1726.

Максим Суворов , Славјанска школа у Сремским Карловцима

1733. Емануел Козачински , латинска школа, исто у Карловцима

1768. Славеносрпски магазин, важан предговор jeр je oн први програмски текст српскословенског,
Захарије Орфелин износи идеју понародњавања рускословенског језика. Славеносрпски мазазин
је први часопис у ком се јавља књижевна критика , први пут се јавља дефиниција сонета, часопис
важан и за језик и за књижевност, издат је у Венецији, и изашао је само први број

1814. Писменица српског језика, прва граматика нашег народног говора, дескриптивна
граматика источно – херцеговачког дијалекта , цела рађена по угледу на словенску граматику
Аврама Мразовића , рађена по узору на руско - словенске граматике

1818. Српски ријечник, прво издање, прекретница у нашој култури , у оквиру њега објављена је и
граматика, боља од Писменице, Јернеј Копитар му је помогао, прво издање је локалније од
другог, и има доста мање речи, око 26.000

*1836. Вук уводи /х/, враћа га тамо где му је по етимологији место, /х/ у народном језику нестаје у
17, 18. веку, међутим чувају га Дубровчани и Муслимани , па ће Вук то од њих чути. У једнини
имамо „сирома“ , а у множини „ сиромаси“. Одакле нам /с/ у облику множине? Постоји
несистемност у парадигми, Вук је то уочио и због тога вратио /х/, то је омогућило да се лепо види
алтернација /х/ у /с/.
*1839. Вук одустаје од јекавског јотовања група „тј“ и „дј“ , нејотовање ових група је такође чуо
од Дубровчана и Муслима

У ове две године архаизира језик због „ опћените правилности“ .

1847. Вуков превод Новог завјета

Радичевићеве Песме (Важна песма Пут)
Даничићев Рат за српски језик и правопис
Горски вијенац

1850. Бечки књижевни договор, договарали се да један народ треба да има једну књижевност
1852. Српски ријечник, друго издање, обухвата већи говорни простор, више речи, нема граматике,
Ђуро Даничић му помагао
1860. Званична година Вукове победе, скинута последња забрана коришћења Вуковог писма и
правописа