MARGUMSKI NATPIS

Citat:

Приликом археолошких ископавања пре педесетак година код Дубравице

на локалитету «Орашје» у близини Пожаревца, на коме се налазио римски
град Маргум, пронађени су бројни предмети из праисторије, антике и
средњег века. Све до осамдесетих година, и доласка археолога Драгана
Јацановића за директора Народног музеја у Пожаревцу, већина предмета је
била похрањена у музејске подруме и препуштена забораву. Међу
предметима археолог Јацановић је тада пронашао и два фрагмента римске
опеке са уклесаним чуднимнатписом, са ћириличним словима Д, В и И, док
остала никада није видео до тада. Опека је била димензије 40 са 25 цм и
дебљине 4 центиметра. Имала је 15 редова и око 180 знакова, од којих су
49 били различити. У документацији и извештајима руководилаца
обављених ископавања, као и из текста др Растислава Марића који се
бавио тумачењем латинских текстова из Маргума, нису нађене белешке ни
коментари који иду уз откривене предмете, па се претпоставља да о
римској опеци ни сами нису много знали.

Археолог Мирослава Мирковић, иначе стручњак за антику, била је сигурна

да се не ради о латинском и грчком писму, па је затражена помоћ
стручњака за средњи век. Прегледавши текст ни епиграфичари се нису
сложили. Једни су тврдили да је у питању глагољица, други били убеђени
да је натпис ћириличног порекла. У сваком случају ни једни, ни други,
 натпис нису успели да протумаче.

Лингвиста проф. Радивоје Пешић и сам је осамдесетих година прошлог

века прегледао римску опеку у Пожаревцу. И њему је било чудно
словенско писмо на римској опеци, знајући да локалитет «Орашје» садржи
материјал Старчевачке културе до половине средњег века, па је отуда било
и тешко утврдити временско порекло Маргумског натписа. Иза свега,
остала је претпоставка да је натпис настао у средњем веку, иако он не
представља средњевековно словенско писмо!

Треба рећи да је, поред опеке са чудним натписом и другог римског

материјала, откривени и жигови Клаудијеве и Флавијеве седме, односно
четврте легије. Сам текст натписа био је утиснут у свежу опеку, дакле пре
печења у некој керамичкој радионици, а у њему су коришћене формуле,
скраћенице и лигатуре карактеристичне за писмо Горње Мезије крајем 2. и
почетком 3. века наше ере.

Тај податак, и друга сазнања везана за облик и фактуру опеке, упутили су

стручњаке да евентуални одговор потраже у антици. Код првог декодирања
проф. Радивоје Перишић је у натпису наишао на речи заступљене и у
рашанско-етрурској лексици.

Amater je pročitao:
I povezao sa znacima "Šudikovskog"