaIoup
PuO BluapeuOuzI po qizal IuSAJsdos urejnso1d ep OLIOAO0 nuey uoyou n oopLa tuesu uoupalu
3s
oeuez eeIA OLUOAjo wes pey ofueony ouzoAIOU e oues
el 'ol1zog ouI orlujuods al ojseD
=
O5ou
noez euFeIn unfou eu 'ojoenuis oundjod s o1s uezoqod orq I ef
rd 'aganN 1pny os quela i 'niesoy o oZey Iu p
OPuz nusAS eu IZO[OdsEI 3S Ep
al oIS nyoao woj wes O[EAYEZ Ou
oeuL I OeADd al oiqop '1eseu I! Bu
1apn[od 'YPIOp OeN SOL
OBUZ LIOUI fousONZI n ol yed1 ou
9 °Ou
ep as tlog ourg ofru slrueI o1, 0a[0qo al ep o eu IyS oIq ol uo 'oyeyEAS Pp OyPM=
alue_euod
p ua!ng eö pEYAUOJ "EAod-sn s u e 'eisj0 P ojouId I Isal *ofuowoid
 Prode sledei dan i joa dana iz toga, a
ja ne MAJKA, A NIJE MATI
od coveka na putu, niti mi ie (Umm wa laysat bi ummi)
videh u njima ni traga
neato o njemu. I poslovi na progiri.
iko mogao reci
poznanika o
su zavraeni, a ja upitah
vanju puta
ramenima i rekao
veku koji je tu radio. Slegnuo je
- Prava ateta! Otiaao je do mora da se opere i

odli an radnik... dao Bog da

nije se vratio... A beae
a si poznavao tetka Marau, i da si na-
jednog dana naidem na njemu ravnog... Baa ateta! bi
iaao u vreme ,kad joj je doalo" , ne

ni najmanje posumnjao da je ~enu obu-

zeo zli duh, ili ak vojska duhova. Premeravala je
kucu koracima od jednog do drugog ugla, lica obli-

venog znojem, raaupane kose i u~arenog pogleda,

uz kliktanje: ,,Ha ha! He he! Ho ho!" Iz naruja je
bacala dete visoko uvis i hvatala ga opet u ruke, a
telo
maleno je neprestano vriatalo kao da mu celo
bodu hiljadama igala, glasom koji bi i krov sruaio. U
kui nije bilo nikog osim nje i deteta; ono je imalo
jedva pet meseci.
Poznato je da je tetka Maraa bila tiha ~ena,
Smirenih pokreta ii odmerena na jeziku. je Takode i

crta
Silno mrzela decu, ato je bila veoma izra~ena
na
enog karaktera. Bila je nerotkinja, ponosna
a
mi-
Svoju neplodnost: smatrala je to znakom bo~je
losti.
36
37
 Deca su kao dirhem u kintaru".. Deca su kao
Tetka Maraa, kako su je zvali svi u selu, volela
pijavice... siau krv svojim roditeljima. Niti ih
se svoju mladu susedu, baa kao i njenog mu~a.
ie Divila
mo~e nasititi, niti im se roditelji mogu najesti. Deca se. skladu koji je vladao izmeu to dvoje, i u telesnom
su briga na brigu, a ~ivot je kratak... Ljudi nemaiu iu duhovnom pogledu, koliko i njihovoj meusobnoji
dva ~ivota. Najbolje je pametnima da svoj vek pro- odanosti. Iz sveg srca ~elela im je svako dobro. Ra-
~ive sa ato manje muke i jada!" dovala se i srei kad se mladima rodilo njihovo
Tako je govorila tetka Maraa, ali niko ~iv prven e. Zato nikako nije bila spremna da uz isprike
nije
verovao tim reima, ih svi smatrali odrazom odbije pomo kad bi suseda doala molei ,za ime
nego su

velikih rana u njenoj duai, koje nije htela da otkriva

Bo~je" da joj Maraa uini va~nu uslugu. Privolela bi
pred svetom.Ili, da je to znak teaenja same sebe i se, makar i protiv svoje volje, ubeujui
susedu da je
tra~enja oduaka zbog toga ato joj je ~ivot uskratio sve u redu, i verujui da se dete nee probuditi pre no
najdra~u od svih nada? A zaista, tetka Maraa je o Sto se majka vrati.
svemu govorila iskreno do krajnjih granica, otvoreno Medutim, dete bi se probudilo - suprotno

is ubedenjem kako pre

udaje, tako i do ovog asa, uobiajenom ponaaanju, i kao u inat tetka
-

SVom
kad je ve preala Marai ni pola sata nakon majinog odlaska. Poelo
svoju pedesetu. -

Kako je tetka Marai bi da se javlja, isprva tiho i nejakim glasom, ali bi to

polazilo za rukom a zna- -

lo se za njenu veliku
netrpeljivost da podnosi jedno
-
ubrzo postajalo sve glasnije i sve uestalije. Tada je
dete u svojoj kui, u tetka Marau ulazio Sejtan, sam avo..
gde god da bi ga smestila? Tajna
je bila u ovome: kad bi je suseda Upoetku, Maraa bi prilazila krevetu i blago
zamolila da jOJ bi
priuva dete dok ona ne odnese neato prodmala dete. Zatim ga je sve eace drmala, im
van sela,
mu~u koji radi
ubedila bi je da se dete sito molila Bogu
nasisalo, te ce Ono
glas. Pa bi se, u svom srcu,
pustilo
mimo da nosena
spava... i nee da se u njenu kuu vrati detetova majka...
majka vrati, makar
se
probuditi pre no ato Se
Ponekad bi drma-
to
trajalo i dva-tri sata. unjom, najbr~e ato je mogue...
DVrlo mala se zbog
(dirhem) i vrlovelika (kintar) mera za yem skoro prevrnula krevet s detetom, koje
grama 125
kilograma). Izraz odgovara naaem: tezinu
moru. u sebi
besnela
Kao Kap" oga mrdalo od glave do nogu, dok je

38 39
 It
os e 'Poo1s oipo!
ep OIUTO YPdI !olu oliu / 'usp01 lIN" Oq olTu ueAPI nu
oyo exoqu »yIPIsO IpIA IOfOX :3og eQI[pA
**"ON[UI oSIS oJap ytfoy
'oo[uIgoI O]PUZOd EZEIJEIPd pox os
EAIlTeA eq 'ouaereu *al oL eUn[jeaouvueluijsnu
01 of
oupoj3120
nuai) n
od nu ns Jol "ojIsnn
ZI'euipnis wiund s nu»z oEY 3q9S ol eropia oroys jap as ep
niuig.ud o
-eUZ Os [ol woupalPO olujpd fvooso
soper ol nl ejoznqoI "ou»z YPAS IeIISO OLuef *ou oreaeorlod oues
ol fof o1 ou 'SuEIis AS eu
-eluou l o1_ "as ISIeN PY1SI^ POIq õouslu qurqnp ejejoryo I eejary os tq uio]
os pey eyeinusn Ied u ojsoId LLA euslonseI unASeS °e3
n fueso Oeswejdsei
erejeay [ 'SIAn es 1q ejeoeq
olIN Puo y uOAIslonopez ujupej ig0 sI Oudoru oop eipeAZI . mOAAIY vuoid os 1q
e[luensn '3o
s ejsuus es oxDOTeIAT
-od asIs ofneayop I O[LUTun -Soupod 3oiuera op 1õgs jap I euo I tq oisOd
PIIpoI as Is
epn o13 I 'nylop nuzeid I njyesn niaiap ejpnuod
pex se joIYoId al n you "e_reN Blou g jnd ifupojsod
I 1OAaN peu 2s ejoupeu 'IpnI7 olOAS 3! ejLIyIO oes[uI
-od rugiqoau ered joued ru al lol uoupalpo IAId ol u OnO j9ZOg 0 '3s uoley *os uoley* :_o[
I[ounzeI Iq OU OABp [u 1oOAS [u Iq ejuono8 I 'pod o uosou eepn . euiexni exsoljd ep
0is ouo [ug ep vjnusry ol epuoI "Y1zal uolu I ye2 "eji? TqejoznI*9IASId 3s Iu eqonn"uoyoIp uoloas
n 3noz ep oey ISn uu tq0Id iPuiSIL
NnoN" :ajop eu gIa ep ProDod
-Oxn EAs 01 Pu es P_IeN exiaL JOUOd
ea "1qos eu nuiljey
usJejd oJISe]ao 3s ed 'ezns p0 ouzeja IDO IEu 3lons 19 EpeLeyny ep ! I_nAad vp I
al nuu ojeo Rdeo ep H 'nsoy vdng ep 1 ep ejeuz olu o1 "punu as
al ofuoajo *eujaryod uiaejqn onq ojoI
os EAS PID lo! isnS 'nIjea eu aln ojeatop oues oxe1 2s oßsu 'n
ewesin1 . PUeoIzou ojeyeuzey isA[Z
EIA 'maAary n oj_eu jodo »s 01_ yo] *as njoied -op 1tu n{u [u ofeA;IIUs 3luruleu u oliu 'oues oqas
P[eune1 olIu ur s O1sOU ofIsap o uepaerd pu 'vsog oluEalzn1do oayey!u UV
-
i o q oY[Pp es 1q oxJOyn '1s0uioAosp0 e[Pd .j Oep [u ISusloas uueang ep jes uepal IN ciop
nlu eu tq au ep 'oftq . of oyey 'nmanary n oiop IAEISO 0I y[ ep vursnp tu nsap oep IsIN ilou nljiLIOAIS
Oe altuauedfeu Fioq ap ep al ejeao19A 'nae]3 z0 poAlPN IL ¡uooop uopn1 uu SeEIA E °epOrod zoq
I1ZeJoid fof ns 1stw yuis opels e *oall[zed nyna Is ofAeISO j9Z0g 'oui oloA] al ep ouol[AEIS"
ytloAs Z[ ea tq ejpsna orqejso wIAes se[3 v *o][isndo ueqonod ovq sltuu
EU
n ejpnop as 1ol 3q>s eu I oqou
O IlOy [ezojod
 kad se neko oblizuie zamenilo sliku
dejih uje zvuk kao
usana i u
bio taj da je dete svoje majke likom
se javio osecaj
kao da sve to mle
slast. Odjednom joj tetka Marae, kao i njihove glasove, a na grudi tetka
iz svake pore u njenom telu, da te e u svakoi
Marse naviklo se jae nego na grudi ro ene majke.
ko tee
njenog tela, do svake
~ilici
dlake na njoj, u celom Maraa je detetu posveivala viae pa~nje nego bilo
do peta. na svetu. Tajna je bila i u tome ato je tetka
njenom biu od glave emu
Proalo je nekoliko minuta. Tetka Maraa je za- Maraa sve shvatila kao istinu koju jedino
na svetu

pala u stanje opijenosti, u neato ato do tada nije ona zna, dok joj je
izvor te nove sre e ispunjavao
osetila u celom svom ~ivotu. Po~elela je da taj oseaj celo bice. Ona se novom stanju predavala
iz dubine
Potpuno, bez ostatka.
ugodnosti nikada ne prestane, dok je dete -

samo ato svog srca.

se smirilo i prestalo da jeca - zadovoljeno zatvorilo Tetku Marau su preplavila nova

neo ekivano
stav iz ko-
oice, i sa smeakom smirenosti utonulo u dubok san. osecanja, menjajui njen raniji odbojni
rena. To su bila osecanja
radosti kakvu ose a majka
Kad se majka vratila, nije prozbo- tetka Maraa
rila ni re o onome ato se deaavalo, a detetu. Pojavila se ~elja da to bu-
ona je govorila prema sopstvenom
tetoai i zaba-
o tome kako se njenom mu~u
neplanirano produ~ava de njeno, samo njeno dete. Zelja da ga
od svoje
rad daleko od kue. ,Ne smeta..", ree tetka Maraa. vlja, da mu peva pesmice koje je pamtila
da u-
.Ti volia svog mu~a, a i tebe... Morate da savlada-
on majke i oca, da ga podoji kad god to po~eli, ga
te to vreme.. A ato bebe tie va od svih zlih ljudi. Da ga prinese svojim grudima
se
blagoslovio je Bog
-

ta
Cim se ono probudi. A da bude daleko od nje
-

to je vaae najvee blago!" Na to e

mlada majka:
Zar nisam rekla da je mirno, da e misao je postajala nepodnoaljiva.
Po ela je da strepi
spavati dok kad baa
mogu nosti da majka sve ree, i
samo
Se ne vratim? Bogu nek je hvala ato nisi Od
imala muka
s bebom!"
mora, do e i zamoli je da joj priuva
dete, ili da joj
,Ma ne! Nikako. Da ovo milo danima ne dozvoli da ga odnese kod sebe.
malecko napravi
probleme? Zaboga, to ne mo~e biti!"
Posle je suseda sve ***
eaée znala da zamoli tetka
Marau da joj
priuva bebu. Rezultat tih uvanja Je
43
42
 je tetka Maraa u kui suse.
Jednog dana, dok Mladi mu~ je te veeri doaao kui i tra~io ve-
susedu 1 njenog mu~a, zaula iee
pripremala ve eru za
eru: zatekao je svoju ~enu u krevetu i jelo sasvim
kako javlja neuobiajeno sna~nim plaka
se beba
zagorelo na ognjiatu. To ato je bilo u aerpi bacio je u
njem. Smesta je pojurila prema detetu, ostavljajui vatru ne okusivai niata. Upitao je ~enu ata je s njom,

jelo da kipi na ognjiatu. Kad se nadnela nad kreve is ve erom, ali odgovor nije dobio.
tom i htela da podigne dete, usprotivi se mlada maj. Dva dana iza toga desila se tragedija. Bilo jeto
ka, s izvesnom hladno om u glasu, ak sa ~estinom:
negde poslepodne. Odjednom je do uaiju tetka Marae
-

ga! Nek plae dok ima glasa! Grudi

Ostavi
dopro slabo ujan pla, nalik na vapaj. Nije joj viae
mi se osuaile jer ga dojim im zaplae, a ti si ga tako bilo do le~anja na krevetu, sela je i itavo joj je telo
razmazila... Ostavi ga, makar crklo.. obuzelo drhtanje. Bila je uverena da zvuk plakanja do-pire
-
Uh, ata ree! Beba da umre? Kako ti
jezik ne iz kue mladih suseda. Srce joj je stalo da lupa kad je
otpade na takve rei, cerko! Dabogda ja smesta pala ula kako suseda nari e i kuka: ,,Dodite! Dodite! Mo-
mrtva ako dozvolim da detetu i dlaka s
glave padne! je dete...moje dete..." Umrla je beba, znala je Maraa.
Ne uo te Bog! Nema sumnje. Umrla, a ona daleko od bebe! Da je
-

Cuo on mene ili ne, ja, jedino ja odluujem. bila blizu... mo~da... daje privije na grudi i da ponudi
Beba je moja! Jesi l' razumela? I bie onako kako sisu.... da peva neku od pesmica koje su je
smirivale,
je
meni volja. ne, ne bi umrla. Beba je zaista bila
bolesna onog da-
smatrala da
Izgovorila je te rei tvrdim i oatrim tonom, te na kad je jako bolno plakala, a majka je

okrenula leda susedi, dok dete kazna ato se

je Je to samo deja hirovitost. Zar to nije
neprestano jealo 1 uvre enom zbog rei
mlade
prevrtalo se u krevecu. onog dana osetila tako
Konano je tetka Maraa shvatila da Zar nije kazna toj
majke, prekinuvai svoju posetu?
je njen uzrokovala nesrecu?
dalji ostanak u susedinoj kui lakomislenoj majci koja je
postao nepo~eljan. ustane s kreveta,
ali
Vratila se svom domu Pokuaala je tetka Maraa da
cajuci da
ne
progovorivai ni slovo, OSE nisu dr~ale. Htela je i da vie,
ali ju je izdao
joj se u srcu neato sna~no noge je
ste~e, kao da su
gvozdeni prsti stisnuli divovskom i glas.
snagom. 45
44
 cudotvomim nainom le-
A vreme je svojim LUTALICA
ilo roditeljsku bol i podarilo im novu bebu, ugo
(Abiru sebil)
dete.
Medutim, tetka Maraa je do dana danaanjeg

ostala kao zatvorenik u svojoj kuci, lunjajui s ie-

dnog kraja na drugi, dr~ei s neopisivom ne~noau

jastue na grudima. Ponekad ga baci uvis i hvata
obema rukama i onda povie visokim glasom:
Haha! Oho, oho! Hu hu! Rasti mi edo! Po.. rano jutro zau domacica kuce pozive
ras... ti mi
svoje kerke. Beae u tom glasu i upor-
Snosti i nestrpljenja. Srce joj je uznemi-
reno zadrhtalozbog iznenadne crne slutnje. Pohita u
kcerkinu sobu i ugleda je gde sedi u krevetu, a u
rukama dr~i olovku i svesku za crtanje. Znala je za
njenu strast za crtanjem, kojim se bavi otkako joj je
paraliza onemogucila kretanje, joa pre sedam godina.
Sada joj je sedamnaest, a noge nesposobne za hoda-
slabom
nje. A oni ostali delovi tela su u jednako
stanju.
re
Majka se pribrala tek kad se uverila da nije
zaudila zbog
O
kakvoj ne~eljenoj neprilici. Ipak se
ran0
toga ato joj se ker probudila u neuobiajeno
umila i pre ne-
doba, a i zbog crtanja pre nego ato se
je inila
go Sto je stavila u usta iata od hrane, kako
izjutra svakog dana.
47
46
 Ovo je najlepaa slika koju - Tvoj otac nije mu dozvolio da ue. Nije mu
-Mama! Mama!
Dodi! Pridi i dobro pogledait dao nikakvu milostinju.
sam do sada nacrtala...
ozareno radoacu, i kao da. - Nije mu dozvolio? Oh, kako tvrdo srce ima
Devojino lice beae
bilo neke ugodne i blage svetlosti, dok ie moj otac! A ti... kako si se ti ponela?
je na njemu Sveskom: neka dobro - Kao i tvoj otac. Nismo mogli niata drugo da
majci ruku
sa
pru~ala prema
vidi crte~! u inimO.

- Majko, nacrtala sam ovo za manje od etvrt Ali zaato?

Baa mi je udno: dok sam crtala ose- Jer mi, keri, ~ivimo sami nasred ove za-
sata, verujea li?
aume... Mudrost nam nala~e veliki oprez, pa
tila sam kao da olovku mojoj ruci pokree neija
u ba ene
svoju ku u stranca o kom niata ne
tuda, a ne moja ruka! Dobro pogledaj! Zar si ikada u ne primamo u
i
~ivotu videla lepai i plemenitiji lik od ovoga? znamo. Videli smo kako je odrpan i upalih obraza,
sve je vapilo za oprezom.
Majka ostade kao gromom oainuta kad joj je neznanac? Zaato
A kad vam je dolazio taj
pogled pao na sliku, a lice joj se smra ilo i sa usana
oteo samo dubok uzdah. meni niste niata rekli?
doba... ve si bila
- Sta ti je, mama, ato ne ka~ea ni re ? Zar ti ne -

Dolazio je jue u kasnije

rei.
vidia u slici ono isto ato i ja? zaspala... Zato ti nismo ni mogli
odlazio?
- Izgubila sam dah, kceri moja... obuzeo me
-

I `ta je rekao kad je doaao i

Ne se am se tano, dete... Se am se da je tra-
strah..
-

nismo
Z1o da kod nas prenoi, makar u atali, ali mu
Od ega, mama?
Od njegove slike. dozvolili.
nas... u noi, i u aumi
-

Cije slike, majko? Zar poznajea tog oveka:

-I gde je onda otiaao od
-Od slike lutalice, oveka kao ato je ova?
koji nam je juce - Otkud znam!
dolazio i tra~io
milostinju, a mi mu nismo dal1... to tvrda srca!
Zar da takav
J e l to znai
-

Eh, kakva su vam

da je ovaj isti.. onaj ato je bio zaslu~i milost od vas dvoje?
plemeniti posetilac ne
ovde jue.. kod nas?
49
48
 **
-

Mo~da je on, poato ste mu zatvorili vrata is-

je odjednom odbacila svesku na nosa, video da je moj prozor otvoren pa se
Devojica pred
i zarila svoje lice u jastuk, 1 zatim poela da odlu io da no provede sa mnom? Svu no sam bila
pokriva
neobuzdano rida, poput malog deteta kad mu se u njegovom druatvu.
se veonma uzbudila i nadnela
prekine dojenje. Majka - Sta mi govoris, dete moje'? Je l ' ti buncaa ili
izme u dlanova.
se nad krevet, uzela k erkinu glavu mi se rugaa?
i poela svojim usnama da joj brise suze. Uporno je - Ne buncam, i ne rugam se... ve sam rekla...

pitala za razlog, ali drugog odgovora nije dobila da sam celu no provela s njim u druatvu... ili da me

osim novih suza, koje su tekle bez prestanka. Napo- je on uvao.

kon je digla ruke od takvih pokuaaja, te je uzela - 0, u~asa! Ne govoria istinu! Kako je uaao?
svesku sa pokrivaa i rekla: - Doaao mi je u snu, mama! Nisam te smatrala
-

Zaklinjem te, dete moje, ovom slikom koja ti tako naivnom... ovek mi je doaao u snu.

je toliko draga, da mi objasnia ata je s tobom, i ko te - Ah, u snu!?

je nadahnuo za nju... Ja prosto ne mogu da poverujem - Jeste... U snu. Eh da se barem san nikad nije
da si ovo ti
nacrtala, jutros, za manje od etvrt sata... zavraio!
da nisi gledala u lice oveka... Stvarno je udna I slika je iz tog sna?
tajna. -

Ove rei su neobino brzo delovale na de- -

Da, iz tog sna.

- Kad bih samo mogla da poverujem... Stvarno
vojicu. Za koji minut uspravila se i sela u krevetu.
Zabacila je svoju crnu kosu na ramena i obrisala Je on sasvim takav kao na slici... Baa mi je udno,
maramicom svoje velike oi. Prst je baa udno... I ata ti je rekao u tom snu?
povlaila prekKo secam viae, osim
SVog izdu~enog lica i krv joj se vratila u obraze. Za Mnoge stvari, ali ih se ne
tim je uzela crte~
i posmatrala ga Ovog: ,,0zdravi ea onog dana kad te tvoji roditelji
zadovoljno, kao d pri odlasku. Ja
istra~uje svaku liniju, sene i svetlost na Oslobode svoje bolesti". To je rekao
slici. Na licu
joj se pojavio airok sam se trgla iz snai ponovila njegove rei.
Onda sam
osmeh kad /je podigla
prema majci, i pogieu uzela olovku i poela da crtam njegov lik,
onako
progovorila:
50
 o ima. Eto, ezultat si videla. pribli~avala oima, ili bi uzela olovku u nameri da
kako mi je ostao pred
udna stvar... neato ato uon.
Stvarda poludia... p- promeni neku crtu ili ubla~i senenje, no ruka kao da
Sta treba da Znaci bolest moja i tvoo joj se osuaila. U sebi je prevrtala rei koje je izgovo-
ate ne razumem. og
Bogu hvala, odlinog zdravlja!? rio ovek 1z njenog sna, ne bi li promenila na in na
oca? Pa mi smo,

Ne znam. koji mogu razumeti. No nikakav trud nije olakaa-

se
- Da barem ja znam... da ti se samo vrati zdra vao njenoj duai. Konano bi okrenula glavu i pogled
Oca, k eri moja jedina, ispunilo bi je oseanje kao da tra~i zrnce u
vlje. Moja bolest i bolest tvog od slike, i
da su tvoja bolest..!? Ti znaa da nam za tebe niata
gomili peska. Zaboravila je da je od krvi i mesa, a
nije teako, kad bismo znali... ako mo~emo po-
samo
gladili ~ed kao da nisu postojale; ak ni za snom nije
moci svojim ~ivotima, dali bismo ih da se tebi vrati osecala nikakvu potrebu. Slika je ovladala svim nje-
nim ose anjima; iilo joj se da se me u usnama togg
zdravlje.
-

Zar se ne seaa, mama, one stare izreke: lika nalazitajna re, koja bi donela lek njenoj bolesti,
samo da je izgovorena. Ali to nije uspevalo, jer
slika
O evi su zobali kiselo gro~e, a njihovim sinovima
zubi trnu"? je samo slika, i niata viae. Mo~da pravi put do reaenja
Kcerka je to rekla, pa se odmah jako ugrizla za vodi prema tom strancu? Kad bi, mo~da, njen otac

donju usnu, kao da je za~alila zbog svojih rei. Onda poslao nekog oveka da ga pronae? Mo~da nije
otiaao daleko od aume? Da ga vrate, da mu se oba
je zatvorila oi. Pa je obuhvatila svoju glavu obema
rukama i prekinula roditeljaizvine? Joa je ra unala i s tim da se probudi,
svoje govorenje, a majka se sme
sta okrenula. ugleda njegovo lepo lice, i uje mu prijatni glas.
Nije rekla ni slovo, ak ni ,da" ili ,,ne bolest
Posle joj viae nee biti va~no da li ce njena
** nestati, ili nee ozdraviti.
***

Prolazili su dani. Kcerka

nije prekidala duboko svojom ~e-
cutanje. U rukama bi dr~ala sliku i Kéerka se obratila roditeljima sa

dugo zurila u ny kome

Za san kao da
nije znala. Jom, a oni su je toplo poljubili, posebno otac,
Udaljava bi sliku, i Opet
53
52
 silazio s lica. I rekao jeda on_ ma -

Mo~da je ona ipak u pravu!?

Sirok osmeh nije
nee zboo - U emu to?
prema njoj
-

kolika bila njegova ljubav

i ugled, ier - U pogledu lutalice.
sopstvenu ast
kcerkinog plana da ~rtvuje
no da hi - Ubedujea me da je ona u pravu kad od mene
budala do te mere da aalje ljude u
jos nije
tra~ili skitnicu i doveli ga
radi 1Zvinjenja, ili da mu tra~ia da poaaljem ljude da tra~e tog bednika? Zar od
ti! da pred ljudima pravim budalu
ranijeg dana nisu dali. tra~ia -i
-

ato mu ni mene
bude pru~eno ono

od sebe?
Medutim. kad bi znao kraju sveta po-
da makar i na

Zar nisi video kako je nacrtala njegovu sliku

stoji lekar koji bi mogao da mu izlei dete, odmahbi
da ga nije ni videla? Nije li joj Svevianji Tvorac
poleteo do njega, sve i da ga to koata itavog inmetka,
a

tajna njenog ozdra-

i ~ivota. Njena majka je tri puta po- dao da vidi lik? Mo~da je u tome
pa ako treba
-

tvrdno klimnula glavom, izrazivai svoje slaganje s vljenja.

Nije... Nego je tajna u tome
ato nam je k erka
mu~evljevim reima.
~eli da naa ponos pod-
duge sedmice, tokom kojih devoj
Prodoae dve inad~ija i priglupa, ona samo
redi svom inatu i neznanju.
ica nije okusila ni hranu, ni pie, osim malo vode. i
i ako slomi naa ponos, u redu je
Isto tako. progovarala bi jedino ,,da" ili ,,ne". Razdor
-

U redu je
Ne smeta
napravi budalu pred
svetom.
ako od mene
izmedu nje i roditelja se produbio. Poela je da se ako
svetu samo
ugodimo i poslednjem bedniku
na
da
ponasa kao da je za njih stranac, i da joj je sve u kui dete-
za svojim
nam to pomogne da ne zaplaemo
strano, osim slike lutalice. Od
nje se nije odvajala bez joj ne prode bo-
~ivota, ako
sve dok je ne bi savladao
tom. Meni nje nema
san. Majka je trpela ogrom Nek je i luda!
nu bol
lest.. Nek je i oduzeta i nepokretna!
gledajui kako im dete kopni pred oima, pa jedva ima duae
Nek Je i slepa i nema i gluva! Nek
je rekla mu~u: ima daha!
njoj, ja ~lim da diae dok mojim grudima
u
-

Kcerka nam
propada iz dana dan. obraze. Zbog
slile su se niz majine
u
Vrele suz
Odgovorio je tvrdim glasom: in suza rasplakao se i otac. Odjednom
je usta0 sa
-A Sta od mnene
oekujea da uradim? Da rasCe stolice i vrsto rekao:
pim svoje grudi? Ili da se na Boga bacam kamenom 55
54
 9S
LS
A3ud u . I d - IIsoUAOZIluy oysdeie
n
juslu9) OyosIA SeUep
euiooeaeuzod npaU I njOAS tuoysdue noIASIUIYr.ilug nuupJ
(.o1zIiId-
I Sol ns IAOYIIs [IAOBslN oIIdeu I9EuZ npoAoid uoUnO|sop
JOId "yod vuoid II!) ,,01z 3l yi[Z aluejeAU
n oiepo 'tAOYnp y!ASIunSnd ]SLIn]ueA
iloy 'yeuipeu I eluISOYta t dOUO[YS
ol 0i_ oUy *vluijPp uiiupng oupotu 3Inze OXEY 'l lusoJ
e]sIA eyou orq *aluepoid °Az1 *nijny 3YSdenU epolladd
lueuzoN '1 'l1Iyezg epoLIOd V]IqqrIL
S0ysuuejsipoid zi vyusod ytuiipeu sl 1alas
3q31 aleuzod oy! 'salvuzod
vTON OIOyou O qIusUlAIA
-Es [oA1 af iloy nyoAo2 0*"*q0q
3pal iloy Iluorapz o of
-
0
Oe]jd dj uesIN
olueid'BAOYNp n[[oitueuri,
S IIEIApo Iuu uO
:nses n uoIOyoId uurus3AZI
nnis n iusondn au
nlqeZ
- o u po oljoq ns ifoY U o [Ejdn"/viPAstqoid
eyLusod
elnqni Oey Solcuzod auou i o1 pey po v
s nu YuOAOBPO
woyousO uDJial
o SIISTuI .I ei_
(1nuairoS ejaqqL
:waluei -
**opAPpo .z0q *3I|einj 'lo
u IpeusuZI 'VALIpzod
-Td uiuOIqOU
TSnAOd OAtlISeINs oyey sl n2 I nsoy P!Ts29 I
zoq 'oxeuo a1 Sn1p uepal epn[ uu apoo uojepojao paid euol[aeidsn ifojs oxey nyraoy al EIY
3DIS *OEZ
Pz Ipnuß zi 190ys. ep 39 ep OEy ojti+IUz
OAS OS lol yizol 'njssu n os ejedoyn 'nqos n eisn 3l
OEY 1Sopei 1opod uofu s ep oyra)y op ejeiyod al
SoosOA ejoznqo al nyleN 'PjeTop
iolusl|iuuoleu
SOAs OEIpaso ougY al oejo
alusey inuiu iyoN
LUeS
(I eSTU-u-nanpy,)
VNAZ rIALVIINdAN Uop n3enod n 1ood 3pu [õnip oNUN
 8S
6S
oaou 'orfsuISu
OLJO olfIu YIusad uppoliu
:OLJOAOapo ouprjy uIASes ol Tui
_of nfoq eyiouovz
af 01 Pd euIPusZ PUlAId
-
Sour PlUzui oyepo
ofTu os uo jV "qvUs yse]OArp ilAPlOd vän1p -
°OyU] Ues oeyoy
OLIOAOpo jtutaDY U[U[Ag PUDId OPZ 3jsal uO
no vu os 3o vP 1onlny>DO -

'ON
-
"o1Z
ez SIIPS O1 II Os Irz
WIZIu ef JOI PU Urs Pl "uiouOIIaS
**nes aliu _eq oAO ej2qqra
es eion ou aluezg euoulaIA
qeidn uouui näos Z[ UOjaASTQOId uIeuzod s
uopa
ez nu pnyiO notu odn 1o]el.id _eu al ep ofiui s 01_ e+o1
enp (ou eg nlepn oIN PpuO Boq7
n polu ez OUO [IIu 'BLIq EZ euz au ep oz UO 1OnI lous
ACqnl u 'nu»z iu OEIL OlIU njOAIZ peyiu ljoelLud
urs el '1or rqou sorp
_eu ep upaqn oundjod orq -npoxI{OA . nyIzal uuoiiso 'n[uapoydo n 19o7e| I ns
-A zi uo1s oey al o[q e jeYeJO AOytlu oapIa Iq ep -QuS uOyuoia uioAO3alu 'ueunon_o
xOAn apnq ep ns
I afupaIsod 3ap i 3]Sod ovisez al Snip fow -Ouuraids '3Aoyis Supng alOAs eZETS uoloy tuTZIq :13
1 orpn al oi_ ojvz - -ouI opLABZ NAISNp n ioys lOAoBalu Y
OXEY PUz ou Ox
ueuz ep nßou el oXPX °n IZe -[u 'UIes IAIZ"UEAEI alTu oX[u [oloy uOrus uoloas
E Boqz I|_euz V*1Op ououod as I[AYI 'osoy ajo]3qod po nAua ISOU °Euipo uepas
'vuezns n epiu oyey es u e s oapiIA 19spza_ al nu epes 'oupas yOnog lEI pey ourns 3AS
-saq oex
anozezi n ep oXI[O1 *SeuPp 0apIA u oisozd as
Eafu n n[uuns tfoy ynqn IIyoA LQn_ SoN padsi "no
ouqasod 01 IS UIS Pljeieltud y![tysunstlvu po uepal al uouzewoj5 uonoßafu od o1 as ipLa :pnjezn rua_on
-Tu uaLias ejqqeaL ueu Jez ed i2z08 !ep 3N OTu oyeYPAS eUEsy el, 'vuiDISOU I BUIDISu PAO[OA
npnjquz nyj>a elja pe!y nue.qst ez euijoy euljoAop ejtq o1 tq ep *oy
uo ues OIS
-PIspaid ep usfni3a ep uelurgod 'oapIa I[O) 0slod nmoaiz uOAS n of eqoq e "BUPUOZ PUieId
Ouo oapIA Seuep ues oxe1O *"LIEA]s n **eff nAJsjonefrIdau I 'nqoq euard inBqn{t lofoAs od 'puey
eiolu niuES[a
a ituaporpo n alnz[aoidur aloy EAOYIIS
ez TUezeA ns ilox tßn1p I ed 'wes I _euz o1_ o3ou asIA Ocd :TeAjs n od jeuzod yoa0g !joelLid al SPN
ueuz nyOA09 OpIAJOd- ¡fou 1e1p esoy o3ou 'vðojuPN=
Oep :ousu po0 _alnyo90 II eiS I
:0BAO OeyOI 'uuslu eu I S!TSIN
POsIuOuSZ ebojelud 3a_eu
-eIId s oesop al iui loy *nänup uoAs ues ujez eð yepoj+od
:oyau I olup>A
 19 09
OPX 'q0S IAOpIZ ns
s] noiS n ol o1_ Souo
Ues oEAope **E3LIq I *3pE[u
[ILLOdaNez ep oxpI 'TNelouus ouiou
tu
iSt n 'u[uselqo
o13 s o0DOd "SOu OeS;IqO
Soqz isopei al au ejoznqo qu uoojuieIeuuI nlioo s azns
- Ono
As o[+seq uojeyod utuN]po ed
'uesido ep [u nsou au oi_ 01su 'nsoy otpej3ez of aynu
ogo s z/ as
:ezouaip oIpnqoid oy oyou oey 1OIJo]s eu
ues oEpOIO *"*EA0JEAS PYIOAOd
1q 0i_ Iq '019 I 'npeji
OLAEIdsn {foieluid _eu as pey 'uapo ep oIJStuIod ures
UeueI al nui ei_ uolLDiO ep IIu joq
ejizejozd apny aloui paiod al sonf ile_nts uesyejo nu ep
:OBXOI uOUOj uIuSZ Tu nlue]sn uesiu el 01_ OuES
°IIed Tloy exOAoD wipta
euuoid es onuaryO Us ep
-1OUAein [ uuszIus o1 "[uOu ousel ol IUI OJIg YeZoN OXPYOU OeIsod . onusnßz
os n
-ouliqzo zeIzi ojeIA 3I] OS nui ofso eu insoy orpr|8 ep oe IqOs ynpzeA *auOIA OYOu al oTsoId
-ez WOxnI uosnip E 'TIO OBSLIqO UOjSIYOd ujuonpo s
OPinon . eßslu paIod o»s ues oueS Isodn[3
'oesalez {1oneltud louu ol Oaouod
epuo ed euOIqo eI1q DOI Blou exeAS 1q ep os Iu ofui) 'uSz
Otpn OAEId _eq 3fopIpnjalfu_euep alou e ed- -Py ep ei_ Tu uipeI ep ei_ IU OBUz uestu t slualezes
ouapoIsOU YI[qO yOU peyouod sltu oujoued ueS onosO
Usu euaid po Bod oeõtpod alIN °2zns
Juz "1sOpni eAeid LuEAJS n isopnj ol epzoN IZ1pzns ep tlojseu ep I usljuojs al ep yesin ues OBUWI
:oXeAO OLIOAOS
uOAeIpzod oneiApo eliu U Ie °vö Y[AEIpzod
-0id wes o1_ez weuz ou ues iN 'OugIqOou oisou O]!9
e{nIjs euurp eß ep oey 3s O]s.n ofoi ouz
elTu 0] 3AS ep oey 'ong I 03pIA ues 01s ouo eu nluzed EIOTË OAoßs[N "eulAofery ujuofInod oxeí s ynj oEy
ueoeiqo oU ep oey OLAeIdeu os uues oupeIH Epojözi nu ns ejs0 euesn i vsou parod as oJEAIIS
*"e[NeIa oliu os ep 3ljoa D I eu eLq nui ns ozns e 'eullaouejp npoul O! OEZAp
i19ued roeIA aS nu pes e 'ounepo poa 0spnjod al ual
OSO uOUISNIeqzer s nAe[3 ieullnded uiqudneu
-a^ ejoqqeaL ¡O1Lpnj oeIARId oatsd ol onO d uojOJs urjeu ez ipos oyey es yoySNEZ OPSn
:uoses uy es
Wes
pEX *PuaIIAs ejsqqeoI" op OPSIO
-OSIA IABl oU uO Ss ep 'weidn ojsou ep 1[1 '1souIIu
Iu 'aluopnqzn ousa]sdos urepe[aes ep nluejs n otu 9
Outqzo nas unEArLId ep oruIon al jaAPS IEL
N 1O!O]s Pu as ues o12oynuslunqz aes °1oAIZ ilou
u Iusu oyV
op ues ipod soln1»n
d
 79
'A3.1d
Oueliidou ofIA eisTez ***ou]EIApo
PuoJEAYSI Opnq ep e1Sou
n[eupoi al 01
-
u1ud euczns" vuoui ejuelieA
Bu
uoi|zq0 S *0) Ig ep ueJeus
eueosuy yysueq!| 3lt1qo
n
59310jSOdou 'oysde.resu uIASEC.
SUS ouofu I olou i oIq al!u uop Seu ep oPy
eu»LUI qysdere euIAOYSIds I[[ i"PoIs
SuOAOS nusid oj WOAYEX SoAS ZI '[uSUI Puo [u "PAIS|[OAOpEZ Orznid urstu el
oexeI y ues oi_ eäSAS Zexop 1ljoq [of ep ovy *OUAUI po nlu| 'elu po tloapo ou eq
znur
ea ep oxe1 'o12d uolu uo . euSZ PI[q euo nui Iq ep ' u u po ol auuzn t
-(eu ol ous1d OnO oT_IABZ Iu uesju
ns [eZeqio *ouus/d OAo OeSTd ues y o oxou apop epuo jap ouipal aloui al epI - Ary efou
I exni . u
iIus
l Tu ep Oex ues ojoso 'I SOlng- J09N P1ou e]s3AOu Puo
"noelud fou 'nzgq al ep oey z{ur>
os uiES ojasO 'P[ISnn O10ys ol au ep -Oso el ejoznqo ou ns oyey oeuz
"ep 'ui_na ep y[q 3N
ogojaIdn Ozns n oseuIs Seoso ep [uig 1q1 s eis I-
vTsis oxei su joq e***PUI1DO
eAs os IU ep 9o[ueIs o] Op eu ns efPAOgI BlI OEY oxeupal n[
"Oye]ep seq IIs[u aloAj 03apo paIsu [i al eind SonO -P0sO 'oepajso poid nueis pey Ipnlj as ep I "1eA1s
ns Ues ISIU MzZ- Bupno sap 3s pex Iusu ouoiYs nOso 0YPAS 3S ep
oueyiqz ![Stu y ep oeYoI
jou ouslu el oj*01 'ueqsIS '1a9y elouu Ouqonod tq onq y 'oupng ei_Iu sltu oI 'vuep 5oxEAS
l 01 ed inmOAIZ uOAs n oapIA uesIu eijnl OAO op LTeA]S YIuITs apelIr eu ipTa 19AS Bp el WEUz-
nloy 'apeju ouo oeio ures ep [rooso [uu PHPpo °SISIUI :uo[a/ opoq ep oey »l tu oLIONOBpO I 2]SId
utof ep oUzOAIOU 00JodI uejp ouoUeIp oLIepn sl ed
opor* OByoI ues o1_ eso1 Soqz es salous nses uou n uezeyIes ooso ol !oplLId SPN
PUOUIe op ejeyPI po YNeIApo-EyOA I E]AS Ol OyEy1o
OPsajord oyojsaz au ed 'as oepejaes 'uinpaN u EAIS Eu nfepoj8ipnlj o^ey oupng ol ouIEAIS-
nfuop ovzußoid ooys aujnlI po ol ep o!JO1 0 | al nl eutg
EMnl 3oA0 op aAs ejedtseqo eyleu
euo a !I Ep
-0qez [ o1zerpzei AS
al e3 ysuspod (ou fel PAJs{jai!po PIsndeu Jol 'opzau3 onou IyeaYLId
Snyn - uOeu quoyezou I l l u o x e z e u o[Iq - O[j9sO
OnuIq 'Yedj AOyilu ol ep yiq o3[OZ I
'Ieqop 10qzi
al [lOyI e[eIq
u ualuozo o1q alu njoalz n peytu uo ep oruz Oqop OAOu
opzouß Iq3S IIABS - nlti oeIqEZt °3s
IeS es
Iol
-
1l oypoi 181 S0qz os ues uiloaS oupolez 39
orlsuseN -eZ
Toy usoipeju
 t9
$9
c YON
'pei? fono8a **OUIUZeId aupng Putlu n e
Iupoqojs 'n_o I [uvaod [ou 'uiez '.noßnry tuIqO
euuaid oj Qu IAXeyu Oey
uuou eluziui al 'qt8nip 'AOJSOBejq OP Y[lu po IyeAS e
I nsj uouzeuwoj ary OS ns
'IE
oi_ OL "ISnp loloui n ejseu
OU[E1S IAOUS *UEns SAp s euIury eu
po nzer nj "ejseu Is nyezer
as 01 *plou Lioy 'Tpn( oD lu ep OEX I[OY "ejopur auIsad al ojtq eaous
-od o1_ Souo po alnyzer
Is yrlou
a u 0i_ ouo 'nuFsin no woyeAS n 2ol!rery oey
po wilioesn1p ojtuIon al BuEAOI^OdI euljonopez
PeuOZuOs eoIUeI5 op »zj0rd as elox Etq folu n i is [e **PUuLoYS eITq ol eony eloy
TuLIuod I! nlueIAS n njOAIZ nutjdo1 Iu Oe 'nynp
nuqajod nuers eripnu jui isIN **ers
wouI njoj u o u
-OA1 nAz uelfoAop al lol orq
"eugo unloA1 n uslels
-ouud IsIu [u ap0A n_eg °nunjs uiou n oelueazpo al eroquesd 'pureynI uilOA n tdiy .
.[12u I as e[eAop
oSIA olIu uo I sejs (OA] ong SIA alIu oun slou 'nloui -EX *JOdoI! 'al[OA 3Iqop I eyouiso. "pseryn . eprusjoz
eund eiq al ueu Eony v
esnunpop eynI elon al nu 'asoX 3lou oxoId qizejsud 'OAIS I OuSeuIoIs 'ouInun
IsId ifon1 aS[a nstN '3AOUS I mojsI odio ejjons So1 ouzeid ol ojsng 'ojIq ol o1_ ouo a_IA
alTu 'uFnpaN
zI Tloy nyOnog qeupal "jsojiAs I OI[OY Te]s oY[ouo e[OAIZ ni TS BoX op euep op oIIq al 01_ oBy Oxvupsl al
wes orq :aSIA Sof i1saS I 19s3peap ofiq ol tuu ep oey oeiso nuuolu n eAS "euiqzel epaapou It LLINZ ONOU
' u o u u es 1OSaPze_ uies
ejiq is pey vuip03uepasI O[Iq oe l pes 'uop fou olu a_[a uop fou IOOY
oew 'el uuesiu a_Ia "elou iuapyo '3qi OJsod ef 3qo ofsod jueqs1S
elou uoDH o °urqs1s"
LABIU I qnq uesaJd I zonn nlepeja ep es»god :OeiLoId ues ei_ OAg
uouu °OAS
nuop wouzeid n 'pipnqoid asIa os 9JouI Oyni po ZIq OILq
3s ofLuouN 'eaous y[nou øSta o_Iq OU . 'e]3n PS[ITUU IStui nu ns ep oe 'oupainau I ONIIJOu aluleny Oi4
ASnsid isejs agoq ou '1onAz asIA os o_ng 3u P[LA AS nnded uonO eu 'ON 'SIdoxn1 yeiio I do Eu!
STA SeSIdoj aN ""EAojsoßejq 8afzog! nsoAIZ I Ol oJES p ovuz ues el uoyni uOAoßslu uestdst 'e[Os
-u 'eujuzeid ejpdniseu aqs] ezI ol o1sod 'epuo oOuper Soeu Boas eS eInded 1s ol u orznid
Plou ol[ery '3qo1 po oyo]OU OBSIdeu OuS
alon ofiq ol oj aaS "oelnq 3as ol euuryou n "E yop 'no epZou Io!
,
u e s ejs younzer 'uesnjs
Bouop ajusSEy yo1 of ns vulnup 'o1oda| undoid |Iq
sesseu es feip eoid es (uiz0 iuOAO O0-
 jezik. kojim podstaknem smeh i naglaaavam priu,
da usmerim oje
svoje misli..
mic: GOLUBI OVEKK
Brzina kojom biram put
to je srce sire od prOstora iznmed (Asfur wa insan)
Ono ato si ti otkrila,
da bude? Taka
zemlje i neba; a kako je to moglo ato
si otkrila u njemu izvore ljubavi, kceri m0ja, i u inila

si da se izlivaju, onako isti... Sada, o k eri, ta vrela

ela
nestaju: od kada si okrenula svoje lice od njih, otka-
ko si ih usahnula.. Nestanak... Nestanak... Nesta-
nak... *

lodelo je protreslo celo selo, od prvog

Stigao sam do ovog mesta i prestao da itam do poslednjeg u njemu, od najmlaeg
dalje. jer je ostatak bio zamrljan suzama. I tek ato
najstarijeg. Jer, ubica je bio
do u cvetu

sam stao, zauh ridanje koje je postajalo sve glasnije. mladosti i jedinac u oca i majke. Imao je
trinaest
Ogromno telo treslo se kao trska na vetru. Priaao sam i etvrte sestre.
godina. Cetvrto dete - izmedu tree
mu, uhvatio ga obema rukama Otac i majka od najboljeg roda u selu,
velikim uti-
za
glavu, protresao s

ga. pa rekoh: cajem, na dobrom glasu.

-

Ru~no
je da u aezdeset aestoj cmizdria kao Medutim, oni ato bolje poznavali ubicu,
su

dete! I to zbog ega? ih ono nije za-

Zbog maate... zbog umialjenog? poeli suo zlodelu da govore kao da
o ekivano.
On nije
reagovao odmah, i nije prestao da rida, straailo, nego kao da je tako neato i
ali mi se
posle nekog vremena obratio, mnog Sm - Seti se, Abu Asafe, ata sam ti kazao pre otpri-
ce taj momak
reniji, i rekao glasom koji jedva da sam uo: like godinu dana? Nisam li rekao da
-

Preklinjem te, prijatelju.. molim sve najsve Zavraiti na putu zlodela? I eto kako je zavraio!
a su-
ije u tebi... odlazi od Tako je svom susedu govorio Abu Aziz,
mene.. ostavi me s mojo
maatom i privienjima. sed mu je odgovorio: da
Oklevao sam kratko, -

Pa i ja... Nisam li ti rekao, moj Abu Asafe,

pa otiaao. Oni su baa dobri ljudi!
ce on uniatiti svoje roditelje?
67
66
 A Um Faris" govorila je Um Sedid: Vrat mu je bio kratak i jak, plea airoka... malo
To dete otkako se
rodilo, bilo je nesreca Za
-

du~e ruke, isturene grudi, a bedra kao da su napra-

se aa da je njihova najbolia
Svoje roditelje! Da l' se vliena od tvrde gume. Sake debele, s kratkim prs-
onog asa kad je dete izaalo iz utrohee
krava uginula tima, nokti su mu bili gotovo urasli u meso. Kad bi
Svoje majke? ustao i uspravio se, teako mu je bilo da rastavi noge
Um Sedid je potvrdila ispravno mialjenje i pokrene ih s mesta. Mnogi odrasliji od njega poku-
susetkino reima:
aavali su da ga obore s nogu na zemlju, ali nisu
-

Nego ata... Nego kako.! Joa pre dosta vre-

uspevali.
mena i ja sama predvidala sam da e to dete doneti Mo~da je od svega najudniji bio oblik nje-
svakakvog belaja i svojim roditeljima i selu. Od nje- Bila je nalik prevrnuti up, obrastao
gove glave. na

govih davolija i zemlja bi se raspukla! kose, koja je atrala na sve strane. Sli-
grivom crne

Dve komainice ovde

prestale da razglabaju
su no bodljama je~a. Svaka dlaka te~ila je na svoju
o ubistvu, o momku koji je ubio, i
njegovim roditelji- stranu, jedna k drugoj ili dalje od svih, s leve na

ma. Prestale su i s osudama ubice, desnu stranu.

pa i da grde nje-
govog ocai majku jer nisu bolje odgojili dete. Joa udnija glave i kose bila je vrlo
od oblika
Cinjenica je, zaista, da dete nije bilo poput os- tamna put njegovog lica, s pepeljastim pegama, kroz
tale dece. Skoro kao da
je bio jedna od greaaka priro- koje je izrastalo neato slino paperju ili maljama. Uz
de. Ako bi se ovek to su iale povelike uai, joa od malena toliko priljub-
zagledao u njega, odmah bi
shvatio da pred sobom ima ljene uz lobanju da se ni slamka ne bi provukla.
neato kao ratoborno ptl
noi. Co-
Ce, vrstog ratnika, i da
ili Oi su mu bile male i okrugle, boje
zagonetka postaje joa teZd osmeh,
stekao bi se utisak da Vek koji bi gledaou njih ne bi znao da li vidi
je pred nama ili andeo u ljud ili
skom obliku, ili podrugljivost, ili one gledaju nekud u daljinu,
jedan od paklenih zloduha. bi se
Um- ili tanije ,,Ummun se veoma esto
Se u
njima vidi neka loaa namera. No, ponekad
ima
prvi deo arapskih ~enskih koristi K njegovim
-

Faris je, dakle, imena, u znaenju: ,majsa Um decak glasno nasmejao: tada bi se u

,Farisova majka" prim. pojavilo neato nalik blesak. Zatim, odmah,

izne-
prev.
-

na

68 69
 uguaile smeh. U mladicu: se snalazio kao zec u njivi. Najviae je mrzeo ra un i
nadne suze bi mu se
Sva osecanja, nesvesno i bez sn gramatiku. Medutim, za sve ega ima u prirodi - od
spontano izmeaala
~ivotinja, ptica ili biljaka - bio je pun ljubavi, i raz-
dr~avanja.
Bio je inio nemo nima i svoje roditelje, koli- mialjao samo o tome. Sopstveni dom, i akolu, shva-
ko i svoje uitelje. Kod kue se nije protivio ni ocu tao je kao zatvor, a prirodu kao raj. Ponekad je svoje
ni majci, ali se nije ni pokoravao njihovim odlukama roditeljei u itelje znao da za udi originalnnim
osim ako bi u samom sebi uguaio prkos. Molitva i Dredmetima koje je saini prema svom posebno i-
post tome se priklanjao kad nije bio saglasan, a stom ukusu. Neke od tih stvari pravio je od obinog
smirivao nije dok ne bi bilo po njegovom. U akoli
se
papira, koji bi obojio bojama iz
prirode. A vrabac
je predstavljao stalni izvor nervoze za uitelja. Nije kog je izdeljao od drveta, izgledao je kao pravi vra-
zazirao od toga da nekog grubo odgurne, a drugog bac, jedino ato nije cvrkutao i leteo.
autne, nemajui za to nikakvog povoda. Od takve Bilo je, takode, teako odrediti njegovu zrelost.
lakomislenosti nisu ga odvratile nikakve ,.propo- On nije bio laganju, ali ovek nikad ne bi znao
sklon
vedi", ma koliko bile ozbiljne. Koliko su samo kad on govori ozbiljno, a kad se aali. Poneki put bi
puta
pokuaali da ga dovedu red i njegovi uitelji, i otac i bio tvrdoglav kao magarac, drugi put se prihvatao i
majka. I batinama, a on ne bi puatao ni suzu, ili ba- najmanjeg posla. Ponekada bi ovek mogao povero-
rem ,Jao!" vati- posle njegovog netrpeljivog stava - da mu je
Naprotiv, pred udarcima je znao da stavi
ruke na lea, da isturi Srce od kamena. Presecao bi razgovor i da ne sa eka
pred njih svoje grudi, i da
glasno vie: ,Joa! Joa! Udri kraj... No, pamte sei drugaije prilike, u kakvima
bi
ponovo!"
Se covek zakleo u oseajnost i privr~enost tog mom-
Ka... dok je znao da bude i ~estok do neprijateljstva.
i kako ga je jednom
lzme u ostalog, prialo se

Teako bi bilo prilikom srelo jedno dete pored neke bare:

u rukama
priati o pameti tog deaka.
nekim stvarima vitlao
je bio poput miaa pod staklenom i Jdrzao u~e koje je zabacivao uvis, a zatim
glom, koji ne mo~e da nJime levo i desno, dok je jedan kraj
zamaka0 u
dohvati ono izvana. U drug
70 71
 je dete upitalo
ata to adi,
radi, rekao je da
rekao Desilo se jednom da momka napadne groznica.
vodu. Kad ga
je u~e iz ruke i je potrajala duze, otegla toliko da su i lekar
se
u bari. Pustio
~eli da utopi maku Rolest
brzo pogledao
s ma kom.
ata je
Video je da u niai
joa i roditelji poeli gubiti nadu u ozdravljenje. On je.
ima daaak ~ivota, skinuo joj uze s Vrata 1 stavio je na kona no adjaao groznicu, i zdravlje mu se
ipak,
sve v1se vracalo. Kad je lekar dozvolio
sunce pored bare. Onda je kraj u~eta, bez oklevani
a, svakog dana
stavio detetu oko vrata, a drug1 kraj umo io u vodu. da ga ponude i sroditeljima je palo na
malo mesa,

golubijeg. Majka je is-

pa povikao: pamet da mu pripreme mal
kako i donela mu siniju s peenjem,
Da l' ~elia da probaa prija davljenje? pekla par golubova
o ima i pre nego ato
Ovako se davi, nesreo! Je l' ti ovako dobro, ha? mislei da ce on sve to progutati
i zubima. Meutim, on majku
Na svu sreu, u tim trenucima naiaao je pored hranu dodirne rukom
sko io kreveta kao da je
nije ni pogledao, dok nije
s
njih neki ovek...
Drugom prilikom sreo je naa momak na putu sumanut. Onda je autnuo posudu
njoj..s mesom u

jednog od svojih vranjaka. Ovaj je u ruci nosio gne- Odletela je daleko, i sve iz nje, pa i golubovi, prosulo
zdo, a unutra je bilo pet ptia se po podu. Zatim je poeo
da grdi i izdire se na
kojima je tek nicalo
kao oduzeta, ne
perje na krilima. Naterao je vranjaka da odu do drve- majku, koja se ukopala na mestu
da razume ono
ta sa kog je gnezdo uzeto. Zatim ga
je prisilio da se znajui ata da ka~e ili uradi, niti kako
popne na drvo i vrati gnezdo na svoje mesto, tano ato uje i gleda:
di-
onako kako je
ranije bilo postavljeno. Kad je ovaj Golubovi?!... Konme je palo na pamet da
crkao! I
SIaao s drveta,
poeo je da ga udara granom sve dok gne ruku njih i da ih ubije? Dabogda taj
na
tako!
ruka koja ih je ubila i pekla! Nek sama proe
mu skoro
nije izbio duau iz tela. Na kraju je rekao:
ldi sad Oces da jedem meso golubova, ha?
Da mi se vrati
svojoj majci i reci joj: ,,Ovako ce
proci glupaci koji da na vatri gro-
uniatavaju ptie u
gnezdima 1 nd
Ono sto mi
je groznica odnela? Zelia
nose bol ova divna
stvorenja?
njihovim roditeljima!" c e od
koje sam goreo peea
Teako vama zlikovcima!
krevet, pa zagrizao svoju
na
Svalo se opet
72 73
aaku,a iz oiju su potekie
mu suze.
pre-
Glas mu se
Sta
deaava napolju, u prirodi, poetkom jeseni.
se

kinuo. Celo mu je telo poelo da drhti kao na nain

igo- Ildovoljeno je njegovoj zelj1,
bilo je kako je hteo.

kue.
se ispod njega tresao i krevet
je bio na drugom spratu, kraju Ispred
na
roj hladnoi, toliko da et. Prozor
Majka je zastala iznenadena ovakvim neoekj.
ic rasla vianja,
ije se lisce u jesen poelo preodevati
vanim ponaaanjem: jezik joj se oduzeo u udu, jerT Se
e hoie vina i druge boje prirode, a poneki list bi
uplaaila da joj je groznica ponovo napala dete... Na- tu i tamo poleteo za vetrom, bilo kuda.
otpadao i
-

gnula se nad njim, ljubila ga i brisala mu suze poku-

**
aavajuci da ga smiri... Izvinjavala se zbog toga ato su
bli~io
je bio vedar, blago topao, kraj
mu se
ona i otac nepromialjeno uinili, govorei da se ubu- Dan
krevetu
due ovakva stvar viae nee
ponoviti. Ona e se mo- sa sve~inom.
U taj as je naa junak sedeo na

liti Bogu da kazni i nju i mu~a zbog jadnih golubo- na grani drveta
pored prozora i posmatrao goluba
va... Onda se, joa uvek
ridajui, oglasio momak: bila ,,0d vrste Bulhan" 2
ispred prozora. Ptica je
oi su mu
Da vas dvoje, i vama slini,
verujete u Boga. On je naglo rasturio sve na krevetu,
-

da ga se plaaite, ne biste ubili u grudima. Po-

golubove kojima je on odjednom zablistale, srce je zaigralo
dao ~ivot kao i zanesen. Kao da se
Jedete to meso, ali vaau glad
vama... eo je da se primie prozoru, sav
ono nee zasititi. Uniatili ste im gukanje... ubili ste nekakav duh s ne-
pretvorio u arobnjaka, ili postao
im boje.. mo krila da lete... Uniatili ste ili se spu-
njihovu ba.. dok je golub skakao s grane na granu,
krotkost i estitost.. stao na zemlju da pro eprka malo na dva-tri mesta,
pepeljasto
nastavio je, uvredeno, da suzama iskazuje pa bi se Vra ao na granu da uredi svoje
i1
ono ato nije od zrnaca praaine, pa plaaljivo
uspeo reima. Perje, ili o isti grudi
sVraetku
Desilo se ono
ega gukao svoju pesmu upuenu
majka plaaila. Deaku
se ieKidano

Se, nakon svega ato se desilo

u sluaju s
golubovima, tog prelepog dana.
kao opcl
povratila jaka groznica, ali on
je i nju pobedio. Pa Decko je posmatrao kretanje goluba
Kad je
ojaao, zatra~io je od majke da mu krevet udaralo, a on je
nastojao da
SrCe mu je sve jae
mesti blizu pre ,

prozora, tako da bi mogao da Visoki leta - prim. prev.

posmaua
74 75
 na prozor i po da kljuca ponueno zmevlje. Posle
se smiri; u njemu je rasla ~elja da golub dod na
prozor. da dozvoli da ude ne~no uhvaen s obe nekoliko dana toliko se privikao, da se odjednom
joa nekolik
ink
ruke, da dobije poljubac na kljun i oi. U isto vTe restao plaaiti da uzme zrna i1 deaku s dlana, a ovaj
se od tada ose ao kao da je ceo svet njegova kralje-
se deko plaaio da golub ne odleti s drveta, pa da se
viae ne vrati. Poeo je da mu tepa na svoj nain: vrlo
vina. Oduaevljenje koje je oseao zbog prijateljstva s
pticom ne bi se moglo opisati ni reima, ni perom.
tiho mu se javio zvi~dukom. Tad se golub okrenuo
prema njemu, pogledao ga na asak, i odleteo. Nie Niihovo drugovanje je doalo dotle da je deak po-
mu se steglo u grudima i Oi mu zasuziae,
ier se stepeno mogao da ga uzima u ruku, i da ga miluje i
uplaaio da je pticu oterao i da se viae nee vratiti mazi. Tako neato je, po njegovom mialjenju, bila
Medutim. golub je ubrzo ponovo doleteo. Deko je srea koja nema granice.

ponovo, sada malo jae, zviznuo. Golub se nije uda-

ljio, niti odleteo. Naprotiv, sleteo je na prozor i sta0 ***

neato da kljuca, da isti svoje

perje, stalno osmatra-
juci deaka krajem oka. Jednog dana, kad se deak ve poeo bojati da
Na to se deak
udaljio od prozora, pa se vratio njihovo prijateljstvo nee dugo potrajati, bacio je go-
S malo luba visoko u vazduh, a on je prhnuo i sleteo na naj-
zrnja koje je prosuo u uglu prozora, i poceo
tiho da govori VI`e grane drveta. Odmah zatim deak je uo pucanj.
ptici, a zatim pustio slab zvi~duk, 1
za-
ponovo mu govorio. Ovako: Golub je paozemlju, nepokretan. Pojavio se
na

Dodi... dodi... Ja te volim.. Volim te

-
alnan covek i sagnuo se da uzme ubijenog goluba.
jako, moj je
Bulhane... Deko ~eli da te
nahrani.. Hteo bi da le tomtrenutku, brzinom treptaja oka, deak
na tlo.
poljubi, ne boj se deka.. Doi mi... Dodi i prozora skoio na lea oveku i oborio ga
jedi. nalazio nadohvat
Ipak, Bulhan se tog dana 8rabio je kamen koji mu se
oprezno zadr~avao tom:
malo dalje.
Odlazio je i vraao se, ne POceo da udara oveka glavi, vriateci pri
po

put negde pri kraju prozora. Tako se

prilazei,
svaki
-Evo ti! Dr~'! Ne po~eleo viae da jedea
golu-

hranom, sve dok nije doaao dan oteglo nudenj bove...!

kad se golub io
spus 77
76
 Prilikom svog skoka, decak Je prelomio ki mu
mu. ISKRENI SADIK
Preneli su ga pa~ljivo u krevet, a groznica mu
Se
Vratila.
(Sadiq)
On je do danas izmedu ~ivota i smrti, dok sud
oekuje njegovo ozdravljenje da bi ga kaznio zbog
zloina. A on u krevetu neprestano ponavlja:
-

Evo ti! Dr~'! Ne po~eleo viae da jedea go-

lubove.

}
ivot aali viae nego ato se misli. Je-
se

dna od najoriginalnijih aala su imena,

kakva nose mnogi ljudi, pa se ini da
ih ona nagr uju ili ine poznatima.
Koliko ih se samo zove ,,D~emila" (lepa)? A
da ti samo pogled padne na njih, utekao bi k samom
davolu od njihove odvratnosti... Ili.Verde" (ru~a), a
pomislio bi da si pored dubriata kad bi se pored nje
naaao. ,Affaf" (uzdr~ani) biva poslednji primitivac
Koliko bi samo ,Esada" (lav) usred dana pobeglo
glavom bez obzira, da samo ugledaju zeca! Ili ,Ke
rim" kost 1z
(plemeniti): pre bi ovek iaupao psu
Ceusti nego njemu skinuo paru sa dlana. Pa,Emin
(Casni i verni), kome ni jedan ovek ne bi dao ni

zaista
Jusku od luka na uvanje. Takvih primera ima
Viae nego ato bismo raunali.
cu vam
Primer Sadika, naaeg junaka o kom
naveo.
PICall, sasvim je razliit od onih koje sam
78 79
 I8 08
ouens q0 os nsS OI^ UOxeu [ ey n
-08 serq yOAn uezeiqozaq orq ru oez oltu as
1 e8og eu sqealzod
oueS ojOY OUU;A OIqop 1 PX 'OIunq alIu as EDOg D0qz IN 3Y0Iod ez oi_
eond ou o1s
-a[u elj1qo po Z ovuz
OBUZ nu
Yu
as lu '0al
nd 1np od ii[ojo
9s a) euo ,,ninpue" opoAOD OEyni ofpuut 'OtIOAO8 ojeui
q1pes al o1_
uoIs92 ep nN!pPS
Otp2Ieu al yelras 'tAeeu OTEAOpEI 3l P3 3SIA SOf °OPAOPEIqO PUuo3A 3S
mso yeíros
oun opeiso1qop l ep *EHOJu ejsop olep ep eqen IBAeIYO ULIq PTIIU pO SlT0q I YP2op ep oaptanol
!f°Z Pp SJOII YOA09 Ieuz OABy B. epP eð
oysodez [ eyiprS eu as orezes
eloy 'naery niqop [dny ep pey
-odau iyou nytlj9s apop 1o9soul oAUIOYOU oJSod -yelos Oalo]soIqop njesn epasns po uepar
-

ejon Souaf vuipoa 1sap i!fuiz eu ol 03AIZ3ud 'uojon

'nlju»z eu oLIOqO elIu Yop 'uoqos
e3 9As
uuyel I eUEynI uiçSA S ours 'EAIspajseu zog 'su
-wojz

Oepeja olIN °WOdei_ uLAe[[Z

°uIjoqep I euIeynI euu -IA 01S. n 9pny zq I eljoupoI
zaq oeiso el a1 'uuou
-3qo eyIpes erepn ep 0390d al
yeljos 'oapIA .u ono u -o1s LIepn ep [u e[EAOIHO alIN
WOUEuIqO I uuooip
aSIA 9s aliu I orSj0 l 0i_ oues 'oe_op
al esoy Soqz -nyso eßolu eu eji_nI BOaIS EIZ 3s ed 'qoy vuapns o
welez oejjosod al oi_ oxej es oi_IAPZ PISIA
oiqop ny!pes 'eueuiqpns es eATq 0i_ Oey noIoNy nuuioIys
v]EIA eU eepn
-Oys Zi pEzI ep eyel[os Ionleaizod nloas ipod ns uuoy eu '3lsuioz sgIed ofeui qeaop
poy olIu
ep ounlj 0390d I 0usaqzeI 3s yOAO) ,3ony -3SOd aqöny ayslreuoz eaeisuensozd ejaAs SoA0 e3
I
! nony
ep uszey ep oindn al a u s u e 'ejeIA OLIOA]eZ EQ po ns olon q1iN Bl[oypoIn oeuipal al oig
al nu
n al ov_O" :ouAe]soupal alulery olIOAo8po
*oesop
PES e ,nljouon* uoao߻lu o eyipes oejid
yOAOD I,.3ony poy wesiu ep nu izey YOAOI UEpo
Uuoqos
ueu IzejOT* :nyIpeg oupoyiAId I_AeyoI "e]vIA Fouss po oye[PpP
BZ OLIOAJVZ I NoNYn el oes0 uelez eu ovaou lzta
Iq ns oloy apoysojod nyipes P[EAOyOIznoId eOOISOU
EAO nu a9 ep oeuzI *ol es oeuzodaid IZP[[Pu op OnoßoluI eusuI isouIepnpod eundiod ej ol ojIS u
EyoA0 orpojn iuilep n of yelos eiinl aoupo| npou oupn (uaIyst) .xupes" uIsO EISIU [eIqEzI
papoI oues paiod 'nuworysI JEyEu
YStq oud u
'OUL
i t oIep n u ep 1oy I 'T[eABUzOd eõ
IS Ed
nIPjd nugasouI aep nyeoop ep os o1pn[pO u al n u auu
unap s oupol 'njo) PZOy OBY oelejstId
 zaftn aPIXOI voLAOpn ol O1S uruo s 3As
ououO Pd ' t u p n | npouu bOnStu oey TIsoundiod n ny
-pu os oy -nJod fof
OARId o] vu ta oauaId / apodsoa poy
'EAEId Seuu n ![V
o SIeu ou_no ol qtpes
oPX IS IL EAEIa pr ni9gOA eu
SPUII NIOAIZ n
oeuz "PIso OEN
vjeAzod of oloy euipniI wolu s aylfop
I 01 eZ Iq as UISOupod Au el V
I O A S EA SIUejs
UO e njOA!Z oj_eZ 1g1 uOA]S]Põ0q uloas T'oluzed
pg1 po 1Z9q
eOIS I Ipn!I epuo ns eßoo soo
nnu3 n ol ep uo![3Z PInup2sdo 'tARieu axso1 eus
vuaid upAPIdAu
'SEAT!TQIq !I! A0zej .u 'Tstu BA al11 OL nioJOA N.u_EUep Pu A[ZOd ujeAqLud ep nso
IpoILId od orz [u IStUP
POIAOpn 3JOI OYE ASEN _TSOU ou 01S uiez ep I qIZeU YP! Weui ep lol
izeyI 'enstu
-tlpery ! OeA[lu»T
*O|UPUuez oujejs IYOIs oueIn -uI So11 So1 ou»z *apodsoa oi[ O1 op "¥!Pes Pr°
-oId niu 'dn^ iu ISIN nu
n OB!JAeqo Is CAO[sod po eporI erEAzOd ol eI euep Toupof "PAIs aUZeI nu
o1 ez ns tanIg °njOAIZ alo
'OAg 'sol
uepefiu oBanOES ISTU P °PUIpOð el I1 1esepEAp
-Iqn as ep ofeiso ouipal sol
al [q] *3pes fon" pox Izns ep oogod uroupaf al oyeI efuei_ndjo Son
:1q9s o u u e s oLIOAoa ol YIpes Ioou [oi
n -ou IOeuz I[ei[zeu is tq IA U
°IpEI ep 0320d u ouelt
uoqou uLupaa pod -PA [q ®N
Ysndjo Jepodsoß es ep ouspaipo paideun
eoipajsod 'aN al nu ep oex 03AIZ OWIA oxou yipeS al ojsod
o19ouaId al epi 'ueioj0 ol ep ej ejiq al
os oeui al oy OyIu
PIpes ojS ,uEAZOd spnq ep nøoIs
ns osnidns {A dOAS poy erejso EAEIY l ep o1 as ofIsaT
eIsndord ep eqon ou nfoy exI[LId ex1oI
OAONstuIU SIDJA e*' °eq»zeu po Fed 01S loO znu poN OY[UUI
s Edisord rq ou pey oues* :oLIOAOBpo al ea qos
SOyIdn niegaA eu 15op oo ep I 'e[sod Inleu yeuipo
a) 'AOZUI y s t Iseõn ep oeaou oliu yIpeS .oyei olu Jez 'np
eI ep euuuaIds al ep 'i[[oa fofoas od eoen ep
olu dod uuoyeas n eupoueAZI PAeIy OuEA]s ol oI aIU
YPuou dnj uo ol ep"vio1 po ei_ru _eq ep¥OI
;i PO9OIejsEI OS OuInBIS LL"
Ins uoAS euo ep njoas eu oAS n os v[o¥ ! O1S _Ir[ez I ninpue) sIJOA
10uPd
nse n uluapnqzn s 'nmOan eu euoJo[o] no!|E O alusljsiuu OA08slu ez e^tpeS eitd ep
A
oousId neja
nui oped ofeis eumeIA EN 'nuso nuoIOAOBop
eezip _eq of ruo y soundjod n 1go1 ouslu
P OPAOu ol orpeAZI 'OIZen ol nayey EAEIY EInpue
Oyey 1nsdoes fof ep nurIAopn non n oIEIA *
nA]SJEBoqI uofuzed ez iljoz 'IAEreu [o4SI e p orZOTS os 3eIUOSod 'eue iny ZI 1|lP 3]tAOILD
 lazi u stanju poput tvoga, Samoubistvo je
jedini n cueca na svetu najVise mrzim la~, ak i u naibezna-
da se reai svega." ako imas sve te
ainijim stvarima. Pa, osobine, onda
Mladi je reaio da
noi, negose ubije, ali ne te
dobrodoaao, a ja cu se prema tebi odnositi kao pre-
si
ujutro. Tek, odjednom mu je pala na pamet ideja koia AKO nemaa, onda dalje od mene!
ma lanu porodice.
mu je liila na zraak svetlosti. Uinilo mu se da bi -
Sadiku su bili bliski ovi zahtevi. Glasom drhta-
ako naui da vozi auto -

mogao da nade stalan posao, ,Proveri me, gospodine. Mislim

vim od radosti re e:
koji bi mu obezbedio da ~iVi
dostojno, na
vrstim da cea biti zadovoljan."
nogama. godine Sadik skoro
Proala je godina, i posle te

I bilo je kako je Sadik ~eleo. Postao je veat vo- da mogao verOvati da je

nije
kona no doaao do svog
za; kolima je upravljao znalaki i u secanju vratio u onu no
sigurno, kao ato prava na ~ivot. Kad se
u

hoda nogama ili gleda oima. je donosio odluku o samoubistvu, nasmejao

na A se
jednog dana pro- kojoj
Citao je
novinama da advokat tra~i aofera. Smesta zahvalio Gospodu:
zbog svoje gluposti, i
u se
u sebi
je otiaao do njega i ponudio mu se za posao. Advokat Bio sam tvrdoglav, a tvrdoglavost je slepilo i vre a-
je bio solidan ovek. Rekao je: nje Boga. Ali nau io sam da vozim kola, i
zadovo-

je to kao
Sluaaj me, sinko. Do danas sam
promenio jan sam ovim plemenitim advokatom...
ve

deset aofera. Znaa li

zbog ega? Zato jer od onog ko dar s neba."
me vozi tra~im sledee: da dobro poznaje svojJ
prvo -

Advokat
posao. Drugo: da ima ~ivce i ne vozi lakomisleno. Beae jedan od divnih proletnjih dana.
Tree: da ima jezik, odu u aetnju kolima
ali da ne progovori ni re O ra- njegova porodica po~eleli su da
izbor
7govorima izmeu mojih uku ana i gostiju, bilo u do mesta zanjih odabrao Sadik. Njegov
koje je nekih
kui ili van nje, bilo ukolima ili napolju. Cetvrto: da Je bio izvor bogat vodom, u dolini udaljenoj
hlado-
bude odan i da ne uzima novac na koji nema pravo, ndesetak kilometara od grada. U prijatnosti
1
moj ni tudi. Peto: da povetarca, zemlje
prekrivene zelenilon-
LTE
ne pije i ne puai, niti se Ko- C, Sve~èg
tim malim
cka. Sesto: da dr~i dalje od lakih ~ena. Svi su bili o arani
se
Sedmo em svih boja.
poslednje: da ne la~e, makar mu jezik odsekli. Od Komadom prirode po Sadikovom izboru.

84 85
 da DVA SUSRETA
Na putu kui
advokat je hteo sam vozi. Sa-
dik mu je prepustio volan. prolazili pored
Kad su (Mev' idani)
na put je 1Znenada 1skoilo dete
parka u predgradu,
da ga zaobide i
jureci za pticom. Voza nije uspeo
oborio ga je. a Sadik je uzviknuo u~asnut: ,,Oborili
ste dete. gospodine! Stanite, pa da ga nosimo u bol.

nicu. Advokat je, meutim, odjurio ludakom brzi-

nom. A kad je stigao kui savetovao je da niko ni re ilo je oko osam uve e kad je devojka
jednu od onih
skromnu kafanicu,
ne govori o onom ato se desilo.
Cuvar parka je video udes i zabele~io registar- D uala u

kakve se namno~e svakog

leta po brdi-

borova i hrastova. Kafanica je

ski broj privatnog automobila. Zapisao ga je i odneo ma Libana izme u
kao
u policiju. A sledeeg jutra u novinama je izaala vest bila napravljena nalik na aator od drvenih greda,
da je voza automobila bio izvesni ** koji je vozilo komada zemlje iznad duboke do-
obeaena na kraju
uzeo bez znanja vlasnika i odvezao se na izlet sa svo- line izuzetne lepote.
jom draganom. Vozio je nedozvoljenom brzinom. osvrnula levo i desno. Poato nije
Devojka se

Udario je dete koje je samo ialo putem, i nije se za- naala poznanika, otiala je u jedan uglao i sela okre-
Sredila je kosu i
ustavio, nego je nastavio svoj put strahovitom nuvsi lea ulazu, licem ka dolini.
stavila taanicu
brzinom. Joa je reeno i to da je bio u pijanom stanju. proverila u ogledalcetu kako izgleda,
Pogled jo
sto, pa obema rukama poduprla glavu.
TTI meseca iza
toga novine javile sledeu vest:
su na
ve obasjavala
Sadik begunac, voza automobila koji je pre Je odlutao do krajeva doline koju je
tri meseca oborio kafane s pitanjem
dete, naen je obeaen u svojoj cell esecina. Kad joj je priaao gazda
J1. Bio je Osuden na deset da eka prijatelja, pa
je
godina. Veatak je utvrdio dd Zeli neato, odvratila mu
da se radi o dok on ne stigne nece niata da pije niti da jede
samoubistvu. U d~epu samoubice nasi on se
Su mladic. Ni
papir, sa neitko ispisanom je uaao
kafanu
porukom: 'Nek pro Malo kasnije u
pravo
padne svet u kom nema
mesta za Sadika!" O S v r n u o ni levo ni desno, nego
je krenu0
86 87
 68 88
tOOIeleu oPS[Iqo °OPl[sPypu os oipeiA
aOII Ouslu **alINI-
Out$oA1 poo_daj ol+u
:oIAeIsu ed 'otTUIS s9oos po8 ONeX Ipnsoid epuO "OuIeS
yeinuaI[ -
Pu y![eu oi_ou gs
YPSOUs oLA
s oipejui V
;,eueyni Ofou 3StA 199I UIOXIzal sa9 IP7-
ayouop
euesn
euuIAO]3n n 'eYI O) al pey euSuOu uepsl oues ""1PuUIOI auu
-rlod yuslu lesnjsrS
-
*ouAEIEu sl I y
°3OII Ouslu tqo n uljoqleu uuO juOaog 1 uisluPz -
o u po a_daj
OUe]S es ouies
09PIA Tqes n ) oaou a_TA UIPur
3u 'OP_n uues pey 'epaids
1 wes el e *""oisa+Od yiq e1you podst eõoj ef iise Rui n oey Oxou Ie7
o u e s ueS B *3lOA1 OEX nstu 190 inosp uoloAs as wouny IUI [nraA I[V -
wipia a] ep ovsou
e ] ouslN N-
uslu IN 50A1 po altJEönIp al POuId zoq
ouI o]ST OITSOU ed oru
ourgel[aId ¡ByOA09 po oluTAS IEyoOes 'TuPIS
-
-
$of i120 oualu 190 oloN *aLouu Oey 0js[ 3o[ I ue[nA ZI eLHOod eAe[ al ep oBy onea und
As
:woyouspod uroaA ^ol s ejezANopeu EyloAag posod e18tpod ovu sl eylOnap e 'onsnds uoupolpo
*ofoA)
elOAL OeXPIST OIOys ISou nloy vurljeyI ol e ol oxni olons '1onleonu oBABlULAZzI 3s otpeIN
ns ep oeX aPOYPI 3ynY**apoyei jeIAI
'elOA] Oey eist
esOy uslN °nuejd n ea]s oltu 'u [nioa
al p oyey*"LIOUUEZz u 'võo8
1 OxPI "PlOUI 3oLIPpods
uejd ol n
sopod -03 e[ou
-

oy[o^sp "TuI nsoIdo

L U ez juou euUIS ol eloy woylOnap S
1souslunqz exiA eqiusuez al aloY BiueA
nuiy YST 3ojodeu zeizl olaelod os uI PUIOJ PN nisou
3d oßeu | oualsIuoIdou al e3 eylOA3p IIV Eu
edoyn os ns ologo 'eßolu n e[epojðez oAIL|ZPd
"UIOIu
Sepuo e 'uorez es qt ertqnljod I xnI 3AOBIU P[N1
* P
-o13A ioloas es uoyloAop s nyue]ses eu uopnq EAYIId ol euo n1sap os oo O_ FouO nlueAIY0 n L90
OEIOU nIsau uOAyeao eu nse) uOaOnyiq ef ublu oLIYOd oynI 3qo s ol epuo e 'nylonap ojouId
:WoUoJ
pey oLIezo os 3o[ I 3[LIYSIez nu ns IOO n_Iu
fouzo
utusjuS our[LId oIAP]seu unez 'ozeiqo ou did ouei
oNDeUU uOyeioy al oeSI ey[oAop al op+
 Ima neato viae od toga.. Ja emam pravu re sastanak. Kad si mi pokrio oi svojim
-

sam
imala
da opiaem.. A ti ea mo~da razumeti na ataciljam rukama pomislila sam da je to on... moj verenik. Oe-
ako ti ka~em ovako: da se ona srela s
ga sva u zaru.. Ti si mi seuinio kao
nep0znatim kivala sam
momkom. kao ato si ti sa mnom, ne bi kad sam ti ugledala lice... a ne
ga doekala eliko razo arenje
onako kako si ti mene: vreajuci i grdeci. cenu za to!
Ali platice on
njegovo.
-

Mo~da je ona vaspitanija od mene, ili - Kakvu cenu?

smi-
renija od mene. Zar ne?
-
Cenu prevare. Cenu svog nedolaska.
-

Jeste, mirnija po prirodi.. -

I ti, takoe, mo~ea da zamislia koliko sam se
-
Ne verujem da bi uinila drukije nego ja da ja iznenadio kad podigao ruke s tvojih oiju, i
sam
je bila u
mojoj ko~i. Ali da si ti znao ata Kad sam doaao, jedna
je u mom
ugledao lice koje nije njeno.
srcu, u meni, u trenucima kad si me iznenadio satu: plaaio sam se
svojim ruka mi je bila na srcu, a druga na
nastupom, bi te
iznenadila moja reakcija.
ne
da ne kasnim na dogovoreni sastanak. Tvoj deo u
Mogu li da saznam neato o tome ato ti je bilo A moj deo je bio
obuzimalo misli?
svemu je bio onakav kakav je bio...
veci od tvog. No, platie i ona cenu.
Tad se
devojka malo uspravila na stolici i uprla A kakvu to cenu?
ozbiljan pogled nekud preko doline;
ni re. Mladi
nije progovarala Cenu nepoatovanja obeanja.
je iskoristio zgodnu priliku da sedne - Sada ti verujem. Opraataa li mi zbog mog
pored nje, a zatim kao i ona
ozbiljan, zagleda se
-

nekud iza doline. ponaaanja?

Nastade muk.
-Opraatam, a i ti meni.
Konano, devojka duboku uzdahnu, se dva
Mo~da je ono ato mi
-
pa ree: Razgovor mladi a i devojke produ~io
je obuzimalo misli po- te su jeli i
Sata 1 viae. Raspolo~enje im se popravilo,
put onog `to je obuzimalo
Mladica je
tvoje. plli. Cuo se glasan smeh kad su njih dvoje
odlazil,

napustila zbunjenost i ljutina.

-

Da li to znai da
si i ti isto
Rece Tuku pod ruku, s okom u oku drugog.
usao
tako... izlaska, u kafanu je
-

Baa tako! U isto Nedugo iza njihovog

vreme, na odeven. Seo J
ovom mestu, 1 Ja ladi uredno o ealian i vrlo dobro
90
91
 Z6
ns "UO I uues
-
!1plod i sod '1ze1ZI eyloAon IS ep PI![SIN **"P[ISOIBod ues
uod dod ! el [
ejejaIsns eIOZ as 3A
ns pey noou s OUISO1aod ep ouioZoui [AS**IUeu zoq ues or_
I yewow 1od"0otpodso *alualu[nZI Ouqanod altN-
** PuO I OPy *ou»SP]dn I oupoIodsoq os onaso y
1podso3 "e3ep 'pis ol ousuu [-
uoOA usfu al ojq 'uoyfonap :ouasnuuS OBXOI
ed '3o[ ouslu n as
zI OPSez/ e]es e[od
aId al Tloy XPA0D oPpo[zez wooLuINSU S as
uoxU ourJe 'oJoxoeu
3s ofuFstq0 PI!ISIu eylonop ol ois onuIso folu euioId pa[aod oe3tpod al prpeiw
IpeiN
Bo[zer _euZeS PEy Iu s9pnsoIdo i[e *affon
'epnq ep 1q oj8oN olOAS A]ord ues
nu I_ido 'npzes [eiTdn ejtuseyPZ iIUI °9s itpns
-
XIuOIOA [ouu orq 01
l epzoN :ouses o[IA ELYaI TSOUIS Os ep Ion[eABsnxod 't 1onI
YOA09 od es enuyei *al nui ejsud 'nualu eWSId
eipIyod
ey[onap eisn ol nuejey n 'oapas oxei al yog
Puo pes ol ops [ IUT[Op euard uos[ E 'Nzejn inuargo eutpoj al
ues oBUzeS
Ouejey eyIuse[a po 0opas 'eluroaso euInq I I[sIu sfoAs eIo]S. olu zI Pp I[
I9opz al ep [3z ep oey 'oeystiId . aynI 3qo s OPuIIZN
OAOuod al ed *ol nl oei_nds 'e$slu
paidst ejize1-eu
=
s
PILusexez euo i ol I[ Pd eloy n_eo nuzeid oeßojs ol uoynI e 'onustIs as nuu
Ousn 'opYIus os
o z e r q[uepaeido z. **oltusex orð 3oI[ OASDIpe[N ,uOYDap ui S P[SINO
Wes el PJES
IS ues I[e 'uooUAIOA S yeuejses oeuii spAO eJod ayi[Ludjo aid ed 'eolod oi_ou eyuuoui aoup
O3Z nAi_nip n ol ep *ouaepo _ol eisop 'ns do EIEA
Inlou eu Xyeu eoiud eloa] al ep es Iu .uD
o A olOAS Opo eloy eylonop'" ol ep ouoAopo al nu yoA0
ues ul OEAO E{zejop e3sfu aid ey{oAop EAYEI ! PANPI Ol
AJOra eIuSeyez "e]es vap po oSIA ejtusexez
}Puejses epAo ous ieuj 'XlualOA lou Va ep ol es oeidn eeyo[ yIuseja oe_ud al nu pey 1
LL U Jes n o e p o | s e z I o l o a p ouo [ o p a s ns ap o1s EZ
Poali su putem koji vodi izmedu borova i hrastoya zaista udno... Da li se kajea zbog svega
vao...
To je
njegova ruka preko njenog ramena, a njena oko ato s e d e s i l o ?
nje
govog struka. Razgovarali su aapatom. Ona je rekla ato napuatam verenika koji nije
Da li ~alim
Da li ti smeta ako te zovem ,,ovee moj*? obeanje? Naprotiv, zahvalna sam Bogu ato
-

nd~ao
najmanje, draga moja.
-

Ni Kajea li se ti?
se tako desilo.
A jesi li siguran da neces zazaliti za bude ~ao ato je
njom? -Uopate ne! Cak i da mi posle
-

Sasvim ! Ona koja ne mo~e da me saeka dva

-

bilo ovako.
sata... kako ja mogu da ~ivim ceo ~ivot s
njom? Ali -

Pa onda... daj mi svoje usne!

ti. draga moja. jesi li ti sigurna da neea za~aliti
za
njim?
-

Potpuno sam sigurna, ovee moj.

-

A jesi li spremna da sutra zaka~emo svadbu??

-

Ne sutra. Joa ove noi, ako ~elia..

-

Pa onda... daj mi svoje usne...

Njihove usne su se spojile u strasnom, vrelom
poljupcu.
Utim trenucima slian par mladih se nalazio
na
meseini, meu borovima i kedrovima. Devojka
je kazala mladiu:
-

Kad sam sa
svojim dragim dogovarala sa-
stanak u
onoj kafani, dogovarala sam se, u stvarl, Ssa
tobom! A uopate te
nisam poznavala. Zar to nij
udno?
-I ja sam, u
stvari, dogovarajui se o sastanku,
imao dogovor s tobom. A nisam te uopate pOzla
94 95
 L6 96
c
nsyojuoy uopooe|Lud poA9id *!,1zppi TT1ISOd 1oelsoid IAO" :0LIOAOS Dl
tuto|O n °pue,ny zi 13lV
1q9s n e 'oLAPIseu
2a yD]1-0 DUuI
-nu ula vuu! 30g apET" :2! OLIOAOBpO 'ye1o7 I_AIZnpz[
euIzn dog 'olep
-

ouIpodso3 *olzog Un ez *as [nqru_

3S P[ISOC OSUiOY 1q eis
Sog Buiqpns ejz PSe
LIOAO ep nuany RoAederuyI nligo quzni 'nuelu euroid nyni of ejzniJ
°UO I OPY PUoLIeuz oeAo8n
.uees I^A.AEIPZEu 3N eueynI eu uiojNap s Puoz eYOU sl vs ejoIsaid notn
*oPsod [UASupoyPAs lOAs y99od e Pu
posns opn pey OesezI I SeId uony oroerOYOId al o1_ ouurS
Put vIS poj+od ep uLAoU olu
o1_ oßou aId isan po 3$d ol oe_od I "pey[on alu
nuqopn n 0»s ol oi_ oues
Jenl oozn I noqjojS 1soualepn 'purõou Izejord ind ep al orsoN
'nyieInod
,epers pa(3n n nru 'uepnp loAS n
opI pey +u °ojne FsLIOX oU ep
Puep Bof s slnnpo i 'oeAOa) eSo1 aS
areA I epnlj nleaBIIUIAUZn***qilu po ponu i s ep POOS
'19AS IYOeIsoId ol oL" :oJst ou
eqon isejA *3oI[eeA IOPSOd eyou
ez wes e',3og 3peg"
-[eIs oLIOA08 vutluo. el 3q9s OHealusgesod ol uods iltoqleu eueuipo uIA
-

eo10n ez
!Is. ol oIq euilu vuIAs JOA0spo Ao8o!N -08fu n exOnog EZ *outljqop anoId yej tlroqfeu al oL
s
oupalez paideun 0s
OuezaALId ol eurloy eOUej eap TsoUANYe lousajo1 ouaryo os ep nu [q oferEa0pO
oJoys esid
eOEqI 3znd aloy siopI "yeuiois ejea;ripop OuIzj oueoonod Soqz eui qesnLud ua_
'nsou I nyni Yiuo!| nuu
O! ns ep ioqið uoNI[O] S eX{Onap -LAod :exo[ oeyoI 3gn[ ol ei_ as 1pnl
ous n[oy
-ALIYS! egep 'ovrvjs idajs 'qnusuIods pOA -Ospod "expniop oneaqud os OEAOTL
nind pu
PuSZ :]Od I 'ouLAO3n op øony po
ol yi opq
ISeu as n u ns iloy yelsoid oefoxq al oEAOBIL
ned ouzn ep o8ouiod o1 [ol 1q eP
0IuTSuo oxoU po es eruulezoa 'ousfu oltu ruEyu
uons
BU IZIp ei ouo ep as wAuny "ruitsEL
01_ ojsp
olusels YeT-T-eTV,)
os
nlelaeIspaid 1 ored nlejiuo8oueuuez upzoud
-01d of eunf!N 2o1SI. po lLAeyn[ I esed po lIA!P D08 ADVa
 Trgovca je zbunilo jasno uzbudenje u glasu kakvo je ocekivao. A ovaj drugi je ostao
i deistvo
na licu suseda. Nije razumeo znaenje njegovih rei ezverenog pogleda, atvorenih usta, sav smraen.
unez

Odgovorio je bez razmialjanja: se nije pokrenuo, osim prstiju

Nijedan miaic
mu na
-

Ko je umro? Da nije neko od naaih prijatelia? kama. Sklopio je ruke, umrtvljene kao posle narko
Sused mu odvrati oatrim tonom, s
izvesnim Odjednom, dok su
su izvadene 1z leda.
Te, ili kao da
podsmehom: bili u tom stanju, na vratima se pojavila
njih dvojica
Ko je umro?... Ti.. i ja...Idesetine drugih. Zar rekla:
prosjakinja, ispru~ila ruku plaaljivim glasom
-

nisi itao novine? Imaa ih rukama.

Citaj ovo ovde!
u
-Od dobra ato je Bog dao...
pa je upro prstom u stubac na naslovnoj strani. Kad otiale
No sused razdra~en ato su njegove rei
-

tamo Komercijalna banka

objavljuje steaj. u vetar -

nije znao drugaije nego da usmeri svoj

Coveku se poele tresti ruke i novine vratima. Glasno ju je izgrdio:
ispale iz gnev prema ~eni na
njih. Izbuljile mu se oi i lice mu je pobelelo, a jezik -Ostavi nas, ~eno. Mi smo u brizi kakvoj nema
se svezao. Sused je hteo da ubla~i efekat vesti, pa je Mo-
ravne.Nemamo vremena da ga traimo na tebe.
uteano rekao, a uteha je bila potrebna Zda cemo sutra mi prositi od tebe umesto ti od nas,
Sto se tie novcai ljudi, komao... Novac do-
,,Od dobra ato
-

govoriti tebi ono ato sad ti ree nama-

lazi i odlazi. Nesrea kad se
proairi prestane. Ne- -

je Bog dao"! Odlazi... dae Bog!

Srenika ima mnogo. Moj deo nesree izbavi iz briga
je pet hiljada, Zena ode, mrmljajui: ,Bog
a koliki
je tvoj deo? Nadam se da nije iznad toga.
Svakog nevoljnika..."
Raunam na to da nisi izgubio na poslu sa otvorio usta
Nastade muk, posle kog je trgovac
jemom koji
si nedavno poslao u ehoslovaku. SeDi
d DI rekao sasvim polagano, kao da govori
Uveren sam da ti
je tvoj deo doneo deset hiljada. Samom ili nekoj nevidljivoj osobi:
Osim toga, ti nemaa
ukuana kao ja: ~enu i petoro Dae A ata nama?
dece, i svi su ugro~eni. A ti
-

Bog... s
nemaa dece. Zavidim i.. Susedu se svidelo ato se trgovac
vratio razgo
Sused je
govorio kao sumanut. Teaako mu J
padalo sto njegova beseda ,pa je ponovio pitanje, i sam dao odgovo
nije imala na trgovea" Sta s nama? Niata!
98 99
 - Niata? ***

Tako je. Niata. Bog sve daje.

-

Bog sve daje? Zar ak i dobitak i Protekle su godine i ljudi su zaboravili Ko-
gubitak. i mercijalnu banku i velike nesree koje je steaj
steaj Komercijalne banke?
-

ak i dobitak i gubitak, i steaj uzrokovao. Medutim, nisu prestajali da spominju s

banke.
Komercijalne
najvecim poatovanjem divljenjem pomo siroma-
i

On je dakle delitelj potreba? od lepih pred-

anima i nemo nima koju je jednom
-

u
-
Ali on ih deli uz tvoju i moju pomo.. udovica, poatujui mu po-
grada delila trgoveva
Taj razgovor nije susede nikud doveo. slednju ~elju.
Uvee istog dana trgovac se vratio Iznad vrata je stajala uklesana poruka:
Tek ato je zavraio veeru, zadesio
svojoj kui.
ga je ozbiljan sra- ,Bog daje... i mi dajemo"
ni udar. Lekar je odmah
stigao. Pregledao je bolesni
ka veoma
pomno. Nakon ato je dao potrebne lekove,
naredio mu je da legne u krevet i da ostane u
njemu,
bez kretanja. Onda mu
je priala ~ena i upitala ga da
li je opasnost
proala; on je zatresao glavom i odgo-
vorio:
Ja
uinio sve ato mogu kod ovakvog
sam
stanja, a ostalo - `ta Bog da.
Bolesnik je uo ata je rekao lekar, i ponovio
aapatom, isprekidanog glasa:
Sta... Bog... da.
-

Zatim je dodao:
-

A ata nama?... Zar niata..?

100 101
 Iof 'ndazD n nuipos
rui9Eu 303nip oBUII SlIu nupas [ 19sopEAp orundeu
eZ IpeIez ep
PIOUI Bp oiqop al OPUZ
DIpoA ol yoL. 'vuouey 33Z1 EU PLuasou po orzaq [u 'oz
n_o1s uoyEAS O BUnoEI
3AS PU Ol orsonoa
nqpEAS aftu os Ioun eN "I9OI uuouZnI ofeIqo ouoYOU I[I Oep
I aIed
olupajsod op
OuZEA eu 2AS IOUpsl! es ep IN °PBOy O[[q PpPdeu
ep iu tp18
oBaeIUeu
oj uOZ lol0AS IUO[yod ep ep onouud sltu oIU peyIN PJOA indod yeiory t
yel
-03A o[Iq ol nui
e
of u I 'eqarpz oey ueuyEAIZ I UeZeus oq ol pnsew
'euep ytlupaIsod j9znqo oq
ol foy ep of oj
ol ojisIAgn OA1SnIp isndeu ep
nljoz BuIejoyS UILABUIY I UIUSPqeTs oe1ory I orlusd
-0x o[uelistUIZeI
vu sluquods oyu 3l ep
OAtl[soupodou os 1q xop 9pouu OUelo1Sod i
![e 'nyni i nßou ytuz
"ugeu uezn1
eUO I 3l oxei oxeupar
nuu ojez v3alu erejOA -eusI ovY Ipnia [ epAJd yiyoIS 'PuouueI ytloas apei3
oq ol
Iu»z lodaj fofoAs o1sIA S0qz 'i[tusLION N[Osn soxeaS PO EJEprz op
vojueis zaq nl[avqnli al 0ejOA
-
oundou oid ou Ppaj vu 'vusuey luaSouop sl erq tlupeis n eßon
ewaid taeqnlj und o1q oljopou Sap
-

n ejfq al! JEAIS ns

-3Z0 s loX
pnseN a ep ouuoj AOpnseN XEIu Oed Jexeu 'opoia oZO[S UI
wopeI ONe] ISLUey [lupajsod t oZo[od au Yop nueIs oU ep eYTupei
as ep ol per 'pnseN
e
YAS I ETepiz po oZeNez
!ejso ,EyeIUI 3rd 1ony eIa yiuse[a ol ed 'n[ery o[ZITQLId
S
OPy nuz npeju eu oyou pey" :Oepop
a 199IL 0pny ofuapeio *oluspued ez uep
3AOBslu e u e s n qfuseIY B0qz
iper
oAIZ UIOAopnseyWnsl ejiq 'UznuieL
-
e
oOsou
SOu eu eiSezi nu e_np 'eluexoo Soqz a]+js Ipllo o13Doy oye '!- ejnl elfopou EO
u
Os nu paA 'e[ysnds eusueI os ns Iu '1Oery YEION
P
os n u eusuer
u eN 1anipe ',"ensnds Ou
ON OEINS Os npnsew** :qtlu po uepol oLuOAO7
Id eu 'al o1_ oey 'ousnynou I oqniO 'n{nyI!pEz
-
0d eß ns .UIOUIn BL
eyjosIAEZ 3[SOd ep I9Iod
*
uTes-[uny n" .resn1p IAosalu 'eso1 porod
os ZII4 yuosou (nJeKKLpeH)
!ILTOuIezepnseN ns .uo *ol[ep !
EAOUOIEy yplueu . yipoa 1ad 1sapeap o NOTHOd
 ~ivot osim sopstvenog truda. Na celom svetu nije Hodao je dugim koracima,
tom
zadovoljan zveke-
trideset lira u svom d~epu, novcem
posedovao niata osim ku erka podignutog sopstve- koji je pri-
paretu zemlje nasle enom od rodi- mio od gazde kao
nim rukama na
nedeljnu platu. S vremena na
Ose ao je teaku
telja. odgovornost na svojim plei- Vreme obuzimao ga je oseaj kao da mu
se grudi ~ele
ma. no, to je bila slatka odgovornost. Bilo mu je pri- osloboditi vla~ne koaulje. Razmialjao je sve viae o
jatno, otkako se o~enio, da razmialja o ne emu ato bi nainu na koji e utroaiti nedeljnu
zaradu, tako da
poklonio svojoj saputnici, da to bude stvar koja e joj ostane koliko je potrebno za nabavku ogledala s
razgaliti duau, a da ne ateti njihovom skromnom pozlaenim okvirom.
bud~etu. Dok je nosio kamenje, teako i upola viae od Deset lira braano. Pet lira zejtin. so i sa-
-

te~eg, doaao je na ideju: oni u kui nemaju ogledalo. pun. Ostaje petnaest lira. Mislim da je to
dovoljno da
Najbolje ato je imao bilo je malo pare ogledala, ato kupim lepo ogledalo. A aeer i pirina, moj Masude?
je naaao pre, ko zna kad, na otpadu iza
sruaene kue Imamo soiva i
burgula".. Pa mo~emo jednu nede-
nekog bogataaa kom se zidao novi dvor. Koliko je lju da pro~ivimo i bez aeera.. Sta je s
ono u njemu izazivalo gorine, kad bi tu i tamo video
tvojim cipela-
ma, Masude? Ostao si bez
njih, sad ti trnje i kamenje
Svoju ~enu pred tim paretom kako pokuaava da se ranjava tabane. A ti nosia kamen i potrebna ti do-
bra obuca. Zar ne bi
je
oealja! mogao da odvojia liru i po na po-
Vracao se Masud kuci, po mrklom mraku, pravku? Sta bi smetalo ako
slabost u
ogledalo koata trinaest i
nesvestan umora u nogama oseajui i ne po lira, umesto
petnaest? Ma ne... Ne... Ogledalo mo-
grudima. Srce mu je uvek zaigralo od radosti kad ra da
bude od bolje vrste, a ato se
cipela tie,
one e
god bi pomislio na svoju ~enu, i na veliku radost ko- doCi na red za nedelju dana. Ceka me jedan novi po-
i
Ju ce njih dvoje podeliti prekosutra, kad ode u grad Scao, bie rada dva
meseca... Zaradie se dve stotine i
Vrati se s velikim ogledalom u zlatnom ramu. Vec je Peueset lira... Ne, ne..
Neka saeka sve, osim ogledala."
Odredio i mesto na zidu gde e ga postaviti, i reai0 da Danska valuta naziva se zvanino
Se Okupacije opate prihvaeno imefunta,
ali joa Od vremena
Zeni ne otkriva niata unapred, nego da se ona zne je
h8
as je Vrsta grubog paeninog braana, ,,lira".
nalik na taranu (kod
nadi lepim ogledalom kad stane ispred njega. postoji i iskvareni oblik
,bulgur").
104 105
 -

Nije nego! Danas si drugaiji nego obino.

vra ao kui.
Masud dok s e
Tako je razmialjao
misao bi za
-

Nisam spavao kao obino.. Samo to i niata

a nova
odluku
vrstu
i joa nije
doneo
do ku nog praga drugo.
ato je stigao
zaokupila.
Pre nego
smetnju u disaniu.
-

A zbog ega nisi spavao? Da se nisi jue za-

i neuobi ajenu
oseti vrtoglavicu neato slino morio viae nego obino? Oseaa li kakav bol? Ili te
u ustima je osetio
Nakaalja se i ispljunu: mo~da opet mu i zub?
ukusu krvi.
zdravim snom, kao obino. Kako je uo poslednje pitanje svoje ~ene, Ma-
Te noci nije spavao
nesanicu pripisao je mislima koje bi sud se skoro ukoio, uspravio na stolici, pa onda
Uznemirenost i

oiju kad god mu je na um stavio dlan na obraz i rekao neistinu, kako bio nije
oterale san s njegovih
o odlasku u grad njegov obiaj:
padalo ogledalo, ili razmialjanje
ponedeljka, io opravdanju za taj
od- Pokvario se... Zub mi noas nije dao da
-

ujutro sledeeg spa

ne da povoda za sumnju.
Silno je ~e- vam, draga moja.
lazak a da ~eni
nju nastupi sasvim iznenadno.
}ena je odmah priala i bri~ljivo mu
leo da s poklonom za
pritisla gla-
Zamialjao je u sebi
veliko udenje njeno i radost kad vu na svoje grudi. Glasom prepunim ne~nosti i
vrati kuci i donese joj veliko ogledalo,
i ljubavi ree:
se uvee
i Za- Neka
kako ce njega sru iti bujicu usklika pitanja.
na
ti otarasia bola. Sutra... Sutra u zoru
se

i izgrliti. silazia u grad i idea kod zubara da

tim ée ga obujmiti rukama i sita ga izljubiti ga izvadi... Dosta
i cena sree u ti je bilo ato si
Da, to e bi spomenik pravom cilju, pa u
proalosti pretrpeo, a niata ti osim
da smisli? bola nije dao. Vadi
njegovom ~ivotu... ali... koji izgovor ga! Nema i nema zubobolje koju
zabrinutost treba trpeti. Sutra... U
je izjutra primetila bledo u i
Zena zoru.. jesi li uo?

njegovom licu. Nije se uzdr~avala da upita:

- Sta ti je, Masude? ***

On je opustio ramena i napuio usta, te nezain

Pre
teresovano odgovorio: nego ato je osvanula zora Masud
valio je pre
desetak milja od sela do
-

Niata... Uopate niata. grada. Sve korak po

106 107
 il
.
N
N
 ***
prema kome nema drugog prava osim komaijskog, a
Masud je doaao na cilj svog puta i tra~io od
ljudsko pravo je sloboda.
trgovca da omota ogledalo debljom hartijom. Zavu- Masud je stigao svojoj kui uvee, iscpljena
kao je ruku u d~ep da
plati robu, ukoila
a ruka mu se srca i misli i tela. No, ogromna radosts kojom je
i on se skamenio na mestu. D~ep je bio prazan. Po- ~ena primila ogledalo uinila je da skoro zaboravi
eo je, kao lud, da pretresa d~epove i zagleda kako mu je, i smatrao je da je bolje ne priati ata mu
zemlju
oko sebe. Bez uspeha. Njegov novac je ispario negde se dogodilo s d~eparoaem. Steta je velika, bez sum-
izmeu zemlje i neba. Reaio se da izade i potra~i ga nadoknaditi, da musnaga
nje, ali e je on samo

po ulicama kojima je proaao, ali trgovac je shvatio A radost koju je ogledalo donelo ~eni i nje-
potraje.
ata je s njim i upitao da li je poznavao mladica koji mu ne mo~e se meriti parama. Ona nema cenu.

ga je doveo do radnje. Kazao je kako je bilo, a onda Zena uporno tra~ila da se ogledalo odmah
je
se beskrajno zaudio kad
je od trgovca saznao da ga namesti. Masud je doneo ekser i zakucao ga u zid
-

ovaj, takoe, uopate nije poznavao. A kad mu je na mestu koje je ve ranije odabrao. Okaio je ogle-
rgovac objasnio da je postao ~rtva d~eparoaa, smra- dalo, te pozvao ~enu da vidi da li je na odgovarajucoj
io se svet u njegovim oima i zatvorila se za radost visini. Samo ato se pribli~ila i dodirnula ga rukama,
sva vrata na njegovom licu. Njegova nesre a beae kad se ekser iskrivio i ogledalo je palo na pod, raz
veca od onog ato bi i pamet da bivai se na komade. Zena se skamenila videvai da je
mu srce mogli pod-
nesu. i njen mu~ pao na zemlju, a onda je ula da aape za

Stajao je tako, kad je primetio oveka oveka pomoc:

iz svog sela kako prolazi ispred radnje. Pohitao je do - Lekara...

njega i upoznao ga s onim ato se desilo. Zamolio je

najtoplije da mu pozajmi potrebni iznos. ovek se
nije ogluaio o molbu, dok je Masud po prvi put u
~ivotu osetio uni~enje du~nika prema poveriocu.
Osetio je i slast radosti koju mu je pru~io ovek
110
 KUTIJA `IBICA a odlazim iz nje kad se vecina sveta vraa u svoje
kue. Ljudi me pozdravljaju, a ja sam ravnoduaan.
(Ulbetu kibrit)
Onda ja pozdravljam, a oni su ravnoduani. Ljudi
vole, a ja ludujem. Ja volim, a oni luduju.
Takvo ludovanje me obuzelo jedne vetrovite
prolene veeri. Kiaa je obilato lila, ulicama Bejruta
tekle su pravereke, a munjei gromovi udarali su bez

isam napisao nijednu priu a da nisam prestanka. Meni je baa u to vreme palo na pamet da
izmislio
njene junake. Meutim, zapi- odem kolima do Baalbeka i natrag. Nisam imao ni-
sivanju ove prie a teako da bi se
- kakva posla u Baalbeku, niti sam ikoga tamo pozna-

nije mi bilo stalo ni do tvr ave hramom.

mogla nazvati priom - nije se protivio ni njen ~ivi vao, a s

izvor. Pripovedao mi je jedan vemi prijatelj. ovek Ideja je bila da putujem sam, okru~en mrakom, mu
sjajnih ljudskih osobina i obrazovanja. Nije priao njama i gromovima. Bio sam opijen tom idejom. Kad
voli da sam varao majku objaanjenjem da izlazim u posetu
kao da govori u vetar, niti je preterivao; on ne

kiti i ulepaava. koja je neodlo~ivo potrebna, ona nije dala da se za-

Istoku i vara: poela je da me ube uje da se izvinim telefo-

Nas dvojica smo vodili razgovor o

nom, ili da se uopate i ne izvinjavam. Nevreme bi

Zapadu, io tome koja je od dve strane u svojoj os-
samo po sebi bilo izvinjenje. Cak ni lisac po takvom
novi nemilosrdnija, pa je moj prijatelj rekao:
Hajde da ti ispriam, ali bez komentara, dva
nevremenu ne brloga. Ali ja nisam
izlazi iz svog

do~ivljaja koja sam imao pre ne tako dugog vreme- odustajao od svoje namere. Majka je onda digla ruke
kakav god hoea. Prvi od mene, skrstila ih na grudima i molila se Bogu da
na. Ti iz njih izvuci zakljuak

Libanu, mi vrati razum. Obe ao sam joj da se neu nepotre-

se deaava u malom selu u dolini Beka u a

drugi u Parizu.
bno zadr~avati i da u se vratiti do ponoi.

Znaa dobro da sam ja pomalo udne prirode. Otiaao sam. Moja kola su poela da vijugaju
Meni je kua potrebna kad drugi ljudi be~e od svojih, brojnim okukama brdskog puta kojim se ide izmeu
112 113
 Beka. Ne pitaj me kako sam se ose
Bejruta i doline da ne mogu izbei da platim raun sopstvenoj
cao usred mrane noci, gledaju i mlazove kiae pred gluposti, bolje re i - ludosti. Moj problem se joa

svetlima automobila, sluaajui akripanje guma po uvecao kad su se ugasila svetla auta, pa smo ostali i
nakvaaenom asfaltu.. tutnjavu gromova u nedrima kola i ja u mrklom mraku.
noci, i trubljenje vozaa koji su silazili s brda. Zbog Dok sam bio u takvom polo~aju, pojaviae se
svega toga bio sam u svetu izme u o aranosti i stra- svetla koja su se kretala od sela prema meni, i to
hovanja. brzo. To su, bez sumnje, ljudi koji se vraaju s neke
Stigao samdo doline, pa nastavio sumanutom veerinke u selu, pa sad idu svojim kuama. Tako
brzinom. Ve sam proaao nekoliko kilometara, kad s sam procenio. No, moja procena je bila pogreana. Ti
desne strane ugledah slabaano svetlo, daleko negde u ljudi su bili primetili svetla mog auta dok sam se pri
mraku. Zatim joa jedno, pa joa jedno. Svetla u selu, bli~avao, a onda su svetla nestala, te su oni shvatili
nema sumnje. Smesta sam po~eleo da saznam kakvo da se neato desilo s vozilom, i da svakako moraju
je to zbog ega? Ni sam ne znam, no u tim
selo. A spasiti onog ko je tamo. Nije im smetala nikakva
svetlima bilo je neega ato pleni i privlai. Zaboravio opasnost, niti nevreme.
sam Baalbek i poeo da tra~im put prema selu. Ubrzo sam se naaao u kui muhtara, seoskog
Uskoro sam se naaao na raskrsnici, siaao s glavnog i stareaine; svi su veoma uzbudeni priali o mojoj
naaao se na sporednom, makadamskom putu. Nisam avanturi i ludosti koju sam poinio u noi poput ove.
daleko odmakao pre nego ato mi postade jasno da Zatim prode neko vreme, pa mi doneae peene pile-
necu stici do kraja: rupe i blato bivali su sve dublji tine, sira, maslina, kiselog mleka i maslaca. Pored
Sto sam dalje vozio. Da se vratim, nisam mogao. toga joai meda, namaza od susama, kao i pogae
Smirio sam ~ivce i uke, pa nastavio, nekako, da ispod saa. Shvatio sam da éu no provesti kod njih,
a setio sam se i svoje majke. Po eo sam da razmi-
idem dalje.
da je
Iznenada sam osetio da se auto naaao duboko u Sljam na koji nain bih stupio u vezu s njom
mi palo
blatu i vodi, sve do vrata, a do sela nije preostalo viae Smirim, jer se kui neu vratiti do jutra. Nije
iz sela
od pola kilometra. Zakljuio sam da nemam reaenja, na pamet da mo~da pravim nepriliku ljudima
114 115
 LII 9TL
oupo o! IiJ0d eysejpo aUIDIA
ep o39od wes ele 'exAeioq Bou eoesou eap {u ejsoid
ejoy n Selpid fou
Iofo13nse 'uopyod upoa/id Oep
ues i0ag 'oluiyny nsIN OBS1po of uofoy erojsouje eujelud oujoznz
nltqop vz eereao3po sl iu 011goeu v 'OTI_vlio aliu es ueJs
ejos Iu OIAEIOqUz uesiN 'nuipoa nAPIi
ues Iznjsod 'aungeI eu esnjsn eiqog oapIAS as Iu osouu j910y Iew
oxjoy IIsoujeaqezI eUoTyod oep
wes oipaIS 'Ozns uizipez ep oseus NeuI no uepol oeiqepo ues yEAPIOq UZ nlioeLuosip nysIoiyop
ofons aas
-u ep o1_ejd as ues vl e °PquejseI SeJ OS OeAPZIqLUd uueiqpo ep sof al u oreisoaid Tu0qros eu eltpnis
nluioz nfons n yeelaod ez s OBAOYed I nuojd1p ru ues oig iziTed n pes V"
urpo3 fofupojsod
wes orqog 'npai uusljoqleu n 'ruipoß ol eysoia :OIAP]SEu ed
1soujeAYez nloas IzeIZ. ep oyey ovuz alu [ 'ais 'nareBo oedud {joneliud fou ol ovxor ',nueqrn
ou oeavzean vu03A 3l UO uoUzn al ep o1qpo el eXOg UTop nfos n ofrsap uOupal as .u oj 'o13a
ues ie 'nvuey I nerd ru ep al o3y 'oIznpo as oi_od oXIA 1sof oexois ues oi_ oL 'el1qnljoyaA0g
oulezod nu ues ed 'Snp neIA ep souzI ueiseAzI ueq euipn n eui sol f[u»z vu ep aluarOAn OEyo1s
nod oiq- epal oeui zoq nusfu o peA Ues ouOAos pei ues er iopia nsu njoaIz n epej op raoy eyOA02
ejojoy nyiuse[a uoupsl 3l ep es uroas Souzodou Soqz oi_ez V i1IOu [oAyei nI iIpeays
qonod ousajoI vu 3U e 'EAjs[joaopez vUAOYnp eu oufrqzo oyei nqanod nfour ns tlox Iouuou
eßAS ad ui_onod EAOU Ep u[OA el yop '19ouod ns nung 'uepoßod uouo13 oey ues o1g 'nuojojoI
uouPAOu es ayni aNoT_ IIq ljaupor tlou ns ep vIS oiq oejidn I! eIsn oOA10 Y[q 3u 1Ood ap pny
01 I Seuze 'seuz oqop n - nJsod uioy orq n eu1OTup
OPUz ues ep I1! 1OUUOU n N y zI OZeIZI 0i^ez oeuIz
-e.I Iznjsod eusid ueui vlueoaso eAYey nezod ofruer oues wes ea enouo UYog uiareq ejos po
OPãOW uesIu os ei_ vu [u I EADY990 ns o1_ 8ouo u o l e p n u o J o j o i IZ1Iq{eu » l e p u e s o e u z * ,npIYoId
peuzi oueuz I wes oBAep 3ILud opiq al pey 'vßoj n '9s ejes
eliuy af 13f, 1pnfeaeluinzi 9s ns queiA eap
prodI 'pai al pey ! ISYeq oeAep ues (znjsod e '1op ILIdI0 [sod ss IINeIA I ISEZI Ns uo e 'uI ues oeg
-O10d n apeju I aejs ez ouopyod y1q oisouop eojup PuoJjoi [onq rupny fOAS uep ui ep ejizenez vjsouus
-S
eupal ejsoid 1q oxey joy ejipoOA I e[Eaopasod ns eyeuouu eojfon 'oejrdn oj unes v3og +oqz !Ieuz
lvloN 3oipoiod zi oyou ues ep Oey ueeso Is -PS ns
u) "uojoja ytlu poy I eut ovejdn ues pey
pred ulazom. Rastanak je bio tu~an, ali ipak bez
suza. MAGAREI REP
Samo ato je voza upalio maainu, samo ato (Dhenebu-1-himar)
nisam poaao, kad zauh vlasnika hotela kako me
zove po imenu, vrlo glasno: ,Stani, ne ~uri!" Priaao
je, a u ruci mu je bio list
papira. Poeo se izvinjavati,
maaui tim papirom: ,Izvini!... Nemoj mi zameriti!
Ostala je kutija aibica.."
osto je predao povodac svog magarca
Pomislio sam da
hotelu zaboravio aibi-
sam u

ce, pa sam pomislio da je oveku taj dug manji od

moje atete i zahvalio sam mu, uz osmeh: ,Nije to
P
tekle iz oiju.
Askara nekom kupcu, Berkat uze da se
opraata od ~ivotinje, a suze su mu po-
Ree:
neka velika stvar, prijatelju. Ne mo~e se kutijom Proveo
-

sam pola svog veka prodajui ma-

aibica kupiti ljubav meu nama. Neka ti ostane, da garce i mazge, ali do dana danaanjeg nisam se na
me se se aa!" ovakav nain opraatao od bilo koje ~ivotinje kako se
Ali nije smeaio, i nije se povukao, nego
on se sad odvajam od ovog magarca!
mi je tutnuo papir, te rekao krajnje ozbiljno i odme- Berkat je nastavio sa suzama, a pla ni glas mu
reno: ,,Ne, nije to! Primetio sam da u tvoj raun beae pun tuge:
nisam uneo kutiju aibica koju si uzeo jutros. Prijate- -

Ovaj magarac nije kao drugi, moj gospodine!

lju moj, zar mi ne pripada koliko koata?" Da sluajno ne zna da ita i piae? Mo~da nja-
Platio sam koliko koata i rekao vozau: ,,Po- e na note? Ili je mo~da plemenite rase i br~i od vetra?
~uri!" Berkat je s negodovanjem odvratio na aalu i
Moj prijatelj je zavraio svoju priu, da bi malo podsmeh kupca. Uhvatio je rep magareta, pogladio
posle nastavio: ga i poljubio. Ree:
,Kao ato sam ti ve rekao, na tebi je, moj dru- -

U ovom repu ima viae pameti nego u najbo-

~e, da zakljuia kako god hoea!" ljeg vranca!
I18 119
 Na licu kupca, i u njegovom glasu, pojavila se pijacu. Nameravali do
smo predgraa gde inma puno
dobra volja: muaterija. Pred jednom kuom nas je zaustavila do-
-

Poljubio si mu oba oka i rekao: ,U redu je". maica i zamolila da joj ka~emo kakve su mi cene
Cak i magarac razlikuje ncke stvari! Poljubio si mu i robe. Baa sam bio u razgovoru s njom, kad iza Aaka-
oba uveta, pa rekao: ,,U redu je.." Magaree uvo ra naide dete s nekoliko lozova u ruci, viui: ,,Pe-
razlikuje glasove i odgovara na glas svog vlasnika. deset hiljada lira za sretnog dobitnika!" Iznenada
Ali da mu milujea rep, iako ne kao kad majka gladi Aakar nervozno oainu repom i pogodi ruku onog
po glavi dete, ili da ga strasno ljubia, iako ne kako se deteta, a lozovi poleteae prema meni. Domaica je
ljube usne svoje dragane, e to nikako ne mogu da ra- smesta zaboravila na razgovor i poela da sakuplja
zumem. lozove, a sebi rekao: ,Moj Berkate, Aakar
ja sam u
-

Razumeo bi, moj gospodine, da znaa razlog! ~eli da kupia loz. Zar ih nije izbio detetu iz ruke da
-

Molim te, ako nije neka tajna, objasni mi taj padnu pred tvoje? To je tvoja srea..." I kupio sam

razlog. loz.
Berkat se pribli~io i stao pored kupca, joa uvek -

robom? Jesi li je se otarasio tog

A ata beae s

gladeci magarca, te poe poverljivim tonom: dana, pa barem zaradio cenu loza?
rep, moj gospodine, bio mi je voa u
-

Ovaj Kupac je te rei izgovorio s nekom porugom ili

deset poslednjih godina mog ~ivota, a da nisam ni podsmehom, pa zatim nastavio:
znao kuda ce me dovesti. I koliko je samo Aakar - Bio sam budala da do danas potroaim viae od

preneo tovara! A ja sam samo hodao putevima, leti i tri hiljade lira, a nisam dobio ni jedan jedini groa.
i kajem. Lutrija odnese
zimi. U prolee i u jesen, oi su mi uvek bile uprte u Sad se kajem. I kajem,
njegov rep. Pratei njegovo kretanje skoro sam ose- pamet....
tio ata on osea. Vidao sam ga i snu... kao da mi se - E pa, meni je koristilo da izgubim pamet...
uvukao pod kapke. bolje rei, koristio mi je magarev rep.
Pre Je l' to zna i... je l' znai da si neato dobio?
-

nekog vremena poali

Aakar i ja u smo
-

grad, kao svakog dana. Nosili smo te~ak teret robe za -

Dobio, da, premiju

120 121
 -

Premiju?? Pedeset hiljada lira? baate, kojoj bi zimi proizvodili povrée i voe, a
u

Tano. Pedeset hiljada lira. drugu polovinu da daje na zajam, s kamatama. Tako
-

Ti se aalia. bi za sebe i ~enu obezbedio stalan prihod i mirnu

starost. Me utim, ~ena nije delila njegovo mialjenje.
-

Ne, uopate se ne aalim. Upitaj bilo koga u

ovom predgrau pa ce ti rei da je sreckovi Berkat Naprotiv, poela je da pritisak da sagrade savre-
vrai

mnogo lepau od kue muhtara,

ak seo-
dobio Da
nije bilo toga, ne bih pro-
pedeset hiljada. menu kuu,
davao Aakara. On mi je bio jedini izvor prihoda. skog stareaine. I da kupe auto. Nije propuatala nije-
dnu priliku da ga nagovara, i da se sprema da izazove
Pa onda nije udo ato ga tako ~arko volia. Da
-

sam ja na tvom mestu ne bih ga nikada prodao, nego

zavist one ,,naduvene muhtarove ~ene". Samo da
suparnica nema auto.
bih ga zadr~ao kod sebe i davao mu da jede i pije i postane gospoa... a

da aeta i da se odmara dok god je ~iv. Posle bih ga Bilo je po ~eninoj volji. Berkat je podigao lepu
A stavio ku u i poeo da vozi auto jaae svog ma-
umesto da
pokopao uz veliku poast. na grob mu
bio. Najviae od svega
raskoaan kamen! garca Aakara. Ali srecan nije
zabrinjavalo ga je kad vidi kako mu ~ena rasipa
no-
-

Medutim, otkad nam je stiglo to bogatstvo, nadme-

vac, kao da vre a nema dno. Preterivala je u
moja ~ena viae ne podnosi ni magarca, ni njegovo
nosti i muhtarevom ~enom. Podra~a-
njakanje i revanje.
suparniatvu sa

i susede od nje i
- Mo~da ée Aakarov rep i meni doneti srecu, vanje bogatih udaljilo je prijatelje
razdiralo je to ato oni
kao ato je doneo tebi... njenog mu~a. Berkatovu duau
da ga
To ti ~elim, moj gospodine! koji su mu do jue bili dobri drugovi poinju
-

ja od sveg srca
a oni su se okretali
ne

Kupac ode s magarcem. Berkat ih je pratio 1zbegavaju. Pozdravljao ih je,

Prestali su s njim da razgo-
tu~nim pogledom sve dok nisu nestali iza vrha brda odgovarajuci na pozdrav.
u svoju kuu, a oni bi
varaju. Pozivao bi ih na ve ere
pokrivenog bojama jesenjeg liaa. Onda se vratio A kolike je tek video
pronalazili izgovore da odbiju.
razmialjanju o tome kako e se sa ~enom slo~iti oko kuce i auta, gledajui
troaenja premije od pedeset hiljada. Po njegovom kako prolaze pored njegove
auto, sve je to od
kuca i taj
popreko i govoreci: ,Ova
mialjenju, polovinu novca bi utroaili na kupovinu
123
122
magareceg repa". Kad bi njegova ~ena izaala u novoj duaan, ti si plaaljivko.. ti i magarev rep ste isto!
haljini ili s novim ogrtacem, skupile bi se druge i go- -
Za~aliea ti za magarevim repom..
vorile:I ta haljina, i ogrta, sve je to od magareeg - Ma ni za tobom neu za~aliti. Da si barem

otiaao vezan za Aakarov rep kad je on otiaao! Meni

repa."
Tog dana, nakon ato je obaveaten da su novac ne prilii neko kao ato si ti. Dan kad sam se udala za
i ekovi sasvim potroaeni, Berkat je odluio da o tom tebe je moja katastrofa.
uteci neko vreme, jer je znao
~enu. Plaaio Berkat je ostao
saznanju obavesti se raspravljanja s

njom jer joj je znao zlu narav i oatrinu jezika. Ipak, da mu nastavak razgovora ne bi doneo niata drugo no
sakupio je svu svoju smelost i poeo da govori bla- joa ~uniju raspravu i ru~ne rei.
rekao je ono ato se
gim i mekim glasom: Posle izvesnog vremena

da ka~e: viae novca, niata im

nije pre-
-

Moja gospoo, ne samo da smo postali pre plaaio nema

dmet ogovaranja naaih suseda i prijatelja... nego mi
viae ni nemamoprijatelje...
Odvratila mu je s puno oatrine i podsmeha:
- Oh, kakva ateta! A jesu li nam bili dobri ti
ostalo osim auta i kue. Pogreaio je kad je pokuaao
da smiri ~enu idejom da bi za njih najbolje bilo da
i vra-
prodaju auto. Dodao je joa da bi kupio magarca
tio se svom starom poslu. Cim je spomenuo magarca,

susedi i prijatelji? Zavist im izjeda srca! Neka pocr- u ~eni je prokljuao bes do ludila:
- Bolje mi je hiljadu puta da umrem gladna
kaju u bedi.
- E, ja se bojim da emo na kraju mi crói od nego da ~ivim kao ~ena kirid~ije s magarcem.
Tako je rekla. A bila je spremna i na to da pre
bede, ne oni.
Ti si maloduaan, duaa ti plaaljiva. Takav si se
- Ostanu bez kue nego da prodaju auto. Za nju je auto
rodio, takav ea i ostati. Rodio se na slami, ~elia i da predstavljao simbol polo~aja, civilizovanosti i go-
umrea na slami. Znaa samo jutra: ,Med,
da vies od spodstva.
A stanje se pogoraavalo og goreg
ka najcmjem.
efendijo! Uzmite povrée! Probajte nar!" Za tebe je da
spavaa u krevetu... da nosia pantalone umesto sirva- Berkatova patnja je bila velika, obuzela ga je apatija,
mu se ostajalo
la! Da upravljaa autom, ne magarcem. Ali ti si malo- nije mu bilo slatko ni jelo ni pice, nije
124 125
u kui niti izlazilo iz nje. Nije video reaenje nego u izleti iz grudi. Zivci su mu zaigrali, au oima mu se

izdavanju kue.. Izdavanje je zadovoljilo ~enu -

ili smrailo. Volan mu je izmicao iz ruku i nije shvatao
njenu nepopustljivost. Zatim je novac od izdavanja niata drugo osim da ce autom udariti magarca ot-
otiaao u vetar, zbog ega je Berkat bio blizu da izgu pozadi. Magarac je pao, a auto sleteo u jarak utvrden
bi razum; posebno dok je posmatrao ~enu iuviao da kamenom. On i magarac su teako nastradali, dok je
ona ne osea kako svakog dana tonu sve dublje. ~ena na licu mesta ispustila duau. Ali Berkat se izvu-
kao, sa nekoliko preloma na udovima i povredom
Najgore ga je pogodilo jednog dana kad je uo kako
govori najhladnokrvnijim tonom: glave.
-

Izlazi, i doi s autom. Dan je lep, htela bih da Posle sahrane njegove ~ene predgradu se
u

kroz dolinu. govorkalo da su na njenom grobuvideli magareci

proaetam putem
to isti
Berkatu nije bilo druge nego da se povinuje. rep. Oni koji su znali Aakara tvrdili su da je
Odvezao se sa ~enom u dolinu, osecajui se kao da njegov rep. Drugi su govorili da je to delo muhtarove
nosi auto na svojim leima, i kao da vatra koju je ~ene. A neki su rekli da je onaj ko je Aakaru odsekao
oseao u svojim grudima pokre e auto. rep i stavio ga na grob, bio glavom Berkat.
Bio je jedan od onih toplih i vedrih jesenjih
dana, prozranih i bogatih bojama. Auto je stigao na
visoki most posred doline, kad odjednom - eto ma-

garca natovarenog grnarijom, koji je iaao ispred, a

pratio ga je njegov gazda. Berkat je morao da uspori

i skloni se u stranu da bi mogao proci pored magarca,
jer je most bio uzan. U tom trenutku je prepoznao
magarca: to je bio niko drugi nego Aakar. Baa on. I
njegov rep isti onaj rep. Ista veliina, ista boja, ista
kopita. U to nije bilo nikakve sumnje.
Berkatovo srce je zakucalo jae i skoro da
126 127
 POGOVOR
MIHAIL NUAJMA

Za poetak. Sredina u kojoj je Nuajma poni-

kao kao pisac i pesnik
dala je stvarne i neporecive
vrednosti svetske knji~evnosti. Zbilo se to u Americi
s poetka
ovog stolea, kada se u njoj mogu primetiti
nagli materijalni i duhovni usponi. Medutim, Nua'ji-
ma, ma koliko odvojen od svoje matine sredine, nije
prestao dau sebi nedri bitne karakteristike arapskog
istoka.
Osvrt unazad. Valja nam stoga najpre te karak-
teristike, makar i u najkraim crtama, spomenuti uz
naglaaavanje duhovno-knji~evne klime njegova vre-
mena posebno. Ponajpre - o tome svedo e i njegova

dela religija je bila preovladujui inilac ~ivota

arapskog oveka, ona je obuhvatala i usmeravala sve
njegove aktivnosti; Bog ostaje ishodiate i utoiate
i kraj.
Svega postojeeg, svega ato ima svoj poetak
Toga se ak ni Nuajma nije oslobodio. U knji~ev-
129
 N
t
E
5
drugu krajnost i smtrati da su sve tekovine tradicije lancima i studijama Nuajma pokuaava da odredi
prenebregnute, i da se niata od nje ne nalazi u savre- mesto i du~nosti savremenog kritiara i njegovu
menoj arapskoj knji~evnosti. Naprotiv! Klasina po- odgovornost za razvoj knji~evnosti. Po povratku u

ezija je osnova moderne, s tim ato su svi pozitivni Liban 1932. godine objavljuje Marahil (Etape), odno-
elementi kombinovani apsolutnom i dostojanstve-
s sno .putovanje po vidljivim i nevidljivim manifesta-
nom pesnikom slobodom iskazivanja opateljudskih cijama ~ivota i njegovim metaforikim, skrivenim
preokupacija savremenog arapskog oveka i pisca. delovima". Neato kas1nije, 1936. godine pojavljuje se

Zad-al-Maad (Hrana zagrobnog ~ivota) zbornik

II do
govora i pridika o ljudima i moralu. U periodu
Dosad stvorio. Knji~evni opus Mihaila Nu'aji- 1956. godine objavljuje nekoliko manje znaajnih
me nije naroito velik: jedna zbirka pesama (Sapat radova, da bi se 1956. i 1959. javio dvema znaajnim
kapaka) koja je do~ivela nekoliko izdanja; zatim do zbirkama pripovedaka: Abu Bata i Akabir (Gazde), u
laze njegova prozna dela u kojima je izuzetno razno- kojima raspravlja problem oveka i njegovog ~ivlje-
vrstan: piae pripovetke, novele, zanima ga roman, nja na svim razinama i u svim presecima, i autobio-
uspeaan je u drami, nadasve u knji~evnoj kritici, grafsko delo jednom ~ivljenju.
Sedamdeset... Prica o

neguje biografiju. Godinu dana kasnije izlazi roman Poslednji dan

Knji~evni vek... U knji~evnosti se javlja 1917. Nuajimina vizija savremenog ~ivota i problema koje
godine igrokazom u etiri ina o istoriji arapskog po- sobom donosi: sablast sveopateg rata i njegovih po-
je zaposela ovekov Pored
zoriata. Tu se dovoljno kritiki osvre na problem sledica sablast koja um.

pozoriane umetnosti kod Arapa, istiui da najveu ovih dela izdaje i zbirke misli i izreka Karam'ala
teakou za nacionalni teatar predstavlja pitanje je- Darb ( Vinjaga pored puta) koja najcelovitije i
zika, odnosno dvojezija. Zatim, 1923. godine obja- najsa~etije predstavlja ~ivotne, filozofske i knji~evne
vljuje Girbal lanaka i
(Reaeto), zbirku kritikih stavove Mihaila Nuajime.
eseja za koju je predgovor napisao ugledni egipatski ..I svet. Njegova dela donose u arapski svet

pesnik i kritiar Abas Mahmud al-Akad. Ovim slobodu koju su u~ivali arapski knji~evnici u

132 133
 SET EI
eeaojoqpo I erezoj al aloy isa[oq qIas npIAjod nysun
fosod uo 'L er OAyeyIu iloisod ou :elueloisod
-st eljavispaid ojop oUAOZIluy oAO3o[u 'ouauiIAOISI
OAjsuipal vu as ipOAS vlLJozo[y BaoBs{N 'uouzejoid
11soUASZluy oysden 1ouzu loupa|8oidou n osejq
OAEId nfel[aeispaid 'eytusuaIABS qIAoßolu oxjoyou o ou wougan o 'noj ou nsnp o eungEI O^IA Ipoa
ejop zn 'ejop vAO3slu vso1 paIod I Ie eulv, nN ep oui eluelystuizeI exoqnp i Eöng °isoujoun 'elyJoz
sof
-Oy *apnuqepeu oOBo[u ol eloy opoLId nõeus "ns
IIeyiN uounsu oEALIep al [ol aloy- yIurOZOI
Iyrujouox ourEA]s outulenN ouioIA
OuO Uz - vutljes -oua;S . OuleI On0B3lu eneuoid uo '10A1z ez uezoa
n n o1sIA 1souaryst eyOIUsad I uezyijodousoy "zeiz/
Y z. ejseIzi OA euep qi_eu yino 'zoid . if1zood
ueqord JEBoq "Tps Jeday ! N[zal 1s12 euu03A ofny
al jsounOZIlUy eysdery 'seuep OAo53lu ojsaN
,3pISey -Ipo nulenN 'o1 zn '1ouO1.1 loysdere foujeuisuo
I foupauEAZ. n ojep oudnyn 3ns - Isoujuopusos
'uOAeid
uIISeTH A[]OId e1]0AaI UoIdues'" n{ea[zeu
s 'nulenN oez I *ouLIOuOUu 'ey!|s aoN$O) I enu -uen elioeuije . eynsjui eugndoys "vltuon eugysLu
-ouny I eßeiq os aOIS 'vXeIz!I I1S[U nroqz1 n eðans
Soudyoa1SIS epeqojso os vlizood solzood ejiuOu I
axd 'aufenN ejieqN euijop e/ualfopaido
IANO Ns]Puez ofnn [uioj iloy ejOAIZ Ynp oep vuu
-eajso uriAusd uilons vulenN eso1 paiod I of 1ONewsjqoid {oujel1oos
ITe °euounIA eijoA 3jS[oquns SoxDLIOue I PUEIqnza IZeue loysojoy1sd oep ol olox uioleoeuz I wojsaui
e3AS oId 'euoj [ njonou eu . oxe] nlizaod eu oxey
-n osouw o»djaid ol ep al euys] Ilizood foysdere eon uepauEAz. o[uLon euijop ut[oAs ol PuilenN
ou Boejs a.JOId 1q1oq n onlnajs32n ,, Onou I1! OJe]s
ouuaAeS O IOAO8 s pey 1oIOWIUI Ozou
o1 o q - ounst olu oi_ es3as 'odaj allu oi_ eßs^s
3s eulenN IIeY!W 'oes1d .uzoid ouzojeid epen
e1OAIZ ofueaeznpo1d oe[i_ni 'oipeis uous_nIs eu qiq ep oe]i_ni wes er
eulenN oZex ',uoooI_n1 ou ns [eazeN" eurlusl
olual[aIz oluequn e slueriun ol j0AIZ *]0AIZ I MuS
-Aoun nuoryo ojpus ynp 'e[ns eueisIzeI [ euyeaIz
Ilojsod aN "el[u»z BABi12 3Qnsns as opa oljuioz I[Pp
Owes iloJsod 'ojsod !u oid 'EIOJSOJd iu vuouOIA IU Pou eujoyo ! enso negULry eJYIEUNeIp "y[usad
n oues uou ol eufenN *3N[usqpa]s eliqopez oziq ojJA I IOLIUIv
euON 1an1p ey!IqO Soupol zi ozeord
 LET 9EI
euaid 'uvqij n eyieia nyLIUe n sl uesIITqou 'ouipos *816I 'e]er (eryiod
euIpaI uniseja lIAOIslu
-od Sonoßelu sojzeI 1I3IL .,3ynIpo zq Avqnlj !1PZ nper uwouAaziluy I nfues1d olngoAsod as e '9161
vusid 31s eUAEId nurojd1a 'nu01u1_eA n mo\zi9na
IITU POOSo 3u ei_iu ep oey ONe]I e_euod nuslu
es eloy 3otUAvqn{j nueuio n vy[uavqn[T" oues e8olu -Iun vu oAEId oesidn oliusey vuep nuipo8 1q ep 'ou
po 1_AuOAIS end Soarid Bono3ofu po eyonog ei -Ipo II6I nyLIauy n
alnondn ss wojerq es 'oaeId
-epn ol eloy 1l1oezi[La[O wO]SASo vz nljez nujis I isouI eIIps IuoqIOS eu ep zired n izejpo apepo e 'ueq!T
Iqas n eulenN ues epeu "vz3A Y[UAoynp olurjray n s eoeIA AUIpo LY99 Jsod uoujui[enN nai_
-;ud onoßolu izejop 3q10q o1 JEInzai OPY PIIPOA -e[eIBa^sn tallpla euo3A I[eoyn ns iltQ 'Soxsnolfojs
nualu n os eloy 3qoq an_o oIYZeIZ. n[ueouoyo eu -Og ouenIsuOAId-.IsoUASZIluy oysni olueAvonzI el\n
epea ns eloy ejuouojo eAp vi - e[ue[ojsod oajsuipol -eIseu ap .AvIJOd n nreuruas eu Tunleryn n ea oup
n a_np olualasad n nisa nyoqnp 1qos n pasou -LA OuIpo8 9061 A inlisnY n oe_ii0 Iq ep onuryoid
ueq!T n oeIA 3s euulenN pluepaqn [ OAJSnysT of oluEAojox^ "vuipoß 1sos ofen efox JanmzeN-je 1oys
ojop oujOAIZ EZ npeiseu oysloyon foysni n sfueaojoS OLAPIseu I nltpu»d
IlenN olnljapop euvqr7 jPASOId OA]sIe]s[u!N -9s Orqop Iuson tlioq[eu oey *al qe *alnjOHS oljep aS
196I upog 'elueiIy I oduiod zoq 'ounu 1on{ereajs ep isoupnßou iu nuoueu [u oeui sliN "eujejdsaq al
! 1popes ! "ej0a1z Boyspei sougng I Bouinq as 1ou efoy 'nysuFsaqed-oysnu oestdn sfu ojsod 1q ep 'njo^s
-oy 'ousluesn I ouapnaod ojIn LAIZ I OUIpo8 "TE6I nuAouso nusANIo n
IZejod tuip08 fojad n eyeljos
POEIA OS urq!7 n "eIejaIyas 1souznpI OsAu elrqop uourstdou 'pljoupoI y!u_euois 30op oJ0jad po
eulenNI 'eqnjy u»d nisIA nyou "plruiojey-1E EIUQPY 3 OP eupys1g nj9s wOysueq! n auipoß 6881 eiq
1e alusznpn nfeajuso oupofez n - uual9poxdo -O10 LI oIpoi os euulenN ireyIN Ynd juj0AIZ
oUASZIluy eßsAs oid - euro[enyyojquI wianIp I wal
-IpeN nqy 'uoueiqnzg es øs olnzonod ouipos 0T6I
III
ONO níznio . njes euuoid oroeso ol nloy Ifuzu soy
-Idn '2eisaAZI [uJeI Oey ni_1loq uoysnoueiy eu o3a0id open lounaz1luy foysdere n eajSuepelß oneid
PJEI Soys1ans B0nId nuipos nfupa|sod m ol aj nysfon ez 3qioq nyiogod eu isouAsziluy exsdele eusuaIAes
 6ET
eulenN ITey!N
ioloqo s ol oues .19AZ IY92d IV
tljdnys pau oßn1p 'uOAOJj0 oltdey oupos
EDJuI ofujogd oyowz npouz/ ey!yzel eANPy"
pou nleIEA]S ep OAeid
efoas oueiq uoaojo ep nlueiou uougOA n ejogd
eluefnz oEX 3lng ouujqns enoJo Souesnd I erueis
e[udei_ aluejnd ugNAz ep 2avus ouljOnop o1ze[ru
Iqs n al ep qeuz ouepznod onoj08 'ous {eAO13A
ysnoueIJ euns1loq od oejeuo[ os epey a1sOBuuueso
yaep auo Tu ovy o1qnl eI oltu epeyiu oerpnu
LIeIs Iydary [Eao ep i[eaol9A Yedt ous Ie 'uuIzaq
atq 9osapleu ns 3ALIZ 'VZIIS oqejs ns nsaA *NDnY Ou
-AaZtluy OUIPpou. e[OAOU aysdere eI[uoId j0AIZ O[nu
IyOp I of!poãod ouiz ouPgsnd OnOyOn02 oyou 'ejeu
-Vi EAOyOA0 eNu I alu
[euz I[mq ousIN i,unzer
nOZ 9s
oloy njanIp uoyiaI eu Baadsn iloy 'poJd yep
-I l
epoqojs"" :vuulenN ues 92OI OU Jez ![e 'ueq!T
Iuqoe OA0108 '1daraid ereiqezi noIuIOZOd nloas
ez al
eloy LuIesp [ouesizaI ojuyew . lopnns [oj n *olu
-01SI sdere ououuaIAes euueuipos I eusuep uIugnu
!yT n aysueyna .Ae[s [onoßolu n 'eAt{[ungeinu ejeisod af
jsonaz1luy oysdee vueY![OA 3oysunsi
sOA0 nuIqpns euz
ousju o8ng afuqOZ aSEN
8ET
uouAIsdos o3ou osIA uoljon UIOAOYI[u
1IsojoIz aUAOYnp '3AO3a[u psoujoun "19I noBo[u
EIuOTYod ! EyIuljazneuz uofoa a_IA "yse]3o oune[
I 3s oispeyod "tBsfu oyo . nuelu n - lrzood n . oe^
fouslu 1zoid n - nai_ejeeajs wounazluy uoysdere
n ofepeaop perd ouuod I lAy ofIep! uO *ofuslis
-TUI 2aI nzpnu pngI au 'poIdop . ou I[e 1pys oxso
epzou sl Boy op Y[uIOAOBes ol uo iusvoseip [ u»I
-On10 oIA al PurlenN EAEIsnYSI YIYIUOun . qiujoOa
-IZ ytloAs nluenqoid woi n 'n[uereajs uoxprunauun
uolu_epes n eaoß>lu 1soupaiA euaouso ejeisod alf
eloy 'eluelsturzei 1zeus oisoui eidnjsn 1q ep eluearz
-EIZ[ Bouparsodau pouI eAOBa[u EAezagsI ep Onoj03
oyvi on 'eunlu s os 1onle_ou ou olepesop . apnl
E-vusod oßzopo . 'TYS13yse I OAllpno *epiq nyia eu
n-os n ap3au :opopo 1qos wes of oxey IaIZ eu[enN
alroeziaIO po ISAv3eqod nuaueIn wonon uo
noSLId
30IS nui
aloy aluzo?I Nsens ojeu peryo ep 'eueyjna
po naes [uzeidst ep *ol1oezLAJO BaOun_ I odiys
po Isn lOAS OIsTDO Tq OYey [uorez ep 19Z nui_i /
Iu 'modoj nlig n uopoues ez eluzog nors n e '7sIu
efoy aloezLAIo qu Pu_n uao3olu n of ep fei oisaf
 SADR}AJ
Kraj. Neizvesnost je i dalje pritiskala, da bi
bila prekinuta jednom prijatnom veau: u maju 1978.
libanska vlada upriliila je Festival Mihaila Nu'aji-
me kao drugo u nizu velikih slavlja (neku godinu
ranije bio je posveen D~ubranu Halilu D~ubranu),
kojem je i sam slavljenik bio prisutan. Radost za tre-
PUSTINJA PUNA REI..l...... 5
nutak, ali je zebnja, podgrevana mirisom paljevine i
odjekom granata, i dalje trajala. Libansko podneblje GAZDE. 9

zadugo joa razumu i gostoljublju utoiate nije pru- SETTUTI. 19

~ilo; mo~e li stari graanin Zemlje preboleti smrt KLESARR 29

sopstvene iluzije? Nada je tinjala, ali se njen ~i~ak MAJKA, A NIJE MATI... 37
ugasio sa Nuajminim oima sklopljenim 1998. LUTALICA ****°***** 47
godine. Tako dugim i nadasve plodnim stvaralakim
NEPRIJATELJ }ENA . 57
~ivotom dopisao je svoje ime na kraju povorke onih
koje su Arapi od davnina nazivali ,al-Muammarun"
GOLUB I OVEK ... 67
- dugoveki. Delu njegovom sudeno je mnogo du~e ISKRENISADIK. ****. . 79

trajanje. DVA SUSRETA 87

DACE BOG... 96
Vojislav Simi
POKLON .. 102

KUTIJA `IBICA 112

MAGAREI REP .. 1 19

POGOVOR . . .. 129

141
140