Српска редакција је варијанта заједничког рускословенског језика настала у процесу постепеник

измена источнојужнословенског варијетета старословенског језика према српској говорној

подлози. То је језик текстова који су наслеђени из претходних епоха, а онда су на српском терену
редиговани. Мисли се на језик наслеђених текстова.

Српскословенски језик је шири појам од српске редакције, није ограничен на наслеђени корпун,
обухвата и оригинално српско стваралаштво и укупну књижевну продукцију. Њиме се писало од
12ог до 18ог века.

Зачетник оригиналног стваралаштва је Свети Сава. Он је писао српскослевнским или српском

редакцијом. Житије Светог Симеона (1208.) Служба Светом Симеону (1207.)...

Српскословенска норма остала стабилна из два разлога:

1. Чување црквенословенског јединства
2. Штокавска народна основица се није мењала

Вера Јанковић

-назали немају старословенску вредност, пишу се, али се не изговарају као назали, служе као
вариејнте /е/, /је/, /оу/ и /јоу/

- у световним споменицима се пише јат, има вредност затвореног е, црквени споменици га такође
пишу, највероватније не у старословенској вредности

12. Век:
- нема јусова
- јат нема стару вредност
- полугласници се своде на један
-нема разлике у палаталности р и л

Основна разлика између консонантског система старословенског и српског је у /ђ/ и /ћ/, постоји
њихово одсуство у словенским речима, као резултати јотовања јављају се групе /шт/ и /жд/, значи
чува се старословенско стање.

/р'/ и /с'/ брзо очврсли

на почетку српскословенског нема гласа /дз/, он има само бројну вредност, до 16ог века ће се
добити гласовну вредност, то је једина каснија промена у консонантизму

/ч/, /ж/, /ш/, /ц/ такође отврдњавају

Од 14ог века меки полугласник даје а

Кад јат да рефлексе у народном, почеће да се меша у српскословенског, са е , а сети се да се у
Хваловом зборнику меша са јери
15 век:
а, е, и , о , оу, вокално р и л
нема /ћ/ и /ђ/

Вера Јанковић – У Маријином јеванђељу в је замењено са у, тиме је доказано да је српски

споменик

чт и чр се чувају насупрот народном који чува шт и цр

Морфолошке разлике између старословенског и српскословенског:

1. Губљење супина
2. Губљење асигматског аориста
3. Уопштавање наставка ому, ему у дативу сложене придевске промене
4.тенденција губљења именичке промене придева, редних бројева и партицима