ОН ИР АЛ А НА С ЈЕ ||
„7,
__ ИЗ ОРГАНИЗА ЦИЈА САВЕЗА
| УВОЂЕЊЕ РАЗНОВРСНИЈИХ
__ОБЛИНА ИДЕОЛОШНОГ РАДА
У ЗАГРЕБУ ОДРЖАНО САВ ЕТОВАЊЕ РУКОВОДИЛАЦА
__ КОМИСИЈА 34 ИДЕОЛОШ КО-ПОЛИТИЧКИ РАД СРЕ.
СКИХ КОМИТЕТА ИЗ ХРВАТСКЕ
таква предава-
Загреб, 7 новембра
Како се спроводи систе- || а, Али, Када се одабира-
__ матско проучавање маркси ју теме из нашег друштве-
стичке теорије и праксе — но-политичког живота, ко-
__то је био једини предмет мунисти треба да проуча-
__ саветовања руководилаца вају на семинарима кон-
_ комисија за' идеолошко-по- кретну проблематику дотич
литички рад среских комил
__тета Савеза комуниста, у јима се тако радило, иза-
_ Хрватској, које је данас у звали су велик интерес ко
___Затребу организовала Ко- муниста,
мисија за идеолошко-поли-
тички рад ЦК СК Хрват- у дискусији, о томе је на
_ ске.
____Према програмима теорет
_ ског рада комуниста, које
_ су израдиле среске коми-
__сије, види се да је идеоло-
шком раду посвећено пуно
пажње. Међутим, у тим про
грамима већином се пред-
__виђају познате форме као
што су семинари за теорет-
ско уздизање комуниста.
Говорећи об томе, члан Из-
вршног комитета и претсед
ник Комисије за идеоло-
1 шко-политички рад ЦК СК
' Хрватске Никола Секулић |
| нагласио је да је рад у се-
| ___минарима досад показао
| знатне резултате, али је та
| кође скренуо пажњу на из
весне шаблоне у програми-
ма неких семинара. Напри-
мер, у једном програму су,
такорећи, преписани насло-
ви појединих поглавља
| Марксовог „Капитала", а у
низу других семинара
нављају се опште теме (ди-
јалектички и историски
· теријализам, религија, итд).
Тешко ј: рећи да би такви
__течајеви, који обично трају
| непрекидно шест до
дана, могли постићи
успехе и да би људи мо-
гли од тога имати неке ве- јој они живе. Из неких про
ће користи. Други недоста- грама се види жеља да
так састоји се у томе што
чега ће битњ
семинаре већином посећу-
ако се опште
ју чланови среских ИМ оп-
повезују са
штинских комитета и дру-
проблематиком
ги руководиоци. То је пра
вилно само донекле, јер би штине, предузећа или дру-
требало настојати да семи- штвене организације, Због
тога је боље, према речима
наре посећује сваки
комуниста, који има инте- друга Бркића, да се уместо
рес за изучавање поједине
овакве отиџирне проблема-
проблематике, С тим тике на семинарима
у ве-
зи, према речима друга Се-
кулића, догађа се
| комунисти нису подједнако
_замнтересовани за све те-
ме-које се уче на семина-
|,
Ру, па Због тота треба љу=
де „натоварати“ да долазе да, у
трећој
друтој иидустрија,
друштвени
на та предавања.
итд. — онда треба прилаго
Због свега тога, поред до дити идеолошко-политичко
брих резултата ових семи-
образовање
нара. друг Секулић је ис- том правцу, како би иде-
такао потребу примењива- олошки рад био још инте-
ња такође и другачијих о-
блика идејног и теоретског
образовања комуниста, На- ји.
пример, потребно је да се
у ословним организлцијама
у селима организују гру-
пе комуниста, који би учи-
ли код својих кућа, а би-
ли повезани с најближим
пенптром, где би могли до-
бити литепатуру, као и тра
жнити објашњење за оно
што им је туом индивилу
алнот учења остало неја-
сно. Притом је дужност сре
ских идеолошких комисија
ла организују такве
такте, како би се у ова-
кав систем рала укључило
што више чланова СК.
На крају, друг Секулић
је рекао, да је запажено,
према протрамима
рав' да се, поред „Класич-
| не“ тематике, много пажње
посвећује садашњим про-
|. блемима наше праксе, Ме-
|| Ђутим, ту долази до изве-
|| сног понављања, тако да се
|| предају опште теме из дру
1 _штвеног управљања
0 сним проблемима, који су
"већ реализовани 'и, мањеви
ште, познати у нашем жи-
"воту. Истина, има поједи-
_наца који можпа тествари
у Будимпешти Миленно Милованов 5
4 Државни секретаријат за
Он је био веома предан
| Уностране, послове ФНРЈ| раду и служби својој домз
саопштава да је 5 новем-|
_бра 1956 године у Будим- ски
75
3 ен
Е ралним урбанистичким пла
4 .
Х
и трагично погинуо
шти од августа 1954 године... _
Лруг Милечко Милованов „је Београда за сваку овакву
Миленко Милованов, био члан СКОЈ од 194, а члач јединицу обезбеђен је про- |
СКЈ од 1946 године, Учествовао
кретар југословенске 8м- је у НОБ од 194 и налазио се стор од најмање 16 хектара, се у Новом Београду тре- 1 на води |
е. У ЈНА до 1946 године, 'Танјут) уволико су димензије на- ба да примени принцип ме=
Рад са децом т р е б а д а се ) „И МП РЕ СИ
развија крозпионирске! ПОВЕЗАНОСТ ПРОИЗВОДЊЕ
организације СА ДЕМОНРАТИЗАЦИЈОМ“
Уређење Насеља
ОМЛАДИНИ У ЦК НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ УПУЋЕНОМ РАЗНИМ ОРГА-
— ИЗЈАВИО ЈЕ ВИШНИ
ВЛАДИНЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ,
САХАИ, ШЕФ ИНЛИСКЕ
КОЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ
= ново поље
рада туристуч,
ких друштава
НИЗАЦИЈАМА КОЈЕ ВОДЕ БРИГУ О ПОДМЛАТКУ ПРОУЧАВА РАДНИЧК 0 САМОУПРАВЉАЊЕ
Претседништво Централ- изграђен јединствен став; ђе приступи оснивању оп- „Добили смо утисак да У рекао је он. „Посетили смо Друже уредниче,
одржавати ног комитета Народне 0- да треба формирати пио штинских и среских савета Југославији радници имају једну фабрику и видели новим жомуналџ
младине Југославије и Се- нирску организацију. Наро пионира. ; велики део у управљању како он делује у пракси. ђењем пружене суза
кретаријат Савета друшта- чито је истакнута потреба Успешно развијање пио- предузећима, Иако постоји На нас је највећи утисак ности свим нашиотдити
ва за старање о деци и о- оснивања савета пионира. нирских организација, и- директор, у питањима која оставио. начин на који је нама да се сопствену
младини Југославије поно- Препоручено је да се ови стакнуто је на саветовању, се тичу општег управљања снагама, развијање,
остварено повезивање е-
во су ра зм от ри ли ра д пио - савети оснивај у при свим не може се замислити без предузећем, радници имају фикасности производње сај роке иницијативе грађа
ниреке организације ис основним и осмогодишњим сталне бриге за стварање и одлучујућу реч", изјавио демократизацијом. Импре-| на, преко разни оруц
ног. краја. Семинари, на ко тим у вези закључили да
школама, насељима, стан- развијање материјалне ба- је, на јучерашњој конфе- сионирало нас је, посебно, зација и. друштава, прег
тај ра д тре ба уб уд ућ е бо- беним заједни цама и деч- зе за овај рад при школа» ренпаји за штампу, Вишни јединство циљева раднич-| дузму озбиљне дере
ље ортанизовати и ус ме ра - јим установ ама, то јест сву ма и ван њих, Сахаи, шеф индиске вла- ког савета. Исто тако, и на-| уређење ч улетцавоње
вати га на основу досадаш» да тде има услова За рад Сада треба првенствену дине делегације, која је чин на који је у Југосла- градова џи насеља, ~ које
Поред многих учесника пионирских организација. пажњу посветити пронала“ четири дана боравила у вији постигнуто усклађи- мису, могле бити тредац.
њих богатих традиција пи- ђене буџетским џ, других
онирских организација и Такође је истакнуто да У жењу погодних просторија Београду где је проучавала вање потребе општег пла-
за окупљање и рад пиони- проблеме радничког само- нирања са децентрализаци- средствима комуна,
позитивних искустава шко ове савете треба бирати
ле и друштава за старање чланове школских одбора, ра. Такође треба настојати управљања. јом у производњи. · Пре две-три годим
о деци, наставнике, друштвене рад да се из године у годину Говорећи даље о утисци- 'Дирнуло нас је спонта-| меким београдским ка
нике, омладинце, родитеље, отварају и посебне пионир- ма делегације, Сахаи је но пријатељство
према|ј штинама основана су дру,
УУ организовању овог раз инжењере, фабричке мај ске установе иобјекти: пи- Индији, на које смо намла- штва за уређење ц на
подвукао да су он и њего-
новренор рада са децом, и-
сторе, припаднике ЈНА и онирски домови, играли- зили
ве колеге у току кратког људима", свуда међу вашим| шавање општине (Тердзу
стиче се у закључцима, по
људе других професија ко- шт а, ст ан иц е младих техни боравка у нашој земљи до- је. Звездара ц др.) Ах,
требно је више неговати и-
ји имају смисла и љубави чара итд. Члансви
били пуно обавештења о не делегације индиске влади-| тивмост ових друштава
ме пионир као симбол етич за рад са пионирима. Ти са Како смо обавештени, Са Мајкл МЏМон| није дошла изражаја.
великим југословенским и-
ког лика детета — од 7 до
вети треба да руководе ра- вет друштава за старањео страживањима и успесима а Митра упознали су затим| ш питање је, мако је зда
14 тодина — у нашој соци- дом пионирских одреда У деци Југославије као и ре- но ви на ре са својим утис- мисао врло добра, д
на подручју радничког са-
јалистичкој земљи. Рад са
једној школи, насељу или публички савети издаће у- моуправљања. ци ма о ра ду југословен- треба форсиратц овим
децом, што је нарочито ва- станбеној заједници, скоро детаљнија упутства „Имали смо прилику да
њи
ских синдиката. Према ње оваквих друштава илу
жно, треба да се одвија пре и приручнике за практи- се упознамо са теоретским ховим речима, пошто у Ју- све њитове задатке пре
ко пионирских ортанизаџи“ Према материјалним и мети на туристичка дру«
кадровским могућностима, чан рад пионирских орга- образложењем система рад гославији радници управ-
ја у којима ће се поштова-
као и узрасту и интересова низација. НИЧКор самоуправљања", љају предузећима, било је штва, Објективни услови
ти м развијати дечја ини- интересантно проучавати указују на могућност про,
НОВЕ ПУТНИЧНЕТАРИФЕ|
њу пионира, препоручено
цијатива, стваралаштво “
одреда улогу синдиката, Она се, шмрења активности ту,
лечја самоуправа. „Најмла је да се у оквиру наравно, битно разликује ристичкит друштава у
оснивају и пионирске дру-
ђим грађанима наше зем- од улоге сличних органи- њижово веће и директно
жине: ваздухопловних моа- ангажовање на уређењу
ље", истичу чланови Прегт-
делара, радиоаматера, фото зација у друтим земљама,
седништва ЦК НОЈ и Саве где се синдикати у првом ч улетшавању својих ме,
НА ЖЕЛЕЗНИЦИ
аматера, грађевинаца, фи-
та, „треба на приступачан
зичара, биолога, теографа, реду боре за заштиту ин= ста, |
начин приближавати нашу
затим драмске, ритмичке, тереса радника — повећа- Она би, натрцмер, мол
друштвену стварност И ње плата, побољшање оп- ла да покрећу иницијатце
кроз различите форме и фолклорне, вајарске, цртач
Звонко Бркић
ке, и разне друге спортске штет стандарда итд. ву код комуналних оргол
по- методе допринети њиховој
секције, Свака дружина и
ОБЈАШЊЕЊЕ ДИРЕКТОРА ГЕНЕРАЛНЕ ДИРЕКЦИ- „Изгледа да су ваши син- на, да дају тредлоге, да
саветовању говорио и Звон припреми за грађане соци-
друга организациона једи- ЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА БЛАГОЈА дикати", рекаа је Митра, организују уређење зату-
ма
ко Бркић, организациони јалистичке земље". БОГАВЦА „имали јединствену улогу штенихт зграда, засађиво
ница треба да има и свој
секретар ЦК СК Хрватске. Са ових састанака упу= одбор састављен од пиочи- Нови Сад, Т новембра
у периоду децентрализаци- ње зељенила на празним“
ко се очекује, ступити на сна-
Он је истакао да учење чла ћено је заједничко писмо ра. Директор Генералне дирогк- ту 1 јануара 1957 године. је привреде. Сада они ра- тлацевима, њишово трет«
осам нова СК треба повезати са друштвима за старање о де ције Југословенских железни- Према речима Благоја Богав де на васпитном и струч- варање у дечја играли“
Ради координације и по" ма Благоје Богавац објаснио ца, увођењем нове тарифе на
веће
конкретном стварношћу У ци, школским одборима, о- ном уздизању радничке | шта, затим у вези са уре«
моћи, ЦК НОЈ и Савет за је у разговору са дописником Југословенским железницама
месту и организацији у ко- младинским организација- Танјуга нову путничку тари- класе, оспособљавајући је ђењем приватних
старање о деци Југослави- неће доћи ни до каквог пове+- огра“
ма и наставничким колехк- је препоручују да се тако-
фу на железници „која ће, ка- ћања цена, већ ће се оне за- за управљање предузећи- да, башта, подизање паре
држати на садашњем нивоу, а
тивима да побољшају рад и број повластица за вожњу
ма. У том смислу изгледа кова, скверова, дрвореда
се предаје „начелно“, од да југословенски сеиндика-
мало користи
постојећих пионирских ор- остаће исти, Суштина рефор- у градовима ц насељим
ти улазе у једну сасвим
поставке не ганизација и помогну у о- ме је у томе што се уводи је- стварање зелених заштиг
дна основна возна цена, Наи-
нову област синдикалног
свакодневном снивању нових у свим ме- ме, база нове путничке тари- нит тојасева, урећење че.
стима и школама где их фе биће — садашња цена дру- рада уопште", сми, бунара, итд. Ту је м
среза, оп- тог разреда путничког воза.
још нема, Поред вође делегације титање чистоће улица,
"| Додатак на ту основну цену за
други разред брзог воза изно- Вишниа Сахаиа, сталног јавних објеката, привате
После расформирања пи+ сиће 300 динара, а за други помоћника индиског мини- назграда мо дворишта|
онирске организације у мно
онај разред експрес воза 600 ди- стра рада, у делегацији се жао најважније, што. јец.
гим срезовима, па и у не- нара.
Реформом мове тарифе доћи налази још пет претставни један од задатака турич
ким републикама рад са
солид- ће до промене у реду вожње, ка Министарства производ стичких дрлитава, отво-.
децом био је прилично за+- у организацији путничког сао-
ње, Управе железница и рање м уређење излете
но изучи једна или две те-
постављен. Само у Хрват“ браћаја, што ће омогућити да
ме, на основу чега би ко- путници које очекује најна- синдиката. шта , речнит хуп али шт
да сви ској и Словенији донекле порније путовање имају боље Госта из Индије „данас па 7: |
мунисти јасно. могли да Ссах, 'де- осећала активност ове услове од осталих (бољи кон-
гледају своје задатке, Ла рванизације.» , «Ун ~ другим напуштају Југославију, По
„_Ви ца него, досад2 .
Х
ЗА 3 + БА ИИИ |
фор У возу, бржа вожња, лах-
у јелној општини људ е крајевима са децом су у- шев обезбеђење места). (Танјуг) Сле- краћег боравка. у. Же-. радити на уређењу
ј
више занима пољопривре- главном радиле школе неви вратиће се у Индију,
и села. Туристички Сове.
живот,
У
наставници. Велику бригу Оланшице 32. инвалиде при Пре Југославије посетили
су "Француску, Белтију,
треко својих друштавато.
су посвећивала и друштва
путовању нелезницом селима би метли све ле
Велику Британију, Швед-
за старање о деци. Међу- ре које су у том правну
тим, у Том раду било је при ску и Немачку, где су се,
комуниста У Тенерална дирекција Ју- предузимане у граду, де
лично лутања. такође, интересовали за а ; на
гословенских железница до тлимен, е- виши
питања радничког само- селу ај) КУ
На последњој заједнич- нела је одлуку о олакши- управљања. пио
ресантнији и сврсисходни- кој седници ЦК НОЈ и Са- цама за ратне војне инва- Овим се задаци дру“
К. КУКОЉА вета, међутим, коначно је Пионири се забављају лиде који путују железни- штва не исцрпљују, ДО"
цом, Ратни војни инвалиди Вељко Влаховић
садалиња, тракса у ве
путници имају право да ку примио индиску
са пропагандом туризма
" Ноби град за дбђе стотине тиљада
пе возну исправу без чека- делегацију
ња у реду на свим путнич- токазује да туристичке
хим блатајнама, као и пра- Претседник Спољно-по- друштва могу 'организо“
станобника на ушћу Сабе у Дунађ
во првенства при резерви“ литичкогт одбора Савезне вати израду 'најразноврс“
сању седишта у возовима, вародне скупштине Вељко
Железничко особље, а на Влаховић примио је јуче нијих тропагандниг пред“
ГОТОВ ЈЕ ПРЕДАОГ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА НОВОГ БЕОГРАДА првом месту кондуктери,
дужни су да воде посебну
бригу о смештају инвалида
пре подне чланове индиске
делетације који су допуто
вали у нашу земљу ради!
мета из својих места, би“ |
ло да се ради о уметним“
ким рукотворинама, било
После десетомесечнот ра- новић, Бојана Петровић и сеља 400х400 метара. Згра- шовите изградње, да се ви- У возовима им да им пома- проучавања система радни
да група архитеката Урба- Стеван Смиљански. Њихов де ће бити високе 8, 10 и 12 чког самоуправљања.
о фотографијама п дру“
сока изградња од осам до жу приликом улажења и- Са
кон- нистичког завода завршила пројект дочарава изглед но спратова, што ће зависити 12 спратова која доминира, ли излажења из вагона. члановима делегације био гим „споменицима“,
је и индиски амбасадор у
је предлог генералног пла• вог насеља кроз 25 година, од теомеханичке анализе, складно повеже са кућама Ратни војни инвалиди има _ Београд, 5 новембра
Тај нова град који ће се ју право на прво седиште
на Новог Београда. Тиме су Рачуна се да ће на једном чезја је висина до три спра- Београду т. Дајал, Божидар ВОРКАПИЋ
створени услови за скорији градити у етапама имаће хектару становати 200 до та. На тај начин у слици
у свим железничким пут
СРЕДСТВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ
почетак интензивније из- 150—220 хиљада становни- 300 лица, с тим да се уку- ничким колима и кондук-
градње на земљишту дуж ка, што зависи од Тога која пан број становника једи- целог пејсажа, ове мање тери су дужни да им то се
семина~ леве обале Саве и десне о- ће варијанта предлога из нице насеља креће између зграде, утонуле у зелени- диште обезбеде уколико је
ЗАЧЕЋА
бале Дунава. Кад генерал- градње бити усвојена — уи 4—6 хиљада. ло висине 12 до 14 метара, заузето,
ни план или његови поје- нимална или максимална,
Ове јединице моћи ће да неће заклањати вишеспрат
дони делови буду разрађе- живе скоро потпуно само-
ни, на Новом Београду би-
ће довољно простора за
Јединице насеља стално пошто ће имати шко
нице нити реметити изглед
новог насеља. Висина згра-
на дневном реду Савета за народно
лу, јасле, обданиште, пар-
планску и рационалну град
њу, слободних терена у ко-
Пројектанти су решили
скоро све: правце главних
кинге, спортске терене и и- да ће поред тога омогућити здравље Србије
и то тралишта, све трговине ко- лепе видике и са Бежани-
јима иначе данас Београд саобраћајница, величине по је ће се снабдевати из трад На данашњој седници Решење није ни у лем
оскудева. ске Косе и са Теразиске Завршен Конгрес Син- Савет за народно здравље у НИ
јелиних насеља И висине скот сервиса постављеног лизацији абортуса
терасе, пошто ће се нала- диката здравствених Србије. расправљаће о кон- о ц и ј а л н и х н |
Заједно са директором Ур проширењу с
зити на њиховом нивоу. радника Југославије трацепцији, тј. о проблему ј а , И ј е д н о и 2 0 7 7
банистичког завода арх. дикаци
Бранком Петричићем, тене- Унутрашња структура 0- било би штетно јер с
абортуса и о средствима за |!
Загреб, 7 новембра спречавање зачећа, р е д а ж е н е Њ
рални план радили су ар- смоспратних зграда одгова-
~ с т ике гово
хитекти Љиљана Милова- После свестране дискуси- То питање Савет ставља су имале такозвани За
ра и омогућава изградњу са је о проблемима здравстве на дневни ред из више раз- ћинески абортус губе 2
не службе, данас је у За- лога; пре свега 3бог тога н е с в о ј е р а д е :
времених двособних и тро- трећи
собних станова. Уколико би
гребу завршен Четврти кон што абортуси код нас прет- собности, А код вбарзе
грес Синдиката здравстве- стављају велики медицин- у п и т а њ у с а м о
се пак одлучило да се гра- није е, 7: њ |
них радника Југославије, ски проблем чијем реша- н о с т а
већ и д у ш е в ;
де дванаестоспратнице У који је трајао три дана. На вању треба хитно присту» з д р а в љ е и
душевно њ е з ,
крају Конгреса изабран је пити, Затим због тога што с п р е ч а в а
вишим спратовима би се Питање
нови Централни одбор. је контрацепција већ дав-- д н а с с е л е
налазиле мање станбене је чећа ко
А. К. но усвојена у многим са- б о г т о г а ш т о и м а м о
„не з
динице за становнике без вр ем ен им а н и т ри
Југословенски привред- зе мљ ам а (а при- више м н о г о д е ц е
и о а
деце. мењује се већ и у Слове- тога да б и с е с м а њ
вини, способан
ници отпутова ли , им становништва
дипломат- Основно решење саобра- нији), а и због тога што је раштај
службеник и омиљен у Кину Савез женских . друштава, што се то ради У питање
ћајне мреже дато је Гене- љ а м а . б о с
друг. Његовом смрћу Др- Јуче је авионом отпутовала који се у последње време другим зем
: У
У Кину југословенска при- посебно бавио тим пробле- се поставља п р е с в е г а
жавни секретаријат за ино
стране послове је изгубио ном Београда. Саобраћајни-
вредна делегација која ђе мом, за мо ли о ме ди ци нс ке т о г а ш т о се у
Пројекат једног станбеног преговарати о закључењу тр-
једног од својих најспособ насеља у Новом Београду товиноког и платног споразу- стручњаке и Савет да ото- жена мора и
це се настављају на правце На
вијих млађих радника: ма између две земље, ме. 'заједнички расправ- ортусима.
зграда, просторе за. адми- крај нове путничкежелез- Београда и Земуна, а њи- Шеф југословенске делега-
Пе р б и с е и б р о ј о
жожохж нистративне и Културно- ничке станице у Новом Бе- ције, секретар Секретаријата љају. | | е р и л н и х Ж Е “
хово укрштање излази пре за привредне Према анализи коју је на- сних и с т
Миленко Милованов је ро- просветне објекте, постара- ограду. Станбена насеља ће послове Савез-
трац
ђен 3 децембра 1926 године у ко Бежаниске Косе, ног извршног већа Киро Гли- правио професор др Франц Али од кон
Старом
ли су се о Теренима за ра- се налазити на простору из торов није отпутовао са де-
Новак из Љубљане, број с м е с е о ч е к и в а т и У
Бечеју у радничкој легацијом. Он
зомоду и о изгледу, висини међу зграде Савезног извр- Одређујући намену повр- ће отпутовати њ о м е н е м о
породиши. Детињство је про- кроз десетак дана, абортуса у нашој земљи је јер се
вео у Београду и Новом Саду, и обиму зеленила. Посебну шног већа и железничке шина пројектанти су зем- и ћ и с в е ш т о И Е
а гимназију завршио у Старом много већи него што семи- ст
с
пажњу они су посветили о- станице, а други њехов део Делегација чехословач- сли. Анкетом, којл је извр- Н е м о ж е м о б и т и
Бечеју, љиште крај леве обале Са- т и
безбеђењу лепих и 200 до повезиваће ове са старим к и х ж е н а о т ше на на Ги не ко ло кл да ће та с р е д с т в а у л е
Непријатељска окупација за
300 метара широких потеза делом Земуна до данашње ве предвидели за друштве- п у т о в а л а шк ој и
и о н е ж е б а ч е н и х
текла та је у Старом Бечеју
из ни ци у Бе ог раду 1949 годи- љавати
као ученика четвртог разреда кроз ново насеље који о- земунске станице. Облици ме, културно-просветне и Ју го сл ав иј е же-
гимназије. ФРилозофски факул не , ут вр ђе но је да је 36 1
тет завршио је после ослобо- „безбеђују леп поглед из ста насеља омогућавају да се остале јавне објекте, а 38 У Понаслшоеј тр онедељног боравка
земљ на, која је дошла на лече-
рог града и са Бежаниске и, јуче је из
ђења У Београду. изградфа изводи у етапама, административне зграде од Београда отпутовала ње због абортуса, имала 538
, у Праг
На служби у дожавном се- Косе. | а да се при томе обезбеди делегација чехословачких же
Ккретаригату За иностране по Савремено урбанистичко планско и рационално зи- ређена је обала рукавца Ду на са главним секретгром Ко порођаја и 726 абортуса. или Бом
слове налазио се од ! априла планирање и пројекто митета чехословачких жена То значи да је проценат сад нису чувале чу“
1980 године, а на дужности се
вање дање. · 5: нава. Површтина будућег је Тањом Тумовом на челу. абортуса већи од процента ту или могле даууто
кретара амбасаде у Будимпе-
полази од јединица насеља,
зера и краја око њега омо- Делегацију су на земунском порођаја. Међу =анк
ет ир а- вају, Или ће ИХ Ји које
У генералном плану Новог асродрому испратиле чл
анице
ним женама 83 отсто биле требљавати оне #
Зграде до 12 спратдва гућује богат рекреативни и Претседништва Централног
спортски живот и атракци- одбора „Савеза женских дру- су удате, А то казује да су се и ак
Пројектанти ематрају да штава Југославије. | ва девојке
абортус није проблем неу- средстава, 5 31
Испраћају су присуствовали
| и претставници чехословачке датих, већ првенствено у- пак младе
м. с. у амбасаде у Београду, датих жена, ||.
т али та