Professional Documents
Culture Documents
-1-
њиховом државом је био обухваћен је и данашњи Иран. На крају из Санскрита
ариа – долазимо до израза који означава „земљака“, на каснијем језику добија
значење „племенити, из добре породице“. Европски филолози (Фридрих Схлегел,
1819. године, који је ову реч повезао са немачком речју Ехте ( Echte) што значи
„част“) овај термин су користили описујући древне народе које сада називамо
индоевропејцима; овај термин се користи и у енглеском језику од 1851. године.
Термин је стигао до расиста, а у употреби у немачком језику од 1845. године био
је антоним речи која у том језику описује семите (Јевреје). Немачки филолог
Мак Мулер (1823-1900) популаризовао је термин у његовим списима о
компаративној лингвистици, препоручивши да се овај термин користи као име
(замењујући индоевропски, индо-германски, кавкаски, јапетички) за групу
повезаних, упарених језика повезаних са овим народима, који углавном живе у
Европи, али и са санскртом и персијском културом. У том смислу појам
Аријевци је коришћен од 1839. године (и филолошки је исправнији), али је то
изазвало конфузију са Аријанством, термином познатим у црквеној историји.
Постепено се поново замењује у компаративној лингвистичности око. 1900
године, поновним коришћењем термина Индоевропски.
Као што се може видети, пре (зло)употребе овог термина од стране нациста,
ово је био стварно широк појам. Односи се на готово читаву Европу са деловима
Блиског истока и северне Индије. Другим речима, овај појам се односио на
становнике оних места где људи имају бледу кожу, плаве очи, плаву и риђу косу.
Дакле, није преувеличавање ако се каже да би овај израз могао значити „бело“.
(наравно, без нацистичке идеје о владајућој белој, „аријевској“ раси). Такође са
сигурношћу се зна да су људи које су звали Аријанци стварно постојали. Многи
древни историчари пишу о њима, укључујући и Херодота „оца историје“ у 5 веку
пре нове ере.
Генетика Аријеваца
Генетски, хаплогрупе званично повезане са Аријевцима су Р1а и Р1б, две
различите групе које деле исти корен. Према томе, Р1а хаплогрупа је обично балто
-словенска и индо-иранска, док је Р1б Итало-Келтска, Германска, Хетитска, Јерменска.
-2-
То нам помаже да сузимо потрагу за пореклом Срба. Али јасно је да овде
није циљ да се докаже како су преци Срба и били једино и искључиво аријевска
племена, већ да су били једни од предака Срба.
-3-
Србски и словенски топоними
Срби на Балкану и Сорбс у Немачкој још увек чувају ово античко име, баш
као што земље Словеније и Словачке очувају име Словена. Због такве изузетне
учесталости српских топонима који су у античко време, били распрострањени
широм света, може се сматрати да су управо они ти који су населили Балкан и
мешали се са староседелачким становништвом Винче већ од 4200 пре нове ере,
за шта постоји доста генетичких и археолошких доказа. Ове културе су трајале
све до доласка Римљана (баш као Гаулска култура сјевера). Ми немамо никакве
писмене податке о овом мешању. Ни ми не знамо да ли је асимилација мирна
или брутална, али имамо пуно археолошких доказа који доказују да се стварно
догодило. То значи да Србија, као и бројне друге земље, па и оне на Балкану,
једноставно носе име ових древних номада који су дошли и освојили локално
становништво које је оставило име своје земље и значајне културне и генетске
трагове у том процесу. Ово је заправо био веома типичан сценарио у древним
временима. Познато је да су и многе друге земље добиле своје данашње називе
на овакав начин, као на пример Хун-гариа (данашња Мађарска), Булгариа
(Бугарска), Рома-ниа (Румунија), Енг-ланд (Енглеска).
-4-
Знамо да се Р1а хаплогрупа, развила у степи Украјине, а знамо и да су
највећи проценти ове хаплогрупе у земљама као што су Пољска, Украјина и
Русија. Међутим, ова хаплогрупа није стриктно словенска. Татари, на пример,
такође су важно племе које има доминантан Р1а и чији језик може бити везан за
неке скитске речи које Херодот такође помиње. Али то је друга прича. Овде
наводимо чињеницу да је теорија која поставља Иран као колевку Аријеваца није
погрешна и доводи до велике забуне међу истраживачима ове теме. Херодот
јасно помиње да су Скити освојили Персију, пролазећи кроз кавказски пролаз.
Овде су словански хроничари можда схватили да су Срби у били и у
Вавилону.
-5-