Вук као реформатор

Вук Стефановић Караџић је био писац, реформатор српског језика и сакупљач народног
стваралаштва. Прст судбине, радозналост, жеђ за знањем од дечака без перспективе створили
су једну од најзначајнијих личности српског народа.

Рођен је у тешким временима када се мислило да је угашен живот једног узвишеног

народа. Под муком и јармом огрубеле су српске руке и дух, а самим тим и језик. Народ више
није могао да разуме све финесе и узвишеност језика којим су говорили и писали Свети Сава и
наследници. Требало је ићи напред. За слободу народа и живот неопходно је било
образовање. Образовање језиком којег ће сам народ разумети. Разумевши ову потребу Вук је
започео рад на свом епохалном делу у правцу реформе српског језика и правописа.
Надовезујући се на реформе азбуке коју је извршио, данас неправедно заборављени Сава
Мркаљ, Вук пише своја два највећа научна дела Писменицу и Српски речник. Писменица је
била прва књига написана новом стилизованом Мркаљевом азбуком од 29 слова. Српски
речник, представљао је прекретницу у стварању српског књижевног језика и правописа.
Граматиком које је дошла уз Српски речник започело се нормирање српског језика. У Српском
речнику унет је јединствен правопис према правили „пиши како говориш, читај како је
написано“. Све ове реформе довеле су до великих расправа и оспоравања, али то Вука није
спречило да настави са радом на свом животном делу. Његова истрајност, на крају је довела
до тога да му се коначно додели и признање за допринос Србији.

Вуково рад на реформи језика и правописа отворио је најлепше странице српског

културног стваралаштва, а његова судбина, вера и истрајност показују на пут како се, преко
свих препрека, стиже до својих снова.