Романтизам, то је страст; парнасизам то је неосетљивост (Дучић 1982: 65)

Главна је разлика између парнасоваца и потоњих пјесника што су они пластични, ови сугестивни;
први траже слику, други музику” (Матош

тежња за transposition des arts, односно, за везом и паралелизмима између ликовних уметности и
поезије, или вајарства и поезије, постаје још једно битно парнасовско обележје

„није тачно да се симболизам развио из Парнаса” (Матош 1990: 34), већ да су се ове две песничке
тенденције развијале упоредо, заједно са ларпурлартизмом.

Теофила Готјеа, и његов култ уметности на известан начин постају жижна тачка у којој не само да
се пресецају и преклапају ове три песничке доктрине, школе и стила, већ у којој се огледа и тада
савремен, модерни сензибилитет

Првенствено за Готјеа, а потом и потоње парнасовце5 , вајарство је (уз сликарство) уметност која
постаје обрасцем уметности уопште, док вајарска фигура, заједно са њеним обликом, правилима
представљања, материјалом и обрадом постаје образац култа класичног, античког лепог. Готјеов
програмски, скоро манифестни захтев — „вајај, глачај, резбари” — јесте уједно и позив песнику да
песму не ствара „као романтичну, дрхтаву исповест, него као тврди, резани уметнички предмет”

Ако је перцепција тог лепог, дакле, иоле обојена мојим субјективним, личним ставом или укусом,
онда је то већ извесно страно тело које загађује и квари лепоту. Дакле, било каква жеља, пожуда,
персонално улагање или лични упис, нарушавају савршенство и идеал које би имперсонална
лепота требалo да еманира

захтев да поезија одражава „божанску непроменљивост”, односно, стање вечне младости („тихо,
бледо девојче што снева”), да буде поносна („одвећ горда да би живела за друге”), јер је у том
осећању потенцијал потискивања осећања према другима, својсврсни презир („Буди одвећ
тужна са сопствених јада, / Да би ишла икад да тешиш ко страда”), захтев за петрификацијом и
мирноћом („мирна као мрамор, хладна као сена”), за лишеност персоналног улагања или
равнодушност („и стој равнодушна”) како би се највиши идеал лепог отелотворио.