LETNJI DVOBROJ SA DVA POKLONA

KNJIGA DOBRICA ĆOSIĆ, VERNIK I GREŠNIK

MOND DIPLOMATIK NAJVEĆI LIST ZA INTELEKTUALCE NA SVETU

ZAŠTO
· SLO 3,5 € · MK 150 DEN · EU 4 € · SAD 5 $

VIŠE NEMA
BROJ 497-498 CENA 250 DINARA
· CG 2,2 € · BIH 4,5 KM · HR 25 KN

POLITIKE?

NAJVEĆE
OD 22. JULA DO 5. AVGUSTA 2021. 250 DINARA
SRPSKE

10 GODINA
NEDELJNIKA
TEORIJE
ZAVERA

DUH GRADA
O ZGRADI
BIGZ-a I DRAGIŠI
BRAŠOVANU

KARIJEV
„LAST
DANCE“

SRĐAN
VALJAREVIĆ
PRVI DANI
LETOVANJA

ISTINE I

ĆERKE
ZABLUDE O
DOSTOJEVSKOM

VOJNIH LICA
NAJVEĆA PRIČA O RASPADU ZEMLJE, RATU I ODRASTANJU

SINOM VOJNOG
LICA SE RAĐA,
ĆERKOM VOJNOG
LICA SE POSTAJE
 Nedeljnik
GODIŠNJA PRETPLATA broj 497-498 22. 7. 2021.
IMPRESUM
NA ŠTAMPANO IZDANJE NEDELJNE NOVINE

NEDELJNIKA Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.

Bulevar kralja Aleksandra 43,

I SVIH DODATAKA Beograd +381/11/770-81-64

redakcija¤nedeljnik.rs

SA Direktor i glavni urednik

Veljko Lalić

13.000 RSD GODIŠNJA Direktor marketinga

Jelena Jevtić

NA SAMO PRETPLATA marketing¤nedeljnik.rs

Direktor prodaje
Anđela Marić
NA DIGITALNO
7.999 RSD
pretplata¤nedeljnik.rs
Media menadžer

IZDANJE Jelena Šoškić

NAREDNI BROJ NEDELJNIKA REDAKCIJA

Odgovorni urednik
NEDELJNIKA IZLAZI
PLUS POKLON TRI KNJIGE
O ARSENU LUPENU 5. AVGUSTA I SVIH Marko Prelević
Zamenik glavnog i odgovornog

DODATAKA urednika Branko Rosić

Glavni i odgovorni urednik internet
izdanja i prvi reporter
Veljko Miladinović
I PLAVOKOSA DAMA

„Zašto bih imao određen spoljašnji izgled, zašto ne izbeći tu

opasnost uvek iste ličnosti?”, sâm Lupen otkriva zavodljivost
ovog neobičnog književnog junaka, plemenitog lopova sa
bezbroj identiteta, manirima dendija i modernošću koja pleni.
ŠUPLJA IGLA

„Zašto bih imao određen spoljašnji izgled, zašto ne

izbeći tu opasnost uvek iste ličnosti?”, u trenutku
iskrenosti sâm Lupen otkriva zavodljivost ovog
DŽENTLMEN–LOPOV

„Zašto bih imao određen spoljašnji izgled, zašto ne izbeći tu

opasnost uvek iste ličnosti?”, sâm Lupen otkriva zavodljivost
ovog neobičnog književnog junaka, plemenitog lopova sa

SA 13.000 RSD Urednik unutrašnje rubrike

Dušan Telesković
I PLAVOKOSA DAMA

ŠUPLJA IGLA

bezbroj identiteta, manirima dendija i modernošću koja pleni.

DŽENTLMEN–LOPOV

neobičnog književnog junaka. I pre njega, književnost

Njemu je krađa otmena igra u kojoj je iznenađenje presudno. je negovala tip plemenitog lopova i dvostruke ličnosti, Njemu je krađa otmena igra u kojoj je iznenađenje presudno.
I kada vreba plen, sprovodi višu pravdu, katkad vrši i policijski I kada vreba plen, sprovodi višu pravdu, katkad vrši i policijski
ali jedino Arsen Lupen poseduje bezbroj identiteta,

Novinari Zorica Marković,

posao, u koji ga je njegov tvorac, Moris Leblan, i sâm saradnik posao, u koji ga je njegov tvorac, Moris Leblan, i sâm saradnik
manire dendija i modernost koja pleni. On nikada ne

NA SAMO 7.500 RSD

službe, nesebično uveo. Kako god da se predstavi, uvek lišen službe, nesebično uveo. Kako god da se predstavi, uvek lišen
ubija, nije nasilnik, za njega je krađa otmena igra u kojoj
vulgarnosti, u ovoj svesci ga upoznajemo od detinjstva, preko vulgarnosti, u ovoj svesci ga upoznajemo od detinjstva, preko
je iznenađenje presudno. I kada vreba plen, on sprovodi
hapšenja, boravka u zatvoru, senzacionalnog bekstva, prvog hapšenja, boravka u zatvoru, senzacionalnog bekstva, prvog
susreta sa proslavljenim britanskim detektivom, pa do nesebične višu pravdu, koja ga katkad usmerava da vrši policijski susreta sa proslavljenim britanskim detektivom, pa do nesebične

Ana Mitić, Uroš Jovičić,

pomoći francuskoj vladi u složenom slučaju nacionalne posao, u koji ga je njegov tvorac, Moris Leblan, i sam pomoći francuskoj vladi u složenom slučaju nacionalne
bezbednosti, što ga uz sav šarm čini i istinskim rodoljubom. saradnik policije, nesebično uveo. bezbednosti, što ga uz sav šarm čini i istinskim rodoljubom.

ISBN: 978-86-517-0398-3

I PLAVOKOSA DAMA
ISBN: 978-86-517-0399-0

ŠUPLJA IGLA
ISBN: 978-86-517-0397-6

DŽENTLMEN–LOPOV Mihajlo Draškić

9 7 8 8 6 5 1 7 0 3 9 8 3 9 7 8 8 6 5 1 7 0 3 9 9 0 9 7 8 8 6 5 1 7 0 3 9 7 6
O mi l j en i n egat i vac www.libernovus.com
sv etske književ nosti Om il jeni negativac www.libernovus.com
sv etske književ n os t i O mi l je ni ne g at i vac s ve t s ke knji ž evnos t i

Urednik fotografije
www.libernovus.com
u bo r bi p rotiv neprav de u borbi protiv neprav de u b orb i prot i v ne pravde

NA NSTORE.RS ILI NA NEDELJNIK.RS Igor Pavićević

Foto-specijali Nebojša Babić
Art–direktor
Miloš Sinđelić / Makista
Lektura Sanja Savić
Kolumnisti Srđan Valjarević,

Brif ing U NOVOM

BROJU MOND
Seobe, tamo daleko U trenutku kada čitate ove sveže Ljiljana Smajlović,
Dragoljub Draža Petrović
DIPLOMATIKA Kako su se selili ljudi iz naših odštampane redove, dobar deo Dopisnici
4 | Uvodnik krajeva? Kako su izgledali talasi redakcije Nedeljnika već se nalazi u Petar Komnenić
Veljka Lalića - Nova ideja levice (Podgorica), Arsenije
Pismo iz 19. veka na Balkanu imigracije? Kako su se snašli, plavim daljinama. (Oni vredniji i dalje
Šoškić (Madrid), Ivica
posebno „tamo preko“? Kako je vredno rade na našem sajtu!) Mladenović (Pariz), Žarko
- Istanbul: Tradicionalni letnji dvobroj ovog Marković (Banjaluka)
7 | Lice nedelje nastala srpska dijaspora? 26
Nebojše Babića Ogledalo puta se protegao, u tri „izdanja“ - tu Ekonomija Miša Brkić
Piše Uroš Jovičić i Goran Nikolić
Zubin Mehta rascepkanosti je poklon-knjiga o Dobrici Ćosiću i
Istorija Predrag J. Marković,
arapskog sveta novi Mond diplomatik - na okruglo Čedomir Antić
8 | Koronavirus Ko vlada Srbijom 160 stranica. Sadržaj je revijalni Energetika i ekologija
Četvrti talas - Kad Bregzit Mnogi Srbi su ubeđeni da je čitav Danijela Isailović
- nadamo se da i vi listate broj
treće doze zakuca na vrata srpski narod žrtva udruženog slanim rukama, ili makar pažljivo
Stalni saradnici
Duška Jovanić,
dve Irske zavereničkog poduhvata u koji su pakujete primerak u torbu, ili ste Aleksandar Đuričić,
10 | Bugarska Muharem Bazdulj,
Šoutajm izbori - Dosije: Stotinu se uplele snage koje se nikada ne mu se obradovali na aerodromu, uz
Dejan Stojiljković,
godina partije Mao bi našle zajedno sem u pomalo neobičnu naslovnu stranu, Darko Hudelist (Zagreb)
12 | Košarka Cedunga mržnji prema Srbima 40 ali ta priča, verujte, vredi prostora
T H E N E W YO R K T I M E S
Karijev koji je dobila u našem broju.
"Last Dance" - Podmorski Piše Predrag J. Marković I N T E R N AT I O N A L R E P O R T
Pišemo u dvobroju i o nekim drugim Urednik Tom Brejdi
kablovi su državna daljinama, iz kojih se retko ko vrati,
19 | Kolumna stvar
Ljiljane Smajlović BIGZ i njegov otac o zaverama u Srbiji i tome ko nam,
LE MONDE
Smrt sa Fejsbuka - Crvene Sa njenog krova puca pogled,
je li, radi o glavi, o Olimpijskim D I P LO M AT I Q U E

rodonačelnice igrama, o BIGZ-u i duhu grada... Glavni i odgovorni urednik

među tim zidinama nastajala su Ivica Mladenović
20 | Draža međunarodnog Ne slušajte namrštene čike sa
Petrović umetnička dela koja su obilazila televizije: leto je za uživanje,
lmd¤nedeljnik.rs
pokreta žena
Vodič za letovanje svet. Ona je majka andergraunda, saznavanje i informisanje.
ali i baka socijalizma 44 Do čitanja! Nedeljnik je ekskluzivni izdavač
Njujork tajmsa i Mond diplomatika
Piše Aleksandar Đuričić Među nama: U novom za prostor bivše Jugoslavije
dvobroju Nedeljnika

Štampa Rotografika
PRETPLATA SPECIJALNA
SRBIJA INOSTRANSTVO Dostupno PONUDA
u digitalnom PRETPLATA CIP – Katalogizacija u publikaciji
6 meseci 6.500 5.500 150 evra formatu NA NEDELJNIK Narodne biblioteke Srbije, Beograd
12 meseci 13.000 7.999 260 evra nstore.rs SA POKLON- ISSN 2217–8058
KNJIGOM COBISS.SR–ID 188540428

Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd

TIRAŽ BROJA:
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd
36.300
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64
 Veljko Lalić
Nema demokratije bez velikih gradova, a u Srbiji je pre sto godina bilo samo pet
gradova sa više od 5.000 stanovnika. Ni liberalne ideje nikad nisu bile posebno
popularne, čak ni u centru Beograda u kojem uglavnom žive ljudi koji su se
obogatili na poslovima sa državom ili na državnim tantijemama
S
premajući knjigu o Đinđi-
ću, koju će u sledećem bro-
ju na poklon dobiti svi čitao-
ci Nedeljnika, čitao sam „Javno
mnjenje“, jedno od najpozna-
tijih dela Jirgena Habermasa kod koga je
Đinđić radio postdoktorat, a ne doktorat
kako se navodi u većini njegovih biografija.
„Novine su se iz ustanova za objavlji-
vanje vesti pretvorile u nosioce i vođe
javnog mnjenja zbog toga što se u unu-
trašnjoj organizaciji pojavio jedan novi
član - redakcija“, prolazim kroz knjigu
koju mi je, čuvši šta spremam, doneo
Srđan Valjarević.
HABERMAS OBJAŠNJAVA KAKO SU ZA
NOVINE 19. veka važila pravila kako ih
pokreću javne ličnosti, veliki novinari,
pisci, ili su bile hobi aristokratije (zvu-
či poznato?, prim. aut.) Zatim od 1848. i
Francuske buržoaske revolucije mediji
postaju plen vlasti (a ovo?). Svaki ozbilj-
niji političar ima svoj list (opa!). Tek sa
uspostavljanjem građanske pravne drža-
ve i sa legalizovanjem politički angažova-
ne javnosti oslobađa se štampa, ona sada
može da se okrene poslovnom uspehu
jednog komercijalnog preduzeća.
„Objavljivanje oglasa pruža novu
osnovu za kalkulaciju, i vratilo je novi-
narima karakter preduzeća orijentisa-
nih na zaradu i već sredinom 19. veka
nastaju mnoga izdavačka preduzeća.
Publicistička autonomija urednika se
osetno ograničava u onoj vrsti štampe
koja se ne priklanja zakonima tržišta,
već u prvom redu služi političkim cilje-
vima. U poslednjoj četvrtini veka for-
miraju se prvi veliki novinski koncerni,
Herst u SAD, Nortklif u Engleskoj, Ul-
4 Nedeljnik 22. jul 2021.
Pismo iz
19. veka
štajn i Mose u Nemačkoj.”
Meni je to bilo zanimljivo pošto je
Đinđić bukvalno po ovim tezama po-
kušao da uredi medijsko polje. Čak je i
sam našao ovde tada nepoznati Nortklif
da kupi Večernje novosti, čemu sam bio
svedok. Nezavisnost medija, dakle, tako
je jednostavna stvar - slobodan pro-
tok reklama i nezavisne redakcije. Đin-
đić je to prvo uradio spasavajući najsta-
riji dnevni list Politiku, kada je preko
Boda Hombaha završio da VAC za 24 mi-
liona evra kupi 50 odsto akcija tog lista,
a država zadrži uređivačku politiku. To
se naziva kao loša privatizacija, iako je
Politika dobila najmoderniji i najsku-
plji prelom svih vremena, by Mirko Ilić,
specijalni font, redakciju sa 300 ljudi,
štampariju, najdeblje novine...
ALI NEŠTO DRUGO JE OVDE JOŠ zani-
mljivije. Naši mediji nalaze se u 19. veku
(to kaže jedan od najvećih filozofa sve-
ta) a opozicija traži nekoliko gostovanja
na RTS-u, kako bi izašla na izbore 2022?!
Jedini monopolista ovde je magazin SAT,
koji drži 70 odsto tržišta magazina o au-
tomobilima, a drugi, negde na ivici, ovaj
list, sa 30-40 odsto tržišta političkih i
ekonomskih magazina, kako kaže Komi-
sija za zaštitu konkurentnosti, što znači
da u ovoj zemlji samo Nedeljnik, na pri-
mer, ne može da kupi Vreme, ili Vreme
Nedeljnik. Sve ostalo je OK.
Kada se sve bude završilo kao sa Svet-
skom ekonomskom krizom, biće ja-
sno da je kriva deregulacija. Pohlepa je
glavna odlika i politike i krupnog kapi-
tala, čemu i služe zakoni, od ograniče-
nja mandata do pravila na berzi. U ovoj
državi stvari bi bile drugačije da se Tele-
UVODNIK
kom privatizovao na vreme. Ovako, 200
miliona ovde, 30 onde...
Nije to čudno u zemlji koja nikad nije
prihvatila rušenje Berlinskog zida. Tre-
ba biti fer pa reći da su Slovenija, i malo
manje Hrvatska, bile najspremnije za
kapitalizam. I da se po toj osnovi i ce-
pala Jugoslavija. Milošević je bio posle-
dica, a ne jedini krivac. Nil Klark piše da
je pred 5. oktobar u Srbiji samo pet od-
sto vlasništva bilo u privatnim rukama.
Danas je 50:50, i to su jedina dva sveta
u kojima živimo, pošto je moguće živeti
bez „srpskih ruku“ u džepu ili na vratu.
Makar za polovinu stanovništva...
TO JE MENI BILO VAŽNO ZA razume-
vanje agende Đinđića, koji je još krajem
sedamdesetih identifikovao osnove srp-
skog konzervativizma: „socijalna jedna-
kost kroz jednakost malih poseda (Srbija
raj siromašnih) i narodna država koja se
temelji na narodnoj partiji kao vezivnom
tkivu države“. Nema demokratije bez ve-
likih gradova, a u Srbiji je pre sto godi-
na bilo samo pet gradova sa više od 5.000
stanovnika. Ni liberalne ideje nikad nisu
bile posebno popularne, čak ni u centru
Beograda u kojem uglavnom žive ljudi
koji su se obogatili na poslovima sa drža-
vom ili na državnim tantijemama. Njiho-
va deca odlaze u inostranstvo, ili postaju
deo etatističkog aparata.
Iza svega se sve vreme krije gomila
srpskih intelektualaca-oportunista, koji
traže „svoje učenike“ na najvažnijim
mestima u državi, koji bi sproveli nji-
hove ideje, za koje oni nemaju hrabrost.
Uostalom, čitajte o tome za dve nedelje
u knjizi o Zoranu Đinđiću, koja se dobi-
ja na poklon uz Nedeljnik... N
5
6
 INTERVJU ASDASD
LICE NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

Zubin
Mehta
Muzika je poruka
mira, i muzika
samo donosi mir…

7
Brifing
Novi ključni datumi, nove ključne dve nedelje
O tortama, parčićima i trećoj dozi vakcine
R
asprava oko toga da li će
biti potrebno da primimo
dodatnu dozu vakcine
protiv koronavirusa kako
bi se održala dobra zaštita
od bolesti, intenzivirala se ove nede-
lje nakon što je jedan od vodećih pro-
izvođača - Fajzer - objavio da imunitet
na koronavirus počinje da pada posle
otprilike šest meseci, onima koji su pri-
mili dve doze te vakcine.
Njihova objava zasnovana je na doku-
mentu koji je obznanilo izraelsko Mini-
starstvo zdravlja, a po kom je efika-
snost vakcine posle šest meseci opala, uz
nepromenjeno mali nivo teških sluča-
jeva ili preminulih među vakcinisanima.
O toj vrsti „busta“ za imunitet govo-
rilo se i ranije, a nakon ovakve objave
Fajzera, čekaju se sledeći koraci država i
zdravstvenih institucija.
I drugi proizvođači vakcina, uključu-
jući Modernu, AstraZeneca i Johnson &
Johnson, rekli su da istražuju potenci-
jalnu upotrebu dodatne doze, iako nisu
objavili podatke koji pokazuju pad imu-
niteta.
Prvi sledeći korak napravili su FDA i
Američki centri za kontrolu i prevenciju
bolesti. Oni su objavili da prema njiho-
vom mišljenju „trenutno nije potrebno
da se revakcinisani još jednom vakci-
nišu, već postoji potreba da se vakcinišu
svi oni koji do sada nisu“. Na istom tragu
je i EMA, prema čijem istraživačkom
timu, još uvek nedostaje potvrda da bi
„boost“ mogao da donese korist.
Iz Svetske zdravstvene organizacije su
pokazali i otvoreno nezadovoljstvo odlu-
kom nekih država da uzmu u razmatra-
nje davanje treće doze svojim građanima.
„Ciljna grupa su nam oni koji nisu primili
nijednu dozu. Sada nije prioritet da
razmišljamo o trećoj dozi, još uvek se
rade istraživanja širom sveta.“
DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ
8 Nedeljnik 22. jul 2021.
KO R O N AV I R U S I M U N I Z AC I J A
Priredio Uroš Jovičić
IPAK, JEDAN BROJ DRŽAVA JE OTVO-
RENO objavio da će ljudima omogu-
ćiti i primanje treće doze vakcine, a
to bi moglo da bude naročito važno u
zemljama u kojima je stanovništvo vak-
cinisano kineskom vakcinom.
Na Sejšelima, u Čileu, Bahreinu i Mol-
daviji, između 50 i 68 odsto stanovnika
je imunizovano, prema podacima pro-
jekta za praćenje podataka Our World
in Data. Sve četiri zemlje bile su među
deset sa najvećim brojem slučajeva
kovida u poslednjem periodu, pokazuje
istraživanje Njujork tajmsa.
To pokazuje da je, kao i u slučaju
objave izraelskog Ministarstva zdravlja,
možda došlo do pada imuniteta vakci-
nisanih.
Sve ove informacije s pravom dovode
do pitanja: da li je već sada vreme za
treću dozu?
O TOME JE, OD ČLANOVA SRPSKOG
Kriznog štaba za borbu protiv korona-
virusa, prvi konkretno govorio dok-
tor Branislav Tiodorović u intervjuu za
„Ne treba bežati od kombinovanja
vakcina. Uvek je bolje kombinovati i
dati različite vakcine, ako je moguće sa
različitim sojevima, a ako nije moguće,
onda sa različitim platformama.“
MILANKO ŠEKLER
Nedeljnik.
On je objasnio tada da će „u julu treća
doza postati aktuelna tema i da će vrlo
verovatno biti odobrena, a da će moći
da je prime svi zainteresovani posle 6 do
8 meseci od revakcine“. Istakao je i da
ne vidi prepreku da treća doza vakcine
bude drugačija od prve dve.
U ovom trenutku, u julu koji je doktor
Tiodorović spominjao, veći deo Kriznog
štaba tvrdi isto - da će treća doza biti
važna u borbi sa koronavirusom.
Doktor Kon, koji je u maju govorio da
je „medicina zasnovana na dokazima i
da nema govora da će neko primiti treću
dozu u Srbiji dok tih dokaza ne bude“,
danas tvrdi da je treća doza - „realnost“.
Doktor Milanko Šekler tvrdi da bi
treću dozu „preporučio svakome“.
„Ne samo onima kojima je imunitet
slabiji sam po sebi, već i onima koji se
osećaju nesigurno zbog drugih pridru-
ženih bolesti“, rekao je Šekler i dodao da
bi svima kojima treću dozu preporuči,
dodatno preporučio i da to bude neka
druga vakcina u odnosu na onu kojom
su revakcinisani.
Priča o trećoj dozi se toliko ustalila
da određeni predstavnici medicinske
struke govore i o tome kako bi ona, kada
jednom dođe na red, trebalo da bude
preraspodeljena.
„Važno je da razmišljamo o starijoj
populaciji koja je na sve vrste vakcina
malo lošije reagovala, što je i očekivano
s obzirom da im je imunitet u drugači-
jem stanju u odnosu na zdravu i mladu
populaciju. Oni bi trebalo da budu pri-
oritet za primanje treće doze“, rekla je
doktorka Marija Gnjatović sa Instituta za
primenu nuklearne energije. N
„Primiću treću dozu. Čekam da kažu da
li je savet da se primi neka druga ili ista
vakcina, ako ne bude tog saveta, ja ću da
RAWPIXEL.COM
primim istu, ali to je stvar izbora ljudi.“
ALEKSANDAR VUČIĆ

Rečnik političkih pojmova – Sigurna kuća
OBJAŠNJENJE POJMA:
Sigurna kuća je sistem podrške za
žene koje su žrtve različitih oblika
nasilja. Ona ženama ne samo što pruža
smeštaj i hranu, već ih i osnažuje da se
ponovo uključe u društvo.
PRIMERI
Aleksandar Vučić
„Znate kako to obično
izgleda, ljudi koji su u
politici, oni prave za sebe
sigurne kuće svuda, sa
svima gledaju da budu
lepo, da olajavaju i svoje
stranačke prijatelje i sve
druge, a najvažnije im je
da oni budu zaštićeni.“
In memoriam
Milan Bard Živadinović
KADA JE JAVLJENO DA JE
MILAN Živadinović premi-
nuo, uprkos zanimljivoj trener-
skoj karijeri, malo je kome na
pamet pala neka utakmica koju
je vodio, ali se svako setio makar
jedne njegove smešne (a da nije
smešno tužno bi bilo) izjave o
fudbalu.
Bio je kombinacija britanskih
pundita i erteesovskih konsulta-
nata - u isto vreme zabavan i pre-
često neinformisan.
„2 : 0 je najopasniji rezultat...“
„Evo, da vam kažem kako sam
ja došao u Crvenu zvezdu 1992.
godine. Imao sam tada ponudu
iz Libije, velike su pare bile u
pitanju i Cvetković me je zvao u
Crvenu zvezdu. I Cvele mi je tada
rekao: Velike pare - to je per-
verzija, a rad u Crvenoj zvezdi -
pravi seks. Ja sam odabrao seks.“
„U staroj Jugoslaviji drug Tito
je davao do 200 maraka da možeš
da potpišeš čet’ri kila pečenja,
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
ALTERNATIVNO OBJAŠNJENJE: TIKER
Sigurna kuća je pojam koji se koristi i u politici
kada neki politički subjekt želi da naglasi
Đokovićev ponos
protiv čega želi da se bori ili šta mu se, blago Srpski teniser Novak
Đoković otputovao je na
rečeno, gadi. Sigurna kuća je tako postala
Olimpijske igre. Svoju odluku
sinonim za nešto loše.
objavio je preko društvenih
mreža.
„S velikim ponosom
Aleksandar Vulin Borko Stefanović se pakujem za Tokio
i pridružujem našoj
„Srbija neće biti „Visoka medicinska reprezentaciji u borbi
za najsjajnija odličja na
sigurna kuća za škola u Ćupriji je Olimpijskim borilištima.
narko-dilere, a sigurna kuća za Za mene je igra za Srbiju
policija će ih goniti naprednjake. Kao u uvek bila posebna radost
i motivacija i daću sve
vicu kada se skupe
bez obzira da li elektrotehničar,
od sebe da nas sve
obradujem.“
prodaju gram pravnik i veterinar
marihuane ili su da uče našu decu
napravili plantažu.“ medicinu.“ RIP Biz Marki
Marsel Teo Hel, poznatiji
pod umetničkim imenom
Biz Marki - njujorški reper,
IN
bitbokser i producent -
MEMORIAM
NENAD preminuo je u 57. godini. „Biz
STEKIĆ je u zaostavštinu ostavio
umetnost koju će zauvek
dve flaše vina, povedeš sekreta-
8,45 slaviti njegovi vršnjaci
iz branše i njegovi verni
Toliko je skočio obožavaoci čiji je život
ricu, urokaš je, narokaš je...“
Nenad Stekić uspeo da dotakne kroz
„U engleskim klubovima u na mitingu muziku, u karijeri koja je
odbrani igraju dva igrača, dva u Montrealu
trajala više od 35 godina.“
25. jula 1975.
buzdovana, koje je uvek lako godine, Svoj najveći hit, pesmu „Just
proći...“ postavivši a Friend“, plasirao je 1989.
„Ovi (fudbaleri Liverpula) evropski
rekord.
su ušli onako, to je ta engleska
škola. Tu je uglavnom sirotinja, FK Partizan i
najeli se, jedu tri puta dnevno, tu
su i plavuše... Znam ja, imao sam
5 vređanje
Abubakara. Njemu je najvažnija On je toliko Fudbalski klub Partizan
godina bio prvi saopštio je da se ograđuje
bila plavuša i ako mu je pustiš, na svetskoj
od navijača koji su na
gotov je.“ N rang-listi.
utakmici protiv Proletera
vređali predsednika Srbije
144
Aleksandra Vučića.
„Partizan se protivi političkim
parolama i zloupotrebama
Toliko puta
u karijeri je navijača na stadionima u
zvanično političke svrhe. Ističemo da
skočio preko 8 nijedan član aktuelne uprave
metara i taj broj
skokova niko
FK Partizan ne bi sebi
do sada nije dozvolio da podrži vređanje
dostigao. institucija države Srbije“,
navodi se u saopštenju.
9
Brifing
BUGARSKA ŠOUMEN IZBORI
Ima takav narod
Slavi Trifonov, koji je dobio najviše glasova na
parlamentarnim izborima, voditelj je najgledanijeg tok-šoua
(nešto poput Ivana Ivanovića), a od pre nekoliko godina se
bacio i u turbo-dens-folk (nešto poput Mileta Kitića)
Piše Veljko Miladinović
AKO PRE POSLEDNJIH
PARLAMENTARNIH IZBORA
U Bugarskoj, onih neuspe-
šnih na proleće i ovih sa nei-
zvesnim epilogom koji su
održani proteklog vikenda,
niste čuli za Slavija Trifonova,
to bi značilo da niste ljubi-
telj bugarskog turbo-folka,
pretpostavka je da ne gledate
bugarsku televiziju i tamo-
šnje tok-šou emisije, velika je
verovatnoća da niste Vesna
Zmijanac, Goran Bregović ili
Mile Kitić, a sa skoro stood-
stotnom sigurnošću se može
tvrditi da niste Lepa Brena.
Na izborima održanim
u nedelju najviše glasova
je dobio pokret „Ima takav
narod“ koji predvodi 54-godi-
šnji Trifonov, najkraće, bugar-
ski šoumen. Voditelj najgle-
danijeg tok-šoua (nešto poput
Ivana Ivanovića), od pre
nekoliko godina se „bacio i u
muzičke vode“. Iako je nastu-
PREGLED
NEDELJE
PIŠE
VELJKO
MILADINOVIĆ
10 Nedeljnik 22. jul 2021.
pao sa jednim pank bendom
u pratnji, prvoklasni je pred-
stavnik bugarske čalge, tur-
bo-dens-folka (nešto poput
Mileta Kitića).
Tokom najmanje dvodece-
nijske voditeljske karijere je
u svoju emisiju dovodio naj-
veće zvezde Bugarske i Bal-
kana; pa su tu svakako bili i
pomenuti Mile Kitić, Vesna
Zmijanac, Goran Brego-
vić, Lepa Brena svakako više
od jednom. To je takav tok-
šou. Politike se dotiče kroz
humor. Česta meta su mu
Makedonci i teorije o pore-
klu savremenih Makedonaca
koje vodi do antičke Makedo-
nije. Pa mu je tako u gostima
bio i Aleksandar Veliki (Sašo
Velikiot).
Tek, odlučio je da uđe u
politiku.
Prošlogodišnji protesti pro-
tiv vlasti Bojka Borisova izne-
drili su nekoliko lista na
LETNJA VESELJA
Baš ovog meseca su Dačić i
Vulin obeležavali rođendane
svojih stranaka, svako je
od njih na svoj način vezan
za JUL.
I SEZONA, I
BRATSKI I PO POLA
Stanje u kom rad
crnogorskog parlamenta
bojkotuju i Srbi (DF) i
Crnogorci (DPS) - a
ostali su, logika je, ovi
što su negde između
- nije održivo. Gde
novim izborima, ali nijedna
nije imala uspeha kao Slavi
Trifonov. Naziv liste „Ima
takav narod“ bio je iznuđeno
rešenje, jer mu nisu dozvo-
lili da je nazove „Nema takva
država“. ITN je osvojio 23,78
odsto glasova, što je za pedalj
više od koalicije Bojka Bori-
sova GERB (23,21 odsto), ali
je dovoljno za prvo mesto i
dva mandata više. I na april-
skim neuspešnim izborima,
kada nije bilo moguće formi-
rati vladu, ITN je imao neve-
rovatnih 17 odsto glasova, a
sada je Trifonov samo ojačao.
Borisov i njegova koalicija su
izgubili dva odsto.
TRIFONOV NIJE VODIO
KAMPANJU ZA IZBORE. Već
antikampanju. Nije imao
spotove, kandidati sa njegove
liste nisu išli u televizijske
duele (zapravo i nema pre-
više javnosti poznatih kandi-
ima u Crnu Goru da se
bojkotuje rad? Uostalom
ovo su ona tri meseca
tokom sezone kada se dva
oka vraćaju u istu glavu...
JUČE
Ako sa Kurtijem, kako
kaže Vučić, ne može da se
dogovori ni koji je danas
dan, onda će očekivano
dijalog da se završi po
principu - dođi juče.
TURISTI
Razgovarali su tako Ričard
data), svu kampanju je vodio
direktnom komunikacijom
preko društvenih mreža i kli-
povima koje je objavljivao na
istim platformama.
Kako stoje stvari, posle anti-
kampanje, najavio je da će
voditi antipolitiku. Odbio je
odmah saradnju sa koalicijom
oko Borisova, kao i sa opozi-
cionim socijalistima. Ali i sa
listama „Ustani“ i „Demokrat-
ska Bugarska“ koje su učestvo-
vale na protestima. Ponudio
je rešenje da se formira vlada
bez stranaka. Ima kandidata
za premijera, Nikolaja Vasileva,
nekadašnjeg ministra finan-
sija. Neko kaže da se kocka, da
želi da se ide ponovo na izbore
jer računa da će dobiti još više
glasova. Neko kaže da samo
diže cenu sebi pred dogovor.
Inače, jedan od klipova u
PROFIMEDIA
kampanji mu je bila i obrada
pesme Zdravka Čolića „Pusti,
pusti modu“... N
Brenson i Džef Bezos i
Brenson kaže Bezosu: „Ajde
skokni do svemira, vidi da l’
sam tamo...“
EVERTON
Jedan 31-godišnji fudbaler
Evertona je optužen
za pedofiliju i klub ga
je suspendovao tokom
trajanja istrage. Ali ime
igrača nije objavljeno. Liga
počinje za dvadesetak
dana, da li misle da se
neće provaliti koji igrač
nedostaje? N
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

11
Brifing
KO Š A R K A N OV I / S TA R I S E L E K T O R
KARIJEV LAST DANCE
Ili: Bolje dve velike
baklave nego jedna mala
Piše Uroš Jovičić
M
alo ko je u
Pirotu kra-
jem pedese-
tih godina
znao ko
je Džerom Solon Felder,
poznatiji kao Dok Pomus, a
na igrankama bluz nije bio
prva opcija. Dečaci su imali
neke druge heroje, naro-
čito dečaci koji su odrastali
u Novosadskoj ulici i koji su,
odlazeći u Osnovnu školu
„8. septembar“, svet delili
na ono što Parčik - fudbaler
Radničkog i profesor fizičke
kulture - kaže da je dobro
i ono što kaže da je loše.
Zahvaljujući njegovoj ljubavi
prema sportu, ovog leta,
jedan njegov učenik postao
je živa slika jednog od najve-
ćih hitova Doka Pomusa.
Zvuči komplikovanije od
banalnog vica o Piroćan-
cima?
U vicu Piroćanac uvek gleda
kako da izvuče neku korist,
makar to bila jedna mala
baklava, a ako i ne može,
onda napravi geg, ili jadikuje
nad svojom sudbinom.
Nema Piroćanca koji se
teže uklapa u vic a više voli
da ih priča od Svetislava
Pešića.
Bila je 1967. godina kada
je Partizan i zvanično došao
po njega. Talentovani klinac
iz Pirota bio je dobar golman
u pirotskom Radničkom, ali
je košarka bila njegova veća
ljubav. Bila je dovoljno egzo-
tična i daleka. Kao neki bluz.
12 Nedeljnik 22. jul 2021.
A Partizanov trener Bra-
nislav Rajačić bio je poput
Doka Pomusa.
Kari je samo hteo da igra.
Kada je zvala Bosna četiri
godine kasnije, to je već bila
umetnost. U bordo dresu na
Baščaršiju, u odelu sa kra-
vatom na parket. Nije bio
među najvećim zvezdama
tima - sa Mirzom i Varajićem
to nikome ne bi bilo lako -
ali nije mu bilo važno.
Kari je samo hteo da igra.
I postao je šampion Jugosla-
vije i Evrope.
U Bosni je 1982. počeo i tre-
nersku karijeru, gradeći
svoje ime među talentova-
nim, mladim trenerima koji
su cvetali širom Jugosla-
vije. Možda je u tom soliteru
sa neonskom reklamom na
vrhu na kojoj je pisalo „Jugo-
slovenska košarka“, na putu
do vrha i bilo laktanja, ali
njega to nije doticalo.
Kari je samo hteo da igra
- uz aut-liniju, sa kravatom
oko vrata, uz note njegovih
dečaka.
Bili su po lovačkim domo-
vima, „Beli harlemovci“,
generacija rođena 1967. i
1968. godine, bili su izolo-
vani i fokusirani jer košarka
je zanatska stvar, a njih je
učio pirotski zanatlija, mlad
ali lukav. I u Bormiju su
postali prvaci sveta, Kukoč
je ubacio 11 trojki u finalu,
Rađa i Divac su zakucavali,
gradili, hvatali i svi su igrali
po Karijevoj filozofiji - bolje
dve velike baklave nego
jedna mala.
Bolje pobediti i igrati lepo
nego izgubiti.
Tu je mantru sa sobom
uspeo da prenese gde god je
radio.
I kada je sa Nemačkom
postao prvak Evrope, i kada
je sa Jugoslavijom postao
prvak Evrope i sveta, i kada
je „otkrio“ Navara, Gasola i
Barselonu učinio evropskom
silom, i kada se vratio u Zve-
zdu, i kada je odlučio da se
vrati u Nemačku, u Bajern,
da bude trener, direktor,
savetnik i ćale.
Kari je uvek isključivo hteo
da igra - uz aut-liniju, sa kra-
vatom oko vrata, olabavlje-
nom od stresa jer košarka za
njega nikada nije bila samo
igra. Ali je bila lepa.
Kada je Ranko Žeravica
preminuo, novinaru Arena
sport televizije Edinu Avdiću
sam postavio pitanje - ko je
sledeći naš veliki trener?
„Ja stalno ističem da Kari
Pešić ima najbogatiju biogra-
fiju od svih trenera u Evropi.
Bio je evropski šampion sa
Barselonom, ali i sa Nemač-
kom i Srbijom. Sa Srbijom
i svetski šampion u Indija-
napolisu, kada je u četvrtfi-
nalu savladao Drim tim. I to
nije bio prvi put, pobedio ih
je u finalu i sa generacijom
67/68, kada je Toni Kukoč
dao 11 trojki iz 12 pokušaja.
Nijedan trener sa ovih pro-
stora, na pola karijere, nema
ni naznake takvog CV-ja“,
rekao mi je tada Avdić.
Prošlo je šest godina i
odgovor je i dalje aktuelan.
Jedan od najboljih trenera
koje je naša košarka ikada
iznedrila - i koji je nepogre-
šivo znao kada da se od nje
otrgne, a kada da joj se vrati -
ovih se tužnih dana, od kada
se košarkaška reprezentacija
Srbije nije plasirala na Olim-
pijske igre, često spominje
kao njen budući selektor.
On iskren - mada je to u
njegovom slučaju pleona-
zam - ne poriče da bi mogao
da pomogne. Kao selektor,
ili nešto drugo, nije ni važno.
Piroćanac koji se najteže
uklapa u vic a najviše voli da
ih priča i dalje samo želi da
igra. Uz aut-liniju, ili negde
pored parketa.
Kao u pesmi „Driftersa“
koju je napisao Dok Pomus,
ni košarka ni Srbija to nisu
PROFIMEDIA
zaboravile i zato su za njega i
sačuvale poslednji ples. Ili je
to on uradio za njih. N
 Ćilim je istkana priča sa posebnim mestom
POLITIKA u
kulturnom nasleđu Srbije. Svaka njegova šara
/ DRUŠTVO SUVENIRSKE
/ SVET

ima značenje. Iza magične igre boja i kombinacije

ornamenata kriju se priče o ljubavi, zdravlju, sreći,
PRIČE IZ SRBIJE
slobodi, uspehu, veri, patnji, nadi... Njih su ispisivale
tkalje - žene sa veštim rukama, oštrim vidom,
beskrajnim strpljenjem i istančanim smislom da
već poznate šare uklope u nove kompozicije,
dajući im lični umetnički pečat.

Kao kompanija koja je proizvela na stotine hiljada suvenirskih lončića za neke daleke zemlje,
Metalac je kreirao svoju prvu liniju suvenira sa naslovom “Priče iz Srbije”, koja je upravo izašla
na tržište. Inspirisana je živim kulturnim nasleđem, oličenim u tradicionalnoj veštini izrade ćilima.
Metalčev suvenirski program prate pažljivo osmišljene priče o tome šta odabrani motivi znače
u kulturi i tradiciji nekadašnje i savremene Srbije. Ove posudice tako postaju ne samo suvenir,
poklon, deo kolekcije, ili jednostavno koristan predmet u svakodnevnom životu - već i poučna
uspomena, kojoj se uvek možete vratiti preko QR koda na samoj posudi.
13
Brifing
ECONOMIC MINDS #FreeBritney
Čemu služi Sudija Vrhovnog suda u Los
Anđelesu Brenda Peni dozvo-
lila je američkoj pevačici
pevačicom.
„Ako ovo nije nasilje, ne
znam šta je“, izjavila je Britni

građevinska dozvola? Britni Spirs da angažuje svog

advokata nakon potresnog
Spirs navodeći da joj je otac
Džejms Spirs kao staratelj
svedočenja o „nasilnom“ sta- zabranio da pije kafu, uzima
JOŠ JEDNOM JE IZMENJEN ZAKON O planiranju i izgradnji. rateljstvu koje kontroliše njen vitamine za kosu, a oduzeo
Jubilarni deseti put od 2009. godine. U istom periodu, Ustavni život već 13 godina. joj je i vozačku dozvolu.
sud je reagovao četiri puta, proglašavajući pojedine odredbe ovog Brenda Peni je odo- Advokatica Džejmsa
zakona neustavnim. Šta je toliko kontroverzno u tom zakonu, brila da Spirsovu zastupa Spirsa Vivijan Torin je izja-
kojim se u drugim zemalja uglavnom bave arhitekte, priprav- bivši državni tužilac Metju vila da on ne planira da pre-
nici i opštinski službenici, sa ambicijama arhivatora iz „Držav- Rozengart, koji je oca Britni kine starateljstvo nad ćer-
nog posla“? Spirs pozvao da se odmah kom rekavši da joj on uvek
Pre desetak godina na javnoj diskusiji posvećenoj jednoj od odrekne starateljstva nad želi najbolje. N
brojnih izmena Zakona o planiranju i izgradnji postavio sam
pitanje čemu služi građevinska dozvola. Predstavnik Ministar-
stva građevine me je prezrivo pogledao: „Ne razumem. Gradnja
bez dozvole je krivično delo, bre, čoveče!“ „Da... to znam... više
sam mislio...“ Voditeljka me je grubo
prekinula: „Dobili ste odgovor. Imamo
i druga, ozbiljnija pitanja.“ Jedan gospo-
din je pitao nešto o kablovima za vetro-
elektrane...

„ŠTA PITAŠ GLUPOSTI?! PA DA SE

namiri koalicioni partner“, dobacio je
kolega koji je sedeo pored mene, i učinio
da se osećam manje neprijatno što sam
ispao glup u javnosti. Ipak, zabolelo je,
PIŠE MILOŠ
GLEDOVIĆ, PARTNER
pa sam poručio nekoliko knjiga iz ino-
stranstva (na srpskom nema ništa) na tu Svet jezika
SOG / SAMARDŽIĆ, temu, da se operem sam pred sobom.
OREŠKI & GRBOVIĆ Gle čuda, prva poglavlja su posvećena Na planeti postoji najmanje 7.102 jezika. Od tog broja,
upravo pitanjima čemu služi građe- 23 jezika kao maternji govori više od 50 miliona ljudi.
vinska dozvola, zašto je inicijalno uve-
dena, da li ti razlozi i dalje stoje, koje su alternative, kuda dalje BROJ ZEMALJA U NAJPOPULARNIJI
itd. Malo me je iznenadilo da je građevinska dozvola uvedena KOJIMA SE GOVORI JEZICI ZA UČENJE
kao odraz potrebe investitora da se zaštite od države, odno- ŠIROM SVETA
sno potrebe projektanata i izvođača da se zaštite od pomahni- 100  engleski
talih investitora nakon što građevinski inspektor utvrdi da već 60  arapski engleski  1,5 milijardi ljudi
izgrađeni objekat ne zadovoljava neki paragraf nekog standarda 51  francuski francuski  82 miliona
o projektovanju ili građenju, i zabrani njegovu upotrebu. Ko bi 33  kineski kineski  30 miliona
rekao?! Ja sam imao utisak da je smisao da neko dobro izmaltre- 31  španski
tira investitora i projektanta, da shvate da život nije med i mleko, 29 persijski DISTRIBUCIJA JEZIKA
da ne ide u životu sve tako glatko kako su oni zamislili, da uvek 18  nemački PO ZEMLJAMA
ima neko jači... Nešto kao što se posle godinu dana ribanja toa- 16 ruski Ukupan broj jezika koji su
leta i ljuštenja krompira u vojsci postaje pravi muškarac. 13  malajski maternji državljanima
Razmišljam da na nekoj narednoj diskusiji o nekim novim 12  portugalski 839  Papua Nova Gvineja
izmenama zakona, za mesec ili dva, postavim isto pitanje. 11  italijanski 707  Indonezija
Neću. Bolje da idem kod notara da pokušam da ga ubedim da 8 turski 526  Nigerija
mi overi ugovor o prodaji stana koji se nalazi u zgradi za koju 454  Indija
je izdata građevinska, ali ne i upotrebna dozvola. Kupcu ne 422  SAD
smeta. Glupo je da budem prinuđen da ceo život provedem u 300  Kina
PROFIMEDIA

istom stanu samo zato što SZ Polet 1973. godine nije premazao 281  Meksiko
gelendere protivpožarnom bojom. Možda će da pokaže razu- 281  Kamerun
mevanje za moj slučaj. Znam da je dobar čovek. I da voli viski. 229  Australija

14 Nedeljnik 22. jul 2021.

POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

15
Brifing
M Y T H B U S T E R V I Š E O D C R TA N O G
Kako to „Simpsonovi“
baš sve predvide?
Piše Mihajlo Draškić
N
asmejani
sedokosi
čovek levi-
tira u čelič-
noj kapsuli.
Okolo je nekoliko okru-
glih prozora i pogled ka bes-
konačnom svemiru. Bri-
tanski milijarder Ričard
Brenson ostvario je svoju
životnu želju i prošle nede-
lje uspeo da odleti na ivicu
svemira. Već viđeno. Sedam
godina ranije, u 15. epi-
zodi 25. sezone Simpsono-
vih. Falsifikator umetnina
hvali Lisi svoje radove i tvrdi
kako njegova dela cene ljudi
širom sveta. Jedan kadar
prikazuje Brensona u beste-
žinskom stanju kako se divi
slici u svom svemirskom
brodu.
Internet je pun doga-
đaja navodno prethodno
prikazanih u „Simpsono-
vima“, što ne odgovara uvek
istini. Ipak, bilans ostvare-
nih predviđanja deluje neve-
rovatno. Magazin „Tajm“ je,
uključujući i slučaj britan-
16 Nedeljnik 22. jul 2021.
skog biznismena, pribeležio impulsa zemlje, pa i sveta, nama literatura na Berkliju,
najmanje 18 momenata kada uspeli su da predvide neko- analizirao je kako su „Simp-
su tvorac serije Met Groning liko vrlo važnih istorijskih sonovi“ delo briljantnih
i njegovi saradnici predvi- događaja. umova - većina scenarista i
deli budućnost. Još od prvog Donald Tramp je u „Simp- autora je sa Harvarda. Kada
ostvarenog predskazanja i sonovima“ bio predsednik se toliko pametnih ljudi
napada bengalskog tigra na Sjedinjenih Država. Homer okupi na jednom projektu,
čuvenog iluzionistu Roja je pronašao „božju česticu“ očekuje se da će pogoditi u
(Uve Horn) 2003. godine, četrnaest godina pre nego nekim predviđanjima.
koje je prikazano deceniju što će naučnici 2012, podno Homerovo „otkrivanje“
ranije u seriji. švajcarskih Alpa, euforično čestice nije puka slučajnost.
Kao što su autori „Top uzviknuti: „Higsov bozon!“ Epizodu je napisao Dejvid
liste nadrealista“ kroz sati- Al Džin, jedan od prvih Koen, vrhunski matema-
rične skečeve tokom osam- scenarista „Simpsonovih“, tičar.
desetih predvideli razvoj otkrio je da su on i ostatak „Ono šta je on tada prika-
događaja na prostoru bivše ekipe „podešavali“ um tako zao je zapravo bila prihva-
SFRJ, i u „Simpsonovima“ da misle godinu dana una- tljiva pretpostavka“, otkrio
su kroz komediju zakačene pred. je svojevremeno Al Džin.
politika, pop kultura i sva- Profesor Vilijam Irvin, Matematičari sa Harvarda
kodnevni život. Na vrhuncu autor knjige „Simpsonovi i Frederik Mosteler i Persi
poznavanja kulturnog filozofija“, koja je već godi- Dajakonis u svom nauč-
nom radu o metodama za
proučavanje slučajnosti su
Profesor Vilijam Irvin, autor knjige,
istakli da se na dovoljno
analizirao je kako su „Simpsonovi“ delo velikom uzorku, a „Simpso-
briljantnih umova - većina scenarista i novi“ su najdugovečnija TV
autora je sa Harvarda. Kada se toliko serija, može dogoditi bilo šta
pametnih ljudi okupi na jednom nepredviđeno.
PROFIMEDIA
projektu, očekuje se da će pogoditi u Ukupno 32 sezone i više
od 700 epizoda. I nastaviće
nekim predviđanjima se... N
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET

17
 Zašto će Novi Zeland do 2025. biti
(zapravo) jedina obećana zemlja
DA LI SE BLIŽIMO „POSTNIKOTINSKOM“ DOBU I GDE SE NA
TOM PUTU NALAZI KONCEPT SMANJENJA ŠTETNOSTI?

Vest da omiljena i poštovana koja se bavila problemom puše-

premijerka Novog Zelanda Dža- nja i perspektivom alternativa,
sinda Ardern planira da iskoreni kao i da su se u eliminaciju ovog
pušenje u toj zemlji, nedavno je problema, uključile i privatne
obišla planetu. Progresivna Vla- kompanije, i to na prvom mestu
da Novog Zelanda nije pozna- one koje su u njegovoj srži, po-
ta po populističkim obećanji- kazalo je još jedno istraživanje iz
ma, tako da iza ove odluke stoji 2018. godine. Tada je kompanija
čitav niz koraka koji bi do 2025. Philip Morris na tragu dostiza-
godine od Novog Zelanda na- nja svoje vizije sveta bez duvan-
pravili prvo mesto na svetu bez skog dima, ali i verifikacije svo-
duvanskog dima. Iako je Novi je opsežne nauke, sprovela prvu
Zeland do sada neretko uspe- i do tada najveću kliničku studi-
vao da brojne štetne pojave u ju koja je direktno merila reakciju
društvu eliminiše u rekordnom organizma na izloženost aeroso-
roku i ustoliči svoj status „obe- lu koji nastaje korišćenjem IQOS
ćane zemlje“, mnogi su se za-
pitali - koliko je ovaj ambicio-
Iz Philip Morris-a poručuju: -a, prvog proizvoda iz kategorije
nesagorevajućeg duvana.
zni plan realan, čak i za obećani Pripremamo se za Rezultati su bili iznenađuju-
Novi Zeland? ći za sve, osim za one koji su
Dok na Novom Zelandu da- „postnikotinski“ period više od 15 godina razvijali upra-
nas ima oko pola miliona puša- vo ovu novu tehnologiju konzu-
ča, na svetu ih ima preko milijar- Pre mesec dana najveća duvanska kompanija na miranja duvana. Studija je meri-
de, sa tendencijom rasta, što je svetu objavila je da kupuje dansku farmaceutsku la niz od osam primarnih i brojne
samo još jednom potvrdilo da kompaniju Fertin Pharm-u, lidera u razvoju i proizvodnji sekundarne parametre, na koje
poskupljenje cigareta, restriktiv- farmaceutskih i proizvoda za zaštitu zdravlja na bazi pušenje negativno utiče i koji su
niji zakoni i ograničenja, ne daju oralne i intraoralne primene, kao i jednog od vodećih povezani sa bolestima uzroko-
očekivani efekat. Ipak, nauč- proizvođača rešenja u oblasti terapije zamene nikotina. vanim pušenjem. Oni su poka-
na istraživanja sprovedena po- „Kupovina farmaceutske kompanije pomoći će zali da se svih osam primarnih
slednjih godina, a koja se bave Philip Morris-u da ubrza sprovođenje vizije budućnosti parametara kliničkog rizika kod
konceptom smanjenja štetno- bez duvanskog dima, kao i da evoluiramo iznad svog osoba koje su prešle na ovu za-
sti kod pušenja, daju tu realnu osnovnog biznisa“, objasnio je tom prilikom Jacek Olčak, menu za cigarete kretalo u istom
osnovu ovom, još jednom u nizu generalni direktor kompanije Philip Morris International. smeru kao što se kreće kod oso-
ambicioznih poduhvata najpo- ba koje prestanu da puše. Studi-
pularnije premijerke na svetu. ja je još tada, 2018. godine bila
Neposredno pre nego što je dostupna i stručnoj i opštoj jav-
pandemija virusa korona postala jedina i dominantna zdravstve- nosti i ukazala da koncept smanjenja štetnosti, u čijoj osnovi je IQOS,
na tema, naučni centri širom sveta istraživali su koncept smanjenja jeste velika šansa za javno zdravlje i treba da bude deo šireg strate-
štetnosti od pušenja. Studija koju je u praskozorje pandemije obja- škog pristupa u borbi protiv pušenja.
vio britanski Univerzitet Dandi pokazala je da se već u prvom me- Da će se vizija Džasinde Ardern i jedna od četiri stavke iz nje-
secu prelaska na takozvane „vejping“ uređaje kod pušača smanjio nog manifesta da na ostrvu kivija do 2025. ugasi i poslednju ci-
rizik od srčanog i moždanog udara. Iako je urađena od strane britan- garetu, tako što će zahtevati da se procenat nikotina u cigareta-
skog univerziteta, studija je objavljena u magazinu Američkog kardi- ma smanjuje, možda i ostvariti ovako brzo potvrđuju i neke od
ološkog koledža, jer se u tom momentu Amerika borila sa drugom poslednjih odluka velikog biznisa, kao što je odluka upravo kom-
„pandemijom“ - pandemijom ilegalno modifikovanih tečnosti za elek- panije Philip Morris da u kratkom periodu uđe u proces kupovine
tronske cigarete, i bila su joj potreba sva raspoloživa sredstva da tu dveju farmaceutskih kompanija.
neočekivanu krizu reši. Ova studija podigla je na noge stručnu jav- Da li smo zaista na korak od „postnikotinskog“ doba ili su podu-
nost, i još jednom pokrenula diskusiju oko duvanskih alternativa, nji- darnosti u viziji najvoljenije predsednice vlade na svetu i najveće
hovog potencijala za javno zdravlje i značaja jasne i rigorozne prove- duvanske kompanije samo slučajnost, ostavljamo na sud i pro-
re svih proizvoda koji se stavljaju u prodaju. Da ovo nije jedina studija veru sad već bliskoj 2025. godini.

18
Ljiljana Smajlović
Smrt sa Fejsbuka
Američki predsednik tvrdi da je 12 naloga na društvenim mrežama srušilo vakcinaciju.
Je li to realno?
Dž
o Bajden je našao
krivca što njegova ad-
ministracija nije uspe-
la da ostvari plan za
kolektivni imuni-
tet Amerike i što stopa zaražavanja ko-
vidom u svim američkim državama po-
novo raste. Kriv je Fejsbuk, koji „ubija“
dezinformacijama. To je rekao prošlog
petka, da bi se u ponedeljak ispravio: ne
ubija Amerikance Fejsbuk, već ih ubija
onih 12 naloga na Fejsbuku koji šire de-
zinformacije o vakcinama.
I predsednik Srbije o antivakserima
misli sve najgore, ali govori mirnijim
tonom. Neće, veli, da krši Ustav Srbije i
uvodi oštre mere diskriminacije nevak-
cinisanih. Kako se upravo navršila go-
dina dana otkako su u Beogradu izbili
nemiri posle najave oštrijih mera protiv
korone, razumno je upitati se je li, osim
Ustava, i ulični gnev faktor u odlučiva-
nju o metodama dostizanja kolektivnog
imuniteta u Srbiji.
UOSTALOM, U PARIZU UPRAVO GLE-
DAMO GENERALNU probu oštrije poli-
tike prema nevakcinisanima. I Makron
i Vučić dogodine idu na izbore. Srp-
ski predsednik je u lagodnijem položa-
ju, ali politički ulog je isti. Čim je fran-
cuski predsednik u petak saopštio da
uvodi propusnice bez kojih nevakcini-
sani, i oni bez PCR testa ili dokaza da su
preboleli kovid, ubuduće neće moći u
kafane, pozorišta, te-že-ve vozove, neki
besan svet i sa levice i sa desnice izlio
se na pariske ulice da ga nazove dikta-
torom i poredi sa nacistima i njihovim
žutim zvezdama za Jevreje.
U čitavoj Francuskoj, protestovalo je
nekih sto hiljada ljudi. Jedan vakcina-
cijski punkt je zapaljen, drugi vandali-
zovan, dok poslanici traže da se o Ma-
kronovom zakonu prvo izjasni ustavni
sud, a levica (Melanšon) prigovara
predsedniku što nije ubedio Francuze
da se vakcinišu, umesto da ih prisiljava.
Ali je zato, odmah posle Makrono-
vog govora, tog istog petka, rekord-
nih 880.000 ljudi primilo vakcinu, a na
samo jednom sajtu se, za samo 24 sata,
milion i sedamsto hiljada ljudi ekspre-
sno registrovalo da želi vakcinaciju.
Ovo su političke kalkulacije o kakvim
svi lideri na svetu moraju da vode ra-
čuna. Jer oni su ti koji donose političke
odluke, o takvim stvarima nigde u sve-
tu ne odlučuju ni Predrag Kon, ni Ento-
ni Fauči, o „Ujedinjenim protiv kovida“
da i ne govorimo.
AMERIČKI PRIMER JE JOŠ UPEČA-
TLJIVIJI, JER je tamo cipela sada na
drugoj nozi. Džo Bajden je lane kritiko-
vao Trampa što ne uvodi obavezno no-
šenje maske, ali mu nije palo na pamet
da tako nešto pokuša kada je sam došao
na vlast. Dok je Tramp vodio ogorče-
nu bitku da odobri vakcinu pre novem-
barskih izbora, Bajden, Kamala Haris
i Si-En-En širili su skepsu protiv „po-
litički motivisane brzine“ u pravljenju
vakcine, a njihove pristalice su unapred
obećavale da neće primiti cepivo ako
ga odobre pre izbora. Vakcina je dobi-
la upotrebnu dozvolu pre nego što je
Tramp otišao iz Bele kuće, u decembru
2020, a Bajden ju je odmah iz sve snage
politički prigrlio, bez trunke skepse.
No čim je kolektivni imunitet uda-
rio u zid odbijanja trećine nacije, sko-
čio je Tramp da uradi Bajdenu ono isto
što je Bajden radio Trampu: da iskori-
sti pandemiju da protivniku nanese što
može veću političku štetu. I dok Bajden
za propast kolektivnog imuniteta sada
optužuje Fejsbuk i 12 naloga koji šire de-
zinformacije, a sa sebe skida svaku odgo-
vornost, dotle Tramp optužuje Bajdena:
VIŠE OD POLITIKE
Političkom
histerijom protiv
kovida
Amerikanci neće da se vakcinišu jer ne
veruju aktuelnom predsedniku, njegovoj
administraciji i njihovom „fejk njuzu“.
Nama je u Beogradu lako da ne veruje-
mo ni jednom ni drugom. Ali to ne me-
nja na stvari da je opasni patogen postao
opasno oruđe za niske političke udar-
ce diljem planete. Nekad je to komično,
kao kada Gari Kasparov dođe u Njujork i
bez blama kaže novinaru Njujork tajmsa,
„Kina nam je dala virus, dok nam je slo-
bodni svet dao vakcinu“, a ovaj to preno-
si kao bez daha. I bez ijedne reči o tome
da je Moskva prva otkrila vakcinu i uči-
nila je dostupnom milionima.
KAD SE TAKVE IGRE PLETU, KOLIKO
je realno da je 12 „dezinformatora“ sa
Fejsbuka milione Amerikanaca svojim
lažima odvratilo od vakcinisanja? Nisu
sve strepnje rezultat laži, teorija zave-
re i dezinformacija. Kako do kraja vero-
vati naučnicima i političarima koji sami
sebi stalno skaču u usta? Kako da zna-
mo koje su greške nenamerne i „pošte-
ne“, a koje politički motivisane? Čuveni
MIT objavio je procenu po kojoj je do-
bar deo ljudi koji oklevaju da se vakcini-
šu savršeno dobro upoznat sa naučnim
objašnjenjima, da na sofisticiran način
razmišlja o problemu i da poseduje sve
relevantne informacije. Pobornici vakci-
nacije su ti koji ne razumeju argumente
i motivaciju druge strane, pribegavajući
umesto toga političkom preziru.
Ima i gore. Istraživači su našli da se
politički protivnici iskreno raduju ne-
voljama druge strane: demokratama je
drago kada se od kovida razboli neko
ko misli da kovid ne postoji, a republi-
kanci likuju kada neko od onih koji po-
državaju Bajdena i njegove mere izgubi
posao zbog uvedenih restrikcija.
I kovid će proći, ali politika će osta-
ti. N
19
 ZAKOPČAVANJE MITA

DVA UBODA
ZA TRI PRSTA
HALKIDIKIJA
Kratak vodič kuda da (ne)
idete na letovanje leta
gospodnjeg 2021.

U
stara dobra vremena, pre - Vauuuuu! - viču Srbi.
nego što je u bratskom Vu- - Ne treba vam čak ni pasoš!
hanu neki brat Kinez či- Piše Dragoljub - Vauuuu - viču Srbi.
tao ženin spisak za pijacu Draža Petrović, - Cene su kao u Srbiji!
na kome je stajalo - „kupi- glavni urednik - Vauuuuu - viču Srbi.
ti povrće, pirinač i dva slepa miša porci- Danasa - Albanci su kao u Srbiji. Čak ne traže da
jaša“, na letovanje se išlo tako što sredi- se otcepe!
nom proleća postavite svom okruženju - Vauuu... Pa takve Albance volimo! -
pitanje: „Gde ćemo ove godine na letovanje?“ viču Srbi, pakuju šlaufe, ronjalice i ostalu opremu za more i
Od prošle godine sredinom proleća uvek postavite sasvim Prokletije, te preko Prokletija se tornjaju na letovanje u Alba-
drugačije pitanje: „Gde ove godine nećemo na letovanje?“ niju, gde uskoro neće da vam treba ništa za letovanje, takvi su
Nekada vam je za letovanje, takođe, trebala ušteđevina, a fenomenalni uslovi.
sada vam treba ceo niz preciznih procedura kako da na leto-
vanje uopšte stignete. Zato smo za vas pripremili kratki vodič GRČKA - U Grčku se ulazi sa pisanim dokazom da vas je neko
kuda ove godine da (ne) idete na letovanje. najmanje dvaput ubo u poslednjih pola godine. Pisani dokaz
da vas je neko dvaput ubo u poslednjih pola godine ne mora-
UVAC, MOKRA GORA - Na Uvcu možete videti beloglavog te donositi ako vas je neko dvaput u poslednjih pola godine
supa, a na Mokroj gori možete videti Kusturicu, popularnog ubo nožem, dovoljno je da pokažete ožiljke od tog poduhvata.
Kustu. Međutim, Srbi manje jure da vide prirodno stanište Tada ne garantujemo ulazak, ali garantujemo da će pola grč-
beloglavog supa, dok više jure da vide prirodno stanište Ku- ke carinarnice izaći da vidi zašto se skidate na graničnom pre-
sturice, popularnog Kuste. To, valjda, jerbo nijedan belogla- lazu i pokazujete prstom u pravcu uboda. Međutim, ako vas je
vi sup na Uvcu nikada nije pristao da s vama pozira na selfiju. dvaput ubo ovlašćeni medicinski radnik, ponesite papir gde to
Dok Kusta jeste. I Kustu je mnogo lakše videti nego belogla- piše i možete ići pravo na srednji prst Halkidikija. Eventualno
vog supa. Kustu ne moraš da ganjaš dvogledom. I zato je mno- na prvi. A ako idete na treći, najbolje ćete proći jer će postoja-
go bolje da ne idete na Uvac, ništa posebno, idite na Mokru ti mogućnost da se zamonašite i ostatak života posvetite pra-
goru. Ne treba PCR test, dovoljan je mobilni telefon sa opcijom vom Bogu, a ne kineskoj varijanti Boga u koju veruju u srp-
za selfi, al’ to samo ako sretnete Kusturicu. I dvogled, ako ide- skom narodu, najviše na dan izbora.
te na Uvac, al’ bolje vam je da ne idete, jer dvogledom ne može U Grčkoj svakako treba obići sve destinacije gde nije uve-
da se napravi selfi. Ili tako nekako. den policijski čas, karantin, zamračivanje, zaprašivanje, ali gde
ima suvlaki, meso ubodeno na čačkalicu. Ali to se ne računa u
ALBANIJA - Po startap ideji dr Vojislava Šešelja s kraja devede- ubod koji vam prihvataju na granici. Na granicu dakle ne no-
setih, svi koji neće da žive u Srbiji, a pritom su Albanci, ima da site suvlaki.
se tornjaju preko Prokletija, što je valjda međunarodna grani-
ca sa Prokletstvom. Startap ideju je aplauzom podržao i Alek- TURSKA - I tamo vam treba dokaz da ste ubodeni dvaput, po-
sandar Vučić, najbolji student Pravnog fakulteta još od Bogi- slednji ubod ne sme biti svežiji od 14 dana. S obzirom da su u
nje Justicije. pitanju Turci, tradicionalni prijatelji srpskog naroda, najbo-
Dvadesetak godina kasnije situacija je sledeća - svi koji neće lji dokaz će vam biti ubod „od učkura do grla bijela“, ili neki
da letuju u Srbiji, a pritom su Srbi, ima da se tornjaju preko sličan ubod iz narodnih epskih pesama. Ako to nemate, treba
Prokletija, međunarodne granice sa Prokletstvom. vam dokaz da ste preležali kovid. Primaju i dokaz da ste pre-
- Ne treba vam čak ni PCR test! - motivacija turističkih agen- ležali 500 godina pod Turcima, što znači da ste bili kolabora-
cija je na nivou. cionista.

20 Nedeljnik 22. jul 2021.

 Za ulazak u Hrvatsku treba
vam PCR ili antigenski test,
a najbolje ćete proći ako
vam antigenski test pokaže
da nemate baš mnogo
srpskih gena. Letovanje vam,
sem korone, najviše može
pokvariti „neka budala“, što je
univerzalni naziv za raznovrsne
budale na prostoru ex SFRJ
koje misle da je najveći uspeh
u životu pokvariti letovanje,
putovanje, izlet ili seminar
komšiji iz susedne republike

SOPOT - Mesto gde niko ne ide da letuje, jer ko je lud da le-
tuje u Sopotu, ali je pre koju godinu bilo planirano tamo da
letuje ceo Glavni odbor SNS, nego su otkrili da nema more,
ima samo planine. U Sopotu vam ne treba ništa da uđete, ali
kad već uđete, neće vas pustiti da izađete, pošto domaćini
vapiju za obećanim turistima sa Glavnog odbora SNS.
minar komšiji iz susedne republike. To je čovek zbog ko-
jeg mnogi i ne idu na letovanje pod izgovorom: „Neću da mi
neka budala pokvari letovanje!“ Nastao je davno pre koro-
ne, i neizlečiv je slučaj. Dakle, u Hrvatskoj je najvažnije da ne
naiđete na „neku budalu“, pa preporučujemo Istru gde ima
najmanje primeraka iz raskošne vrste „neka budala“.

EGIPAT - Deca uzrasta do 5,99 godina u trenutku ulaska u Eto, to vam je to. Lep provod želimo! N
Egipat nisu u obavezi da prilože negativan PCR test - piše u
brošurama srpskih turističkih agencija, tako da vam je najva-
žnija stvar za lak ulazak u Egipat da na granici kažete da ima-
te jednu godinu, dve godine, tri godine, četiri godine ili 5,99
godina, te ćete u Egipat ući bez ikakvih problema.
Dakle, po neverovatnom uzrastu od 5,99 godina ulazite u
Egipat, svaki uzrast preko 5,99 godina podrazumeva testo-
ve, najlakši je PCR test, zatim test inteligencije, a najteži je
kombinovani test za malu maturu. Međutim, dobra vest je
da Egipćani ne traže kombinovani test za malu maturu, nego
HAJDE DA
samo PCR. Egipat je destinacija gde ste i inače imali šansu da
posle konzumacije lokalnih specijaliteta završite na Infek-
RADIMO
tivnoj klinici, tako da je rizik najmanji, čak i ako završite na
Infektivnoj klinici Hurgade. Jer što kaže narodna poslovica:
ZAJEDNO!
Bolje završiti na Infektivnoj gde ima more, nego gde nema Poseti mesto gde počinje i
more. Infektivna vam ne gine. završava se svaki kućni projekat.
CRNA GORA - Tamo se trenutno ne zna ni ko pije ni ko pla- TC ZMAJ, AUTOPUT 18
ća, pa ćete, ako tokom letovanja pratite lokalne vesti, ima-
www.crafter.rs
ti utisak da ste u Srbiji 2001. godine. Crna Gora, dakle, pod-
mlađuje. Ukoliko sednete u kafanu, s druge strane, imaćete
utisak da se zna ko pije i ko plaća, ali ćete imati i utisak da se
ne zna ko donosi to što se pije i to što se plaća.

HRVATSKA - Za ulazak u Hrvatsku treba vam PCR ili anti-

genski test, a najbolje ćete proći ako vam antigenski test po-
kaže da nemate baš mnogo srpskih gena. U Hrvatskoj ćete
se najbolje provesti, takođe, ako nemate kola sa srpskim ta-
blicama i ako se pravite Englez. Letovanje vam, sem koro-
ne, najviše može pokvariti „neka budala“, što je univerzal-
ni naziv za raznovrsne budale na prostoru ex Socijalističke
Federativne Republike Jugoslavije koje misle da je najve-
ći uspeh u životu pokvariti letovanje, putovanje, izlet ili se-

21
 STRANKE, IDEJE I IDEOLOGIJA

GDE JE NESTALA
POLITIKA
(ako ju je ikada i bilo)
Iako je kriza politike globalni fenomen, koji je i u takozvanim
najrazvijenijim demokratijama ohrabrio populističke snage, u
Americi na vlast doveo Trampa, Veliku Britaniju izveo iz Evropske
unije, ideološko klatno se ipak posle nekoliko izbornih ciklusa
uglavnom vraća prema normali, dok je kod nas ono izgleda puklo

Pišu Dušan Telesković i Veljko Miladinović

22 Nedeljnik 22. jul 2021.

 I
ma ona izreka, uglavnom su je ek-
sploatisali stendap komičari u vi-
cevima, koja se kao i mnoge druge
pogrešno pripisuje Marku Tvenu,
da pelene i političare treba redov-
no menjati uz dodatak - uglavnom iz istog
razloga. Političari u Srbiji nisu kao pele-
ne. Oni se izuzetno retko menjaju, ulo-
gu pelena ovde uglavnom imaju politike.
Toliko je borba stranaka i njihovih lidera
za pronalaženje svog mesta na političkoj
sceni, u kojoj su „ideologije“, „principi“ i
„pravci delovanja“ služili kao pesme folk
zvezdica, za jednu sezonu (čitaj: za jed-
ne izbore), toliko da je stvaranjem jedne
dominantne takozvane „catch all“ parti-
je i svih drugih koje se određuju u odno-
su prema njoj - svaka politika postala be-
smislena.
S jedne strane, dakle, na srpskoj politič-
koj sceni postoje ideološki obezličena Srp-
ska napredna stranka i njeni sateliti, od ko-
jih neki iako nominalno ideološki izrazito
profilisani, poput Pokreta socijalista, pa u
velikoj meri i SPS-a, svoju politiku svode
na „imamo poverenja u Vučića“, a sa dru-
ge strane rascepkane opozicione grupacije
koje u pojedinačnim situacijama traže na
čemu će graditi svoju poziciju kako bi na-
nele neki udarac vlastima, bilo da je tema
Kosovo ili zaštita životne sredine.
Iako je kriza politike globalni fenomen,
koji je i u takozvanim najrazvijenijim de-
mokratijama ohbrabrio populističke sna-
ge, u Americi na vlast doveo Trampa,
Veliku Britaniju izveo iz Evropske uni-
je, ideološko klatno se ipak posle nekoli-
ko izbornih ciklusa uglavnom vraća pre-
ma normali, dok je kod nas ono izgleda
puklo. Ako je i bespredmetno meriti se sa
Amerikom ili Engleskom, koje eto nisu
postale zemlje proleterske, ipak bode oči
kako su politike u Srbiji nestale kada se
uporedimo sa najbližim okruženjem, sa
političkim sistemima koji su nastali iz iste
baze.
U Hrvatskoj je, recimo, podela na levicu
i desnicu i dalje jasno postavljena, tamošnji
dvopartijski (ili jednoipopartijski) sistem
je obogaćen novim igračima, ali se neke
osnovne postavke ipak znaju. Tako i nova
zagrebačka vlast koju je osvojio levičarski
pokret „Možemo“ i novi gradonačelnik To-
mašević, koliko god narasli na kritici „sta-
FOTO: PROFIMEDIA
re levice“, okoštale u birokratiji, oličene u
SDP-u, na kraju kada im treba jedan glas
podrške u gradskoj skupštini, dilove će
praviti sa njima, a ne sa HDZ-om ili sa ne-
Socijaldemokratska stranka (SDS) definiše sebe
kao stranku levog centra. DSS sebe vidi kao izvornu,
konzervativnu desnicu, dok je Narodna stranka, kako
kaže Jeremić, stranka desnog centra. S druge strane,
SPS se u programu predstavlja kao autentična
stranka levice, SSP ne definiše sebe na taj način,
iako ima odlike levice, barem na osnovu svojih
načela, dok se SNS smatra „catch all“ strankom
kim iz lepeze desničarskih stranaka.
„U Hrvatskoj se politika može voditi na
ideološkim, programskim i drugim fron-
tovima, jer je Hrvatska dovršena država.
To je ono što je Zoran Đinđić još osamde-
setih pisao o tadašnjoj Jugoslaviji. SFRJ, a
potom nažalost i SRJ i Srbija su nedovr-
šene države. I što je najgore, današnja Sr-
bija nije dovršena po možda najvažnijem
činiocu identiteta, a to je teritorija. Kada
ne znate ni dokle vam je država, teško je
govoriti o politikama. Jer veći deo građa-
na smatra da je Srbija teritorijalno jedin-
stvena sa Kosovom, manji deo misli dru-
gačije, ali već to otvara prostor da kada se
kod nas govori o ideologiji, i kada se po-
stavi pitanje kako da tretiramo pojedine
političke aktere, da se sve pojednostavlju-
je i svodi pre svega u odnosu na to kakav
im je stav prema onome što piše u pream-
buli Ustava“, kaže za Nedeljnik politikolog
Cvijetin Milivojević.
Tako se stvara stereotip o srpskoj desni-
ci i levici u koji upadaju stranke i lideri. A
kako kaže Milivojević, taj stereotip je pre
svega prisutan u perspektivi najuticajnijih
krugova na Zapadu prema srpskoj politici.
„Ako ste čvrsto za Srbiju sa Kosovom,
onda ste vi po prirodi stvari konzervativci,
nacionalisti, pa u sledećoj fazi i šovinisti.
Ako niste za to, onda se otvara mogućnost
za neku drugu etiketu“, kaže Milivojević.
Ako je odnos prema Kosovu mera srp-
ske politike, onda je zaista teško praviti bilo
kakve paralele. Zato se u Hrvatskoj, kada
se pokrene neko pitanje koje ima globalni
karakter - tipa, pitanje istopolnih brakova
i prava na usvajanje, ili prava na abortus - sa
velikom verovatnoćom može pretpostaviti
kakav će stav zauzeti koja stranka. U Srbiji,
sve i da se više puta iščitaju stranački pro-
grami - uglavnom svedeni na opšta mesta
demokratije i razvoja društva - ni bukmej-
keri ne bi mogli da predvide kvote kako bi
se koja stranka ponašala.
„U Hrvatskoj možemo da pričamo o le-
vici, pre svega o levici na lokalnom nivou.
Dobar je primer u Istri gde je od osamo-
staljenja na vlasti IDS, jedna vrsta zavi-
čajne lokalpatriotske opcije, ali koja je po
svemu levičarska opcija. U Zagrebu ima-
mo vlast koja je po svim modernim me-
rilima levičarska, ali ona može da se igra
tom pričom zato što u Hrvatskoj svi aktiv-
ni politički igrači polaze od toga da se Hr-
vatska branila od agresije, da je imala od-
brambeni rat. Kod nas nema konsenzusa
ni o ratovima ni o teritorijama bivše Jugo-
slavije. I u ovom trenutku ne možemo da
govorimo o utakmici programa i ideologi-
ja“, kaže Milivojević.
Teza o (ne)dovršenoj državi kao (pred)
uslovu za „normalizovanje“ političke sce-
ne može se posmatrati i kroz primer Crne
Gore. Crna Gora je, doduše na drugi način,
takođe nedovršena država. Pre svega kada
je reč o nacionalnom identitetu. Deceni-
jama je na vlasti bio DPS, koji je nominal-
no socijaldemokratska stranka, mada je po
folkloru i osnovnim načelima kojima se
vode tipičan primer konzervativne popu-
lističke stranke koja svoje postojanje vezu-
je za opstanak (nedovršene) nacije. S dru-
ge strane je opozicioni paket različitih, po
svim svetonazorima, stranaka koje oku-
plja samo odnos prema bivšim vlastima,
ali kako vidimo ni to nije previše čvrsto. I
u Crnoj Gori glavna mera politike nije po-
litika, nego odnos prema tom nerešenom
pitanju - ko zapravo živi u Crnoj Gori.
„Srbija i Crna Gora su najeklatantni-
ji primeri šta se dešava kada se posle Ber-
linskog zida ne sprovede istinska politič-
ka tranzicija društva“, kaže Milivojević.
„Vladajuće stranke koje su bile jedine
partije samo su preimenovale i nastavi-
le da funkcionišu u punom kapacitetu, i
u materijalnom, infrastrukturnom i ka-
drovskom. U Crnoj Gori smo dobili nešto
što se zove DPS koji je uzurpirao sve re-
surse dotadašnjeg Saveza komunista CG,
a u Srbiji se otišlo korak dalje, pa se Soci-
23
 STRANKE, IDEJE I IDEOLOGIJA
jalistički savez radnog naroda kao krovna
društveno-politička organizacija udala za
Savez komunista. To se čak i zvalo Kon-
gres ujedinjenja. Stvaraju se nove partije,
a mi imamo ujedinjenje. U većini istočno-
evropskih zemalja je bilo drugačije, čak i u
Rusiji“, kaže Milivojević.
Jedan primer sa severa, tamo gde se zna
dokle je Srbija, otvara još jedno pitanje.
U Mađarskoj je opozicija uspela da osvo-
ji Budimpeštu, ali i tu je jedina mera oku-
pljanja bio odnos prema Orbanu. Dakle,
da li populistička, autoritarna vlast tako-
đe doprinosi ubijanju politike?
„Svakako da je i autoritarna vlast fak-
tor koji utiče na to“, kaže Milivojević. „Ali
Mađarska nije u stvaranje autoritarne vla-
sti ušla u bilo kom trenutku. Mađarska je
ušla u Evropsku uniju, pa je gradila svoju
poziciju u EU, paralelno isisavajući fondove
iz Brisela, a kada je ekonomski ojačala, tek
je tada ušla u taj proces. Mađarskoj se sada
može, ona je jedan od 27 glasova u EU. Ma-
đarska može da vodi politiku koja sa strane
izgleda egoistično, ona može da kaže ‘ne’
Evropskoj uniji, bilo da je pitanje gasovoda
ili kada je reč o migrantima. Mađarskoj se
može, Srbiji se ne može“, kaže Milivojević.
Vodeće političke stranke retko se i iz-
jašnjavaju o pitanjima gde bi sebe svrsta-
le na političkoj sceni. Nedeljnik je zato pi-
tao pojedine stranke i njihove lidere da se
odrede o pitanjima koja određuju kom
političkom spektru pripadaju.
Pitali smo stranke da li se nalaze u cen-
tru političkog delovanja, na levici ili de-
snici, da li su za državnu ekonomiju ili za
slobodno tržište. Takođe smo pitali o sta-
vovima o istopolnim brakovima i usvaja-
nju dece u istopolnim zajednicama, ka-
kav je njihov stav o pravu na abortus, da
li Srpska pravoslavna crkva (SPC) treba da
ima preimućstvo u odnosu na druge ver-
ske zajednice, kao i da li Srbija treba da
bude država građana Srbije ili Srba i svih
manjina koje u njoj žive.
Odgovore smo dobili od Vuka Jeremića,
predsednika Narodne stranke (NS), Milo-
ša Jovanovića, predsednika Demokrat-
ske stranke Srbije (DSS), kao i od Socijal-
demokratske stranke Srbije (SDS) Borisa
Tadića. Na naša pitanja nisu odgovorile
Srpska napredna stranka (SNS), Socijali-
stička partija Srbije (SPS) i Stranka slobo-
de i pravde (SSP) Dragana Đilasa. U njiho-
vim programima, međutim, ne mogu se
naći stavovi o mnogim pitanjima, pa pre-
nosimo samo ono što su predvideli svojim
24 Nedeljnik 22. jul 2021.
Kada ne znate ni dokle vam je država, teško je
govoriti o politikama. Jer veći deo građana smatra
da je Srbija teritorijalno jedinstvena sa Kosovom,
manji deo misli drugačije, ali već to otvara prostor da
kada se kod nas govori o ideologiji, i kada se postavi
pitanje kako da tretiramo pojedine političke aktere,
da se sve pojednostavljuje i svodi pre svega na to
kakav im je stav prema preambuli Ustava
CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, POLITIKOLOG
zvaničnim dokumentima. i formiranje Razvojne banke. Povećanje
Socijaldemokratska stranka (SDS) defi- zaposlenosti, pre svega mladih ljudi glav-
niše sebe kao stranku levog centra. DSS, ni je zadatak, a reforma sistema obrazova-
po rečima Miloša Jovanovića, sebe vidi nja jedan od preduslova za to.
kao izvornu, konzervativnu desnicu, dok SPS u svom programu kaže da je „pro-
je Narodna stranka, kako kaže Jeremić, tiv kapitalizma“. Đilas je ranije govorio
stranka desnog centra. S druge strane, SPS da „državne firme mogu biti profitabilni
se u programu predstavlja kao autentična nosioci ekonomskog razvoja“. Program
stranka levice, SSP ne definiše sebe na taj SNS-a je kritikovao „uspostavljeni politič-
način, iako ima odlike levice, barem na ki sistem kao i državne institucije partij-
osnovu svojih načela, dok se SNS smatra skog tipa“, zatim sprovedenu privatizaci-
„catch all“ strankom. ju po modelu „šok terapije“ i distributivne
preraspodele sveukupnog društvenog bo-
Što se tiče pitanja o ekonomiji, Miloš Jo- gatstva države, što je, kako su svojevre-
vanović kaže da se DSS u načelu zalaže za meno napisali, formiralo „ekonomski si-
slobodno tržište i privatnu inicijativu sa stem partijskog kapitalizma“. Međutim, u
odgovarajućim, odnosno dinamičnim i praksi, devet godina kasnije, izgleda da je
fluidnim ambijentom za poslovanje. On ceo taj sistem dodatno razvijen.
dodaje da, međutim, postoje različiti stra-
teški sektori, od energetike do prosvete, O pitanju istopolnih zajednica, u SDS-u
koji se nikako ne mogu prepustiti tržišnoj kažu da se zalažu za to da partneri u isto-
logici i privatnom interesu i u kojima dr- polnim zajednicama imaju ista prava kao i
žava mora apsolutno da bude prisutna. partneri u zajednici muškarca i žene.
Vuk Jeremić kaže za Nedeljnik da je NS „Borimo se protiv svakog vida diskri-
za slobodno tržište. U njihovom progra- minacije po osnovu seksualne orijen-
mu piše da je neophodna nova ekonom- tacije, pa u skladu sa tim smatramo da
ska politika, koja će omogućiti pokreta- prava partnerima u istopolnim zajedni-
nje novih poslova, podsticati inovativnost cama u tom smislu ne smeju biti uskra-
i stvarati dodatnu vrednost, kako bismo ćena. U tome izuzetak pravimo samo po
mogli da se razvijamo i otvaramo nova pitanju prava na usvajanje dece, gde sta-
radna mesta. vljamo prava deteta na prvo mesto i svoj
U SDS-u kažu da se zalažu za slobod- stav usklađujemo pre svega sa stavom na-
no tržište, ali uz jasnu ulogu države u svim uke po ovom pitanju. Budući da nauka još
kriznim situacijama u kojima čist liberalni uvek nema jasan stav o tome, ne zalažemo
koncept ne funkcioniše i uz ulogu države se za to da se dozvoli usvajanje dece u isto-
u obezbeđivanju socijalnih prava, zaštite polnim zajednicama. Pravo deteta na pra-
najsiromašnijih i borbi protiv siromaštva vilan i zdrav razvoj stavljamo iznad prava
i ekstremnih socijalnih nejednakosti, ka- partnera u istopolnim zajednicama i po-
kve imamo u Srbiji danas. U njihovom držaćemo usvajanje samo ukoliko naučna
programu se kaže da je u narednom pe- istraživanja nedvosmisleno potvrde da to
riodu potreban zaokret ekonomske po- nije na štetu deteta“, kažu u SDS-u.
litike usmeren pre svega na privlačenje Miloš Jovanović kaže da se DSS apso-
investicija kroz poboljšanje privrednog lutno protivi istopolnim brakovima a još
ambijenta, ukidanje nepotrebnih propisa odlučnije se protive usvajanju dece za is-
 topolne zajednice.
„Porodicu čine otac, majka i njiho-
vo potomstvo - i tako je od kada je sveta
i veka. I ne radi se ovde uopšte o pravima
homoseksualaca, već se radi o pokuša-
ju razgradnje poslednjeg uporišta kolek-
tivnih vrednosti, filijacije, ideje prenosa,
znanja, iskustva, s kolena na koleno kako
se s pravom kaže. Ako se dozvoli ova an-
tropološka revolucija - po definiciji nasil-
na - pojam porodice koji počiva na krv-
nom srodstvu biće definitivno razgrađen
a atomizacija i individualizacija društva
biće potpuna. Postaćemo civilizacija pr-
vog lica jednine gde će istorija počinja-
ti s našim rođenjem i završavati se našom
smrću. Bićemo jedinke bez čvrstih ili čak
ikakvih veza, bilo nacionalnih, bilo poro-
dičnih. Stvoriće se tako raj za neoliberalni
kapitalizam - gomila raskorenjenih jedin-
ki koje će biti savršeni potrošači i konzu-
menti raznih budalaština a koje će isto-
vremeno predstavljati krajnje mobilnu i
rastegljivu radnu snagu“, kaže Jovanović.
Vuk Jeremić kaže je Narodna stranka
protiv istopolnih brakova.
„Ljudska prava bi trebalo da se ostva-
ruju kroz postojeća ili eventualno dodat-
na zakonska akta. Protiv smo usvajanja
dece“, kaže Jeremić.
SNS, SPS i SPS nemaju u svojim progra-
mima definisane stavove o ovom pitanju,
baš kao što se ne izjašnjavaju o pravu abor-
tusa.
SDS ima, međutim, jasan stav o abor-
tusu:
„Podržavamo pravo na abortus kao ele-
mentarno pravo žene da donosi odluke o
svom životu i svom telu.“
Narodna stranka takođe ima izgrađen
stav:
Abortus treba da bude dozvoljen do 12.
nedelje trudnoće, a posle toga samo uko-
liko nastavak trudnoće ugrožava život
majke ili fetusa, ili ukoliko se utvrdi fatal-
na abnormalnost fetusa.
U DSS-u međutim smatraju da „pravo
na abortus kod svakog mora, u najmanju
ruku, da izazove moralnu nelagodu“.
„Uvek čudi neverovatna lakoća sa ko-
jom pobornici abortusa brane navedeno
pravo jer je stvar, u moralnom pogledu,
užasno problematična. Nisam siguran da
je danas moguće ukinuti to ’pravo’ ali ni-
sam siguran ni da ono mora biti tako libe-
ralno primenjivano. Zato i nije loše posta-
viti ovo pitanje i otvoriti raspravu“, kaže
Jovanović.
O odnosu prema crkvi i verskim zajed-
nicama, DSS smatra da SPC treba da ima
preimućstvo „jer je njena istorijska uloga
u opstanku Srba kao naroda nemerljiva“
i da „jednostavno predstavlja važan deo
srpskog nacionalnog identiteta“.
SDS ne misli da prednost treba da ima
SPC.
„Zalažemo se za ravnopravnost svih
verskih zajednica“, kažu u toj stranci.
Narodna stranka smatra da „verske za-
jednice treba da regulišu svoja prava i oba-
veze kroz prikladne individualne akte sa
državom“.
Socijalisti u programu navode da „svako
ima slobodu izbora da bude vernik, ateista
ili agnostik“, ali se ne izjašnjavaju o SPC.
SSP ne spominje uopšte ovu oblast, dok
SNS na dva mesta spominje SPC u kon-
tekstu partnerskog odnosa sa državom po
pitanju KiM i osnivanja obrazovnih usta-
nova „u zemljama gde žive Srbi“. N

Odgovorno kroz život

Trenuci nepažnje, malo nesmotreno-
sti, nesrećni slučajevi koje je nemoguće
predvideti a koji nas mogu koštati živo-
ta, dešavaju se svakodnevno i svima, pa
čak i onome ko je stub porodice i za koga
često mislimo da je nepobediv. U tim tre-
nucima, do juče srećna porodica okuplje-
na oko nedeljnog ručka, udaljena od svih
problema, sada ostaje bez oslonca i po-
red emotivnih, mora da se suoči i sa fi-
nansijskim problemima. Kako to možemo
da sprečimo i zaštitimo svoju porodicu?
Razvijene zemlje imaju viševekovnu tra-
diciju osiguranja, naročito životnog, koja je
proistekla iz potrebe da se ide u susret ri-
ziku i pronađe mehanizam zaštite koji će
u teškim trenucima obezbediti finansijsku
sigurnost i podršku za porodicu i najbliže.
Tome u prilog govori i podatak da je pro-
sečno osiguranje po glavi stanovnika u EU
blizu 2.500* dolara dok je u Srbiji samo
147* dolara premije po glavi stanovnika (*
N497/02
Kompanija Wiener Städtische osigura-
nje, koja je u samom vrhu osiguravajućih
kompanija koje obezbeđuju životno osigu-
ranje, svojim klijentima omogućava proi-
zvod životnog osiguranja bez štednog ka-
raktera, koji se ugovara na određeni broj
godina i pokriva isključivo slučaj smrti.
Uz polisu osnovnog životnog osigura-
nja moguće je ugovoriti i dopunsko osigu-
ranje od pojave malignih oboljenja, kao i
od težih bolesti koje nastaju po prvi put to-
kom trajanja perioda osiguranja. Takođe,
uz polisu osnovnog životnog osiguranja
moguće je ugovoriti i dopunsko osigura-
nje od posledice nesrećnog slučaja, hirur-
ških intervencija i preloma kosti. Dodatno
je moguće ugovoriti i troškove lečenja te-
ških bolesti u inostranstvu, a za one koji
redovno brinu o svom zdravlju pravo reše-
nje je ugovaranje pokrića troškova preven-
tivnih zdravstvenih pregleda.
Osigurajte sebe i svoje najdraže i uživaj-
te u svakom trenutku! Život je suviše lep

izveštaj NBS za 2020. godinu). da ne bi bio osiguran.

25
 DIJASPORA ISTORIJA MIGRACIJA

TAMO DALEKO,
 GDE IMA SEOBA
„Nemojte se začuditi ako čujete
da sam se navezao na Atlantski okean...“
Kako su se selili ljudi iz naših krajeva? Kako su izgledali talasi imigracije? Kako su se snašli,
posebno „tamo preko“? Kako je nastala srpska dijaspora i ko su bili njeni pioniri? Šta je o
tome pisala američka štampa na prelazu dva veka?

Piše Uroš Jovičić

J
a još od prsah stradam. – Tako
je u pismu, koje je iz Trsta po-
slao u Crnu Goru 23. novem-
bra 1850. godine, Petar Pe-
trović Njegoš govorio o svom
pokušaju da pronađe sebi lek. Odatle je
produžio do Beča, da bi se odmah po-
tom vratio u Italiju i pred kraj godine, iz
Venecije, Vuku Karadžiću napisao da se
sve bolje oseća.
Početkom 1851. godine u Napulju ga je
sreo Ljuba Nenadović i taj će susret još
kako uticati na percepciju o Njegošu svih
onih koji pročitaju „Pisma iz Italije“.
U Nenadovićevim beleškama, iz mar-
ta godine u kojoj je Njegoš i preminuo,
govori se i o svečanom prijemu uprili-
čenom za „crnogorskog gospodara“,
kako su ga u Napulju zvali, na američ-
kom brodu „USS Indepedence“.
Njegoš je maštao o nezavisnosti, a
američkom viceadmiralu je tokom pri-
jema na brodu govorio i o svojim snovi-
ma o dalekoj pučini.
„Znate li vi da sam ja više puta premi-
šljao da zažmurim, pa da ostavim Jevro-
pu, da dođem u Ameriku, i da više ništa
ne čitam o Jevropi“, upitao ga je Njegoš.
„Ljutim se na tuđence, ljutim se na svo-
je. Sedamdeset miliona moga plemena
mrtvim snom spava, kad svi narodi na-
preduju i uživaju plodove slobode i pro-
svjete... Otišao bih iz Jevrope; nije kad
mi neprijatelj pritisne, nego kad vidim
da ovako veliko pleme kao što je sloven-
sko nema toliko fizičke ni moralne sna-
ge da izbavi jadnu moju braću od tiran-
ske turske ruke...“
Već sredinom 19. veka, čak i u najvi-
šim krugovima balkanskih, (južno)slo-
venskih država, Sjedinjene Američke
Države bile su (nedosanjani) san i sim-
bol nekakve slobode i novog života.
„Nemojte se začuditi ako čujete da
sam se navezao na Atlantski okean i da
plovim za Njujork...“, rekao je takođe
Njegoš, a upravo je to bila sudbina broj-
nih mladića njegovog roda.
Put u nepoznato, borba „za goli život“
i snovi o dalekom ostvarenju najlepših
želja, ostali su i do danas važan simboli
za sve one za koje je Njegoš pričao i pisao
da govore „srpskim jezikom“.
Putevi koje su prelazili, snovi koje su
GOTOVO SVI DOSTUPNI
IZVEŠTAJI IZ 19. VEKA POKAZUJU
DA JE NAJVEĆI BROJ ISELJENIKA
U AMERIKU ODLAZIO IZ BOKE
KOTORSKE, HERCEGOVINE,
LIKE, I TO ZBOG BLIZINE
MORA, ALI JE SVAKAKO MEĐU
NJIMA BILO I ŠUMADINACA,
STANOVNIKA KOSOVSKOG
POMORAVLJA I RAZLIČITIH
DELOVA UGARSKE KRAJINE
sanjali i način života kojim su živeli bez
dileme su uticali na razvoj onoga što da-
nas zovemo „srpska dijaspora“ i sled-
stveno tome na razvoj čitavog srpskog
društva, čiji su neki od najvećih grado-
va bili daleko od granice srpske države.
Za imigrante granice nikada nisu po-
stojale. Samo put koji bi trebalo preći i
prečica do sreće.
Srpska migrantska priča preko okeana
počinje sa čovekom koji možda nije prvi
naš koji je kročio na tlo Amerike, ali je
prvi koga je američka istoriografija pa-
žljivo zabeležila.
Dečak po imenu Đorđe, rođen u poro-
dici Šagić, 1795. godine u Sekešfeherva-
ru, starom prestonom mađarskom gradu
koji su Srbi zvali Stolni Beograd, imao je
teško detinjstvo i nakon očeve rane smr-
ti bio prinuđen da se - po očevoj želji -
uputi na školovanje u Karlovce.
Odatle je, čim je postao punoletan,
prešao Savu i priključio se srpskom
ustanku.
Kao deo Slavonske legije ratovao je u
Italiji, ali je nakon njenog brzog raspa-
da završio u Amsterdamu, odakle se, bez
nade i plana, brodom uputio u Filadel-
fiju. Bio je „otkupnik“, putovao je bes-
platno, a kapetan je trebalo da ga proda
kao radnu snagu. Uradio bi to da Đor-
đe, kada je brod došao blizu obale, nije
skočio u vodu i kamuflirao se među pe-
caroše.

26 Nedeljnik 22. jul 2021.

 Tako je od Đorđa Šagića nastao Džordž
Fišer (fisher: ribar).
Fišerova priča, zapravo je priča svih
budućih doseljenika sa ovih prostora.
On je radio ono što najbolje zna - rato-
vao je, kao ustanik po vokaciji, organi-
zovao revoluciju u Teksasu sa revolucio-
narom Hoseom Antoniom Meksijom, a
nakon revolucije učestvovao u uspostavlja-
nju nezavisnosti Teksasa, kao i u ratu izme-
đu Amerike i Meksika od 1846. do 1848. go-
dine - da bi onda napravio važan iskorak.
Postao je izveštač iz Američkog gra-
đanskog rata. Pisao je, osnivao mason-
ske lože, radio kao sekretar komisije za
dodelu zemljišta doseljenicima i živeo
životom koji su sanjali mnogi koji su za
njim otišli preko okeana.
Bio je prepoznat kao začetnik „avan-
turističke proze“ i jedan od „najvećih
lingvista svog vremena, zbog velikog
poznavanja brojnih jezika“. Kada je pre-
minuo, dnevnik iz San Franciska „Dejli
ivning buletin“ objavio je veliki nekro-
log u njegovu čast.
Upravo put koji je Đorđe prešao, ali i
njegov motiv za odlazak, karakteristič-
ni su za odlazak prvog talasa migranata
sa ovog podneblja.
Institut za inovacije i razvoj je na ra-
zličite načine analizirao migracije sa
ovog podneblja - od njihovih troškova,
do faktora koji do njih dovode i efekata
koje izazivaju - a direktor Instituta Ne-
POSTOJE JASNE RAZLIKE
IZMEĐU ITALIJANA I SLOVENA,
VIDLJIVE U SVIM ASPEKTIMA
ŽIVOTA... NEKVALIFIKOVANI
ITALIJANSKI RADNICI
ODLUČUJU SE DA OVDE RADE
NA PUTARSKIM POSLOVIMA,
DOK SE SLOVENI OKREĆU
VISOKIM PEĆIMA, ŽELEZARAMA
I RUDARSTVU... ITALIJANI SE
TEŠKO ASIMILUJU, ŽIVE U SVOJIM
ZATVORENIM ZAJEDNICAMA,
DOK JE SA SLOVENIMA
DRUGAČIJA SITUACIJA - ONI SU
PRILAGODLJIVIJI I ZBOG TOGA I
BOLJE ZARAĐUJU
Standard Speaker,
list iz Pensilvanije, 1906.
nad Jevtović za Nedeljnik objašnjava tu
prvu fazu migracija.
„Tada su se u takav poduhvat upušta-
li samo avanturisti ili oni ljudi koji su od
nečega bežali kako bi sačuvali živu gla-
vu“, kaže Jevtović. „Oni su tako pokre-
nuli talas ekonomskih migracija, koji će
se sve do današnjih dana ciklično me-
njati sa talasom geopolitički izazvanih
migracija na našim prostorima. Ono što
se neće promeniti nikada jeste motiv za
odlazak, a to je bolji život.“
Gotovo svi dostupni izveštaji iz 19.
veka pokazuju da je najveći broj iseljeni-
ka u Ameriku odlazio iz Boke Kotorske,
Hercegovine, Like, i to zbog blizine mora,
ali je svakako među njima bilo i Šumadi-
naca, stanovnika Kosovskog Pomoravlja
i različitih delova ugarske krajine.
Prema knjizi pasoša koja se u Knjaže-
vini i Kraljevini Crnoj Gori pažljivo vo-
dila od 1864. do 1914. godine, u Ameri-
ci je, prema podacima Pavla Rovinskog,
bilo 17.000 mladih Crnogoraca. Taj po-
datak se navodi i u tada aktuelnom
„Glasu Crnogorca“, kao i u nikšićkom
listu „Slobodna misao“.
Kako je broj iseljenika rastao, tako je i
model pripreme za putovanje u beli svet
dobijao svoje obrise. Bilo je važno naba-
viti dobro odelo i obavezno imati šešir
jer bez šešira tamo preko okeana „neće
da vas prime“. U šešir je obično, ili za re-
ver, bila zadenuta ceduljica na kojoj je
pisalo kome se javiti i kuda ići.
Putovalo se najčešće brodovima en-
gleskog parobrodskog društva „Gunard
Line“, ili brodovima austrijske kompa-
nije „Unione Australace di Navigacio-
ne“ i svako je, ko se uputio preko veli-
ke vode, znao za brodove „Baron Gauč“
i „Sofi Hoenberg“.
Nekada se putovalo dvadesetak, ne-
kada tridesetak dana, a karta je bila oko
175 kruna.
27
 DIJASPORA ISTORIJA MIGRACIJA

Tako je, sve sa ceduljicom na reveru,
u beli svet otišao i Petar Sekulović, pa
zbog zemljotresa umesto u San Franci-
sku, o kom je maštao, završio u Čikagu,
potvrdiće kasnije u svojoj biografiji nje-
gov sin i velika holivudska zvezda Karl
Malden. Bilo je to 1906. godine, a ljudi
su odavde toliko često odlazili u Ameri-
ku da je tamo već na mnogo mesta bilo
funkcionalnih srpskih zajednica.
Ili „slovenskih“, kako piše američka
štampa početkom 20. veka. U najvećem
broju tekstova o „slovenskim imigranti-
ma“ upravo se govorilo o toj 1906. godi-
ni, a među slovenske imigrante ubrajaju
se Crnogorci, Srbi koji su živeli u granič-
nom pojasu Austrougarske i patili što ne
žive u „svojoj Srbiji“, ali i Rusi.
Ipak, uvid u tekstove iz tog vremena
i način na koji su Amerikanci gledali na
ljude koje su svrstavali u grupu „Slavic“
govori o tome zbog čega se, uprkos broj-
nim neuspešnim pokušajima, Balkanom
širila priča o Americi kao obećanoj zemlji.
Pensilvanijski list „Standard Speaker“,
u izdanju od 20. januara 1908. godine,
piše o „najvećoj grupi imigranata koja
ulazi u Sjedinjene Američke Države“.
„To su Italijani, Sloveni i Austrouga-
ri“, piše „Standard Speaker“. „Najveći
broj doseljenika koji dolazi iz tih zema-
lja su nekvalifikovani radnici, a više od
polovine njih ili su nekada bili farme-
ri, ili su radili na farmama. Ipak, ovde se
odlučuju da rade druge poslove.“
Ovaj pensilvanijski list objavljuje do
detalja izveštaje Federalnog biroa koji,
iako je tek početak 20. veka, vodi prilič-
no preciznu statistiku.
„Postoje jasne razlike između Italija-
na i Slovena, vidljive u svim aspektima
života... Nekvalifikovani italijanski rad-
nici odlučuju se da ovde rade na putar-
skim poslovima, dok se Sloveni okreću
visokim pećima, železarama i rudar-
stvu... Italijani se teško asimiluju, žive u
svojim zatvorenim zajednicama, dok je
sa Slovenima drugačija situacija - oni su
prilagodljiviji i zbog toga i bolje zarađu-
ju. Oni troše i do 12 dolara mesečno na
hranu, dok Italijani troše upola manje i
sa svojih 6 dolara najčešće kupuju ma-
karone, kobasice, sardine i sir...“
Upravo takav način ponašanja po dola-
sku u Ameriku, ali i usmerenje ka železa-
rama i rudarstvu, usmerili su Srbe ka delu
Sjedinjenih Država u kom je, kao posledica
razvoja industrije, kreiran „čelični pojas“ -
od Minesote, preko Ilinoisa sa Čikagom
kao centrom srpske imigracije već tog
doba, do Pensilvanije o kojoj je bilo reči.
Tako su došli do novca, a spomenu-
ti pensilvanijski list u dolar piše o tome
koliko su imigranti novca poslali iz
Amerike u svoje domovine.
„Izveštaji prikazuju da su tokom 1906.
godine iz Sjedinjenih Država u zemlje
porekla imigranti poslali 62.435.343, od
čega Sloveni čak 20.559.428“, piše u ja-
nuaru 1908. godine „Standard Speaker“.
Priča je, vrlo moguće, na nivou aneg-
dote, a govori o jednoj prepisci između
iseljenika i njegove žene koja je ostala da
živi u Boki Kotorskoj.
On je uz pismo poslao čak 50 dolara i
na kraju pisma poručio: „Poslije dužeg
vremena našao sam posao u rudniku.
Težak posao. Šaljem ti 50 dolara i dacol
(biće da je hteo da kaže: that’s all)...“
A ona mu odgovara: „Primila sam pi-
smo i u njemu 50 dolara. Kupila sam
mnogo stvari za kuću i za đecu, ali dacola
nije bilo u pismu, pa ti viđi što je s tim...“

UPOZNAJ NOVI
PlazMix!
Kompanija Bambi je i ovog leta rešila da nas ob-
raduje i obogati svoju Plazma porodicu još jed-
nim novim članom. Upoznajte PlazMix - savršen
mix najfinijih sastojaka pripremljen za sve one
koji se trude da iz svog dana izvuku maksimum.

PlazMix predstavlja hranljivu kombinaciju

najukusnijih komadića omiljenog keksa i kvali-
tetnih finih sastojaka. U prodaji možete prona-
ći dva različita ukusa: liofilizovanu malinu i crnu
čokoladu, kao i lešnik i crnu čokoladu. Jedno-
stavan i lak za pripremu pruža neophodnu dozu
energije i inspiracije na početku dugog dana.
Inovativno, moderno i atraktivno pakovanje
idealno je za tašnu, ranac ili torbu, a fantasti-
čan mix ukusa postaće vaša dnevna, slatka na-
vika za brz i ukusan obrok. PlazMix je name-
njen svim dinamičnim, modernim i praktičnim
sladokuscima koji su stalno u pokretu, a ipak
ne odustaju od ideje da za sebe ukradu trenut-
ke neizmernog zadovoljstva, makar i nakratko.
N497/05

PlazMix spremi, dan pokreni!

28 Nedeljnik 22. jul 2021.

Osim teškog rada i prilagodljivosti, va-
žan deo identiteta Srba koji su odlazili u
Ameriku bio je pripadnost crkvi, pa su
tako osnivali značajne crkvene zajedni-
ce, poput Crkve Svetog Save u Kaliforni-
ji, ili Crkve Vaznesenja Gospodnjeg.
„The Tuscaloosa Time-Gazzete“, list iz
Alabame, u tekstu od 18. juna 1910. go-
dine, analizira izveštaje koje su podnele
sve američke religijske zajednice i jezi-
ke koji se koriste u okviru tih zajednica.
„Među dva miliona imigranata koji
su po dolasku u Ameriku koristili stra-
ne jezike, gotovo da nema izuzetka, koji
se ne identifikuje ni sa jednom crkvom.“
„Srpski je jezik“, tvrde u tom tekstu,
„prirodna posledica broja imigranata iz
Crne Gore i Srbije, ali i toga što je kori-
šćen tokom bogosluženja.“
U prilogu teksta objavljena je i opširna
tabela o tome koliko je doseljenika došlo iz
kog područja 1906. i koji jezik su koristili, a
pored grupe „Slavic people“ piše - 113.852.
Koliko je na određenim delovima te-
ritorije koja je ubrzo postala deo Kra-
ljevine Jugoslavije put u Ameriku i ta-
dašnji „američki san“ bio popularan,
govori i sačuvan dokument iz 1903. gde
se jedan oficir crnogorske vojske obraća
crnogorskom vojvodi i ministru vojnom
Iliji Plamencu rečima: „Odoše momci u
Ameriku! Manjkaje mi pola bataljona.“
Takvo je stanje trajalo sve do početka
Velikog rata, kada je intenzitet iseljavanja
smanjen, a ako je neko i uspeo da ode,
razlozi više nisu imali veze sa ekonomi-
jom, iako se radilo o preživljavanju, kao
i do tada.
Leti sa prijateljima!
do Tivta
i Podgorice
Đorđe Šagić postao je izveštač iz Američkog
građanskog rata. Pisao je, osnivao masonske
lože, radio kao sekretar komisije za dodelu
zemljišta doseljenicima i živeo životom koji su
sanjali mnogi koji su za njim otišli preko okeana
Pred kraj, a naročito nakon Drugog
svetskog rata usledila je masovna migra-
cija pripadnika četničkog i ustaškog po-
kreta na različite krajeve sveta, i to tačno
onamo gde su određene nacionalne za-
jednice već bile razvijene.
Recimo, Hrvati su počeli da se sele
preko velike vode, u Severnu Ameriku,
ali pre svega u Latinsku Ameriku i Au-
straliju, pedesetih i šezdesetih godina
19. veka. Najveći talas tog iseljavanja do-
godio se kada je Austrougarska donela
„vinsku klauzulu“ po kojoj je italijansko
vino dobilo značajnu prednost i olakšice
pri uvozu, čime je dalmatinskim vinari-
ma ozbiljno ugrožena egzistencija. Oni
su tad odlučili da otplove u Australiju,
Argentinu i Čile, mada su u potonju ze-
mlju osim vinara išli i rudari.
Tako je, kao što je srpska zajednica
prirodno rasla u Čikagu i nekim drugim
značajnim tačkama u Sjedinjenim Ame-
ričkim Državama, hrvatska zajednica ra-
sla u ovim.
To je svim „političkim imigrantima“ iz
nove Jugoslavije pružilo dobru osnovu
da odu kod „svojih“. Jugoslovenska taj-
na služba je „znala dobro kojih“.
Srbi su tako počeli da se dive novim
modelima Mercedesa, golubijeplave
boje ili maslinastozelene, a ti automobi-
li su popularniji valjda još samo u holi-
vudskim filmovima o teroristima, među
pripadnicima tih jedinica.
Ipak, Jevtović tvrdi da smo i u ovom
trenutku deo još jednog kruga.
„Ekonomske migracije i dalje traju, ali
možemo govoriti i o ‘unutrašnjim eko-
nomskim migracijama’. Građani Srbije
žive bolje nego Srbi u susednim država-
ma, pa je migracija ka centru, ka Beo-
gradu sve veća, što određeni analitičari
koriste da našminkaju demografsku situ-
aciju i kažu kako je naša migracija pozi-
tivna, iako nije. Drugi aspekt ove priče je
da bi zbog takvog smera migracija - Srba
ka Srbiji - moglo da dođe, ili je već došlo,
do razvoja ideja o nečemu što se naziva
Srpski svet. Bojim se da bi takva situaci-
ja opet mogla da dovede do geopolitičkih
migracija“, zaključuje Jevtović.
Samo što će u tom slučaju, oni koji
takve ideje razvijaju, morati da imaju u
vidu da onima koji žele da odu iz zemlje
više nije potreban šešir za koji će da za-
denu ceduljicu i da je čuvaju do Trsta i
dalje do Njujorka ili ko zna gde, klacka-
jući se na talasima velike vode. N
airmontenegro.com29
REPORTAŽA OFICIRSKE PORODICE
 SINOM VOJNOG
LICA SE RAĐA,
ĆERKOM VOJNOG
LICA SE POSTAJE

„Ćero, nisi morala

da se šišaš na ćelavo
da bi ličila na mene...“

Gledao sam ćerke vojnih lica koje upisuju medicinu, prava, ekonomiju i postaju
establišment društva. Gledao sam ćerke vojnih lica, lepotice, koje su se udale za
budale i godinama kasnije priželjkivale reprizu života princeza plesnih podijuma
vojnih odmarališta kada je sve već bilo kasno. Onda se Jugoslavija raspala,
JNA se raspala, oficir više nije bilo unosno zanimanje, a deca oficira više nisu
bila neka viša srednja klasa kao deca oficira besklasnog socijalizma. Rokenrol
je postao nebitan i nije bio više treći po zanimljivosti rokenrol Evrope, kao što
je JNA bila treća armija sveta. Biti dete vojnih lica značilo je odmah po raspadu
Jugoslavije i odrastanje uz oca na terenu, pa oca na ratištu, i selidbe i adaptacije.
I zato u ovom tekstu umesto sinova - ćerke vojnih lica. Tri ćerke oficira...

Piše Branko Rosić

Fotografije (i maskirne) Đorđe Kojadinović za Nedeljnik

31
 REPORTAŽA OFICIRSKE PORODICE
N
iko se i nikada nije
bavio očevima po-
znatih hirurga. Da li
su najpoznatiji srp-
ski hirurzi možda
sinovi ili ćerke obu-
ćara? Ili da li su mo-
žda očevi najboljih lekara hitne pomoći
prodavci u dragstorima i time se obja-
šnjava da su ta deca bila predodređena
za rad u noćnoj smeni.
Ali čak i na nekim zabavnim internet
stranama navedeno je da je biti sin voj-
nog lica značilo i biti rokenrol zvezda u
Jugoslaviji. I odmah bi bio navođen spi-
sak: Goran Bregović, Džoni Štulić, Baja-
ga, Milan Mladenović, Boris Bele (Buldo-
žer)... Premijer liga YU rokenrola koju
čine deca oficira JNA.
Pokušavalo se sa analizom, ali se u njoj
nije daleko odmicalo. Navelo bi se da je
po prirodi stvari ili po opisu radnog me-
Ja sam dete rata, moj otac je bio na ratištu dok sam ja učila da hodam i govorim prve
reči. Kada sam bila jako mala, na radiju su objavili da je poginuo vojnik taj i taj, po
imenu i prezimenu, i taj vojnik nosio je isto ime i prezime kao moj otac. Familija i
komšiluk su čitavog dana dolazili kod majke da joj izjavljuju saučešće. Shvatila sam
da je smrt mnogo strašnija onda kada te za dlaku promaši nego kada te pogodi
sta rokenrol muzičar uglavnom buntov-
nik i da se to buntovništvo gradilo na-
spram strogog oca koji je želeo ustrojstvo
kasarne držati i u dnevnoj sobi. Nikada
nisam naleteo na to da su jugosloven-
ski rokeri u ispovestima tražili korene
svog bavljenja muzikom u radnoj, tj. voj-
noj knjižici svojih očeva. Da je to što im
je otac turirao i vozio borbeni tenk treće
generacije M-84 značilo da će oni turirati
Maršalova pojačala i ići Folksvagenovim
kombijem na turneje po zemlji.
Naišao sam samo na neke izjave našeg
čuvenog dizajnera Mirka Ilića koji dece-
nijama živi u Njujorku i koji je radio na-
slovnice Timea i New York Timesa. U
tim izjavama on se doticao očevog zani-
manja i uticaja na njega.
„Male provokacije su mi jako drage, ne
znam ima li ikakve veze to što mi je otac
bio vojno lice, ali imam prosto potrebu
da provociram vlast i moć.“ Ili kad bi pri-
čao o nacijama, patriotizmu, domovini:
„Otac je bio vojno lice, tako da sam svug-
dje odrastao.“
32 Nedeljnik 22. jul 2021.
To da si svugde odrastao kao dete ofici-
ra JNA imalo je za kasniju svetlu potvrdu
da nijedno dete vojnog lica - popularni ro-
ker, umetnik se nije umrljao u ratovima na
prostoru bivše zemlje. Lupali su gluposti
književnici, režiseri ulazili u sumnjive po-
krete i stranke, ali rokeri deca vojnih lica
stajali su „postojano kano klisurine“. To
da si svugde odrastao kao dete vojnih lica
bi značilo i da si neretko bio dete iz mešo-
vitog braka kao Milan Mladenović EKV -
otac Srbin, majka Hrvatica. Pa onda „Mir,
brate, mir“ s početka rata, kao i onaj anti-
ratni i sumorni album „Dum dum“.
A onda opet, Željko Ražnatović Arkan,
i on je bio sin vojnog lica, i on se često se-
lio sa porodicom, ali nije snimio antirat-
nu pesmu već je učestvovao u ratu i sve-
mu onome protiv čega je pevao Milan
Mladenović.
Nikada nisam pitao rokere, decu voj-
nih lica, o očevima. Jednom mi je na
probi Milan Mladenović pokazao sliku
svog oca. Bajagu takođe ništa nisam pi-
tao ali znam da je kao klinac uzeo očevu
pilotsku kožnu jaknu. Bio je tada fazon
imati takvu jaknu.
To što si se često selio s porodicom te je
teralo da se stalno apdejtuješ u društvu.
Da se dokažeš domorocima iz stambe-
nih (vojnih) naselja. Trebalo je odmah
predriblati trojicu i zavući pod rašlje, ili
dati koš bez koske sa oboda reketa. Ako
nisi, onda je trebalo učiti gitaru pa svira-
ti na moru u vojnim odmaralištima ćer-
kama vojnih lica koje su dolazile kao i ti
u Kupare, Duilovo, Baško Polje... („Ovo
iznad nas je nebo“ otpevaće jedan od si-
nova vojnih lica.)
Da, i ja sam dete vojnog lica, odrastao
u naselju vojnih lica „Stevan Filipović“
na Dedinju. Mnogo je bilo zanimljivih si-
nova oficira u tih pet solitera i žutoj zgra-
di. Recimo Peđa Bjelac, jedini naš glu-
mac u „Hariju Poteru“ i „Killing Eve“. Pa
Bogdan Tanjević, legendarni košarkaški
trener, pa Mika koji je glumio u „Kosi“ i
umro mlad od overdouza. Pa nekoliko
tvrdih mangupa, ali i kasniji biznisme-
ni, pa i ljudi koji su prvi počeli da vozaju
one moćne motore po Beogradu. Najve-
ći broj stanovnika navijao je za Partizan,
pa za Hajduk (puno Dalmatinaca oficira,
drugaričin tata napravio i teren za balote,
tu je i danas al’ sa srpskom trobojkom).
Zvezdaši će se pojaviti kasnije. A jed-
nom kada se u naselju Džaja pojavio u
novom BMW-u, legenda kaže da su mu
išarali auto. Ali ne zato što je Zvezdaš
nego što je smuvao lepoticu naselja - ćer-
ku vojnog lica.
Osnovao sam bend sa sinom vojnog
lica - Vladimirom Arsenijevićem. On je
stanovao u Kronštatskoj na Dedinju, u
susednoj zgradi u kojoj je živeo Ivan Go-
lac, junak Partizana i Sautemptona, pro-
šlog Nedeljnika, i sin vojnog lica.
A ćerke vojnih lica? One nisu bile tada
toliko vidljive. Mislim na javnost karijere.
Milica Vučković
Osim Marine Abramović naravno. Gledao
sam ćerke vojnih lica koje upisuju medi-
cinu, prava, ekonomiju i postaju establi-
šment društva. Gledao sam ćerke vojnih
lica, lepotice, koje su se udale za buda-
le i godinama kasnije priželjkivale repri-
zu života princeza plesnih podijuma voj-
nih odmarališta kada je sve već bilo kasno.
Onda se Jugoslavija raspala, JNA se
raspala, oficir više nije bilo unosno zani-
manje, a deca oficira više nisu bila neka
viša srednja klasa kao deca oficira bes-
klasnog socijalizma. Rokenrol je postao
nebitan i nije bio više treći po zanimlji-
vosti rokenrol Evrope, kao što je JNA bila
treća armija sveta.
Biti dete vojnih lica značilo je odmah
po raspadu Jugoslavije i odrastanje uz
oca na terenu, pa oca na ratištu, i selid-
be i adaptacije na novu ekipu betonskih
naselja u čijim soliterima se čuje noću
bar jedna veš-mašina koja radi na jefti-
niju tarifu.
I zato u ovom tekstu umesto sinova -
ćerke vojnih lica. Tri ćerke oficira. Mili-
33
 REPORTAŽA OFICIRSKE PORODICE
Pitala sam ga, kao vrlo mlada, da li je nekada nekog ubio. Rekao je da nije.
Verovala sam mu ali sam ga ipak godinama kasnije proverila po arhivama i
dokumentima. Verovala sam mu ali se jedan mali deo mene iskreno plašio
mogućeg otkrića. Tata, ispostaviće se, nije lagao
ca Vučković, slikarka i književnica kojoj
je upravo izašao roman „Smrtni ishod
atletskih povreda“, Jelena Radivojević,
novinarka, i Katarina Mrčela, dizajnerka
i ilustratorka, u svoje tri priče dostojne
filma objašnjavaju odrastanje uz tatu ofi-
cira i da li im je to dalo toliko sjajne „či-
nove“ u privatnom životu i karijeri, da li
su ih neke epizode odrastanja i pomalo
demobilisale, ali u nekom životnom ra-
portu učinile ih vlasnicama tolike bor-
bene gotovosti da su na crtu mogle sva-
kome, pa i samom životu.
MILICA VUČKOVIĆ,
SLIKARKA I KNJIŽEVNICA
Pre svega ne mogu da sakrijem oduše-
vljenje što se neko uopšte dosetio da ob-
radi tu temu. To pitanje je latentno, sa-
kriveno, čini se uvek nekako u drugom
planu u odnosu na sinove vojnih lica,
pa je takva i ta uloga. Pritajena. Trebalo
mi je puno vremena da uopšte uzmem
to u obzir. Da shvatim da se to odrazilo
na moj život i moju ličnost. Drznula bih
se čak da kažem - sinom vojnog lica se
rađa, a ćerkom vojnog lica se postaje.
Moj otac bio je terenac, dugo je bio od-
sutan. U svom najranijem detinjstvu se-
ćam ga se samo u nekim epizodama,
sećam se da dođe i ode. Više se sećam
vojnih vetrovki koje su služile umesto
ćebadi na pikniku ispred zgrade, naše
zgrade u vojnom naselju „Cerak vino-
gradi“. Sećam se vojnih vreća, najtoplijih
vreća na svetu u kojima smo zimi spa-
vali, sećam se one metalne maslinasto-
zelene lampe sa kapkom koja može da
svetli crveno i zeleno, lampa za signali-
zaciju, i onih vojnih escajg setova koji se
sklapaju, to su nam bile omiljene igrač-
ke. Sećam se svih tih stvari koje su bile tu
po kući umesto oca. Oca se sećam tek od
polovine osnovne škole, kada biva pri-
moran da ode na roditeljski sastanak, da,
po rečima majke, „vide u školi da dete
ima oca“, a otac ode u školu i promaši ne
samo odeljenje već i razred koji pohađa-
mo. Nikad se nisam ljutila na oca zbog
toga. Očevi koji su vojna lica nemaju na-
34 Nedeljnik 22. jul 2021.
čina da pamte takve stvari, oni su živeli u
nekom drugom svetu, oni su bili u ratu,
oni su videli svašta i oni se noću bude iz
košmara štucajući. Pa tako, i meni samoj
je postalo nevažno koji sam razred i ko-
liko imam godina, to neretko ne znam
ni dan-danas. Naučila sam da uvek po-
stoje neke važnije stvari. Naučila sam da
od svih naših problema i muka uvek ima
većih, to sam naučila još kao jako mala.
Moj otac bio je oficir, major tačnije, bio
je uvek elegantan, lepo obučen i pedan-
tan. Oficiri, ranije, nisu nosili najlon kese
na ulici, pričao mi je, bilo je zabranjeno,
to je bilo ispod časti. Oficir mora uvek
da izgleda dostojanstveno, i moj otac je-
ste uvek bio takav, dostojanstven, i zaista
nikada, pa i dan-danas, ne nosi trenerke
već uvek pantalone, niti nosi najlonske
kese, već stvari stavi ili u torbu ili u ceger.
Vojna disciplina primenjivala se i u na-
šoj dečjoj sobi, kreveti su morali da budu
uredno namešteni a ormani uredno slo-
ženi, i to mi nikada nije bilo teško. Volela
sam disciplinu, volim je i sada, tako sam
naučena, nekada mi je i krivo što danas
ljudi više nemaju disciplinu ni u čemu,
a slabo da imaju i bilo kakve principe. Ti
pojmovi bili su važni u našoj kući, čast
i principi. Reči koje se danas vrlo slabo
upotrebljavaju.
Kada smo kod uredno nameštenih
kreveta, sećam se, budući da je brato-
va i moja soba bila vrlo mala, kada smo
malo porasli, majka je htela da kupimo
krevete na sprat. Mi deca smo se rado-
vali krevetima na sprat, kao i svaka deca,
jer gornji može da bude zamak a donji
pećina, jer po njima može da se penje i
sa njih skače, jer po letvicama ispod gor-
njeg kreveta mogu flomasterom da se is-
pisuju imena simpatija i tekstovi omilje-
nih pesama. Otac kada je čuo za tu ideju,
došao je kući i rekao - nipošto! „Neće
deca da mi spavaju kao u kasarni!“ To je
bilo kada je već napustio vojsku i imao
averziju prema svemu što ga na vojsku
podseća. Slučaj kreveta na sprat došao je
zamalo i do pravno nadležnih instituci-
ja i instanci, pretilo se razvodima braka i
Jelena Radivojević
raznim drugim emotivnim ucenama, ali
kreveti na sprat, kako to uvek i biva, naj-
zad su bili kupljeni. Majka je svoje po-
bede izvojevala tiho i staloženo, sa puno
strpljenja, iako danas verovatno zbog
toga ima povišen pritisak. Ono kada te
„sve stigne“. Kreveti, dakle, na sprat bili
su naš omiljeni komad nameštaja, a kako
ih je sklopio, otac takođe nije mogao da
prikrije oduševljenje, dopali su mu se,
majka je ipak bila u pravu. Prosto, kre-
veti na sprat su dobra stvar za dečju sobu
i sa kasarnom nemaju nikakve veze, ali
smo se ipak tih kreveta, na koncu, pone-
kad malo plašili jer smo znali da su oni
bili povod nekog velikog nesporazuma
koji tada, kao mali, nismo razumeli.
Kada smo kod averzija, postojala je
jedna neprikosnovena stvar koja je u na-
šoj kući bila svetinja, a očeva najveća lju-
bav iz vojnih dana, po kojoj sam naslovi-
la i jednu svoju pesmu. Jedina stvar koja
ga je podsećala na vojsku prema kojoj
nije imao averziju. To je bio pasulj. Maj-
ka je radila pet dana u nedelji po čitav
dan, i vikendom se kuvao ručak za čita-
vu nedelju, tako je bilo jedino moguće.
Nismo imali bebisiterke niti babe i dede
koji su blizu i koji mogu da nas čuvaju.
Sami smo išli u školu i iz nje se sami vra-
ćali, sami smo doručkovali i sami uklju-
čivali mašinu za veš. Podrazumeva se da
su deca vojnih lica sposobna, iako je to
konkretno bio uticaj majke, ali i naša
majka je, ponovo i u krajnjoj liniji, su-
pruga vojnog lica. Bilo kako bilo, malo-
malo, došla bi „pasulj nedelja“.
Otac je, prosto, mogao da jede pasu-
lj do iznemoglosti. Pričao nam je kako
u vojsci kada danima ne pojedeš ništa
osim kore hleba po nekoj „ciči zimi“,
kako se to tada uvek nazivalo, kako je,
dakle, dan kada imaš pasulj za ručak naj-
bolji dan na svetu, kao da ti je rođendan.
Mi smo slušali te priče prebirajući kaši-
kama po tanjiru, sećam se da sam izbli-
za gledala skuvana zrna pasulja i u njima
pokušavala da uočim bilo kakav razlog
za slavlje. Budući da smo živeli skrom-
no i da je očeva familija tokom rata iz-
35
 REPORTAŽA OFICIRSKE PORODICE

begla iz susedne zemlje i doselila se kod
nas u stan, pasulj je bio najbolje i naje-
konomičnije rešenje za prehranu dese-
toro ljudi. I pored toga, kada su godine
prošle i moja familija našla način da se
skući i kada nam je životni standard ma-
kar malo svima porastao, mi smo i dalje
jeli pasulj. Iako nisam imala ništa protiv
ukusa pasulja, čak mi se i dopadao, po-
čela sam da ga mrzim.
Prezirala sam pasulj. Nisam mogla da
razumem da ga moj otac ne mrzi pod-
jednako kao i ja, i da ga zaista sa rado-
šću jede svaki dan. Mislila sam da foli-
ra, da demonstrira još jedan od svojih
principa. Tu moju sumnju opovrgnuo je
jednog leta kada smo majka i ja bile od-
sutne dvadesetak dana. Ona mu je sku-
vala kazan pasulja, u redu, ne baš kazan,
ali skuvala mu je pasulj u onom lon-
cu za veš, raspodelila porcije i zaledila.
On je tih dvadeset dana, možda je bilo i
više, svaki dan za sva tri obroka jeo pasu-
lj. Kada smo se vratile, pošle smo u go-
ste zajedno sa ocem. U gostima je neko
rekao ocu „znam da ti voliš pasulj, ima-
mo od jučerašnjeg ručka, da ti podgreje-
mo?“ i on je, oduševljen, pristao. Prosto,
čovek toliko voli pasulj, a ja sam tek po-
sle dvadeset godina pauze počela pono-
vo da ga jedem. Uticaj, kao što sam spo-
četka i rekla, bivanja ćerke vojnog lica je
dugoročan.
Istina je da je biti dete vojnih lica se-
damdesetih i osamdesetih bila sasvim
druga stvar nego biti dete vojnog lica de-
vedesetih. Moj brat je već iole porastao
kada se rat desio, živeo je koliko-toliko
normalno u prvim godinama svog živo-
ta. Ja sam dete rata, moj otac je bio na ra-
tištu dok sam ja učila da hodam i govo-
rim prve reči. Kada sam bila jako mala,
na radiju su objavili da je poginuo vojnik
taj i taj, po imenu i prezimenu, i taj voj-
nik nosio je isto ime i prezime kao moj
otac. Familija i komšiluk su čitavog dana
dolazili kod majke da joj izjavljuju sauče-
šće. Ja sam imala tri-četiri godine, a brat
devet. Majka je kuvala kafe i ljudi su ću-
tali. Tek uveče, sasvim uveče, ispostavilo
se da otac nije poginuo već taj drugi voj-
nik. U toku noći, otac se javio. To je bilo
najpotresnije od svega tog dana. Shvati-
la sam da je smrt mnogo strašnija onda
kada te za dlaku promaši nego kada te
pogodi. Kada te pogodi, nemaš više čega
da se plašiš. Takve stvari utiču na čove-
ka. Bilo da se sećam tog događaja stvarno
ili da sam ga sasvim iz priče rekonstrui-
sala, više to ne mogu ni da razlučim, to je
jedan veliki emotivni teret. Čovek, kada
mora, počne rano da pamti. Biti ćerka
ratnog oficira je, ukratko, emotivni te-
ret. Sinovi to, pretpostavljam, drugači-
je podnose.
Upadljivo odsustvo očinske figure u
ranoj mladosti sigurno se odrazilo na
to što je moj brat suviše nežan a ja suvi-
še gruba. Ceo život bila sam „tatin sin“,
onaj koji puši i pije, onaj što zna šta je
gedora a šta okasta trinaestica i cvikcan-
gle. Upadljivo odsustvo očinske figure u
ranoj mladosti sigurno je, ako ćemo da
umešamo i Frojda, imalo uticaj i na moj
izbor partnera u životu. Uvek sam imala
neke starije momke, nekakve probisvete
i bitange. Mangupe. Jer ja sam mangup,
tatin sin, i ćerka oficira, ostala i dan-da-
nas, iako se trudim da budem normal-
na. Svi se trude da budu normalni - osim
normalnih.
JELENA RADIVOJEVIĆ, NOVINARKA
„Šta ti kaže otac na to“ - neretko se de-
šavalo da dobijem ovo pitanje kada bih
s nekim raspravljala o „pipavim tema-
ma“ Srebrenice, Kosova, raspada zemlje,
ratova i zločina koji su taj raspad prati-
li, i kada bih zauzimala stav da nikog ne
mrzim samo zbog mesta gde je rođen ili
koje mu je boje koža.
Oni znaju da je moj tata vojno lice. Ali
očigledno ne znaju mog tatu. Kao maloj
bile su mi nejasne priče o strogim očevi-
ma vojnicima koji su slepo izvršavali na-
redbe i to tražili i od svoje dece, što je kao
posledicu uglavnom imalo buntovne si-
nove i ćerke neposlušne građanke, što i
nije loše. Tada nisam znala da su to bila
neka druga vojna lica, neke druge vojske
i države, ljudi koji su živeli u neko dru-
go doba i verovatno u službu odlazili iz
nekih drugih razloga. Moj tata i njego-
vi saborci i prijatelji zapravo su bili bun-
tovnici u vojsci i prkosili su autoritetima
sistema u koji, na kraju, nisu ni verovali.
Želeći da se odupre autoritetu svog
oca, tata je pomalo slučajno završio u
vojsci. Drugari su ga nagovorili da njih
trojica, tri musketara, treba da odu u
Mostar da upišu gimnaziju, pa akademi-
ju i da jednog dana budu vojni piloti.
Njih dvojica nisu uspela - jednom su
rekli da je neuhranjen, drugom baš nije
išla matematika i tako je moj tata jedini
završio u vojsci i potonjim ratovima.
Osam godina kasnije, sa nekim novim
prijateljstvima koja će trajati ceo život, on
je 1991. godine završio vojnu akademiju,
u trenutku kada se zemlja rascepkava,
rat bukti, a tata i njegovi klasići, do juče
najbolji prijatelji - poslati su u besmisle-
ni rat, jedni na druge.
Dugo mi je trebalo da osvestim da je
baš ta nepravda koju su doživele stotine
hiljada mladih i starih širom nekadašnje
zemlje, a koju sam ja gledala kroz vizu-
ru oca i njegovih prijatelja, bila okidač za
to da postanem preosetljiva na nepravdu
i posvetim dobar deo svog života borbi
protiv nje. Možda me je upravo to i dove-
lo u KRIK, redakciju u kojoj sada radim a
koja od nastanka neustrašivo prkosi svi-
ma koji bi da prikriju istinu.
Čim sam malo porasla, terala sam ga da
mi priča o ratu. Nije želeo. Govorio mi je
da budem srećna što ne znam kako to iz-
gleda i da bi i on voleo da može ne zna.
Kada sam ga pitala kako je on, kao neko
ko se nije slagao sa idejom svih tih idiot-
skih ratova, uopšte odlučio da ostane u

Moj otac je etnički Hrvat a majka Srpkinja, mnogo nacionalno i verski mešovitih
JNA parova je emigriralo zbog rastućeg nacionalizma na samom početku
devedesetih. Moja porodica je ostala u Srbiji, na početku rata u Hrvatskoj nisu
mogli ni da predvide kakvo zlo donose naredne godine, bili su ubeđeni da će se
sve već nekako vratiti na staro. Otac je pretrpeo niz profesionalnih i privatnih
pritisaka zbog svog porekla i činjenice da nema srpsko prezime
Katarina Mrčela
36 Nedeljnik 22. jul 2021.
37
 REPORTAŽA OFICIRSKE PORODICE
vojsci, rekao je da je on radije hteo da ide
u Australiju da čuva ovce iz helikoptera.
Ali mami je to bilo daleko, i on je ostao
pomirivši se sa tim da je tu zarad svih ne-
vinih žrtava rata i da će voziti taj helikop-
ter u nadi da će moći da sačuva bar jedan
život. Tako su, dok se sve oko njih ras-
padalo, zasnovali porodicu i rešili da se
uprkos svemu bore za ono što misle da
je ispravno.
Pitala sam ga, kao vrlo mlada, da li je
nekada nekog ubio. Rekao je da nije. Ve-
rovala sam mu ali sam ga ipak godinama
kasnije proverila po arhivama i doku-
mentima. Verovala sam mu ali se jedan
mali deo mene iskreno plašio mogućeg
otkrića. Tata, ispostaviće se, nije lagao.
Kada god sam želela da pričamo o rat-
nim zločinima paramilitarnih grupa, on
je govorio da su to bile odvratne bande
užasnih ljudi i tek je tada mogao da se
vidi i oseti sav bes i gorčina koju je imao
prema tom razdoblju. Kao sunđer, upila
sam taj prezir prema nasilnicima, ratnim
profiterima i zločincima koji su uglav-
nom ostali nekažnjeni, ili su, još gore,
proglašeni herojima.
Tako me je, kada sam već bila u ado-
lescentskom dobu, život doveo u organi-
zaciju koja se bavi pomirenjem u regionu
i koja se bori za to da ratni zločinci zaću-
te da bi se napokon progovorilo o žrtva-
ma. Tada, više nego ikada, ljudi su me pi-
tali „šta ti kaže otac“. A otac me je samo
jednom ozbiljno pitao „što si bila tamo“.
Bilo je to nakon što smo dobili batine u
pokušaju da sprečimo da osuđeni ratni
zločinac bude promovisan u domu kul-
ture jednog malog vojvođanskog mesta.
Pitao me je - jesi li bila tamo jer ti je neko
rekao da budeš ili si imala svoje razloge.
Samo to ga je zanimalo i bio je zadovoljan
odgovorom.
Sada kada gledam unazad, čini mi se
da je tata mene i sestru zapravo odgajao
da budemo buntovne, da se suprotstavi-
mo svakoj nepravdi i da ne pristajemo da
radimo nešto u šta ne verujemo.
Nije bilo lako biti dete oca koji je na ra-
tištu, odrastati uz neizvesnost godinama.
Osim što sam ćerka vojnog lica, ja sam i
ćerka žene koja je sve te godine provela u
strahu da li će ostati samohrana majka. I
dan-danas pamtim jednu maminu plju-
sku po dupetu kada sam joj zbog nečega
zapretila „videćeš ti kad dođe moj tati-
ca“. Ona u tom trenutku nije čula njegov
glas nedeljama, i nije znala da li je uop-
šte živ. Kroz stegnuto grlo je procedila:
38 Nedeljnik 22. jul 2021.
Vojna disciplina primenjivala se i u
našoj dečjoj sobi, kreveti su morali
da budu uredno namešteni a ormani
uredno složeni, i to mi nikada nije bilo
teško. Volela sam disciplinu, volim je
i sada, tako sam naučena, nekada mi
je i krivo što danas ljudi više nemaju
disciplinu ni u čemu, a slabo da imaju
i bilo kakve principe. Ti pojmovi bili
su važni u našoj kući, čast i principi.
Reči koje se danas vrlo slabo
upotrebljavaju
Milica Vučković
„Ma ko zna gde ti je tata.“ Tada sam prvi
put stvarno osetila strah u njenom glasu i
osvestila da zapravo ne znamo da li će se
on vratiti.
Tenzija u kojoj smo živele mama, sestra
i ja krajem devedesetih kao da se zauvek
nastanila u meni.
Ipak, sasvim sigurno ne bih imala ovaj
osećaj za zajedništvo da nije bilo takvog
detinjstva, i takvog oca. Da me tata nije
vodio na sve zimske rekreacije i skijanja
sa svojim kolegama još dok sam proho-
davala, da nisam odrasla u zgradi sa de-
com drugih vojnih lica, da nisam gleda-
la kako se on i njegova generacija kolega
decenijama kasnije i dalje druže i pru-
žaju podršku jedni drugima - mnogi su
se i okumili - ni sama sada ne bih imala
svoju bogatu zajednicu prijatelja i dragih
ljudi. Moguće je da ne bih imala ni ovu
neobjašnjivu ljubav prema plavim košu-
ljama kakve je tata nosio u sklopu sveča-
ne uniforme i verovatno ne bih mislila da
je Vojnomedicinska akademija najlepša
zgrada u Beogradu.
Za moje razumevanje sveta koji me
okružuje i njegovog funkcionisanja bilo
mi je važno to što moj tata, i posle svega
što je prošao i video, nije imao nikakav
otrov ni ostrašćenost u sebi.
I zato svaki put kada čujem da neko
kaže „dogodine u Prizrenu“, meni se pre-
vrne želudac. Pamtim kako je tata kao
jednu od strašnijih ratnih priča ispričao
onu kada je u Prizrenu ušao u omalenu
radnju da mami kupi torbu (valjda je to
bio najbolji suvenir iz rata koji je mogao
da donese). Prodavačica nije ni podigla
glavu, pogled joj je sezao taman do njego-
vog opasača sa pištoljem. Tek nakon nje-
govog trećeg pitanja o ceni, ona je shva-
tila da je on zapravo nameravao da plati
tu torbu iako je mogao samo da išeta sa
njom kao što su radili mnogi drugi.
Zamišljam često tu prodavačicu, nje-
ne oči i kosu, iako tata nikada nije opisao
njen lik. Ja ga zamišljam. Isto tako zami-
šljam i lice rata - prepadnuto i nesnađe-
no. Imam neki osećaj da bih tu ženu pre-
poznala kada bih je srela.
„Šta će ti otac reći“, pitali su me i kada
sam se ošišala na kratko pre više od osam
godina. A tata mi je samo rekao: „Ćerko,
nisi morala da se šišaš na ćelavo da bi li-
čila na mene.“
KATARINA MRČELA,
DIZAJNERKA I ILUSTRATORKA
Ako je raspad Jugoslavije bio velika
balkanska pozorišna tragedija, porodi-
ce oficira JNA su imale karte za prvi red
ove predstave, bez mogućnosti da okre-
nu glavu i prestanu da gledaju. Biti dete
vojnog lica devedesetih je bilo u svakom
pogledu intenzivno iskustvo koje nas je
suočilo sa konceptima smrti, egzistenci-
jalnog straha, neizvesnosti i razarajućeg
nacionalizma rano i direktno, to je ogro-
man uticaj na sazrevanje čitave jedne ge-
neracije koja je tada odrastala u Srbiji,
Hrvatskoj, BiH. Svakako su najdirektni-
je bili pogođeni oni u ratom zahvaćenim
područjima, ali to ne isključuje činjeni-
cu da deca devedesetih osećaju posledice
odrastanja u nesigurnom i nestabilnom
okruženju ma gde se nalazila na teritori-
ji bivše Jugoslavije. Posledice ovog reza u
realnosti su nemerljive i ostaju duboko u
kolektivnom tkivu na našim prostorima
i o tome treba što više razgovarati kako bi
se trauma osvestila i zacelila.
Život moje porodice kao i mnogih dru-
gih se delio na period pre i posle počet-
ka rata. Promena ideološke matrice je
ono što je našim roditeljima najteže palo,
kada pustiš koren duboko u jednom na-
izgled snažnom ideološkom aparatu ka-
kav je bila Jugoslavija, izmeštanje iz toga
je bolan i nasilan proces, posebno ako se
u njemu osećaš sigurno. Puno oficira JNA
je dolazilo iz siromašnih porodica, vojna
škola je bila izlaz iz nemaštine i logična
karijerna opcija za sve te ljude, većina
nije ni sanjala da će u životu morati da za-
puca na nekoga. Oni nisu mogli ni tada, a
mislim da ne mogu ni danas razumeti šta
Pamtim kako je tata kao jednu od
strašnijih ratnih priča ispričao onu
kada je u Prizrenu ušao u omalenu
radnju da mami kupi torbu (valjda je
to bio najbolji suvenir iz rata koji je
mogao da donese). Prodavačica nije ni
podigla glavu, pogled joj je sezao taman
do njegovog opasača sa pištoljem.
Tek nakon njegovog trećeg pitanja o
ceni, ona je shvatila da je on zapravo
nameravao da plati tu torbu iako je
mogao samo da išeta sa njom kao što
su radili mnogi drugi. Zamišljam često
tu prodavačicu, njene oči i kosu, iako
tata nikada nije opisao njen lik
Jelena Radivojević
se zapravo desilo sa sistemom u kome su
živeli i kome su verovali. Važan segment
prevazilaženja toksične zaostavštine ra-
tova na Balkanu je upravo razumevanje i
empatija sa generacijom naših očeva, ne-
kih običnih i časnih ljudi čiji su životni
izbori i karijere obezvređeni do apsurda.
Odrasla sam u vojnom soliteru, osmo-
spratnici u centru grada u koju se krajem
osamdesetih uselio veliki broj mladih po-
rodica sa decom. Imali smo prilično bez-
brižno rano detinjstvo, letovanja u voj-
nim odmaralištima na jadranskoj obali,
Korčuli i Ostrvu cveća, sećam se druže-
nja i bezbrižnosti, toplog osećaja sigur-
nosti koji je naglo prekinut. Sa početkom
rata u Hrvatskoj situacija se drastično me-
nja, očevi odlaze u rat, a u našem solite-
ru ostaju majke sa buljukom male dece,
izbezumljene od straha i neizvesnosti.
Od tog trenutka detinjstvo živimo pri-
lično prepušteni sebi dok su roditelji bili
okupirani pokušajima da „sažvaću“ no-
vonastalu situaciju u koju su bačeni i da To su danas ljudi mahom ugroženog
nam obezbede osnovnu egzistenciju u zdravlja od količine stresa koji
haosu hiperinflacije i embarga. Možda je su pretrpeli tokom života, lišeni
ova prepuštenost sebi u detinjstvu uz če- dostojanstva i zaboravljeni od onih koji
ste selidbe zapravo faktor koji je omogu- su ih nemilice koristili za sprovođenje
ćio da se među decom vojnih lica javi ta
svoje političke agende. Ti ljudi su
specifična kreativnost, kao i sposobnost
danas vojni penzioneri koji rade kao
prilagođavanja najrazličitijim situacija-
ma kasnije u životu. Možda jeste gene- noćni čuvari u nemačkim bankama,
ralizacija ali smatram da smo generacij- tranzicioni gubitaši neprimetni i gurnuti
ski mnogo više rezilijentni i snalažljiviji u zapećak od strane onih koji su ih
od svojih roditelja upravo zbog činjenice veličali kada im je to odgovaralo
da smo odrasli u dezintegrisanom dru-
štvu poremećenih vrednosti bez ikakvog Katarina Mrčela
sistemskog oslonca.
Bilo je mnogo mešovitih brakova, i vanja kojim ostatak Srbije ne bi mogao da
moj otac je etnički Hrvat a majka Srpki- se pohvali tih godina.
nja, mnogo nacionalno i verski mešovi- Rehabilitacija i razumevanje naših oče-
tih JNA parova je emigriralo zbog rastu- va koji su proveli svoje najlepše i najplod-
ćeg nacionalizma na samom početku nije godine boreći se za tuđe ideale je va-
devedesetih. Moja porodica je ostala u Sr- žan korak ka isceljenju kolektivnog tela
biji, na početku rata u Hrvatskoj nisu mo- srpskog društva. To su danas ljudi ma-
gli ni da predvide kakvo zlo donose na- hom ugroženog zdravlja od količine stre-
redne godine, bili su ubeđeni da će se sve sa koji su pretrpeli tokom života, lišeni
već nekako vratiti na staro. Našim rodi- dostojanstva i zaboravljeni od onih koji su
teljima je bilo potpuno nepojmljivo da ih nemilice koristili za sprovođenje svo-
će se zemlja u kojoj su se rodili i odrasli je političke agende. Ti ljudi su danas voj-
tako krvavo raspasti, verujem da su veo- ni penzioneri koji rade kao noćni čuvari u
ma dugo bili u kognitivnom rascepu koji nemačkim bankama, tranzicioni gubitaši
ni danas nisu u stanju da prevaziđu, to neprimetni i gurnuti u zapećak od strane
je ogroman šok. Moj otac je pretrpeo niz onih koji su ih veličali kada im je to odgo-
profesionalnih i privatnih pritisaka zbog varalo. Potrebno je da ih se setimo i oda-
svog porekla i činjenice da nema srpsko mo im priznanje, ne dozvolimo da budu
prezime, srećna okolnost je da smo živeli kolateralna šteta istorijskog trenutka, ču-
u Vojvodini u kojoj je čak i u tim vreme- jemo njihove glasove i naučimo iz njiho-
nima postojao nivo tolerancije i razume- vog iskustva sve što možemo. N
39
 TEORIJE ZAVERE ISTORIJA I BUDUĆNOST
VELIKA
ANTISRPSKA
UROTA
Mnogi Srbi su ubeđeni da je čitav srpski narod žrtva udruženog
zavereničkog poduhvata u koji su se uplele snage koje se nikada
ne bi našle zajedno sem u mržnji prema Srbima
Piše Predrag J. Marković
U
prošlom broju pomenusmo
da ljudi često veruju da su
važni i pametni zato što su
shvatili mehanizme svetskih
zavera. To verovanje u va-
žnost može da se proširi i na čitav narod.
Mnogi Srbi su ubeđeni da je čitav srpski
narod žrtva udruženog zavereničkog po-
duhvata u koji su se uplele snage koje se
nikada ne bi našle zajedno sem u mržnji
prema Srbima. Na tom antisrpskom za-
datku su se našli Vatikan, Kominterna,
komunisti uopšte, razne vrste Nemaca,
Britanci, Amerikanci, Bugari, masoni i
razni drugi, inače nespojivi. Tako se pri-
40 Nedeljnik 22. jul 2021.
daje veći značaj srpskom narodu. Ako su
toliko raznolike svetske sile protiv njega,
taj narodić mora da je izuzetan.
Postoje slučajevi gde su veliki među-
narodni činioci stvarno bili protivnici
Jugoslavije i Srbije. To su u 20. veku bili
Kominterna, Nemačka i Vatikan.
KOMINTERNA
Kominterna je dvadesetih godina
stvarno bila za razbijanje Jugoslavije.
Isto tako je smatrala da su najveći pro-
tivnici komunista u Nemačkoj socijal-
demokrate, a ne nacisti. Ova katastro-
falna procena je razbila jedinstvo levice
i doprinela usponu Hitlera. Tridesetih
godina, Kominterna se okrenula poli-
tici jedinstva levih i demokratskih sna-
ga, nazvanoj politikom Narodnog fron-
ta. Odustali su od razbijanja Jugoslavije.
Ali Tito i Kardelj su politički formirani u
tim antijugoslovenskim dvadesetim go-
dinama. Možda je to uticalo na njihove
kasnije stavove o državi Jugoslaviji. Na
priču o Kominterni se nadovezuje priča
o komunistima kao rušiteljima srpstva i
bez podrške Kominterne.
KOMUNISTI, SA TITOM NA ČELU
Po slavama se stalno čuju žalopojke
kako su komunisti uništili Srbe i srp-
stvo. Uništenje Srba je počelo pomo-
rom srpske elite već 1944. godine, a na-
stavljeno je u talasima 1948, 1966, 1972,
dakle prilikom obračuna u okviru ko-
munističkog režima. Na kraju Drugog
svetskog rata kod nas jeste nastupio pe-
riod u Evropi neviđenog revolucionar-
nog terora. Kvaka je u tome što on nije
bio nacionalno predrasudan. Po pro-
centu ubijenih stvarnih ili nabeđenih
neprijatelja komunizma, više je strada-
lo Slovenaca, o Hrvatima da i ne govori-
mo. Pri tome Slovenci za razliku od Hr-
vata nisu ubijani kao nacionalisti. Što se
kasnijih obračuna tiče, uvek su se nala-
zili srpski komunisti da se obračunaju
sa svojim sunarodnicima. Tako je bilo u
slučaju Rankovića, tako je bilo kada su
Draža Marković i Pera Stambolić obara-
li liberale. Reći ćete da je Tito manipuli-
sao Srbima. Podsetiću vas da se Tito po-
četkom šezdesetih godina kolebao da li
da podrži Kardelja ili Rankovića. Svi slo-
venački rukovodioci su došli kod njega
da podrže Kardelja. Srpski su rado oba-
rali Rankovića. Kada su menjani priroda
Federacije i status pokrajina, nisu se baš
čuli glasovi vodećih Srba protiv (sem
nekoliko disidenata). Niti su srpski ko-
munisti imali primedbe oko republič-
kih granica.
Desničari bi rekli da su srpski komu-
nisti bili na čelu zavere protiv sopstve-
nog naroda. Šta onda reći za odluke
iz vremena Kraljevine? Kada su i Slo-
venci i Hrvati dobili banovine, Hrva-
ti sa vrlo velikom autonomijom, polo-
žaj Srba je ostao neodređen. Verovatnije
je reč o tome da su srpske političke eli-
te, i u Kraljevini i u Republici, prihvati-
le svaku Jugoslaviju kao krajnji i najbolji
cilj. Lako je sada reći da su bili u zabludi.
Jesu li? Da li je Srbima toliko bolje bez
Jugoslavije, bilo kakve?
NEMAČKA
Što se Nemačke tiče, pitanje je da li se
može vući jednostavna paralela izme-
đu vilhelminske i Hitlerove Nemačke
na jednoj i Nemačke s kraja 20. veka na
drugoj strani. Ljudi koji olako napadaju
Helmuta Kola, Šredera ili Merkelovu za
nastavak Hitlerove i Kajzerove politike,
zanemaruju da se spoljna politika Ne-
mačke sasvim promenila prema skoro
svim istorijskim neprijateljima Nemač-
ke. Nemačka politika prema Francu-
skoj, Poljskoj, Britaniji temeljno je dru-
gačija nego u prošlosti. Rusija je ostala
neka vrsta suparnice. Ali danas Nemač-
ka nastupa kao vodeća zemlja EU, a ne
kao Drugi, Treći ili Četvrti rajh. Evrop-
ska unija ipak nije Četvrti rajh, kako mi-
sle neki Srbi. U pogledu Srbije, nemačka
politika ne razlikuje se mnogo od politi-
ke Francuske, koja je navodno tradicio-
nalni srpski prijatelj. Nemačka žurba da
se što pre priznaju Hrvatska i Sloveni-
ja jeste bila određeno odstupanje od za-
jedničke evropske politike. Ipak, nema
ni govora o povampirenom hitlerizmu i
sličnim istorijskim paralelama.
VATIKAN
Katolička crkva nije volela Jugoslavi-
ju, kao suštinski sekularnu i antikleri-
Desničari bi rekli da su srpski komunisti bili na čelu
zavere protiv sopstvenog naroda. Šta onda reći za
odluke iz vremena Kraljevine? Kada su i Slovenci i Hrvati
dobili banovine, Hrvati sa vrlo velikom autonomijom,
položaj Srba je ostao neodređen. Verovatnije je reč
o tome da su srpske političke elite, i u Kraljevini i u
Republici, prihvatile svaku Jugoslaviju kao krajnji i
najbolji cilj. Lako je sada reći da su bili u zabludi. Jesu li?
Da li je Srbima toliko bolje bez Jugoslavije, bilo kakve?
kalnu tvorevinu. Uostalom, politička HRVATI I MUSLIMANI/BOŠNJACI,
MRZITELJI SRBA
atmosfera čitave Evrope posle pobede
ideje o sekularnoj državi nije bila po vo- Odnosi između naroda, pogotovo u
lji Vatikana. U Nemačkoj je oko odno- našim krajevima su protivrečni. Isti do-
sa države i crkve vođen „kulturni rat“ u gađaj može da se posmatra i kao primer
doba Bizmarka. Od tog vremena, snaga ljubavi, i kao primer mržnje. Recimo,
Katoličke crkve opada čak i tradicional- revolucionarni rat 1848/49. godine bi
nim uporištima kao što su Italija i Špa- mogao da se smatra jednim od vrhuna-
nija. Možda je samo u Hrvatskoj i Polj- ca srpsko-hrvatske saradnje i bratstva.
skoj došlo do jačanja te crkve krajem Hrvatskog bana Jelačića je ustoličio srp-
20. veka. Ne treba mešati svetsku politi- ski patrijarh. Posle je Jelačić vodio svo-
ku Svete Stolice sa lokalnim katoličkim ju srpskohrvatsku krajišku vojsku pro-
nacionalizmima. Pošto na katoličan- tiv Mađara. Sa druge strane, akademik
stvo gledaju samo iz lokalne perspek- Vasilije Krestić citira neka memoarska
tive, mnogi Srbi smatraju da je Vatikan sećanja po kojima su zbog patrijarhove
odvajkada nastojao da Srbe pokatoliči ili uloge u proglašenju Jelačića Hrvati Sr-
istrebi. Veruje se da su za taj cilj korišće- bima spremali Vartolomejsku noć. Aka-
ni hrvatski nacionalisti. demik Krestić je veliki deo svog rada
Problem sa ovom tezom je u tome da posvetio objavljivanju više verzija jedne
pre ustaša nije bilo tako snažne veze iz- studije u kojoj je tvrdio da je ustaški ge-
među katoličanstva i hrvatskog nacio- nocid samo nastavak davnašnje dosled-
nalizma. „Otac domovine“ i osnivač hr- ne i neprekidne hrvatske politike pre-
vatskog nacionalizma Ante Starčević je ma Srbima. A narodi, kao ni pojedinci,
bio ogorčeni neprijatelj katoličanstva. skoro nikada ne vode doslednu politiku
Njega su klerikalci nazivali „neznabož- ni prema čemu. Tako i te 1848. godine,
cem i antikerstom, koji ruši sve nared- možete zamisliti dve istorijske slike kao
be Boga, ljudi i crkve“. I Stjepan Radić, simbol tadašnjih srpsko-hrvatskih od-
koji je stvorio prvu masovnu hrvatsku nosa. Prva je prizor bana Jelačića kako
partiju, Hrvatsku seljačku stranku, bio sve sa podignuta tri prsta, ponavlja pri-
je vatreni protivnik katoličke hijerar- segu za patrijarhom Rajačićem. Dru-
hije. Osim toga, drugi katolički narod u gu možete da zamislite na osnovu us-
Jugoslaviji, Slovenci, bili su u Kraljevi- pomena Konstantina Peičića i Anastasa
ni najverniji saveznici Beograda. Jedini Popovića koje navodi akademik Kre-
nesrpski premijer u toj državi je bio ka- stić. Peičić kaže da je on sprečio zagre-
tolički klerikalac i jezuita, Anton Koro- bačke pandure da pobiju Srbe, ozlojođe-
šec. Ipak, ostaje ideja da su Hrvati večiti ne time što „šizmatički patrijarh“ može
neprijatelji Srba. U stvarnosti, pre 1941. da povlaši (posrbi) hrvatskog bana.
godine, sukobi Hrvata i Srba su bili ređi Postoji jedno rašireno amatersko psi-
od sukoba Srba i Bugara, Srba i Mađara, hološko tumačenje hrvatske i musli-
Hrvata i Mađara, Hrvata i Italijana, itd. manske mržnje prema Srbima. Hrva-
Vodi se rasprava da li je celokupna isto- ti su, navodno, uglavnom pokatoličeni
rija srpsko-hrvatskih odnosa vodila tom Srbi, a ima i pohrvaćenih Italijana, Čeha
i takvom, u Evropi nezabeleženom usta- i Nemaca. Čak i neki naučnici smatra-
škom zlu. Da li čitavu hrvatsku istoriju ju da Hrvati zapravo i ne postoje. Kao ni
obeležava krvava antisrpska nit? Muslimani/Bošnjaci, koji su takođe iz-
41
 TEORIJE ZAVERE ISTORIJA I BUDUĆNOST

rasta Albanaca poslednjih decenija 20.

veka. Ona podrazumeva da je preterano
rađanje proizvod jednog svesnog i luka-
vog plana kosovskih Albanaca. Sličan
stav imaju današnji evropski desničari o
svim muslimanima sveta. Za njih su srp-
ski nacionalisti avangarda. Od kada sam
čuo za ovu podmuklu albansku zave-
ru, imam sledeću sliku u glavi. Ljuljeta
rađa deveto dete i govori svom Škeljze-
nu: nije važno što sam mladost prove-
la bosa i trudna, srećna sam što vodimo
devet - jedan, jer Boban i Slađana imaju
ono jedno Srpče a mi devetoro ponosnih
Albanaca. Škeljzen odgovara sa sjajem u
oku: i deseto će ako bude sreće!
Izvan moje izopačene glave, stvari stoje
drugačije. Sve do šezdesetih godina, Srbi
su imali sličan demografski rast kao Al-
banci, pogotovo na Kosovu. Između po-
pisa 1948. i 1961. godine procenat Srba na
Kosovu raste. Kao i u celom svetu, urba-
nizacija, emancipacija i porast obrazo-
vanja doveli su do vrtoglavog smanje-
Teze o trajnim istorijskim antisrpskim zaverama imaju nja nataliteta, prvo kod Srba, a tridesetak
i snažnu emotivnu notu. Srpski narod ne samo da je godina kasnije i kod kosovskih Albana-
politički i istorijski značajan za svoje dušmane, velike ca. Uz iseljavanje Srba, ta jedna generaci-
ja razlike je dovela do ogromnog smanje-
i male, nego oni prema njemu gaje snažna, makar i nja udela Srba u stanovništvu Kosmeta.
negativna osećanja. U stvarnosti, pre će biti da vlada Pošto se to dešava u celom svetu, mo-
potpuno neznanje o srpskom narodu, pogotovo među žemo da pretpostavimo da su skoro svi
Afrikanci, Indusi i Latinoamerikan-
pripadnicima velikih naroda ci deo nekakve genitalne zavere. Ili je u
pitanju globalni proces koji teško da je
dajnici svojih srpskih korena. Mržnjom protestanata pate zbog promene vere u pod kontrolom.
prema Srbima oni žele da potisnu izdaju 16. veku. U zemlji najvećeg širenja pro-
svojih predaka, da iščupaju duboko usa- testantizma, Južnoj Koreji, većina pro- MOGU SAMO DA NAS MRZE...
đeno srpstvo iz svojih duša. Što je ta iz- testanata je pokrštena posle Korejskog Teze o trajnim istorijskim antisrp-
daja svežija, ti bivši Srbi su žešći srbomr- rata. Budisti im ipak ne zameraju napu- skim zaverama imaju i snažnu emo-
sci. Zato su najžešći mrzitelji Srba Hrvati štanje predačkih tradicija. tivnu notu. Srpski narod ne samo da
Hercegovci, kao i sandžački muslimani, Sve gore rečeno ne opovrgava činje- je politički i istorijski značajan za svoje
koji su kasnije od drugih prešli na kato- nicu da ne tako retko kod naše inover- dušmane, velike i male, nego oni pre-
ličanstvo, tj. islam. Pitam se da li postoje ne braće postoji određena doza patolo- ma njemu gaje snažna, makar i negativ-
stotine hiljada ljudi koji svaki dan pro- ške mržnje prema Srbima. Dečaci koji na osećanja. U stvarnosti, pre će biti da
klinju preveravanje nekog dalekog pret- nikada nisu videli Srbina bacaju Srbe vlada potpuno neznanje o srpskom na-
ka. Da li ikada misle na svoje pretke od u more i demoliraju srpske automobi- rodu, pogotovo među pripadnicima ve-
pre nekoliko vekova? I to u regionu sa le. Pune stadione na kojima se izvode likih naroda. Na Svetskom prvenstvu u
malo pouzdanih tragova o istoriji obič- ustaške pesme. Čini mi se da su razlozi fudbalu 2006. godine nemački selektor
nih porodica, gde uglavnom ne znamo za to pre promašaji hrvatskog političkog je pomešao Srbiju i Sloveniju. Mnogi naš
kako su nam se zvale čukundede, koji su i obrazovnog sistema danas, a ne neka đak na razmeni u Americi je imao muke
živeli prekjuče. Ova teza o bivšim Srbi- drevna mržnja tajanstvenim putem pre- da objasni razliku Srbije, Sibira i Sirije.
ma/sadašnjim srbomrscima sadrži jed- neta potomcima srpskih izroda. To ipak U toj ravnodušnosti prema nama se
nu skrivenu maniju veličine. Biti Srbin nije najgora biološka teorija zavere. Ima doduše krije jedna stvarna opasnost. U
je toliko veličanstveno, da ovi otpadnici moja omiljena, ona sa Albancima. atmosferi takvog neznanja, dobro orga-
od srpstva lude od zavisti i griže savesti. nizovane lobističke i marketinške grupe
To bi značilo da je srpsko pravoslavlje ALBANCI SU SKLOPILI GENI(J)TALNU neprijatelja naše zemlje mogu da protu-
ZAVERU PROTIV SRBA
najbolja vera na svetu, jer njegovi otpad- re bilo šta. Ali možemo i mi njih da ocr-
nici najviše pate i mrze veru prađedov- Ova geni(j)talna teorija zavere se raši- nimo. To već nije večita istorijska zave-
sku. Nije zabeleženo da desetine miliona rila u vreme naglog demografskog po- ra, već konkretni propagandni rat. N

42 Nedeljnik 22. jul 2021.

INTERVJU Enzo Smrekar, potpredsednik za delikatesne namaze, Donat Mg i internacionalizaciju, Atlantic Grupa
Argeta kvalitetom podiže celu
kategoriju delikatesnih namaza
Argeta je od 2018. godine broj 1
pašteta u Evropi, prema zvaničnom
Nielsen istraživanju. Koja su glavna
tržišta Argete i kako biste objasnili
uspeh brenda u Evropi i regiji?
Argeta je od 2018. br. 1 mesna pašte-
ta, a od prošle godine i riblja, pa tako mo-
žemo od ove godine pouzdano da tvrdimo
da smo br. 1 pašteta u Evropi. Najveći do-
prinos tome daju tržišta domaćeg regiona,
a u poslednjih desetak godina beležimo vi-
sok rast u Austriji i Švajcarskoj, gde Argeta
ima već preko 30% tržišnog udela, a koji u
poslednjih nekoliko godina značajno raste
i u Nemačkoj, Švedskoj i Rusiji. Taj uspeh
je rezultat dugogodišnjeg vrednog rada i
razvoja na svim područjima te proučava-
nja potrošača i prilagođavanja njegovim
zahtevima i očekivanjima.
Koliko su se promenili zahtevi
potrošača kada su u pitanju
delikatesni namazi - šta im je
najvažnije prilikom odabira brenda, i
koji su ukusi Argete najtraženiji?
Današnji potrošač je jako iskusan, infor-
misan i zahtevan, te traži kvalitet, ugođaj i
praktičnost, i za to je spreman da plati ra-
zumnu cenu. Traže se proizvodi bez ika-
kvih aditiva, što prirodniji, od lokalnih sa-
stojaka, zanimljivi novi ukusi i pakovanja, a
sve važniju ulogu ima i održivost. Slobod-
no možemo reći da tu Argeta svojim kvali-
tetom podiže celu kategoriju delikatesnih
namaza. Naša je Kokošija širom sveta
najbolja, najtraženija i najprodavanija, sle-
di joj neodoljiva Tuna, te Kokošija Pikant s
čili paprikom. Posle njih su već lokalni uku-
si, jer se godinama trudimo da se približi-
mo ukusu naših potrošača, pa lansiramo
jedinstvene ukuse u pojedinačnim zemlja-
ma, kao na primer Kosjerićka pastrmka
koju smo lansirali ove godine samo u Srbi-
ji i napravljena je u potpunosti od srpskih
pastrmki iz Kosjerića.
Argeta Junior, pašteta za najmlađe,
omiljeni je brend dece širom Evrope,
koji je pokrenut pre gotovo dve
decenije i prve paštete sa ukusom
kečapa. Kako je nastala i razvila
43
se ideja o Junioru i koliko je ovaj
segment važan za kompaniju?
Argeta Junior je bila moja vizija buduć-
nosti Argete, jer ako želiš dugoročno op-
stati na tržištu moraš da se pobrineš za
nove i mlade potrošače, i nažalost - ili na
sreću - to većina brendova još ne prepo-
znaje, pa je samim tim ponuda delikate-
snih namaza za decu jako skromna i mala,
što je nezamislivo kad pomislite kojom br-
zinom danas živimo i koliko malo vreme-
na imamo za pripremu klasičnih obroka.
Junior segment raste iz godine u godi-
nu i predstavlja već trećinu naše prodaje
a sa samo četiri proizvoda. Mi Argetu Ju-
nior stalno držimo kao najinovativniji seg-
ment koji u naš brend uvodi sve novite-
te, sva unapređenja recepture i proizvoda,
i ona se najpre realizuju na Argeti Junior
jer su deca najbitnija i njima posvećuje-
mo posebnu pažnju. Tako smo ove godi-
ne najpre na Junior asortimanu poboljšali
nutritivni profil sa smanjenjem masti i soli
ali ujedno smo zadržali odličan ukus koji
deca, posebno u Srbiji, obožavaju. Samo
na Argeti Junior imamo jedinstven proi-
zvod Junior Koko Krem koji je napravljen
od kokošjih prsa i pavlake, te je blagog i
kremastog ukusa koji ne možete pronaći
ni kod jednog drugog brenda, pa mu nema
ravnog čak ni na Argeti, on je u potpunosti
jedinstven.
Jedan od razloga zbog kog je Argeta
Junior omiljena među decom je i zbog
toga što spaja korisno sa prijatnim,
učenje sa zabavom kroz projekat
Junior avanture. Koji su glavni zadaci
ovog projekta?
Mi smo se davno odlučili za odgovorno
rukovođenje brendom, pa je ta odgovor-
nost prema potrošačima, društvu i okoli-
ni glavni stub našeg programa za održiv
razvoj, koji smo ove godine objavili. Ta od-
govornost nas je i vodila do odluke da sa
Argetom Junior pružimo deci mnogo više
od podmirenja gladi sa kvalitetnom na-
mirnicom - to je učenje na zabavan način.
Deca treba da uče o svetu, sebi i svemu
oko sebe, ali kako su kao deca uvek zai-
grana i vole zabavu i igru, mislimo da ih je
najbolje i najprirodnije i učiti kroz igru. To
potvrđuju i razvojni psiholozi s kojima sa-
rađujemo na projektu, tj. platformi Junior
avanture, sigurnom e-kutku, gde se deca
mogu zabaviti igricama, zadacima, čita-
njem ili slušanjem priča prilagođenih nji-
hovom uzrastu.
Svake godine u oktobru na našoj plat-
formi osvanu nove priče, novi zadaci i
nove igrice, ove godine u saradnji sa pisci-
ma iz celog regiona. Naša platforma pro-
gramirana je da decu opominje koliko su
N497/09
vremena proveli na njoj te da je vreme za
druge aktivnosti i igru bez ekrana.
 DUH GRADA ARHITEKTURA

GOSPODIN
ARHITEKT
Priča o BIGZ-u, Dragiši Brašovanu
i bezuslovnoj ljubavi
Sa njenog krova puca pogled naručen iz snova, među tim zidinama nastajala su umetnička dela koja su
tiho obilazila svet. Ona je majka andergraunda, ali i baka socijalizma. Sada ta zgrada čeka da vidi šta će
novi vlasnik učiniti sa njom, umetnici koji su tu stvarali poslednje dve decenije izbačeni su na ulicu, traže
novu domovinu, mada je više nego jasno da takvu neće naći. U pitanju je zgrada BIGZ-a, koja je rođena
kao predratna Državna štamparija. Njen tvorac je Dragiša Brašovan. Ovo je priča o njemu i o njoj

Piše Aleksandar Đuričić

44 Nedeljnik 22. jul 2021.

K
ažu da gradove čine lju-
di, ali gradovi bivaju zna-
meniti i voljeni i zbog ne-
kih zgrada. Opet, da nema
ljudi, ne bi bilo ni tih gra-
đevina, koje prkose vremenu, dočekuju i
ispraćaju generacije. Ima jedna takva arhi-
tektonska tvorevina u Beogradu, koja gle-
da na reku, posmatra putnike i namerni-
ke koji se spuštaju Mostarskom petljom,
idu ka Adi Ciganliji ili se vraćaju, koja je
Senjak, uprkos prirodnim predispozici-
jama, učinila još otmenijim. Zgrada koju
ni skoro otvoreni hotel odmah pored nje,
uprkos tome što ju je nadvisio, nije zase-
nio. Ta osamdesetogodišnja lepotica, pre-
turila je preko glave ratove, svakojake in-
flacije, iz njenih skuta na kioske su stizale
neke mnogo važne novine, tu se mešao
miris štamparije i moderne muzike, go-
stila je umetnike iz svih krajeva sveta, tim
najčudnijim liftovima na svetu vozili su
se i radnici i hipici... Ti liftovi su zaista po-
sebni, ujedno su i teretni i civilni, njima se
spuštala i penjala radnička klasa koja usta-
je u pet ujutru i umetnička kasta koja se
razbuđuje u dva po podne.
Sa njenog krova puca pogled naručen
iz snova, među tim zidinama nastajala su
umetnička dela koja su tiho obilazila svet.
Ona je majka andergraunda, ali i baka so-
cijalizma. Sada ta zgrada čeka da vidi šta
će novi vlasnik učiniti sa njom, umetni-
ci koji su tu stvarali poslednje dve dece-
nije izbačeni su na ulicu, traže novu do-
movinu, mada je više nego jasno da takvu
neće naći. U pitanju je zgrada BIGZ-a, koja
je rođena kao predratna Državna štampa-
rija. Njen tvorac je Dragiša Brašovan. Ovo
je priča o njemu i o njoj. I o jednoj bezu-
slovnoj ljubavi.
Za njega se može reći, pre nego za bilo
kojeg drugog arhitektu tog vremena, da je
ovom podneblju utisnuo sopstveni pečat
graditeljstva. Beograd, Zemun, a to važi i
za Novi Sad, ne bi bili ono što jesu da nije
bilo Brašovana.
Taj čovek je simbol novije srpske arhi-
tekture, u njegovom delu sažeto je sko-
ro sve što je vredno: od poznog akademi-
zma prvih decenija prošlog veka, preko
ranog i zrelog modernizma međuratnog
perioda, do perioda takozvane socijalistič-
ke izgradnje u posleratnom dobu. Brašo-
van je tri u jednom. I kao čovek i kao stva-
ralac. Spojio je tri stila i tri vremena, bio
je građanin triju država i triju različitih
društveno-političkih uređenja. Niko nije
imao toliko stvaralačke snage, kuraži i
smisla za prilagođavanje različitim isto-
rijskim prilikama. Ali kako to ovde obič-
no biva, o njegovom graditeljskom opu-
su ozbiljniji stručni osvrti napisani su tek
kada su ga prekrili „ruzmarin, snjegovi i
šaš“, te 1965. godine.
Do tada je o njemu pisano retko i šturo,
i to obično na stranicama dnevne štam-
pe. Uglavnom su objavljivali kratke infor-
macije o Brašovanovim objektima, njego-
vim konkursnim rezultatima, malo više
prostora su posvećivali opisu ceremoni-
ja otvaranja njegovih paviljona u Evropi.
KAKO SE KALIO GOSPODIN ARHITEKT
Dragiša Brašovan se rodio u Vršcu, bo-
gatoj i naprednoj varoši na jugoistočnom
rubu Austrougarske monarhije. Bio je 25.
maj 1887. godine. Njegovi roditelji, učitelj
Nikola Brašovan i supruga mu, domaćica
Savina, pripadnici građanskog staleža, va-
spitavali su ga da gleda svet širom otvore-
nih očiju. Nikola je bio intelektualac, uži-
vao je u tome što su ga smatrali odličnim
pedagogom. Pripadao je krugu umerenih
vojvođanskih socijalista. Nakon uspešne
učiteljske karijere, postao je direktor Vr-
šačke gimnazije. Ta funkcija ga nije oba-
vezivala, bar je on tako smatrao, da bude
skrušen i poslušan.
Za razliku od građanski ušuškane i tihe
okoline, Nikola je insistirao na tome da
svako treba da iskaže slobodu mišljenja.
O Dragišinom detinjstvu i o uticaju ro-
ditelja na formiranje njegove ličnosti, po-
stoje svedočanstva Dragišinog sestrića
Stanoja Županskog iz 1966. godine.
Tu saznajemo da je Dragiša Brašovan
bio živo, pomalo nervozno dete, nadare-
no talentom za muziku i crtanje. Od maj-
Prema prvobitnom planu,
štamparija je trebalo da bude
podignuta na lokaciji kod
Kalenić pijace. Međutim, ta ideja
je pretrpela mnoge kritike u
stručnim krugovima. Jedan od
najglasnijih kritičara prvobitne
lokacije bio je Dragiša Brašovan.
On je smatrao da će na uskom
i tesnom terenu kod Kalenić
pijace nova zgrada izgledati kao
„uhapšena“, ružno stešnjena
unutar tog gusto izgrađenog
urbanog kompleksa
ke je nasledio niski stas, bujnu, rano ose-
delu kosu, koju je češljao po sredini glave,
orlovski nos i smisao za humor, a naroči-
to i pre svega njenu veštu ruku. A od oca
stroge, malo iskolačene oči i visoko ra-
zvijen osećaj odgovornosti, strogost i si-
stematičnost u radu. Za mladog Dragišu
važan je bio i uticaj strica, imućnog bu-
dimpeštanskog trgovca. Stric je često po-
sećivao familiju u Vršcu. Sestrić Županski
kaže da je Dragiša od strica mogao da na-
uči veštinu sklapanja poslova, komunika-
tivnost i snalažljivost, a od njega je nasle-
dio i sklonost da ponekad široko potroši
novac. Poslednjih godina devetnaestog i
prvih godina dvadesetog veka, Dragiša je
pohađao osnovnu i srednju školu u Vršcu.
Vršačka realka bila je jedina škola te vr-
ste na teritoriji Vojvodine, gde su se stva-
rali budući arhitekti i inženjeri. Sklonost
prema umetnosti, posebno prema slikar-
stvu, javila mu se još u detinjstvu, na časo-
vima slobodnog crtanja.
45
 DUH GRADA ARHITEKTURA

Glavna inspiracija mu je bila sam grad

Vršac, njegov romantičarsko-bidermajer-
ski milje, pitoreskne fasade ukrašene obi-
ljem raskošnih intarzija i romantičarsko-
secesijskih ornamenata, mnogobrojne
pravoslavne crkve, preuređena neokla-
sična fasada vladičanskog dvora, neogo-
tička dekoracija katoličke katedrale i fasa-
da većnice. Sve radove na fasadama ovih
objekata Brašovan je neposredno pratio.
Jedna strana Brašovanove stvaralačke
ličnosti, njegovog nazora o umetnosti, di-
rektno je skopčana sa Vršcem i svime što
je otud poneo. To je taj krčag domovine. S
druge strane, bio je okrenut Evropi.
Brašovanovi roditelji su bili rešeni da
svojoj deci nakon srednje škole pruže naj-
više akademsko obrazovanje. Sestra Ani-
ca je u Budimpešti pohađala Filozofski fa-
kultet. Dragiša je 1907. godine otišao kod U njegovom delu sažeto je skoro
sestre u Budimpeštu i vrebao je priliku da sve što je vredno: od poznog
se upiše na tamošnji univerzitet. Već tada akademizma prvih decenija
je više nego dobro vladao nemačkim, ma-
prošlog veka, preko ranog i
đarskim i francuskim jezikom. Planirao
je da se upiše na Umetničku akademi-
zrelog modernizma međuratnog
ju i postane slikar. To je bila želja i njego- perioda, do perioda takozvane
vih roditelja. Međutim, posle dugog kole- socijalističke izgradnje u
banja, promenio je mišljenje i po savetu posleratnom dobu. Brašovan je
Nikole Mandukića, bliskog druga iz pr- tri u jednom. I kao čovek i kao
vih budimpeštanskih dana, opredelio se stvaralac. Spojio je tri stila i tri
za arhitekturu, na Tehničkom fakultetu. vremena, bio je građanin triju
U Budimpešti je proveo 11 godina, nije se država i triju različitih društveno-
bavio politikom, čak ga je mimoišla oba- političkih uređenja. Niko nije
veza služenja ratne službe Carstvu. On je imao toliko stvaralačke snage,
za to vreme uspeo da se stručno i stvara-
kuraži i smisla za prilagođavanje
lački izgradi, pa i da se donekle afirmiše.
različitim istorijskim prilikama
Kada je diplomirao, imao je dvadeset
pet godina. Evropski đak, diplomirani
„gospodin arhitekt“, lako je sticao veze i projektantskoj i izvođačkoj firmi „Teri i banističkog uređenja Beograda, kako bi se
poznanstva unutar projektantskih krugo- Poganji“, i to u svojstvu pomoćnika za cr- glavni grad Jugoslavije preobratio iz zao-
va Budimpešte. U privatnim preduzećima tanje i projektovanje. Tu je stekao povere- stalog u savremeniji. Izgleda da je sada,
koja su često zapošljavala mlade saradni- nje starih majstora arhitekture. Sa ovom sto godina kasnije došlo do velikog obr-
ke Brašovan je brzo pronašao svoje mesto. firmom učestvovao je na konkursu za ta, Beograd kao da je krenuo u suprotnom
O svemu tome piše Aleksandar Kadijević spomenik kraljice Elizabete, kao i za novo smeru - iz savremenijeg u zaostali. Godine
u delu „Godišnjak grada Beograda: Život i Nacionalno pozorište u Budimpešti. Izvo- 1921. raspisan je međunarodni konkurs
delo Dragiše Brašovana“. đenje tih projekata sprečio je Prvi svetski za uređenje grada. Koliko i ovo sto godi-
rat. na kasnije zvuči dobro i sada nezamislivo!
MUZEJ NIKOLE TESLE I DRUGE Pre dolaska u Beograd, Brašovan se ob- Tada se formirala i tehnička služba pri
STORIJE
reo u Velikom Bečkereku, gde privreme- Upravi grada. Međutim, snaga građevin-
Put ga je 1912, godine naneo u otadžbi- no prihvata mesto županijskog i gradskog skog kapitala nije bila velika. Graditelj-
nu, učestvovao je na značajnoj smotri arhitekte. U Velikom Bečkereku istovre- stvo je bilo pogođeno teškom ekonom-
umetnosti, na IV jugoslovenskoj izložbi meno je radio i kao nastavnik u Srednjo- skom situacijom nakon Prvog svetskog
u Beogradu. U katalog ove manifestacije tehničkoj školi. Predavao je geometriju i rata. Uprkos tome, investitori koji su fi-
uveden je pod imenom Kosta Brašovan jer crtanje. Krajem 1920. godine, kada je ste- nansijski podsticali oživljavanje graditelj-
se u Mađarskoj potpisivao kao Szilard, što kao odgovarajuće uslove, seli se u Beo- ske delatnosti, uspeli su postepeno da se
na srpskom jeziku znači Kosta. grad, geopolitički centar Jugoslavije. Do- konsoliduju. Ojačane banke pomogle su
Posle kratkog ali veoma korisnog bo- lazi tiho i gotovo nezapaženo. Tada su se osnivanje samostalnih projektnih biroa,
ravka u Beogradu, Brašovan se krajem tražili arhitekti koji bi mogli uspešno da kao i većih građevinskih preduzeća. Po-
1912. godine zaposlio u budimpeštanskoj odgovore na različite složene zadatke ur- javila su se preduzeća „Pionir“, „Sloga“,

46 Nedeljnik 22. jul 2021.

„Feniks“ i mnoga druga. Privatna praksa
bila je dozvoljena samo arhitektima slo-
bodnih profesija, koji nisu bili zaposleni u
projektantskim službama. Privatne firme
su bile male, ali su tokom dvadesetih i tri-
desetih godina prošlog veka odigrale zna-
čajnu ulogu u srpskoj arhitekturi.
Kao majstor svoga posla umeo je da za-
interesuje investitora, da mu ugodi, pa
nekada i da mu povlađuje. Već kao uspe-
šan profesionalac, on je 1925. godine kre-
nuo samostalnim putem, osniva svoj pri-
vatni biro.
U sam vrh srpske graditeljske umetno-
sti, u fazi građenja u akademskom stilu,
ubrajaju se Brašovanove porodične kuće,
jedna koju je napravio za češkog inženje-
ra Škarku, a druga za privatnika Đorđa
Genčića. Bile su sagrađene po meri bur-
žoazije. Prva je bliža romantičnom, dru-
ga klasičnom konceptu. Na Brašovano-
vom putu ka modernom arhitektonskom
izrazu one stoje kao primeri svojevrsne
prelazne forme. Kuća za inženjera češke
banke Škarku, projektovana je i sagrađe-
na tokom 1926-27. godine u Deligradskoj
ulici broj 12 u Beogradu, u duhu kitnjastog
romanticizma. Fasada Škarkine vile te go-
dine dobija nagradu kao jedna od najlep-
ših u Beogradu.
Kuća Đorđa Genčića u ulici Proleter-
skih brigada broj 51 je današnji muzej Ni-
kole Tesle. Pripreme za građenje trajale su
dve godine, a završena je, po drugom, nak-
nadnom projektu, 1929. godine. Porodična
kuća bogataša Đorđa Genčića je građevina
kubičnog volumena, obrađena sa tri stra-
ne. Kao i ranije, Brašovan je ovde primenio
akademski princip raščlanjavanja fasade na
tri dela. Fasada je čista, lišena preterane de-
koracije, oživljena pravilnim rasporedom
prozorskih niša visokog partera. U pitanju
je zgrada koja i danas dostojanstveno stoji i
postoji na Vračaru, iz koje se već godinama
trude da izbace Nikolu Teslu.
TRILOGIJA ZA SVA VREMENA
Od 1930. do 1935. godine, Brašovan iz-
vodi niz stambenih zgrada koncipiranih u
duhu beogradskog ,,modernizma“. On je
tada bio vodeća ličnost u srednjoj, najak-
tivnijoj generaciji beogradskih arhitekata i
njegovo prisustvo u Grupi arhitekata mo-
dernog pravca značilo je u to doba pobe-
du ideja moderne arhitekture.
To nam dokazuje veliki broj njegovih
dela u modernom stilu, građevina kojima
je utisnuo svoj pečat u istoriju ovdašnjeg
graditeljstva. Posebno mesto zauzima
njegova velika trilogija iz poznih tridese-
tih godina: Komanda Ratnog vazduho-
plovstva u Zemunu, zgrada Banovine u
Novom Sadu i Državna štamparija u Beo-
gradu, današnja zgrada BIGZ-a. Stručnja-
ci tvrde da je teško naći neke stilske ana-
logije između ovih građevina i bilo kojih
drugih i u Jugoslaviji i u svetu. One odra-
žavaju vrhunsku vrednost Brašovanovog
autorskog graditeljskog umeća. Zgrada
zemunske Komande Ratnog vazduho-
plovstva podignuta je 1935. godine.
Kao što Komanda RV dominira cen-
trom Zemuna, tako palata Izvršnog veća
Vojvodine (predratna palata Dunavske
Banovine) pleni arhitektonsko-urbani-
stičkim miljeom Novog Sada. Građenje
ovog objekta od velikog urbanog i dru-
štvenog značaja, Brašovan je dobio mimo
konkursa. Novi Sad i njegovi arhitekton-
ski privrženici su se sa zadovoljstvom se-
ćali njegove Radničke komore, podignu-
te u blizini mesta na kojem će kasnije biti
palata Banovine. Nova zgrada je trebalo
da simboliše privrednu moć, ekonomsku
snagu i prosperitet Dunavske Banovine.
Objekat kojim je Brašovan zaključio
svoju veliku trilogiju i po kojem se pamti
kao jedan od najzaslužnijih graditelja u Sr-
biji XX veka jeste zgrada Državne štampa-
rije u Beogradu, današnji BIGZ. U projek-
tu Državne štamparije Brašovan ne samo
da je dao primer modernog i funkcional-
nog graditeljskog rešenja, nego je jednom
čitavom beogradskom kraju podario upe-
čatljiv arhitektonski i moderan lik. Štam-
parija određuje šire prostore ovog dela
Beograda. Ona dominira celim komplek-
som urbane, industrijske i saobraćajne
zone „kod Mostara“. Dominantno mesto u
tom delu Beograda ova zgrada je zadržala i
danas. Ona suvereno reguliše prostor oko
sebe - Mostarsku petlju, most „Gazelu“,
auto-put, Bulevar vojvode Mišića, ulaz u
Prokop i početak Senjačkog grebena. Isto-
rija ovog projekta počela je još 1933. godi-
ne, kada je Ministarstvo prosvete raspisalo
Štamparija je bila prva građevina
u Beogradu na kojoj je primenjen
armirano-betonski skeletni
sistem konstrukcije. Iako je
projektovana za određenu
vrstu proizvodnje, kakva je bila
predratna grafička industrija,
Brašovanova štamparija je i
danas funkcionalna i ekonomična
proizvodno-poslovna zgrada
konkurs za novu zgradu Državne štampa-
rije. Prema prvobitnom planu, štampari-
ja je trebalo da bude podignuta na lokaciji
kod Kalenić pijace.
Međutim, ta ideja je pretrpela mnoge
kritike u stručnim krugovima. Jedan od
najglasnijih kritičara prvobitne lokacije
bio je Dragiša Brašovan. On je smatrao da
će na uskom i tesnom terenu kod Kalenić
pijace nova zgrada izgledati kao „uhapše-
na“, ružno stešnjena unutar tog gusto iz-
građenog urbanog kompleksa. Očito da je
pre 100 godina stručna kritika bila dobro-
došla i da se uvažavalo drugačije mišljenje.
OSAMDESETOGODIŠNJA LEPOTICA
PLEŠE NA SENJAKU
Krajem 1934. godine doneta je odluka
da se lokacija štamparije promeni. Mini-
starstvo prosvete je od braće Gođevac ot-
kupilo prostor u Bulevaru vojvode Miši-
ća. Preostalo je samo da krene izvođenje
projekta, koji je bio usvojen na konkursu
godinu dana ranije. A pobednik na kon-
kursu je bio Brašovan. Da bi se što bo-
lje pripremio za realizaciju jednog ovako
monumentalnog zdanja, Brašovan odlazi
na studijsko putovanje u Nemačku. Tamo
je obišao mnoge štamparije i upoznao se
sa tehničkim problemima u takvim gra-
đevinama. Državna štamparija je sagra-
đena između 1937. i 1940. godine. Njen
glomazni blokovski masiv Brašovan je
znalački uklopio u konturu okolnog pro-
stora. Mesto na kojem je počelo građenje
bilo je glinovito, klizavo zemljište. Gradi-
telj je bio primoran da čitav masiv zgrade
postavi na armirano-betonsku ploču de-
bljine jedan metar. U podnožje građevi-
ne, u njeno prizemlje, stavio je stubove i
stupce u svojstvu nosača skeletnog siste-
ma. Ti stubovi su sinonim zrelog beograd-
skog modernizma, posebno u arhitekturi
stambeno-poslovnih zgrada.
Državna štamparija je izuzetno gradi-
teljsko ostvarenje, duhom blisko Evro-
pi, više nego ijedno Brašovanovo delo do
tada. Skeletnim sistemom i armirano-be-
tonskom konstrukcijom, strukturalnom
organizacijom prostora i funkcionalno-
šću osnove, štamparija se visoko uzdiže
nad standardnim graditeljskim ostvare-
njima srpskog moderničkog pokreta. Ona
je nastala na kraju jedne burne decenije,
prožete reformatorskim duhom u arhi-
tekturi. Štamparija je bila prva građevina
u Beogradu na kojoj je primenjen armira-
no-betonski skeletni sistem konstrukci-
je. Iako je projektovana za određenu vr-
47
 DUH GRADA ARHITEKTURA
stu proizvodnje, kakva je bila predratna
grafička industrija, Brašovanova štampa-
rija je i danas funkcionalna i ekonomič-
na proizvodno-poslovna zgrada. Svojom
maštom umeo je da moderno građenom
objektu podari duh, da ga oživi... Tako
Brašovanov modernizam krajem tridese-
tih godina doseže vrhunac.
ČUVAR PRUGE U POSLERATNOM
PERIODU
Drugi svetski rat Brašovan je preživeo u
Beogradu. Ratni vihor i okupacijske stege
onemogućili su ga da nastavi svoj rad od
pre rata. Na pragu šezdesete godine živo-
ta, prinudno prestaje sa projektovanjem.
Više ne učestvuje na konkursima. Pola-
ko se povlači, naprosto se „gubi“ u izola-
ciji stvorenoj okupatorskim režimom. Za
vreme okupacije radio je na restauraciji
Kalemegdanske tvrđave. Zbog navodnog
sabotiranja radova bio je otpušten sa po-
sla. Brašovan nije bio blizak kolaboracio-
nističkim krugovima okupiranog Beogra-
da. Preostalo mu je da u samoći, u svojoj
velikoj kući u Ulici Strahinjića Bana, pro-
Prokuplje i NIS za decu
Kutak za igru, razonodu i druženje
Najsavremenije igralište za decu,
u potpunosti prilagođeno klinci-
ma predškolskog i školskog uzra-
sta, uz ispunjavanje svih bezbedno-
snih standarda, otvoreno je u centru
Prokuplja. Prostor je uređen zahva-
ljujući partnerstvu grada Prokuplja
i kompanije NIS, koja je u duhu ne-
govanja odnosa sa lokalnim zajed-
nicama širom Srbije podržala ovaj
projekat.
Svečanom otvaranju igrališta pri-
sustvovali su Milan Aranđelović,
gradonačelnik Prokuplja, i Bojana Rado-
jević, direktorka Departmana za malopro-
daju u NIS-u. Događaju su prisustvovali i
mališani iz predškolskih ustanova koji su
uz druženje sa članovima Kluba volontera
NIS-a i animatorima uživali u novom pro-
storu za igru.
„U ime svih građana Prokuplja i ove lepe
dece koja su danas ovde, želim da zahva-
lim kompaniji NIS koja je u partnerskom
48 Nedeljnik 22. jul 2021.
vede ostatak rata i sačeka oslobođenje.
U to doba, neposredno po oslobođe-
nju, neki personalni referent dao je Bra-
šovanu negativnu karakteristiku, nazi-
vajući ga buržoaskim elementom. Ipak,
višim predstavnicima nove vlasti bilo je
jasno od kolike bi koristi za izgradnju ze-
mlje mogao biti stručnjak i stvaralac nje-
govog formata. U početku, kada su se ot-
klanjale najteže posledice rata, za njega još
nije bilo pravog posla. Pričali su mu o sve-
tlim perspektivama socijalističke izgrad-
nje, a on je to slušao sa nevericom. Tada
dobija posao u Ministarstvu saobraćaja. Ali
tamo mu se ništa naročito nije događalo,
žalio se na monotoniju kolektivnog rada.
U novoj državi kolektivizam i politiza-
cija arhitekture sužavali su prostor indivi-
dualcima i Dragiša se nije osećao dobro u
takvom okruženju. Tome je posebno do-
prinosila stega jakog birokratskog aparata
koji je sputavao njegovu stvaralačku ini-
cijativu. Ali Brašovanova prirodna spo-
sobnost prilagođavanja novim prilika-
ma opet je došla do izražaja. Đavo mu nije
dao mira, nije mogao dugo da čeka, uklju-
odnosu sa Gradom Prokupljem učestvo-
vala u izgradnji ovog dečjeg igrališta na
kome će naša deca provoditi vreme. Pro-
kuplje i kompanija NIS su uložili 3.750.000
dinara za izgradnju ovog objekta, tako da
sva deca koja u Gradu traže kutak za igru,
upravo ovde će ga i naći. Ovo igralište je
danas zvanično otvoreno i čestitam svi-
ma na tome“, istakao je Milan Aranđelo-
vić, gradonačelnik Prokuplja.
čio se u posao izgradnje i obnove zemlje.
U poslednjih dvadeset godina života radio
je na raznovrsnim urbanističkim zahvati-
ma, projektovanju i građenju objekata ra-
zličitih po sadržini, karakteru i nameni,
na adaptacionim, rekonstrukcijskim i re-
gulacionim zadacima. Bio je rukovodilac
arhitekta, urbanista, šef u jednom građe-
vinskom preduzeću... Radio je sve što je
mogao.
Tokom 1945. i 1946. godine biva an-
gažovan na jednom zadatku za Mini-
starstvo saobraćaja. Poverili su mu izra-
du projekata kućica za čuvare pruga u
čitavoj Jugoslaviji. Iako je bio u pitanju
neprimereno mali zadatak, zasukao je
rukave. Hteo je da rukovodećim „dru-
govima“ dokaže da nije za staro gvožđe
i da je nepravedno zapostavljen. Govo-
rio je: „E pa dobro, pokazaću im da su
se prevarili i da se na tom malom poslu
može nešto dobro učiniti.“ Izradio je niz
crteža za čuvarske kućice u folklornom
stilu, prilagođavajući njihov izgled pre-
ma kraju zemlje kojem su bile namenje-
ne. Tako su podignute čuvarske kuće u
Bojana Radojević, direktorka De-
partmana za maloprodaju u NIS-u,
istakla je važnost ulaganja kompa-
nije u zajednicu i njen razvoj. „Vizija
našeg poslovanja usmerena je pre-
ma budućim generacijama i upra-
vo je podrška izgradnji ovog dečjeg
igrališta u saradnji sa Gradom Proku-
plje jedan od takvih projekata. Istakla
bih i to da NIS u ovom gradu ima i
biznis delatnosti - tu se nalaze naše
dve benzinske stanice „Prokuplje 1“ i
„Prokuplje 2“ na kojima je zaposleno
14 ljudi, i kao kompanija usmereni smo na
to da deo svog profita izdvajamo za potre-
be zajednice“, navela je Bojana Radojević.
Kompanija NIS već dugi niz godina kroz
različite programe ulaže u unapređivanje
kvaliteta života građana širom Srbije. Od
2009. godine, pod sloganom „Budućnost
na delu“ kompanija je uložila preko četiri
milijarde dinara u brojne društveno odgo-
vorne projekte.
nacionalnom stilu makedonskog, bo-
sanskog, slavonskog, ličkog tipa... I gle
čuda, rukovodioci Ministarstva saobra-
ćaja bili su oduševljeni, odali su mu pri-
znanje, rekavši: „Pa vi niste za to da ra-
dite kod nas, vi treba da radite nešto
veće.“ Zanimljivo bi bilo znati da li su
pre ove izjave rukovodioci Ministarstva
videli, recimo, zgradu BIGZ-a.
Novi zadatak za Brašovana bio je po-
sao oko adaptacije i rekonstrukcije bivšeg
Dvora u Beogradu, 1946. godine. Ovaj prvi
značajniji Brašovanov posleratni zadatak
izdejstvovao je Moša Pijade, državnik i
umetnik. Njegov projekat je sasvim pre-
mašio razmere adaptacije. Ceo kompleks
dvora je pretrpeo višestruke izmene. Nje-
gova rekonstrukcija završena je 1948. go-
dine i izazvala je opšte oduševljenje. U to
vreme do 1950. godine radio je i na urba-
nističkom uređenju Titograda. Tom pri-
likom, podigao je veliki broj stambenih
zgrada, kao i hotel „Crna Gora“. Danas,
presvučen u licencu hotelskog lanca Hil-
ton. Žali bože.
Sredinom pedesetih Brašovan je an-
Integrisani turski i srpski medicinski
sistemi Acibadem i Bel Medic
Potpisivanjem ugovora u Beogra-
du je ozvaničena integracija dva veli-
ka medicinska sistema - turskog Aci-
badema, jednog od najvećih bolničkih
lanaca na svetu, i Bel Medica, ugled-
ne srpske privatne bolnice. Ugovor su
potpisali vlasnici i osnivači Bel Medi-
ca Jasmina i Milan Knežević i vlasnik i
osnivač Acibadema gospodin Mehmet
Ali Aydinlar.
Time je Acibadem postao većinski
vlasnik Bel Medica, vodeće privatne
zdravstvene ustanove u Srbiji sa tradi-
cijom dugom 26 godina. Ubuduće će po-
slovati pod nazivom „Acibadem Bel Me-
dic“, a suvlasnik i generalni direktor, kao i
do sada, biće dr Jasmina Knežević.
Acibadem Health Group pripada dru-
gom na svetu najvećem lancu bolnica IHH.
Građani Srbije već imaju pozitivna iskustva
sa Acibadem zdravstvenim sistemom, koji
je i kod nas prepoznat po medicini najvi-
šeg nivoa i u kome se puno misli o pacijen-
gažovan na mnogim projektima u Ju-
goslaviji, a sa preduzećem „Trudbenik“
gradi objekte u Izmiru i Jugoslovenski
paviljon na izložbi u Damasku. U Beo-
gradu se (1952-1956) prihvatio posla na
podizanju hotela „Metropol“. U stvari,
Brašovan je izvršio adaptaciju nedovr-
šene zgrade Doma CK omladine Jugo-
slavije pretvarajući je u moderan i funk-
cionalan hotelski objekat. „Metropol“ je
u posleratnoj arhitekturi Beograda bio
prvi objekat koji se nametnuo u tom
inače urbanom okruženju. U Tuzli je u
periodu od 1956. do 1958. godine podi-
gao građevinu sličnu „Metropolu“ - ho-
tel „Bristol“.
Brašovan je čitavog svog veka poku-
šavao da uhvati korak sa vremenom, da
stvara dela koja bi uklopio u jedan ju-
goslovenski „monumentalni“, moder-
ni arhitektonski stil. Bogati investitori
omogućili su mu očuvanje takvog stva-
ralačkog kontinuiteta. Godine 1959. on
je u Beogradu osnovao biro „Savreme-
na arhitektura“. U sklopu radova tog bi-
roa njegova karijera bližila se kraju. Te
tu i njegovom kompletnom zadovoljstvu.
Dr Jasmina Knežević, osnivač i general-
ni direktor Bel Medica, izrazila je zadovolj-
stvo što je Bel Medic postao partner lancu
bolnica svetske klase.
- Ovo je nov početak za Bel Medic, veli-
ki uspeh i svi ćemo zajedno da napreduje-
mo. Želimo da od medicine i Bel Medica
napravimo uspešnu priču od koje će korist
imati i pacijenti i Srbija - rekla je dr Jasmi-
na Knežević nakon potpisivanja ugovora i
godine, projektuje Poljoprivrednu ško-
lu u Vršcu i nekoliko stambenih zgrada.
Uporedo sa tim radovima pristupio je i
rekonstrukciji Petrovaradinske tvrđave.
Robna kuća u Čačku je njegovo posled-
nje, oproštajno delo. Objekat je završen
1962. godine. To je Brašovanova „labu-
dova pesma“.
Vreme je, čini se, bilo najbolji saveznik
Brašovanovoj arhitekturi nakon njego-
ve smrti 1965. godine. Na svečanosti u
SANU, održanoj u decembru 1987. godi-
ne, povodom stogodišnjice njegovog ro-
đenja, Brašovan je, kako to ovde obično
biva, tek posthumno dočekao punu re-
afirmaciju u domaćoj sredini. To što se
kod nas i u svetu smenjuju različiti nači-
ni gledanja na arhitektonsko nasleđe XX
veka, nikako ne ugrožava njegov stvara-
lački renome. Brašovanov slobodarski i
harizmatični arhitektonski libido nadži-
veo je sud i ovog našeg vremena, a nad-
živeće i ono koje dolazi.
Zato ako prolazite pored neke od ovih
građevina, recimo pored BIGZ-a, mahnite
Dragiši Brašovanu. Videće vas. N
dodala da je jedan od planova eduka-
cija medicinskog osoblja kroz eduka-
tivni centar i fakultet Acibadema.
Vlasnik i osnivač Acibadema Meh-
met Ali Aydinlar izjavio je da je ovo ve-
liki posao za sve. Izrazio je uverenje
da će zdravstvene usluge u Srbiji biti
podignute na mnogo viši nivo zahva-
ljujući sinergiji koja će se stvoriti u sa-
radnji Acibadema sa Bel Medicom.
- Puno smo radili da bi priča zaži-
vela. Posao će voditi gospođa Jasmi-
na Knežević, a mi ćemo joj pomoći
da unaprede poslovanje i ponude još bo-
lje zdravstvene usluge u Srbiji. Želimo da
zdravstvo u Srbiji napreduje i srećan sam
što postajemo partneri - naglasio je go-
spodin Aydinlar i dodao da će dr Jasmina
Knežević unaprediti posao.
Strateško spajanje dva jaka brenda kao
što su Acibadem i Bel Medic približiće
svetsku medicinu građanima Srbije i do-
N497/06
prineti srpskoj ekonomiji.
49
 TOKIO 2020/2021
Neželjena
limpijada
Čak je i najbolji teniser sveta postavio pitanje, kada je rekao da se
dvoumi da li da ide u Tokio, ima li smisla ići ako ne mogu da se gledaju
drugi sportovi, ako ne može ni ceo svoj tim da okupi u Japanu. A šta
ostaje ako se taj olimpijski duh, kako će to biti u Japanu, ostavi po strani?
Piše Veljko Miladinović
O
vogodišnje Olimpijske
igre, ili su to prošlogo-
dišnje - ko će se već sna-
ći u kalendaru nove ko-
vid normalnosti - mogle
su da budu dobar argument onima koji
pandemiju koronavirusa porede sa glo-
balnim ratovima. Igre koje su od svog
„antičkog postanja“ osmišljene tako da
se ratovi zaustavljaju tokom njihovog
održavanja, u svojoj modernoj reinkar-
naciji nisu bile bi blizu postizanja imuni-
teta na ratove (jedne nisu održane zbog
Prvog, dve zbog Drugog svetskog rata), a
prošle godine je eto i virus bio jači od OI.
Moderne Olimpijske igre kao koncept
su i bez pandemije bile dovoljno u krizi,
predmet su kritika. Za one koji Igre po-
smatraju jednoslojno, kroz takmičenja i
medalje i kroz jedan događaj koji se za
moderan brz život ipak ne dešava tako
često, svakako da ima svoje prednosti
kada se ceo svet ujedini u jednakom uz-
buđenju. Ali postoji i ta druga, mračnija
strana Igara koja u osvit ovih tokijskih -
a teško je dati odgovor imaju li one smi-
sla - dolazi do izražaja.
I Igre u Japanu kao da same sebi posta-
vljaju pitanje smisla (ili besmisla) svega -
izgrađeni su objekti koji uglavnom neće
videti mnogo publike, rizici su veliki za
održavanje određenih takmičenja zbog
velikih vrućina (na prvom mestu mara-
tonske trke u koju su milioni uloženi ne
bi li se obezbedili kakvi-takvi normalni
uslovi za trkače, da bi na kraju trka bila
premeštena na sever zemlje u Saporo).
Čak je i najbolji teniser sveta postavio
pitanje, kada je rekao da se dvoumi da
li da ide u Tokio, ima li smisla ići ako ne
50 Nedeljnik 22. jul 2021.
mogu da se gledaju drugi sportovi, ako ne
može ni ceo svoj tim da okupi u Japanu.
A šta ostaje ako se taj olimpijski duh,
kako će to biti u Japanu, ostavi po strani?
Prema globalnom istraživanju Ipsosa,
na koje se pozvao „Njujork tajms“, 52 od-
sto Amerikanaca smatra da bi Igre u Toki-
ju trebalo održati iako pandemija još uvek
traje, dok je 48 odsto njih suprotnog mi-
šljenja. U Japanu, zemlji domaćinu, samo
22 odsto ispitanika misli da Igre treba da se
održe. Prema ovom istraživanju obavlje-
nom u 28 zemalja, najveća podrška Igra-
ma dolazi iz Turske (71 odsto), a najmanja
iz Južne Koreje (14 odsto). Globalni prosek
po zemljama je samo 43 odsto podrške.
Zanimljivo je i da među onima koji su
za održavanje Igara, najviše interesova-
nja povlači fudbal (30 odsto), koji je naj-
manje olimpijski sport od svih globalnih
sportova.
„Olimpijske igre je nemoguće refor-
misati, i kada se podvuče crta, verujem
da čine više lošeg nego dobrog“, rekao je
za „Njujork tajms“ Dejvid Goldblat, au-
tor knjige „The Games: A Global Histo-
ry of the Olympics“.
Na prvim modernim Igrama 1896. go-
dine, učestvovao je 241 sportista i svi su
bili beli muškarci. U Tokiju će od 11.000
sportista skoro polovina biti žene.
Nekada su Igre, poput onih u Sent Lu-
isu 1904. godine, služile bolesnim umo-
vima za eksperimente kojima bi dokaza-
li da su ljudi crne puti niža vrsta; čak je
i 1936. godine prenošenje olimpijske ba-
klje iz Atine izmišljeno u Berlinu uz for-
siranje arijevstva, kako bi se Hitler privo-
leo organizaciji događaja koji je do tada
za njega bio judeo-komunistička zavera.
Oni koji pozivaju na ukidanje
Olimpijskih igara, a ima i takvih,
neće, sigurno ne u skorije
vreme, steći veću podršku za to.
Olimpijske igre su i dalje kruna
sportske karijere. To posebno
važi za takozvane male sportove,
jer jednom u četiri godine, ovaj
put u pet, sledeći put - nadajmo
se - u tri godine, takmičari u
neatraktivnim sportovima bivaju
svetske zvezde
U vreme Hladnog rata Olimpijske igre
su bile važne koliko i trka za svemir, ali
se MOK sve vreme krije iza fasade apo-
litičnosti.
U istoriji je bilo samo devet predsednika
MOK-a, svi su bili beli muškarci, svi su
Evropljani izuzev jednog Amerikanca, a
Komitet ima 102 člana, od kojih je većina
tu došla kroz političke i poslovne veze i
kombinacije, a ne preskače ni da 11 čla-
nova pripada kraljevskim porodicama.
Ono što kritičari ističu nije olimpij-
ski pokret koji ima svoju dušu, već Me-
đunarodni olimpijski komitet, za koji
mnogi kažu da je nema, a koji je iza te
fasade apolitičnosti i olimpijskog duha -
uz anahronu poruku „važno je učestvo-
vati“, stvorio mrežu birokratsko-korup-

tivnog interesnog elitizma.
„Nema sportske infrastrukture kroz
koju se (sve to) prožima kao u MOK-u,
i nema organizacije koja je manje od-
govorna za svoje delovanje, a to mnogo
znači ako znamo da na ovom svetu po-
stoji i jedna grupa koja se zove FIFA“, re-
kao je Žil Bojkof, profesor sa Univerzite-
ta Pacifik u Oregonu i autor više knjiga
o Olimpijskim igrama.
Naravno da oni koji pozivaju na uki-
danje Olimpijskih igara, a ima i takvih,
neće, sigurno ne u skorije vreme, steći
veću podršku za to. Olimpijske igre su i
dalje kruna sportske karijere. To poseb-
no važi za takozvane male sportove, jer
jednom u četiri godine, ovaj put u pet,
sledeći put - nadajmo se - u tri godine,
takmičari u neatraktivnim sportovima
bivaju svetske zvezde. A koliko su va-
žne OI odgovor smo dobili i iz NBA lige;
isti oni igrači koji su pre dve godine bez
problema odbijali selektora SAD Grega
Popovića - a ima li većeg autoriteta čiji
bi poziv trebalo prihvatiti - za Svetsko
prvenstvo, sada redom dolaze u repre-
zentaciju, jer i u malom mozgu znaju da
je medalja sa OI nešto najveće u sportu.
Čak i kada ne bude publike zbog pan-
demije, jer biće ih pored malih ekrana.
Svetsko prvenstvo u košarci se gleda u
zemljama koje učestvuju, Olimpijske
igre gledaju svi. Čak 73 odsto budže-
ta MOK-a dolazi od televizijskih prava.
NBC kao najveći medijski partner Igara
je već prodao oglasnog prostora u vred-
nosti od 1,25 milijardi dolara.
„Olimpijske igre u Tokiju bi mogle da
budu najprofitabilnije u istoriji kompa-
nije“, rekao je Džef Šel, direktor NBC
Universal.
„Sportisti ovde nisu prioritet“, rekao je
Dejvid Valečinski, istoričar i autor knji-
ge „The Complete Book of the Olympics
(from 1983 to 2012)“. On je istakao da je
Tokio organizovao Igre 1964. godine i da
su tada održane u oktobru kako bi se iz-
begle rizične vrućine. „Sada je televizija
prioritet“, rekao je on.
Ta „druga strana“ Olimpijade svakako
neće oduzeti čari takmičenju i svakod-
nevnom buđenju da se, jednom u četi-
ri godine, prate streljaštvo, tekvondo ili
rvanje. Olimpijske igre nisu bile po meri
sportske nacije u kojoj se taj epitet očita-
vao u kolektivnim sportovima. Ali i to će
se na ovim Igrama promeniti.
Zemlju koja je na prošlim Igrama ima-
la četiri medalje u ekipnim sportovima,
ove godine će predstavljati samo tri eki-
pe, vaterpolisti, košarkašice i odbojkaši-
ce. Za razliku od ranijih OI, ove godine
se uključuju i karate i basket tri na tri. U
basketu je Srbija favorit za medalju, a u
U Tokio pod zastavom Srbije ide
86 sportista. Više od polovine je
u ženskoj konkurenciji. Svakako
je potpuno drugačija slika u
odnosu na Atlantu 1996. godine
kada je od ukupno 68 takmičara,
bilo 59 muškaraca u tri ekipna
sporta (što je više od polovine)
karateu se medalja može očekivati, tako
kažu predviđanja, od Jovane Preković
(koliko bi još bilo medalja da je karate
bio na OI u vreme Tanje Petrović!?). Da
li će ovo biti kruna karijere Ivane Špa-
nović u skoku udalj?
U Tokio pod zastavom Srbije ide 86
sportista. Više od polovine je u ženskoj
konkurenciji.
Ukupno je manje nego na prošlim OI
kada su bila 103 takmičara i takmičarke
(košarkaši, da su se plasirali, to bi lako
iznivelisali).
Svakako je potpuno drugačija slika u
odnosu na Atlantu 1996. godine kada je
od ukupno 68 takmičara, bilo 59 mu-
škaraca u tri ekipna sporta (što je više
od polovine).
Inače, ove godine Srbiju će na OI pred-
stavljati i Nina Radovanović u ženskom
boksu. Da, neke stvari se ipak menjaju...
Prema sajtu olympicmedalspredicti-
ons.com koji prognoze za osvajanje me-
dalja generiše prema rezultatima na po-
slednjim velikim takmičenjima - dakle
vrlo prosto i svedeno prekopira pobedni-
ke sa svetskih prvenstava ili najvećih tak-
mičenja u datom sportu - Srbija bi mogla
da računa na 8 medalja - 3 zlata (Novak
Đoković, odbojkašice, i Jovana Preković u
karateu); dva srebra (Strahinja Stefanović
- kanu i Zorana Arunović - streljaštvo); i
tri bronze u džudou (Nemanja Majdov) i
rvanju (Mate Nemeš i Mihail Kadžaja). Na
jednom drugom sajtu bestsports.com.br
koji malo drugačije generiše predviđanja,
Srbija bi mogla i do 11 medalja. Oni su do-
dali vaterpoliste (pa naravno!) i basketaše
3 x 3, „oduzeli“ jednu medalju u rvanju i
dodali dve u tekvondu.
Ako možda za nekog od takmičara ili
takmičarki - za karatistkinju ili bokser-
ku, za kajakaša, kanuistu ili rvača - koji
FOTO: RAWPIXEL.COM
budu nastupali u Tokiju niste čuli, to je
potpuno normalno. Čućete već od ovog
petka kada bude otvaranje OI. Jer to i je-
ste svrha ovih Igara. Makar sa ove strane
olimpijskog duha. N
51
52
 KULTURA
Najveći ruski
filozofi i mislioci
HRANA

magazin Kako se pravi

čurčhela

KNJIŽEVNOST

Istine i
zablude o
Dostojevskom
 magazin
predato u štampu 20. jula 2021.

UVODNA REČ

Fjodor Mihajlovič
Globalni medijski projekat Russia Beyond (do septembra 2017. između mita
i večnosti
Russia Beyond The Headlines RBTH), uključujući i njegovo
izdanje R Magazin,
koje izlazi na srpskom jeziku, finansira ruska nezavisna neprofitna

P
organizacija TV Novosti sa sedištem u Moskvi.
Ovaj dodatak je pripremljen bez učešća
oštovani čitaoci!
novinara partnerskog lista Nedeljnik.

Mi nudimo najinteresantnije materijale koji se tiču današnjeg života Rusije

i njene burne istorije, dostignuća iz oblasti nauke, visokih tehnologija,
kulture, kao i naravno reportaže iz različitih delova najveće zemlje na svetu.
Od trenutka našeg osnivanja 2007. godine, težimo da zadovoljimo najviše
uredničke standarde i objavljujemo najbolje primere novinarstva iz Rusije i
o Rusiji. Na taj način želimo da popunimo značajnu prazninu koja postoji u
prikazivanju naše zemlje u stranim medijima.
Mišljenja eksperata i intervjuisanih osoba izabrana su da
predstave razna stanovišta i ne odražavaju nužno stanovište
urednika projekta Russia Beyond.
Russia Beyond ne snosi odgovornost za nenaručene tekstove i fotografije.
internet-stranica projekta Russia Beyond na srpskom jeziku: rs.rbth.com
U ovom broju R Magazina ispoštovaćemo tra-
diciju da u svom letnjem izdanju imamo tekst
o Dostojevskom. Ovog puta vam, po ugledu na
„Razbijanje mitova“, predstavljamo osam uvre-
ženih „činjenica“ o možda i najvećem ruskom piscu. Narav-
no, samo neke od njih su istinite, ali i mitovi koji se roje oko
Fjodora Mihajloviča govore koliko je značajan i poštovan.
Leto je vreme i za odmor i čitanje knjiga, a možda ćete
neke dobre ideje da nađete u delima značajnih ruskih filo-
zofa. Mi vam predstavljamo sedmoricu sa idejama sposob-
nim da menjaju svet.
Na kraju, pročitajte i zanimljivu priču o čurčheli, tradici-
onalnom desertu sa ruskih obala Crnog mora.

email: editor@ruskarec.ru  VJAČESLAV ČARSKI

telefon: + 7 (499) 75 000 75 ext. 3447 zamenik glavnog
+ 7 (926) 354 54 19 urednika
adresa: Russia, 115035, Moscow, ul. Pyatnitskaya 25, b.1 Russia Beyond

Vsevolod Pulja - glavni i odgovorni urednik Russia Beyond

Vjačeslav Čarski - izvršni urednik za Evropu i zamenik glavnog
urednika Russia Beyond
Dejan Mitevski - odgovorni urednik srpskih izdanja Russia Beyond
Alina Jabločkina - urednik srpskih izdanja Russia Beyond
Milan Radovanović - prevod

Zabranjeno je kopiranje, distribucija ili preuzimanje sadržaja ovog izdanja,

osim za ličnu upotrebu, bez pismene saglasnosti Russia Beyond.

Molimo vas da se za dozvolu obratite na

editor@ruskarec.ru

Russia Beyond održava 14 sajtova na 14 jezika sa ukupnom publikom

preko 5 miliona mesečnih čitalaca. Takođe, Russia Beyond aktivno
sarađuje sa preko 100 vodećih elektronskih i štampanih medija u regionu,
Evropi i svetu.
KNJIŽEVNOST
Legende o
Dostojevskom:
Istina ili ne?
Da li je Dostojevski jedan od svojih najboljih romana zaista napisao za 26
dana? Je li on stvarno bio pomilovan na gubilištu, 10 minuta pred streljanje?
Zašto nikada nije imao novca? Ovde proveravamo koje su „glasine“ u vezi sa
velikim ruskim piscem istinite, a šta je od toga izmišljeno
JEKATERINA SINELJŠČIKOVA
LEGENDA BR. 1
DOSTOJEVSKI JE U MLADOSTI BIO
OPSEDNUT TELESNIM STRASTIMA I
POSEĆIVAO JE JAVNE KUĆE
Savremenici Dostojevskog u književ-
nim krugovima znali su da je njegov
intimni život „neuredan“. Pisac je i
sam jadikovao zbog svoje raspušteno-
sti i nekontrolisanosti. Bratu je 1845.
godine detaljno pisao o tome: „Minuš-
ke, Klaruške, Marijane i sl. toliko su se
prolepšale da sada koštaju đavo i po.
Nedavno su me Turgenjev i Belinski
strašno izgrdili zbog neurednog živo-
ta.“ U „Zapisima iz podzemlja“ njegov
junak kaže za sebe: „Prepuštao sam se
razvratu u osami, noću, skriveno, boja-
žljivo, sa stidom.“
Sa druge strane, genijalnom piscu je
magazin
bilo krajnje teško da se upoznaje sa že-
nama iz visokog društva. Odmah bi se
uplašio, mogao je čak pasti i u nesvest
ako lepa dama porazgovara sa njim. Ta-
kav slučaj se dogodio kada je predstav-
ljen jednoj lepotici na prijemu. Posle
toga je Dostojevski postao junak po-
drugljivih stihova i pričica, čemu je u
velikoj meri doprineo njegov prijatelj,
književnik Ivan Panajev.
S vremenom se ta situacija potpuno
promenila. Dostojevski je na samrti svo-
joj ženi rekao: „Znaj, Anja, da te nikada
nisam prevario, čak ni u mislima.“ To je
Ana Grigorjevna Dostojevska zapisala u
svoj dnevnik, dodavši da retko koja žena
može čuti tako nešto od muža posle 14
godina braka.
Provereno: ISTINA JE
LEGENDA BR. 2
DRUGI PISCI SU MU SE PODSMEVALI
„On je bio mršav, sitan, svetlokos, sa bo-
lesnom bojom lica“, rekla je za njega
Avdotja Panajeva, spisateljica u koju je
25-godišnji Dostojevski bio do ušiju za-
ljubljen. Sam on je za sebe govorio da je
„kvazimodo“. Ali drugi pisci mu se nisu
smejali zbog izgleda ili ideja, nego zbog
ponašanja.
U to doba je on doživljavan kao čovek
koji piše sentimentalnu uličnu prozu i
krimi priče, a misli za sebe da je genije.
Često se za njega govorilo da je „razdra-
žljiv“, da „nije samouveren“, „pravi je
psihopata“ i „žalosno samoljubiv čo-
vek“. Mnogi tadašnji pisci ga nisu voleli,
prigovarajući da Dostojevski sebe sma-
tra boljim od ostalih pisaca i očekuje da
mu svi ukazuju posebno poštovanje.
Nikolaj Nekrasov i Ivan Turgenjev su
za njega rekli da je „rumena bubuljica
na nosu ruske književnosti“. Turgenjev
je proširio priču da je Dostojevski, na-
vodno, tražio da se njegovi „Jadni ljudi“
u časopisu „Peterburški zbornik“ ukrase
zlatnim okvirom. To je bila izmišljotina,
ali su mnogi poverovali jer se uklapala
u predstavu o Dostojevskom.
Provereno: ISTINA JE
LEGENDA BR. 3 DOSTOJEVSKI - PEDOFIL
Književni kritičar Nikolaj Strahov, koji
se pozicionirao kao prijatelj Dostojev-
skog, u pismu Lavu Tolstoju od 23. no-
vembra 1883. godine požalio se da ne
može da napiše dobru recenziju na dela
Dostojevskog jer poznaje i njegove loše
strane. „On je imao sklonost da napa-
kosti, i hvalio se time. Viskovatov mi je
ispričao kako se on pohvalio da je u par-
nom kupatilu pao u blud sa devojčicom
III
KNJIŽEVNOST
koju mu je dovela guvernanta“, napisao
je Strahov.
Tolstoj nije na to reagovao. On je iz-
begavao da se lično upozna sa Dostojev-
skim ali je visoko cenio njegova dela.
Posle smrti Dostojevskog njegova su-
pruga Ana Grigorjevna je izričito opo-
vrgla priču o sablažnjavanju devojčice,
istakavši da je ta epizoda bila u rukopi-
su romana „Zli dusi“, što znači da je iz-
mišljena. Pa ipak, ova kleveta je još dugo
kolala u pojedinim krugovima.
Kasnije se ispostavilo da je Strahov
imao motiv da izblati genijalnog pisca.
Posle smrti Dostojevskog 1881. godine
Strahov je pozvan da uredi njegov arhiv,
i tada je u rukopisima naišao na loše mi-
šljenje o sebi. Dostojevski ga je okarak-
terisao kao čoveka bez principa „spre-
mnog da proda sve i svja“. Kako je ista-
kla naučnica Lija Rozenblum, Strahov
je shvatao da će taj tekst jednoga dana
biti objavljen, kao i Tolstojeva prepiska.
Tako je došao na ideju da se „dugoroč-
no“ osveti. I dobro je procenio, jer je Tol-
stojeva prepiska objavljena tokom 1910-
ih, a rukopisi Dostojevskog tek 1970-ih.
Celih 60 godina Strahova niko nije mo-
gao optužiti za klevetu.
Provereno: NIJE ISTINA
LEGENDA BR. 4
OSUĐEN JE NA SMRT, ALI JE POMILOVAN
SAMO PAR MINUTA PRE STRELJANJA
Danas bi se reklo da je Dostojevski širio
ekstremističku literaturu koja poziva
na rušenje režima u zemlji. Zbog toga je
osuđen na smrt zajedno sa drugim zave-
renicima.
Reč je o kružoku Petraševaca (naziv
je dobio po misliocu Mihailu Butaševi-
ču-Petraševskom, kod koga su se člano-
vi kružoka sastajali) kome je pripadao i
Dostojevski. Malobrojni Petraševci su za-
ista želeli da organizuju revoluciju, a ve-
ćina je uglavnom proučavala i propagira-
la utopijske socijalne ideje 19. veka (zbog
čega su Petraševci okarakterisani i kao
„komunisti“). Često su govorili i o ruglu
kmetstva, cenzuri i podmitljivosti činov-
nika. Mnogi Petraševci su bili književnici,
pisci, naučnici i studenti. Kružok je, me-
đutim, rasturen upravo zbog „pokušaja“
svrgavanja vlasti. Petraševski je optužen
za „zamisao da svrgne državno uređenje“,
a Dostojevski i još 19 ljudi za širenje ko-
pija pisma književnog kritičara Visariona
Belinskog piscu Nikolaju Gogolju koje je
sadržalo kritiku vlasti. Optuženi su i zato
što niko nije prijavio vlastima da je jedan
član kružoka pročitao svoj tekst sa prepo-
rukama kako da se svrgne car.
IV
Osuđenici su dovedeni na streljanje
i prva trojica su izvedena ispred stubo-
va. Dostojevski je bio šesti po redu. Ali
sve je to bila samo predstava sa ciljem
da ih zaplaši, jer je već bilo spremno ca-
revo pomilovanje i odluka da se pogu-
bljenje zameni drugim kaznama. Odlu-
ka o pomilovanju je pročitana kada su
prvoj trojici već bile vezane oči i kada je
izdata naredba: „Nišani!“ Ono što je do-
živeo tada, „na ivici smrti“, Dostojevski
je kasnije opisao u „Piščevom dnevni-
ku“: „Skoro svi osuđenici su bili uvere-
ni da će presuda biti izvršena i doživeli
su bar deset užasnih, beskrajno strašnih
minuta u očekivanju smrti.“
Provereno: ISTINA JE
LEGENDA BR. 5
DOSTOJEVSKI JE MRZEO JEVREJE
Dostojevski je često pisao o Jevrejima, a op-
šte zaključke je izneo u „Piščevom dnev-
niku“. On jeste upućivao dosta primedbi
Jevrejima, ponekad i oštrim izrazima, pa
su ga mnogi ubrojali u antisemite (istine
radi, Dostojevski nije kritikovao samo Je-
vreje, nego i Poljake, Francuze, Nemce i
druge narode, jer je bezrezervnu ljubav
gajio samo prema „ruskom narodu-bogo-
noscu“).
U tekstu „Jevrejsko pitanje“ je obja-
snio svoj stav: on nije mogao da razmišlja
o problemima jevrejskog naroda kada je
u zemlji bilo previše ljudi koji su žive-
li u istim ili još gorim uslovima. Dosto-
jevski je imao u vidu žalbe Jevreja da su
lišeni slobode izbora mesta stanovanja
(u Ruskoj imperiji im je bilo dozvoljeno
da žive samo na određenim mestima), a
u isto vreme je bilo dvadeset tri miliona
Rusa koji su bili kmetovi i živeli su u još
težim uslovima. On nije bio naklonjen je-
vrejskim preduzetnicima koji su zapose-
li štampu i širili antirusku propagandu i
isto toliko drsko je kritikovao ruske libe-
rale koji su „puzali na kolenima pred Za-
padom“ i prezirali sopstvenu zemlju.
Članak je završio željom da se „potpuno
prošire prava jevrejskog plemena“, ali pod
uslovom „da se ta prava usvoje i koriste bez
štete po autohtono stanovništvo“.
U prepisci sa ruskim publicistom Ar-
kadijem Kovnerom Dostojevski piše:
„Kažem vam da ja uopšte nisam neprija-
telj Jevreja i nikada nisam to bio! Ali već
samo 40-vekovno (kako vi kažete) njiho-
vo postojanje dokazuje da to pleme ima
izuzetno snažnu životnu snagu koja to-
kom čitave istorije nije mogla a da se ne
pretoči u raznorazne status in statu (drža-
va u državi).“
Provereno: NIJE ISTINA
LEGENDA BR. 6
OSTAVIO ŽENU NA SAMRTI I POBEGAO SA
LJUBAVNICOM U INOSTRANSTVO
Njegovu prvu ženu Mariju savremenici su
opisivali kao vitku, „dosta lepu“ plavušu,
posebno ističući njenu „strastvenost, eg-
zaltiranost, živahnost i osećajnost“. Ven-
čali su se kada je Dostojevski imao 34 go-
dine, a brak je formalno trajao osam go-
dina. Faktički, međutim, njihov zajednič-
ki život nije dugo trajao. Gotovo odmah
su počeli da žive odvojeno, ne samo u ra-
zličitim kućama, nego ponekad i u razli-
čitim gradovima. I jedno i drugo su imali
veze „sa strane“.
Nesloga je počela kada je Dostojevski
tokom medenog meseca dobio napad
epilepsije. Pre toga su mu lekari govori-
li da su u pitanju obični nervni slomovi
koji mogu da prođu ukoliko se promeni
način života. Ovoga puta, međutim, lekar
je nedvosmisleno ustanovio da je u pita-
nju epilepsija. „Da sam sigurno znao da
imam pravu epilepsiju, ne bih se ženio“,
napisao je on kasnije bratu.
Dostojevski je zaista na prvo putova-
nje u inostranstvo 1862. godine otišao
bez žene, a ona je tada već bolovala od tu-
berkuloze. Ali tokom 1860-ih (umrla je
1864) on je sve vreme pokušavao da olak-
ša njene patnje, vodio ju je po lekarima iz
magazin
 HRANA

Čurčhela: Orasi i sok

jednog grada u drugi, plaćao žene da vode
računa o njoj i bio sa njom do poslednjeg
trenutka njenog života.
KASNIJE JE NAPISAO: „ONA ME JE vo-
lela beskrajno, i ja sam nju voleo nemer-
ljivo, ali mi nismo srećno živeli... To je
najpoštenija, najblagorodnija i najveli-
u jednoj poslastici
kodušnija žena od svih koje sam u živo-
tu upoznao.“ OLGA BROVKINA
Provereno: NIJE ISTINA

Č
LEGENDA BR. 7 určhela je poslastica od prže- ski desert, takođe je veoma popularna na
BIO JE GOTOVO SIROMAH nih hrskavih oraha i slatkog ruskoj obali Crnog mora. Recept za nje-
Dostojevski je zarađivao za život uglavnom soka od grožđa koji se ukuva nu pripremu, kao i njen oblik, nije se me-
objavljujući svoja dela. Za tekstove objav- do gustine krema. I odrasli i njao od 11-12. veka. U to davno vreme do-
ljene u književnim časopisima dobijao je deca uživaju u ovom izvanrednom de- maćice su kuvale i davale čurčhelu svo-
skromne honorare. Uopšte nije umeo da likatesu. Ovaj jestivi suvenir je vrlo po- jim muževima kada su ovi odlazili u rat.
zarađuje novac niti da štedi. Povrh svega, pularan među turistima od Sočija do Legenda kaže da je čurčhela bila najjača
na njegovu finansijsku situaciju je nega- Krima, a evo kako da ga pripremite: vrsta hrane, kao neka vrsta „superhrane“
tivno uticala i kockarska strast. Reč „čurčhela“ je prilično stara i čine danas, i sa dobrim razlogom: orasi su izu-
Stanje se pogoršalo naročito posle smr- je dva korena: „čur“ što znači hladno i zetno hranjiva namirnica. Dve čurčhele
ti prve žene. Ubrzo zatim je umro i brat „čhel“ što se prevodi kao vruće. Ova su bile dovoljne da obezbede energiju za
Mihail, sa kojim je Dostojevski zajedno kombinacija reči nije slučajna, nego jedan dug naporan dan borbe. Osim toga,
izdavao časopis „Vreme“, za šta je utro- opisuje proces pripreme: najpre se čurč- čurčhela nije kvarljiva i može dugo da se
šena prilično velika suma novca. Kada hela zamoči u vrelu, gustu masu, a za- čuva, pa su ljudi mogli da ponesu velike
je časopis ugašen zbog jednog problema- tim se hladi okačena o koncu. količine za ishranu tokom rata.
tičnog članka, Fjodor Mihailovič je mo- Mada je čurčhela tradicionalni gruzij- Još jedna njena prednost je to što je
rao samostalno da izlazi na kraj sa svim veoma zdrava. Čurčhela se pravi samo
finansijskim poteškoćama i dugovima. od potpuno prirodnih proizvoda. Ipak,
Mada je čurčhela tradicionalni
Ali nije prestajao da se kocka (i da goto- treba voditi računa da se čovek ne preje-
vo uvek gubi). Bio je već u braku sa dru- gruzijski desert, takođe je veoma de, posebno ako ima višak kilograma ili
gom ženom Anom kada su prodali bur- popularna na ruskoj obali Crnog dijabetes ili je u trudnoći.
me i svadbena odela jer je veliki pisac po- mora. Recept za njenu pripremu, U mojoj porodici ovaj slatkiš se pove-
novo sve prokockao. zuje pre svega sa letnjim odmorom na
Provereno: ISTINA JE kao i njen oblik, nije se menjao moru. Čurčhela me najviše asocira na
od 11-12. veka. U to davno vreme crnomorska letovališta. Svako ko je ikad
LEGENDA BR. 8 domaćice su kuvale i davale posetio ove krajeve može da potvrdi da
NAPISAO JE ROMAN ZA 26 DANA se na skoro svakoj plaži i u svakoj uličici
Siromaštvo je podsticalo pisca na ekstre- čurčhelu svojim muževima kada nalaze male lokalne radnje prepune cr-
mne korake. Tako je on 1866. godine sklo- su ovi odlazili u rat venih, žutih ili zelenih „ledenica“.
pio ugovor sa izdavačem Fjodorom Stelov-
skim koji je po Dostojevskog bio poguban,
a sve da bi dobio avans. Ugovor ga je obave-
zivao da do 1. novembra iste godine napiše
za Stelovskog novi roman određenog obi-
ma. Ako ne stigne, Stelovski dobija sva pra-
va na objavljivanje svih piščevih dela u na-
rednih devet godina i može da ih izdaje gde
hoće i kako hoće, bez obaveze da Dostojev-
skom plati honorar.
POSAO JE „ŠKRIPAO“, A NA NERVNOJ
bazi su se učestali napadi epilepsije. Na
kraju krajeva Dostojevski je angažovao
stenografkinju kojoj je izdiktirao ro-
man. Ta stenografkinja je bila Ana Snit-
kina, njegova buduća druga žena. Oni su
udvoje radili na romanu „Kockar“ koji je
imao 400 stranica. Bila je to tema koja je
pisca u tom trenutku najviše mučila.
Napisali su ga za samo 26 dana. Roman
je završen tri dana pre isteka roka.
Provereno: ISTINA JE

magazin V
KULTURA
Sedam najznačajnijih
ruskih filozofa
Ima ljudi koji su uvek puni ideja. Neke od njih su tako duboke da oblikuju,
odražavaju i transformišu ljudsko društvo. Ovo su neki od najznačajnijih
ruskih filozofa i mislilaca
VALERIJA PAJKOVA
1. PETAR ČADAJEV (1794-1856)
Čadajevljev život postao je noćna
mora posle objavljivanja njegovog „Pr-
vog filozofskog pisma“ 1836. „Kada sam
pročitao članak, smatrao sam da je nje-
gov sadržaj mešavina smelih gluposti
dostojnih jednog ludaka“, ocenio je nje-
gov rad car Nikolaj I. Prema Aleksan-
dru Hercenu, Čadajevljevo pismo bilo
je „pucanj koji je odzvanjao u tamnoj
noći“. U svakom slučaju, Čadajev je
zbog njega smešten u kućni pritvor na
godinu dana i bilo mu je zabranjeno da
ikada išta više objavi.
Prijatelj Aleksandra Puškina je pro-
glašen ludim zbog oštre kritike realno-
sti ruskog života, pre svega kmetstva i
autokratije. Imao je neobične stavove
o misiji Rusije, njenoj budućnosti i kul-
turnom identitetu. Čadajev je Evropu
posmatrao kao uzor i tvrdio da je Rusija
zaostala zemlja koja kasni za ostatkom
sveta, zbog inertnosti, ravnodušnosti i
nedostatka kreativnosti. Opisao je ruski
društveni život kao „dosadno i turobno
životarenje, lišeno snage i energije“.
2. NIKOLAJ ČERNIŠEVSKI (1828-1889)
Černiševski je bio istaknuti publici-
sta, pisac, filozof, naučnik, revolucio-
narni demokrata i teoretičar utopijskog
socijalizma. Kao višestruko talentovani
teoretičar značajno je uticao na razvoj
socijalne filozofije, književne kritike i
ruske književnosti. Černiševski je bio
ideološki začetnik revolucionarne gru-
pe „Zemlja i sloboda“ koja je kritikovala
uslove pod kojima je Aleksandar II oslo-
bodio kmetove 1861. godine.
Zbog sumnje da je povezan sa revolu-
cionarnom ilegalom Černiševski je zatvo-
ren u Petropavlovskoj tvrđavi, političkom
zatvoru u Sankt Peterburgu. Proglasili su
ga za „neprijatelja br. 1 Ruske Imperije“, a
istraga protiv njega je trajala duže od go-
dinu dana. U međuvremenu Černiševski
nije gubio vreme i napisao je svoj čuveni
VI
utopijski roman „Šta da se radi?“.
Posle njegovog objavljivanja Černi-
ševski je osuđen na sedam godina teškog
rada u Sibiru. Oslobođen je 1883. godi-
ne. Inspirisao je nekoliko generacija ru-
skih revolucionara, uključujući Vladi-
mira Lenjina. „Najveća zasluga Černi-
ševskog je u tome što je on ne samo po-
kazao da svaka misleća i zaista poštena
osoba treba da bude revolucionar, nego
je učinio i nešto mnogo važnije: poka-
zao je šta je potrebno za jednog revolu-
cionara, koja su pravila igre i kako on
može da postigne svoje ciljeve“, rekao je
jednom prilikom vođa boljševika.
3. PETAR KROPOTKIN (1842-1921)
Na osnovu života ovog filozofa mo-
gao bi se snimiti film. Posle boljševič-
ke revolucije knez Kropotkin se vratio
u Rusiju, u kojoj nije bio 40 godina zbog
progona od strane carske vlasti. Posled-
nje godine života proživeo je u Dmitro-
vu, malom gradu u blizini Moskve. Kro-
potkin je upoznao Aleksandra Keren-
skog i Vladimira Lenjina, koji su idea-
lizovali „dedu ruske revolucije“. Kro-
potkinovo najvažnije delo „Hleb i vo-
lja“ spada u osnovnu anarhističku lite-
raturu i još uvek utiče na anarhiste ši-
rom sveta.
Kropotkin je pokušao da poveže iden-
titet anarhizma i komunizma. Rekao je
da je anarhizam bez komunizma pro-
izvoljnost i bezakonje, dok komuni-
zam bez anarhizma čine kasarne i liša-
vanja. Zato je pokušao da osmisli nauč-
ni „anarho-komunizam“. Kropotkin nije
samo gradio kule u pesku, nego je tražio
primere i tendencije horizontalnog ure-
đenja u realnom životu i istoriji. Prema
Kropotkinu, revolucija je išla ruku pod
ruku sa evolucijom i stvaranjem. Zastu-
pao je decentralizovano komunističko
društvo koje je izdvojeno od centralne
vlasti i zasnovano na samoupravnim za-
jednicama.
Kropotkinova dela su utabala direk-
tan put do humanističkog i pravednog
društvenog uređenja, u kojem bi druš-
tvo moglo da prođe bez ikakvog „prela-
znog perioda“. Mada je ono što je napi-
sao pre stotinu godinu i dalje relevan-
tno, njegove ideje će verovatno ostati
samo utopija.
4. VLADIMIR SOLOVJOV (1853-1900)
Veruje se da je Solovjov bio prototip
za lik Ivana Karamazova u „Braći Kara-
mazovim“ Fjodora Dostojevskog. Solo-
vjov i Dostojevski su bili dobri prijate-
lji. Godina 1881. bila je prekretnica za
ovog filozofa. Rusija je bila u šoku zbog
ubistva cara Aleksandra II. Solovjov je
osudio zločin terorističke organizacije
„Narodna volja“, ali je prestolonasledni-
ka pozvao da pokaže samilost i oprosti
ubicama. Ovaj njegov stav zasnovan je
na dubokom uverenju Solovjova u po-
trebu za hrišćanskim oproštajem.
Osnovu njegovog filozofskog učenja
čini ideja bogočovečanstva. On ju je prvi
put formulisao 1878. Njena glavna po-
ruka leži u jedinstvu čoveka i Boga. U
svom učenju Solovjov je koristio ter-
magazin

Posle boljševičke revolucije knez
Kropotkin se vratio u Rusiju, u
kojoj nije bio 40 godina zbog
progona od strane carske vlasti.
Poslednje godine života proživeo
je u Dmitrovu, malom gradu
u blizini Moskve. Kropotkin
je upoznao Aleksandra
Kerenskog i Vladimira Lenjina,
koji su idealizovali „dedu ruske
revolucije“. Kropotkinovo
najvažnije delo „Hleb i volja“
spada u osnovnu anarhističku
literaturu i još uvek utiče na
anarhiste širom sveta
min Sofija ili božanska mudrost koja je
trebalo da postane suština obnovljene
vere. Prema ruskom filozofu, samo ob-
novljena crkva i religija mogu da popu-
ne ideološki vakuum koji je nastao na
kraju 19. veka, kada su se pojavile broj-
ne političke teorije i pokreti. Dugo spiri-
tualno traganje uverilo je Solovjova da
samo zahvaljujući veri u Boga čovečan-
stvo može da opstane.
5. VASILIJ ROZANOV (1856-1919)
Kao što su ideje Konstantina Stanislav-
skog donele revoluciju u pozorištu, Ro-
zanovljev način mišljenja je promenio
lice filozofije, pretvarajući je u specifi-
čan žanr. On je bio zasnovan na necen-
zurisanom i neprerađenom ličnom isku-
stvu, na trenutnim uzbudljivim utisci-
ma. „Minut je prošao između ‚Želim da
sednem‘ i ‚Seo sam‘. Odakle dolaze sve te
različite nepovezane misli?“ - pitao se Ro-
zanov, koji je sebe često opisivao kao „čo-
veka iz podzemlja“ Dostojevskog. (Roza-
nov je Dostojevskog tako nesebično i ver-
no voleo da se oženio njegovom ljubavni-
com Apolinarijom Suslovom, mada je bio
sedamnaest godina mlađi od nje.)
Dok je Lav Tolstoj prvi pokušao da
uvede elemente toka svesti u svoja dela,
Vasilij Rozanov je napisao filozofsku tri-
logiju „Usamljenost“ i dva dela „Opalo
lišće“ koristeći ovaj inovativan oblik na-
racije. U svojim delima Rozanov poku-
šava da na papir stavi svoje sirove, inti-
mne misli i osećanja. Ovaj književni po-
stupak vrhunac je dostigao kasnije u
„Ulisu“ Džejmsa Džojsa.
Rozanovljevi stavovi po mnogim pi-
tanjima su kontradiktorni i veoma stra-
magazin
stveni. Na primer, s jedne strane Rozanov
kaže da je neuspela revolucija 1905. godi-
ne zaljuljala čamac, ostavljajući pustoš, a
sa druge je verovao da su ovi događaji Ru-
siju približili bezbednoj budućnosti.
Ovaj nekonvencionalan filozof je
smatrao da je neophodno stvari opisa-
ti iz različitih uglova i u različitim for-
mama: „Čovek treba da ima tačno 1.000
pogleda na neku temu. To su koordina-
te realnosti i realnost se može dokučiti
samo iz ovih 1.000 uglova.“
6. NIKOLAJ BERĐAJEV (1874-1948)
Religijski i politički filozof i stručak za
ruski mentalitet, Berđajev je čak sedam
puta bio nominovan za Nobelovu nagra-
du za književnost. „Ruska čežnja za smi-
slom života je glavna tema naše književ-
nosti i to je pravi razlog postojanja naše
inteligencije“, zapisao je on. Berđajev je
stekao svetsku slavu svojom značajnom
knjigom „Novi Srednji vek. Razmišljanje
o sudbini Rusije i Evrope“ koja je objav-
ljena u Parizu gde se preselio 1924.
Njegov život u postrevolucionarnoj Ru-
siji je, međutim, bio težak. „Boljševizam je
racionalističko ludilo, manija konačnog
uređenja života, zasnovana na iracional-
noj popularizaciji moći.“ Berđajev je op-
Kao što su ideje Konstantina
Stanislavskog donele revoluciju
u pozorištu, Rozanovljev
način mišljenja je promenio
lice filozofije, pretvarajući je
u specifičan žanr. On je bio
zasnovan na necenzurisanom i
neprerađenom ličnom iskustvu,
na trenutnim uzbudljivim
utiscima. „Minut je prošao
između ‚Želim da sednem‘ i
‚Seo sam‘. Odakle dolaze sve te
različite nepovezane misli?“ -
pitao se Rozanov
tužen za zaveru, uhapšen i zatvoren. Bilo
je previše događaja koji su se obrušili na
njegov život, žalio se Berđajev. „Četiri puta
sam bio u zatvoru, dva puta u starom re-
žimu i dva puta u novom, bio sam prote-
ran na sever zemlje na tri godine, optužen
pred sudom pri čemu mi je pretilo večito
izgnanstvo u Sibir, proteran sam iz moje
zemlje i verovatno ću život okončati u
progonstvu.“ Nažalost, bio je u pravu. Ber-
đajev je bio najvažniji predstavnik škole
hrišćanskog egzistencijalizma koja ističe
duboko istraživanje uslova ljudskog po-
stojanja i stanja sveta iz prizme hrišćan-
skog pogleda na svet.
U svom najboljem delu „Ruska ideja“
(1946) Berđajev je formulisao suštinsku
ideju koja je pokretala njegovu kreativ-
nost u poslednjim danima života. Filo-
zof je verovao da bi u postsovjetskoj Ru-
siji mogao da bude stvoren pravedniji si-
stem i da bi on mogao da ispuni glavnu
misiju zemlje, da postane ujediniteljka
istočne (religijske) i zapadne (humani-
stičke) razvojne linije istorije.
7. K
 ONSTANTIN CIOLKOVSKI
(1857-1935)
Ciolkovski je jedan od osnivača filo-
zofskog pokreta kosmizma koji je uticao
na teološke i prirodne nauke, kao i na vi-
zuelne umetnosti u Rusiji i širom sveta.
Samouki naučnik je rođen sa pogledom
usmerenim u zvezde i smatra se za osni-
vača savremene kosmonautike. Godine
1887. Ciolkovski je napisao kratku pri-
ču pod naslovom „Na Mesecu“ u kojoj
je opisao doživljaje osobe koja se našla
na Zemljinom satelitu. Za značajan deo
pretpostavki koje je izneo Ciolkovski ka-
snije se ispostavilo da su tačne.
Od 1903. godine Ciolkovski se u pot-
punosti posvetio istraživanju svemira. U
članku „Istraživanje svetskog prostran-
stva reaktivnim uređajima“ prvi put je
argumentovano izneo stav da će rake-
ta biti aparat za uspešne letove u sve-
mir. Naučnik je takođe razvio koncept
raketnog motora na tečno gorivo. Izme-
đu ostalog, izračunao je brzinu potrebnu
da svemirski brod uđe u Sunčev sistem
(druga svemirska brzina). Ciolkovski se
bavio mnogim praktičnim pitanjima
boravka u svemiru, što je kasnije posta-
lo osnova za sovjetsku kosmonautiku.
On je osmislio rešenja koja će omo-
gućiti navođene rakete, sistem za hlađe-
nje, konstrukciju mlaznica i sistema za
napajanje gorivom. Njegovi radovi na-
dahnuli su oca praktične kosmonauti-
ke Sergeja Koroljova koji je zaslužan za
razvoj sovjetskog svemirskog programa.
VII
VIII magazin
INTERVJU Victor Răcariu, generalni menadžer kompanije Glovo za region južne i istočne Evrope

Personalizacija i Q-Commerce će
stvoriti novo korisničko iskustvo
Postoji mnogo osnovnih stvari koje su ko-
risnicima potrebne odmah. Q-Commerce,
kao nova dimenzija dostave, predstavlja
odgovor na nove navike potrošača, koji,
više nego ikad pre, postaju zahtevniji, ne-
strpljiviji i radoznaliji. Upravo zato, s obzi-
rom na veliki broj konkurencije na tržištu,
učesnici u industriji će morati da prilagode
svoje digitalne strategije ovim promenama
- ističe u intervjuu za Nedeljnik Victor Răca-
riu, generalni menadžer kompanije Glovo
za region južne i istočne Evrope.

Koji su to najnoviji trendovi na

tržištima u Centralnoj i Istočnoj Evropi
i u kojoj meri su oni u koraku sa
globalnim trendovima?
Pre 2020. godine postojale su dve di-
menzije kupovine: fizička i E-Commerce.
Tokom naredne tri godine očekujemo da
će Q-Commerce (Quick Commerce - brza
trgovina) postati treća dimenzija.
To za potrošače znači da više ne mora-
ju da planiraju svoj dan i da menjaju plano-
ve kako bi bili u mogućnosti da preuzmu
isporuku u vreme koje im je odredila ku-
rirska služba. Ovaj vid isporuke je zgodan,
brz i otklanja potrebu za prognoziranjem
ili nagomilavanjem zaliha. Uz Q-Commer-
ce, korisnici mogu da kupuju ono što im je
potrebno, u trenutku kada im je potrebno.
Očekujemo da ćemo u budućnosti sve-
dočiti sve većem broju kupovina sa mobil-
nih telefona i rešenjima koja će odgovoriti na
nove potrebe. S obzirom na to da će pružao-
ci E-Commerce usluga prikupiti i koristiti veliki
broj podataka, moći će i da stvore nova, fan-
tastična iskustva za kupce koji će se osećati
kao da je sve u potpunosti prilagođeno njima.
Personalizacija će napraviti razliku između
klasične dostave i one dostave koja je brza i
odgovara na trenutne potrebe potrošača.
Šta je uticalo na razvoj E-Commerce-a i
njegovu dalju tranziciju u Q-Commerce?
Postoji mnogo osnovnih stvari koje su
korisnicima potrebne odmah, a oni ne
mogu da čekaju 24, 48 sati ili nedelju dana
da ih dobiju. U Glovu imamo tehnologiju,
stručnost i sposobnost da našim kupci-
ma u nekoliko minuta pružimo širok asor-
Šta su aplikacije za dostavu donele
korisnicima i zašto im se toliko sviđaju?
Vizija kompanije Glovo i dugoročni ci-
ljevi zasnivaju se na verovanju da svako
može da dobije pristup bilo čemu u gradu.
Mi povezujemo korisnike sa restoranima,
lancima prehrambenih proizvoda, apote-
kama i maloprodajama, a imamo i kate-
goriju „bilo šta“, koja omogućuje korisniku
da naruči šta god poželi.
Generalno govoreći, na svim tržištima na
kojima poslujemo, naša aplikacija za do-
stavu je prilagođena korisnicima, a oni su
zadovoljni zbog činjenice da imaju moguć-
nost da dobiju tačno ono što im treba, kad
god im zatreba. Na primer, za svoje partne-
re (restorane, prodavnice...) Glovo predsta-
vlja prekretnicu jer im je omogućio da do-
stavljaju svoje proizvode bez investicija u
digitalne alate i drugih sličnih rashoda.
Kakva je uloga inovacija u pozicioniranju
kompanije Glovo na tržištu?
Konkurencija je uvek dobra jer nas pod-
stiče na inovacije. Naš prioritet je da po-
stanemo lider na svakom tržištu na kojem
smo prisutni, a uvereni smo da možemo
da ubrzamo svoje vođstvo tamo gde smo
već vrlo snažni. Takođe, kako bismo zado-
voljili sve potrebe naših korisnika, veruje-
inovacije u nekoliko kategorija naše jedin-
stvene ponude.
S obzirom na veliku bazu korisnika (oko
10 miliona), uticaj Micro-Fulfillment centa-
ra (MFC), odnosno magacina sa proizvo-
dima koje nudimo, i planove da nastavimo
da se širimo na nova tržišta, dobro smo
pozicionirani i predstavljamo snažnu kon-
kurenciju u mnogim zemljama. Kao doda-
tu vrednost, nudimo najbolje partnere na
tržištu, tako da smo tu za vas kada želite
širok izbor i uštedu novca. Pored toga, u
mnogim zemljama je već dostupan i Glo-
vo Prime, koji uključuje besplatnu dostavu
u svim kategorijama.
Kako stoje stvari sa Srbijom kada je
uporedimo sa drugim zemljama u
regionu?
U pogledu poslovanja ne možemo da
upoređujemo Srbiju sa drugim tržištima,
budući da svaka zemlja ima svoje speci-
fičnosti. Možemo da konstatujemo da su
sve zemlje u regionu prilično slične kada
se radi o korisničkom profilu i trendovima.
Rast tržišta dostave hrane u Srbiji je sve
brži, kako u količinama isporuka, tako i u
vrednosti. Kada je reč o statistici, vidimo
trend povećanja prosečnog broja porudžbi-
na na mesečnom nivou, dok su najaktivniji
N497/11

timan neophodnih stvari. mo da u budućnosti možemo da uvedemo sati potrošnje oko podneva i uveče.

61
 Uživajte u Olimpijskim igrama
uz šoljicu Doncafé kafe
Tokio će biti domaćin XXXII Let-
njih olimpijskih igara. To je dru-
gi put u dugoj istoriji ove pre-
stižne sportske manifestacije
da se održava u ovom gradu na
istoku. Prvi put su Olimpijske
igre u Tokiju bile održane davne
1964. godine, a za ovogodišnje
su u trci pored Tokija bili Madrid
i Istanbul.
Srbija u ovom trenutku ima 86
kvalifikovanih takmičara i takmi-
čarki koji će se nadmetati u 16
sportova: plivanje, streljaštvo, te-
kvondo, džudo, atletika, vaterpolo,
rvanje, karate, boks, kajak, vesla-
nje, basket 3x3, stoni tenis, odboj-
ka, košarka, tenis.
Sa ponosom ističemo da
je Doncafé zvanična kafa
Olimpijskog tima Srbije od 2018.
godine, kao i činjenicu da svi ljubi-
telji kafe mogu uživati u ukusu naj-
poznatijeg napitka na svetu iz ek-
skluzivne i prave domaće edicije
Doncafé šoljica za kafu, jer miriše
na dobro odavde do Tokija.
Doncafé je pripremio četiri ra-
zličite šoljice u bojama srpske
zastave uz prepoznatljive simbole naše
zemlje – šljivu, najpoznatije voće iz Srbi-
je, trubu, koja simbolizuje srpski nacio-
nalni identitet i slobodu, nadaleko poznati
pirotski ćilim koji je cenjen u čitavom sve-
tu i orla krstaša ili carskog orla, koji je od
davnina u srpskom narodu smatran sve-
tom pticom koja pripada nebeskom car-
stvu. Posetite online shop Kafa kod kuće i
u društvu Doncafé kafe i olimpijskih šolji-
ca svim srcem navijajte za naše sportiste
koji će se boriti za medalje u Tokiju.
Šoljice možete pronaći i u poklon-pa-
kovanju, u kome se nalaze Doncafé
Moment 200 g i Doncafé Green active 180
g. U svakom pakovanju se, pored kafe, do-
bijaju dve šoljice: jedna od četiri šoljice sa
srpskim motivima šljive, trube, pirotskog
ćilima i orla, kao i jedna od četiri šoljice
sa autentičnim japanskim motivima. Spoj
62
Šoljice možete pronaći i
u poklon-pakovanju, u
kome se nalaze Doncafé
Moment 200 g i Doncafé
Green active 180 g
tradicije i sporta može ove Olimpijske igre
učiniti mnogo zanimljivijim i lepšim iz fo-
telje uz šoljicu kvalitetne domaće kafe, ali
i sa celom kolekcijom ukoliko takmičenje
pratite sa porodicom ili prijateljima.
Doncafé je povodom predstojećih
Olimpijskih igara pokrenula i nagradnu igru
“Kafa za medalju” u svim maloprodajnim
Delhaize objektima, koja će trajati do 7. av-
gusta 2021. godine! Sve nagrade, među
kojima su duksevi, majice, rančevi, torbe
i papuče, iz zvanične su kolekci-
je Olimpijskog tima Srbije. Pra-
vo na učešće ostvaruje svaki ku-
pac kupovinom minimum 200 g
Doncafé proizvoda na jednom fi-
skalnom računu, u bilo kom Sho-
p&Go, Tempo, Tempo Express,
Maxi i Mega Maxi objektu. Sve što
je potrebno jeste da kod sa ne-
fiskalnog dela računa pošaljete
SMS-om na broj 2222. Sačuvajte
račun i sačekajte izvlačenje!
Još nekoliko zanimljivih po-
dataka o ovogodišnjim Olimpij-
skim igrama može učiniti doži-
vljaj većim i vrednijim pažnje.
Ove godine biće oboren rekord
sa takmičenjem u 33 sporta i 339
događaja koji će biti održani na
42 takmičarska mesta. Bejzbol i
softbol se vraćaju prvi put posle
2008. godine, a među sportovi-
ma koji će se pojaviti prvi put ove
godine izdvajaju se karate, sport-
sko penjanje, skejtbord, surfova-
nje i basket 3x3 u okviru košarka-
ških takmičenja.
Srbija će na ovogodišnjem tak-
mičenju u Tokiju prvi put ima-
ti predstavnike u ekipnoj konku-
renciji u stonom tenisu, ali i u sportovima
koji će se premijerno naći na programu
Olimpijskih igara – to su karate i basket 3
na 3. Srpski predstavnici su aktuelni svet-
ski šampioni u basketu 3 na 3 i to je za-
sigurno dodatna motivacija da se i ovde
učine velika dela zlata vredna. Prvi put od
svoje nezavisnosti, Srbija će imati svog
predstavnika i u slobodnom stilu u rvanju.
Na prethodno održanim igrama u Rio de
Žaneiru 2016. godine Srbija je imala 103
predstavnika, koji su se nadmetali u 14
sportova i osvojili 8 medalja.
Našim sportistima želimo puno sreće
na predstojećim Olimpijskim igrama, a
svim ljubiteljima kafe da uživaju uz šo-
ljicu najpoznatijeg napitka na svetu i u
društvu porodice i prijatelja prate ovogo-
N497/03
dišnji spektakl koji svi sa nestrpljenjem
očekujemo.
Niža mesečna rata i fiksna
kamatna stopa donose
predvidljivost troška
Do 31. avgusta ove godine UniCredit banka
pripremila je ponudu dinarskih gotovinskih
kredita za refinansiranje po još povoljnijim
uslovima, sa fiksnom kamatnom stopom.
Tokom promotivnog perioda na iznose kre-
dita od 400.000 dinara obračunava se niža
fiksna nominalna kamatna stopa, u izno-
su od 6.95%, odnosno fiksna efektivna ka-
matna stopa od 7,31%, pri čemu je iznos
mesečne rate 6.907,21 dinar.
Na kredite do 400.000 dinara primenju-
je se fiksna efektivna kamatna stopa od
7,78%, odnosno fiksna nominalna kamat-
na stopa od 7.35%, na godišnjem nivou, uz
isti period otplate do 71 meseca za sve iz-
nose. Maksimalan iznos dinarskog goto-
vinskog kredita je 3.000.000 dinara, a po-
nuda važi za sve klijente banke koji imaju
ili otvore Paket račun Gold, uz prenos pri-
manja zarade u UniCredit banku do kraja
avgusta tekuće godine.
„UniCredit banka osim niže mesečne
rate i perioda otplate do 71 meseca, klijen-
tima obezbeđuje dodatnu sigurnost pri ot-
plati kredita, u slučaju da ostanu bez posla
ili, ukoliko, usled zdravstvenih problema
nisu u mogućnosti da obavljaju svoje po-
slovne aktivnosti. Pojednostavljenim pro-
cedurama želimo da podržimo naše kli-
jente, ali i tržište Srbije, kroz rešenja koja
nude mogućnost smanjenja troška, tako
što ćemo ponuditi refinansirajući kredit po
odličnim uslovima, uz ubrzani proces odo-
brenja. Na klijentima je da ta sredstva is-
koriste za ono što im je zaista važno – jer
mi smo tu da budemo podrška onda kada
je potrebno“, rekao je Rastko Nicić, direktor
Sektora za poslovanje sa stanovništvom
i malim privrednim društvima u UniCredit
Banci Srbija.
Trošak održavanja računa Paket račun
Gold je 395 dinara na mesečnom nivou, a
kreditna sposobnost se određuje u zavi-
snosti od visine mesečnih prihoda i oba-
veza korisnika kredita. Kredit se odobra-
va svim postojećim i novim klijentima koji
prenesu zaradu u UniCredit banku, bez
troškova obrade i održavanja kredita. Je-
dan od preduslova za odobravanje je stal-
no zaposlenje sa minimum 12 meseci rad-
nog staža.
Više informacija o ovom proizvodu
dostupno je na:
www.unicreditbank.rs.
Reprezentativni primer:
Reprezentativan primer za Dinarski keš
kredit sa fiksnom kamatnom stopom za
refinansiranje sa prenosom primanja – to-
kom promotivnog perioda, od 21. 6. do 31.
8. 2021. godine.
Iznos kredita: 400.000 dinara; NKS na
godišnjem nivou, fiksna 6,95%; EKS na go-
dišnjem nivou 7,31%; Iznos mesečne rate,
fiksna kamata 6.907,21 dinar; godišnja
naknada za održavanje kredita: bez nak-
nade; administrativni trošak: bez troška;
period otplate 71 mesec; ukupan iznos
koji klijent vraća nakon ugovorenog perio-
da otplate kredita: 492.638,24 dinara. EKS
je obračunata na dan 11. 6. 2021.
U obračun EKS su uključeni sledeći tro-
škovi: Trošak pribavljanja izveštaja iz kre-
ditnog biroa: 246,00 dinara (po jednom iz-
veštaju)*; Trošak menica: 100,00 dinara*.
* Očekivani troškovi u dinarima (apsolut-
N497/12
ni iznos).
63
40 GODINA MODERNOG TURIZMA NA KOPAONIKU

Kako je najpoznatiji hotel

Grand menjao sliku
Kopaonika kroz četiri decenije
Ove godine, neodvojivi jedan od drugog,
i hotel Grand i Nacionalni park Kopaonik,
slave 40 godina postojanja i 40 godina
modernog turizma na ovoj planini.
Čitavih 40 godina u srcu Srebrne planine
nalazi se njen biser - najveći i najpoznatiji
- hotel Grand. Ponos srpskog hotelijerstva
i statusni simbol generacijama, neodvo-
jivi je deo njihovih porodičnih uspomena,
svedok sastanaka i rastanaka, prvih skija-
ških koraka, odrastanja, sklapanja poznan-
stava, poslova, avantura i uživanja. Ideal-
na početna tačka za nezaboravan dan na
skijama, prepuštanje doživljaju Kopaoni-
ka i provod za pamćenje. Danas, Kopaonik Na tom putu, hotel Grand je oduvek
se može pohvaliti činjenicom da je pandan imao ulogu pokretača, diktirajući trendo-
razvijenim evropskim planinskim destina- ve i kontinuirano ulažući u nove sadržaje
cijama koje u stopu uspešno prati sa svo- i uslugu. Svedoci smo ubrzanog razvoja i
jim sadržajima i ponudom. napretka ove destinacije, ne samo u zim-
Grand je i danas zadržao svoju autentičnost i šarm
iako je izgrađen u originalnom „kopaoničkom
arhitektonskom stilu“ koji podrazumeva gradnju
adaptiranu klimatskim i pejzažnim uslovima i
narodnoj tradiciji, ali i humani i prijatni ambijent
koji gaji vrednosti tradicionalno toplog ugostiteljstva

Iako je hotel Grand oduvek bio ispred svog vremena,
2008. godine privatizacijom od strane MK Group
dobio je svoj novi sjaj i postao hotel kakvim ga danas
poznajemo. Zahvaljujući kapitalnim investicijama i
efikasnoj poslovnoj strategiji, uz primenu svetskih
standarda za kratko vreme revitalizovan je čitav
hotelski kompleks sa vodećim hotelom Grand
skim mesecima već i u segmentu letnjeg
turizma gde MK Resort i hotel Grand godi-
nama unazad imaju krucijalnu ulogu kada
je promocija Kopaonika u pitanju, ulažu-
ći velike napore u popularizaciju prirodnih
vrednosti i atrakcija ove planine, promociju
aktivnog odmora i boravka u prirodi, i zala-
žući se za razvoj turističke infrastrukture i
održivog razvoja.
Era savremenog turizma na Kopao-
niku počela je 1980. godine, kada je ta-
dašnja vlada SFRJ pokrenula projekat
razvoja kopaoničkog kraja, nakon razor-
nog zemljotresa koji je pogodio ovaj regi-
on. Samo godinu dana kasnije izgrađen
je hotel Karavan - današnji hotel Grand,
koji je otvorio vrata mondenskom, a pre
svega skijaškom turizmu, koji je do tada
stidljivo bio prisutan zahvaljujući mladim
entuzijastima i planinarskim društvima.
Iste godine Skupština Srbije je deo Ko-
paonika proglasila za Nacionalni park, a
Međunarodna skijaška federacija je ovoj
planini dodelila status Međunarodnog
skijaškog centra.
Iako je hotel Grand oduvek bio ispred
svog vremena, 2008. godine privatizaci-
jom od strane MK Group dobio je svoj novi
sjaj i postao hotel kakvim ga danas pozna-
jemo. Zahvaljujući kapitalnim investicija-
ma i efikasnoj poslovnoj strategiji, uz pri-
menu svetskih standarda za kratko vreme
revitalizovan je čitav hotelski kompleks sa
vodećim hotelom Grand, a sama destina-
cija ponovo je vraćena na mapu najpopu-
larnijih ski-centara u regionu.
Grand je i danas zadržao svoju auten-
tičnost i šarm iako je izgrađen u original-
nom „kopaoničkom arhitektonskom stilu“
koji podrazumeva gradnju adaptiranu kli-
matskim i pejzažnim uslovima i narodnoj
tradiciji, ali i humani i prijatni ambijent koji
gaji vrednosti tradicionalno toplog ugosti-
teljstva.
Dušu hotela oduvek su činili njegovi go-
sti i legendarni ugostitelji koji su ovde do-
čekali najpoznatije ličnosti svog doba iz
javnog života, sveta umetnosti, kulture,
zabave, sporta, politike, diplomatije i sve-
štenstva, zajedno sa brojnim domaćim i
stranim gostima. Kao epicentar društve-
nog života na planini, hotel Grand je začet-
nik i domaćin mnogih događaja i manife-
stacija poput Ski Openinga, Music Week-a,
Kopaonik biznis foruma, Kopaoničke ško-
le prirodnog prava koji se, sada tradicio-
nalno, održavaju na Kopaoniku. Prostori-
je Granda oduvek su bile idealne kulise za
grandiozne proslave, a neretko su i sami
gosti umeli da naprave atmosferu za pam-
ćenje za sve posetioce.
U godini kada slavi 40 godina, hotel
Grand će na najbolji mogući način obeleži-
ti jubilej značajan kako za Kopaonik, tako i
za srpski turizam. Novi hotel će početkom
zimske sezone zablistati u novom izdanju,
zahvaljujući kapitalnoj investiciji vrednoj
20 miliona evra, koja će obezbediti sasvim
novi luksuzni ugođaj svim posetiocima,
ali i nove sadržaje. Na isti način na koji se
mondenski šarm prepliće sa „pulsom“ pla-
nine, tako će i tradicionalno gostoprimstvo
najpoznatijeg hotela na Kopaoniku biti pri-
grljeno prefinjenim i luksuznim pristupom
ka novim potrebama gosta.
Turistički centar Kopaonik,
N497/07
2012. godine
65
INTERVJU PREDRAG VASILJEVIĆ,
Direktor prodaje prozorske divizije, REHAU Srbija
REHAU Connect – prva
digitalna platforma u Srbiji
koja spaja proizvođače
prozora i krajnje kupce
Grupacija REHAU, u okviru koje
posluje i REHAU Srbija, nedavno je
predstavila „REHAU Connect“, prvu
digitalnu platformu u Srbiji koja spaja
proizvođače prozora i krajnje kupce.
Predstavljena je kao sastavni deo
digitalnog mosta. Kako funkcioniše
ova platforma?
REHAU internet stranica već ima veliki
broj posetilaca, koji se konstantno pove-
ćava, a mnogi od njih su zainteresovani za
prozorska rešenja. Šta može biti logični-
je nego povezivanje potencijalnih kupaca
sa sopstvenim partnerima? REHAU Con-
nect je sastavni deo tog digitalnog mosta.
Ova platforma spaja ljude zainteresovane
za prozore i prodavce prozora. To je prili-
ka za specijalizovane kompanije da osvo-
je nove kupce i povećaju svoju prodaju, a
sa druge strane krajnjim kupcima prozo-
ra osiguravamo da vrlo jednostavno, u ne-
koliko koraka dobiju ponude pouzdanih i
proverenih proizvođača prozora iz REHAU
partnerske mreže.
Šta bi potencijalni kupci trebalo
da urade kako bi došli do željenog
proizvoda? Kako izgleda proces - od
početne tačke do finalizacije?
Naš glavni cilj od kojeg nismo odusta-
li od samog iniciranja ovog projekta bio je
da napravimo platformu koja će biti jed-
nostavna i pouzdana, a istovremeno brza i
besplatna za krajnjeg kupca. Stoga, počet-
na tačka je kada krajnji kupac pošalje za-
htev kompaniji REHAU i u samo nekoliko
koraka dolazi do ponude za prozore i vra-
ta. Krajnji kupac ostavlja detalje o planira-
nom projektu zamene ili kupovine prozora
i vrata na REHAU Connect veb-stranici, a
nakon toga mi ga kontaktiramo.
Koje koristi „REHAU Connect“ donosi
kupcima i REHAU partnerima?
REHAU Connect platforma analizira upi-
te u vezi sa planiranim projektima prozora
i direktno upućuje zainteresovane krajnje
potrošače na REHAU partnere. Dodatna
prednost je ta što zahtevima kupaca može
da se upravlja onlajn u bilo koje vreme. To
je još jedan iskorak u strategiji digitalizaci-
je naše kompanije, specijalizovane za poli-
mere u svojoj Diviziji za prozorska rešenja.
Pomoću REHAU Connect naloga, RE-
HAU partneri, koji se nalaze u našoj mreži,
ne propuštaju više nijednu priliku za pro-
daju. Samim tim, čvrsto verujemo da će
ova platforma imati veliki značaj na na-
šem putu ka digitalizaciji, ali isto tako dati
dodatnu vrednost i našim partnerima i
krajnjim kupcima.
REHAU grupacija je specijalizovana
za polimere i proizvodi rešenja
za građevinski, automobilski i
industrijski sektor. Kako je pandemija
koronavirusa uticala na ovo tržište i
čitavu industriju?
Na tržištu Srbije i Crne Gore, kojima
upravljamo iz beogradske kancelarije, naj-
više su prisutna rešenja iz oblasti građevi-
narstva, a tu pre svega mislim na profile
za PVC prozore i vrata, zatim sisteme kuć-
nih instalacija, kao i proizvode za industri-
ju nameštaja.
Pandemija je uticala i na naše poslo-
vanje i tako smo osetan pad imali već u
aprilu 2020. Međutim, dva meseca nakon
toga počeo je brzi oporavak i rast tržišta,
koji i danas traje. Moram da istaknem da
smo se kao kompanija u rekordnom roku
adaptirali na nove uslove, što je bilo od su-
štinskog značaja za naše poslovanje. Po-
red toga, oporavku industrije sigurno je
doprinela i ograničena mogućnost putova-
nja, jer su mnogi naši sugrađani sredstva
koja su opredelili za odmore, iskoristili da
renoviraju kuće i stanove. Naravno, znača-
jan udeo u rastu tržišta ima i ekspanzija u
stanogradnji.
Sredinom juna opštine po Srbiji
raspisale su javni poziv za sve
građane koji žele da zamene stolariju
na svojim kućama ili stanovima i za
to dobiju subvenciju države. Kako
ocenjujete ovu inicijativu i na koji
način REHAU može da doprinese?
Subvencionisanje mera za poboljša-
nje energetske efikasnosti objekata je po
mom mišljenju odličan potez, čiji će se
efekti veoma brzo videti. U prethodnom
periodu bilo je sličnih mera, ali sa mnogo
nižim nivoom subvencije. Najavljenih 50%
učešća države, odnosno lokalnih samou-
prava, predstavlja vrlo značajan stimulans
za građane da se odluče na energetsku
sanaciju svojih nekretnina.
S obzirom na to da boljom izolacijom,
a pre svega zamenom dotrajalih prozora i
vrata, ostvarujemo velike uštede i direktno
utičemo na smanjenje potrošnje energe-
REHAU Connect platforma analizira upite u vezi sa planiranim projektima
prozora i direktno upućuje zainteresovane krajnje potrošače na REHAU partnere.
Dodatna prednost je ta što zahtevima kupaca može da se upravlja onlajn u bilo
koje vreme. To je još jedan iskorak u strategiji digitalizacije naše kompanije
nata za zagrevanje i klimatizaciju prosto-
ra, u širem kontekstu doprinosimo višem
komforu stanovanja, kao i očuvanju život-
ne sredine.
REHAU kompanija ima u svom proi-
zvodnom programu više sistema PVC
prozorskih profila, kojima možemo da od-
govorimo na sve zahteve tržišta. Ukoliko
se radi o ekonomičnosti, tu je naš sistem
EURO DESIGN 70, koji apsolutno ispunja-
va sve važeće standarde koji se odnose na
toplotnu izolaciju, dihtovanje protiv prodo-
ra vode i vazduha, kao i zaštitu od provala.
Za više zahteve, pre svega u oblasti termo-
izolacije, nudimo vrhunske sisteme profila
SYNEGO i GENEO, koji ispunjavaju najstro-
že kriterijume, te su pogodni za ugradnju
čak i na pasivnim kućama. Takođe, stručni
tim naše kompanije uvek je na raspolaga-
nju svim zainteresovanima u vezi sa izbo-
rom pravog prozorskog sistema za njihov
objekat.
Više od 70 godina kompanija REHAU
radi na tome da proizvodi od plastike
budu još lakši, praktičniji, bezbedniji
i efikasniji, i snabdeva zemlje širom
sveta inovativnim proizvodima. Kakvi
su ciljevi, u pogledu inovativnosti, u
narednom periodu?
U sklopu inovacija, REHAU pruža od-
govore na mnoge izazove koji utiču na in-
dustriju, kao što su pametna tehnologija,
kontinuirano ulaganje u potrebne veštine i
digitalizacija. Pored toga, proširujemo svoj
proizvodni portfolio pametnim rešenjima
koja prevazilaze prozorske sisteme i pro-
file, sa ciljem da se čvrsto etabliramo kao
dobavljač kompletnih sistema.
Dajemo veliku vrednost tako što nudi-
mo više od samih proizvodnih kompo-
nenti. Takođe, pružamo savršeno kom-
patibilne kompletne sisteme iz jednog
izvora, što znači da naši kupci ne mora-
ju da brinu o samom interfejsu. Dobar
primer ovog pristupa je novi „SYNEGO
SLIDE“ sistem, inovativno rešenje za pri-
premu kliznih elemenata, koji distribuira-
mo zajedno sa odgovarajućim okovom.
Jednostavne prozore spajamo sa pamet-
nim dodacima, pametnim rešenjima, digi-
talnim uslugama i održivim materijalima i
na taj način našim partnerima stvaramo
dodatnu vrednost, što im zauzvrat omo-
gućava da uđu u nova poslovna područja.
Na ovaj način oblikujemo industriju u ko-
joj poslujemo i to ćemo nastaviti da radi-
mo i u budućnosti.
REHAU se na razvijenim tržištima
tretira kao zelena kompanija. Koliko je
kompaniji važno polje i zaštite životne
sredine i energetske efikasnosti i
na koji način učestvuje u „zelenoj
ekonomiji“?
Prirodni resursi planete Zemlje su ogra-
ničeni, što znači da je od presudne važno-
sti da ih kompanije koriste na odgovoran
i održiv način. Kompanija je decenijama
razvijala održive pristupe kroz ceo lanac
vrednosti i sprovodila ih u praksi. Poseb-
no smo ponosni što su ovi napori prepo-
znati i što je REHAU izabran za jednog od
„50 lidera u oblasti održivosti i zaštite kli-
me“, koja predstavlja zajedničku inicijati-
vu agencije TBD Media Group i Ujedinje-
nih nacija.
Korišćenjem recikliranih materijala u
proizvodnji umesto novih, emisija CO2 se
smanjuje za do 88%, što omogućava ušte-
du 97.000 tona CO2 godišnje i odgovara
uštedama koje bi mogla postići šuma sa
oko 7.800.000 stabala.
Verujemo u održivost kao filozofi-
ju koja se odražava u tri naše osnovne
vrednosti: poverenje, pouzdanost i ino-
vacije. Želimo da razvijamo napredne
tehnologije kojima ćemo ljudima pobolj-
šati život. Kao porodična kompanija, RE-
HAU ima dugoročan pristup u pogledu
svoje odgovornosti prema budućim ge-
neracijama, tako da su naša zalaganja u
ovom polju veoma velika i ona će se na-
staviti uzlaznom putanjom.
N497/01
67
INTERVJU Predrag Pantović, osnivač i suvlasnik kompanije P...S... Fashion
Tržište se
oporavlja
na mahove
Zdrava smo kompanija kao što smo bili pre krize i možemo ovako da
izdržimo jako dugo. Sasvim sigurno da oni koji su u nekom trenutku
povukli kočnicu prema nama, nikad više neće biti naši partneri
Razgovarao Miša Brkić
D
a sam se, slušajući učesni-
ke jednog panela u hotelu
Metropol mesec dana pred
početak pandemije, ruko-
vodio ignorisanjem nado-
lazećeg problema, danas bih imao ozbiljno
ugroženu firmu. Srećom, rano smo počeli
da razmišljamo o krizi, donosili smo neke
važne odluke i tako se spasli od velikih
problema, ali generalno, kao i svima, a po-
gotovo kompanijama u tekstilnoj industri-
ji, nije nam lako. Banke su tekstilnu indu-
striju proglasile narandžastim partnerom.
Kad radite u tekstilnoj kompaniji sa 500-
600 zaposlenih i velikim obrtima a nema-
te profit, onda to nije nešto dobro. Jedan
od ključnih parametara koji banke posma-
traju je profit u odnosu na zaduženost, i to
nam se drastično pokvarilo. Ali uspeli smo
da spasemo biznis i da poslujemo bez gu-
bitaka“, kaže Predrag Pantović, osnivač i
suvlasnik kompanije P...S... Fashion.
Kakvo je iskustvo s bankama u vreme
pandemije?
Drastično se promenilo.
Sa bankama u mojoj firmi pregovaraju
finansijski i generalni direktor, ali znam
da je pre krize svaki dan po deset banka-
ra stajalo „pred vratima“ moje firme s pi-
tanjem šta nam i koliko treba. Danas, nije
tako. Firma je dobra, dobro posluje i može
da izdrži jako dugo. Ali tekstilna industri-
ja je u narandžastoj zoni i bankari poči-
nju da nam ukidaju rivolving linije koje
su potrebne, pogotovo u ovakvim vreme-
nima kad treba „ispeglati“ manjak priho-
da. Neke banke ili pooštravaju uslove ili
povećavaju cenu tog novca. Naša argu-
mentacija u pregovorima s bankarima je
da ako u godini krize nismo izgubili no-
vac, zbog čega se plaše da ćemo ga izgu-
biti u boljim vremenima. S nekim ban-
68 Nedeljnik 22. jul 2021.
kama nastavljamo da radimo, a iskustvo
s pojedinim bankama u periodu pande-
mije odraziće se na naše buduće poslova-
nje s njima. Sasvim sigurno da oni koji su
u nekom trenutku povukli kočnicu pre-
ma nama, nikad više neće biti naši part-
neri. Ko gleda da je njemu bolje u zajed-
ničkom poslu nego meni, onda više nije
moj partner.
Jeste li zadržali sve zaposlene u vre-
me krize?
Možda nas je sad dva odsto manje nego
pre krize. Isplaćivali smo pune plate i ni-
smo ih smanjivali. Nisam hteo teret kri-
ze da prenesem na zaposlene. Imali smo
programe štednje. Manje smo, nažalost,
ulagali u proizvodnju a ekonomisali smo
i s kapitalom tako što smo neke proizve-
dene modele ostavili za prodaju u nared-
noj sezoni.
Uspeli smo da minimalizujemo rizike,
zdrava smo kompanija, isto onoliko koli-
ko smo bili i pre krize. Samo su nam oni
parametri koje gledaju banke lošiji - odnos
kapitala i duga je dobar, ali je lošiji odnos
kapitala i profita. I to utiče na firmu jer je
veći trošak novca.
To je problem svih kompanija na glo-
balnom nivou?
Jake države su pumpale puno novca u
svoje privrede i uspele da ih sačuvaju.
Kako je po vašem mišljenju reagovala
naša država?
Realno, državna pomoć bila je jako zna-
čajna, mnogo nam je pomogla i spasla je
mnoge firme. Moja firma bi prošle godine
bila u gubitku da nije bilo državne pomo-
ći, ona nam je nadomestila deo prihoda i
pomogla da imamo skroman profit. Uti-
sak mi je, međutim, da neke mere nisu
najbolje odmerene. Čini mi se da su mo-
gle da budu bolje dozirane i više ciljane na
određene segmente privrede. Mnogo više
je, na primer, trebalo pomoći turizmu sa
onim parama koje su usmerene na, reci-
mo, trgovačke lance.
Kako gledate na državne subvencije
stranim investitorima?
Rekao bih da naša država nema baš
uvek „precizno gađanje“ u pojedinim
oblastima delovanja. Slažem se da treba
dovoditi strane firme koje će nam otvarati
nove poslove. Čak i ako su ti poslovi u pr-
vom trenutku slabije plaćeni, kad se za-
posli cela populacija, skočiće i cena rada.
Ali mislim da država ipak malo „maši
metu“ jer nije ista stvar dovesti u Srbiju
nekog ko će da radi uslugu šivenja i do-
vesti proizvođača automobila. Te ključ-
ne grane privrede koje mogu da povuku
celu privredu napred, to nam treba. Ne
vidim šta je Srbija dobila time što je dove-
la neke investitore kojima je dala subven-
cije za zapošljavanje radnika u niskopro-
fitnim industrijama, kao što je tekstilna,
jer se dešava da radnici iz firme u kojoj su
bili zaposleni pređu u drugu firmu, pla-
ta im ne poraste a država tom poslodavcu
daje pare. Praktično, država od nas doma-
ćih privrednika uzme pare kroz poreze i
da ih strancu koji je moja konkurencija.
Onda je tom strancu mnogo lakše da pla-
ti srpske radnike.
Mislim da je daleko bolja mera da dr-
žava novac namenjen subvencijama stra-
nim investitorima raspodeli svima na trži-
štu, ali ne da se novac daje preduzetnicima
nego da država odustane od dela prihoda
iz poreza na plate koji bi se prebacio rad-
nicima u zaradu. Ja sam u jednom gradu
otvorio malu fabriku, hteo sam da zapo-
slim 150 radnika, a zaposlio sam 50 ljudi.
Nisam imao za više. U taj grad je došla stra-
na firma koja je dobila 7.000 evra po rad-
niku a ja nisam dobio ništa.
Jednostavno, načinom kako država sada
stimuliše strane investitore ugrožava se
domaći proizvođač.
Na srpskom tržištu je i dalje mnogo
jeftinog tekstila s istoka?
Što se tiče konkurencije u robi, domaći
brendovi su naučili da se pozicioniraju u
odnosu cene i kvaliteta, da budemo kvali-
tetniji od te jeftine robe s istoka i da bude-
mo jeftiniji od kvalitetnije robe sa zapada.
To je prostor gde mi opstajemo punih 25
godina. Mislim da domaći brendovi ima-
 Kupci vas doživljavaju kao high-level
brend namenjen višoj kupovnoj klasi.
Je l’ teško održati se na toj poziciji s ob-
zirom na kupovnu moć u Srbiji?
Jeste. Zato što i pored toga što mi insisti-
ramo na kvalitetu ne smemo cenovno da
pratimo taj kvalitet a troškovi nam rastu.
I onda se smanjuje margina profita. Vrlo
malo smemo da dižemo cene jer je konku-
rencija strašno oštra a ne smemo da spu-
stimo kvalitet, izgubićemo kupce.

Kako vidite dalje poslovanje?

To niko ne može da predvidi.
Tržište se oporavlja bukvalno na maho-
ve. U našem poslu imamo dva godišnja ci-
klusa od po šest meseci - od početka jedne
rasprodaje do kraja druge rasprodaje. Ako
u tih šest meseci propustite par meseci kad
treba da prodajete robu u punoj ceni, is-
pustili ste profit. Onda ta roba koju ste pla-
nirali da prodate ostaje ali morate da iz tog
proizvodnog ciklusa izvučete uloženi no-
vac i idete s obaranjem cena i zaradite da-
leko manje novca i profita. Mi smo već dve
pune sezone „bacili“, i početak ove treće.
Stalno se pogađalo da špicevi epidemije
budu u periodima kad je trebalo da naše
cene budu pune i kad je trebalo da radimo
s najvećim profitom. Na nesreću, čini se
opet da će i sledeća naša sezona, jesen-zi-
ma na izvestan način biti zahvaćena u ne-
koj meri pandemijom.
Svi veliki brendovi nastali su u velikim zemljama. Tamo akumuliraju Nadam se da će biti bolje, ali nisam ushi-
velike profite i lako mogu da ih reinvestiraju u neku drugu zemlju. A ćen jer može da krene i loše.
mi nastajemo iz male zemlje gde ne možemo da akumuliramo tolike Vi niste od onih preduzetnika koji vole
profite i mnogo teško je da rizikujemo sudbinu firme da bismo krenuli da su medijski eksponirani. Ali vam se
na neko novo tržište a nemamo nikakvu podršku države početkom ove godine, u godini jubileja
kada proslavljate 25 godina poslovanja,
ju veoma kvalitetan proizvod i zato i imaju mlje gde ne možemo da akumuliramo to- desilo da kompanija dospe u žižu jav-
kupce. Na našu nesreću desio se još jedan like profite i mnogo teško je da rizikujemo nosti optužbom jedne od menadžerki
negativan fenomen, pustili smo svu kon- sudbinu firme da bismo krenuli na neko za mobing. Kako je rešena ta situacija?
kurenciju na domaće tržište, a mi imamo novo tržište a nemamo nikakvu podršku Odmah posle tog slučaja Nadzorni od-
otežano poslovanje bilo gde u svetu s na- države. Turska država, na primer, svakom bor kompanije angažovao je nezavisnog
šim proizvodima. Sve te granice, sve te ca- svom izvozniku daje novac da mu pomog- eksperta Lolu Kićanović, koja je eminen-
rine usporavaju naš posao. Posao tekstila ne poslovanje u inostranstvu i u Srbiji tur- tan stručnjak za tu oblast i autor knjige o
danas je posao logistike, brzine donošenja ske firme još dobiju subvencije od naše dr- mobingu, da istraži šta se to desilo u mo-
odluka i hitrog reagovanja na promene. A žave. Bilo bi dobro da i domaće kompanije joj firmi, da se provere procesi i utvrdi da
sve se to drastično usporava s granicama, imaju podjednaku pomoć države kao što li je bilo toga za šta su nas optužili. Njen
carinama. imaju i strane. izveštaj bio je povoljan za kompaniju. Za
Dakle, na domaćem tržištu imamo mene kao vlasnika, koji ove godine sla-
mnogo jake protivnike, a kad izađemo na- Hoćete da kažete da vama odgovara vi 25 godina poslovanja kompanije, bitno
polje imamo te iste jake protivnike koji su mini-Šengen? je da znam da niko od zaposlenih nije bio
tamo brži od nas. Meni odgovara maksi-Šengen i sve što ugrožen od menadžera ili procesa u fir-
Svi veliki brendovi nastali su u velikim mi uklanja granice i bilo kakve procedure mi. Taj izveštaj nismo javno objavili, ali je
zemljama. Tamo akumuliraju velike pro- u poslovanju. Kod nas se kaže za nekog ko meni bilo važno da znam da moja firma
fite i lako mogu da ih reinvestiraju u neku nije mnogo pametan da je ograničen, eto nije ugrozila nekog od zaposlenih i da radi
drugu zemlju. A mi nastajemo iz male ze- zašto meni granice ne odgovaraju. na ispravan način.

69
 NEDELJNA TOP - LISTA
PREPORUKA

10
 K U LT U R A
va{arta{tine
POZORIŠTE KNJIGE [ UMETNOST ] FILM MUZIKA TV ESEJ

O KONCERTU NA TAŠU, NOVOM ALBUMU, SINU

VLATKO STEFANOVSKI

Svaka generacija ima svoje

mitove, maštanja i zablude
Razgovarao Branko Rosić

latko Stefanovski, vratak u sedamdesete? No-

V
kultni gitarista i stalgija?
frontmen neka- Nije to samo nostalgi-
dašnjeg benda ja, već i stav. Decenija kada
Leb i sol, krajem prošle godi- sam ja odrastao i muzič-
ne objavio je kantautorski al- ki sazrevao. Bendovi su se
bum “Taftalidze Shuffle” u utrkivali u originalnosti, a
izdanju Croatia Records. Na ne u kloniranju već posto-
albumu ima devet pesama, jećih ritmova, fraza i rifo-
od kojih su dve instrumenta- va. Iz ove perspektive, slika
li. Album nosi naziv po nase- mi je jasnija. Imam distan-
lju u kome Vlatko živi duže cu prema svojoj mladosti,
od pedeset godina i koje ima i prema mladosti moje ge-
posebno mesto u njegovom neracije. Vrednosti, mitovi,
srcu. Stefanovski je deset maštanja, nadanja i zablu-
meseci, u vreme lokdauna i de… Svaka generacija prola-
karantina, snimao album u zi kroz sve to.
svom studiju Esoteria. I tu su
sjajni gosti na ovom materi- Da li je album bio inspiri-
jalu poput Matije Dedića, Va- san i pandemijom? Ne te-
sila Hadžimanova, Kirila matski, nego da je pande-
Džajkovskog… mija naterala na baš takav
Možda najveći gitaristički zvuk sirov, bez elektro-
virtuoz ovih prostora, zajed- nike?
no sa svojim V3 Triom, svi- Pandemija nas je zatvori-
raće u nedelju 19. septem- la i naterala da smisao tra-
bra na stadionu Tašmajdan žimo u izolaciji. Šta bismo
u Beogradu. U bendu bub- drugo radili, već kompono-
njeve svira Vlatkov sin Jan i multiinstrumentalista Ivan Ku- vali i snimali nove ideje. Pored kuvanja i čišćenja kuće… A kad
kić. Naravno da će sa pojačala velike bine Taša odjeknuti i ču- pominjete elektroniku, ja sam više za elektriku - električna gi-
veni standardi Vlatka Stefanovskog “Čuvam noć od budnih”, tara, ne elektronska.
“Mamurni ljudi”, “Skopje”, “Čukni vo drvo”…
U novom bendu tvoj sin svira bubnjeve. Kako on gleda na
Očekuje nas 19. septembra tvoj koncert na Tašmajdanu. tvoj davni opus? A kako te inspirišu dva nova mlada čla-
Velika bina, i nova postava. Kako zvuče klasici Leb i sol u na? Šta su doneli u zvuku benda?
novoj postavi i šta nas čeka na Tašmajdanu? Jan je veliki fan mog opusa. Zna sve stvari napamet i ima po-
Imam novu, mladu, opasnu ritam sekciju. Velika bina nas štovanje prema svim mojim fazama. Verujem da uživa da svira
može samo inspirisati, a ne uplašiti. Klasici Leb i sol zvuče sa sa mnom, kao što ja uživam da sviram sa njim. On je to mesto
velikim poštovanjem prema originalima. Svi smo uzbuđeni potpuno zaslužio. Nisam ga po svaku cenu gurao u muziku.
zbog koncerta na Tašmajdanu, i verujem da će biti san letnje Sam je odabrao svoj put. A Ivan Kukić je čudo od deteta, svira
FOTO PROFIMEDIA

noći. Za sve one koji dođu, verujem, prava muzička poslastica… šestožičani bas, i još dosta drugih instrumenata. Neverovatan
talenat. Meni je pravo zadovoljstvo deliti scenu sa njima. Daju
Novi album “Taftalidze Shuffle” je povratak na sedamde- mi neverovatan push i inspiraciju. Uostalom videćete i čućete
sete, tu je i Hammond kao simbol decenije. Zašto baš po- kako to zvuči i izgleda… čekamo vas na Tašu. N

71
KNJIGE
Čovek iz nehata
TEMA LUTANJA I POTRAGE ISPRIČANA
NA VRLO KARAKTERISTIČAN NAČIN
Za Nedeljnik, Ksenija Prodanović
ože li se biti čovek iz nehata? To je pitanje koje Go-
M
ran Gocić postavlja u svom novom romanu „Čovek
iz nehata“ i daje odgovor.
Dobitnik Ninove nagrade (za roman „Tai“) čita-
ocima pruža pravu poslasticu i dokaz da je jedan od najboljih
i najuzbudljivijih savremenih autora i da je nagrada, oko koje
se ovih dana digla frka, u njegovom slučaju otišla u vrlo za-
služene ruke.
Njegov novi roman u izdanju Lagune je priča o Beograđani-
nu Bratcu, Britancu koji se vraća u Majčicu Es i ocu koji umi-
re, i njegovom saputniku i sapatniku Vuku Grgureviću koga
sreće na letu iz Njujorka.
Bratac je čovek izgubljen i razapet između želje da pobeg-
ne od oca, njegovih prekora i nerazumevanja, i zemlje koju is-
tovremeno voli i ne voli, i neispunjenih očekivanja od živo-
ta u tuđini. Vuk je pak sušta suprotnost Bratcu. Jedan od onih
opasnih momaka Srbije devedesetih, naizgled plitak ali zapra-
vo vrlo kompleksan. Rezultat sistema koji ga je napravio.
Njih dvojica, begunci i prognanici kojih se Majčica Srbija
odrekla, ispovedaju se jedan drugom u potrazi za odgovori-
ma i nadom da negde pripadaju, da nisu zatočeni u limbu,
sami, zaboravljeni i usamljeni.
Gocić čitaocima nudi roman koji je vrlo različit i od nagra-
đivanog romana „Tai“ i „Poslednje stanice Britanija“ (meni
72 Nedeljnik 22. jul 2021.
MAJČICA ES
Dobitnik Ninove nagrade (za roman „Tai“) čitaocima
pruža pravu poslasticu i dokaz da je jedan od
najboljih i najuzbudljivijih savremenih autora
vrlo drage knjige) i pruža jedinstveno i vrlo uzbudljivo isku-
stvo čitanja jedne studije o onima koji su otišli, koji su odlazi-
li iz Majčice Es od 1970-ih do danas, o nesnađenosti, iznevere-
nim očekivanjima, snovima, nadama, životima.
Sa druge strane, Gocić je u „Čoveku iz nehata“ sačuvao ono
po čemu je prepoznatljiv, a to je tema lutanja i potrage ispriča-
na na vrlo karakterističan način.
Sama struktura i jezik romana su specifični. Na neki način
čini vam se da čitate jednu jedinu rečenicu koja vas iznova i
iznova iznenađuje i intrigira do samog kraja - pa, zapravo do
dva kraja, onog na kraju priče i onog kod poslednje napome-
ne, kako vam drago.
Svestan da je jezik živa stvar, Gocić se poigrava sa struktu-
rom rečenica, interpunkcijom, skraćenicama, slengom, iskva-
renim anglicizmima i tera na pažljivo čitanje, preispitivanje i
pronalaženje odgovora na pitanje sa početka teksta - može li
se biti čovek iz nehata? N

Idemo na Zagreb
Nebojša Jovanović
Kultni antiratni bestseler. Prvi
srpski roman objavljen u Hr-
vatskoj, koji je govorio o do-
movinskom ratu, napisan je
bez ustezanja i ulepšavanja u
obliku dnevnika, dopunjen de-
lovima pisama, zasnovan na
autorovim ličnim doživljajima s
terena. Vredno svedočanstvo
o ratnim ciljevima i pogubnom
i tragičnom ishodu takvih su-
koba. N
Ono o čemu se
ne može govoriti
Elvedin Nezirović
Autor promišlja svoju pro-
šlost, ali, ovoga puta, njegova
prošlost jeste i njegova knjiga,
te ne samo da uranja u siro-
vu prošlost već se vraća i na
onu prošlost koju je već ob-
radio u knjizi. Ali to nije sve. U
novom Nezirovićevom roma-
nu pojavljuje se još jedan va-
žan lik - Mostar - grad koji je,
najpre, nestao u strahovitom
ratu, da bi se, zatim, uzdigao
iz pepela. N
GLOBALNA ISTORIJA SRBIJE
Firer o Srbima
Piše Čedomir Antić
Hitler je tokom rata tvrdio da su ga Srbi „dva puta ujeli za srce“ - Sarajevskim
atentatom 1914. i prevratom zbog pristupanja Trojnom paktu 1941. godine
G
odine 1996. je predsta-
vljen kao poslednji živi
sagovornik Adolfa Hitle-
ra. Na konferenciji održa-
noj u Nemačkoj devede-
setpetogodišnjeg Predraga Milojevića
pitali su o prvom utisku. „Hitler je bio
ljubazan i ostavio je na mene prijatan
utisak.“ Publika se začudila pa razljuti-
la, a starac je pojasnio: „Gospodo, pita-
li ste me za prvi utisak, a ja sam inter-
vju sa vođom male i potcenjene stranke
završio upozorenjem da je reč o čove-
ku opasnih namera. Šest godina kasnije
najuren sam iz Nemačke pod pretnjom
smrti.“ Okupljeni su zapljeskali.
Šezdeset godina ranije Milojević je u
„Politici“ napisao: „Hanibal je prešao
Alpe i došao pred vrata Rima, iako nije
imao pojma o geografiji. Hitler je stva-
rao najburniji politički pokret u Nemač-
koj, iako još nije načisto ni s pojmovima
iz političkog bukvara. U tome je valjda
moć iracionalnog u stremljenju ljud-
skom. Ali, da je stvoren za vođu, vidi se
i po tome što nagovara studente da se
uče politici čitajući zvezde. Čitajući svo-
je tabake i knjige u bibliotekama, oni bi
mogli da izvuku pouke sasvim nezgod-
ne po nacionalistički pokret.“
Hitler je tokom rata tvrdio da su ga
Srbi „dva puta ujeli za srce“ - Sarajev-
skim atentatom 1914. i prevratom zbog
pristupanja Trojnom paktu 1941. godi-
ne. Rekao je i:
„Mi nikad ne smemo dozvoliti da na
Balkanu jedan narod postane suviše
moćan, narod koji ima osećaj političke
misije i istorijske uloge. Upravo Srbi su
taj narod. Oni su dokazali da imaju ve-
liku državotvornu snagu, a i velike, am-
biciozne ciljeve koji čak idu do Egejskog
mora“;
„Srbi su narod koji je određen da ima
državu i koji je kao narod održan. Nji-
hova ideologija je velikosrpska. U njima
postoji bezobzirna otporna snaga. Zbog
toga će oni uvek zastupati velikosrpsku
ideju. Ono što dolazi iz Beograda zna-
či opasnost“; „Nemačka mora do kraja
suzbijati sve planove o Velikoj Srbiji. Ne
sme se stvoriti srpska vojska. Prihvatlji-
vija (je) čak (i) stanovita komunistička
opasnost.“ N
73
INTERVJU

O NASTUPU I RADOVIMA NA OKTOBARSKOM SALONU

IGOR SIMIĆ

Melanholični dron
Razgovarala Tijana Savatić

gor Simić je umetnik iz Beo-

I
grada sa međunarodnom iz-
lagačkom praksom. U okvi-
ru Oktobarskog salona Simić
prikazuje video rad Melanholični dron,
tri animirana spota, i održaće predavanje
o tokovima u savremenoj umetnosti.

Odnos između vizuelnog i narativnog

aspekta u Melanholičnom dronu?
Film je tok misli vojnog drona dok leti
nad Beogradom. Dron obožava Beograd,
voli Beograđane i pesmu April u Beo-
gradu Zdravka Čolića. Mašina čezne da
doživi ljudska osećanja. U sedam minu-
ta, koliko traje video, dron postaje sve-
stan da njegovi vojni operateri koriste
eufemizme, na primer kažu “neutralisa-
ti” umesto “ubiti”. Dron shvati da njego-
vi operateri tako beže od odgovornosti,
pa sam odluči da pobegne od njih i od-
leti u slobodu. Vizuelno, gotovo slikar-
ski snimci Novog Beograda iz svemoćne
Božje perspektive drona su u kontrastu
sa njegovim zabrinutim mislima.
Kako vidite razliku između prikazi-
vanja radova na filmskim festivalima
i u galerijskim postavkama?
Potpuno mi je svejedno. Kada je 2013.
moj kratki film Mislilac u Supermarke-
tu paralelno nagrađivan na festivalima
i u savremenoj umetnosti, ugrabio sam
priliku da “prodajem” istu robu različi-
toj publici. Pitanje je samo pristupa, a
meni je u interesu da što više ljudi vidi
moje radove.
Kakvu poziciju vaš rad zauzima u
okviru teme Oktobarskog salona i
selekcije umetnika?
Od mojih radova, značajniju poziciju
na Salonu imaju tri animirana muzič-
ka spota koja će biti prikazana u Podro-
om-u. Ti videi su nastali kao sastavni
deo razvoja video-igre Golf Club Wa-
steland Demagog studija - IT kompa-
nija i igre su nastavak mog umetničkog
rada. Premisa igre je da su najbogatiji
ljudi na svetu usled ekološke katastrofe
pobegli na Mars, dok smo mi ostali iz-
ginuli. Kasnije, bogati posećuju Zemlju
da bi igrali golf po ruševinama i našim
leševima. Igra je najbliža distopijskim
instalacijama Pjera Uiga koji izlaže ove
godine. Tema Oktobarskog salona su
Sanjari, a moj rad je humoristička noć-
na mora. N

RECENZIJA

Kanda, Kodža i Nebojša

Tamo gde je sunčano
Mascom

Pesma grupe Kanda, Kodža i Nebojša danja ćemo se posvetiti nakon koncerata
je oduševila je fanove širom regiona za- koje smo planirali tokom leta. Nadamo
hvaljujući neodoljivom video-spotu za se da će album biti spreman za narednu
singl „Tamo gde je sunčano“, koji je sni- godinu. Do tada smo, pored ove, plani-
mljen na prostoru Beogradske tvrđave rali još dve nove pesme“ izjavio je Nenad
kod spomenika „Pobednik“. Pejović, gitarista grupe Kanda, Kodža i
Nakon premijere video-spota i veli- Nebojša.
kog interesovanja radio-stanica, pesma Bend ovog leta, između ostalog, oče-
je konačno dostupna od 9. jula na svim kuju nastupi na „Garden Festu“ u Prije-
relevantnim striming servisima. doru i „OK Festu“ na Tjentištu.

„Ovom pesmom najavljujemo budu- Dostupno na:

ći album. Snimanju i produkciji tog iz- smarturl.it/tamo-gde-je-sunčano

74 Nedeljnik 22. jul 2021.


MINI-INTERVJU
Sanja Latinović
Izložba „Crna ti“,
Nova galerija vizuelnih umetnosti
Razgovarala Nela Tonković
Šta je, za vas, zajednički
imenitelj ove izložbe?
Neka se ostvari sve što je planira-
no. Neka poveruju. I neka se isme-
vaju nad svojim strastima. Jer to što
nazivaju strašću nije duševna ener-
gija... već samo trenje između duše i
spoljnog sveta. I najvažnije, neka ve-
ruju u sebe... neka se osećaju bes-
pomoćno kao deca, jer... slabost je
velika stvar, a snaga je ništa. Kada
se čovek rodi, on je slab i gipak... a
kada umire, čvrst je i bezosećajan.
Kada drvo raste, nežno je i savitlji-
vo... ali kada je suvo i tvrdo, umire.
Tvrdoća i snaga su saputnici smr-
ti. Gipkost i slabost su izraz sveži-
ne postojanja. Jer nešto što je očvr-
snulo, nikada neće pobediti“ (Andrej
Tarkovski iz filma „Stalker“, 1979).
Da li ste neke od radova prvi put vi-
dele u novom kontekstu zbog rada
na ovoj postavci?
Izložbu pod nazivom „Crna ti“ skoro
da i ne posmatram kao izložbu, ja je
pre vidim kao jedan iskreni razgovor
između dva čoveka. On spada u onu
vrstu dubokih razgovora gde ose-
ćate da vas sagovornik zaista sluša
i razume. Svaka od nas je ispričala
svoju priču koja se na jedan krajnje
prirodan način nadovezala na drugu.
Da li neki od ovih radova ima pre-
sudnu težinu u vašem dosada-
šnjem delu?
Na ovoj izložbi mogu se videti neki
od mojih najnovijih radova kao što
je rad Dok nas smrt ne rastavi iz
2021. ili radovi Abandoned i Upotre-
ba noža nastali 2020, ali tu je prika-
zan i video-performans Akvarijum
iz 2008. Taj video-performans, na-
stao pre tačno 13 godina, na jednom
rezidens programu u Portu, zapra-
vo je moj prvi performans i predsta-
vlja prekretnicu u mom dotadašnjem
radu. N
CHALLENGE
DELA KOJA SU ME OBLIKOVALA
Danica
Popović
KNJIGE
Prvi put sam zanemela čitajući
Heseovog „Demijana“,
gde jedan mladić, umesto
mene, postavlja pitanja koja
muče svaku upitanu mladost.
Zatim je došao Raskoljnikov
u „Zločinu i kazni“, pa
Markes, i onda, najvažnije –
Juda Iskariotski u romanu
Leonida Andrejeva, gde je
jedan dobri i nežni Juda izdao
Isusa jer ga je put baš tuda
vodio. I ubio se, jadnik. Nakon
toga, „Maestro i Margarita“,
toliko realni da i dan-danas,
kad prelazim preko šina na
Tašmajdanu, čujem profesora
Volanda kako kaže: „Anuška je
već prosula ulje“... Ali nije uvek
bilo tako duboko i divno, nekad
je bilo samo – divno. Obožavala
sam najpre Ćopića, a kasnije
knjige kolumniste „Njujork tajmsa“
Arta Bakvolda – naročito onu
„Jesam li vas ikad lagao?“
Ako se danas nekom dopadnu
moje kolumne, to im se sviđa.
FILM
Bez sumnje – „Rubljov“, koji
nastavlja da hrabri početnike
time što ni on nije znao kako se
gradi zvono... Zaista, svako treba
da uporedi, jesu li dva najbolja
antiratna filma svih vremena –
Kjubrikove „Staze slave“
i „Lepa sela lepo gore“.
Meni jesu, oba. A ja danas,
umesto Hičkoka, Mihalkova
ili Tarkovskog, sa uživanjem
po stoti put gledam film
„Čokolada“, ili „Zaljubljeni
Šekspir“, a ovaj drugi bih mogla
da nastavim da gledam istog
trena kada se film završi.
MUZIKA
Ako sam negde videla kako
izgleda radost, bilo je to kod
Čajkovskog, u prvom stavu
Koncerta za klavir i orkestar u
be-molu. Ne može me od tada
niko prevariti da je u pitanju
radost, ako se ta muzika ne
uklapa. Od svih divota, danas
najradije slušam dvojicu
Nemanja – Radulovića i
Bogunovića. Prvi je violinista,
drugi gitarista. Njihova muzika –
govori. N
BRANKOROSIĆ
Preneraženost
S
utra idem na more. I uvek pišem u isto ovo
vreme o uvek istim stvarima. Da idem na
more, da sam srećan zbog toga itd., itd. I
obećavam da ću sledeći put kad sednem da
bih pisao ovaj komentar, biti sigurno post-
putno depresivan. I uvek bude tako.
I sada je tako. Osim radosti zbog odmora hvata me i ra-
dost zbog apstinencije od vesti, događaja koji se odvijaju.
Nadam se da ću moći da se isključim mada je degenerisa-
na navika istrajno blejati uz mobilni makar nakratko uvek
kada ti se wi-fi pogodnosti sliju u kafiću pored mora.
I onda se treba iznervirati zbog budalaština koje sti-
žu sa rodne grude.
Ta preneraženost izgledom Kristine Kovač je zapra-
vo stara mustra koja potiče od koktela patrijarhalnog
društva i porno-estetike. I preneraženost Lukasom kao
piscem i majkom nacije kao da je to neka friška stvar.
Traje neka čudna vrsta ispiranja istorije i sad je inte-
lektualni Beograd zapanjen nad onim što nam se ser-
vira kao pisac i da je majka zabranila emisiju o njoj. Taj
nedostatak 6. oktobra koji se stalno spominje u godišnji-
cama 5. oktobra je zaista prava teza jer i ovi što dođoše
posle Miloševića su morali da cupkaju na hitove majke
ili da slave koaliciju uz hitove majke. Kažete “Moralo je”.
I SLAŽEM SE SA REČENICOM MILIVOJA Čalije koju pa-
rafraziram: “Kada dođu opet na vlast ovi koji se najviše
predstavljaju kao opozicija, i oni će ‘šiljiti’ na udovicu
kao i sve, ali sve nomenklature od Miloševića do danas.”
Pa i ona zapanjena opozicionarka koja se prenerazi-
la u kolumni što je Lukas pored Ćosića i Kapora, a da se
nije zamislila da možda te Lukasove knjige ne bi ni bilo
da nije bilo Ćosića i Kapora, ne zato što je ovaj potrošio
mastilo i izlizao tastaturu želeći da stvori svoju Unu ili
Katiće sa Karaburme, već što su ova dvojica pisaca pre-
ćutala sve što je koristilo onom trenutku, pa i da muž
majke bude rodoljub a supruga mu nacionale, a onda
stigne sve za njima što sada preneražava kulturni Beo-
grad koji pati od amnezije.
I onda tog nepostojećeg 6. oktobra i svih
oktobara kasnije se ništa ne promeni i for-
siraš jedno te isto, i sad se zapanjiš što
je majka tražila da se emisija skine
sa Jutjuba, a rok folker sa Karabur-
me objavljuje roman. I okej, današnji
opozicionari će reći “Morali smo da
poštujemo tržište”.
I to je legitimno, ali nemoj da se ču-
diš danas i da se pretvaraš da se u vre-
me one vlasti u autobusu 511 slušao
Brams dok se otkucavao Busplus.
Sutra idem na more, blizu stadiona
Hajduka i znam da ću i tamo iza nekih
zidina čuti majku i hitove pisca koji se
na rafovima našao sa Kaporom i Ćo-
sićem. N
75
76
Srđan Valjarević FRIC I DOBRILA

Prvi dani
letovanja

B
ila je subota, pet sati po podne, Dobrila se izleža- „Je l’ ti to taj Jakša rekao?“ Onda je Fric rekao: „A nije on, to
vala u ležaljci na terasi, jedna noga joj je bila is- mi je reka Stipe.“ Onda je Mate pitao: „Ko ti je taj?“ Onda je
pružena, a druga savijena u kolenu, desnu šaku Fric rekao: „A i on ti vozi taksi-bout.“ Onda je Dobrila pita-
je namestila na čelo tako da je pokrila oči da joj la: „Pa jesu ti rekli još nešto zanimljivo?“ Onda je Fric rekao:
sunce ne smeta, i onda je rekla: „Ubiše me u po- „A šta ja znan, da je Damir pod stare dane posta otac.“ Onda
jam ovi zrikavci.“ Mate je sedeo pored nje ispod suncobra- je Mate pitao: „Ko ti je to rekao?“ Onda je Fric rekao: „A to mi
na, na sebi je imao mornarsku majicu sa odštampanim nat- je reka Tonči.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ i on vozi taksi-bo-
pisom ‘Maestral je kralj antidepresiva’, gledao je u daljinu i ut?“ Pa je Fric rekao: „A šta ja znan, on ti je konobar.“ Onda
ništa nije rekao. Onda je Dobrila rekla: je Mate pitao: „A ko ti je Damir?“ Onda
„Ovde je jedan na drvetu, taj je najdo- je Fric rekao: „A otkud ja znan?“ Onda
sadniji, prebacio se sa one tamo masline Onda je Dobrila rekla: je Mate rekao: „E jesi puno toga značaj-
na ovo drvo ovde i urla.“ Mate nije ništa nog saznao. I šta su ti još rekli?“ Onda
rekao. Onda je Dobrila rekla: „Koliko ja „A u kom pravcu ti je Fric rekao: „A šta ja znan, konačno
znam, to mužjaci trljaju udovima i tako je Beograd?“ Onda je su smenili hadezeovog čovika sa mista
se udvaraju ženkama, tako sam pročita- gradonačelnika pa je sad jedna ženska,
la.“ Mate ništa nije rekao, samo je zami- Mate podigao desnu koja je po struci enolog, preuzela tu du-
šljeno gledao u daljinu. Onda je Dobri- žnost.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa to je
la pogledala u Matu, pa je rekla: „Ali ono
ruku i ispružio je i divno, šta su ti za nju još rekli?“ Onda
što sigurno znam to je da kad vidim taj rekao je: „Tamo.“ je Fric rekao: „A šta ja znan, da ti je sve
tvoj zamišljeni pogled u daljinu, znam to jedna politička zajebancija i onda su
da pojma nemaš gde se nalaziš?“ Onda Onda je Dobrila se svi malo distancirali od mene.“ Onda
je Mate rekao: „Na Korčuli.“ Onda je Do- rekla: „Bravo, pravi si je Mate pitao: „Otkud to znaš?“ Onda je
brila rekla: „To ti je bilo lako, a šta je ono Fric rekao: „A šta ja znan, to mi je reka
preko puta?“ Onda je Mate rekao: „Pe- Jugosloven, omanuo Pero.“ Onda je Dobrila pitala: „Što su se
lješac.“ Onda je Dobrila rekla: „A u kom
pravcu ti je Beograd?“ Onda je Mate po-
si samo za trista distancirali od tebe?“ Onda je Fric rekao:
„A šta ja znan, biće da je bilo iz pristojno-
digao desnu ruku i ispružio je i rekao je: kilometara“ sti.“ Onda je Mate rekao: „Ja sad ništa ne
„Tamo.“ Onda je Dobrila rekla: „Bravo, razumem?“ Tu je onda Fric rekao: „A šta
pravi si Jugosloven, omanuo si samo za ja znan, mislin da su se tu sitili da san sti-
trista kilometara.“ Mate nije ništa rekao. Onda je Dobrila re- ga iz Beograda, a pošto je svima poznato da je to epicentar svih
kla: „A sad mi reci zašto izbegavaš da se vidiš sa onom tvo- sranja u regiji, odlučili su da mi ne kvare odmor politikon.“ Tu
jom Tonkom, divna je cura, našla nam je povoljan smeštaj, a se Dobrila malo pridigla na ležaljci, pa se premestila u sede-
i oboje ste bili dobro zagrejani prošlog leta?“ Tu je onda Mate ći položaj i zapalila je cigaretu, pa je pitala: „A je l’ pitaju oni
pogledao u daljinu pa je rekao: „Tek smo stigli, nisam se još tebe nešto?“ Onda je Fric rekao: „A šta ja znan, pitaju me kako
adaptirao na more i zrikavce.“ Međutim, tad je iznenada u je gore kod nas.“ Onda je Dobrila pitala: „I šta si im ti rekao?“
apartman ušao Fric, pa je seo pored Mate i zapalio je cigare- Onda je Fric rekao: „A šta ja znan, ja san im reka da san u po-
tu. Onda ga je Dobrila pitala: „Gde si bio?“ Fric je rekao: „Na- slednjih deset godin tri put bija lud, pa da mi je sad odlično.“
pravio sam đir po gradu.“ Onda je Dobrila pitala: „I šta ima Tu su se Dobrila i Mate pogledali i onda je Fric rekao: „A onda
novo?“ Onda je Fric rekao: „A šta ja znan, renovira se marina san nastavio, pa san im reka da kad čovik izgubi svaku nadu u
usrid lita, biće nešto višlja nego prije, a i moraju se sve elek- bolje, da mu onda sve postane fenomenalno.“ Onda je Dobri-
trične instalacije prominit.“ Onda ga je Dobrila pogledala za- la pitala: „A što si im to sve tako iskreno i otvoreno govorio?“
čuđeno i pitala: „Otkud to znaš?“ Pa je Fric rekao: „Reka mi je Onda je Fric rekao: „A šta ja znan, tu je bija jedan od dva i po
Jakša.“ Tu su se Dobrila i Mate pogledali, pa je Mate pitao: „Ko metra sa Lukon Modrićem na majici, koji je reka kako je čuja
ti je taj?“ Onda je Fric rekao: „A on ti vozi taksi-bout.“ Onda je da se vratija na Korčulu neki Srbin koji mu je prošlog lita opa-
Dobrila pitala: „I šta još ima u gradu?“ Pa je tu Fric rekao: „A lija sestru više puta, pa je uteka.“ Onda je Dobrila pitala: „A ko
šta ja znan, stiga je neki hidro-gliser, pa se iskrcalo dosta tu- ti je sad taj?“ Onda je Fric rekao: „A šta ja znan, to ti je Tonkin
rista, ali to van nisu neke trošadžije.“ Onda je Dobrila rekla: brat Ante, puno san mu se obradova.“ N

77
Marko Prelević
Biti Ted Laso
Možda neke druge godine, pred neko drugo leto, možda u nekim drugim, lepšim, manje
nasilnim, manje opterećujućim društvima, „Ted Laso“ i ne bi bila tako važna serija
R
adovao sam se kada je
Džejmi Tart postigao dva
gola u prvom poluvreme-
nu, i zabrinuto vrteo gla-
vom kada ga je, uprkos
tome, trener izveo na poluvremenu. I
čitava tribina tada je poludela: ko si ti,
majstore, da vadiš najboljeg igrača, je-
dinog koji je pokazao da može da daje
golove u poslednje vreme? Možda je
nekada nadobudan, možda nije ni pre-
terano promućuran, pa šta? Nije on tu
da filozofira, nego da vara golmane...
ALI BORBENI KAPITEN RAJAN KENT
- mada je već u godinama, a i ne zna
mnogo lopte, zbog čega je često na uda-
ru tabloida i protivničkih navijača - us-
peo je da podigne ekipu. Kada je du-
boko u nadoknadi vremena mladi
Nigerijac Obisanja zabio za 3:2 i velika
tri boda (a Obisanja se, pisali su novi-
nari i o tome, teško uklopio u englesku
klimu, i činilo se da ništa od njega neće
biti), srce mi je zaigralo. Pobeda, napo-
kon, u trenutku kada su klubu gotovo
svi okrenuli leđa, kada se strmoglavlju-
je na tabeli, kada dolaze na naplatu sva
ona loša kadrovska rešenja...
Nije mi fudbal udario u glavu od
Evropskog prvenstva, nije me spečila
još ni sunčanica - za koji dan će, Bože
zdravlja - nisam ni počeo da halucini-
ram usled insuficijencije Premijer lige
u mom krvotoku: Tart, Kent i Obisanja
ne postoje zaista, već su likovi iz jedne
serije, mada bi se moglo ustvrditi i da ih
to ne čini ništa manje realnim.
Serija je „Ted Laso“, i mada nje-
na premisa zvuči stupidno: američ-
ki trener, koji nema dve blage o fudba-
lu, pardon sokeru - ni dve toliko blage
da razume ofsajd, a nije svestan ni da u
fudbalu, pardon sokeru, nekad može
da bude i nerešeno - dolazi da bude
trener jednog kluba u Premijer ligi
78 Nedeljnik 22. jul 2021.
(fiktivni AFC Ričmond, napravljen po
uzoru, gradu i bojama na Kristal Palas,
ali referenca će se svideti svima koji
pamte čuveni „Dream Team“ koji se
davao na rahmetli Studiju B), nesvik-
nut na engleske medije, engleski sno-
bizam i ne previše pritajeni engleski
prezir ka precima i potomcima s onu
stranu Atlantika.
Da stvar bude bizarnija, serija je za-
pravo nastala iz reklame za Premijer
ligu koja se svojevremeno emitovala na
NBC-ju, što znači da je imala sve pred-
uslove da spektakularno propadne (re-
klame i igrana serija razlikuju se kao...
pa, kao američki fudbal i naš fudbal).
Čak ni AppleTV+, u koji je ukrkano
mnogo novca, nije očekivao da će upra-
vo „Ted Laso“ biti program zbog kojeg
će mnogi poklonici Netfliksa, Prajma
i HBO-a odlučiti da probaju i taj novi
servis, pa je u marketing uloženo mno-
go manje nego u neke druge serije, po-
najpre „The Morning Show“.
SVE JE BILO PROTIV ČEDA DŽEJSONA
Sudeikisa i Brendana Hanta (koji tu-
mače glavne uloge) i scenariste i reži-
sera Bila Lorensa, sve je slutilo na pro-
past, poput sezone jednog kluba kojem
se povredi najbolji defanzivac, pa onda
drugi, pa onda treći, i zašto se sada vra-
ćati na te crvene boli.
No nekako im je, dođavola, uspelo. Sa
dvadeset nominacija za nagradu „Emi“
- najviše u istoriji za jednu komediju -
sa „Zlatnim globusom“ za Džejsona Su-
deikisa i sa nepodeljenim obožavanjem
gledališta, „Ted Laso“ je na putu da po-
stane najbolja debitantska serija svih
vremena.
U čemu je kunst? Sigurno ne u duho-
vitosti, jer bilo je i smešnijih scenarija; si-
gurno ne ni u glumcima, mada su se ovi
baš šarmantno uživeli u uloge, čak i kada
karikiraju, ili posebno kada karikiraju.
ESEJ
Poenta je, reklo bi se, u poruci, u to-
plini, u ljudskosti: simpatični brka Ted
Laso je čovek koji se sticajem okolnosti
nađe na pogrešnom mestu, ali ne do-
zvoljava da ga to sputa. Samo, za razli-
ku od drugih moćnika, on je dobrona-
meran, nasmejan i izluđujuće učtiv i
veseo.
MOŽDA NEKE DRUGE GODINE, PRED
NEKO drugo leto, možda u nekim
drugim, lepšim, manje nasilnim, ma-
nje opterećujućim društvima, „Ted
Laso“ i ne bi bila serija o kojoj bi pri-
čao ceo svet.
Ah, ali sada, kada je previše lažova,
previše groznih ljudi, previše onih koji
vređaju čak i svoje najbliže saradnike a
ovi mazohistički u tome uživaju, previ-
še televizijskih programa sa psovanjem
i plakanjem i previše naslovnih stra-
na sa unakaženim telima, previše umi-
šljenih zvezda, u fudbalu i mimo nje-
ga, sada glavni heroj - fiktivan, pa šta
- postaje čovek koji je fundamental-
no pristojan i pažljiv, u suštinskom i
svakodnevnom smislu reči, bilo da se
osmehom suočava sa glasnim siledži-
jom ili da osobi koja želi da mu uništi
život svako jutro donosi sveže ispeče-
ni slatkiš.
Uprkos tome što je u nepoznatoj ze-
mlji, što mu se raspada porodica, što
radi posao za koji nije stručan - a nisu
li se mnogi, u novoj normalnosti, zapi-
tali gde ih vodi karijera - ali je voljan da
proba, da nauči, da sasluša.
„Ted Laso“ je antiteza svega čemu
smo nazočni od ujutru do uveče, od la-
žova i napasnika na društvenim mreža-
ma do političara; eskapizam od ljutnje
i agresije, od koronavirusa, antivakse-
ra, pretnje novim zatvaranjima, od svih
koji se dele na „njih“ i „nas“.
I baš zato najbolja lektira za leto, ovo
koje smo konačno dočekali. N
U SLEDEĆEM BROJU
VELIKI POKLON SVIM ČITAOCIMA

Narod koji se stalno okreće onom koji ZORAN

ĐINĐIĆ
im je pokrao štednju, umesto onom koji
im je vratio, teško će se sa Đinđićem
sresti u budućnosti.

„Teško žalim za odlaskom i ubistvom

Zorana Đindića. Mislim da je to doista
koban čin za sudbinu Srbije.“ I NEDOVRŠENA
DRŽAVA
Dobrica Ćosić o Đinđiću

„RDB je primenom mera i radnji došla

do podataka o pripremi ubistva Zorana
Đinđića upotrebom noža od N. N.
lica iz njegovog ličnog obezbeđenja,
kamionom ubicom ili snajperom“, KN
pronađeno je u dokumentima službe NA KJIGA
posle 5. oktobra. Praktično, po ovom SE Č OJU
E
planu Đinđić je i likvidiran. Prvi pokušaj MNOKALO
bio je kamionom ubicom 21. februara na GOD GO
INA
auto-putu kod hale Limes. Drugi je bio
snajper 12. marta najboljeg snajperiste
specijalne jedinice tajne službe, a ostaje
do danas nejasno ko je Nebojši Spaiću,
tada direktoru Radio Beograda, javio 12.
marta da je „Đinđić ubijen nožem“.

Zoran Đinđić je jedini političar koji

je ponudio alternativu i polarizovao
mišljenje kako bi mogao da nametne
svoj stav.

Đinđićev pristup je bio 100 odsto

zapadni, i to u zemlji koja nije prihvatila
rušenje Berlinskog zida, pre svega zbog
državnih privilegija elite i uvezanosti
kompletne nacije u taj sistem.
Milošević je bio posledica,
a ne jedini krivac.

Rezervišite svoj primerak kod prodavca novina

Maestro Jewelers, Nušićeva 12a, Beograd, tel: +381 11 334 44 59, 323 54 96, www.maestro.rs