у '

ге ИЕ р + Уа а заји па врвит 5
мо у би ~ и Ра 4
Понедељак, 16 фебруар 1955 7

Р Н А П О Р
) Ги |

П Р О З А
_ Заштита здравља
4 И У
ПОЛИТИЧКА

.
Дедијера

А
|

- СТА Љ И Н
Тит а од Вла дим ира
о

го ЕРИ биогра фиј едр уга и

ДЕЛАТНОСТ |
пе хит ЈЕНСКО ПРОСВЕЋИВАЊЕ — НАЈВАЖНИЈА КОМУНИСТА
СКОПЉА
Н
МЕРА У СУЗБИЈАЊУ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

Поводом саветовања. лекара хигијеничара

У Београду је ових дана о-
држано саветовање лекара —
хитијеничара из Србије. На са-
То је општедруштвено пита-
ње на коме треба да се анга-
жују народна власт, ортаниза-
"Чланови
Скопље, 15 фебруара
Савеза комуниста
Скопља, чија је шеста градска|
конференција почела јуче, про-|
дискутовали су данас о најваж-
нијим проблемима идеолошко-
_ Б И М О
Зашто је Стаљин позбао Ђиласа у Мосебу — Бе сбрајно черање
ветовању су разматрани нај- ције Савеза комуниста, дру- политичког и културно-про-
важнији задаци хигијенске штвене организације, Црвени светног рада. Реферат који је
. службе у овој години, међу ко- јуче поднео Страхил Гигов, се-
наше бојне делегације — Под присмотром НКВД
крст и просветни радници Без
јима посебно место заузима њихове активне помоћи и по- кретар Градског комитета СКМ,
спровођење превентивних мера дршке, хигијенски заводи и дао је добру основу за то.
У сузбијању заразних болести станице на терену, као центри Говорило је више делегата.
заштите здравља и хигијенског Дискусија се углавном кретала
ГТОЧЕТКОМ јануара. иј е и Ал ба ни - св ој им др уг им ут ис ци ма из .
искриви и евентуално употре- између Југослав пр и~
Организација вакцинације просвећивања не могу успешно око најважнијих проблема ове о то ме по - Мо ск ве , не кр иј ућ и св ој е
градске организације, као што
обављати овај тешки али пле-
1948 године у Ју- би као аргуменат у борби коју је у реду и да треба ра зн е ст ва ри .
гославији је, на- је он припремио против Југо- слати Титу депе шу , Ст аљ ин је ме дб е на
Вакцинисање деце против за- менити посао. су: рад комуниста у синдикал- са - По шт о од го во р ни ка ко ни је
разних болести је од првораз-
изглед, било све мирно. Зима је славије2 предложио Ђиласу да он ча По -
Досадашња искуства говоре ним организацијама и органима била необично блага, било је па да се до ла зи о, то су Ђи ла с, Ко
стави текст депеше, зи ли
редног значаја. Захваљујући да у том погледу није било по- радничког самоуправљања, бор-
пуно лепих сунчаних дана. У ам уп ут и У по ви ћ и Ву км ан ов ић из ра
после такав телегр
ћ | вакцинацији, велике богиње су требне помоћи и сарадње. Сре- ба против сујеверја и неписме- јавности се највише говорило Београд у име Ст аљ ин а. же љу да об иђ у Ле њи нг ра д.
· из наше средине готово потпу, ски, градски им општински на- ности, о две ствари; свечано је било Један разговор Вероватно да је и Стаљин
но ишчезле, а обољења од диф- родни одбори су се, углавном, На конференцији је било ре- сматрао да ће на овај начин
терије су знатно смањена. Ве- веома мало ангажовали у овој чи и о томе како комунисти о-
пуштено у погон прво велико
предузеће подигнуто у Петого-
у Букурешту навући Ђиласа да напише де- Лењинградске шетње
лики успеси поститнути су и борби. Они сматрају да је то стварују одлуке Шестог конгре-
код вакцинације против вели- дужност лекара Народни одбо- са СКЈ, о раду у масовним дру-
дутшњем плану — фабрика ма-
шина алатљика у Железнику
пешу у смислу речи које је он,
ИЛАС је кренуо из Стаљин, пре тога изговорио о
и разговори у пратњи
НКВД
"

ког кашља. ри нису се довољно бринули о штвеним организацијама, Кон- крај Београда. Друга ствар ко- Б Београда за Мо- Ал ба ни ји , па да му ов о та да
_ И против других заразних састављању спискова, обаве- статовано је да се у том погле- ја је била у центру пажњеју- скву возом преко Румуније. Ја по сл уж и ка о ар гу ме на т о то -
болести вакцинација се пока- штавању родитеља и обезбеђе- ду у Скопљу доста учинило. За- гословенске јавности била је бо жњ им им пе ри ја ли ст ич ким
зује као најуспешније средство њу превозних средстава Има хваљујући учешћу комуниста у њим је путовала и југословен- Т АМО су били врло
полемика са владом САД око начелник пр ох те ви ма Ју го сл ав иј е пр ем а
у њиховом сузбијању.
ска војна делегација:
ла с је су традан топло дочекани, до~
случајева да народни одбори раду Народног фронта прилич- злата које је још 1940 године Ал ба ни ји Ђи
Генералштаба Коча Поповић, били су на распо-
Да би се вакцинације у овој отпуштају лекарске помоћнике но је оживела политичка ак- било извезено из трезора На- Политичке управе пос лао ову де пе шу Ста љин у,
години изводиле са више плана и хитијеничаре као непотребне. тивност у основним организа-
начелник
али она ниј е ло
ник жење вилу, примио их је се~
ада пос лат а У
родне банке им пренето у САД, Генералштаба Светозар Вукма- кр ет ар Об ла сн ог ко ми те та По п-
и система и да би обухватиле Питање превоза лекара оте- цијама. Али, 'и у томе има не- да тамо буде на сигурнијем ме- новић-Темпо, и још неколико Београд, јер "Ђи лас ниј е са-
што већ број лица. предложено жава рад на терену. Дешава се схватања и слабости. Понегде сту, склоњено! испред Хитлера вио де пешу у оно м сми слу ко в. :
других војних лица. ста не ка ко се
је да се приступи примени «ом- да лекари по неколико сати и- се још увек ради на стари на- то Ст аљ ин пр иж ељ ки - — У Ле њи нг ра ду
Тога злата било је скоро за У Букурешту југословенску как о је
бинованих вакцина, а не посеб- ду пешке у удаљена села и чин и Фронт се третира као ор- ос ећ а др ук чи ја ат мо сф ер а нег о
50 милиона долара. Америчка вао.
делегацију сачекали су на ста-
но вакцинисање за сваку 6бо- брдске крајеве, ганизација која има да извр- влада није На овом састанку Ђилас је у Москви, Тоје град у коме је
пристајала да се ници Георгију Деж, Ана Џау- ка
лест као што је то раније би- Правилно рештити ова питања шава оно што комунисти одлу- обавес тио Ст аљ ин а о дол аск у за по че ла Ок то ба рс ре во лу -
после завршетка рата ово зла- кер и Боднарос. ки о
ло. Тиме би се и имунољошки значи умногоме осигурати у- че. С друге стране, има крајно- то врати Југославији, јер је наше вој не дел ега циј е и ње ни м ци ја и ко ји се хе ро јс др жа
У
захтевима. Стаљин се правио у рату, — говорили су Југосло~
Југословенски "амбасадор
ефекат појачао, услед међу- спех у сузбијању заразних 60- сти и друге врсте, па се и по- потраживала, прво, 42 милио- Ље са ко -
Букурешту Радоња Голубовић') великодушвим и обећавао на- ве ни св ом е пр ат ио цу
собног деловања које узајамно лести и. у побољшању здрав- моћ комуниста не схвата на долара, а затим је ову суму
био је приредио вечеру, на ко- велико све што год су Јутосло- ву, који је радио у Агитпропу
врше вакцине једна на другу. ственог стања наштих људи Конференција је завршила смањила на 20 милиона долара,
јој се развила дискусија изме- цк ск и( б и би о пр ид од ат )
ако се примењују комбиновано. Д. С. рад ВК. углавном као отштету за наци- вен и тра жил и. Са мо би одм ах-
У досадашњом спровођењу онализовану америчку имовину ђу "Вукмановића и Боднароса нуо руком и рекао: Ђиласу.
вакцинације било је много те- У Југославији. Вршене су раз- око изградње армија у Југо- — Чепуха! (Ситница!). Све Војну делегацију пратио је

ДПЕВНА ХРОНИКА
славији и Румувији. Боднарос ст ал но ма јо р НК ВД -а . Ка да је
шткоћа. Учесници саветовања мене нота између југословенске ћемо вам дати,
је развијао тезу да је буржоа- Ђилас му је рек ао да Југ о- ге не ра л "В ук ма но ви ћ по се ти о
дискутовали су о томе, и изне- мл америч ке владе. Јутословен-
Ле њи нг ра дс ко т фр он -
зија држала војску само уз по- славија не тражи никаква тај- ко ме са ра
ли предлоте у циљу побољтша- ски амбасадор у Вашингтону
Сава Косановић говорио је на моћ подофицирског кадра, па
на оружја од Совјетског Са- та, једног генерал-пуковника,
вања ове службе. Није се до-
да сада у Румунији треба уоп- веза. овај мајор из НЕВД-а био је
вољно поклањало пажње еви- Пленум ЦК Народне јио је данас друштвени план и прес-конференцији:
ште укинути подофицирски ка- Стаљин је одговорио: присутан. У СССР-у је важио
денцији. Народни одбори нису буџет за 1953 годину и завршни — Ми смо злато поверили
на време достављали спискове омладине Словеније рачун за 1951 годину. Друштве- Сједињеним Америчким Држа- дар. Вукмановић је опет засту- — За једну пријатељску и пропис да чак и један комесар
пао тезу да не треба укидати савезничку армију као што је Фронта Не сме разговарати са
лица за вакцинацију, а подаци Љубљана, 15 фебруара ни план износи око 8 милијар- вама да не би пало у руке Хи- подофицирски кадар, него ра- југословенска нема никаквих странцима а да ту не прису-
су често били непотпуни и не- ди динара, а буџет преко мили- тлеру и да га непријатељ не
. У Љубљани је данас заврше- јарду би користио против савезника.
дити с њиме, преваспитати те тајни, ствује неко из НКВД-а.
тачни. На основу таквих спи- динара.
но дводневно заседање 15 пле- људе. И Ана Паукер се умеша- У 'Ђиласовом присуству Ста- У Лењинграду су Југослове-
скова прављени су на брзину У инвестиције ће се ове го- Жао ми је што морам изнети
нума ЦК Народне омладине ла у дискусију, говорећи Бод- љин је позвао телефоном ми~ ни (боравили неколико дана,
распореди цепљења. Као само- дине после добијене дотације следећу констатацију: да смо
Словеније на коме је посебно од Извршног већ наросу: разгледали знаменитости из
стални цепитељ наведено је а Народне Ре- дозволили Хитлеру да опљач-
расмотрено питање учвршћења публике Босне и Херцег — Видиш како друг из Југо~ Октобарске револуције, значај-
средње па чак и ниже здрав- овине ка то злато, данас не бисмо славије правилно говори... Та-
и јачања омладинских органи- утрошити преко 280 милиона морали доказивати наше право
на места из херојске одбране
ствено особље, иако је Уредбом ко треба да се ради... Лењинграда у прошлом рату,
утврђено да цепљење може вр- зација у општинама. На основу динара. Највећи део средстава на њега, као што то морамо са-
па се вратили натраг у Москву,
шити само лекар. Набавка це- реферата који је о томе под- утрошиће се за изградњу водо- да, пошто смо га поверили са- После се дискусија водила ·
око искуства Црвене армије за Одговора из Кремља још ника-
пива није се вршила на време, нела чланица Бироа ЦК На- вода „Плива“, затим за довр- везничкој пријатељској држа-
Румунију и Југославију. Бод- ко није било.
што је доводило до одгађања родне омладине Аленка Недок, шење централне млекаре и са- ви... Два највећа индустриска
нарос је тврдио да Румунија Баш тих дана почело се раз=
вакцинације. Да би у овој го- развила се жива дискусија. На бирних станица за млеко. за постројења која су изграђена
мора да пренесе совјетско ис- говарати и о неким економ“
дини вакцинација била успеш- пленуму је решено да се омла- довршење градског купатила, У Југославији америчким капи-
ским питањима. Ђилас, Вла+
нија, закључено је да се прет- дина у већој мери упозна са за уређење улице Ђуре Ђако- талом „Скони вакум“ у куство. Румуни, присутни на
вечери, тада су интервенисали димир Поповић и Богдан Црно
ходно изврше све припреме. проблемима појединих преду- вића, итд. Славонском Броду и електрич-
и говорили да је за Румунију брња пошли су код Микојана,
зећа, са друштвеним планом, На седници је расподељено и на централа у Новом Саду —
дратоценије иекуство Југосла- Том приликом Ђилас је гово-
Сузбијање пегавца радничким самоуправљањем 50 милиона динара које је Град- уништена су за време рата, и рио о потреби проширења по-
то бомбардовањем англо-аме- вије него СССР-а, јер Румуни-
питањима народне власти итд. ски народни одбор добио од ја тек ствара нешто ново као стојећег тртовинског споразума,
Главно жариште пфгтавџа У Извршног већа Народне Репу- ричког ваздухопловства. Сада о уговору о продаји совјетских
Чланови пленума истакли су и Југославија и има исте про-
Србији претстављају Косово и блике Босне и Херцеговине на се од Југославије тражи ла У филмова Југославији, о испо-
Метохија са Санџаком, У Вој-
такође потребу да радничка о- злату плати сто посто вредно- блеме. Боднарос је на то вртео
младин а по предузе ћима по- име помоћи за ублажавање по- главом. руци железничких "вагона из
водинви нема уопште пегавца, а следица децембарских ијануар- сти тих постројења.. _— полан Мађарске, Румуније и Аустри-
бољша свој рад и да. ступи у ""„Тугословенска делегација се
Србија претставља" 'епидемиско ски хРп омп лав а. | ~ ХМ „Борба је писала: " је, које је Црвена армија ОД“
подручје на ком се повремено ближи контакт са осталом 0- ж „Такав став америчке владе
опростила од румунских гости-
ју, и око поноћи напустила Бу- везла као ратни плен. Богдан
јављају мање или веће епиде- младином'и организацијама на наша јавност тумачи као дирек- Милован Ђилас 1942
мије. Да Косово и Метохија селу где омладина живи. Припрема се зборник Прве тан покушај да се омете изград курешт, па је преко Јашија Црнобрња овако описује тај са-
наставила возом за Москву. У станак: 5
претстављају ендемиско под- На пленуму је такође диску- · манедонско-косовске ња нове Југославије, чији су
Јаштију су Југословени прешли
нистра народне одбране мар- — Ушли смо у кабинет Мико-
ручје пегавца види се из ових товано о предлогу новог стату- напсри значајан допринос 06- шала сБулгањина и рекао да
података: од 18 срезова и гра- та Народне омладине Југосла- бригаде нови целе Европе... Наша јав-
у салонска кола, која је била треба одмах да прими југосло-
јана, који је тада био мини“
послала усусрет совјетска вла- стар спољне трговине. Он нас
дова колико их тамо укупно вије, као и припремама за Ове године се навршава де- ност осуђује ову најновију не- венску војну делегацију, јер
да. Одатле је већ био руски, нема шта да се чека, пошто је дочекао хладну, и намргође-
има, у 9 од њих јављао се пе- претстојећи У конгрес Народ- сетогодишњица оснивања пр= правду коју нам чини вол- но. Ђилас је почео на њему
широки колосек. Воз :2е ишао сви њени захтеви треба да бу-
гавац у току последњих 6 го- не омладине, К. МАКУЦ „вих македонских бригада. У ту стритска дипломатија и одлуч- врло споро. Није прелазио бр- својствен "начин отворено И
дина, у 5 срезова. 4 године, у 3 сврху поред осталих формиран но захтева да нам се већ јед- ду. усвојени.
ж зину од 50 километара. Пруга пријатељски износити поједине
среза 3 године,-а самоу 12 је одбор за прославу Прве ма- ном преда имовина која при- је ишла кроз крајеве разруше- ствари.
године. Први случајеви пегав- Помоћ привремено незапо- кедонско-косовске бригаде, ко- пада народима Југославије м с не током рата, Тако је читав Микојан, смркнут, ћутао је
ца јављају се у виду грипа,
сленима у Словенији ји за 20 септембар припрема којом нико нема права вити
пут од Београда до Москве Како се Стаљинова и гледао преда се, у сто. За
бронхитиса и'сл, Тако прикри- прославу. У "оквиру одбора сме да штпекулише у недопу- трговинске преговоре одговорио
вена болест омогућавала је да формирана је и једна редакција штене уцењивачке сврхе". трајао скоро пет пуних дана и „чепуха“ (ситница)
Љубљана, 15 фебруара је Ђиласу да се у принципу
се зараза даље шири. Да би се
У Љубљани је данас одржа- која треба да припреми зборник У исти мах њујоршки „Деј- пет ноћи. У Москви је делега- отегла у бесконачност слаже. Тада је Ђилас почео да
први случајеви могли лакше на седница Секретаријата Глав- Прве македонско-косовске бри- ли њус" тражио је да се злато ција била смештена у хотелу говори о вагонима, које су 90
открити, при месним народвим ног одбора Синдиката Словени- гаде.
никако не даје „совјетском са- вјетске трупе заплениле од
телиту број један — Титу, ко- „Москва“, у најужем центру ОШТО су сви раз-
одборима на Косову и Метохи- је на којој је решено да се да Редакција овога зборника већ је Немаца, а међу којима је би"
ји постављени су месни хигије- предузела низ мера у циљу прикуп- ји је опљачкао америчке гра- града. То је лепо уређен хотел. говори били завр-
посебна помоћ. привремено не- љања материјала. При томе јој, ме- ло и наших вагона. Ђилас је
ничари чија је искључива дуж- ђане". : ' Приликом распореда соба Ђи- шени, Стаљин је
запосленим у висини од 1,500.000 ђутим, причињава нарочиту тешко-
Југословенска влада је одго- позвао Ђиласа на вечеру у сво- рекао да ти преговори дуго
ност да стално прегледају ку- ћу то што јој нису позната сва лас је изразио жељу да не бу-
динара. Додељивањем помоћи имена и подаци за све борце. Зато ворила да ће читаво ово пита- ју вилу. Осим Стаљина и Мо-
трају и да су нам дата разна
ће, проналазе и сигнализирају
—_—_—

руководиће среска синдикална се обратила свима онима који су де сам у соби, него да је дели обећања, али од вагона и Ло
прве случајеве. ње изнети пред Економско-с0- лотова вечери су присуствова- комотива још ништа нисмо
већа. Она не сме бити већа од били у саставу бригаде или дру- цијалви савет Уједињених на- с Кочом Поповићем. То је иза- ли још Жданов, Вознесенски и
Основни узроци појаве пегав- говима и родитељима палих бораца примили. После тога Ђилас Је
3.000 динара, а додељиваће се да јој пошаљу неопходне податке: ција. зивало малу пометњу код у- Берија. Вознесенски је читаво
ца су економско-културна и
само у случају где је најпотре- име и презиме борца, датум и место вече ћутао . То је човек типич - упитао, да ли се може сматра“
' здравствено-хигијенска заоста- праве хотела, јер је Ђилас о- ти де фи ни ти вн ом изјава ЊИ-
бнија., Секретаријат је такође рођења, датум и место његове по- не руске физиономије. Берија
__лост. Ваш је искључиви пре- гибије, чин и функцију коју је тишао у једну собу на четвртом хо во г ми ни ст ра же ле зн иц а ДФ
решио да све синдикалне орга- имао на дан смрти, а треба навести је био говорљивиј и. То је доста
· носилац заразе. Зато сузбијање ће м
вашљивости претставља најва-
низације воде бригу о привре- и батаљон, чету и десетину којој Стаљинов телеграм спрату, а не у ону која му је пунач ак човек , месна тог лица,
би ти
на
сп
ваг
ла тн
они и локомоти
о
мено незапосленим и да исто- је припадао. То важи за погинуле била намењена. После је упра- плави х, леден их очију , које су бе да ти . )
жнију меру у борби против пе- ја н ов о чуо , ме“
времено помажу акцију за њи- борце. За борце који су прежи-
вели треба дати следеће податке; ва молила да пређе у једну ве- стално на опрези. Ка да је Ми ко
тавца. Подизање опште и здрав- ло се тртнуо, погледао "Ђиласа
ствене културе, комуналне хи- хово запослење. датум и место рођења, датум сту-
ЈУ СРЕД узбуђења око лику собу са салоном на дру- Сутра дан у пет часов а после
и хладно и суво му одговорио"
гијене, хигијене исхране и лич- (Такође је размотрено питање пања у ду-
бригаду, на којој је
-= овог питања стигао подне Ђилас је са делегацијом
_ не хитијене су најбоље мере у радничког самоуправљања и пи- жности био и
ти и десетини.
у ком батаљону, че~ гом спрату, што је Вилас и у- био код Булгањина. Били су — Ја ње занимајус подарка“
одмаралишта је из Москве у Београд један ми (Ја се не бавим поклонима)
борби за зашти ту здрав ља и тање радничких Редакција се такође обраћа пре- чинио. Ускоро су се појавили присутни Васиљевски, Антонов
живелим борцима да јој пошаљу
телеграм који је потписао Ста- Осетивши овај тон, "Ђилас
за ову годину. пВМ, и некакви електричари да вр- и други руководиоци Совјетске
сузбијање заразних болести. краће или дуже написе о борбама љин. Совјетски амбасадор у
Борба против пегавца и дру- ж у којима су учествовали, о истак- Београду Анатолије Михаило-
армије Прво су изнети југо- је одмах одговорио: [
ше оправке у соби.
"тих заразних болести мора би- нутим борцима, каб и цртице из словенски захтеви, И Булга- — Ми не инсистирамо да Нам
_ ти стална, упорна и организо- Усвојен друштвени план живота бригаде, анегдоте, ' разна
документа, фотографије и др. Рок
вић Лаврентијев, крупна љу-
дина, с дипломатски безизраз- њин Се понашао благонаклоно се вагони дају бесплатно
као Стаљин;
вана, а не повремена само кад и буџет Сарајева за слање ових материјала је 20
март, на адресу Главног одбора Са-
ним лицем и сивим рибљим 0-
Стаљинова замка: „Ју- — Чепуха, све ћете добити.
спремни смо да дамо неку
штету за њих, али свакако же"
се појаве жаришта. То није са- чима, предао је овај телеграм
· мо задатак лекара — епидеми- Сарајево, 15 фебруара веза бораца Македоније — за ре- лично Титу. Стаљин је у теле- гославија може да про- Булгањин је одмах река) да лимо да се та ствар ријеши.
дакцију Зборника. се створе заједничке комисије
_ олога и хигијенске службе на После три дана заседања Наро Зборник ће бити готов вероватно граму ·с"поручивао да неко из Ра На ово је Микојан одговорно
терену. дни одбор града Сарајева усво- почетком септембра. југословенског Политбироа, по гута Албанију стручњака па да раде преко да
је то друга ствар и да «6
могућству Ђилас, хитно дођеу недеље, да би у понедељак до- томе може разговарати. а
неле прве резултате. Ђилас је даље нагласио Х
ел
Москву, Ради дискусије око ЕК што еу се југо-

Плата инжењера асистента на универзитету _
Е" и младог инжењера у привреди
·__ Друже уреднииче,
поводом чланка „О награђива“
њу асистената на универзитети“
ма и научним установама“. који
_је написао инж. Прокопије Ми-
_ленковић (штампано у Борби од
9. П. 1953 год.), хтео бих да
к дам неке своје примедбе.
МИ
ећу да улазим у то да ава су
_ плате асистената мале нли
"већ хоћу да изнесем неке своје
_ примедбе на поменута алапак.
__На једном месту се каже: „Па
кад је тако, онда није јаспо за“
што су асистенти тако несраз=
"мерно награђени уодносу ва
своје колеге у привреди. На при-
мер, агрономи као референти се на рударство).сматрам да је
трана на многим пашим држав> _ друг овај податак узео од ока. бао да буде близу један другог, с њим проведе одмор на Црно-
__пим | пољопривредним добрима
примају око 14 до 15.000 дина"
ра, а рударски инжењер-почет=
вик у руднику прима уних
· 80.000 "динара."
Радин тачнијег обавештења јан-
ности, сматрам за потребно да
муреаунтллали
Ри,
на овом месту кажем нешто су“
протио што друг П. Миленковић
тврди у свом члачку,
Нанме када се тиче одређи-
вања плате једног ипжењера а-
систента н једног инжењера ког
ји ради у привреди, днда је не“
вгодно вршитп упоређења једпих.
н других, јер су различити у
слови под којима се формира
не,
плата, рецимо, једног инжењера
металурга у привреди ни једног | наџ, грађевинац, рудар нли дру“
инжењера асистента на металур“
шком отсеку«
Што се тиче друге констата-
пије да почетник инжењер при“
ли ли да
ма пуних 30.0 00 дина ра (мис
платама, који ба, изгледа, тре-
о сада: нисам чуо за овакав онда би ови други били увек тв ме Мору, али Ђилас није оти-
случај награђивања у рударству, , ко ји би им ал и
" им ај у) , ве ћу пл ат у од ас ис те вата
нарочпто када се рали о млађим
то знатно већу
ппжењерима, а ако н постоји не“
ки случај пзузеџип пе чипе. пра“
вило. Плату од око 29.000 дана“
ра имају само технички дирек-
«
разних текућих питања, а на- словенски, гости
У југословенској делегацији је уговор о продаји совјете
рочито око Албаније. владало је ведро расположење, филмова Југославији 38. -
разместили, није Мислило се да ће читав посао врло тежак, али Микојан је
ТУ Београду нико није ова! прошло ни два-три сата од њи-
бити | обављен за три-четиои
телеграм примио са изненађе- ховог доласка, Ђилас је добио нергично одбио да се врши Њ
дана. Дошао је понедељак па
њем, Било је доста отворених
питања која је требало реши-
позив од Стаљина да дође код уторак, среда,
њега у његову канцеларију у субота чет врт ак, петак, не жели да прави преседе
визија уговора мотиви: а
— и никаквих резулта- које би могле да искору
ти, например питање набавке Кремљу, уколико није уморан
ратног материјала из СССР-а, та. Нико
од пута. Ђилас је одмах пошао Југословене не зове.
Вукмановић
друге источне земље. на
затим питање испорука маши- на састанак. Дочекали су га Код Бултањин је интервенисао Разговор је био кратак.
тори неких наших највећих ру" на за војну индустрију и за Стаљин и Молотов, Без много а. Он је одгово-
ри о кратко; мене је нарочито оставио 1
дарских предузећа као што су морнарицу. Једино је било ма- ув од а Ст аљ ин је од ма х по че о сак. одговор Микојана да се
Бор, Трепча и слично, а на так: ло необично што Стаљин тра- да говори о проблему Албаније: — Настале су компликаци
је! бави поклонима.
вим местима су; већином ипже“ жи да дође баш Ђилас у Мо- — Влада СССР-а нема ни-
· Наставило се са чекањем. Навршио се скоро месец дав
њерн са преко 20 година праксе, скву. Али касније могли су се каквих претензија према Ал- Наша делегација одлазила је откако је југословенска еле“
инжењера рудара
док се плате нагађати и разлози зашто је банији, Југославија може да. скоро свако вече у Бољшој те- та ци ја би ла у Мо ск ви , а ул“
крећу од 15 до 19.000 динара, а Стаљин тражио да дође Ђилас. прогута Албанију кад год хо- атр, обилазила музеје и слично. било.
негде п мање. тата јо ш ни је ни ка ко
У два маха, колико је Ђилас ће! — говорио је Стаљин, пра- Светозар Вукмановић био је у Разлози су се већ мо гл и 8 ази“
Ако се узму услови под којима боравио. у Москви, 1944 и 1945 већи притом гест руком, при- музеју Црвене армиј рати. У међувремену је У фи"
20"
е . О ф и ц ир
рали један ипжењер асистент а године, Стаљин је стекао ути- носећи је устима као кад се НКВД-а који га је п траду била извршена Рале
ратио тра-
један ипжењер (технолог, маши“ сак да је Ђилас врло отворен човек спрема да нешто про- жио је на крају да напише Кација уговора о пријатеље
човек, да говори оно што ми- гута. своје утиске о музеју. Вукма
- сарадњи и узајамној ма“
ти) који раде, рецимо, у Бору сли. Да ли је овим позивом Ђиласа је ово запањило, па новић је написао да
м у се му- Југославије с Бугарском, у“
Трепчп. Ноном Брду, Злетову на Стаљин хтео да направи рас- је рекао: зеј не допада, јер има врло ма- ђарском и Румунијом, Том пр20
Копаонику или у неком другом цеп у Политбироу, да привуче :— Друже Стаљине, не ради ло ствари из револуциј ликом Едвард Кардељ Одраа»
е и гра-
таквом прелузећу, п ако ба хте“на своју страну Ђиласа, кога се овде ни о каквом . гутању, ђанског рата. Официр НКВД-а је на седници Президијума се
пр ад им о ' не кп ск ла д у не го о пр иј ат ељ ск им и одмах је ово прихватио
, па је. родне скупштине опширан ул“
је још 1946 године позива о да са ве з-
ничким односима с Албанијом. сам скренуо. пажњу Вукмано- позе у коме је сумирао рез,
Молотов је на то додао; воћу: : та те посета маршала ТИТА су»
— Па то је једно те исто. — се дн им зе мљ ам а. То је би ло
08 7
о је 4
П о г л е д а ј т е , и м а ј о п 1 н е д о - пање новог уља
(а ст ва рн шао јер је сматрао да је то Ст аљ ин је поново узео реч и статака. Наприм на Ст аљ ив о
ре ка о
е р , н е в и д и с е
позив из куртоа зије, или је да см ат ра да су од но си д о в о љ н о у л о г а Л е њ и н а 1 9 1 8 ва тр у.
и , тт о ле је ди но
Стаљин можда хтео да од Ђи- године! као“
а исправио, 1 Радоња Гслубовић већ е
био заврбован у службу Р тада У хотелу, „
Трепча, 9. фебруара | ласа извуче неке изјаве о о- и при повратку са
У су тр аш њем броју „Борбе НИ .
па се после јуна 1948 изјасн шетње по Москви, Југослов
Ичж, Миодраг ЧЕПЕРКОВИЋ твореним питањима, па да то ио за ени носи одломак о седници ЦК
резолуцију Информбироа, с су између себе говорили и о
А
од 1 марта 1948
|
з