• АРХЕОЛОГИЈА Од slovoslovlje - 12. јула 2017.

Катарина Крстић:

Праисторијске фигурице „Венера“

ПРАИСТОРИЈСКЕ ФИГУРИЦЕ „ВЕНЕРА“ смо могли да видимо и на нашим пра-

историјским локалитетима , нa пример „Баташевску Венеру“ од печене глине, нађену у
Доњој Брањевини (Оџаци), до сада најстарију од познатих нађених праисторијских
„Венера“ код нас из Старчевачке културе с краја 7. и почетка 6. миленијума пре нове ере.

Неке „Венере“ су и заувек“отишле“ из Србије као на пример 6.000 година стара “Богиња
на трону“ из „Народног Музеја“ у Београду. Њихово присуство и вредност је
непроцењиви доказ континуитета трајања евро-азијских насеља још од периода
Старијег и Млађег Каменог доба . Ипак ,њихов чудан изглед и његова трансформација
кроз време и значење симбола налажених на њима урезаних остају мистерија. Научници
их везују за дуг период трајања Матријархата , доминацију Лунарних култова и Култова
Мајке Земље ,претпостављено, још од Каменог доба у људским стаништима и
светилиштима дубоко у утроби земље, пећинама и јамама, што је сценаријем добро
експлоатисао филм „13.ратник“ у опису фигурице “Мајке“ Вендола која изгледом треба
да подсети на најпознатије палеолитске „Венере“. Хронологију и њихов изглед можемо
наћи у чланку од 10. јула 2017. Године Џесике Лиу (превела © Катарина Крстић)
:“Назив Венере је употребљен да одреди више од 200 малих женских статуа нађених
свуда по Европи и у неким деловима Азије на локалитетима који датирају са краја
Палеолита .’Када неки палео-антрополиг назове фигурицу „Венером“ онда ,аутоматски,
треба ставити наводнике у тај назив.’ изјавио је Фон Пецингер 1995.године зато што ове
фигурице „Венера“ хиљадама година хронолошки претходе миту о римској богињи
Венери . Име је изведено из теорија да ове фигурице треба повезати са неким видом
божанства плодности и сексуалности, што је традиционално било везивано и за ову
римску богињу.

-1-
ОСОБИНЕ: Ове тзв.“Венере“ датирају из периода између 38.000.године пре нове ере и
8.000.година пре нове ере. Обично су то врло мале фигурице,висине између 2,5 цм и
10,2 цм , мада су налажени и комади велики чак и до 24 цм. Најчешће су биле резбарене
од кљова мамута, али и од вепрових кљова, зуба, јеленских рогова, костију и камена . На
врло малом броју локалитета налажене су глинене фигурице које представљају
најраније примерке уметности у керамици на свету. Ове фигурице су најчешће приказ
нагог, дебелог женског тела. Неке облине, груди, кукови, стомаци и пубични делови су
претерано наглашени, док други делови тела фале, или су сасвим сведени у приказу.

Уобичајено је за ове фигурице да немају лице и да су им руке и ноге приказане са мало

детаља, а цела силуета фигурице се сужава на врху и при дну. Најчешће фали
дефинисани приказ стопала. Имајући у виду да су ствараоци ових фигурица били
међусобно раздвојени хиљадама километара и великим временским интервалима, чак и
до 30.000 година, невероватно је да све оне деле овај исти стил и особине.

НАЈВАЖНИЈИ НАЛАЗИ НА ФИГУРИ „ВЕНЕРА“: И док се већина фигурица тзв.“Венера“,

подудара по дебљини и наглашеним женским карактеристикама, на појединим налазима
има разлике у материјалу од којег су прављене и у начину како су резбарене. Такође су
врло разноврсне локације где су налажене. Има их свуда по Европи и чак на
локалитетима у Сибиру. Већина је налажена на праисторијским локалитетима, како у
пећинама, тако и на отвореном. Иако јако ретко, неке су налажене и на праисторијским
гробним местима. Најстарија позната „Венера“ из Хохле Фелса је нађена у истоименој
пећини у Шелклингену ( Schlklingen) у Немачкој и сматра се да је стара између 35.000 и
40.000 година (32.000.-38.000.год.пре нове ере). Изрезбарена је од слоноваче
дугодлаког мамута . Уместо главе има камену омчу што наговештава да је у питању
привезак. Многе „Венере“ су такође перфориране на начин који наговештава да су
ношене као накит. Један од најпознатијих фигурица „Венере“ је она из Виледорфа
(Willendorf) у Аустрији , тако названа по месту где је пронађена. Она је 25.000 година
стара (23.000.године пре нове ере). Она је резбарена у камену кречњаку који
представља други најчешће коришћени материјал за њихову израду.

ВЕНЕРА ИЗ ЛОСЕЛА (Lausel) у Француској је

такође клесана у кречњаку и дели карактеристике
са осталима, иако је јединствено леп примерак
праисторијске уметности. За њу се сматра да је
стара измеђи 18.000 и 20.000 година. Ова
„Венера“ представља редак пример праисто-
ријског рељефа. Као и многе друге, и ова из
Лосела је некад била прекривена црвено-окер
бојом, што наговештава њену везу са месечницом
и плодношћу. Трагови ове црвено-окер боје су
још видљиви голим оком. Она држи у руци криви
рог, исписан са 13 линија које могу представљати
лунарне циклусе, или циклусе женских месечница.
Једнако изузетне су и керамичке „Венере“ из
Долни Вестонице у Чешкој Републици и из Веле
Шпиље у Хрватској. Оне су најстарије примери
фигурица од печене керамике. У Долни Весто-
нице су праисторијски становници развили
мешавину глине и коштаног праха која је у
финалној обради давала ефект глазуре необичног
,црног сјаја завршног слоја на многим фигу-
рицама нађених на овом локалитету. „Црне Венере“ из Долни Вестонице су најпознатији
пример фигура од тог материјала. Иако прилично јединствене по боји и врсти
материјала од којег су начињене „Црне Венере“ деле једнаке претеране облине са свим
осталима нађеним свуда по Евро-Азији.

-2-
ТЕОРИЈЕ О ЊИХОВОЈ СВРСИ: Оно што интригира многе научнике јесу пренаглашене
облине ових дебелих фигурица. Прављене су у време када су просечна жене морале бити
витке и мишићаве грађе. Зато многи истраживачи претпостављају да ове фигурице и
нису представе правих „живих“ жена, него религиозне замисли о изгледу (тадашњег –
прим. прев.) божанства. То што су прављене да буду мале, говори да су можда биле
држане у стегнутим шакама за време некаквих ритуала, што даље подржава ову теорију.
Свакако, њихове мале димензије их чине лаким транспорт светих предмета нашим
номадским прецима на путовањима из једног станишта у друго. Пошто су код већине
фигурица претерано наглашаване груди, огромни бокови и падајући слојеви стомачног
сала, што је тада (прим.прев.) било повезивано са плодношћу и трудноћом жена, могуће
је да су служиле као симболи плодности. Неки научници такође претпостављају да,
пошто фигурице често изгледају трудне, можда, представљују Мајку Богињу, или неко
божанство повезано са рађањем деце. Ове фигурице које су имале камену омчу и
пробушену рупу кроз коју се могла провући узица, као на пример “Венера из Хохле
Фелса, су, можда, некад биле ношене као амајлије које су требало да штите жену у
трудноћи и за време порођаја. Неке „Венере“ су раније биле „помазиване“ црвеним
окером, док су остале биле украшаване симболима који се могу повезати са лунарним
циклусом; оба ова аспекта такође наговештавају везу са женском месечницом и
плодношћу. Док теорија да су фигурице „Венера“ резбарене као симболи плодности,
или религиозни предмети, јесте најшире прихваћена хипотеза , многе друге теорије се
даље развијају не би ли објасниле тако дуг континуитет њихове сталне израде.
Наговештавано је да су биле у питању луткице, или нечији портрети. Други истраживачи
верују да можда представљају (тада важећи – прим.прев.) идеални стандард лепоте,
или, да су служиле као нека врста палеолитске порнографије.

Узевши у обзир огроман временски и географски распон у којем су настајале, могуће је

да су имале и вишеструко значење и служиле за вишеструке намене. У ствари, немамо
довољно доказа да би извели конкретан закључак која је од ових теорија тачна, ако је то
уопште случај и са једном од њих. Као код многих нађеним предметима материјалне
културе са краја Палеолита , њихово право значење можда никада неће бити утврђено.
Коначно, када је палеолитска уметност у питању, фигурице „Венера“ су ретки налази. У
ствари, било какви прикази људи су врло неуобичајени и јављају се тек много касније на
временској линији развоја праисторијске уметности. Људи су почели да стварају
„уметност“ пре око 80.000 година (78.000.год.пре нове ере) , али у тој уметности се
јављају прикази фигура људи тек од периода пре 40.000 и 30.000 година (између
38.000.-28.000.год.пре нове ере). На локалитетима где је пронађено по више оваквих
фигурица са силуетом „Венере“ , оне су ретко представљале већину нађених предмета.

Често је међу налазима присутан и једнак број представа животиња, а већина приказа-
них људских фигура су мушкарци, или фигуре недефинисаног пола. Међу свим уметнич-
ким предметима које су начинили наши праистортисјки преци, најчешћи су налази
приказа животиња, што указује на то да првобитни модерни људи наше врсте нису у то
време били најдоминантнија, ни најважнија жива бића на земљи.

http://www.ancient.eu/Venus_Figurine/?utm_source=facebook&utm_medium=zapier&utm
_campaign=FB-AHE

-3-