DARKO MARKOVAC

NA TRAGU
ISKUSTVA





Septembar, 2014.




SADAJ:

MUZIKA, DOGAAJI, FILMOVI
1. ANGAMAN I NOVI TALAS ........................................................................................... 4
2. NEOLIBERALIZAM I KULTURNA ELITA .................................................................... 25
4. TURBOFOLK I NOVA PREDUZETNIKA ELITA ........................................................ 41
3. NOVI HOLIVUD jedno kolektivno iskustvo .................................................................. 50

ESEJI IZ DRUTVENE TEORIJE
1. NASILJE POGLEDA ...................................................................................................... 71
2. STRAST ZA SEKSOM .................................................................................................... 82
3. FUKO I NOVA NAUNA PARADIGMA ........................................................................ 95
4. DE SAD I ETIKA IZDAJNIKA ...................................................................................... 104

LITERATURA ............................................................................................................ 113









MUZIKA,
DOGAAJI,
FILMOVI








ANGAMAN I NOVI TALAS

I

Najednostavnija definicija rokenrola je da je to muzika mladih. Ali ta je time reeno?
Muzika je izraz pobune koju sa sobom nose mlade generacije. To je pobuna protiv sveta odraslih
i socijalnih obrazaca koje reprezentuje roditeljska kultura. Ova reenica je razumljiva sama po
sebi. To znai da je problematina iz nekoliko razloga. Prvo, sta znai roditeljska kultura?
Drugo, ta predstavlja kultura mladih? I tree, na koji nain se roditeljska kultura projektuje u
kulturu mladih i obratno? Po svemu sudei ovde nisu u pitanju dva nazavisna entiteta, bez jasnih
meusobnih uticaja i interferencija. Ali da li su u pitanju elementi koji se meusobno posreduju u
nekom dijalektikom kretanju? S obzirom na to da se dijalektika koristi suprotnostima koje treba
dovesti do ekstrema, ovde to ne moe biti sluaj. Na koji nain onda pristupiti problemu?
Potrebno je prethodno razjasniti ta jeste roditeljska kultura. Roditeljska kultura nastaje
kao proizvod drutvenog investiranja. Ona je proizvod drutvenih oekivanja, klasnih razlika,
socijalnih imperativa itd. Porodica je model za proizvodnju drugih modela. Re je o jednoj
proizvodnji iji je osnovni smisao u tome da stvori poeljan (oekivan) obrazac ponaanja. Ali,
ne vai li to isto i za mladalaku kulturu? Zar se za nju isto tako ne moe rei da je neka maina
za proizvodnju modela? Dakle, opet smo na poetku? Zbog toga je potrebno razlikovati
dominantne i subdominantne modele? Dominantni su oni modeli koji trenutno vladaju u nekoj
kulturi, dok su subdominantni oni modeli koji vae za alternativne kulturne oblike.
Dominantni modeli ne moraju nuno biti suprotstavljeni alternativnim oblicima: npr. hard
rok moe biti predstavnik istih tradicionalnih vrednosti kao i porodina kultura, iako je on
mnogo blii generacijama mladih nego njihovim roditeljima i izraava sasvim razliit pogled na
svet. U tom smislu se alternativni oblici mogu pojavljivati kao nadopune dominantnih modela.
Neretko alternativni oblici protivuree dominantnim modelima, ali mnogo ee oni znaju biti i
medijum za razgradnju ovih oblika: npr. hipi kultura u odnosu na fordistiku porodicu. Upravo
na osnovu razliitih uticaja dominantnih i subdominantnih modela, pokuaemo da opiemo
razvoj muzike na prostorima bive Jugoslavije, poev od '80-ih godina XX veka.

II

Poetkom 1980-ih na prostorima bive Jugoslavije nastaje novi talas i on predstavlja
izvestan zaokret u odnosu na vladajuu muziku scenu tog doba, tzv. "pastirski rok". Rok tokom
1970-ih u Jugoslaviji trpi najrazliitije uticaje i kree se iz krajnosti u krajnost: od progresivnog
roka (Korni grupa i Indeksi), do hard roka (Smak i Tajm) i pastirskog roka (Bjelo Dugme).
inilo da se ova muzika stremljenja iscpljuju krajem 1970-ih, a to se u nekoliko godina
poklopilo i sa smru oca nacije: Josifa Broza Tita. To je moda razlog zato novi talas nastaje na
nekoliko lokacije istovremeno: Ljubljana (Pankrti, Buldoer itd.), Beograd (VIS Idoli, arlo
Akrobata, Elektrini orgazam itd.), Zagreb (Prljavo kazalite, Azra, Haustor, Film itd.). Nekoliko
godinu kasnije i u Sarajevu e se javiti "pank sa jugoslovenskim likom" prvu i jasnu definiciju
ovog dogaaja dao je (neizostavni) Goran Bregovi tzv. novi primitivizam, a koji je oko sebe
okupljao bendove: Zabranjeno puenje, Elvis D. Kurtovi i njegovi meteori, Plavi orgestar itd.
Nekoliko faktora je uticalo na razvoj novog talasa: pojava panka u SAD-u i Velikoj
Britaniji sredinom 1970-ih, prisvajanje izvesnih drutvenih institucija i njihovo prilagoavanje
potrebama mladih (SKC se osniva 1971, u Zagrebu alternativni bendovi sviraju u galeriji
Studentskog doma, u Sarajevo se svirke odravaju u Domu kulture, koji je u sklopu SKPC
Skenderije) i sazrevanja nove srednje klase. U tom periodu mlade generacije trae prostor
vlastite reprezentacije, bunt mladih je do izraaja u potpunosti doao u Studentskim protestima
(1968), a osim bioskopa i igranki mladima nije bio ostavljen nijedan drugi prostor za
upranjavanje slobodnog vremena, kojeg oni imaju sve vie, budui da se period adolescencija
produava, dok oni sve kasnije stiu samostalnost (posao, brak, porodica itd.). Veliki doprinos
tome dao je i porast ivotnog standarda, dok obrazovanje postaje sve znaajniji faktor drutvene
selekcije. Sve to je povratno delovalo i na razvoj kritike svesti mladih generacija.
Ve od poetka 1970-ih u Jugoslaviji dolazi do naglog razvoja kulturne industrije. U tom
periodu nastaju i nove diskografske kue (Diskoton Sarajevo 1973, ZKP RTLJ 1974),
osnivaju se pozorini i filmski festivali (BITEF 1967, FEST 1971), a paralelno sa razvojem
rokenrola sve vei uticaj vre popularna i narodna muzika. Izvorna narodna muzika se u
Jugoslaviji negovala jo u periodu NOB-a, a bila je jedan od bitnih faktora proizvodnje
jugoslovenskog identiteta i u vremenima nakon rata. Osim toga, biva Jugoslavija je u sebe
ukljuila mnogo narodnih tradicija, koje su tokom vekova trpele uticaje razliitih kultura, od
carskih i graanskih obiaja (starogradska i tamburaka muzika) do usmene narodne predaje
(sevdalinka, etno muzika Istre i Dalmacije, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Kosova itd.). Odlika
narodne muzike je u tome da je ona prvenstveno bila vezana za tradicionalnu kulturu sela, ali je
istovremeno trebala da inkarnira i revolucionarni duh jugoslovenskog proletarijata. Ta duboka
protivurenost nagrizala je narodnu muziku i permanetno joj postavljala zadatak koji ova nije
bila u stanju da ispuni.
Narodna muzika je ostajala vezana za navike i obiaje seoskog stalea i neprestano je
pojaavala razliku izmeu sela i grada, koju je socijalistika revolucija trebala da ukine. Narodna
muzika je bila ma sa dve otrice i ma koliko da je jaala kolektivni jugoslovenski identitet sa
jedne strane, isto toliko je bila u stanju da ga porekne lokalnim partikularizmom, sa druge.
Najkominije u celoj stvari bilo je to to je ona neprestano proizvodila veoma snaan seoski
mentalitet, ukorenjen u lokalnoj patrijarhalnoj sredini. Daljim razvojem muzike industrije i
trita gramofonskih ploa, narodna muzika e sve otvorenije pokazivati tendencije ove vrste.
Popularna muzika u poetku nastaje kao meavina deza i klasike, prilagoene kulturnoj
industriji i masovnoj potronji. Zavisno od govornog podruja ova muzika je nosila i razliita
imena: U italiji se pevaju kancone, u Francunskoj ansone, u Nemakoj lageri itd.
1
Popularna
muzika u bivoj Jugoslaviji nastaje pod velikim uticajem italijanske festivalske muzike (San
Remo). Svoju popularnost ova muzika duguje pre svega usponu nove srednje klase, tzv. belih
kragni.
2
Nova srednja klasa se ekranizuje u filmovima Antonionija i francuskog novog talasa, a u

1
O toj populatnoj muzikoj tradiciji, koja se razvijala u periodu izmeu dva svetska rata i kasnije, a koja
delimino nastaje pod uticajem deza, a delimino tei i da ogranii muzike uticaje koji dolaze iz Amerike, upor.
Maze, 2008.
2
Rajt Mils je posebnu panju posvetio ovoj temi, iako se njegova razmatranja odnose na period izmedju dva
svetska rata i uglavnom obradjuju teme vezane za prenoenje fordistikog naina proizvodnje u kancelarsku sredinu,
u kojoj mlade osobe bivaju podvrgnuti mehanizmu pokretne trake na slian nain kao radnici u Fordovim fabrikama.
okvirima bive Jugoslavije ona je prisutna u stihovima Arsena Dedia. Ovde je re o mladiima i
devojkama koji stvaraju vlastiti ivotni stil, nezadovoljni socijalnim obrascem svojih roditelja.
Veliku ulogu u tome imaju druenja, koja vie nisu samo isprazna "gluvarenja", nego nova i
znaajna iskustva. Iskustva u potpunosti menjaju one koji u njima uestvuju i na taj nain
stvaraju izvestan duh zajednitva, odnosno, generacijske solidarnosti. Iskustva su suprotstavljena
modelima utoliko to ne pretenduju na to da postanu uzorita ponaanja, niti neki obrasci koji se
mogu permanetno ponavljati, nego stvaraju oseaj vezanosti za dogaaje, ljude i okolnosti koje
su po sebi neponovljive. Dok modeli oblikuje, dotle iskustva menjaju. To je razlog zato su
iskustva uvek revolucionarna, a modeli uvek konzervativni.
Popularna muzika se poetkom 1970-ih sve vie oslobaa deza i sloenih harmonija,
postaje lepravija i jednostavnija, sa naglaenom ritam sekcijom i veoma velikim uticajem ritam i
bluza: fanka i soula. Otuda muzika postaje polje neprestanog eksperimentisanja. Nova srednja
klasa prihvata popularnu muziku kao nain vlastite reprezentacije i mogunosti da svoju
egzistenciju uini socijalno vidljivom. Kroz muziku generacije mladih dobijaju mogunost da na
kreativan nain uestvuju u drutvenim dogaajima, ne samo da prihvataju postojee stanje
stvari nego i da ga menjaju. Muzika je trebala da ponudi svojevrsni stil ivota. U tom smislu ona
zaista postaje izvestan model ponaanja. Ali ne treba zaboraviti da se ona artikulisala i kao
iskustvo mladih u pokuaju da promene sebe i okolinu u kojoj ive.
U jednom trenutku buna muzika, teke droge i seksualne slobode su postale imperativ
mladih generacija. Mnogi su u tome videli nove modele ponaanja. Mnogima je rok muzika
sluila kao ventil i psiholoka podloga za obnavljanje starih uzora i prevazienih naina
komuniciranja. Ali da li zbog toga treba prevideti injenicu da je muzika bila i sredstvo da se
uestvuje u neemu to menja nas i svet u kojem ivimo. Muzika je isto tako bila polje borbe, u
njoj su se takoe odvijale bitke koje nisu vodile samo u jednom smeru, niti su u krajnjoj instanci
zasnivale gotove modele. Stil ivota nije isto to i model ponaanja prvi uspeva da razbije
sopstvo na milion dogaaja koji su po sebi neponovljivi, drugi ih ponovo vezuje za neku osobu,
ime ili sliku. Prvi je u svakom smislu revolucionaran kroz promenu menja sopstvo i sredinu u

Slina stvar se deava nakon Drugog svetskog rata, kada dolazi do tzv. "bejbi buma" i kada se dobar deo srednje
klase sve vie regrutuje iz tih birokratskih slojeva. Naroito je ovo bila odlika socijalistikih zemalja u kojima je
postojao razvijen snaan birokratski aparat (sudstvo, vojska, policija itd.), dok tokom 1960-ih jaa i medijska
industrija (televizija, diskografija, film itd.). O problemu belih kragni pogledati u Mils, 1979.
kojoj ivi drugi je konzervativan tei da ouva gotove modele u nekoj osobi, imenu, slici itd;
prvi transformie likove, imena i slike u neponovljiva iskustva i dogaaje, drugi ih ponovo sabira
u linosti, imenu ili slici.
3

Da bismo razumeli istoriju popularne muzike, ne samo uopteno nego i na domaim
prostorima, neophodno je da vodimo rauna o ovim dvema tendencijama: prva, razbija modele i
proizvodi iskustva, druga, od dogaaja ponovo proizvodi slike, modele, uzore itd. Ono to deluje
u prvoj tendenciji jeste sposobnost da se smrt preobrazi i ukine, da se ona izoluje kao neto
strano stvaralakom aktu. Sa druge strane, modeli iznova postavljaju smrt u samo sredite
sopstva i na taj nain smrt ine centralnom figurom stvaralakog ina. Ovde se ne radi o
opoziciji prolaznost-venost te kategorije uopte nisu u fokusu naeg interesovanja nego o
razlici izmeu iskustva i modela. Iskustvo isto tako za predmet moe imati smrt ono je daleko
od toga da bei od bilo ega pa i smrti, mada videemo da su bekstva nuna, ali se ona ne ine iz
kukaviluka nego, naprotiv, iz hrabrosti i to nije nikakav eufeminizam stvar je u tome da se
smrt kao takva preobrazi i ukine. Model, sa druge strane, institucionalizuje smrt kao takvu, on je
ovekoveava putem slika, uzora itd. Ono to vlada modelom jeste smrt kao takva, ono to
dominira iskustvom jeste sposobnost preobraaja. Ali kakve to veze ima sa naom temom?
Potrebno je pokazati da popularna muzika, iz razliitih razloga i na razliite naine,
uestvuje u ovoj dvojnoj tendenciji: pretvaranju modela u iskustva i obratno. Pogreno bi bilo
izvesti zakljuak da ove tendencije ine jedan jedinstven proces, tj. dijalektiku konverzije modela
u iskustva i obratno. Radi se o razliitim tendencijama i utoliko svaka od njih predstavlja
drugaiji mainski spoj. Modeli nastaju kao manifestacije izvesnog drutvenog tela, tela kapitala
ili kapitalistike maine. Sa druge strane, iskustva za podlogu nemaju nita drugo do tenju da
razbiju telo i od njega ponovo naine mainu-protezu, tj. onu proizvodnu instancu na osnovu
koje je bilo koje drutveno telo tek mogue. Drutvena tela i nastaju onda kada se izvesna
maina-proteza osamostali i celokopnu proizvodnju organizuje oko vlastitog tela. Ovde je
potrebno da shvatimo na koji nain kapitalistika maina organizuje proizvodnju oko vlastitog

3
Ali ovde nije re o nekakvoj autentinosti. Eto ta Hajdeger nije razumeo u svakodnevici i onom "se" koje
se neprestano ponavlja: radi se, ini se. Ono to razbija vreme, dogaaje i okolnosti, upravo je to "se", anonimno
tree lice, u kom se subjekt rastapa na beskonano malih sebe. I svako to "se" iznova deli na mnotvo novih i
neponovljivih susreta. Odatle autentinost sledi iz anonimnosti, a anonimnost nije nita drugo nego sposobnost
beskonane transformacije. O problemu autentinosti pogledati u Hajdeger, 2007.
tela. Jedan od naina je i taj da se iskustva pretvaraju u modele, uzore i slike. Zato kapitalistika
maina to ini?
To je nain na koji ona uva vlastito telo, odnosno, iskustva pretvara u modele da bi
modele uinila razmenjivim za novac to je uslov nastanka kapitalistike maine, prema
Marksovoj formuli R-N-R (roba-novac-roba) koja iznova raa formulu N-R-N (novac-roba-
novac).
4
Samo ukoliko mogu biti razmenjivi za novac (kao opti ekvivalent), stvar, dogaaj ili
iskustvo mogu se kapitalizovati kroz viak vrednosti. Viak vrednosti je prema Marksu uvek
viak (neplaenog) rada i kao takav nastaje kao posledica klasne strukture (odnos izmeu radnika
i neradnika). Sa druge strane, kapitalistika maina nije nita drugo nego spoj razliitih maina-
proteza (proizvodne instance koje se permanentno kae jedna na drugu da bi produile vlastito
telo, uveale vlastitu proizvodnju) koje konstatno razmenjuju modele za novac i obratno. U
osnovi kapitalistike maine stoji jedna mainska proizvodnja razlika izmeu rada i kapitala
moe da se manifestuje i kao distinkcija izmeu proizvodne i kontrolne instance, odnosno,
maine-proteze i drutvenog tela, u ovom sluaju tela-kapitala ili kapitalistike maine ija je
sutina u tome da mainsku proizvodnju stavlja u slubu odravanja vlastitog tela, a to postie
tako to konstatno preobraava iskustva u modele, a modele razmenjuje za novac i na taj naina
kapitalizuje viak vrednosti.
Radi se o tome da u kapitalizmu predmet proizvodnje moe biti samo ono to je
razmenljivo za novac ili se moe razmeniti za novac. Ukoliko ono to nije u stanju, potrebno ga je
na drugaiji nain vezati za drutveno telo kapitala, ili transformisati u neto drugo to je
podlono trinom principu. U svakom sluaju proizvodne instance (maine-proteze) se stavljaju
u slubu drutvenog tela (kapitala) upravo putem kontrolnih instanci koje usmeravaju ovu
proizvodnju u pravcu gomilanja vika vrednosti. Potrebno je ovde shvatiti da proizvodne
instance nisu odvojene od kontrolnih, nego u jednoj linosti one mogu da deluju zajednikim
snagama. Zapravo, kapitalizam je mogu samo kao drutveno telo u kojem proizvodne instance
unapred bivaju determinisane mehanizmima kontrole. Daleko od toga da ne postoji nain da
proizvodna instanca umakne kontrolnom mehanizmu, to se svakodnevno deava i zbog toga
nama iskustva igraju bitnu ulogu. Iskustva ne zasnivaju nikakve modele, oni povezuju ljude u

4
Upor. Marks, 1979.
nekoj zajednikoj delatnosti koja iznova menja one koji u njoj uestvuju. Iskustva su zapravo
revolucionarne prakse. Ali ta ovde znai revolucija?
Revolucija je uvek stvaralaka i odvija se kao stvaranje. Revolucija je uvek fragmentarna
i odvija se kao proces beskonanog rasipanja. Zbog toga je ona brana od drutvenog tela, koje
svodi proizvodnju na razmenu (znakova, modela itd.). Cilj razmene je u tome da se zadovolji
neki uitak, dok smisao proizvodnje ne moe biti nita drugo nego proizvodnja u beskraj, sve
jae i sve vie. Ali ovde treba imati u vidu da ono to je predmet proizvodnje nikada nije neko
korisno dobro, nita od onoga to bi se moglo materijalizovati ili na drugi nain kapitalizovati,
predmet proizvodnje su iskustva, a ona nisu nita drugo do putovanja na kojima se sopstvo rasipa
u nepovrat. O tome i slinim fenomenima bie govora i kao o muzikim iskustvima.

III

Poetkom 1980-ih inilo se da se neto bitno deava u rok muzici. Sve je poelo najavom
prvog albuma Prljavog kazalita (1979), a nastavilo se Azrom i Haustorom. Iako je mnogima
izgledalo da su Azra i Haustor logini nastavak Prljavog kazalita, stvar je bila malo sloenija i
teko da se moe govoriti o stvarnom kontinuitetu. Naime, izgledalo je da se prvi album Prljavog
kazalita pojavio nezavisno od slinih tendencija u Velikoj Britaniji i SAD-u, iako je upravo
njihov stil sviranja izraavao bunt zajedniki amerikim i britanskim bendovima. Radilo se o
buntu radnike i nie srednje klase. U pitanju su bili veoma razliiti fenomeni koji slede naizgled
zajednike tendencije.
Prvobitno, pank se u Americi i pojavio kao energian i krajnje ogoljen muziki izraz
urbanih belih niih klasa. Mladoj generaciji kao da je dosadilo da ekaju da odrastu, oni ele sad
i odmah da iskazu svoj prezir prema svetu odraslih, ali oni ne prestaju da govore o vlastitom
ivotu i o svim moguim protivurenostima urbanih sredina. Pank prezire sve ono to mu se ini
drugaijim i nerazumljivim, svestan da ivi u svetu otuenih pojedinaca i sam nije spreman da
prihvati sopstveno otuenje. Taj pokuaj da se izaa iz lokalne anonimnosti i iskae vlastito
gledite ak i po cenu da se bude prezren i odbaen od sredine, jeste moda najznaajniji
doprinos panka. Odbijajui da prihvati ivot u otuenoj sredini pank i nastaje kao umetnost
provokacije.
Drugaije stvari stoje u Velikoj Britaniji. Veoma rani interes za pank muziku su tamo
pokazali i predstavnici srednje klase. Oni su brzo prepoznali ta pank znai za razvoj kreativne
industrije. Osim toga, u Americi pank se pojavio kao propratna pojava razliitih muzikih
tendencija i nije imao odreenu ciljnu grupu kojoj se obraao. U pitanju su bili uglavnom
marginalni i anonimni bendovi, koji bi zauvek ostali u senci popularnijih grupa, da ih britanska
kreativna industrija nije prepoznala i na vreme lansirala, u stilu poznatih modnih trendova. U tom
pravcu je ve hipi generacija nainila odluujue korake. Popularnost polovne odee,
makrobiotike ishrane i industrije natalnih karti, u mnogome su doprineli razvoju sitnog
preduzetnitva
5
. Kreativna industrija se iri iz te take i polako zahvata u nova trita. Nasuprot
establimentu ona sada kreira jednu alternativnu muziku scenu, meanjem muzikih stilova i
lokalnih senzibiliteta: od regea i ska muzike do tekog zvuka i garanog roka, uvodei i
raznovrsne tehnike novine (nove perkusivne tehnike, sintetiki i elektronski zvuk itd.).
6

Ono to je britansko podruje uinilo prijemivijim za razvoj kreativne industrije,
svakako je postojanje jedne razvijene potkulture. Od tedija i moda, do rastafarijanaca i pankera
7
,
Velika Britanija je bila poprite razliitih kulturnih stremljena mladih generacija. Okosnicu i
ovde ine predstavnici radnike i nie srednje klase. Upravo tamo muzika postaje polje za
manifestovanje vlastitog ivotnog stila. Na taj nain muzika uestvuje u kreiranju izvesnih
identitetskih politika. Kroz transformaciju supkultura dogaa se meanje razlitih moda, muzikih
zanrova i stremljenja i na taj nain nastaju i novi muziki hibridi. Alternativna scena u Velikoj
Britaniji tokom 1980-ih nije bila nita drugo nego pokuaj kreativne industrije da stvori nove
muzike hibride: od panka i novog talasa, do elektronske muzike i rejva. Dobrim delom muzika
u Velikom Britaniji postaje i deo masovnih protesta protiv neoliberalizma, razbijanja radnikog
jedinstva (ukidanje sindikata) i politike tednje "eline Lejdi".
8

Alternativna scena u Velikoj Britaniji u mnogome je iskazivala ove drutvene
protivurenosti. Sa jedne strane, pank se pojavljuje u doba ekonomske krize, mera tednje i

5
Upor. Markovi, 2003.
6
Ibid.
7
Upor. Hebdid, 1980.
8
Upor. Harvi, 2012.
deindustrijalizacije (ukidanje sindikata i pretvaranje radnika u male preduzetnike), a sa druge, on
potajno sledi tendencije neoliberalizma i razvija mali bizniz na podruju popularne muzike,
mode
9
, makrobiotike ishrane (alternativna muzika scena i kreativna industrija). To je razlog
zato su Veliku Britaniju tokom 1980-ih poseivali mladi ljudi iz najrazliitijih krajeva Evrope i
sveta, upoznavali se sa alternativnom scenom i teili da neto slino stvore u domaim okvirima.
Na taj nain "alternativa" postaje uzor i model mladima i sve vie iskazuje njihov otpor prema
mejnstrimu. Izraz "alternativa" se poeo svakodnevno upotrebljavati za marginalizovane i
neafirmisane bendove, koji nisu okupljali iru publiku nego iskljuivo profilisane pojedince
(fanove), svirali su uglavnom po klubovima i esto ekperimentisali sa zvukom. Britanska
alternativna scena nije bila naroito komercijalna, u pitanju su bile male produkcijske kue
muziki profilisane, ali je zato bila razuena i oko sebe je okuplja raznovrsne i brojne bendove.
Na taj nain je stvoreno jedno iroko eksperimentalno polje u okviru koga su se preplitali
razliiti muziki anrovi (rege, ska, hard rok, elektronska muzika itd.).
Razvoj britanske alternativne scene nije ostao bez odjeka ni na prostorima bive
Jugoslavije. Mnogi mladi ljudi su odlazili u London, tamo su kupovali ploe, garderobu i
zaraeni alternativnim zvukom vraali se i osnivali su bendove irom bive Jugoslavije. Naravno
da nisu svi mogli putovati, moda i ploe se ire i podzemnim kanalima, a mnogi se upoznaju sa
alternativnom scenom kroz privatnu razmenu ploa i prijateljska druenja. To je razlog zato su
bendovi jugoslovenskog novog talasa trpeli najrazliitije uticaje. Ve je bilo rei o prvom
albumu Prljavog kazalita (1979), koji vie sledi autohtoni ivot ulice nego to se trudi da pokae
strane uticaje, a to opet nee biti sluaj sa njihovim drugim albumom (1980), koji je dobrim
delom stvaran upravo pod tim uticajima (najvei hitovi na tom albumu su pesme Crno-beli svet i
Mi pleemo).
U bivoj Jugoslaviji prostor za svirke je uglavnom bio u drutvenom vlasnitvu. Pored
domova kultura, studentski prostori su najvie doprineli razvoju novog talasa. Studentski kulturni
centar (SKC) u Beogradu je osnovan 1971. godine, ali je znaajno uticao na popularnost novog
talasa poetkom 1980-ih, gde su svirali vodei bendovi tog pravca: arlo Akrobata, VIS Idoli,
Elektrini orgazam itd. U Zagrebu su se bendovi okupljali u galeriji Studentskog centra i tamo su

9
O razvoju sitnog preduzetnitva na polju polovne odee, emu je veoma doprinela ekonomska kriza
krajem 1970-ih u Engleskoj, pogledati Mekrobi, 2012, str. 375 386.
nastali neki od najpopularnijih bendova zagrebake alternativne scene: Azra, Haustor, Film itd.
U Sarajevu se osniva novi primitivizam (1984), takoe, u prostorijama Doma omladine (SKPC
Skenderija, 1969), nekoliko godina nakon pojave novog talasa. Najznaajniji deo ove ekipe su
inili bendovi: Zabranjeno puenje, Elvis D. Kurtovi i njegovi meteori, Plavi orgestar itd.
Novi talas je nastajao u specifinim drutvenim uslovima. Nakon Studenstskih protesta
(1968) partija je podrala omladinu i omoguila joj sredstva vlastite reprezentacije (studentski
kulturni centri i studentska glasila: radio i novine), ali nije propustila da se obrauna sa
radikalnijim strujama u njihovim redovima. Tek sa posustajenjem starije rok generacije, pojavom
britanske alternativne scene i Titovom smru, stvoreni su uslovi za nastanak novog talasa na
prostorima bive Jugoslavije, a njegova popularizacija se odvija upravo u institucionalnim
okvirima, koji su kao plod studentske borbe ustanovljeni poetkom 1970-ih. Iako je u bivoj
Jugoslaviji u tom periodu bila razvijena muzika industrija i ma koliko da se politike elite nisu
ustezale da je ogranie zakonskim okvirima (komisija za ki i und), jo uvek nisu postojale
alternativne izdavake kue, kao to je bio sluaj u Britaniji, a zakon o drutvenoj svojini ih je
dobrim delom u tome spreavao mada, istine radi, treba dodati da se u tim godinama ve
uveliko praktikova privatna inicijativa, ali je podruje kulture bilo osetljivo na razvoj privatnog
preduzetnitva. Osim toga, alternativna scena ni u Britaniji nije bila komercijalnog karaktera i
teko je bilo oekivati da bi to ona mogla postati u Jugoslaviji, u kojoj je bila optereena i
dodatnim porezima (zakonom o kiu i undu). Stoga se novi talas u bivoj Jugoslavi nije mogao
razviti van institucionalnih okvira, a podela na lokalne centra (ustanovljena Ustavom iz 1974)
njemu je vie nego pogodovala.
Izmeu nekoliko diskografskih kua, koje su mahom bile vezane za lokalne politike
centre (Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Beograd itd.), izdvojile su se one koje su poput Jugotona
10

veoma brzo prepoznale znaaj novog talas u muzikom svetu, ali su isto tako znale da na
njemu dobro zarade. Prvi veliki projekat u tom smislu bio je Paket Aranman. On je nastao sa
namerom da se ispita alternativno muziko trite i u sebe je ukljuiti do tada neafirmisane
bendove, poput arlo Akrobate, VIS Idola i Elektrinog orgazma. To je bio veliki poduhvat u
marketinkom smislu i veoma je brzo dao rezultate. Izgledalo je kao da su vrata novom talasu

10
Jugoton je bio najstarija izdavaka kua u bivoj Jugoslaviji, osnovana je 1947. godine u Zagrebu i meu
prvima je posedovala licence za distribuciju gramofonskih ploa stranih rok grupa. Pored distribucije gramofonskih
ploa ovo preduzee se u poetku bavilo i fabrikom proizvodnjom, koja je kasnije prestala sa radom.
irom otvorena. Meutim, to se nije desilo iz razliitih razloga a najznaajni je onaj koji je
ukazivao da je za alternativan zvuk potrebna i alternativna diskografija, koja u svemu nee slediti
modu i isticati komencijalni uspeh na prvom mestu. U tom pogledu novi talas se mnogo bre
ugasio nego to su tome doprineli represivni zakonski okviri (zakon o kiu i undu).

IV

Na ovom mestu potrebno je rei neto vie i o raznovrsnosti jugoslovenskog novog
talasa. Naime, ma koliko se nekome inilo da je novi talas u sebe objedinio raznovrsna muzika
stremljenja, on nikada nije bio koheretna pojava i sainjavao je nekoliko zasebnim muzikih
celina. Kada to kaemo mislimo prevashodno na celokupni muziki doivljaj koji je ovaj pravac
proizvodio kod svoje publike. Zbog toga emo novi talas podeliti u nekoliko zasebni celina i tako
ga analizirati. Evo i kako to izgleda: angaovana scena (Azra, Haustor, Pankrti, Buldoer),
anarhistiki individualizam (arlo Akrobata, Elektrini orgazam), sentimentalni minkeraj (Film,
VIS Idoli, Plavi orgestar) i urbani populizam (Prljavo kazalite, Zabranjeno puenje, Elvis D.
Kurtovi i njegovi meteori).

1. Angaovana scena
U prvu grupu ubrajano one bendove koji su svojim pesmama pozivali na politiki
angaman. Bez obzira na dodirne take ovi bendovi pokazuje velike konceptualne razlike.
Pankrti su moda bili najblii izvornoj pank muzici (Ramonsima i Seks Pistolsima), sa snanim,
ogonjenim zvukom i jednostavnom harmonijom. Sa druge strane, Buldoeri su bili klasian rok
sastav svirali su neto izmeu progresiv i hard roka ali sa provokativnim temama i otvorenom
pankerskom retorikom. Azra i njen frontmen Branimir Djoni tuli su vie pripadali hipijevskoj
generaciji, a formu novog talasa su koristili samo kao privremeni izraz svojih umetnikih
aspiracija. Haustor je sa druge strane bio potpuno u tom novotalasovskom trendu, imali su
raznovrstan muziki sastav (ukljuujui duvae i bogatu ritam sekciju) a i bili su skloni i
ekpserimentisanju meu muzikim zanrovima (ska i rege).
Dakako, dok su Buldoeli bili poznati po svojim sablanjivim i blasfeminim tektovima
(to radi buldoeru jedan, Bluz gnjus, Pljuni istini u oi, Novo vreme itd.), dotle su Azra i
Haustor vie upuivali na politike probleme i kritiku nove levice. Azra je bila usredsreena na
dnevnopolitike teme (Poljska u mome srcu, Pavel, Osam sezdeset, Nemoj po glavi drue plavi
itd.), na kritiku okruenja i lokalnog mentaliteta (Jablan, Uradni neto, Pametni i knjiki ljudi,
Uas je moja furka, Ravno do dna itd.). Azra na sebe preuzima prevashodno prosvetiteljski
zadatak
11
, a rokenrol shvata kao mogunost da se promeni ljudska svest. Inspiraciju za svoje
pesme tuli nalazi u vlastitom okruenju, on ne izmilja situacije i dogaaje nego ih uzima iz
stvarnog ivota, iz svakodnevne komunikacije sa ljudima, sa naslovnica novina ili iz lokalnih
"bircuza". tuli je u pravom smislu angaovani umetnik, neko ko svoju poeziju koristi sa ciljem
da ljude pokrene na delovanje, da im ukae na stvarne probleme i suoci ih sa istinama koje oni
sebi nisu u stanju priznati. Poezija je iskustvo i ona u potpunosti treba da menja oveka i njegov
ustaljeni pogled svet i njegovu okolinu. Umesto da samo sedi u kui, potrebno je da ovek izae
meu ljude, da se suoi sa stvarnim problemima i da ih naui menjati u zajednici sa drugima.
ezdeset osma je ostavila poseban odjek u srcu Donija i njegove generacije, koja je u
izvesnom smislu neto starija od pankerske i novotalasovske. Pre negoli je dao ime svome bendu
drevno plemensko ime tuli je bio zanesen milju da postane putujui pesnik, neto slino
trubadurima u srednjem veku ili rapsodima u Homerovo doba. Pesnik tamo oblikuje unutranje
raspoloenje jednog naroda i simbolizuje njegovu sposobnost da se nosi sa problemima i
izazovima vremena. Pesma je odjek koliktivnog iskustva, koje narodu omoguava da opstane u
tekim i sumornim vremenima. Naravno, ovde nije re ni o kakvom mitskom jedinstvu nego o
jedinstvu koje nastaje kao proizvod kolektivne delatnosti na reavanju zajednikih problema.
Ono to ini pripadnost nekom narodu nije nita drugo nego zajedniki problem oko koga se svi
okupljaju. Narod jeste kolektivno iskustvo i kao takav nikada nije dat nego se uvek iznova
stvara.
Ta prosvetiteljska misao je drala na okupu Donijevo pesnitvo. Da je to tako saznajemo
mnogo godina kasnije, kada su komari rata naselili ove prostore. Azra nije bio jedini bend koga
su strahote rata unitile, ali je Doni svakako bio neko ko je te strahote najdublje podneo.
Njegovo uporno odbijanje da se vrati muzici i mnogo godina nakon rata, povezani su upravo sa

11
Upor. Stuli, 1998.
porazom tog prosvetiteljskog humanizma, koji je Azra dugi niz godina negovala. Nedostatak
ovog projekta je bio u tome to se on obraao odreenoj klasi, urbanom mladom oveku srednje
klase, koji je dovoljno inteligentan da sagleda vlastite problema i suoi se sa njima. Iluziju tog
tipa delio je i Haustor, ali na potpuno drugaiji nain.
Haustor je konceptualno mnogo profilisaniji nego Azra i tematski se veoma uklapa u
polje interesovanja nove levice. Moda ne toliko kritian prema vlastitoj sredini kao Azra,
Haustor je mnogo vie nade polagao u revolucionarne mogunosti Treeg sveta. Beda i
nematina seoskog ambijenta June Amerike, idealizovana slika revolucionarnog ratnika u liku i
delu Ernesta e Gevare, kao i Rundekova fascinacija vesternom su samo neke od osobenosti po
kojima je Haustor postao prepoznatljivo ime jugoslovenske alternativne muzike scene. Pravi
karakter Haustora neemo otkriti u pesmama koje su ga proslavile (Djevojke u lednjim haljinama
volim, Ena, al od svile itd.), nego u pesmama koje nadahnjuju nove generacije i koje pozivaju
na revoluciju, kao i na veni otpor ugnjetenih i obespravljenih (Uzalud pita, Trei svet, Skriven
iza lanih imena, ejn itd.). Za raliku od Azre koja tei da razvija kritiku svest kod svoje
publike, Haustor veruje u nadolazak revolucije i govori u ime ugnjetenih i obespravljenih u
celom svetu. Revolucija se uvek deava sad i ovde (u konkretnim ivotnim okolnostima) i ona je
uvek deo jednog irek pokreta koji se poput uragana iri i osvaja srca ljudi.
Poput ejna koji nikada nije sam u svojoj boli, ili Treeg sveta, koji puca od snage za
promenom, Haustor otkriva te strme i krivudave seoske puteljke kojima se uzdie nova
revolucionarna snaga. Nije to samo Vijetnam, Meksiko ili Bolivija to je istovremeno i Kina,
Kulturna revolucija i Mao Ce Tung. To nisu samo svetovi u kojima se deavaju revolucije nego i
oni koji ekaju na njih. Haustor peva u nagovetajima, on govori poput proroka, kod njega
revolucionarna iskustva nisu uvek vidljiva ili nisu odmah data ali se mogu prepoznati u
znakovima. Pre ili kasnije Trei svet je tu, kod nas, tamo gde mu se ne nadamo, ali je izvesno da
ga ekamo. Ako je Azra elela revoluciju u lokalnim okvirima, revoluciju koja polazi od nas
samih, Haustor opisuje revoluciju u svetskim okvirima, revoluciju koja dolazi nama u susret i
koja nas obuzima borbenim zanosom. Trei svet nije negde tamo, Trei svet je u nama i mi smo
Trei svet to je poruka koju nam alje Haustor. Zbog toga se ovde ne radi o dve razliite
revolucije, lokalnoj i globalnoj revoluciji, u pitanju je jedna ista revolucija samo treba shvatiti da
je lokalno istovremeno i globalno i da se globalno uvek odvija u nekim lokalnim okvirima.
Azra i Haustor se na taj nain obraaju revoluciji, ali to ine na raliite naine i razliitim
sredstvima. Meutim, ono po emu se ovi bendovi ne razlikuje jeste publika kojoj se obraaju, u
pitanju su generacije mladih srednje klase. Ono to deli ove generacije jeste uverenje da je
mogue rokenrolom promeniti svet. Ali ne treba zaboraviti da je sama srednja klasa po svojim
preferencijama bila dosta heterogena. Nisu svi verovali u revolucionarnu promenu. Postoje i oni
koji su verovali da muzika treba da iskae svetski bol (Weltschmerts) i da je ivot po sebi patnja,
a jedino to moe od toga da nas izbavi je stvaralatvo. Neke od njih je to dovelo do saznanja da
je svaka individua posebna i da je nesvodiva na drugu. O tome e biti rei na sledeim stranama.

2. Anarhistiki individualizam
Prekretnicu u razvoju novog talasa na ovim prostorima napravio je album Paket
aranman. On je u sebe ukljuio tri do tada anonimna benda, arlo Akrobatu, VIS Idole i
Elektrini orgazam. Nesumljivo je da su to bili dosta heterogeni bendovi i uopte nije bio lak
zadatak okupiti ih na jednom mestu. U ovom poglavlju bie rei o Elektrinom orgazmu i arlo
Akrobati. Muziki kritiari o arli govore da je bio skup neverovatnih individualaca koji nikako
nisu mogli zajedno funkcionisati, jer su meu njima postojale ozbiljne konceptualne razlike. To
je bilo vidljivo ve na prvom zajednikom albumu. Sa jedne strane, neobuzdan anarhizam Koje,
a sa druge, Milanava duboka posveenost i najsitnijem detelju. Kada to sagledamo sa vremenske
distance i imajui u vidu ta se deavalo nakon raspada ovog benda, moemo rei da je arlo
zaista i bio spoj nespojivog. Ali to je prevashodno i inilo ar ovog izoidnog i dadaistikog
benda.
Sa druge strane, Elektrini orgazam je od poetka u svojim pesmama naglaavao
individualno rastrojstvo i linu nestabilnost. Naroito je to dolo do izraaja u pesmi Krokodili
dolaze, sa prvog zajednikog albuma. Ne samo u tekstualnom smislu koji je na granici
razumljivog nego i u muzikom pogledu ova pesma je doarala usamljenost i nespokojstvo,
centralna oseanja koja proimaju otuenu individualnost. I dok druge pesme sa zajednikog
Albuma (Zlatni papagaj i Vi) imaju jo uvek pankerski prizvuk, kritikujui lokalni mentalitet i
sklonost snobizmu, dotle ova pesma izlazi iz tih okvira i ukazuje na linu dimenziju, na otuenje
i depresiju pojedinca. Poenta je ukazati na to da je individualna bol zapravo optedrutveno
raspoloenje i da su drugi isto tako pogoeni depresijom i negativnim oseanjima, koja
prikrivaju drutvene fasade: uspeh, snobizam, izolacija itd.
Pesma Nebo, sa prvog samostalnog albuma Elektrinog orgazma iz 1981, pomera teite
problema utoliko to ukazuje na suprotstavljenost individualne istine kolektivnoj zabludi. Ona
prikazuje pojedinca koji pokuava da se grevito uzdigne iznad kolektivnog identiteta i
ogranienja sredine i da stvori prostor vlastite afirmacije. U nemogunosti da se odviji od
sredine koja ga "gui", individualnost puta krik kao poslednji vid pobune protiv onih koji su
slobodu "vezali icom" i na taj nain zatvorili lino i neponovljivo u sebi razumljive kliee. Ova
nas pesma ponovo povezuje sa arlom Akrobratom i njegovim dvojnim zahtevom: sa jedne
strane, istina se nalazi u pojedincu koji je neponovljiva i slobodna linost (Niko kao ja), ali
upravo zbog toga on je esto nesigurna i nestabilna individualnost (Oko moje glave).
Celina ovog pokreta moe se sabrati u jednoj pesmi koja je postala himna toga vremena:
Ona se budi. U pitanju je individualnost koja postaje svesna raskoraka sa svojom okolinom, i
koja vie nije u stanju da veruje u neke druge istine osim onih koje sama stvara. U toj taki u
kojoj kolektivni identitet puca, u njoj jedino i moe da se rodi individualnost koja zahteva
vlastita prava. Iskustva se ovde ne vezuju za neki istorijski dogaaj (revoluciju), kao to je bio
sluaj kod Azre i Haustora, individualnost ovde vai kao istina po sebi. Ali upravo ta i takva
individualnost, u trenutku kada se oslobaa okova kolektivnog identiteta, shvata da je sloboda
isto tako veliki teret i da ivot nije nita drugo do (svetski) bol. Ta, gotovo Sartrovska odlunost (
biti osuen na slobodu), od slobode sve vie ini teret individualnosti i neto sa ime e se ova
sve tee nositi kako godine budu odmicale. arlo Akrobata jo nije svestan tog problema, ali e
on ubrzo postati vidljiv kod EKV-a i Discipline Kime, dva velika benda u kojima e duh arle
na nov nain nastaviti da ivi.
Eto zato je novi talas bio moda najbolji pokazatelj stanja u kom se nalazila srednja
klasa generacije mladih. Izmeu revolucionarnih zahteva mladih i nove levice, unutar samog
Studentskog pokreta se profilisala jedna struja koja je teila osobenosti i individualnosti. inilo
se da se individualizam rodio iz rascepa u kolektivnom identitetu, kada su kulturne matrice
roditelja prestale da igraju znaajniju ulogu u ivotu dece, i kada se istina poela traiti u
unutranjosti samog pojedinca. Reakcija sistama je u tome odigrala bitnu ulogu. Tokom
sedamdesetih, bez ozbira na pojedinane ustupke vlasti (videli smo da su neki od njih bili i
studentski prostori, glasila, novine itd.), stanje u jugoslovenskom drutvu nije izgledalo
ohrabrujue, a teritorijalna podela zemlje na drave i pokrajine (Ustav iz 1974) samo je jo
dodatno zakomplikovala drutvene odnose. Reakcije vlasti na studentske proteste (1968),
promene partijskog rukovodstva (smena anarholiberala, 1972) i decentralizacija politike moi
(stvaranje nekoliko politikih centara,1974) izazvali su izuzetne turbulencije u jugoslovenskom
drutvu.
Individualizam se javio kao posledica izolacije i marginalizacije Studentskog pokreta, ali
i sve uestalije diferencijacije mladih unutar institucionalnih okvira. Povezani izmeu sebe
razliitim interesovanjima (sport, muzika, izlasci itd.) i sa dovoljno slobodnog vremena, mladi
sve vie tee za tim da stvore prepoznatljiv ivotni stil. Ovde je imperativ biti drugaiji i
razlikovati se. Roditeljska kultura se doivljava kao uniformna i kao neto to mlade ograniava i
sputava, pripremijui ih za poslove koji su nezanimljivi i monotoni. Individualizam i nastaje kao
posledica odpadnitva od kolektivnog identiteta (roditeljske kulture), ali sa druge strane
proizvodi neizvesnost i oseaj nepripadanja nekoj odreenoj grupi. Do ubeenja da je istina u
pojedinanom, novi talas dolazi tako to otkriva rascep u pojedincu, koji ga u isti mah ini
jedinstvenim i nesretnim. Ovaj rascep nije nita drugo nego krik upuen drugima sa namerom da
ih podseti da je bezdan u pojedincu izvoran i nepremostiv. To je istina do koje dolazi novi talas,
da je pojedinac samo pukotina koja se iri i ne prestaje da puca. Naravno, to takvog oseanja
moe da doe samo izolovani i marginalizovani pojedinac, a upravo takvi su postali mladi ljudi
nakon propasti Studentskog pokreta. Linija izmeu zombija i takvog mladog oveka je sve tanja,
i ne treba da nas udi da e se u jednom trenutku ona i izgubiti (Hodam sad kao zombi).

3. Sentimentalni minkeraj
Pod ovom sintagmom ne mislimo nikakav peorativni sadraj, ali budui da bi to moglo
proizvesti takve konotacije potrebno je na ovom mestu razjasniti oba pojma pojedinano.
Sentimentalno se odnosi uglavnom na sporiji ritam pesama i orjentaciju na ljubavnu tematiku.
Naravno, nisu u pitanju klasine rok balade, i dalje je primarna novotalasovska retorika, ali su
tonovi neto usporeniji i sa mnogo vie emotivnog naboja. Na minkeraj se ovde misli da su
modni detalji u prvom planu, odnosno, oni se ovde koriste kao znaci i njihova je uloga u tome da
naglase ili ospore neki postupak, ideju itd. (kona jakna i pantalone kao imid buntovnog
oveka sa ulice, sveana odela i kravate kritika funkcionerskog imida itd.). Grupe koje
sainjavaju ovu tematsku celinu su: VIS Idoli, Film i Plavi orgestar.
Kada je re o VIS Idolima ne moe se rei da se njihov celokupni muziki opus moe
svesti na rok balade. Njihove najpoznatije pesme to nisu: Maljiki, Kenozoik, Zato su danas
devojke ljute itd. ak i pesma koja bi se mogla uvrstiti u baladu, Retko te vidjam sa devojkama,
nije imala nikakvu ljubavnu konotaciju. Ali bilo je i balada : Malena, Bez tebe ne mogu da
spavam, Devojko mala, Radostan dan itd. Na svirkama i u muzikim spotovima su se
pojavljivali obueni u sveana odela i sa kravatama, to je bila izvesna parodija na funkcionere i
birokratske drutvene slojeve. Parodija ove vrste je znala da zavede i na krivi put tada bi
znaenja dobijala sasvim drugi smisao od onih koja su im autori namenili, njihova pojava je
esto publiku dovodila u dilemu da i sami nisu sinovi funkcionera i da ne gaje izvestan snobizam
prema radnikoj klasi. Pesma Maljiki sa prvog zajednikog albuma (Paket araman) preko
noi je postala hit, ali kao to je poznato i ovde je parodija na socijalizam (sovjetskog i kineskog
tipa) vie nego oigledna.
Funkcionerska minka, ismevanje radnike klase i parodiranje socijalizma bili su samo
neki od zatitnih znakova ovog benda. Kod njih je kritika socijalizma esto prelazila u
osporavanje celokupnog sistema, a takav stav e preovladati na njihovom treem albumu
Odbrana i poslednji dani, koji je dobio naziv prema delu srpskog disidenta Borislava Pekia. Za
razliku od drugih bendova novog talasa, koji su imid iskljuivo izgraivali na svirkama, VIS
Idoli su okupljali oko sebe probranu ekipu fotografa i stilista razliitog tipa, koji su u mnogome
doprineli njihovom vrtoglavom uspehu. Svesni injenice da popularnost nekog benda dobrim
delom zavisi i od prisutnosti u medijima, oni su dobar deo svog imida gradili i sa te strane. Sa
ove take gledita manje udi injenica da su se neki od lanova VIS Idola afirmisali na polju
medijskog menadmenta, nekoliko godina nakon raspada benda. Izgleda su oni bili jedni od
retkih koji su pratili britanske trendove ne samo u muzikom smislu, to tada i nije bila novina
nego i u ovom organizacionom, koji je podrazumevao stvaranje privatnog preduzetnitva u
domenu kreativne industije.
Sa druge strane, Film je u poetku igrao na kartu ulinog imida ovaj bend je nastao
tako to su se lanovi Azre odvojili od njihovog frontmena Branimira Donija tulia i osnovali
samostalnu grupu ali se veoma brzo vratio mekim i sladunjavim tonovima. Film je uglavnom
afirmativno govori o ivotu ulice kao o drugoj prirodi mladih ljudi, o grubim i snanim
momcima, o modernim devojkama, ulinim klanovima i nonim provodima (Zajedno, Odvedi
me iz ovog grada, Zamisli, Djete ulice itd.). Sudbina Filma zadesila je i Plavi orgestar koji je u
poetku pevao o lokalnom mentalitetu, ali je popularnost stekao rok baladama: Suada, Sava tiho
tee, Zelene su bile oi te, Kaja itd.

4. Urbani populizam
Poslednju deonicu ovog dugog muzikog maratona zavriemo analizom bendoma:
Prljavo kazalite, Zabranjeno puenje i Elvis D. Kurtovi i njegovi meteori. Prljavo kaaliste je
delilo sudbinu Filma i Plavog orgestra, iako je meu prvima otvorilo priu o novom talasu na
ovim prostorima i ono je ostalo u seanju nove generacije mladih po svojim baladama: Marina,
Moj bjeli labude, Na badnje vee, Uzalud vam trud svirai itd. Kao rodonaelnici ulinog zvuka,
Prljavo kazalite je veoma rano nametnulo temu marginalizovanog mladia, sa traumama iz
detinstva (nasilje u koli i kui: Sretno djete, U mojoj opini problema nema, Ja sam mladi u
najboljim godinama, Na poslednjoj tramvajskoj stanici itd.). Stie se utisak da je na njihovoj
prvoj ploi po prvi put radnika klasa progovorila vlastitim jezikom, sirovo, ogoljeno i bez
ikakve minke srednje klase. Traume od Drugog svetskog rata, ulina prebijanja i maltretiranja
vrnjaka, nesigurne i mrane ulice u kojima se raa nasilje i zloin, ljubav iz jeftinih porno
osopisa, sve su to teme koje proganjaju mladog marginalizovanog oveka.
Drugi album (1980) je nastavio u pojaanom ska ritmu, a pesme Crno bjeli svet i Mi
pleemo su postali istinski hitovi, ali ni po emu nisu izlazili iz zacrtanog tematskog okvira prvog
albuma. Tek trei album (1981) najavljuje otar zaokret u muzikom smislu, a dokaz za to je bila
i hit balada Heroj ulice, u kojoj je prikazana idealizovana slika marginalizovanog mladia, a
svojom tematskom vokacijom ona je veoma podseala na Lenonovu pesmu Working class hero.
Sa Prljavim kazalitem je na ovim prostorima po prvi put progovorila beda ulice, a urbano
socijalistiko okruenje je pokazalo i svoju tamnu stranu. Nesigurnost, beda i nasilje, protiv toga
se die glas mladih iz radnike klase, a oni nisu uvek u stanju da do kraja jasno i precizno
definiu svoja oseanja, niti da na pravi nain artikuliu svoje politike zahteve. Tek e
sarajevski novi primitivizam u tome uspeti i to moda zato to je veina prestavnika ovog
pokreta pripadala srednjoj klasi.
U periodu kada novi talas ulazi u krizu i vraa se klasinim rok ablonima, tada na scenu
stupa sarajevski novi primitivizam: Zabranjeno puenje i Elvis D. Kurtovi i njegovi meteori.
Da bi se razumela pojava ovih bendova, neohodno je imati na umu situaciju u Sarajevu tih
godina. Veina ovih mladia odrastala je u dravnim soliterima koji su se graniili sa radnikim
naseljem. Iako veinom potiu iz birokratskih slojeva, teme za svoje pesme ovi bendovi su traili
u radnikoj sredini. Ipak, to nisu bili iskljuivo radniki slojevi, nego esto i ljudi iz kriminalnog
miljea. Oni polaze takoe od lokalnog okruenja i u svojim pesmama prikazuju lokalne
mentalitete, ali im namera nije u tome da se kritiki odnose spram njih, kao to je to inio Doni
u svojim pesmama, nego da ih shvate i na izvestan nain opravdaju.
Pored osnovne ivotne oskudice, uske socijalne orjentacije, nemirnog i buntovnog naina
ivota, junaci njihovih pesama esto ulaze u socijalne komflikte koje neminovno reavaju na
poguban nain po sebe (Anarhija all over Ba arija, Pamtim kao da je danas bilo, Zenica bluz,
Dok eka sabah sa ejtanom itd.). Oni opisuju mitske veliine, ljude koji su trudom i
nesebinim zalaganjem, esto nezgodnim karakterom ili jo ee nesretnom sudbinom, postali
urbane legende (eki is on the road again, Ibro dirka, Nedelja kad je otio Hase, Srce, ruke
lopata itd.) Sve to skupno ini jedan lokalni mentalitet u okviru koga se formira kolektivni
identitet (sarajevska raja). Sa druge strane, junaci njihovih pesama prepoznaju mehanizme
drutvenog iskljuivanja, ali esto neadekvatno reaguju na njih, a stie se utisak da im i sam
sistem nije ostavio mogunost drugaijeg reagovanja (Neu da budem vabo u dotiranom filmu,
Kino "1. maj", Devojice kojima mirie koa, Balada o pionji i ugi itd.).
Zbog toga je u njihovim pesmam uvek prisutna i svest o klasnom poloaju koji ih
ograniava u njihovim aspiracijama i tenjama. Naizgled obine stvari, kao to su ljubav,
odlazak na more, uloga statitiste u filmu itd, za njih postaju merilo klasne diferencijacije. Sve to
su pokazatelji koji ukazuju da se radi o unutranjem sukobu mladih iz srednje klase, onih koji
ive na granici dva sveta: radnikog naselja i elitnih funkcionerskih blokova. Po svom
socijalnom poloaju oni su blii funkcionerima i sami ive u dravnim zgradama ali, njihove
simpatije su na strani onih koji pate i sa kojima ele da se poistovete. Ali, pravi sukob se nalazi
unutar same srednje klase, izmeu sinova visokih funkcionera i sinova sitne birokratije. Zbog
toga su esta omalovaavanja sinova politikih funkcionera (Murga drot, Dan republike,
Guzonjin sin itd.), sa jedne strane, i favorizovanje radnike klase, sa druge (Stanje oka,
Poslednja Oaza U looj formi sam, Haija ili bos itd.). Na taj nain su oni ukazali na duboki
klasni sukob funkcionerske elite i radnike klase u jugoslovenskom socijalizmu, a nisu bili
daleko ni od toga da u prvima prepoznaju novi preduzetniki stale.
Upravo zato to su iveli na granici dva sveta i bili podjednako iskljueni iz oba, oni su
uspevali da artikuliu klasnu borbu i da u njoj pronau svoju klasnu poziciju. Slina situacija je
bila i sa bendom Mirka Srdia, iji je pun naziv glasio Elvis D. Kurtovi i njegovi meteori, koji
je bio prijatelj sa Neletom (Nenad Jankovi), Zijom (Draen Ril), Sejom (Davor Sui) i
drugima, sa kojima je osnovao pravac novi primitivizam i uestvovao na stvaranju kultne radio i
TV emisije: Top liste nadrealista. Slinosti izmeu dva benda su bile velike, a esto su isti
muziari svirali u oba benda. To je razlog zato ne nalazimo osnova da dublje ulazimo u
pojedinosti, nego emo samo skrenuti panju na meusobne razlike. Elvis D. je vie insistirao
na kritici lokalnog mentaliteta i na parodiranju malograanskih navika, dok je Zabranjeno
puenje ipak pokazivalo vie respekta za junake svojih pesama. Sa druge strane, Elvis D. je
uglavnom pesme pevao u prvom licu, u kojima line frustracije i individualni bol dolaze vie do
izraaja (Kad se babo vrati kui pijan, Dabogda crko rokenrol, Ko te kara nek ti pie pesme,
Nosila je lepotu ko prokletstvo itd.).

V

Novi talas je nastao iz samog rascepa u Studentskom pokretu. Stvaranjem omladinskih
institucija mladi su konano dobili reprezentativnu formu u okviru koje su mogli relativno
samostalno delovati, ali je to u izvesnom smislu i podelilo Studentski pokret, a postati deo
sistema znailo je i potencijalnu opasnost da e otupeti kritika otrica mladih generacija. U
poetku se to i desilo, ali kako su godine prolazile tako su i studentske institucije zadobijale sve
vie samostalnosti, ali su jo uvek bile budno posmatrane od strane politikih struktura. Sa
pojavom panka i novog talasa mladim generacijama je pruena mogunost da neposredno
progovore iz vlastitog ivotnog okruenja, a postojanje omladinskih institucija im je u tom
trenutku bilo od neprocenjivog znaaja.
Naravno, problem je u tome to novi talas u Jugoslaviji nikada nije bio jedinstven pokret i
u sebe je ukljuio preteno urbanu omladinu srednje klase. Ni sama ova klasa nije bila
jedinstvena i esto se manifestovala u nekoliko pravaca, od kojih je svaki teio da nametne
vlastiti pogled na svet, bilo da su u pitanju revolucionarne tendencije, ili individualna traganja za
istinom. Veoma brzo muzika je postala izgovor za dobar provod i sve vie je stvarala drutveni
uitak, nego to je ekperimentisala sa novim stilovima i novim muzikim zanrovima. To je
razlog zato se pria o novom talasu tako neslavno zavrila. Kada se iskustva pretvaraju u
modele, tada uivanje dobija prednost nad stvaralatvom.
Modeli ovekoveuju trenutke i dogaaje, vezuju ih za neke linosti i ine ih
prepoznatljivim i poznatim na taj nain pripitomljavaju nepoznato i divlje a od iskustava ine
poeljne obrasce ponaanja. Samo ukoliko su razmenjiva, iskustva figuriraju kao modeli i
proizvode nove modele. A tada i svako stvaralatvo umire, a na njegovo mesto dolaze modeli iji
je smisao u tome da proizvedu uivanje. Kultura uivanja stoga i oznaava dominaciju modela i
nedostatak iskustava. A samo kroz iskustvo moe neto novo da se proizvede i samo iskustva su
u stanju da menjaju ljude i sredinu u kojoj ivimo. To je moda zato to su iskustva retka i ne
sreu se svakog dana. A neto od svega toga je u sebi nosio i novi talas.










NEOLIBERALIZAM
I
KULTURNA ELITA

I

Krajem 1960-ih u svetu dolazi do pojave kontrarevolucije.
12
Reakcija na Studentske
proteste je u zemljama Istonog bloka kulminirala vojnom intervenicijom u ehoslovakoj.
Ulazak tenkova u ehoslovaku najavio je talas reakcionarnih kretanja irom sveta. Poetkom
1970-ih Delez i Gatari izdaju Anti-Edipa
13
(1972). Centralni pojam ove knjige je elea
proizvodnja, a ono to nasuprot njoj deluje jeste antiproizvodnja. Pojam drutene represije ovde
zadobija novo znaenje. Antiproizvodnja je usmerena protiv revolucionarnih tenji elee
proizvodnje. Za razliku od drutvene represije, koja podrazumeva direktan obraun sa
revolucionarnim elementima i neposrednu primenu sile (policijska, vojna i sudska intervencija),
antiproizvodnja znai jaanje onih snaga u drutvu koje posredno treba da obuzdaju
revolucionarna kretanja. Sutina antiproizvodnje je u tome to ona prekida revolucionarne
potencijale (eleu proizvodnju) i jaa one tendencije koje se tome suprotstavljaju.
Antiproizvodnja je elea proizvodnja okrenuta protiv sebe same.
Daleko od toga da sistem tokom revolucionarnih dana nije odgovarao i na represivan
nain, ali povremena upotreba sile bila je samo privremena zamena za dugotrajne procese
reakcije, koji e uslediti tokom 1970-ih. Pojam antiproizvodnje u tom smislu slui kao veoma
korisno sredstvo interpretacije. Na tom tragu emo pokuati da opiemo i pojavu neoliberalizma
u specifino jugoslovenskim okvirima (samoupravni socijalizam). Pre svega, koje su odlike

12
Upor. Buden i ilnik, 2013.
13
Upor. Delez i Gatari, 1990.
samoupravnog socijalizma? Ideologija samoupravnog socijalizma je nastala neposredno iz
sukoba sa Staljinom (rezolucija informbiroa, 1948). Nasuprot staljinizmu u Jugoslaviji se razvija
"socijalizam sa ljudskim likom". U sreditu jugoslovenske ideologije je ovek i njegove prirodne
potrebe. Taj oblik humanistikog socijalizma je bio opozicija kako staljinizmu (koji je prirodne
potrebe oveka podredio ekonomskim zakonitostima) tako i kapitalizmu (ovaj je prirodnim
potrebama suprotstavljao vetake potrebe). Ovaj humanistiki socijalizam, ma koliko odudarao
od blokovske podele sveta, u svemu je pokuao da pronae trei put. Solidarnost sa Treim
svetom i stvaranje Nesvrstanog bloka bilo je plodno tlo za razvoj ideologije humanistikog
socijalizma.
U tom periodu humanistiki socijalizam dobija i filozofsko utemeljenje i to putem praksis
filozofije. Praksisovci nastaju kao neformalna grupa profesora, preteno sa Zagrebakog i
Beogradskog univerziteta, osnivai su filozofskog asopisa Praksis i Korulanske letnje kole
(1963 1972).
14
Ve sredinom pedesetih izlaze sa kritikom teorije odraza, koja se smatrala
dominatnom teorijom spoznaje u Istonom bloku, to ih distancira od ortodoksnih ideologa i
dodeljuje im imid slobodnih mislilaca. To njima omoguava da kroz prizmu humanistikog
Marksa razmatraju aktuelne filozofske teme: od fenomenologije i egzistencijalizma, do
analitike filozofije, filozofije nauke i kritike teorije drutva.
15
Eto zato je kola na Koruli
postala prepoznaljivo mesto susreta razliitih struja savremene filozofije, a mnoga poznata imena
su tamo gostovala: Erik From, Lisjen Goldman, an-Pol Sartr, Herbert Markuze, Eugen Fink,
Agnes Heler, Jirgen Habermas, Anri Lefevr itd.
Omiljeni moto ove filozofske kole bio je "kritika svega postojeeg", a glavni teorijski
neprijatelj bio je staljinizam. Kritika svega postojeeg je podrazumevala da nema osiguranih
podruja filozofskog istraivanja, a filozofska kultura je nalagala da svako od njih mora biti
ponaosob ispitano. Sa druge strane, kritika staljinizma je bila uperena protiv onih birokratskih
tendencija u socijalizmu, bilo da je u pitanju sovjetski oblik ili njegova jugoslovenska varijanta,
koji centralizuju instance moi i ukidaju mehanizme demokratskog odluivanja (samoupravni
socijalizam). Praksisovci veoma brzo bivaju kritikovani, ne samo od dravnog vrha, nego i od

14
Upor. Jaki, 2012.
15
Upor. Ralevi, 1975.
svojih kolega, ortodoknih marksista.
16
Vrhunac osporavanja asopis Praksis i filozofska letnja
kola dostiu krajem 1960-ih, od kada su postali "stalna meta dnevnopolitikih i ideolokih
napada".
17
Jak antipraksis naboj se iri sa filozofskih katedri i uglavnom dolazi iz pera kolega
filozofa i sociologa, ortodoksnih marksista. Mnogi od njih su svoje akademske karijere izgradili
upravo na kritici praksisa.
Nesumljivo je da su dobrim delom ove kritike bile i opravdane, posebno onda kada se
isticalo graansko naslee humanistike ideologije, kao i znaaj koji su na ovu grupu izvrili
fenomenologija i egzistencijalizam, kao prevashodno graanska stremljenja u miljenju
18
, ali se
isto tako brzo zaboravljalo da su praksisovci inili filozofski najrelevatniju grupu u akademskih
krugovima, a njihov znaaj, ne samo u pogledu filozofskog stvaralatva nego i po pitanju
filozofske publikacije, ukljuujui i prevodilaki rad, daleko je prevazilazio postojee filozofske
okvire.
19
To je razlog zato je autoritet ovih profesora bio mnogo jai nego argumenti njihovih
kritiara, koji se esto nisu libili da partijsku lojalnost suprotstave agumentovanoj raspravi.
Poenta je ovde u tome da je sistem shvatio da nije dovoljno da se neko samo fiziki
potisne iz akademskog polja, to se desilo sa osmoricom profesora Beogradskog univerziteta
(1972), nego je potrebno proizvesti i jako kontrainvestiranje u teme i sadraaje, jednom rei,
diskurzivnu matricu koja protivurei suprotnom pokuaju: Partijski sastanci i savetovanja, razni
oblici ideolokog obrazovanja i kola, kao ona u Kumrovcu, javne tribine i mitinzi bie
pozornice za jednu plejadu glumaca ije e se umee iscrpljivati u napadima.
20
Sve to se deava

16
Koliko je politikih karijera napravljeno na napadima na Praksis! Koliko je ljudi dolo do svojih
direktoriskih mesta u kulturnim institucijama, naroito u marksistikim centrima, do profesorskih titula na
univerzitetima, irom Jugoslavije, do mesta lanova i predsednika ideolokih komisija i raznih komiteta,
sekretarskih i predsednikih mesta u partijskoj hijerarhiji ili dravnoj upravi beleei ta praksisovci javno i privatno
govore, ta piu, s kim se dopisuju i sastaju. Jaki, 2012, str. 169.
17
Proces restaljinizacije jugoslovenskog drutva nije proao bez snanijih otpora. O snazi novih umpulsa u
filozofiji i dretvenim naukama, reju u kulturi, govori i injenica da su se i asopis i Korulanska ljetna kola
odrali vie od pet godina poto su 1968. postali stalna meta dnevnopolitikih i ideolokih napada. Ibid, str. 202.
18
Praksisti se preteno bave socijalnom-politikom filozofijom i filozofskom antropologijom (...) Oni
pripadaju antropoloko-humanistikoj liniji savremene filozofije, koju ine ne samo marksistike ve preteno
nemarksistike (buroaske) kole i pravci egzistencijalizam, personalizam, neokantovstvo, neohegelovstvo,
frojdizam, katolika i protestantska teologija, ideologija desne socijaldemokratije naroiti tzv. frankfurtski krug
marksologa itd. Ralevi, 1975, str. 97.
19
Treba, meutim, istai da su oni [misli se na praksisovce D. M.] dali niz nesumljivih nauno-filozofskih
doprinosa ne samo u kritikom delu svoga rada u analizi i razotrkivanju sutine staljinistikog i svakog drugog
dogmatizma, pozitivizma, ontologizma, gnoseologizma, ahumanizma i drugih jednostranosti i deformacija, ve i u
konkretnoj razradi mnogih antropoloko-humanistikih, logiko-gnoseoloko-metodolokih i semantikih, etikih
estetikih i drugih nauno-filozofskih problema. Ibid, str. 99.
20
Upor. Jaki, 2012, str. 202.
poetkom 1970-ih, kada kontrarevolucija pokazuje svoje pravo lice. U tom trenutku se i
univerzitetski kadar profilie, a oni koji ostaju unutar sistema dobijaju mogunost profesionalnog
usavravanja odlaskom u inostranstvo to se dobrim delom odnosi i na one profesore koji su
privremeno proterani iz univerzitetskih institucija oni su na Zapadu bili veoma cenjeniti tokom
1970-ih, da bi poetkom osamdesetih ponovo zadobili priznanje i u domaim okvirima, ali ovog
puta ne sa najvieg akademskog vrha, neki od njih i na to nee dugo ekati, nego posrednim
kanalima i putevima (institut za istoriju, filozofiju i drutvenu teoriju). A upravo u tim posrednim
dravnim kanalima, naizgled i samo formalno prikrivenim od oiju javnosti, i nastae
neoliberalna ideologija.

II

Postoji nekoliko stvari koje moramo uzeti u obzir ukoliko elimo da istraimo istoriju
neoliberalizma na ovim prostorima. Istorijski posmatrano liberalizam je ideologija starija od
socijalizma ili komunizma. U najoptijem smislu ona podrazumeva zatitu osnovnih i uroenih
prava pojedinaca.
21
Osnova liberalne ideologije data je ve teorijama drutvenog ugovora. U
najpoznatijoj verziji ove politike teorije, onoj koja se istovremeno uzima i za utemeljenje
liberalizma u striktnom smislu rei a potie od Loka
22
, smisao drave je u tome da pojedincu
garantuje osnovna prirodna prava (pravo na ivot, svojinu, slobodu, javnu upotrebu uma itd.).
Vlast legitimitet stie izborom i u svakom trenutku je odgovorna svojim podanicima, koji imaju
pravo da uskrate poslunost nelegimnoj vladi, odakle i potie institut graanske neposlunosti.
Liberalizam je politika doktrina koja se zasniva na slobodi (tzv. negativnoj slobodi, slobodi od
prinude) i obavezi drave da istu zatiti (drava kao noni uvar).
23
Liberalizam se menjao
shodno istorijskim okolnostima i politikim pozicijama burzoazije, a nakon 1848. godine liberali

21
Upor. traus, 1997.
22
Upor. Lok, 2002.
23
Upor. Tadi, 1996.
postaju sve konzervativnije orjentisani. U to doba jaaju snage reda u celoj Evropi, a
kontrarevolucija osvaja pobedu na svim drutvenim poljima.
24

Osim politikog koncepta, o liberalizmu se govori i kao o novoj ekonomskoj doktrini
(neoliberalizam), koja svoje uzore takoe nalazi u istoriji. Zapravo, veina pristalica ove
politike doktrine polazi od nekog oblika ekonomskog liberalizma, utemeljenog u delima
fiziokrata i najsaetije izraenog u formuli Adama Smita
25
, o skrivenoj ruci trita koju treba
pustiti da se odvija sama od sebe, ali sa osvrtom i na ono to se od poetka 1940-ih godina
nazivalo dravom blagostanja. Veliki doprinos nastanku drave blagostanja dao je poznati
ekonomista Don Kejnz.
26
Alternativa izmeu monopola i konkurencije, kao i diskusije koje se
vode tokom ranih 1930-ih, u periodu velike depresije, sve ozbiljnije su ukazivale na neophodnost
uvoenja temeljnih zaokreta u privredi. Upravo kao odgovor na ekonomsku krizu pojavio se
dravni intervencionizam. Tako drava nije vie samo neko ko nadgleda ekonomske tokove i
brine se o efikasnoj primeni zakona, tzv. lesser-faire ekonomija, nego i neko ko aktivno
uestvuje u privrednom ivotu, podstiui proizvodnju i punu zaposlenost stanovnitva.
Kao reakcija na kenzijanski ekonomski koncept neoliberalizam se javlja u dve varijante i
to kao ortoliberalna i ikaka kola ekonomije
27
, a najvei uticaj na popularnost ovih ideja imalo
je Hajekovo delo Put u ropstvo
28
(1944) i Fridmanova knjiga Kapitalizam i sloboda
29
(1962).
ikaka ekonomska kola radikalizuje stavove ortoliberala i insistira na tome da se princip
slobodnog trita treba uvesti kao regulatorno naelo u svaki segment drutvenog polja. Pojam
deregulacije ovde igra znaajnu ulogu, politiku koliko i ideoloku, on je direktno suprotstavljen
kenzijanskom konceptu dravne intervencije, i njegov zadatak i nije nita drugo nego da dravu
oslobodi socijalnih izdataka za zdravstvenu i socijalnu zatitu, a javna preduzea monopolskog
poloaja na tritu. Iako se neoliberali esto pozivaju na klasini ekonomski koncept Adama
Smita, razlike izmeu njih postaju oiglednije utoliko to neoliberalima slobodno trite ne daje
samo garancije za ekonomski rast nego predstavlja i idealni obrazac za organizaciju celokupnog
drutva. Javni trokovi su opravdani samo ukoliko garantuju stabilnost ekonomskog sistema, a

24
Upor. Tadi, 1972.
25
Upor. Smit, 1998.
26
Upor. Kejnz, 2013.
27
Upor. Fuko, 2005a.
28
Upor Hajek, 2012.
29
Upor. Fridman, 2012.
nju je mogue uspostavi samo na osnovu trinog principa. To znai da i dravu treba
organizovati po uzoru na trite, to je preduslov da se zakon ponude i tranje ustanovi kao
osnovni mehanizam drutvene regulacije. Kakve su implikacije ovih stavova?
Konkurencija je osnovni drutveni mehanizam na osnovu kojeg se procenjuju delovanja
pojedinaca. Princip konkurencije vodi u Hobsovo prirodno stanje, sa tom razlikom to su nam
osnovna prava zagarantovana, ali je svako za svakoga i dalje potencijalni neprijatelj
(konkurencija je sveopta na poslu, u porodici, u prodavnici itd.). Krajnje implikacije ove
ekonomske doktrine su u tome da uspevaju samo najsposobniji, ali stvarno to znai da opstaju
samo oni koji su u stanju da se prilagode tritu i njegovim stalnim turbulencijama. Konkurencija
je stalna, opasnost od rata je konstantna (trina utakmica se nikada ne zaustavlja), a jedino je
izvesno da nita nije izvesno. O takvom stanju permanetne nesigurnosti i sam Kejnz
30
je imao
loe miljenje, budui da ekonomska nesigurnost vie ograniava nego to podstie investicije,
slabei upravo ono do ega je neoliberalima naroito stalo: preduzetniki duh.
Od 1980-ih godina ova ekonomska doktrina dominira dvema velikim ekonomijama:
SAD-om i Velikom Britanijom.
31
U tom periodu na vlast dolaze Margaret Taer (Velika
Britanija) i Ronald Regan (SAD). To je doba velikih zaokreta u ekonomskom polju, preduzea se
restrukturiraju (smanjivanje njihovog obima, prelazak na prekarni i podizvoaki rad, upotreba
novih informatikih i telekomunikacionih tehnologija itd.) i prilagoavaju fleksibilnim trinim
emama, dok se funkcija drave ograniava na administrativnu delatnost. Tada nastaju i
javnoprivatna partnerstva vezana za dravne institucije (kole, bolnice, zatvore itd.), dok
monopoli u sektoru usluga (zdravstvo, eleznica, vodovod, elektrodistribucija itd.) bivaju
ukinuti. Znanje postaje sve znaajniji faktor u kapitalizaciji profita, vre se znaajna istraivanja
na polju makrobiologije i genetskog inenjeringa, a sve vie su u upotrebi i moderne tehnologije
(informacije i telekomunikacije), koje dovode do automatizacije proizvodnog procesa i vika
zaposlenih.

30
Moda su pekulanti nekodljivi, poput mehura od sapunice na stalnoj struji preduzetnike strasti. Ali
situacija postaje ozbiljna kada preduzetnika strast postane mehur od sapunice u viru pekulacija. Kada se kretanje
kapitala u nekoj zemlji pretvori u nus-proizvod aktivnosti u nekoj kockarnici, verovatno je da e cela pria imati
tuan kraj (Keynes 1966: 134). Citirano prema: K. Krel, G. Tobias, J. Dam, Z. Faut, 2012. str. 29.
31
Upor. Harvi, 2012.
Nasuprot dravi nastaje civilno drutvo i ono predstavlja izvesnu kontrolnu instancu rada
dravnih organa i to posebno u pogledu zatite ljudskih prava. Instanca civilnog drutva, tzv.
nevladin sektor (NGO) je nezavisna u odnosu na dravne institucije i njen nain finansiranja
zavisi od dobrovoljnih privatnih fondova. Prema neoliberalima, uloga civilnog drutva je u tome
da sprei samovolju dravnih institucija i omogui punu zatitu ljudskih prava, to je glavno
merilo demokratije u kapitalistikom drutvu. Neoliberalizam stoga nije samo ekonomska
doktrina, on isto tako treba da ponudi mehanizme za efikasnije ostvarivanje osnovnih
demokratskih principa. Demokratija je ovde shvaena u uskim okvirima, kao imperativ koji treba
da se ostvari kroz proces trine liberalizacije i zatite line nazavisnosti. Individualizam i
sloboda idu skupa i osnovne su pretpostavke demokratskog kapitalizma. Neoliberalizam kao
politika doktrina ujedinjuje ekonomske principe (slobodno trite i konkurencija) sa politikim
imperativima: zatita ljudskih prava. To su konstitutivne ravni neolibaralne ideologije i treba ih
uvek zajedno uzimati u razmatranje ukoliko se eli objasniti ideoloka funkcija neoliberalizma u
savremenom nomadskom kapitalizmu.
32


III

Neoliberalizam u bivu Jugoslaviju ulazi putem civilnog drutva. Civilno drutvo treba da
osigura procese demokratizacije samoupravnog socijalizma. Tokom 1970-ih (Ustavom iz 1974) i
sama jugoslovenska zajednica biva podeljena prema nacionalnom principu na 6 drava i dve
autonomne pokrajine. To vodi jaanju regionalnih centara i stvara lokalnu tehnokratsku elitu
koja poseduje monopol na donoenje politikih odluka. Ve sredinom 1960-ih u bivoj
Jugoslaviji se razvija trina ekonomija i jaaju pojedini ekonomski centri. Sve do Studentskih
protesta i ekog prolea sistem e blagonaklono gledati na ove pojave. U tom periodu sazreva i
nova tehnokratska elita koja polae pravo na samostalno odluivanje. Marko Nikezi i Latinka
Perovi su bili mladi beogradski kadar, dok su drugu ekipu inili predstavnici iz Zagreba: Savka
Dapevi Kuar, Miko Tripalo, Pero Pirker itd. Pod uticajem Studentskih protesta (1968) i
Hrvatskog prolea (MASPOK, 1972) dolazi do potpunih kadrovskih promena u Beogradu i

32
O problemu nomadskog kapitalizma i implikacijama vezanim za podelu na centar i periferiju kapitala upor.
Markovac, 2014.
Zagrebu. Beogradski i zagrebaki kadar se smenjuje, a na njihove poloaje se postavljaju partiji
lojalni pojedinci.
Samo dve godine kasnije (1974) donosi se i novi ustav koji i zvanino daje legitimitet
vladavini lokalne partokratije. Jugoslovenski socijalizam se sve vie birokratizuje, a partijska
lojalnost postaje odluujui kriterijum kadriranja politike elite. Meutim, ekonomski razvoj nije
bio zaustavljen ovim promenama, a liberalizacija trita nastavlja da se nesmetano odvija, ak i
pojaana novim okolnostima. Iako esto ograniavana usko partokratskim interesima lokalnog
karaktera, sloboda izraavanja nije bila ukinuta, ali su njene granice bile jasno zacrtane unutar
postojeih centara moi. Partokratska elita je unutar sebe esto bila i sama podeljena interesnom
logikom i zahtevima trita, a ono to se inilo neizvodljivo na jednom politikom nivou (npr.
saveznom), bez problema je prolazilo na drugom (npr. regionalnom, republikom ili
pokrajinskom). Budui da je mesto politike bilo osigurano partijskom pripadnou i slubenom
ideologijom, iako su unutar same partije postojali sve ozbiljniji sukobi naroito nakon Titove
smrti, civilno drutvo je moglo da nastane samo iz onog podruja koje do kraja nije bilo
podreeno partijskoj logici. Kultura je bila jedno od tih podruja.
Kada to kaemo ne mislimo da je kultura bila mesto apsolutno slobodnog umetnikog
izraza i potpuno nezavisna od politikih uticaja. Partokratske elite nisu bile tako naivne da bi
kulturu oslobodile partijske dominacije. Ali je kultura postala jedno polje borbe u kom su i drugi,
ne usko partijski interesi, mogli da dodju do svojih prava. Nasuprot jedne tehnokratske elite
nastajala je izvesna kulturna elita, iji su predstavnici mahom bili pripadnici nove srednje klase.
Nova srednja klasa je bila heterogena, poticala je iz raznih drutvenih slojeva, ali su njenu
osnovu inila tri stalea: intelektualci, visoko kvalifikovani radnici i birokratija (vojska, dravni
inovnici itd.). Sa jedne strane, ona je uestvovala u stvaranju imida jugoslovenskog
socijalizma (slobodni, samoupravni i demokratski socijalizam) i omoguavala mu da ga Zapad
kao takvog i percipira to je razlog zato su politiari nerado tolerisali ovakve pojave a sa
druge strane, upravo tu su i uticaji Zapada dolazili do svog punog izraza.
Naravno, sukobi izmeu partokratske i kulturne elite bili su stalna tema, a koliko
politika birokratija moe biti pogubna za razvoj filma prvi su na svojoj koi osetili predstavnici
tzv. crnog talasa.
33
Pojava crnog talasa se poklopila sa izvesnim drutvenim turbulencijama u
zemlji i inostranstvu (Studentski protesti i intervencija SSSR-a u ehoslovakoj), to je samo
pojaalo osporavanje prvog velikog filmskog izraza na ovim prostorima. Posebnu funkciju u
tome odigrala je cenzura. Smisao cenzure nije bio samo u tome da ogranii formu u kojoj neko
umetniko delo moe ugledati svetlost dana, nego je uticala i na samu procenu ta sve treba da
nosi etiketu umetnikog dela. Tako se u bivoj Jugoslaviji oformila Komisija za procenu kia i
unda, a uslov da neko delo nosi etiketu ovog tipa bio je nedostatak umetnikih kvaliteta, pri
emu je o tome odluivala politika a ne kulturna institucija to je samo po sebi protivureno.
Umetnika dela su u bivoj Jugoslaviji bila osloboena plaanja poreza ime se navodno
podsticala umetnika produkcija to nije vailo i za one umetnike proizvode koji su na sebi
imali etiketu kia i unda, tada su tretirani kao i svaka druga roba i prodavani po trinim
cenama. Novac koji se na taj nain ubirao sluio je za finansiranje drutveno priznatih
umetnikih projekata veinom su ti projekti nastajali sa ciljem jaanja oficijalne ideologije (to
je bio sluaj sa filmom u doba tzv. propagadnog perioda
34
ili sa nastankom izvorne narodne
muzike
35
itd.).
U periodu reakcije, tokom 1970-ih, sistem je i sam uestvovao u finansiranju umetnikih
projekata od drutvenog znaaja. To je doba u kome dolazi do sve uestali pojave
antiproizvodnje o emu je bilo vie rei u uvodnim stranama ovog teksta a sistem manje
koristi represivne metode, a sve vie podstie ona strujanja koja su indiferetna revolucionarnim
tendencijama ili su ak diretno njima suprotstavljena. To se veoma lako moe pokazati na
primeru filma, filozofske produkcije, kulturnih institucija itd. Osim to su osmoricu profesora i
fiziki odstanili sa Beogradskog univerziteta, pri emu im nisu uskrati mogunost strunog
usavravanja i ideolokog delovanja u inostranstvu, oni su istovremeno podsticali i one
filozofske napore koji su direktno kritikovali praksisovce. Slina stvar je bila i sa crnim talasom.
Veini autora crnog talasa je bilo onemogueno da stvaraju u zemlji, ali su mogli otii u
inostranstvo i tamo pokazati svoje kvalitete (istina, meu retkima koji su otili u inostranstvo bili
su elimir ilnik i Duan Makavejev, ali oni tamo nisu postigli naroiti uspeh razlog tome ne

33
Upor. Buden i ilnik, 2013.
34
Upor. Markovac, 2013.
35
O tome e biti vie rei u narednom tekstu ove knjige.
treba traiti samo u kvalitetu njihovih filmova nego i u uticaju reakcije, koja je tada dominirala i
celom Zapadnom Evropom).
Period reakcije nije bio dugog veka ali je ostavio neizbrisive tragove u kulturnom polju.
Nagli rast kulturne industrije, koja je sredinom 1960-ih bila samo u povoju, biva pojaan
uticajima sa Zapada (pojava mladalake supkulture, uticaji roka i opojnih droga), ali i domaom
produkcijom (Televizija kao masovna pojava, izvorna narodna muzika itd.). Rast ivotnog
standarda i pojava nove srednje klase u mnogome bivaju omeeni ovim kretanjima. Promene do
kojih dolazi u ovom periodu vezane su za kulturna deavanja u pozoritu, na filmu, u popularnoj
muzici itd. Mladi sve vie uestvuju kao pokretai drutvenih zbivanja, a otvaraju se studentski
centri (SKC, 1971) i studentska glasila (indeks 202, 1971). Nita manji nije bio ni uticaj
pozorita, naroito Ateljea 212, koje je ve od svog osnivanja (1956) pokazivalo interes za
avangardnu umetnost. Ve u prvoj godini rada ovog pozorita, ne samo u bivoj Jugoslaviji nego
i u celoj Istonoj Evropi, premijerno je prikazano Beketovo remek-delo ekajui Godoa, a to je
bila ulaznica i za mnoge druge velikane evropske i svetske dramaturgije: Sartra, Foknera,
Joneska, Kamia, Pintera, Adamova, Dojsa, aria itd. Poseban peat radu ovog pozorita dala je
Mira Trajilovi, u njemu je radila od njegovog osnivanja, a 1967. godine stvara i BITEF
(Beogradski internacionalni teatarski festival), koga poseuju velike svetske pozorine trupe,
poput Living Teatra, Divadlo na brnov, Piter Bruk itd. Za njeno ime se vezuje i premijerno
prikazivanje Kose, brodvejskog hipi mjuzikla, koje je uduevljeno prihvatila publika irom sveta.
U ovom pozoritu su stasavala velika imena jugoslovenskog glumita: Rahela Ferari,
Ruica Soki, Bora Todorovi, Vlastimir uza Stoiljkovi, Danilo Bata Stojkovi, Petar Kralj,
Zoran Radmilovi, Ljuba Tadi itd. Pored Mire, Jovan irilov i Borislav Mihajlovi Mihiz su
takoe dali osoben peat ovom pozoritu. Atelje 212 je posredno uticao i na stvaranje
alternativne kulturne scene, koja e svoju potpunu afirmaciju doiveti tokom 1980-ih godina.
Na taj nain je stvorena veoma iroka alternativna scena koja je obuhvatala brojna
podruja kulturnog stvaralatva: od naune delatnosti (filozofija i sociologija) do filma i
pozorita, ali i radija, rok muzike itd. Zahtev za civilnim drutvom je najvie dolazio iz tih
razliitih kulturnih podruja. Svemu tome je veliki dobrinos dala i decentralizacija
samoupravnog socijalizma (ustav iz 1974), podela na republike i pokrajine je do izvesnog
stepena ograniila samovolju partokratske elite, odnosno svela je na lokalne okvire, a kulturna
produkcija je postajala sve samostalnija i nezavisnija od politikog odluivanja. Naravno i unutar
same republike stvarali su se politiki savezi na lokalnom nivou, ali i tada je uvek bilo vie
politikih centara, to je veoma podsticajno delovalo na razvoj kulturne produkcije. Meutim i
pored teritorijalne decentralizacije, socijalizam u bivoj Jugoslaviji je bio daleko od demokratije,
partijska kadriranja su i dalje igrala znaajnu ulogu u drutvu, iako su njihovi uticaji bivali sve
slabiji i sve vie su dobijali lokalni karakter. U trenutku kada je drutvo ulazilo u ekonomsku
krizu, poetkom 1980-ih, zahtevi za civilnim drutvom bivali su sve glasniji, a sa njima se po
prvi put javlja i svest da je socijalizam moda izgubio odluujuu bitku sa kapitalizmom.

IV

Civilno drutvo uglavnom kritikuje politiku strukturu samoupravnog socijalizma.
Znaajan doprinos u reprodukovanju partokratske strukture imala je tajna policija. Stoga je
civilno drutvo opozicija policijskom drutvu, a zatita osnovnih prirodnih prava jeste imperativ
civilnog drutva. Civilno drutvo se bori za zatitu prirodnih prava, koje drava ograniava iz
razliitih razloga. U tim godinama politika borba se i vodi na polju ljudskih prava, u SAD-u se
to manifestovalo u obliku manjinskih politika (pacifizam, kontrakultura, feminizam, LGBT,
afroameriki pokret itd.)
36
, dok injenice sve vie ukazuju da blokovska podela sveta nije nita
drugo nego paravan za jaanje dravne kontrole, koja postaje sve totalitarnija to su naune
strategije razvijenije.
Nove tehnologije se razvijaju i kao posledica trke u naoruanju i velikih investicionih
ulaganja u naune projekte na polju kibernetike, genetike, informatike itd.
37
Ne samo da su
inkorporirane u kapitalistiki nain proizvodnje, naune strategije su te koje presudno utiu i na
transformaciju kapitalizma u celini. U tom periodu nastaju i brojni lokalni ratovi
38
, mogunost
globalnog sukoba (Trei svetski rat) biva umanjena lokalnim ratnim dejstvima (Koreja,
Vijetnam, Bliski Istok, Afrika, Avganistan itd.), to podstie razvoj vojne industrije i jaa

36
Upor. Markovi, 2003.
37
Upor. Castells, 2000.
38
Upor. Deleuze i Guattari, 1980.
militantni duh na nacionalnom planu. Paralelno sa lokalnim ratnim sukobima sve glasniji su
pacifistiki zahtevi (smanjenje budetskih izdataka za vojsku, ukidanje vojne slube, protesti
protiv rata itd.).
Na taj nain manjinske politike, neoliberalizam i nove tehnologije, zajednikim snagama
utiu na transformaciju dravnog kapitalizma (militantnog fordizma). Zahtevi za minimalnom
ulogom drave ne dolaze vie samo od manjinskih pokreta, ve delimino bivaju pokrenuti i od
samog establimenta. Studentski protesti i manjiske politike sa kraja 1960-ih, kombinovane sa
dravnom represijom, velikim javnim zaduivanjem i nafrnom krizom sa poetka 1970-ih, sve
vie su ukazivale na to da se dravni kapitalizam nalazi u ozbiljnoj krizi. Sistem je shvatao da je
neophodno ponuditi efikasniju i dugoroniju politiku nasuprot privremenog nasilja i drave
represije. I ovog puta kapitalizam je na raspolaganju imao ve gotove oblike, samo ih je trebalo
pokupiti i na najbezbolniji nain organizovati u celinu. Proizvodnji je tako suprotstavljena
antiproizvodnja, a onim linija koje su pretile da se razliju i potope sistem u celini, kapitalizam je
ponudio raznovrsne kanale kojima su one razvodnjavale svoju snagu, dok na kraju nisu i postale
deo samog sistema.
To se nesumljivo desilo sa manjinskim politikama, radikalniji deo ove prie bio je
odgurnut u stranu i marginalizovan (Crni Panteri, Crvene Brigade, RAF itd.), sa njima se sistem
brzo i nasilno obraunao, dok su favorizovana srednja reenja i alternativni kulturni oblici.
Manjinske politike su sve vie reprezentovale civilno drutvo, koje se finansiralo iz dobrotvornih
donacija, a ija uloga nije bila samo u tome da ogranii ulogu drave nego i da jaa preduzetniki
moral sitnog kapitala. Pank i hipi pokret (raznovrsni stil ivota: makrobiotika ishrana, polovna
odea, astrologija itd.) su u tom pogledu pokazali izvanredan uspeh. Ne samo da su uticali na
razvoj kontrakulture i manjinskih pokreta, oni su isto tako doprineli razvoju kreativne industrije i
alternativnog stila ivota. Iz toga su se izrodili raznovrsni kulturni hibridi, ija je osnovna
karakteristika to da su suprotstavljeni establimentu: od butika polovne odee i kreatora "uradi
sam" do prodavnica makrobiotike hrane, astrolokih agencija i muzikih bendova. U pitanju je
jedna iroka alternativna scena koja razvodnjava puteve kapitala, koji sve vie naputa dravu i
trai alternativna podruja. Sutina alternativnih kretanja je u tome da zajednika iskustva
pretvara u modele i na taj nain ih ini podobnim kapitalu. Kao to naune strategije uestvuju u
proizvodnji tehnikih modela, tako alternativne organizacije treba da ponude kulturne modele
(specifini stil ivota).
Neoliberalizam putem NGO-a ulazi u celokupno drutveno telo, stvarajui jednu
alternativnu scenu novog sitnog preduzetnitva. Ne treba da nas buni to to su NGO-i uglavnom
neprofitne organizacije, njihova funkcija je krajnje ideoloka: oni proizvode preduzetniki moral
i pretvaraju kolektivna iskustva u kulturne modele. U svakom sluaju ine pacifistiku ulogu u
okviru neoliberalnog kapitalizma, koji vie nije nacionalno orjentisan i vezan za dravne okvire
nego se iri svetom u potrazi za to povoljnijim uslovima proizvodnje (bogati prirodni resursi,
jeftina radna snaga, liberalni ekoloki zakoni itd.). Na taj nain drave danas postaju eksponenti
multinacionalnih kompanija, a kolektivna dobra se pretvaraju u njihovo privremeno vlasnitvo.
To je razlog zato kapitalizam danas sledi jednu parazitsku logiku i poput jata skakavaca odlazi
na neku teritoriju sa ciljem da iz nje izvue maksimum proizvodnih sredstava i tamo ostaje sve
dok je ne opustoi do kraja i ne dovede do potpunog propadanja. Taj nomadski kapitalizam
neokolonijalno tipa, poetkom 1970-ih je bio tek u povoju, a na putu njegovoj ekspanziji stajale
su raznovrsne etatistike tvorevine. Demontaa drzavnog kapitalizma se odvijala u nekoliko
etapa, a najznaajni udeo u tome svakako je odigralo civilno drutvo.

V

U specifino jugoslovenskim okvirima, koji u svemu nisu pratili svetska deavanja,
demontaa dravne mainerije se odvijala sporo i postepeno. Zahtevi za civilnim drutvom
dolazili su uglavnom iz kulturnih institucija: instituta (za istoriju, filozofiju i drutvenu teoriju),
pozorita (Ateljea 212), filma (Beogradska kinoteka), radio (Indiks 202, B92) i TV stanica
(Studio B), pank muzike i novog talasa (SKC) itd. U sklopu te alternativne scene formiralo se
jedno vrsto jezgro graanske publike, vie ili manje nacionalno orjentisane. Oni su bili
predstavnici kulturne elite i nove srednje klase. Pored njih postojali su jo predstavnici politike
elite (stari i novi partijski slojevi) i radnika klasa. Dobrim delom radnika klasa u bivoj
Jugoslaviji, a moda ak i vie u Srbiji, bila je podeljena izmeu dva dominatna kulturna
obrasca. U prvom sluaju je re o oficijalnoj ideologiji, koju je stvarala vladajua politika elita
sa ciljem da stvori jugoslovenski identitet u pitanju su brendirani domai proizvodi: partizanski
filmovi, izvorna narodna i festivalska muzika, nacionalni turizam itd. , dok se u drugom sluaju
radilo o alternativnoj sceni, koja se prikriveno ili otvoreno suprotstavljala oficijalnoj ideologiji.
Profilisane tokom 1970-ih, ove struje e se jasno razdvojiti tek sredinom 1980-ih, da bi
svoje generalno utemeljene neoliberalizam u Srbiji dobio poetkom 1990-ih, stvaranjem
viepartijskog sistema i osnivanjem Demokratske stranke. Ve tada na delu imamo jedan
demokratski blok (kojem e i cela decenija biti potrebna da se ujedini oko zajednikog
neprijatelja: reima Slobodana Miloevia), koji e initi niz malih politikih udruenja i meu
kojima e se veoma brzo izdvojiti one nacionalno orjentisane (DSS Demokratska stranka
Srbije i SPO Srpski pokret obnove, koji e ve 9. marta 1991. godine organizovati i veliki
miting protiv Miloevievog reima).
Bitno je ovde shvatiti da su raznovrsna nacionalna trita, kao i sukobi politikih elita, na
kraju doveli i do konane podele Jugoslavije, ve u skladu sa lokalnim centrima moi i
nacionalnim granicama utvrenim Ustavom iz 1974. godine. Dominacija trita je postala
evidentna sredinom 1980-ih, muzika produkcija je sve vie izmicala dravnoj kontroli zakoni
o undu i kiu nisu uspevali da je zaustave to je bio sluaj sa novim talasom u rok muzici
budui da je produkcija bivala sve jeftinija i obimnija, usled pada klaliteta muzikih proizvoda i
razvoja novih, jeftinijih i sintetizovanih zvukova (sintisajzeri). Trijumf turbofolka, krajem 1980-
ih, oznaio je i nesposobnost kulturnih elita da proizvedu, makar i prividan, univerzalizam
graanskog drutva i na taj nain uvuku radniku klasu u neoliberalnu kontrarevoluciju, to se
nesumljivo desilo u Zapadnoj Evropi sa padom Berlinskog zida. Sa druge strane, savez izmeu
politikih elita i radnike klase savez koji se zasnivao na istom populizmu i manipulaciji od
strane vladajue elite nije naruio ak ni pad Berlinskog zida, niti uruavanje Istonog bloka
u tome e uspeti tek katastrofalna politika vladajueg reima krajem 1990-ih.
Budui da je nastao iz alternativnih centara, neoliberalizam u bivoj Jugoslaviji nikada
nije mogao da zauzme mesto vladajue ideologije i uvek je bio samo njena dopuna. Problem je u
tome to je ve vladajua ideologija podelila radniku klasu u dva tabora: na urbani i ruralni
mentalitet. Ovde se nije samo radilo o teritorijalnoj podeli (selo i grad) nego je u pitanju
mentalna i kulturna matrica koja deli dva razliita ivotna stila. Liberalna ideologija se i sama
smetala unutar postojee podele i saveznike traila na strani urbane radnike klase.
Demokratski blok se na taj nain suprotstavio populistikoj demagogiji birokratskih elita,
koji nisu imali drugog izlaza nego da radnike mase povedu u nacionalizam i na taj nain ih veu
za postojee lokalne centre moi. To je izazvalo meunacionalne sukobe koji su kulminirali
graanskim ratom u Hrvatskoj (1991 1995), Bosni i Hercegovini (1992 1995), a neto kasnije
i na Kosovu (1998). U tom periodu Srbiju pogaaju sankcije Meunarodne zajednice, dok na
susednim teritorijama jaaju ratna dejstva. U takvim okolnostima dolazi do stvaranja nove
preduzetnike klase, ona se regutuje iz razliitih socijalnih stalea i bavi se raznim legalnim
(turizam i ugostiteljstvo) i ilegalnim aktivnostima (krijumarenje, ratno profiterstvo, trgovina
narkoticima itd.). I sama drava uestvuje u ovim kriminalnim delatnostima, teei da ih iznutra
kontrolie i nadgleda.
Tek nastankom ove preduzetnike elite stvoreni su uslovi da se nametne ideologija
neoliberalnog kapitalizma. Podran kapitalom u zemlji i inostranstvu, demokratski blok se
ujedinjuje u tenji da srui reim Slobodana Miloevia i uvede institucionalni i demokratski
sistem. U tom trenutku trijumfuje ideologija neoliberalnog kapitalizma: konkurencija treba da
zameni monopolizovana trita, a sve vei je upliv stranog finansijskog kapitala (MMF i Svetska
banka), kao i uticaji multinacionalnih kompanija i domaih preduzetnika tzv. tajkuna. U tom
periodu se sprovodi i privatizacija kolektivnog vlasnitva, nju prate brojne berzanske
malverzacije, porast nezaposlednosti i deindustrijalizacija, a sve to se skupno i jednim imenom
naziva tranzicija. Uvoenjem novih tehnologija obim poslova se smanjuje, to dovodi do porasta
nezaposlenosti i sniavanja cene radne snage.
Funkcije drave se smanjuju i ona sada vie nije nita drugo nego administrativna
organizacija u slubi trita i krupnog finansijskog kapitala (MMF i Svetska banka). To je razlog
zato je danas teko govoriti o klasinoj liberalnoj dravi u nacionalnim okvirima, a preciznije je
dravu definisati kao administrativnu slubu u interesu krupnog finansijskog kapitala. Eto zato
granice izmeu drava postaju sve beznaajnije, dok tokovi kapitala i migracije stanovnitva
bivaju podloniji sve efikasnijim kontrolama. U takvim uslovima je nebitno koja je stranka na
vlasti ideoloke razlike, ako i postoje, samo su fikcija i imaju svrhu da zbune birako telo dok
neoliberalna ideologija ini okosnicu oko koje se okupljaju gotovo svi politiki projekti u zemlji.
Eto zato je danas teko govoriti o demokratiji a da se njen pojam ne proiri. Jedino na taj
nain je mogue ukljuiti i one grupacije koje nemilosrdna logika trita u neoliberalizmu puta
da egzistiraju na granici golog ivota.
39
Smisao ovog teksta je u tome da pokae da je nemogue
izgraditi bolji svet ukoliko on jo uvek ostaje reprezentacija kapitala ili samo slui njegovim
interesima. Nasuprot antiproizvodnje treba ponovo afirmisati proizvodnju, tj. kolektivna iskustva
suprotstaviti modelima. Iskustva su neponovljiva i kao takva ne mogu biti predmet nikakve
ekonomske transakcije. Iskustva koja nastaju u zajednitvu i dele se medju prijateljima jesu
brana kapitalizmu koji se zasniva na stvaranju modela. Borbu treba nastaviti na tom terenu.
Teorije koje proizvode modele su u slubi kapitalizma, ono to nas zanima jesu kolektivna
iskustva, a ona se ne mogu pooptiti i iskoristiti u komercijalne svrhe. Iskustva su ta koja
menjaju nas i sredinu u kojoj ivimo i u tom smislu ona su revolucionarna. A revolucija ne moe
da eka!














39
O pojmu golog ivota upor. Agameben, 2006.
TURBOFOLK
I
NOVA PREDUZETNIKA ELITA

I

Teko je danas rei ta jeste turbofolk. Poznato je da je ovaj termin u iru upotrebu uveo
popularni reper Rambo Amadeus. ta je time on eleo da kae? Folk je uobiajen naziv za
tradicionalnu i narodnu muziku. Sa druge strane, turbo je oznaka za dizel motore koji u sebi
imaju ugraenu turbinu, a to im omoguava dodatno ubrzanje. Taj tehniki prefiks nije sluajan
i on bi sutinski trebao da odredi znaenje ovog termina. Oigledno da je u pitanju neki
neprirodni spoj. Dakle, o emu se ovde radi?
Narodna muzika je bila izuzetno popularna meu irim slojevima u bivoj Jugoslaviji. Jo
u periodu NOB-a ona je bila plodno tlo za razvoj socijalistike ideologije (bratstvo i jedinstvo
junoslovenskih naroda). Biva Jugoslavija nastaje na teritoriji koja je bila naseljena
heterogenom etnikom populacijom, odatle bogata foklorna tradicija, koja je tokom istorije
trpela razliite kulturne uticaje, poev od religioznog ubeenja, od hrisanstva (katolici i
pravoslavci) do islama, na koji se nadovezivao imperijalizam velikih sila (Austrougarske, Rusije
i Turske).
40
Nakon Drugog svetskog rata i iznanadnog sukoba sa Staljinom (1948), biva
Jugoslavija se postepeno otvara prema Zapadu, ali i dalje eli da ostane imuna na blokovsku
podelu sveta. Taj nezavisni i trei put ona trai u savezu sa Treim svetom (Nesvrstani blok). U
periodu blagostanja, tokom 1960-ih, se i stvara nova srednja klasa, a stasavaju i generacije
mladih koje pokazuje interesovanje da sve znaajnije uestvuju u politikom odluivanju. Kao
krajnji izraz svega toga javljaju se i Studentski protesti (1968), oni potresaju mnoge zemlje irom
sveta, a zahtevi studenata su krajnje raznovrsni: od ukidanja obavezne vojne slube i pacifizma,

40
O tim potisnutim imperijalizmima pogledati u Vlaisavljevi, 2009.
do kritike potroakog mentaliteta, autoritarnih dravnih institucija i nove upravljake klase
(kritika tehnokratije
41
, Kulturna revolucija itd.).
42

U Istonom bloku Studentski protesti su kulminirali vojnom intervencijom u
ehoslovakoj, a odakle se talas kontrarevolucije dalje irio Evropom i svetom.
43
Tokom 1972.
godine i Hrvatskog prolea (MASPOK-a), u Jugoslaviji se deavaju ozbiljne kadrovske promene,
smenjeni su tzv. anarholiberali i na njihovo mesto su postavljeni partiji lojalni pojedinci, a samo
dve godine kasnije donosi se i novi Ustav, ime je bio stvoren i okvir nove politike zajednice,
prividno utemeljene na principu decentralizacije, a stvarno funkcionalne na osnovu nekoliko
lokalnih centara moi. Podela na republike i pokrajine je omoguila bolje funkcionisanje trita,
bez kojeg bi i pojava turbofolka bila gotovo nezamisliva.

II

U godinama nakon Drugog svetskog rata i kasnije, narodna muzika je obavljala
prevashodno ideoloku ulogu. Kako su se savezi na politikoj sceni menjali tako je i ona dobijala
drugaiji oblik. Nakon rata su bile popularne partizanske i sovjetske pesme, ali nakon sukoba sa
Staljinom retorika se menja, okretanje Zapadu je neminovno, a u modi je prozapadna i
festivalska muzika. Negde u to doba i Nesvrstani blok daje peat narodnoj muzici, a sve su
popularniji latinoameriki ritmovi i melodije. Tada nastaju i prvi oblici onoga to e sredinom
1980-ih biti poznato pod nazivom Estrada, a to u sebe ukljuuje angaovanje profesionalnih
muziara, zabavljaa, tekstopisaca, muzikih aranera i distributera, jednom rei, stvaranje
industrije zabave i proizvodnju muzikih vedeta. Muzika industrija se obrazuje na nekoliko
polja istovremeno: kao festivalska, radijska i kafanska muzika. Sa pojavom televizije i
aktualizacijom serija iz seoskog ivota, na obzoru muzike industrije pojavie se i prve velike
zvezde (Silvana Armenuli, Olivera Katarina, Lepa Luki itd.). U tom periodu narodna muzika
jo uvek trai svoje "mesto pod suncem", a stilski se profilie i kao izvorna muzika sela, sa

41
Upor. Turen, 1998.
42
Upor. Koleti, 1982.
43
Upor. Buden i ilnik, 2013.
ciljem da tamo i pronae svoju publiku. U tome je i sadrana protivurenost narodne muzike,
koja je prvenstveno nastala sa ciljem da proizvode kolektivni socijalistiki identitet, ali je na
svojim rubovima permanetno reprodukovala tradicionalni seoski obrazac.
Ukoliko na tragu Adorna i Horkhajmera
44
konstatujemo da je kulturna industrija u
Americi nastala sa ciljem da radnika rastereti zamornog proizvodnog procesa i na taj nain ga
pripremi za naredni radni ciklus, utoliko i za muziku industriju na ovim prostorima moemo
rei da nastaje sa istim ciljem. Ali ne treba zaboraviti da je narodna muzika i pored te proizvodne
instance obavljala i veoma korisnu ideoloku funkciju, stvarajui kolektivni jugoslovenski
identitet. Taj savez izmeu muzike industrije i drave je veoma znaajan i ne treba ga prerano
otpisivati. U emu je njegov smisao? Da bi se to shvatilo neophodno je objasniti odnos izmeu
rukovodeih i izvrnih pozicija u samom fordizmu. Ukoliko poemo od pretpostavke da je odnos
radnika i neradnika sutinski za kapitalistiki nain proizvodnje
45
, a da od istorijskih okolnosti
zavisi koji e on konkretan oblik zadobiti, utoliko i samoupravni socijalizam moemo posmatrati
samo kao konkretnu manifestaciju ovog strukturalnog odnosa. O kakvoj se istorijskoj
manifestacije ovde radi?
U svojim razliitim varijantama socijalizam i nastaje kao izvestan oblik dravnog
kapitalizma. ta to konkretno znai? To je kapitalistiki nain proizvodnje organizovan oko
same drave i gde se ona pojavljuje kao kolektivni vlasnik (kapitalista). Ali ono to je bitno za
kapitalistiki nain proizvodnje jeste to da on izraava izvestan proizvodni odnos koji se
uspostavlja na relaciji radnik neradnik. Taj proizvodni odnos se u socijalizmu manifestuje kroz
diferencijaciju upravljakih i izvrnih funkcija. Ova opozicija postaje vodea u fordizmu
46

prvenstveno u sektoru industrijske proizvodnje, ali se u periodu velike depresije postepeno uvodi
i u dravnu administraciju, ime se i domen drave drastino proiruje (dravni intervencionizam
ili drava blagostanja). Socijalizam jugoslovenskog tipa nije nita drugo nego njegova konkretna
manifestacija. Jugoslovenski socijalizam se zasnivao na ideji udruenog rada (radniko
samoupravljanje), ali se u praksi proizvodnja organizovala politikim putem (partijskim
odlukama).

44
Upor. Adorno i Horkhajmer, 1989.
45
Upor. Pulancas, 1978.
46
O osnovnim karakteristikam fordizma i o njegovoj sprezi sa dravom upor. Markovac, 2014.
Unutar partijske organizacije vri se selekcija privrednih kadrova, ija je uloga u tome da
nadgledaju i upravljaju procesom proizvodnje. Na taj nain se diferencira proizvodna struktura,
unutar koje se vri podela na upravljake i izvrne pozicije. Ukoliko se govori o klasnom odnosu
onda se on u samoupravnom socijalizmu uspostavlja na relaciji funkcioner radnik. Taj raskorak
izmeu onih koji upravljaju drutvenom proizvodnjom i onih koji uestvuju u proizvodnom
procesu jednako je evidentan u socijalizmu, kao i u kapitalizmu. Eto zato je borba protiv drave
u socijalizmu znaila suprotstavljanje ovim tehnokratskim instancama moi, koje su raspolagale
monopolom da organizuju proizvodnju. Savez izmeu drave i kulturne industrije se uspostavlja
na tom nivou, a smisao ideologije i jeste u tome da reprodukuje postojei nain proizvodnje. Na
koji nain to ini muzika industrija?
Muzika industrija proizvodi jedan oblik kolektivnog uivanja, iji je smisao u tome da
ouva postojee politike strukture. Uivanje prekida one proizvodne instance koje idu nasuprot
vlasti i tee da je ukinu. Poenta vlasti jeste da oslabi sposobnost sanjanja. Oslabiti sposobnost
sanjanja znai proizvesti kulturne modele. Smisao muzike industrije i jeste u tome da proizvode
modele nasuprot iskustvima. Modeli slabe nau sposobnost sanjanja i omoguavaju kolektivno
uivanje. Ono to se suprotstavlja kolektivnom uivanju jesu kolektivna iskustva. Dok modeli
odravaju postojee stanje stvari, iskustva tee da proizvedu novu stvarnost. U tom smislu su ona
uvek revolucionarna, jer preobraavaju one koji u njima uestvuju. Sa druge strane, modeli
omoguavaju uivanje upravo da ne bi bilo promena. Subjekti iz uivanja izlaze poraeni, izlaze
razoarani, sposobnost sanjanja im se umanjuje, to im omoguava da prihvate postojee stanje
stvari.
U tome se krije savez izmeu drave i muzike industrije. Ali kao i svaki savez, ni ovaj
nije bio dugog veka. Ustavom iz 1974. godine biva Jugoslavija se deli na republike i autonomne
pokrajine, to stvara samo privid decentralizacije, a stvarno jaa lokalne politike centre.
Razbijena unutar nekoliko monopolistikih centara moi, od kojih ni jedan nema apsolutnu vlast,
biva Jugoslavija nastavlja da postoji jo samo kao regionalna zajednica, u okviru koje
dominiraju trini principi. U jednom trenutku principi trita e odneti prevagu nad dravnim
institucijama to je delimino povezano i sa sukobom interesa polititike elite, srednje klase i
radnike populacije. Od saveza koji su na politikom nivou sklapani izmeu ova tri stalea
zavisila je i dalja sudbina Jugoslavije.
47


III

Teko je razumeti alternativna strujanja a da se istovremeno u razmatranje ne uzmu i
glavni tokovi (mejnstrim kultura). Isto tako ne mogu se shvatiti drutvena kretanja ukoliko se
teorija ne posmatra kao ratna vetina, a drutvene pojave kao efekti stalnih klasnih sukoba. U
naem sluaju imamo jedan klasni sukob ili savez, ako nekome tako vie odgovara, budui da
ratove nije mogue voditi bez saveza, ali treba naglasiti i da su savezi samo privremenog tipa. U
konkretnom sluaju imamo situaciju klasnog sukoba (funkcioneri radnici), ali istovremeno i
niz saveza koji se uspostavljaju na nivou birokratske strukture i radnike klase. Kao to
birokratske strukture moemo podeliti na dva podskupa (politike i kulturne elite), tako i
radniku klasu delimo na: urbane i ruralne slojeve. Da bi se razumela pojava turbofolka
neophodno je shvatiti saveze koji se nesvesno sklapaju izmeu ovih razliitih mikrostruktura.
Kada govorimo o savezu izmeu drave i muzike industrije onda se misli na savez koji
se uspostavlja izmeu politike elite i ruralne radnike klase. Smisao ovog saveza je u tome da
podeli radniku klasu i tako razbije njeno jedinstvo na ideolokom planu.
48
Sa druge strane, isto
tako postoji savez izmeu kulturne elite i urbane radnike klase. O prvom savezu govorimo kao
o kulturnom mejnstrimu, o drugom kao o alternativi. Naravno, ranije je bilo rei o tome da su ovi
savezi samo privremeni i da zavise od konkretnih istorijskih okolnosti. Alternativna kretanja smo
obraivali u prvim tektovima ove knjige, a sada je vreme da neto vie kaemo i o kulturnom
mejnstrimu.

47
Ovde treba napomenuti da se i dalje radi o klasnom odnosu, pa i klasnom savezu ako to nekima zvui
prihvatljivije, izmeu radnika i birokratskih struktura, sa tom razlikom sto se birokratske klase u ovom sluaju dele
na politike i kulturne elite, izmeu kojih postoji stvaran sukob oko zauzimanja vladajuih pozicija. O tome je vie
bilo rei u prethodnom tekstu, gde smo obraivali pojavu neoliberalizma na ovim prostorima. Na ovom mestu bi se
jo moglo dodati da je poenta ovog rada u tome da pokae u kom stepenu su savezi izmeu radnike klase i
birokratske elite uslovili dalji razvoj muzike industrije, pa samim tim i raspad bive Jugoslavije.
48
O tehnologiji kapitalistikog upravljanja i podeli radnike populacije na moralno podobnu i dutveno
iskljuenu (kriminogena populacija), pogledati u Fuko, 2012. str. 54.
Pre svega, kulturni mejnstrim biva u mnogome odreen upravo savezom koji postoji
izmeu politike i kulturne elite. Do kraja 1960-ih i nije bilo nekog veeg nesporazuma meu
njima, iako su razlike i tada bile evidentne. U tom periodu se obrazuje nova srednja klasa, nastala
preteno od niih birokratskih i viih radnikih slojeva, a sve dominantnija je tenja mladih
generacija da i direktno uestvuju u politikom odluivanju. Tokom tih godina dolazi i do
diferenciranja unutar same radnike klase, na urbanu i ruralnu populaciju, to u znaajnom
smislu dovodi i do pojave izvorne narodne muzike. Savez izmeu politike i kulturne elite u
mnogome biva naruen tokom sadamdesetih, usled reakcija samog sistema. U tom trenutku
prostor kulture postaje mesto i politike borbe. Sukob izmeu politike i kulturne elite izaziva i
nove saveze i dok politike elite stupaju u savez sa ruralnim i seoskim slojevima, dotle kulturne
elite sklapaju pakt sa urbanom radnikom klasom. I dok se tokom sedamdesetih popularna
muzika jo uvek dvoumila koju e stranu u tom sukobu zauzeti, sredinom 1980-ih je bilo jasno
da su uloge podeljene, a retko koja rokenrol grupa je proputala priliku da se i javno distancira
od politike elite. Slina kretanja se mogu pratiti i na filmu
49
, u pozoritu (Atelje 212), putem
studentskim sredstava informisanja ( Indeks 202, Polet) itd. Nastanak i razvoj turbofolka je
mogue pratiti tek ukoliko se u obzir uzmu ove politike borbe.
Drugu stranu medelje ini ubrzani razvoj trine ekonomije u sektoru muzike industrije.
Turbofolk se prvobitno javlja kao neka vrsta manjinskog pokreta u okviru glavnog muzikog
trenda. U poetku drava nije bila naroito raspoloana da podrava ova kretanja, a mnoga
muzika izdanja ove vrste su bila optereena porezom o kiu i undu. Meutim, dodatna poreska
optereenja nisu uspela da zaustave irenje turbofolka, koji je bivao sve popularniji. Njegovoj
popularnosti je nesumljivo doprinelo vie faktora, na kraju krajeva svoj vrhunac turbofolk je
dostigao u periodu ekonomske krize, raspadanja Jugoslavije i rata u Hrvatskoj i Bosni. Tehnike
novine na muzikom planu, upotreba sistetikih i elektonskih zvukova, elementarni pad kulture
ivljenja kombinovan sa preuzimanjem gotovih aranmana i jednostavnih muzikih ablona, kao
i izostanak zakonske regulative u domenu autorskih prava, uinile su turbofolk vladajuim
muzikim trendom na ovim prostorima za samo nekoliko godina.
Savez drave i muzike industrije je u tome vie nego oigledan. Za samo nekoliko
godina turbofolk je iz zadimljenog kafanskog okruenja (ugostiteljski objekti du Ibarske

49
Upor. Markovac, 2013.
magistrale) uspeo da zagospostari i televizijskim prostorom (Trei kanal RTS-a). Tokom tih
godina postaje jasno da sprega izmeu drave i muzike industrije moe funkcionisati samo
ukoliko slui stvaranju jedne preduzetnike elite. Ta preduzetnika elita se obrazuje iz domena
kreativne industrije, stvaranjem nezavisne muzike produkcije (ZAM) i privatne televizije (RTV
Pink, 1994). Tokom godina ZAM e evoluirati, preko Siti rekordsa, u muzikog giganta na ovim
prostorima (Grand produkciju). Sa druge strane, Pink e postati jedna od vodeih televizija na
ovim prostorima, sa mnotvom TV kanala i digitalnih kablovskih operatera.
Ne treba zaboraviti da je usponu turbofolka u znaajnoj meri doprinela i globalizacija,
kada dolazi do meanja razliitih kulturnih kodova i muzikih zanrova, a sve su popularnije
latinoamerike sapunice i muzika indijskog i turskog porekla. Turbofolk je samo dosledno sledio
tendencije svetske privrede, preuzimajui gotove muzike aranmane kombinovane sa novim
sintetikim i elektronskim zvucima. Na taj nain je stvarana jeftina muzika koja se bez veih
potekoa mogla izvoditi na proslavama (roendani, svadbe itd.), ali i u klubskim prostorima
(folkoteke). Za vreme sankcija Meunarodne zajednice, dok se u susednim zemljama (Hrvatska i
Bosna) vodio rat za koji i je i sama Srbija delimino odgovorna, turbofolk postaje naznaajniji
brend Srbije i izvozi se preteno u Nemaku i druge zemlje u kojima je bila jaka srpska
dijaspora. Smisao turbofolka je ovde da proizvede nacionalni identitet i da organizuje dokolicu
srpske manjine u dijaspori. U tom pogledu se turbofolk nije razlikovao od turske ili grke
muzike, koja je imala isti zadatak i na koju se vremenom sve vie ugledao.
U samoj Srbiji turbofolk je obavljao sasvim drugi zadatak. Iako je i ovde bilo izraeno
veoma jako nacionalistiko ubeenje, on je isto tako veliao i preduzetniki moral koji je u
vremenima krize morao nuno da se pojavi u ilegalnoj sferi drutva. Kriminal je bio jedno od
podruja iz kojeg se velikim delom regrutovala nova preduzetnika elita, dok su drutveni
imperativi postali rizik i rasko, a upravo takve i sline vrednosti je slavio turbofolk. Ne samo da
se nita nije moglo stei potenim radom reenica koja se neprestano ponavlja u emisiji koja je
proslavila beogradsku ekipu sa "vrelog asfalta" (Vidimo se u itulji, 1994), mnogi od njih i nisu
doekali da vide njeno premijerno prikazivanje nego nije bilo mogue pronai nijedan segment
drutva u kojem legalna delatnost nije bila podreena ilegalnoj praksi. To stanje suspenzije
zakona svi zakoni su i dalje bili na snazi ali se gotovo nisu primenjivali u osnovi su i
doprineli razvoju turbofolka.
Turbofolk je bio neto poput virusa, nije posedovao stalnu i stabilnu genetsku strukturu,
nego je ona zavisila od genetske strukture njegovog domaina koju je iznutra potkopavao.
Turbofolk je preuzimao ablone i steorotipe iz raznih muzikih anrova tako da je na kraju i njih
same uinio nefunkcionalnim i zastarelim: bilo da je u pitanju rok balada koju bi ovaj veto
transformisao u folk baladu ili da se radi o elektronskoj muzici i repu, ijim se muzikim
pasaima turbofolk obilato koristio i jo uvek se koristi. Dakle, sa pravom se moe rei da je
turbofolk bio ki u smislu u kom je zaista i sluio kao muzika za zabavu ali ne treba
zaboraviti da je on i sve ega bi se poduhvatio pretvarao u ki. Ova sposobnost je naroito
dolazila do izraaja u domenu multimedijske produkcije (muziki spotovi) i to posebno onda
kada bi preuzimao popularne scenske detalje i preraivao ih u malograansku ikonografiju. Ta
estetizacija medijskog prostora se u dobroj meri poklopila sa estetizacijom same polit ike unutar
koje se razlika izmeu angamana i scenskog nastupa u potpunosti izgubila.

IV

Nemogunost da se politika zasnuje izvan prostora prikazivanja (politike
reprezentacije), kao krajnju posledicu i ima kretanje u modelima i proizvodnju modela ega je
turbofolk samo zakasnela manifestacije. U krajnjoj instanci to uvek znai vladavinu kapitala i
projekciju ekonomskih zakonitosti (zakona trita). Turbofolk i nije nita drugo nego krajnji
izraz jedne nemoi da se politiki prostor oslobodi dominacije modela i na taj nain pripremi
teren za dogaanje iskustva. Iskustva su ta koja manjaju, a ove promene se uvek dogaaju kao
promene sopstva. Turbofolk ne samo da nije mogao da dopre do toga, nego je bio i poslednja
brana protiv takvih stremljenja. Proizvodei jednu malograansku ikonografiju turbofolk je u
okviru nje oslobaao privatnu inicijativu. Sitan preduzetniki duh se regrutuje upravo sa te strane
i to uglavnom u ilegalnoj sferi drutva (krijumarenje, ratno profiterstvo, trgovina narkoticima
itd.).
To je razlog zato je u jednom trenutku turbofolk postao zbirna imenica za mesta u
kojima se ivot obezvreuje, a prostor egzistiranja sve vie suava. Turbofolk je tako drugo ime
za globalizaciju lokalni prostor se naseljava lokalnim komarima, unutar kojih funkcionie
besprekorna logika kapitala. Trina logika i preduzetnika etika tamo idu skupa, organizovani
od strane drave, koja nije nita drugo nego ekponent krupnog finansijkog kapitala i lokalna
ispostava multinacionalnih korporacija. U trenutku kada kapital vie ne eli biti odgovoran za
uasnu i nepotrebnu radnu snagu koju svakodnevno oslobaa na svojim rubovima, on je
primoran da tu odgovornost prebaci na dravu i to je verovatno jedini razlog zbog kojeg
nacionalna drava i dalje istrajava, uprokos okolnosti da kapital vie ne poznaje nacionalne
granice. Na tim mestima i u tim okolnostima ponovo treba da se prizvede politika. Ali politika
nije nezavisna od putovanja, onih graninih lutanja u kojima se i samo sopstvo dovodi do
pucanja. Jer jedino tako je mogua promena i jedino tako su mogua iskustva. A politika i jeste
iskustvo i nastaje na tragu iskustva.














NOVI HOLIVUD
Jedno kolektivno iskustvo

I

Krajem 1960-ih, formira se kinematografski izraz poznat pod nazivom novi Holivud. ta
zapravo predstavlja ovaj fenomen? Treba imati u vidu da novi Holivud nije samo jedan
umetniki pravac savremene kinematografije, nego ova sintagma slui i tome da se oznai
izvesna transformacija Holivuda u domenu filmske produkcije. Zbog toga je neophodno itaocu
skrenuti panju na nekoliko sutinskih aspekata ovog problema. Najpre je potrebno videti o
kakvoj se transformaciji ovde radi. O klasinom Holivudu moemo da govorimo kao o periodu
dominacije studijskog snimanja. Taj period traje od osnivanja Holivuda (poetak XX veka i
pojava nemog filma), do kraja 1960-ih godina, odnosno, do pojave novog Holivuda. U tom
periodu Holivud je izgradio prepoznatljiv filmski izraz: filmovi se snimaju u skupim i
renomiranim studijima, realizovani uz pomo afirmisanih sineasta i uvenih filmskih zvezda.
Tada nastaju i poznata imena svetske kinematografije: Dejvid Grifit, arli aplin, Fric Lang,
Don Ford, Frank Kapra, Bili Vajder, Elia Kazan itd.
Bez ikakvog preterivanja moe se konstatovati da je u tridesetim i etrdesetim godinama
klasini Holivud doiveo svoj stvaralaki vrhunac, zata postoje i opravdani razlozi. Tada nastaje
i novi filmski anr: crni film. Nesumljivo je da su filmovi klasinog Holivuda dominirali na
bioskopskim platnima i mnogo godina pre nego se propagandni film pojavio u Evropi poetkom
1930-ih, od kada nezavisna filmska produkcija u Evropi opada, a holivudska belei neprestani
rast. Pored specifinih drutvenih uslova i uspona faizma u Evropi, ovde u obzir treba uzeti i
pogodniju klimu za stvaranje (studijska snimanja, vei izbor tema, labaviju cenzuru itd.), a koja
je bila od presudnog znaaja za mnoge evropske sineaste, koji su sa promenljivim uspehom svoje
karijere nastavili u Holivudu.
Budui da nastaje kao proizvod reproduktivne umetnosti, film je esto primoran da
"balansira" izmeu tehnikog (zanatskog) umea i istinskog umetnikog stvaranja. Ali to nije
prokletstvo samo filma nego umetnosti kao takve. Ipak, ovaj rascep se dovodi do "kreenda" tek
na filmu, a ini se da tehniki momenti isto tako ine njegov sastavni deo, a esto mu ak
prethode kao svojevrsni teorijski pristupi (filmski koncepti). Radi se o tome da i sama tehnika
novina zahteva izvesnu inventivnost koja povratno utie na formiranje filmskog jezika. Film
jeste slika u pokretu, ali kao to je ve pokazao Delez
50
, film nije samo slika-pokret ve i slika-
misao. Film je isto tako u stanju da proizvede stvarnost i da stvori novi tip slike. Kao slika i kroz
slike, film je u stanju da progovori ne samo o sebi, nego i o stvarima koje ga okruuju:
umetnosti, televiziji, politici itd. To dvoznano poreklo filma (kao umetnikog i tehnikog
medija), ve dugi niz godina ini sastavni deo umetnike inspiracije.
ini se da film kao umetniko delo uspeva samo tamo gde postoji dovoljno stvaralake
slobode za njegovu realizaciju. Iako je Holivud dominirao bioskopima tokom stogodinje istorije
filma, to ne znai da je on uvek bio bezrezervno otvoren za mlade talente i nove ideje. Daleko od
toga da bude mesto istinskog filmskog stvaranja, Holivud je isuvie esto znao da upropasti
talente i ideje, a kroz njegovu bogatu istoriju proao je veliki broj filmskih autora, a mnogi od
njih su bili primorani na razne kompromise (poznata je sudbina aplina, koja po svemu sudei
nije bila nikakav izuzetak). Upravo zbog toga to se obraa masovnoj publici, film nije iskljuivo
predmet umetnikog stvaranja nego esto zna da bude i zabava za dokonu masu. To
posredovanje izmeu industrije zabave i visoke umetnosti od sineasta esto zahteva mnoga
odricanja i brojne kompromise, a to povratno utie na kvalitet filma i njegovu popularnost. U
svetu kinematografije, a i ire, vlada uverenje da su autorski filmovi po prirodi "monotoni" i da
nisu u stanju da zainteresuju mnogobrojnu filmsku publiku dok se, sa druge strane, filmovi za
zabavu esto pokazuju kao krajnje povrni i preterano banalni. Naroito poslovne institucije,
koje ine finansijsku potporu savremene kinematografije, robuju od predrasude da filmovi
moraju slediti trinu logiku i ispunjavati mnogobrojne zahteve filmske publike. To je
postmoderni Holivud dovelo u situaciju da reditelj vie nema nikakvu slobodu u snimanju
filmova, dok se filmovi prave proizvoljno i prema ubeenju eksperimentalne filmske publike. To
je razlog zato film sve vie postaje roba, a sve manje umetniko delo.

50
Upor. Deleuze, 1985.
Daleko od toga da nam je namera da se sablanjavamo nad ovom pojavom, koja i nije
skoranjeg datuma nego prati film od njegovog nastanka, elimo ukazati na to da je u jednom
periodu svoje duge istorije Holivud bio mesto istinskog filmskog stvaranja. To se desilo ak dva
puta u toku XX veka. Preduslov za to je bila autorska nezavisnost. Prvi put se to dogodilo
tridesetih i etrdesetih godina XX veka
51
, dok se drugi put to dogaa sa novim Holivudom.

II

ta zapravo predstavlja umetnika sloboda, pa samim tim i film kao njen proizvod? Kao
to je prema Kantu autonomija volje pretpostavka kategorikog imperativa da bismo mogli
postupati prema zakonu koji donosimo nuno je da i sami budemo slobodni tako je i ovde
autonomija umetnikog stvaranja neophodan uslov za nastanak filma kao umetnikog dela.
Ranije je bilo rei o tome da vrhunac filmskog stvaranja klasini Holivod dostie u periodu
bujanja propagadnog filma u Evropi, poetkom 1930-ih godina i kasnije. U tom trenutku
Holivud je jedino mesto u kom sloboda sineaste moe da doe do eljenog izraza. Daleko od
toga da je Holivud bio mesto apsolutne slobode filmskog jezika ini se da ovde nije ni vreme ni
mesto da otvaramo pitanje cenzure, niti da istiemo sve mogue prepreke koje su stajale na putu
nezavisnoj filmskoj produkciji u Holivudu
52
nego samo da naglasimo kako je minimum
umetnike slobode neophodan da bi nastalo neko autorsko delo. Holivud izmeu dva rata
omoguavao je sineastama da dou do svog umetnikog izraza, a cenu koju su za to morali
platiti esto je bila dosta nia nego u drugim nacionalnim kinematografijama. Daleko od toga da
je bio apsolutno otvoren za sve oblike eksperimentisanja, Holivud je u tom pogledu bio
zasigurno najmanje zatvorena kinematografija. U prilog takve teze govori i injenica da je crni
film nastao iz direktog susreta cenzurisanih gangsterskih trilera iz 1930-ih i nemakog
ekpresionizma.
53


51
Kratak prikaz klasinog Holivuda i njegove propasti dat je u Markovac, 2013, str. 6 27.
52
O drutvenim preprekama filmskoj industriji u SAD-u pogledati u Kuk, 2005. str. 385 391.
53
Evo ta o tim uticajima pie Kuk: Ukoliko sve ovo podsea na vetake studijske tehnike nemakog
ekspresionizma, tako bi i trebalo da bude, jer su film noir, poput ciklusa horor filmova studija Universal iz tridesetih
Meutim, Holivud nije dugo opstao kao mesto slobode umetnikog izraza. Ve posle
Drugog svetskog rata prisutni su prvi znaci krize, a Holivud je tada u senci neverovatnog
filmskog dogaaja: neorealizma. U periodu dok su vodei sineasti Holivuda ulazili u vojne
redove i "uivo" dokumentovali posveenost, hrabrost i istrajnost Amerikanaca na frontu, dotle
se u Italiji, neprijateljskoj i faistikoj zemlji, spremao izuzetan filmski poduhvat. Za razliku od
Nemake, koja je ve u prvim danima dolaska nacista na vlast filmsku industriju koristila u
propagandne svrhe, Italija je relativno uspela da ouva autonomiju filmskog izraza kao i
specifinost vlastite istorijske pozicije.
54
I dok je ceo zapadni svet po zavretku rata na
bioskopskim platnima pratio ratne poduhvate amerike vojske, koji su istovremeno bili i najava
ekonomske dominacije Amerike, iznenada se u bioskopskim salama pojavio skroman doprinos
italijanskog pokreta otpora.
Uvoenje dokumentarne tehnike u igrani film i snimanje na stvarnim lokacijama uz
uee neprofesionalnih glumaca i naturika, taj Roselinijev postupak nije mogao ostati
neprimeen kod ljubitelja sedme umetnosti. Njihovo ushienje je bilo tim vee to su otkrili da se
iza Rozelinijevog imena krije ceo jedan pokret, kasnije nazvan neorealizam. Ne samo da je uveo
znamenite tehnike novine, posle kojih filmove vie nije bilo mogue snimati na stari nain,
nego je naorealizam na bioskopsko platno iznova postavio svu bedu i strahote rata,
dokumentujui tako uzaludnost jednog ljudskog poduhvata. Nastao u isto vreme kada i
egzistencijalizam, i neorealizam je teio za tim da predstavi svu bedu posletnog sveta, suoenog
sa strahotama rata i neizvesnostima preivljavanja u tekim socijalnim uslovima nakon njega
(period obnove). I ne treba da nas udi da e se upravo na filmu neorealizam i egzistencijalizam
stopiti u jedinstvenu i neponovljivu filmsku sliku, u takozvani Antonionijev "unutranji pejza".
Ali, odueljen i uljuljkan ratnom pobedom Holivud kao da nije primeivao neorealizam.
Istini za volju to nije inila ni Amerika, koja se odmah nakon rata upustila u novu bitku, samo
ovog puta druge vrste. Hladni rat i blokovska podela sveta su bili na pomolu. Sve i da je hteo
Holivud nije mogao ostati rezervisan u odnosu na ulogu koja mu je bila namenjena. Holivud sada

godina, mahom stvarali iseljenici iz Nemake i istone Evrope, a viina je osnovna znanja stekla u studijma UFA
dvadesetih i tridesetih godina. Kuk, 2007, str. 50.
54
Evo ta o toj specifino italijanskoj situaciji Delez kae: Stanje u Italiji bilo je sasvim razliito: ona uistinu
nije mogla da pretenduje na status pobednika, ali je nasuprot Nemakoj, ona s jedne strane raspolagala jednom
kinematografskom institucijom koja je relatnivno izmakla faizmu, a s druge strane, ona je mogla da se poziva na
narodni otpor i ivot koji su bili prikriveni opresijom ali istovremeno osloboeni iluzija. Delez, 1998. str. 245.
postaje poprite ratnog sukoba i mesto sa kojeg progovara amerika hegenomija. Makartizam je
ime za nove potrese nevienih seizmolokih razmera u amerikoj filmskoj industriji. Evropa je
osloboena propagantnog filma ba u trenutku kada se u Americi raala nova propaganda: bauk
komunizma krui Amerikom, a njegov ogoreni zastupnik postaje senator Makarti. U tom
periodu se stvaraju veliki filmski poduhvati, obeleeni uglavnom istorijskom tematikom, kao i
klasini vestern, triler (crni film), komedija, mjuzikl, sf itd.
55

ini se da neorealizam ulazi prilino kasno u amerike bioskope i to pre svega
zahvaljujui Kasavetisu
56
, tek krajem 1950-ih. Ono to iznenauje jeste okolnost da se u Americi
razvija jedna nova generacija mladih (tzv. "bejbi bum"), kojoj evropski film posveuje punu
panju, dok u Holivudu o tome nema ni pomena. Tek e novi Holivud, krajem 60-ih, poeti da
otvara tu temu, kada e supkulture mladih doi do svog prava i na bioskopskom platnu. ta se
deava u tom periodu sa filmom u Evropi? Neorealizam je bio inicijalna kapisla evropske
kinematografije. Oduevljenje neorealizmom je bilo toliko da su, ve poetkom pedesetih, mnogi
autori standardizovali neorealistike tehnike snimanja. Prednosti neorealizma su bile i u tome to
je zahtevao mnogo manji buet za snimanje filmova, to je mladim ljudima davalo vee anse da
uestvuju u njegovoj realizaciji, bilo kao glumci ili asistenti na snimanju. Film nije gubio na
kvalitetu, naprotiv, postajao je sve osobeniji i stilski doteraniji, a mogunosti improvizacije i
ekperimentisanja su bile mnogo vee nego u studijskom prostoru. Usponu neorealizma su puno
doprinele i ratne okolnosti, nedostatak novca i posleratna oskudica, koje su i same esto
iziskivale od sineasta dovitljivost i snalaenje. Improvizacija je permanetno podsticala
inventivnost, a sineasti su se sve vie okretali eksperimentisanju.
U tom periodu je i drava veoma mnogo ulagala u film, subvencioniui radove mladih
autora. Poetkom 1950-ih, film je jo uvek predstavljao uticajan medijum i drava je imala
interesa da investira u njega. Ve sredinom ezdesetih situacija e se u potpunosti izmeniti, a
televizija e stvoriti uslove da drava mnogo efikasnije bude prisutna u svesti svojih graana. To
e dodatno uticati na ekspanziju autorskog filma, svrha televizije je sve vie da zabavi i razonodi,
dok e se ozbiljnije teme ostavljati autorskom filmu. Novi talas je bio presudan za dalju
afirmaciju evropske autorske kinematografije. Kombinujui dokumentarnu tehniku sa

55
Upor. Kuk, 2007. str. 103 143.
56
Upor. Kasavetis, Senke, (Shedows, 1959).
prednostima neorealizma, oslobaajui montau i razbijajui postojee klisee, novi talas je teio
za tim da artikulie i ivotni stil generacije mladih. Iako nije bio dugog veka, stvarni znaaj
novog talasa za evropsku kinematografiju moe se proceniti tek ukoliko se sagledaju njegovi
uticaji na nacionalne kinematografije toga doba. Novi talas postaje prava filmska moda
nacionalnih kinematografija (Velike Britanije, Zapadne Nemake, ehoslovake, Maarske,
Jugoslavije itd.
57
), a gotovo da nema poznatijeg autora koji u tom periodu nije snimio bar jedan
film ovog tipa.
ta se u tom periodu deava u Holivudu? Holivudski filmovi i dalje dominiraju
bioskopskim salama, ali njima sada nedostaje realnosti i osobenog autorskog peata koji krasi
evropsku kinematografiju. To je razlog zato se klasini Holivud sve vie okree popularnim i
zabavnim temama (komediji i mjuziklu), istorijskim spektaklima, trileru, klasinom vesternu itd.
anrovi ovog tipa vie doprinose ouvanju holivudskog "imida" ("fabrika za proizvodnju
snova") nego to su u stanju da prikau stvarno stanje amerikog drutva. Dakako, krajem 1950-
ih stanje stvari se menja, a posledice dugogodinje vladavine makartizma postaju sve oitije.
Umesto fabrike snova na delu je neko komarno raspoloenje, iji je smisao u tome da u celini
razbije mit o Amerikom snu.
58
Autori kritikog filma u potpunosti su pripremili teren za pojavu
jedne nove filmske teme. Sve to e biti samo uvod u potpunu transformacije klasinog Holivuda.
ta se bitno deava u tim godinama?
Nezaobilazna tema tih dana su bili svakako Studentski protesti. Oni su zapravo ukazali na
nekoliko problema. Mnogima je tada postalo jasno da generacije mladih predstavljaju sve
ozbiljniju snagu drutvenih promena.
59
Sovjetska intervencija u ehoslovakoj najavila je novi
talas policijske reakcije u Evropi. U Zapadnoj Namakoj to vodi stvaranju urbane gerile (RAF
Rote Armee Fraktion Frakcija Crvene Armije: Bader-Majnhof grupa, 1970). U Velikoj
Britaniji e to dovesti do razvoja supkulture
60
(tediji, modovi, rastafarijanci, pankeri itd.).
Reakcija na studentske proteste i njihove zahteve u Evropi je bila mnogo jaa nego u SAD-u.
Naravno, ni tamo ona nije izostala, ali su zahtevi studenata ovde bili povezani oko konkretnog

57
Naravno, svaki od ovih pokreta je imao svoj osobeni stilski izraz, ali njihovu prepoznatljivu osnovu ine
filmovi novog talasa. Upor. Kuk, 2007, str. 245 257, 383 417, 459 478, 489 503, 530 538.
58
Upor. Markovac, 2013.
59
Bar je sa tom nadom Markuze pozdravljao studentske proteste. Upor. Koleti, 1981. Takoe videti Markuze,
1972.
60
Upor. Hebdid, 1980.
pitanja (Rat u Vijetnamu), to im je davalo javnu satisfakciju i omoguilo im veu podrku u
irim drutvenim krugovima. Sa druge strane, Studentskim protestima u SAD-u je prethodila
pojava kontrakulture (bitnici i hipici), iji je centar okupljanja bio lokalizovan u gradskim
etvrtima Njujorka i San Franciska (Grini Vilidu i Hejt-Eberiju).
61

Nastanak kontrakulture u SAD-u je u tesnoj vezi sa takozvanom "bejbi bum"
generacijom, koja stasava nakon rata, odbijajui da prihvati kulturne obrasce roditelja, i traga za
vlastitim ivotnim stilom. Rast ivotnog standarda, u 1950-im, dovodi do porasta srednje klase i
upravo sa te strane se regrutuju mlade generacije, koje protestvuju protiv ivotnih navika svojih
roditelja. Nekoliko elemenata je inilo zajedniku tendenciju hipi-pokreta: sklonost rokenrol
muzici i izolovanom ivotu u prirodnim zajednicama (hipi-komunama), kao i upotreba narkotika
(marihuana, LSD, maskalin itd.). Neformalni naziv "deca cvea" hipici su koristili sa namerom
da ukau da se protiv rata ne treba boriti njegovim sredstvima, nego jaanjem meuljudskih
odnosa i mira u svetu, odatle i maksima: "vodite ljubav a ne rat". Iz razloga to je pacifizam inio
sastavni deo kontrakulture, interesovanje za istonjake religije (jogu, budizam itd.) je bilo u
stalnom porastu, kao i elja da se putem droge preobrazi sopstvo i promeni svet, na tragu
Hakslijevog uverenja da treba otvarati nova "vrata percepcije". U toj nameri da se suprotstave
zapadnom svetu nenasilnim metoda, hipici su otili u drugu krajnost, reafirmiui stara znanja
(astrologija) i rituale primitivnih i omraenih religija (magija, satanizam itd.).
Hipici su veoma rano doli u sukob sa pokretom za prava crnaca, smatrajui da smisao
emancipacije nije u tome da nas priblii zapadnom konzumerizmu emu je, po njihovom
miljenju, teio ovaj pokret nego da nas oslobodi od njega. Sukobi ove vrste e u Americi imati
tendenciju da Studentski pokret podele po rasnom osnovu, to e dovesti do toga da se veoma
brzo izdvoje ekstremni pokreti (Crni panteri), koji e zagovarati nasilne metode borbe protiv
sistema i sa kojima e se sistem na isti nain obraunati, i oni manje ekstremni, koji e teiti za
tim da bunt mladih kanaliu u sistemskim i legalnim okvirima, kao protest protiv Rata u
Vijetnamu i kao borbu za legalizaciju "lakih droga". Reakcija sistema e se takoe podeliti na
dva fronta, nasilnim metodama e se sistem boriti protim ekstremista, a manje nasilnim
metodama protiv legalista. Manje nasilne metode su ukljuivale "pojaan oprez" policije
prilikom provere lica za koja se pretpostavlja da su konzumirala narkotike, kao i neformalni

61
Upor. Markovi, 2003. O ivotu u Hejt-Eberiju pogledati u Sen-an-Polen, 1999.
konsenzus sudova oko toga da se u takvim okolnostima osuenima trebaju davati maksimalne
kazne. Izdvajanje ekstremnih struja iz studentskog pokreta i marginalizacija disidenata (kroz
borbu protiv narkotika), to je bio osnovni princip kojim su se rukovodili represivni dravni
mehanizmi. Represija sistema se odvija u institucionalnim okvirima, a sistemu su bila stavljena
na raspolaganje sva mogua institucionalna sredstva: od policije i sudova do mentalnih ustanova.
Ipak, pobeda reakcije nije bila potpuna, budui da je postojalo jedno polje na kojem su
demonstranti izborili pobedu. inilo se da je veina Amerikanaca smatrala da se Rat u
Vijetnamu mora zavriti. Utisak da je reakcija izborila pobedu postaje jo slabiji ukoliko se uzmu
u obzir i sve posledice do kojih su Studentski protesti na kraju doveli. Najznaajnija pouka koju
je sistem izvukao iz ovih protesta bila je ta da se i sam treba menjati. Protesti nisu uspeli da
ispune oekivanja mnogih, ali je sistem naao naina da odreene zahteva kanalie u smeru koji
e biti najmanje poguban za njega. I dok se borba protiv totalitarizma nastavljala, sada je bilo
potrebno sprovesti demokratizaciju i u vlastitim redovima. Taj zadatak na sebe preuzima novi
ekonomski koncept: neoliberalizam. Borba se sada nastavlja novim sredstvima, na polju ljudskih
prava, u legalnim tokovima i putem NGO-a. Hipi pokret je nastavio da postoji, odgurnut i
izolovan na marginu drutva, u obliku malih zajednica koje se vie nisu mogle razlikovati od
prirodnih i kulturnih rezervata (verskih, rasnih itd. a to je ve bilo u duhu amerike demokratije
i u skladu sa pravilima izolacije i segregacije u getima) ili kroz supkulturu hipstera i
marginalaca Los Anelesa i San Franciska, veina njih su bili povremeni ili stalni posetioci
mentalnih ustanova (beskunitvo, bolesti zavisnosti itd.).
Upravo u tim drutvenim kretanjima, od kontrakulture i Studentskih protesta do reakcije
sistema, nastaju teme koje e obeleiti pojavu novog Holivuda. Novi Holivud izlazi iz studijskog
prostora i snima na stvarnim gradskim lokacijama, a najee obrauje teme iz ivota radnika,
provincijalaca, marginalaca itd. Njegove likove odlikuje psihika i egzistencijalna nesigurnost,
nomadski stil ivota i individualna patnja. Oni su marginalizovani iz razliitih razloga, nekad
sopstvenom voljom (Par lakih komada), nekad voljom sistema (Goli u sedlu), a nekad i samo
zato to ive u provincijalnoj sredini (Poslednja bioskopska predstava). Male ivotne forme i
privremeni susreti prekinuti nekom individualnom tragedijom, ine okosnicu kinematografije
novog Holivuda, koja je oko sebe okupila mnogo mladih autora neki od njih su se afirmisali u
evropskoj kinematografiji (Forman, Polanski itd.), radu na televiziji (lezinger, Polak itd.) dok
mnogi od njih nisu bili nita drugo do "mladi talenti".
U tom trenutku Holivud je ponovo postao centar nezavisne filmske produkcije. I dok se u
Evropi raala reakcija, u Americi se otvorala mogunost da se o tim revolucionarnim danima
progovori jezikom filma. Holivud je ponovo postao mesto istinskog umetnikog stvaranja. Ali
kao i sve u ivotu ni ovaj period filmskog stvaralatva nije trajao dugo. Ve krajem 1970-ih,
reakcija je mesto ponovo pronala na filmu. Paralelno sa tom pojavom i zakoni trita poinju da
diktiraju uslove filmske produkcije. To dovodi i do propasti malih i nezavisnih filmskih kua, a
od filmova se zahteva da postanu sve konkurentniji televiziji mnogima se ve tada inilo da je
Holivud izgubio tu trinu utakmicu. To je razlog zato se sada snimaju veliki epski spektakli,
avanturistike, horor i sf sage. U tom pogledu e tri imena sve vie dominirati Holivudom:
Stiven Spilberg, Frensis F. Kopola i Dord Lukas. Male i tragine ivotne prie smenie veliki
epski spektakli. Film nee izgubiti na kvalitetu, ali e novi Holivud izgubiti mnogo na slici koja
ga je proslavila. Jo jedan velianstveni filmski dogaaj u istoriji kinematografije e se zavriti.
Filmski kritiari e iz toga izvlaiti zakljuke, a Istoriari filma e na tome graditi svoje teorije.
Najvei gubitnici bie opet ljubitelji autorskog filma. Jo jedna bioskopska predstava je zavrena.
Kao i uvek ostaje bojazan da se svetlost filmskog projektora zauvek ugasila. Meutim, tu nije bio
kraj Holivuda. To je bilo uvod u novu transformaciju Holivuda: u tzv. posmoderni Holivud
visoke produkcije i distribucije blokbastera.
62


III

Postoji nekoliko tema kojima emo se baviti u ovom radu. Autore na koje emo referisati
su sledei: Piter Bogdanovi
63
, Sidni Polak
64
, Bob Rafelson
65
, Denis Huper
66
, Don lezinger
67
,

62
O funkcionisanju Holivuda u sklopu neoliberalnog kapitalizma, upor. Elsaesser, 2012.
63
Upor. Bogdanovi, Mete (Targets, 1968) i Poslednja bioskopska predstava (The Last Picture Show, 1971).
64
Upor. Polak, I konje ubijaju zar ne? (They shoot horses, dosn't they, 1969).
65
Upor. Rafelson, Glava (Head, 1968), Par lakih komada (Five Easy Pieces, 1970), Ostati gladan (Stay
Hungry, 1975).
66
Upor. Huper, Goli u sedlu (Easy Rider, 1969).
67
Upor. lezinger, Pononi kauboj (Midnight Cowbay, 1969).
Alen D. Pakula
68
, Mihael Simino
69
, Robert Altman
70
, Deri atcberg
71
, Martin Skorseze
72
,
Milo Forman
73
, Roman Polanski
74
, Frensis F. Kopola
75
Dord Lukas
76
, Bob Fos
77
, Karel Rejs
78
,
Stiven Spilberg.
79

Tema marginalnog i neprilagoenog pojedinca je esta u ovim filmovima, bilo da se radi
o fiziki bolesnoj i traginoj figuri (Pononi kauboj) ili o psihiki nestabilnoj i nesigurnoj osobi
(Strailo). U sreditu ovih filmova jeste prijateljstvo koje nastaje spontano i sluajno, u toku
zajednikog putovanja (Strailo), prilikom obavljanja zajednikog posla (trgovina kokainom u
filmu Goli u sedlu) ili preivljavanja u tekim materijalnim uslovima (Pononi kauboj). U
pitanju su tragine figure koje nisu u stanju da se prilagode sredini, a koje u izvesnom smislu i
sam sistem proizvodi, ostavljajui ih da preivljavaju u tekim materijalnim okolnostima. Beda,
oaj i nematina su ono to ove ljude osuuje da tavore izolovani od obinog sveta i esto u
opasnosti za vlastiti ivot. Marginalizacija ovih likova nastaje kao proizvod drutvenog
iskljuivanja, u sistemu koji ne podnosi razliitost i koji svaku drugost odbacuje ili je asimiluje.
Poenta je pokazati da ljudi ne mogu prosto biti asimilovani a da ne izgube deo sebe, da ne izgube
onu nit koja ih razlikuje od drugih i ini zasebnom individuom. To je razlog zato je svaka
asimilacija pogubna i zato ona vodi traginom ishodu: brutalnom ubistvu u filmu Goli u sedlu,
ludilu glavnog junaka u Strailu, smrti prijatelja u Pononom kauboju.
Novi Holivud i nastoji da ospori mit o Amerikom snu, mit o bezbolnoj asimilaciji
razlika i razliitosti, ali nasuprot kritikom filmu
80
ne ostaje samo na tom negativnom postupku,
nego tei da zasnuje i neko pozitivno iskustvo. Prijateljstvo je ona taka u kojoj individualnost

68
Upor. Pakula, Svi predsednikovi ljudi (All the President's Man, 1976).
69
Upor. Simino, Lovac na jelene (The Deer Hunter, 1978).
70
Upor. Altman, ME (MESH, 1970) i Nevil (Nashville, 1975).
71
Upor. atcberg, Strailo (Scarecrow, 1973).
72
Upor. Skorseze, Taksista (Taxi Driver, 1976).
73
Upor. Forman, Let iznad kukavijeg gnezda (One Flew Over the Coockie's Nest, 1975) i Kosa (Hair,
1979).
74
Upor. Polanski, Rozmarina beba (Rosemary's Baby, 1968), Kineska etvrt (Chinatown, 1972) i Podstanar
(The Tenant, 1976).
75
Upor. Kopola, Kum (Godfather, 1972), Prislukivanje (The converzation, 1974), Apokalipsa danas
(Apocalypce now, 1979), Prgave ribice (Rumble Fish, 1983).
76
Upor. Lukas, Ameriki grafiti (American graffiti, 1973).
77
Upor. Fos, Leni (Lenny, 1974).
78
Upor. Rajs, Ko e zaustaviti kiu (Who'll Stop the Rain, 1978).
79
Upor. Spilberg, Ajkula (Jaws, 1975).
80
Upor. Markovac, 2013.
pronalazi naina da razorenu parcijalnu zajednicu ispuni novim znaenjem i smislom. Ali
prijateljstvo nije vie nego zajedniko iskustvo i u njemu individua tek potvrdjuje svoju
neponovljivost i osobenost. Prijateljstvo je iskuavanje razlike u pravom smislu rei, to su
iskustva u kojima se ono neponovljivo i drugaije uvek javlja u novom obliku. Iskustva su
suprotna modelima, u koja sistem pokuava da stavi individualnost, ona su neponovljiva,
drugaija i uvek nesvodiva na uzore i obrasce. Prijateljstvo ne poznaje obrazac, u ovim
filmovima se ljudi upoznaju uvek na drugaiji nain, iako mahom dele sline sudbine.
Iskustva menjaju ljude i one koji u njima uestvuju i to veoma ilustrativno moe da se
vidi u filmu Goli u sedlu. Na samom poetku izgleda da se radi o sasvim obinom poslu
(trgovina drogom), ali kako se radnja filma bude razvijala, i glavni junaci budu ulazili u
raznorazne avanture, shvatiemo da se izmeu njih raa snano prijateljstvo i da kroz njega oni
postaju drugaiji nego to su bili na poetku filma. Taj oseaj da sopstvo prolazi kroz
metamorfozu i da se u sebi samom menja i jeste pravi doivljaj iskustva. Izmeu ljudi mogu
postojati tajne, kao u filmu Strailo, ali su njihove sudbine povezane ak i onda kada se nekom
od njih dogodi ludilo. Iskustva su zapravo putovanja na kojima sopstvo sazreva, kao u filmu
Pononi kauboj, i u stanju je da hrabrije i zrelije sagleda stvari oko sebe, ali ono isto tako moe
da pukne i da se izgubi, kao u filmovima Goli u sedlu i Strailo.
Naravno, iskustva ne moraju biti samo pozitivna, ona mogu biti i negativna, kao u filmu
Lovac na jelene. Ovaj film prati naizgled obinu priu nekoliko prijatelja i radnika u oblinoj
elezari, koji svoje slobodno vreme provode uglavnom u lokalnom baru ili u lovu na divlja. U
jednom trenutku oni odlaze zajedno u Vijetnam, a nekoliko dana pre toga neki od njih se
venavaju, organizujui zajedniku proslavu. U tom pijanom delirijumu, tokom zavrsnih sati
proslave, kao da se nagovetava obrat koji e se dogoditi u Vijetnamu. U Vijetnamu bivaju
zarobljeni i prisiljeni da igraju ruski rulet, to e na neke od njih ostaviti trajne posledice.
Sticajem srenih okolnosti i malim lukavstvom pojedinaca, neki od njih e se spasiti, ali ne i bez
izvesnih ratnih trauma. Koliko su bile jake te traume govori i injenica da e jedan od njih nestati
u nonoj tiini Sajgona. Nekoliko mesece kasnije prijatelj e uspeti da ga pronae, u tom
trenutku ovaj je ve bio zavisan od heroina i potpuno druga linost, a ruski rulet mu je i tada bio
opsesija, iako ga je kui ekala ena u koju je, uzgred budi reeno, i sam prijateljelj bio
zaljubljen. U tom pokuaju da ga vrati na pravi put i sam prijatelj pristaje da igra ruski rulet sa
njim, i tada se i dogaa da mu pistolj opali u rukama, dok e prijatelj i sasvim nesvesno pokuati
da mu zapui rupu od metka, iako je i sam znao da tu vie nita ne moe da se uradi. Tek ovaj
tragini in je u stanju da ga oslobodi traumatske opsesije koju mu je donelo ratno iskustvo. Ono
po emu su pamtili lepe uspomene iz lova (jedan metak jedan hitac), sada je znak
raspoznavanja za uzasnu tragediju koja im se dogodila. U vihoru rata i prijateljstva prestaju
njihovo poznanstvo kao da je delio ceo jedan ivot a ovog puta nasilje sistema ulazi spolja i
obuzima pojedinca, kojemu ovo postaje opsesija, uivanje u tome da se vlastiti ivot stavi na
kocku i da se samo u jednom minutu doivi ekstaza ili smrt.
Bitna tema koja se novim Holivudom otvorila jeste i ivot u provincijalnoj sredini.
Poslednja bioskopska predstava govori o nesposobnosti mladih da se izbore sa problemima koje
im namee provincijalno okruenje, koje ne priznaje razliitosti i neprestano ponavlja ustaljene
ivotne ablone. Spremnost da se istinska ljubav rtvuju zarad ekonomske sigurnosti ne donosi
olakanje, naprotiv, tokom godina ona postaje teret koji se ne moe odbaciti, vreme se vie ne
moe vratiti, nego samo kompenzovati putem alkohola i brane prevare. To je ivot u jednoj
licemernoj sredini, u kojoj se osuuju slabi i veliaju monici, a sve se to opravdava
ekonomskom raunicom i materijalnom dobiti. Jedini nain da se neto promeni u ivotu jeste da
se napusti ta sredina, koja unitava ljude i pretvara ih u nezadovoljne i zavidne pojedince, kojima
ivot u zajednici tokom godina postaje nepodnoljivo teak. Slinu temu razvija i Lukasov film
Ameriki grafiti, samo to se ovde prate sudbine nekoliko mladih ljudi u toku jednog nonog
izlaska, u kojem oni donose sudbonosne odluke. Osnovna dilema koja prati ovaj film jeste da li
ostati u provincijalnoj sredini i preuzeti namenjene drutvene uloge, ili je napustiti u potrazi za
novim iskustvima. U filmu je idealizovan ameriki nain ivota, a celokupni noni izlazak se
dogaa u automobilu to je paradoksalno u jednoj maloj sredini u kojoj ljudi neprestano krue
oko centra grada uz zvuke lokalne radio stanice, poseujui bioskop na otvorenom i lokale brze
hrane. U ivotu ovih ljudi svaki izlazak slii na prethodni, a u nedostatku boljih provoda
uglavnom se konzumira alkohol, izazivaju tue ili organizuju rizina utrkivanja automobilima.
U sreditu ovih filmova je nezadovoljstvo srednje klase, ono najvie dolazi do izraaja u
Rafelsovom ostvarenju Par lakih komada, gde glavni junak oliava nezadovoljstvo okolinom i
ivotnim izborima, a sve u pokuaju da pobegne od monotonije koja ga okruuje, a za koju je
esto i sam odgovoran. Naslov filma je simbolino doarao linost glavnog junaka, relativno
mladog oveka srednje klase, koji iz oseanja nie vrednosti naputa taj svet i odlazi da ivi u
radnikom naselju i sa enom koju ne voli. U trenutku kada se ponovo vrati u svoj svet, povod za
to je bolest oca, njegovo nezadovoljstvo sobom e kulminirati i on e zavesti verenicu svoga
brata. U pokuaju da pronae istinsku ljubav, on shvata da ni to nije vie od prolazne avanture, a
ivot nastavlja kao to ga je i do tada vodio: ulazak iz avanture u avanturu, sa nadom da e
nezadovoljstvo u sebi bar privremeno obuzdati.
Slino oseanje glavnog junaka imamo u filmu Prgave ribice, ali sa tom razlikom to
ovde sreemo intenzitet koji se otkaio od svoje sredine, koji pluta na njenoj povrini i preti da i
sve druge sa sobom povue u propast. U pitanju je gradsko okruenje u periodu uzmaka bandi,
nove generacije sazrevaju na mitovima velikih tua iz detinjstva, a glavni junak je u senci svog
starijeg brata iju slavu uzaludno eli da dostigne. Njegov stariji brat je potpuno mitska i
nestvarna linost, njegov autoritet je ogroman u toj sredini, a tokom filma se stie utisak da je on
neto poput duha koji na motoru krui gradom u potrezi za poslednjim obraunom. Njegovi
dolasci i odlasci su nepredvidivi kao i njegove namere, on je samovoljna i jaka linost, ali i neko
ko je ispao iz ivotnog koloseka i vie ne zna gde se stvarno nalazi. Iako zatitnika figura,
njegova nestalna priroda njemu drage osobe esto dovodi u opasne situacije. On poput velikog
maga nosi znanje koje duboko u sebi uva, ali je svestan vlastite tragine situacije, da ivi u
sredini kojoj vie ne pripada, ali nije u stanju da je napusti.
U pitanju je ovek koji je stekao potpunu afirmaciju na terenu koji je propao, ne
njegovom zaslugom, nego zaslugom onih koji su unitili bande, a ije je propadanje povezano sa
pojavom droge na ulicama. Droga je unitila jednu generaciju kojoj i sam junak pripada, a
njegova je nesrea utoliko vea to nije u stanju da prevazie staru slavu, nego nemoan jo
samo preivljava na njenim rubovima. To je razlog zato od mita o njegovoj hrabrosti vie nita
nije ostalo, u taj mit veruje jo samo njegov brat koji je upravo zbog toga tragina figura, a ovaj
kao da je svestan toga, ali i kao da nema snage da bilo ta promeni u svom ivotu. U senci tog
mita nisu rasle samo mlade generacije, njime se koristila i policija, posebno lokalni policajci koji
su svoje frustracije leili fizikim zlostavljanjem marginalnih pojedincima. U jednom od svojih
imaginarnih obrauna, u simbolikom pokuaju da bandama vrati izgubljeno dostojanstvo, on i
brat obijaju radnju sa kunim ljubimcima, vade ribice iz akvarijuma i odnose da ih bace u okean.
Njegovu nameru osujeuje policija koja ga ubija na licu mesta, iz ega saznajemo da je
intervencija policije bila unapred planirana. Kralj je konano mrtav, iako je kralj ve godinama
bio mrtav dok sada shvatamo da ga ubistvo oslobaa i omoguava mu da naini makar i
imaginarno bektvo iz sredine u kojoj vie nije mogao iveti. Oslobaajui ribice za koje veruje
da su toliko krvolone da i na vlastiti odraz grubo reaguju udarcima o staklo akvarijuma on
zapravo oslobaa sebe sredine u kojoj vie nije u stanju da ivi, ali koju ne moe ni da napusti.
Taj paradoks je neto to mu visi nad glavom i ega ga jedino smrt moe osloboditi.
Neprilagoeni i marginalizovani pojedinac je mogao proizai iz rata, ali ga je mogla
proizvesti netoleratna i zatvorena sredina. U svakom sluaju on je tragina figura, jer sile protiv
kojih ustaje esto prevazilaze njegove snage. Ono to moe tome da se suprotstavi jeste
kolektivno iskustvo i kolektivna borba, ali ona izostaje esto iz razloga to je sistem tako
organizovan da neprestano stvara razoarane i izolovane pojedince. Jedan od takvih likova je
prikazan u Skorsezeovom filmu Taksista. U svakom pogledu ovaj kultni film nije sluajno
osvojio srca pasionire filmske publike irom sveta. Sudbina glavnog junaka u ovom filmu je tako
tipina za prosenog belog Amerinca nie klase, koji se upravo vratio iz Vijetnama, odakle nosi
ratne traume to je glavni razlog zato nou ne moe da spava i zato prihvata naporan i esto
opasan posao taksiste u milionskom gradu kakav je Njujork. Njegov celokupan fiziki izgled je
samo odraz sredine u kojoj je rastao i navika koje je tamo sticao, iako ne naroito inteligentan on
je prilino dobroudan i naivan mladi koji veruje u malograanske ideale (miran i sreen
porodian ivot). Sa druge strane, on je baen na ulicu koja za njega postaje leglo najgoreg
nemorala. Odbijen i ismejan od strane vieg drutva, esto i vlastitim nezgrapnim ponaanjem
(upadljivo pijuniranje, odlazak u porno bioskop na prvom sastanku sa devojkom, nasilnikim
pristupom i ponaenjem itd.), on je reen da uspe u tom drutvu po cenu da rtvuje i vlastiti
ivot.
Kao i svakom mladiu iz niih drutvenih slojeva i njemu je imperativ da postane lokalni
heroj. Budui da je u Vijetnamu nauio da koristi oruje, on dobar deo plate troi na pitolje, a
poseuje i lokalnu streljanu u kojoj veba gaanje. Na taj nain on trenira da jednog dana zaista
postane lokalni heroj u pokuaju da zatiti jednu maloletnu prostitutku, a koja ga je u vidno
alkoholisanom i nadrogiranom stanju molila za pomo. U jednom krajnje skorsezeovskom
maniru, brutalno unakaen i u lokvama krvi, poto je u stomak ranio njenog makroa i ubio njenu
muteriju, u vijetnamci i sa pankerskom frizurom (obrijane glave i sa krestom), on doekuje
policiju i trijumfalno akom simulira pucanje iz pitolja. Nekoliko nedelja pre tog dogaaja, on je
pokuao da izvri atentat na jednog politiara, kojeg je jednom sluajno povezao u taksiju i za
koga je planirao glasati, jer je njegova simpatija radila kampanju za tog politiara (tada se jo
nadao da bi mogao zadobiti njenu ljubav), ali ga je obezbeenje u toj nameri osujetilo, a imao je
sree da pobegne od policije.
U zavroj sceni filma deava se neverovatan obrat, u njegov taksi ulazi devojka u koju je
bio zaljubljen i pokuava sa njime ponovo da ugovari sastanak, ali je on odbija. U tom trenutku
licemerje visoke klase pokazuje svoje pravo lice. Dok je bio obian taksista, loih namira i esto
neugledno obuen, nije mogao zasluiti njenu ljubav, ali sada, kada je postao lokalni heroj i
udarna vest u svim veim novinskim listovima, to moe postati. Njegovo odbijanje nema
resantimanski karakter, ono je tu da mu povrati poljuljano dostojanstvo i pokae da srce jednog
momka sa ulice mnogo jae moe da kuca i mnogo vie moe da voli, nego to su to u stanju
uglaena gospoda, iji je ivot ispunjen gomilanjem suvinog bogatstva.
Osim toga njegov trijumf je potpun, iako je samo privremen, iako e ve sutra ponovo
trpeti ponienja od istog tog sveta za kojeg je danas lokalni heroj. On je svestan toga, zbog toga i
ne eli nagradu, nagrada mu je imaginarna srean je da je jednoj mladoj osobi spasao ivot. U
tom pogledu on zaista jeste prototip faizoidnog malograanina, marginalizovanog i autistinog
pojedinca, izdvojenog iz drutva i izolovanog u vlastitoj bedi. Njegov san je tako tipian za
mnoge mlade ljude iz niih klasa (zato ne rei i radnike klase), a u odnosu na njih on se razliku
samo time to se njegov san i ostvario, za veinu njih to nee biti sluaj, oni e i dalje nastavljati
da budu "topovska mesa" u nekim novim Vijetnamima ili e bezglavo gubiti ivote na gradskim
ulicama iz najboljih namera, u potrazi za ljubavlju i razumevanjem, kao to je bio sluaj i sa
junakom ovog filma.
Sve ovo je uvod u jednu novu temu koja e na svoj nain opsedati novi Holivud:
marginalizovani pojedinac koji se pretvara u faizoidnu kreaturu. Naroito filmovi ranog
Kronenberga
81
e biti obeleeni ovom tematikom. Ali to je jedan sasvim drugi problem i za njega
naalost ovde nemamo dovoljno mesta. Ono to bi nam moglo posluiviti kao uvod u jednu novu
problematiku novog Holivuda, iako vremenski dolazi dosta kasnije, jeste Spilbergov film Ajkula.

81
Upor. Kronenberg, Besnilo (Rabid, 1977) i Kontrolori (Skanners, 1979).
Ovaj film je na najpotpuniji nain opisao opasnost koja dolazi od nekog nepoznatog neprijatelja.
Ovaj film ne govori samo o krvolonim morskim stvorenjima. Ajkula je, uostalom, kao i
Hikokove Ptice, prikaz masovnog straha koji iznutra potkopava jedinstvo neke zajednice. U
pitanju su traumatski uinci koji u nekoj zajednici proizvode kolektivne predstave. Ajkula je
samo jedna od tih kolektivnih predstava. Vanzemaljci e vremenom zauzeti njeno mesto.
Kolektivni strah se ovde javlja kao simptom i koristan je ukoliko ukazuje na opasnosti od
totalitarne drave. U tom periodu ureaji za prislukivanje dostiu zavidnu tehniku
usavreenost, to je i tema Kopolinog filma Priskukivanje, a korumpiranost vlasti je najvie dola
do izraaja u aferi Votergejt, kada se pokazalo na koji nain pijunske metode mogu biti
iskoriene za osvajanje vlasti i odravanje privida demokratije. Ovaj problem je obraen u filmu
Svi predsednikovi ljudi. To je razlog zato zahtevi za demokratizacijom amerikog drutva
dolaze upravo sa te strane. Osim to tehnologijom pijunae vlast kontrolie svoje graane i vri
negativnu seleciju politikog vodstva, ona istim metodama utie i na odluke birakog tela,
manipuliui statistikim podacima i ucenjujui politike protivnike. O tom udnom spoju
provincijalnog mentaliteta i totalitarne kontrole inspirisane mitom o neastivom progovorio
je i Polanski filmovima Rozmarina beba i Podstanar. Nita manje znaajan nije ni njegov film
Kineska etvrt, koji govori o savezu dravnih organa i krupnog kapitala, mada na individualnom
planu prati jednu sasvim intimnu priu: sukob oca i erke se ovde manifestuje kao incestuozni
odnos i nasilje u porodici.
Do svog punog izraza dravna represija dolazi u institucijama, gde se primenjuju
stravine metode fizikog i psihikog zlostavljanja. Njene rtve su uglavnom neprilagoeni i
marginalizovani pojedinci, a sistem se nije zadovoljio time da ih samo izoluje iz drutvenog
ivota nego se trudi da one najopasnije i fiziki odstrani iz javnog prostora i premesti ih u
institucionalne okvire duevnih bolnica. O toj temi je progovorio film Let iznad kukavijeg
gnezda. Najinteresatnija stvar je ovde to veina posetilaca ovih duevnih bolnica samovoljno
pristaje na bolniku torturu, dok su napori neprilagoenih pojedinaca samo neuspeo pokuaj da
se iskae protest protiv totalitarne vlasti, simbolino prikazan u liku glavne sestre. Scenario za
ovaj film je raen prema istoimenom romanu Kena Kizia, kontrakulturne ikone i jednog od
predstavnika bit generacije i hipi pokreta, koji i nije bio naroito oduevljen ovim filmskim
ostvarenjem
82
, koje je 1975. godine dobilo ak pet oskara. Film Leni takoe obrauje temu
pobunjenog pojedinca, koji od svoje karijere profesionalnog zabavljaa pravi i politiki projekat,
uvodei u razgovor neomiljene teme i ukazujui na probleme diskriminacije (rasnih, polnih,
seksualnih manjina itd.). Nasilje sistema ovde pokazuje pravo lice, a kada zakonske zabrane ne
urode plodom, sistem e posegnuti i za ubistvom.
Narkomanija se obradjivala u sklopu dve znaajne teme iz ovog perioda: Rata u
Vijetanamu i hipi pokreta. Iako neposredno nije nastao kao reakcija na ovaj rat, nego pre kao
izraz kritike potroake kulture, hipi pokret je dao znaajan dobrinos razvoju pacificizma u
svetu, a samim tim je uestvovao i u politikim protestima protiv Rata u Vijetnamu. Nekoliko
filmova u ovom periodu se bavi ratnom tematikom. Ranije je bilo govora o filmu Lovac na
jelene, koji ukazuje na ratne traume, ali istrauje i duboke ponore ratnih stradanja u kojima
sopstvo moe da se izgubi. Altmanom film ME radnja filma se odvija u doba Korejskog rata,
ali je paralela sa Vijetnamom vie nego oigledna na karikaturalan nain prikazuje osoblje
vojne klinike i njihove svakodnevne avanture na stranom terenu i u ratnim uslovima. Iako oko
njih padaju granate i svakodnevno imaju po nekoliko tekih operacija oni ne prestaju da zbijaju
ale na sopstveni raun i raun svojih kolega, a hitne sluajeve koriste da bi pridobili neku vanu
linost i tako izvukli neku linu korist. Stie se utisak da je ceo rat jedna velika komedija
nastranog i gluposti i da nema drugi smisao osim da zadovolji line sujete i parcijalne interese.
Nita manje ozbiljna nije ni Kopolina kritika Rata u Vijetnamu u Apokalipsa danas. Pored
uvodne scene bombardovanja napalm bombama, koju u pozadini prati pesma Dorsa The end,
ovaj film je znaajan i po tome to prikazuje jednu estetizovanu tehnologiju ratovanja,
egzibicionizam vojnih zapovednika kombinovan sa jefitnim zabavnim programima u
pozadinskim redovima, dok se na prvoj liniji odvija stravina i bezpotedna borba, a ljudi
svakodnevno dolaze u metalnim sanducima. to se dublje zalazi u neprijateljske redove
neizvesnost je vea, a opasnost vreba iz svakog skrivenog kutka. U takvim uslovim ljudi skliznu
u ludilo (poput raalovanog pukovnika) i nastavljaju svoj lini rat koji vie ne vodi nikuda, ili se
povuku u stranu i od rata naprave neku formu jeftinog cirkuskog provoda, to je samo po sebi
degutantno.

82
Upor. Markovi, 2003.
Dakako, ratna tematika e biti aktuelna tokom osamdesetih, kada e se od toga praviti
veliki epski spektakli. U ovom periodu film jo uvek istrauje male ljudske teme i pojedinane
okolnosti i dogaaje. Tako stoje stvari i sa Rajsovim filmom: Ko e zaustaviti kiu? Ovaj film
govori o pokuaju glavnog junaka da prokrijumari iz Vijetnama nekoliko kilograma heroina. Da
bi u tome uspeo potrebna mu je usluga prijatelja, uniformisanog amerikog vojnika, koji treba da
dostavi drogu njegovoj eni, za koju e se ispostaviti da je zavisnik od tableta za smirenje. Poto
je stigao u kasarnu i razduio uniformu, prijatelj svraa do lokalnog bara i shvata da ima pratnju.
Tokom isporuke droge, u kui glavnog junaka, on biva napadnut od strane svojih pratilaca, ali se
sa njima obraunava i saznaje da su oni agenti policije, ali i da su narkomanski zavisnici. O toj
sprezi izmeu narkomanskih zavisnika i dravnih slubi i sam Berouz je pisao u delu Danki.
83

Svestan da je situacija ozbiljna i da e morati da se obrauna i sa mnogo inteligentnijim
pratiocima, on odluuje da ne izlazi iz igre, nego da nastavi i po cenu gubitka vlastitog ivota. U
tom trenutku on sukob oko droge sve vie doivljava kao lini rat i obraun sa drutvenim
"ljamom" koji ga je oterao u Vijetnam, a koji ne preza ni od ega i navikao je da parazitira na
tuoj bedi. U toj borbi na ivot i smrt, on uspeva da se samo privremeno spase, teko ranjen
(zavojima je samo na trenutak zaustavio krvarenje), sa pukom oko ramena, nastavlja da prati
prugu u nadi da e uspeti da stigne na ugovoreni sastanak sa glavnim junakom i njegovom
enom, ali mu snaga ponestaje usled stalnog krvarenja i on umire u polusedeem poloaju pored
pruge u takvom e ga stanju zatei prijatelj i njegova ena.
U ovom filmu postoje izvesne aluzije i na hipi pokret, na mestu obrauna sa policijom je
pre nekoliko godina bila smetena hipi komuna, a ceo kraj je bio povezan zvunicima i
reflektorima koji su bacali svetlost u podnonje planine. Tu je privremeno bila stacionirana hipi
zajednica, u prirodnom planinskom okruenju i sa svim tehnikim pomagalima: refletorima u
raznim bojama i jakim ozvuenjem. Bilo je tu raznih ljudi, veina njih je uivala psihoaktivne
supstance i slobodnu ljubav, a mnogi od njih su se tu samo privremeno zadravali to im je bila
usputna stanica na putu do Meksika. O nedaama hipi pokreta govori i film Goli u sedlu, o tome
koliko su hipi zajednice postajale sve zatvorenije usled materijalne bede i tekih ivotnih uslova,
oskudnog poljoprivrednog znanja i tenje da se zadre stare navike (slobodna ljubav, upotreba
psihoaktivnih supstanci, svakodnevno alkoholisanje itd.) u novim uslovima, koji su od njih

83
Upor. Barouz, 2010.
zahtevale promenu naina ivota. Nanaklonost socijalnog okruenja i este intervencije policije
usled pritubi komiluka, samo jo dodatno doprinose razbijanju hipi komuna.
To je razlog zato su mnogi naputali ove komune ve posto su razvili narkomanske
navike, a u nedostatku psihodelinih droga mnogi od njih su postali zavisnici od heroina koji je
bio sve prisutniji na ilegalnom tritu narkotika. To je dovelo do raslojavanja hipi pokreta
84
,
samo najuporniji su ostajali u hipi komunama i tada se vie nisu razlikovali od mnogobrojnih
religijskih zajednica (karakteristinih po osobenom i zatvorenom nainu ivota) i izgubili su onu
ar po kojoj je hipi pokret bio prepoznatljiv u svetu, dok su drugi postajali hipsteri najrazliitijih
vrsta, uglavnom zavisnici (alkohol, droga) i esti posetioci kolektivnih prihvatilita i
psihijatrijskih ustanova. Ogromna veina umerenijih hipika se zapravo vratila starom nainu
ivota ili je hipi stil pokuala da uskladi sa postojeim ivotnim formama, a to je dobrim delom
uticalo na razvoj sitnog preduzetnitva i stvaranje kreativne industrije (butici polovne odee,
prodavnice makrobiotike hrane, agencije za izradu natalnih karti itd.).
To je moda razlog zato je Formanova Kosa delovala poput savremene bajke u trenutku
kada se pojavila, krajem 1970-ih. Tako je brodvejski mjuzikl doiveo ekranizaciju i na filmu,
mnogo godina poto je osvojio srca publike irom sveta. Kritika malograanskog licemerja i
pacifistika ideologija su utkane u osnovni sukob izmeu Kloda i Bergera, dvojice glavnih
protagonista ovog komada, a radnja filma kulminira traginom situacijom koja nastaje kao
posledica zamene uloga, na kraju filma. Ali dublje posmatrano, ovaj film pokazuje na koji nain
se zajednika borba moe artikulisati i kao forma kolektivnog iskustva. Nasuprot modela, koje
simbolizuje militaristiki kapitalizam, su iskustva i ona protestvuju protiv malograanskog
licemera i militaristike politike. Naravno, re je o iskustvima ivljenja u zajednici jednakih i
slobodnih individua, kako je u filmu predstavljena hipi zajednica. U tom smislu je Forman jo
jednom pokazao zadivljujui umetniki talenat.
Ostala nam je jo jedna tema koju treba da istraimo. Ona je vezana za odnos izmeu
televizije, filma i samog ivota. U filmu I konje ubijaju zar ne, data je snana kritika amerike
industrije zabave, koja primorava ljude da besomuno igraju na podijumu i po nekoliko sati bez
odmora, samo da bi zaradili novac za pristojan ivot. U takvoj situaciji podijum se pretvara u

84
Upor. Sen-en-Polen, 1999.
bezpotednu borbu za golo preivljavanje to podsea na zakone slobodnog trita a uspevaju
samo oni koji su ivot ogolili i poslednjih iluzija. U toj stravinoj situaciji mnogi od njih nee
biti u stanju da podnesu psihini pritisak, a neki e u oaju izvriti i samoubistvo. Odnos izmeu
ivota i filma stavlja se u pitanje Bogdanovievim ostvarenjem Mete. Razlika izmeu ivota i
filma se gubi onog trenutka kada televizija preuzima odgovornost da o nasilju na ulicama
izvetava direktnim putem. U takvom sluaju svako je potencijalni glumac i svako moe postati
medijska zvezda. Ve sa novim talasom se od glumca oekuje da glumi sebe, to je
paradoksalno, ali sada televiziji polazi za rukom da i stvarne ivotne situacije pretvori u film.
Upravo zbog toga i funkcija filma treba da se promeni i on vie ne moe da sledi samo narativnu
formu prie, to televizija radi ubedljivije, nego je potrebno da on postane samoreferentan to je
nova uloga autorskog filma. Televizija je moda u stanju da podraava filmski medijum slino
kao to je to film inio sa fotografijom ali upravo zbog toga i sam film mora da se promeni i da
zauzme kritiki stav prema televiziji. To upravo ini Bogdanovi kada, u zavnim scenama filma
Mete, u sredite panje postavlja zaboravljenu filmsku zvezdu da uhvati ulinog nasilnika, i na
taj nain odigra moda poslednju ulogu, ne samo na filmu nego i u stvarnom ivotu izmeu
kojih je razlika gotovo nestala.
Na tom saznanju stvara i Altman svoje remek-delo: Nevil. Filmska naracija se ovde
razbija nizom nepovezanih slika, a ija je funkcija u tome da filmu obezbede kritiku distancu u
odnosu na prikazanu stvarnost. Tek sa te pozicije film je u stanju da razbije ustaljene ablone i
zasnuje novu filmsku sliku. To je razlog zato je parodiranje slikom kod Altmana zapravo
ienje terena i pripremanje filma za novi svetski dogaaj. Preispitujui svaki ablon ponaosob
(od Amerikog sna do demokratije), Altman stvara mogunost da se napuste ustaljeni stereotipi i
zasnuju novi filmski izrazi. Ali, Altmanu samom to ne polazi za rukom, budui da je njegovo
osnovno polazite dekonstrukcija (unutranja razgradnja) vladajuih stereotipa.

IV

Novi Holivud je dostigao vrhunac u suprotstavljanju filma i televizije. Nasuprot
televizije, koja stvara modele, film mora prikazivati iskustva. Iskustva su neponovljiva i
nesvodiva na modele. Ovde treba imati u vidu da iskustva ne znae nuno neku autentinost,
koju sistem danas sve vie koristi u svrhu proizvodnje modela, nego se ovde pre svega radi o
zajednikim problemima koji se konstituiu i kao kolektivna iskustva. A na osnovu toga mogue
je tek izgraditi i neku novu politiku.
Od poetka 1980-ih, zahtevi trita sve odlunije utiu na filmsku produkciju, a
imperativi da se bude konkurentan televiziji su sve jai, a tada nastaju veliki filmski projekti koji
afirmiu ratne, avanturistike, horor i sf sage. Sve to je bilo uvod u ono to danas poznajemo pod
imenom postmoderni Holivud (visoka produkcija i distribucija blokbastera). Ipak, nisu svi tako
brzo zaboravili ovu alternativnu filmsku scenu. Novi Holivud je dosta uticao i na evropske
autore, Vendersa na primer, ali i na pojedine amerike: Darmua, Lina, Kronenberga itd.
Vendersova i Darmuova opsesija pojedinanim lutanjima, Linova paranoidno-izoidna
prekidanja filmske slike, Kronenbergova postajanja faizoidnim kreaturama, u mnogome duguju
nasleu novog Holivuda. Lin
85
je ak pokazao da i detektivi mogu nestajati, u vreme kada su u
Latinskoj Americi nestajali istaknuti pojedinci. U trenutku kada je drava izmislila nain da
doskoi informativnim medijima
86
ukidali su se koncentracioni logori koje je lako pronai, ali
su zato pojedinci nestajali bez traga i na taj nain prisvajala teroristike metode borbe protiv
terorista, u tom trenutku su u Linovim filmovima poeli da nestaju agenti i nije im se nikako
moglo ui u trag, pri emu je sam nestanak zamaskiran aluzijama o neastivom, a poznato je da
je i Bulgakov koristio slian postupak da bi demaskirao totalitarnost sovjetskog socijalizma.








85
Upor. Lin, Tvin Piks, 1992.
86
Upor. Virilio i Lotringer, 2007.








ESEJI
IZ
DRUTVENE TEORIJE









NASILJE POGLEDA

I

Svojim radovima o zatvoru Fuko je pokazao kako se na podlozi vidljivog konstituie
iskazivo
87
, kako se preko panoptike strukture uspostavlja mikroaparatura discipline, putem
brojnih instanci nadziranja i kanjavanja. On je uspeo da povee vidljivo sa nainom kako se ono
artikulie u telu, sa nainom kako se ono upisuje u samo telo. Za razliku od suverenog naina
sprovoenja kazne, disciplinarno drutvo se zasniva na kanjavanju koje sledi obrazac edukacije
(vaspitno-kazneni postupak), ali tako da sam in kanjavana ostaje skriven od oiju javnosti.
Suverenu mo otkriva oko, oko je locira u samom inu egzekucije nad telom (prestupnika). Ona
upada u telo, upisuje se svom razornom snagom kako bi glorifikovala suverenu mo, ali i kako bi
istakla beskonanu deljivost (postojanost i izdrljivost) tela.
88
To je ulini teatar, pozorite
surovosti, ispit tela koje na mukama dokazuje svoju krivicu (nevinost). Pred oima sveta, gomile
koja se tiska na trgu, telo izranja u svojim mukama da bi ponovo uronilo u smisao zakona koji
mu daje suverena mo: da bude povrina za upisivanje, podloga za iskazivanje suverene moi.
Ona se zato manifestuje na nain prikazivanja i iskazuje se putem javnih muenja. U tome se
otkriva kljuna razlika suverene i disciplinarne (bio) moi. Za razliku od biomoi, suverena mo
se zasniva na mogunosti da se odluuje o smrti podanika. Sa druge strane, biomo jeste nain
egzekucije koji se sprovodi nad ivotom pojedinca. U tom sluaju nain kanjavanja i vlast koja
ga sprovode ostaju skriveni. ta je ono to uslovljava da mo suverena (neograniena mo
troenja tela prestupnika) biva zamenjena instancom mikroaparata discipline (ogranienom i
uinkovitom upotrebom tela)?
Ovaj prelaz se odvija na dva nivo: mikronivo (disciplina) i makronivo (biovlast). Ali
kako nastaje sam prelaz? Na polju borbi, sve jai zahtevima za boljom kontrolom stanovnitva,

87
Upor. Delez, 1989, str. 53 i dalje.
88
Upor. Fuko, 1997, str. 49.
spreavanje narodnih pobuna (koje u istoriji ostaju gotovo nezabeleene
89
), izazvale su ovu
transformaciju. Evo ta o tome Fuko kae: Najgore je, meutim i tu su ove neugodnosti
prerastale u pravu politiku opasnost to je ba u tim ritualima, iji je cilj bio da zloin prikau
gnusnim a vlast nepobedivom, narod oseao najveu moguu bliskost sa kannjenicima i, kao i
oni, najveu moguu ugroenost od strane legalne sile, neuravnoteene i neumerene.
90
Suverena
mo se iskazivala uvek pod pretnjom i buntom naroda. Narod je bio sastavni deo prizora javnih
muenja, i ukoliko bi se desilo da on pokae izvesnu simpatiju za prestupnika, ili se samo oseti
ugroenim od strane monarha, mogao je eskalirati tolikom erupcijom nezadovoljstva koja je,
katkad, i suverenovu mo mogla staviti u pitanje. Novi zahtevi za ekonomizacijom krivinog
zakona imali su isto tako za pretpostavku biopolitiki ulog: izumevanje sigurnije tehnologije
vladanja to je dolo kao odgovor na pitanje kontrole stanovnitva i brige za populaciju. Na
mikronivou sreemo mikroaparate (disciplinu), na makronivo biopolitiku (brigu za populaciju).
Radi se o dvostrukom kretanju, kretanju koje postoji ve i kod suverene moi, ali tada na sasvim
drugaiji nain. U pitanju je potpuna transformacija suverene moi, to dovodi do njenog
naputanja i zamene: sa brige o odravanju teritorije (suvereni nivo) prelazi se na nivo brige za
populaciju (biopolitiki nivo); sa naina kanjavanja putem javnih muenja (pravno-politiki
nivo), na nain nadzora i kanavanju putem mikroaparata (disciplinski nivo). A centralno mesto
u mikroaparatima (disciplini) zauzima paradigmatski model panoptikona.

II

Evo kako izgleda slika panoptikona: telo zatvorenika je, u svakom trenutku, izloeno
pogledu, ali instanca koja ga nadgleda je prazna, obavijena tamom komore sa koje se vri
nadzor.
91
Ona je uvek strogo centrirana u krugu elija, gde je telo zatvorenika neprestano
izloeno pogledu koji ga locira i zatvara. Instanca disciplinarne moi je, stoga, instanca koja vidi
a da nije vidljiva. To je osigurava od napada kojima je podlegala suverena mo. Dakle, u pitanju

89
Delimino taj problem obradjuje an Delimo i na tragu njega Silvija Federii. Upor. Delimo 2003. i
Federii 2013. Naroito u ovom poslednjem delu je sadrana i kritika Fukoovog pistupa.
90
Ibid., str. 61.
91
Ibid., str. 196.
je mo koja se vie ne vri nad smru, pod pretnjom smrti, ve ona, sada, vodi rauna o ivotu i
za predmet svoga staranja uzima ivot.
Ono to nam se ini zanimljivo u Fukoovim analizama jeste mesto koje zauzima
zatvorenik, kao i njegova uloga u odnosu na disciplinarnu mo (biomo). Poznato je da je zatvor
preuzeo panoptikon kao paradigmu arhitektonskog ureenja, ali ne treba smetnuti sa uma da, u
istom trenutku kada se to deava, panoptika struktura postaje uzorna celom irinom drutvenog
polja, celom irinom omeenog prostora: fabrike, bolnice, kole, kasarne itd. Nadzirano telo je tu
stavljeno u slubu oka, ono postaje vidljivo svakog trenutka, zaklanjajui instancu nadzornika.
Instanca vidljivosti nije sluajna, ona je u slubi usvajanja izvesnih drutvenih obrazaca, a sve u
cilju proizvoenja odreenog oblika ponaanja. Ona je nain da se interiorizuje instanca pogleda
i da se ova, preko spoljanjoti, uvue u unutranjost. Ona je jedan od naina da se obrazuje
unutranost u slubi kontrole i bolje socijalizacije.
Zato akcenat stavljamo na zatvorenika i na problem spoljanjosti koji igra kljunu ulogu
pri egzekuciji zatvorske vlasti. Zatvorenik, a slino stoji stvar i sa drugim lanovima drutva, je
izloen pogledu nadzornika, a da istog nije u stanju da vidi, da nije u stanju da oceni kada ga
ovaj posmatra, a kada ne. Stoga je primoran da pogled nadzornika interiorizuje i da postane
svestan da je u svakom trenutku predmet nadzora. Tako preko spoljanjosti, nadzornikovog
pogleda, zatvorenik obrazuje sopstvenu unutranjost (samonadgledanje). Pogled nadzornika on
prihvata kao vlastiti pogled, a in interiorizacije se manifestuje u zatvorenikovom ponaanju.
Nadzornik simbolizuje mo, on poseduje, u odnosu na zatvorenika, potpunu vlast upada u telo
osuenog i to uvek pod izgovorom da njegov pogled nije dovoljno uao, ili da ga ovaj nije u
dovoljnoj meri usvojio. Ponaanje je ravan na kojoj se dogaa sustret tela sa okom. Oko (u inu
gledanja) upija telo, ono ga lokalizuje (centrira), uspostavljajui odreeno (zahtevano)
ponaanje. Svrha pogleda jeste u promeni ponaanja (kazneno-popravna delatnost). Promeniti
ponaanje tada znai interiorizovati odreeni nain postupanja, prisvojiti odreeni model
ponaanja kao vlastiti nain reagovanja. Ista stvar se neprestano ponavlja u fabrikama, kolama,
bolnicama, kasarnama itd.
Odlika disciplinarnog drutva i jeste u potpunoj absorpciji tela od strane oka. Upravo ova
absorpcija omoguava da se usade odreeni modeli ponaanja koji postaju regulativni u drutvu.
Naravno, imperativ disciplinarnog drutva jeste proizvodnja sve jaih i sve savrenijih
mehanizama kako bi se odrala veza oka i tela. Cilj takve metode, pored uvoenja sveprisutne
discipline (otuda pitanje: ta znai neko disciplinovano telo i koja je njegova svrha u sklopu
nekog drutvenog polja?), moe biti i u podsticanju sve vee produktivnosti, tj. izvlaenju vika
vrednosti iz tela (putem rada). Tako dolazimo do nivoa na kojem proizvoditi uvek vie, znai
podrediti se bezbrojnim instancama moi koje nae telo ponovo investiraju u proizvodni proces.
Proizvodnja je sutinska odlika drutva kontrole, ali proizvodnja uvek ograniena uinkovitou
tela, njegovom sposobnou da proizvede korisna dobra. Korisnost se tako ne moe odvojiti od
oka, oko intervenie na telu da bi proizvelo poeljna ponaanja koja e ponovo biti investirana u
fabrikama, kolama, bolnicama, kasarnama, zatvorima. Zato je, pre svake aktivnosti, trebalo prvo
stvoriti koncept tela, a to je podrazumevalo sjediniti dve, naizgled, nespojive moi: produktivnu
mo tela (troenje) i tehnologiju vladanja (disciplinu). Telo tako postaje mesto troenja (tu je
povlasticu, kao to smo videli, ve posedovalo kraljevo telo), ali i stvaranja korisnih uinaka,
potronih dobara.
92
Ova ambivalentnost e se iznova ponavljati u disciplinarnom drutvu. Iako
sprega oka i tela ima za pretpostavka uvoenje izvesnih promena u ponaanju (stvaranje
discipline, dresiranje individue), isto tako, ona ne moe ostati ravnoduna spram uinaka koji su
obrazovali telo spremno da stvara korisna dobra.

III

Postoje dva paralelna nivou na kojima Fuko razmatra promenu suverene moi:
biopolitiki i disciplinski. U oba sluaja se radi o dva razliita naina da se istrai jedan
konkretan problem i da se odgovori na jedno sloeno pitanje: kako je ivot postao ulog politikih
borbi?
93
Na tom nivou mikroaparati discipline zadobijaju svrhu i cilj. Funkcija oka koje nadgleda
tela (oka koje ini da se usvoje odreeni drutveni obrasci), tj. da se na podloi nadziranja i
kanjavanja iznova izmeni ponaalje (kazneno-popravna funkcija), svoju upotrebu zadobija u
okviru nekog sistema koji, na podlozi tehnologije vladanja telom, uveava vlastite snage i
kapacitete. U pitanju je kapitalistiki sistem. Kapitalizam se zasniva na odreenoj tehnologiji
vladanja, na odreenom nainu da se telo upregne u slubu proizvodnje korisnih dobara, u slubu

92
Upor. Bataj, 1995. str. 121 i dalje.
93
Upro. Fuko, 1983, str. 124.
uveavanja vika vrednosti, tj. eksploatacije rada
94
i u krajnjoj instanci proizvodnje modela.
Moda bi sada Nadzirati i kanjavati trebalo itati u sklopu prve knjige Istorije seksualnosti
(Volja za mo). Kakva je korist od takvog itanja?
Vratimo se na uvenu temu iz Nadzirati i kanjavati, panoptikonu kao paradigmatskom
modelu: ta tamo sada zapaamo? Panoptikon nije karakteristian samo za arhitektonsku
strukturu zatvora, ve se kao uzor pojavljuje u svih drutvenim poljima (kola, radionica, fabrika,
kasarna, bolnica i dr.) u kojima se individui dodeljuje odreeni model ponaanja (disciplina,
dresura tela). To znai: diciplinovati telo, podrediti ga beskrajnom mehanizmu nadziranja i
kanjavanja, a sve u cilju kako bi se ostvarila bolja kontrola populacije. Postavlja se pitanje u
ijem je to interesu?
Kada je u pitanju suverena mo odgovor je jasan: suverena mo se vri u interesu
suverene moi. Ne deluje li ovo kao tautologija? To moda i jeste tautologija, ali tautologija je
klju problema svake vlasti. Kako prikriti da vlast postoji i da slui vlastitom interesu, jer emu
bi inae mogla da slui? U tome lei razlog zato se suverena mo vri putem javnih muenja. To
je nain da se ona objavi drutvu, da se nametne narodu, da se pokae u punom sjaju svoje snage
i da na taj nain izvri legitimaciju sopstvene pozicije. Suverena mo, putem nasilja (kojim ulazi
u telo prestupnika), zapravo, legitimie sopstvenu vlast. Bogata ritualnost, glamur, to su momenti
legitimacije suverene moi. Iz toga razloga ona se ne moe odvojiti od naina na koji svaki put
ulazi u telo prestupnika, niti od tehnika kojima proizvodi proraunate efekte u svrhu iznude
priznanja okriveljenog. Suverena vlast kanjava, ali samo zato da bi iznova manifestovala
sopstvenu snagu i na taj nain zadobila poverenje naroda, tj. izvrila legitimaciju. Iz toga razloga
suverena mo, zapravo, odluuje o smrti podanika. Sa druge strane, biomo dodeljuje ivot, ona
donosi odluku o ivotu populacije? I ne traba da udi da zahtevi za ukidanjem smrtne kazne
dolaze u trenutku kada javna muenja izazivaju sve vee negodovanje naroda, to dovodi do
estih pobuna koje nastaju u samom procesu legitimacije suverene vlasti (u samom inu
egzekucije, na trgovima). Zahtevi za uvoenjem ekonominijeg kanjavanja, iako dolaze u
vreme suverene vlasti, svedoe o sve veoj potrebi za novim tehnologijama vladanja, to je na

94
(...) bio-vlast bila je (...) elemenat neophodan za razvoj kapitalizma; kapitalizam se mogao obezbediti
samo po cenu kontrolisanog ulaganja tela u prirodni aparat i uz pomo prilagoavanja svega onoga to se tie
stanovnitva privrednim tokovima. Ali kapitalizam je zahtevao i vie od toga; bilo mu je potrebno rastenje jednih i
drugih, njihovo jaanje u isto vreme kad i njihova korisnost i poslunost; bile su mu potrebne metode vlasti kadre da
dignu cenu snagama, sposobnostima, ivotu ljudi uopte, ali da ipak ne oteaju time njihovo potinjavanje. Ibid.
kraju izazvalo pojavu disciplinarne moi (biovlasti). Ali i dalje ostaje pitanje: zato tela koja se
troe treba istovremeno da proizvodu korisna dela?

IV

Fukoova genealoka istraivanja menjaju pravac arheolokim. Zapravo, polje istraivanja
se proiruje, diskurs vie nije u primarnom fokusu interesovanja upravo zato to se ele opisati
mehanizmi koji utiu na njegovo formiranje.
95
Poenta je u tome da se sada obrazovanje diskursa
sagleda sa stanovita borbi, koje se neprestano odvijaju na poleini odnosa moi. Diskurs
podjednako ulazi u borbu, pojavljuje se u slubi moi, isto kao to mo uvek prolazi kroz diskurs
(obrazuje ga, osmiljava ga, stvara). To je odnos koji se uspostavlja izmeu iskazivog i vidljivog,
dve ravni koje nisu svodive jedna na drugu, ali koje se uvek meusobno prepliu, ukrstaju,
nastavljaju. Sa jedne strane: vidljivo (zatvor, fabrika, bolnica itd.); sa druge strane: iskazivo
(delikvencija, ludilo, seksualnost itd.).
Telo (kao koncept) predstavlja podlogu iskazivanja moi. Poenta je u tome da mo, u
svakom trenutku, izaziva izvesnu prisilu. Tako se, paralelno sa eksploatacijom rada, odvija
eksploatacije tela. Telo koje proizvodi korisna dobra istovremeno postaje telo koje troi,
sopstvenu energiju, u slubi kapitalizacije drutenih dobara. A kako stvar stoji sa tim dobrima?
Disciplinske tehnike su uvedene upravo sa tim ciljem: da se ogranii produktivna mo
stanovnitva, da se ona stavi u slubu drutvene proizvodnje. U trenutku kada odbrana drutva
postaje jedini cilj kaznenog sistema, u tom trenutku se pojavljuju disciplinske tehnike na svim
drutvenih poljima: od fabrike i kole, do kasarne i zatvora. ivot postaje ulog politikih borbi iz
razloga to proizvodanja i produktivnost postaju rukovoei imperativi u drutvu. Proizvoditi
vie, istovremeno, znai staviti sopstveno, ili tue telo, u slubu proizvoenja korisnih dobara. Iz
toga razloga se problem ivota mora dovesti u vezu sa produktivnou, dok produktivnost ima
smisla samo ukoliko se iz proizvoda izvlai viak vrednosti.

95
Upor. Fuko, 2007, str. 52
Nije li upravo panoptikon uzor discplinarnom drutvu, budui da je zatvaranje njegov
dominantan model? Ne treba podseati da u svakom trenutku, svaki segmet drutvenog prostora
moe zadobiti izgled nekog drugog: zatvor fabrike, fabrika kasarne, kola zatvora. Ne deavali li
se to upravo zbog toga to je zatvaranje pratilo dvojnu matricu, a iju stranu Fuko i pored iscpnih
analiza nije u dovoljnoj meri osvetlio, budui da se nije oslanjao na prelazni, relejski oblik:
zatvor-fabriku? Ako se neto moe prigovoriti Fukou onda je to sledee: ma koliko zadirala u
dubinu diskursa, mikroanaliza jo uvek ostaje duboko na povrini diskursa-moi. Trebalo je
kopati dublje, mnogo dublje, nego to se inilo. Moda bi se tada pokazalo da postoji neki
prelazni model, relejskog tipa, koji omoguava jedinstvo mikroaparata, celom irinom
drutvenog polja. U pitanju je, dakle, zatvor-fabrika.
Sledei jedan od tih puteva Fuko je pokazao, u Nadzirati i kanjavati, da postoje
meoviti, pralazni oblici, nedovoljno odreeni da bi inili isti model. U pitanju su prihvatilita,
popravni domovi i domovi za nezbrinutu decu, kao i razni oblici internatskog smetanja. Oni
predstavljaju neku vrstu prelaza (meumodela) i javljaju se na svakom mestu na kom osnovni
modeli zakau. U njima do izraaja dolazi ista disciplina.
Sa druge strane, Fuko je veliku panju posvetio raanju psi-funkcije, nesumljivo da bi
pokazao kako mikroaparati zahtevaju izvesnu unifikacijsku instancu sa koje e se vriti
kontrola.
96
Psihijatrija i psihologija su odigrale tu ulogu. Ono to nas ovde zanima jeste neki
sintetizujui model, koji sainjava nalije kontrolnoj instanci psi-funkcije. Ovaj model
funkcionie kao relej i zbog toga ne moe biti samostalan. O emu se zapravo radi? Radi se o
izvesnoj funkciji koja povezuje dvostruku artikulaciju u zatvoru-fabrici. ini nam se da zatvor-
fabrika nema istu ulogu kao ostali modeli (kola, kasarna, bolnica) upravo iz razloga to je
dominirajui i to se u njemu sjedinju dve bitne funkcije disciplinarne (bio) moi: kazneno-
popravna i produktivna funkcija. Bez obzira na to to je Fuko pokazao da se disciplinarni aparati
nalaze u horizontalnoj ravni i da ne postoji nikakva hijerahija meu njima (zatvora u odnosu na
fabriku, fabrike u odnosu na kolu i kasarnu), to nipoto ne iskljuuje postojanje nekog relejskog
modela kao nultog oblika, ili nulte funkcije. On bi obavljao ulogu, kako prevaspitavanja
(kazneno-popravna uloga), tako i produkcije (proizvodnja korisnih dobara). Meutim, uvek

96
Funkcija-psi je dakle instanca kontrole svih institucija i svih disciplinskih dispozitiva, i ona istovremeno
dri, a da to nije pritivreno, diskurs o porodici. Fuko, 2005, str. 122.
moe da se tvrdi da mikroaparati ve obavljaju dvojnu funkciju. Na primer: zatvor nema samo
funkciju kanjavanja i prevaspitavanja, istovremeno, on predstavlja prizvodnju delikvencije
(trojna funkcija: policija, zatvor, delikvencija); kasarna ne namee samo odreene telesne vebe
pojedincima, ve ona kontinuirano proizvodi disciplinske dunosti (produkcija discipline); kola
ne utie samo na usvajanje odreenih drutveno-kulturnih obrazaca (pravila socijalizacije), ve
isto tako prizvodi poslune subjekte (obavlja funkciju interpelacija u Altiserovom smislu rei
97

ukljuivanja u ideoloki aparat drave); fabrika ne namae samo izvesna pravila u slubi
efikasnije proizvodnje, ona je i proizvodnja na delu (stvaranje i uveavanje korisnih dobara). Sa
jedne strane, imamo mikroaparate koji prizvode korisne uinke, sa druge, one koji prizvode samu
disciplinu. A izmeu njih vazda prolazi kontrolna instanca, koja ove aparete ujedinjuje u psi-
funkciji. Ona povezuje mikroaparate sa suverenim dispozitivom, ostatkom suverene vlasti,
porodicom.
Ipak, ono to nas ovde zanima jeste nulta funkcija, produktivno-disciplinujua, tj.
produktivno-dresirajua, koja stavlja tela u slubu proizvoenja korisnih uinaka. Samo zatvor-
fabrika predstavlja primer za takvu istu funkciju i to u dvojnom znaenju: ova ista funkcija
zapravo uzima oblik releja koji ide od fabrike do zatvora i natrag, a izmeu njih, postavlja iste
oblike disciplinovanja, koji zamagljuju instancu proizvodnje korisnih dobara. Zato disciplinarno
drutvo, drutvo kontrole ili biomoi, ima smisla samo ukoliko se postavi u sklop nekog ireg
sistema koji ga obuhvata i ujedinjuje. Kapitalizam je jedinstveni sistem koji uvodi ove tehnike
kontrole i istie imperativ ekonominosti u vrenju kaznenog postupka. Ali, treba naglasiti da
kapitalizam nije nastao u trenutku kada se uvode disciplinske metode, disciplinske tehnike ve i
same uestvuju u jednom obliku transformacije kapitalizma. Ova transformacija je obuhvatala i
jedan dugi period vladavine suverene moi i to takoe treba israiti.
Kao to postoje prelazni oblici proizvodnje, tako postoje i prelazni oblici vlasti koji se
vre u ime te proizvodnje. No, to bi nas odvelo u sasvim drugom pravcu nego to je onaj koji nas
trenutno zanima. Zato i dalje sledimo Fukoa, a evo i razloga: treba se vratiti uvenim stranicama
Istorije ludila u doba Klasicizma, ali sada sa osvrtom na delo Nadzirati i kanjavati. Tek tada
emo moi konstatovati da se uvoenje disciplinskih tehnika poklapa sa prepoznavanjem
simptoma ludila u drutvenom polju, a to je bitno dovelo do razgraniavanja psi-funkcije u

97
Upor. Altiser, 2009.
medicinskom polju. Zato je to bitno? Iako je Fuko iscrpno analizirao ovaj dogadjaj
98
, ne treba
prevideti da je postojalo vreme u kome su skupa dopremane u prihvatilita razliite kategorije
stanovnita: od skitnica i sitnih prevaranata, do propalih radnika, seljaka i duevno poremeenih
osoba. Zatvaranje skupa ove meovite skupine stanovnitva (u emu je prednjaila drava,
donoenjem zakona protiv skitnienja i prosjaenja), delom je uslovljeno oslobaanjem radne
snage feudalnih okvira. Osloboena radna snaga, tj. razvaeni kmetovi, postaju potencijalna
pretnja za sistem koji ih oslobaa. Oni poinju da lutaju, prosjae, to izaziva veliku
koncentraciju stanovnitva u gradovima. Gradovi postaju stecita bede, navika i naina ivota
koji prednjae u sitnim prestupnitima, kraama, ali i ubistvima.
Upravo iz tih razloga vlast ograniava kretanje, donosei zakone protiv skitniarenja i
prosjaenja. Sa druge strane, pojaava mere kontrole kojima uvodi redovnije provere
stanovnitva. Ne treba se, onda, uditi zato je epidemija kuge predstavljala svakodnevni izazov
gradskim vlastima i zato je upravo na tom mestu nastao disciplinarni aparat, iako se on tu
pojavljuje jo samo u svom restriktivnom obliku (oganien na suzbijanje zaraze i spreavanje
irenja epidemije). Paradoksalno, kako su epidemije kuge postepeno nestajale, tako se
disciplinarni mehanizam sve vie uvlaio u drutveno polje. To se moe objasniti i injenicom
da, ukoliko ratovi i epidemije prestaju da igraju bitniju drutvenu ulogu, dok na znaaju sve vie
dobijaju medicinske tehnologije, utoliko neprestano dolazi do rasta stanovnitva, a to izaziva
razvoj efikasnijih mehanizama kontrole (regulacije stanovnitva).
Disciplinarni mikroaparati u tom trenutku postaju sve znaajniji faktor stabilnosti u
drutvenom polju. A da su na tom planu prednjaile monake zajednice i da je njihov model na
kraju postao drutvenim uzorom, znaajno je iz razloga to nam to ukazuje da je sistem, ukoliko
je eleo da opstane, morao da stvori efikasnije tehnike vladanja. Masovna okupljanja naroda
uvek su izazivala poremeaje drutvene stabilnosti, pogotovo ukoliko se to dogaa u vreme
javnih muenja, velikih sveanosti u znak manifestacije suverene moi. Da bi se neutralisali
neredi, kao i razlozi koji su pokretali na takva okupljanja, bilo je neophodno sprovesti reformu
kaznenog zakona, a samim tim zatvor (kao instituciju) postaviti u centar disciplinarnog aparata,
dodelivi mu povlaeno mesto izvavanja kaznene funkcije. U tome trenutku panoptikon postaje
povlaeni model i arhitektonski uzor itavom drutvenom polju. U tom smislu on sainjava,

98
Upor. Fuko, 1980.
zaista, ono to je Fuko nazvao heterotopijama. Za razliku od utopija, koje znae mesta kojih
nema, heterotopije su mesta koja povezuju druga mesta
99
(stavljaju ih u meusobni odnos). Tako
je, u jednom istorijskom trenutku, panoptikom povezao ceo desciplinarni sistem, tj. stavio
mikroaparate u meusobni odnos (zatvor sa fabrikom, kolom, kasarnom i obratno). Ali, on je to
mogao samo zato to je zatvarenje ve postalo povlaeno mesto iskazivanja kazneno-popravne
funkcije, to se desilo istovremeno kada su tela stavljena u slubu proizvodnje korisnih dobara.
U svojim predavanjima odranim na Kole de Fransu, izmeu 1973 1974. godine, koja
su se u domaem izdanju pojavila pod nazivom Psihijatrijska mo
100
, ali isto tako i u svojim
istraivanjima o zatvoru, Fuko navodi primer "takozvane komunistike republike Gvaranije" u
kojoj su jezuiti uveli disciplinarni sistem takvog oblika da je, u toku jednog dana, proporcionalno
raspodelio vreme pojedinca, to je izazvalo totalnu socijalizaciju, totalno ukljuenje pojedinca u
drutvenu zajednicu zasnovanu na nizu disciplinskih tehnika i metoda. Upravo ovakva zajednica
sainjava utopiju modernog drutva, ostvarenje sna o potpunoj socijalizaciji pojedinca, od strane
disciplinarnih mikroaparata moi. Ali, kao i svaki san, ni ova zajednica nije trajala dugo.
Poenta je u sledeem: kapitalizam neprestano uvodi efikasnije oblike kontrole, ali na
poetku i kraju tog procesa uvek se nalazi neka nulta funkcija, koja obezbeuje nesmetano
funkcionisanje sistema. To je funkcija releja koji povezuje zatvor-fabriku u nerazdvojnu celinu.
A ova funkcija nikada nije jaa i nikada vidljivija nego u periodu kriza, kada ceo (disciplinarni)
sistem prestaje da (savreno) funkcionie i da besprekorno obavlja funkciju drutvene stabilnosti.
San o totalnoj (disciplinarnoj) funkcionalnosti sistema, ne moe se odvojiti od sna o nesmetanoj i
konstantnoj fluktuaciji roba, kapitala, besprekornom radu trita. To je san politike ekonomije
koja veruje (ili eli da veruje) u mogunost stalnog napretka i stalnog uveanja ivotnih snaga.
To je san o pemanentnom rastu, beskrajnom uveavanju vlastitih potencijala i mogunosti. Ali
ta sistem jeste i kako funkcionie vidi se najbolje u periodima krize, kada "ideoloka fama"
nestane, a na povrinu isplivaju ogoljeni i surovi mehanizmi zatvora-fabrike. U tom trenutku
ivot postaje goli ivot
101
, a prostore zatvora-fabrike zamenjuju koncentracioni logori. Logori su
sva mesta u kojima se ivot skuplja, u kojima se on locira i postavlja u omeene i precizno
definisane okvire. Upravo onda kada vie ne moe da se iskontrolie prirast stanovnitva, kada

99
Upor. Fuko, 2005a, str. 27 35.
100
Upor. Fuko, 2005, str. 99.
101
Upor. Agamben, 2006.
izostanu momenti socijalizacije (disciplinarni mikroaparati), onda na mesto stupa surova funkcija
zatvora-fabrike, nekog releja u koji se dospeva ili putem ukljuivanja, ili putem jasnog
iskljuivanja (kao onaj koji proizvodi, ili kao onaj kojeg proizvode u surovom procesu
preivljavanja). Prostor logora je isto tako i prostor geta, prostor u kojem se neprestano odvija
ratna igra i gde razni klanovi i neformalne zajednice opstaju na nain kolektivnog iskljuivanja.
Oni su nekorisna radna snaga sistema, koja se proizvodi na svim prostorima na kojima jaaju
ratna dejstva. Mali ratovi, velikih intenziteta i razorne snage, jo uvek su poslednja brana
sistema. Danas je socijalni imeperativ razbiti geta, demontirati male zajednici i ukljuivati ih u
ire sklopove sistema. Ako je nekad deviza bila: "proleteri svih zemalja ujedinite se", naa je
danas: "gangovi svih zemalja ujedinite se"!

















STRAST ZA SEKSOM

I

U tekstu pod naslovom Tri rasprave o seksualnoj teoriji Frojd pie: Sa nastupanjem
puberteta poinju promene koje treba da prevedu infantilni seksualni ivot u njegov konani,
normalan oblik. Seksualni nagon je do sada bio preteno autoerotski, a sada nalazi seksualni
objekt. (...) Sada je dat novi seksualni cilj, ka ijem postizanju tee svi parcijalni nagoni, dok se
erogene zone potinjavaju prvenstvu genitalne zone. (...) Seksualni nagon sada se stavlja u
slubu funkcije razmnoavanja.
102

To je teks u kom Frojd razmatra posebnu kategoriju lica, koja se u seksualnoj teoriji, kao
uostalom i svekolikoj dotadanjoj klinikoj praksi, oznaavaju imenom introvertnih osoba.
Namera psihoanalaze je da na osnovu sopstvenog psihoterapeutskog iskustva objasni ove pojave.
Meutim, stvarni znaaj ovog teksta se ogleda u neemu drugom. U njemu se naglaava
povezanost "normalnog seksualnog iskustva" i bioloke reprodukcije.
Da bi objasnila poreklo poremeaja introvernih osoba, psihoanaliza je bila primorana da
napie istoriju seksualnosti, od najranijeg doba do polne zrelosti. Ali, do ega je dovolo otkrie
"deije seksualnosti"? emu vodi ispitivanje uzroka "perverzija"? Postupak psihoanalize odvaja
pervezije od bioloke reprodukcije, tako to ponavlja da je funkcija "normalne" seksualnosti
povezana sa reprodukcijom ljudske vrste. Problem je u tome da ukoliko se bioloka reprodukcija
stavi u zagrede, razlika izmeu "normalnog" seksualnog ina i "perverzije" se brie. Psihoanaliza
je upravo isticanjem ovog problema nagovestila takvu mogunost.

II


102
Frojd, 1976a, str. 83-84.
Postavlja se pitanje ima li smisla praviti razliku izmeu "normalne" seksualnosti i
"perverzija" kada je poznato da je seksualni nagon autonoman u odnosu na bioloku
reprodukciju.
103
Uivanje, koje se oslobaa u seksualnom inu, nezavisno je od svrhe kojoj ono
navodno treba da slui, a to je reprodukcija vrste. Upravo ta nezavisnost ukazuje da prirodna
reprodukcija za oveka ima sasvim drugo znaenje nego kod drugih ivih vrsta. Naravno, znaaj
prirodne reprodukcije dobija na snazi tek tada kada zanemarimo injenicu da je uitak bitan
pokreta ljudskog delovanja. ta to sada znai?
Iako polnost predstavlja bioloku podlogu koja slui u svrhu reprodukcije vrste, kod
oveka stvari izgledaju drugaije. Ljudska seksualnost prevazilazi polom postavljene granice
upravo zato to odvaja reproduktivnu funkciju od efekta uivanja. Uivanje za oveka nema isti
status kao za druge ivotinjske vrste. Da je to tako govori u prilog i institucija drutvenog tabua.
Ne treba se uditi da su kod oveka uivanje i zabrana (drutveni tabui) povezani u neraskidivom
jedinstvu. Ali to nije zato, kako bi to Bataj eleo da veruje, to ovek u inu prestupa
(transgresije) tek potvruje sopstveno bie
104
(erotizam), ve se to dogaa iz razloga to se
ekonomija uitka nalazi pod diktatom bioloke reprodukcije. A da bioloka reprodukcija
dominira ekonomijom uitka nije stvar neke prirodne injenice, ve naina na koji se, svaki put,
organizuje neko drutvo koje ovu injenicu postavlja na pijedestal najvie vrednosti. Ekonomija
uitka tako ukazuje na stvarnu politiku ekonomiju. Od naina na koji se organizuje proizvodnja
u nekom drutvu zavisi i kakve e posledice po uivanje ona izazvati. Uivanje se nalazi pod
diktatom bioloke reprodukcije upravo zato to je raanje dece od bitne koristi za neko drutveno
telo.

III


103
Polno razmnoavanje zajediniko je izvesnom broju ivotinja i ljudi, ali je oigledno da su samo ljudi
svoju polnu aktivnost uinili erotskom, jer se erotizam,kao psiholoko traganje nezavisno od prirodnog cilja
razmnoavanja i staranja o deci odvaja od obine polne aktivnosti. Upor. Bataj, 2009, str. 13.
104
Erotizam je, u celini posmatran, krenje pravila zabrana: on je ljudska aktivnost. Ibid., str. 77.
U primitivnim sredinama drutveni znaaj bioloke reprodukcije dolazi do izraaja samo
u onoj meri u kojoj on moe da odri prirodnu ravnoteu izmeu ivih i mrtvih.
105
Ekonomija
potlaa
106
tamo dominira celom irinom drutvenog polja. Funkcija potlaa ima za cilj da
proizvede efikasne mehanizme besprekornog funkcionisanja sistema. Ukoliko drutveni viak ne
bude potroen, njegovo gomilanje e izazvati poremeaj prirodne ravnotee, to moe ceo sistem
da dovede u pitanje.
Raanje dece ima isti cilj, a odravanje prirodne ravnotee predstavlja cilj po sebi. Iz toga
razloga tamo imperativ bioloke reprodukcije ima smisla samo ukoliko ne ugroava ovu prirodnu
ravnoteu. U tom smislu je u pravu Levi-Stros
107
kada istie da primitivna logika miljenja nije
daleko od Zapadne, ma koliko se ovaj trudio da to porekne. Ali, to ne znai da svako drutvo
poiva na nekoj razmeni (ena, roba i znakova)
108
, kako to uporno dokazuje Levi-Stros, nego da
razmena u primitivnoj organizaciji ima smisla samo ukoliko se shvati u odnosu na ire drutveno
polje iju stabilnost odrava.
Primitivna drutva izgledaju samonikla samo zato to su im drutveni mehanizmi toliko
urasli u prirodnu okolinu, od koje se teko razlikuju. Zavisnost od prirodne sredine (skupljaka
privreda, nomadska kretanja itd.) u osnovi podrava ovu prirodnu ravnoteu iju osnovnu
zakonomernost regulie potla. Rat
109
se tamo takoe nalazi u funkciji drutvene reprodukcije, a
on je redovni izvor prihoda samo zato to omoguava svakodnevnu razmenu sa drugim
plemenima. Rat tamo, kao ni u bilo kojoj drugoj primitivnoj ekonomiji, nije u funkciji sticanja
bogatstva (sticanje nema smisla u drutvu potlaa budui da postoji beskorisna potronja vika
vrednosti), nego predstavlja osnovni oblik preivljavanja drutvenog tela. Ukoliko bi se bilo koji
od ovih mehanizama drutvene regulacije ukinuo i drutveno telo bi kao takvo prestalo da postoji
i to svako primitivno pleme jako dobro zna. Ali to su isto tako dobro znali i ameriki doseljenici

105
Upor. Moren, 1981.
106
Predlaemo da se naziv potla primenjuje upravo na onaj tip institucije, koji bi se bezopasnije i preciznije,
ali i znatno opirnije, mogao inae nazvati: totalne prestacije nadmetakog tipa. Upor. Mos, 1988. str. 19.
107
Taj zahtev za redom nalazi se u samoj osnovi misli koju nazivamo primitivnom, ali samo zato to se on
nalazi i u osnovi svake misli: jer oblike miljenja koji nam izgledaju veoma daleki lake poimamo polazei od
svojstava koja su zajednika njima i naem nainu miljenja. Upor. Levi-Stros, 1966. str. 49.
108
Upor. Levi-Strauss, 1968.
109
Usaen u samo bie primitivnog drutva, kao neposredni i opti oblik njegovog naina funkcionisanja, rat
u univerzumu divljaka predstavlja glavno sredstvo kojim to drutvo uspeva da sauva svoju nepodeljenost,
autonomiju svake pojedinane zajednice kao posebne celine, slobodne i nezavisne od drutih. Rat: glavna prepreka
koju su drutva bez Drave podigla protiv Drave kao maine unifikacije, deo same sutine primitivnog drutva.
Upor. Klastr, 2004, str. 7.
kada su tendenciozno, unitvajui prirodna stanita, u propast odvodili mnogobrojna indijanska
plemena.
110


IV

ta znai dominacija bioloke reprodukcije nad ekonomijom uitka? Zato zabrane
(drutveni tabui) reguliu sferu uivanja u primitivnim drutvima? Zabrane u primitivnim
drutvima deluju tako da titite drutveni organizam. Primitivna zajednica stiti sebe na taj nain
to sistematski organizuje unitavanje drutvenog vika vrednosti. Sav drutveni viak mora biti
uniten kako bi se postojanost zajednice ouvala. Naravno, postavlja se pitanje: u kom smislu
viak bogatstva moe da nakodi primitivnoj zajednici?
Treba znati da se u primitivnoj zajednici povlastice dodeljuju pojedincima zavisno od
njihovog ukupnog doprinosa toj zajednici. Zajednika potronja je jedna od osnovnih
karakteristika takve zajednice.
111
Zato i bogaenje u ovim zajednica gubi svaki smisao. Moda
smo isuvie ueni da o primitivnim plemenima sudimo na osnovu nekog superiornijeg gledita.
Treba naglasiti da tamo ne postoji zajednica pre ljudi koji je konstituiu. Da je neko lan
zajednice, on iznova to tek treba da potvrdi. lanstvo u zajednici se dakle ne dodeljuje jednom za
sva vremena, nego se ono iznova i svakim danom ponovo zasniva.

110
Koliko ja mogu da procenim, 1862. godine na visoravni izmeu Misurija i Stenovitih planina bilo je oko
devet i po miliona bizona. Svi su oni nestali lovljeni zbog njihovog mesa, koe i kostiju. U isto vreme, na tom istom
podruju, bilo je oko 165 000 Ponija, Sjua, ejena, Kojova i Apaa. Svi oni su takoe nestali i bili zamenjeni
dvostruko ili trostruko veim brojem mukaraca i ena bele rase, koji su ovu zemlju pretvorili u vrt i koji mogu biti
popisani, oporezivani i kojima se moe upravljati u skladu sa zakonima prirode i civilizacije. Radi se o
sveobuhvatnoj promeni koja e biti sprovedana do kraja. Upor. Klastr, 2002, str. 42.
111
Ako malo bolje pogledamo videemo da i ova drutva ostvaruju izvestan viak vrednosti: koliina
proizvedene biljne hrane (manioke, kukuruza, duvana, itd.) uvek prevazilazi potrebe grupe, pri emu se taj viak
proizvodi u okviru uobiajenog radnog vrema. Taj viak proizvoda, ostvaren bez dodatnog rada, troi se za ishranu
ili u svrhe koje bi se mogle nazvati politikim na velikim, plemenskim gozbama ili za vreme poseta ljudi iz drugih
grupa, itd. Ibid., str. 8.
U tu svrhu slui i potla. Potla je oblik dominacije koju jedno pleme iskazuje nad nekim
drugim.
112
To je oblik u kom plemenska zajednica potvruje svoje postojanje. Takmiarski duh
koji vlada meu plemenima, samo je nain da se pokae kolektivni karakter uivanja. Uivanje
je ovde u slubi stvaranja kolektiviteta. Ukoliko neko pripada plemenskoj zajednici utoliko mu je
uivanje dozvoljeno (zabranjeno). Zabrane imaju upravo tu svrhu, one su te koje reguliu
upotrebu uivanja. U tome treba traiti odgovor na esto antropoloko pitanje: u emu je snaga
kolektivne sugestije kod primitivnih plemena?
113

Oblik dozvoljenog (zabranjenog) uitka regulie ponaanje pojedinca. Ukoliko pojedinac
biva osuen na smrt od strane zajednice zato to je prekrio neku plemensku zabranu
114
(na
primer: zabranu jedenja mesa totemske ivotinje), onda nije udno da on posle izvesnog vremena
i umre, iako za to ne postoje prirodni razlozi. Ne samo u ivotu, nego se jo pre i u smrti mora
potvrditi pripadnost nekoj plemenskoj zajednici. Kao to vidimo, plemenska zajednica raspolae
monopolom na uivanje upravo zato to ono bitno odreuje ivot zajednice. Ukoliko uivanje ne
bi dobilo svoj regulatorni oblik, ono bi slepo lutalo na poleini drutvenog tela. Upravo toga se
pribojava plemenska zajednica, budui da uivanje osloboeno plemenskih zabrana nije vie pod
njenom kontrolom. To je jedan od razloga zato bogaenje podlee strogoj proceduri.
Unitavanje drutvenog vika vrednosti predstavlja jedan spektakl, ono je predstava koju
pojedinci igraju (u odnosu na sebe i druge) u cilju zasnivanja plemenske zajednice. Ali u tome se
ogleda i nasuna potreba zajednice da sprei gomilanje bogatstva, koje bi samo po sebi dovelo do
njenog raspadanja i stvaranja novih oblika uivanja. Uitak i njegova kontrola idu zajedno
budui da jedino tako plemenska zajednica moe da opstane.

V


112
Lini ugled poglavice i ugled njegovog klana nigde nisu toliko vezani za izdano troenje i za revnost u
uzvraanju primljenih darova veom merom radi preobraanja u dunike onih koji su vas zaduili. Potronja i
unitavanje tamo (misli se na potla D. M.) zaista nemaju granica. Mos, 1982a, str. 94.
113
Upor. Mos, 1982, str. 289.
114
Upor. Klastr, 2004a.
Prema Frojdu, otkrie "deije seksualnosti" ukazuje na odreene stadijume razvoja
ljudskog libida. U svakom od tih stadijuma ljudska jedinka prolazi kroz izvesna stanja u kojima
se uitak premeta od erogenih zona ka genitalnoj zoni. U osnovi to je put "normalnog"
seksualnog razvoja. Da bi objasnila poreklo "perverzija" psihoanaliza je primorana da uvede
pojam fiksacije. Sklonast ka "perverzijama" je uzrokovana vezivanjem uitka u odrasloj dobi za
neki predmet uivanja iz ranijeg perioda. Fiksirajui uitak za neki predmet iz prethodnog
perioda, introvertna osoba zadrava izvestan oblik infantilnog uivanja. Meutim, javlja se
problem to je usredsreenost na erogene zone jedan od bitnih faktora i normalnog seksualnog
odnosa. Izgleda kao da se Frojd dvoumi svestan injenice da, ukoliko se pobrkaju erogena i
genitalna zona, razlika izmeu perverzija i normalnog seksualnog ina se gubi. Kao da
usredsreenost na erogene zone ima smisla samo ukoliko su u pitanju uvodni momenti
normalnog seksualnog ina, dok se glavni deo ipak odvija u genitalnim podrujima. Ali, da li je
ova distinkcija dovoljna da bi se pravila razlika na normalni i perverzni seksualni in? Kako
odrediti povlateno mesto uitka? Ovo odreivanje nikako ne potie od individua koje u njemu
uestvuju (tada razlika izmeu normalnog i perverznog uivanja ne bi imala smisla), nego mora
prethodno ve drutvenim konvencijama biti regulisano (dozvoljeno, odnosno, zabranjeno). U
tome smislu se i postavlja pitanje: na osnovu ega i u ijem interesu se odreuju drutvene
konvencije?
Da bi se na osnovu afiniteta uivanja sprovela kategorizacija osoba, neophodna je duga
istorijska posredovanost. Prve kategorizacije perverzija se nalaze u ranom Srednjem veku
115
, ali
poseban status introvertnih osoba biva odreen tek od XVII veka.
116
Nas, meutim, ovde
interesuje odnos izmeu odreenog uitka i dominatnom drutvenog modela. Kako se taj odnos
uspostavlja? Ko poseduje monopol na uivanje? Ukoliko se poreklo drave kao monopola na
upotrebu sile (poreklo vojske i birokratije) moe konstatovati jo u prvobitnim azijskim
despotijama
117
, onda i poreklo monopola na uivanje treba traiti na istom mestu. Za razliku od
plemenskih zajednica, u kojima se uivanje pojavljuje u obliku zasnivanja kolektiviteta zajednice
(rtvovanje, rat, potla itd.), u azijatskim despotijama ono postaje predmet linog upranjavanja.

115
Upor. Le Gof, 1999, str. 140 i dalje.
116
Upor. Fuko, 2002.
117
Zakonodavstvo, birokratija, raunovodstvo, ubiranje poreza, dravni monopol, imperijalna pravda,
delatnost funkcionera, istoriografija, sve se to ispisije u despotovoj pratnji. Upor. Delez-Gatari, 1990, str. 165.
Ukoliko despot uiva, utoliko uiva i celo drutveno telo.
118
Odnos zabrane i uitka tek u
despotskom ureenju zadobija svoj znaaj upravo zato to je despotu sve dozvoljeno. Uivanje
tek u azijatskim despotijama dobija oblik zabrane, budui da ono tamo moe da se zadobije samo
ukoliko se krade. Despot postaje vlasnik uivanja, tako da niko osim njega ne moe da uiva bez
grie savesti. Uivanje tako tek sa despotom postaje povezano sa strahom od kastracije. Od
kastracije strahuje svako ko uiva, upravo zato to on u tom trenutku krade uivanje od despota.
Raspolaui pravom upada u svaije telo, despot sebi pripaja i pravo na uivanje. Eto razloga
zato upravo tu treba traiti poreklo uenja o Edipovom kompleksu. Na tom mestu uitak ide
zajedno sa kastracijom, a uivanje je zavisno od grie savesti koju neprestano stvara. Nije li
udno da je Frojd ovaj koncept pripisivao primitivnoj zajednici i da je pomou njega pokuao da
objasni postanak kulture i to na osnovu zavere sinova prema ocu gospodaru?
119
Umesto toga,
Frojd je stigao do graninog kamena koji psihoanalizi vraa dug pozajmljen od azijatskih
despotija.
Monopol na uivanje tek sa azijatskim despotijama postaje stvarnost. Uivanje je tamo
glavni ulog oko koga se vode drutvene borbe. Ako se tamo uivanje vezuje prvenstveno za
bioloku reprodukciju, to je zato to despot ima puno pravo da raspolae telima svojih podanika.
A da bi ojaao svoju vladavinu neophodno je da ekonomiju uitka vee za bioloku
reprodukciju, jer tek tako e vojna snaga njegovog carstva maksimalno ojaati. Samo ukoliko
raspolae sa dovoljno vojne snage, despot je u stanju da zadri vladajue pozicije. Vojska i
birokratija su u slubi jaanja despotovog tela. A njegovo telo moe da uiva samo ukoliko se i
njegove geostrateke pozicije maksimalno uveaju. Eto kada i kako ekonomija uitka biva
vezana za bioloku reprodukciju. Proizvoditi mnotvo dece sada postaje primarni cilj ekonomije
uitka. Deca su bitan drutveni kapital, ona su luksuz koji se neprestano proizvodi na poleini
drutvenog tela kako bi se ponovo investirala u ratnim pohodima.

VI


118
Upor. Groriar, 1988.
119
Upor. Frojd, 1976a.
Ratnika drutva su ona koja celinu svoga drutvenog kapitala investiraju u ratnikim
pohodima. Ona posreduju izmeu velikih istonjakih carstava i malih plemenskih organizacija.
Ona su nomadska, u smislu da se nalaze u stalnom pokretu, to znai da celinu ratne opreme
nose sa sobom. U starom svetu one predstavljaju stalnu pretnju za oba modela drutvene
organizacije (despotski i plemenski), zato to ne poseduju sopstvenu teritoriju na kojoj se
nastanjuju nego lutaju od mesta do mesta, irei pusto gde god da se pojave. Despotski sistem ih
ponekad uzima u svoje redove, ali to je uvek privremen savez, budui da ratniki drutva i
nastaju na rubovima despotskih imperija.
U sreditu starog sveta nastaje jedna stalna opasnost od ovih ratnih tvorevina koje se
suprotstavljaju imperijalnoj vladavini. Iz toga razloga su istonjake despotije teile da ove
nomatske ratnike tvorevine potisnu daleko izvan svoje teritorije, ili da im nametnu saveze koji
e ih postepeno prilagoditi sedelanom nainu ivota. Primer Kineskog carstva i nomadskih
plemana okupljenih oko njega to dobro ilustruje. Najvea ratnika tvorevina nastala na takvom
savezu bilo je Mongolsko carstvo.
120

Nasuprot ratnikim tvorevinama stvaraju se trgovaki savezi koji povezuju velike
imperije svojim trgovakim lancima. Oni su isto tako nomadskog karaktera i njihova svrha je u
razmeni roba. Despotska maina tako stvara ve dva razliita oblika proizvodnje, ali i ekonomije
uitka, koji mu se suprotstavljaju. Savezi koje despot sa njima sklapa mogu biti samo
privremenog karaktera, budui da despotska maina svakodnevno proizvodi uslove njihove
reprodukcije.
Paralelno sa ovom ratnikom i trgovakom mainom nastaje i religiozna maina. Ona u
poetku ima sve oblike despotskog naina organizovanja, ali se svojim nomadskim karakterom
od njega razlikuje. Naime, kao neko ko poreklo svoje vladavine izvodi iz direktnog krvnog
srodstva sa Bogom, despot je primoran da stvori religioznu mainu koja e opravdati tu
injenicu. Funkcija religiozne maine u poetku ima smisla samo ukoliko zadovolji despotovu
potrebu za uveanjem moi. Iako nastaje na despotovim naelima i nosi odlike despotskog
oznaitelja, to nikako na znai da ona ne moe samostalno da funkcionie. Ona moe dobiti
razliite oblike ukoliki ue u razliite saveze. To znai da svaki od ovih velikih tipova

120
Upor. Gruse, 1996.
drutvenog organizovanja, despotski i teritorijalni, imaju i niz sebi svojstvenih
mikromanifestacija.
Ove molekularne maine drugaije funkcioniu ukoliko zadobiju svoju samostalnost u
odnosu na drutvene maine. Pa tako religiozna maina moe poprimiti razliite oblike. Na
primer: u sklopu Rimskog carstva drugaiji oblik dobija judaizam, a drugaiji hrianstvo. U
okviru judaizma, kao i u okviru hrianstva, mogu da se obrazuju manjinske (monaki redovi,
proroci) i veinske grupe (svetenici). Odnos manjina i veina ne zavisi od broja ljudi koji
sainjava neku grupu, nego od oblika kolektivnog uitka koji ostvaruju.
121
Manjinske grupe
najee posreduju kroz veinske, oni prolaze kroz njih i presecaju ih svojim diferencijalnim
postupkom koji izaziva segmentaciju velikih celina. One deluju na mikronivou segmentacije, kao
maine za mlevenje molarnih skupova. Na primer: svetenika maina moe biti razvodnjavana
mnogobrojnim molekularnim kanalima, kao to su na primer monaki redovi i proroci, dve
sasvim razliite molekularne maine koje mogu odvesti u sasvim razliitim pravcima svoja
prvobitna molarna odreenja. Sa druge strane, izvesni manjinski reimi mogu ponovo da
konstituiu neke molarne skupine. Na primer: hrianstvo se razvija iz jedne struje judaizma. U
pitanju je proroka struja judaizma koja se u doba carstva suprotstavlja svetenikoj kasti.
122
Isto
tako deava se da neka manjinska maina ustanovi molarni reim rada. Na primer: disciplina, kao
opti nain investiranja celom irinom drutvenog polja, se javlja kao veinski reim rada
molarnih maina poev od sredine XVIII veka, iako je njena upotreba prvenstveno bila na
molekularnom i manjinskom nivou (monaki redovi).
123
Isto tako ovaj proroko-nomodski oblik,
u odnosu sa ratnom mainom, oblikuje drugaiji modus religijske maine: islam. Sve su to
manifestacije despotskog oznaitelja. Ono podlee njegovom nainu nadkodiranja predstava, ali
u drugaijim savezima ove molekularne skupine mogu da poprime drugaije oblike. Verovatno
da hrianstvo, kao ekumenska religija, zahteva neki oblik posredovanja izmeu trgovake i
despotske maine. A upravo u judaizmu se nazire takva veza.

VII

121
Upor. Deleuze, 2003.
122
Upor. Ling, 2000.
123
Upor. Fuko, 1997.

Sledei oblik velikog drutvenog tela koje nastaje je kapitalistika maina. Ona je
poslednji oblik organizovanja eleih u sklopu drutvenih maina. Ona podrazumeva
samostalnost u odnosu na despotskog oznaitelja. Ova samostalnost ponovo vezuje uitak za
slobodnu linost. Ekonomija uitka ima smisla samo u sklopu primarne reprodukcije, stvaranja
porodice. Ovde uiva pojedinac kao izolovana i samostalna jedinka, tj. linost. Naravno,
bioloka reprodukcija je u kapitalizmu potpuno proeta ekonomijom uivanja. To samo znai da
je u kapitalizmu svako uivanje povezano sa nekim oblikog razmnoavanja kapitala.
Kapitalizam nastaje na granicama despotovog tela. On je prisutan svugde gde
molekularni skupovi tee da funkcioniu samostalno: u ratnikoj, ali ve u trgovakoj i
religijskoj maini. Isposnici koji bee u pustinje, ratnici koji naputaju svoje plemenske saveze,
trgovci koji oko despotskih imperija ire svoje trgovake lance, svi oni zajedno uestvuju u
konstituciji ali i ve rade na razbijanju despotovog tela. Sve do trenutka dok ova kretanja mogu
da budu nadkodirana nekom despotovom odlukom, ona ostaju u sklopu njegovog tela. Na
primer: judaizam probija despotovo telo na jednom mestu (Mojsijev izlazak iz Egipta) da bi ga
zasnovao na drugom (Solomonovo carstvo). Ali paralelno sa tim procesom tee i niz
molekularnih pritivstrujanja koja judaizam dovode u vezu sa trgovakom (hrianstvo) i ratnom
mainom (islam). Kapitalizam nastaje u tim graninim podrujima u kojima se molekularna
kretanja odvajaju od molarnog nadkodiranja. Putanje da neto tee u prirodnim okvirima ili
prirodnim granicama za posledicu ima otvaranje ka novim prostorima i osvajanje nepoznatih
teritorija. Kao to despot naputa teritorijalni znak da bi iznova zasnovao sopstveno telo, tako i
kapitalistika maina mora da probije despotska nadkodiranja da bi iznutra oslobodila flukseve
elje. Tek trgovakoj maini, u savezu sa ratnikom i religioznom mikrotvorevinom, to polazi za
rukom. Na koji nain trgovinska maina iznutra probija despotska nadkodiranja?
Vekovima su trgovaki lanci posredovali meu despotskih imperijama. To nije meutim
bilo dovoljno da nastane kapitalistika maina. Bilo je neophodno da se trgovaka maina otisne
na novu teritoriju i da tamo zasnuje sopstveno telo. Tako nastaje telo kapitala koje se pravnom
regulacijom suprotstavlja despotskom nadkodiranju. Da bi se istrajalo na tom putu bilo je
neophodno voditi borbu na dva fronta. Trebalo je suspregnuti ratniku mainu i na taj nain
omoguiti besprekornu fluktuaciju roba i kapitala. Despotska maina je iz fiskalnih razloga ve
bila primorana na takav korak. Paralelno sa tim kretanjem trgovaka maina iznalazi naine da, u
savezu sa religioznom mainom (hrianstvo), otvori nove puteve prema starim civilizacijama i
na taj nain osvoji nepoznate teritorije.
U takvim uslovima nastaje kapitalistika maina. Na novoj teritoriji sada nastaje i nova
molarna tvorevina, ali ovog puta osloboena vezanosti za teritorijalni znak. Umesto znakova,
koji su bili neki oblik primitivnog kodiranja, sada se svuda oslobaaju fluksevi, proticanja i
kretanja, ali se ovog puta oni vezuju za neku teritoriju. Regulacija tokova postaje imperativ
kapitalistike maine. Osloboditi flukseve ali ih odmah potom pravnom regulativom usmeriti u
odreenom pravcu.
U tom trenutku i bioloka reprodukcija dobija novi zadatak. Ona postaje regulatorni oblik
ekonomije uitka. Moe da se uiva samo ukoliko se to ini u svrhu raanja potomstva. Flukseve
elje koje kapitalizam neprestano oslobaa treba sada pravnom regulativom ograniiti na
postojane i prihvatljive okvire. Oni su postojani i prihvatljivi sve dok ne dovode u pitanje
molarnu kapitalistiku tvorevinu. U tu svrhu se kapitalizam slui dvema strategijama. U prvom
sluaju je potrebno molekularna investiranja vezati za neke molarne oznaiteljske skupove
(Falus, Edip, Porodica, Nacija). To je period velikih mainskih tvorevina kao to su:
Nacionalizam, Imperijalizam, Kolonijalizam. Potom je trebalo suprotstaviti se samom
molekularnom investiranju i njegovom nasuminom kretanju. Trebalo je molekularne skupove
segmentirati i inom odvajanja ponovo povezati u neke molekularne skupove. U tom smislu
najznaajniju ulogu odigrao je faizam. Za razliku od svojih prethodnika, faistike skupine
napadaju molekularne maine na mikroterenu. Faizam sledi logiku kancera, on iznutra razbija
zdrave elije nekog molekularnog tkiva i umnoava ih nezdravim (kancerogenim). To je
mikrostrategija kapitalizma koji iznova kalemi na molekularne maine neku prepoznatljivu
molarnu karakteristiku. Na primer: u faizmu molekularna ratna maina dobija oblik
samoubilake ratne maine (estetizacija rata rat se vodi u svim uslovima i po svaku cenu do
kraja sopstvenih kapaciteta).
Meutim, ma koliko uinkovita bila strategija ove vrste, ona nije nita manje opasna i
pogubna po sebe samu. Jednom kada kancerogena tkiva krenu da se ire po telu, ne postoji drugi
nain da se ona suzbiju osim da se nasilno odstrane (amputiraju). Naravno postavlja se pitanje
zato unitavati neto to je ve u stanju da samo sebe uniti? To se ini upravo iz razloga da bi
se ova kancerogena logika zaustavila, da bi se spreila zaraza zdravih tkiva. Strategija koju danas
kapitalizam primenjuje jeste neki prezervativni postupak. Prvobitno se molekularna investiranja
iznutra zaraze (faizmom, AIDS), a potom se ine takva molarna investiranja koja se
suprotstavljaju ovim samoubilakim molekularanim tendencijama. ini se da je danas faizam
globalnih razmera nemogu. Ali upravo zbog toga su svakodnevno prisutni mikrofaizmi
razliitog tipa: navijakih skupova, gangsterskih grupa, alkoholiaraskih i narkomanskih
mikrostruktura. Slino stoje stvari i sa ekonomijom uitka. U trenutku kada je sistem bio u stanju
da stvori takve molekularne kontraceptivne maine, u kojima je imperativ bioloke reprodukcije
postao neodriv, sistem je bio primoran da iznutra potkopa samu ekonomiju uitka (AIDS,
droga, alkoholizam itd.).
Znaaj bioloke reprodukcije u kapitalistikom sistemu dobija tolike razmere upravo iz
razloga da bi se molekularna kretanja ekonomije uitka pripitomila i svela na dozvoljenu meru.
Meutim, bez obzira to bioloka reprodukcija predstavlja regulativni oblik ekonomije uitka, mi
smo danas ipak osueni na perverzne seksualne inove. Prezervativna logika kapitalistikog
sistema potkopava sebe samu. Budui da i ljubav danas treba voditi bez rizika, tj. da rizike treba
svesti na najmanju moguu meru, imperativ bioloke reprodukcije je izgubio svaki znaaj. A
tamo gde ekonomija uitka biva osloboena bioloke reprodukcije, podela na normalni, odnosno,
perverzni seksualni in nema vie znaaja. Upravo iz toga razloga danas moemo rei da su sva
naa seksualna iskustva perverzna, ali i obrnuto, da nijedan seksualni in za nas vie nije
perverzan. Umesto toga, kapitalizam pokuava na razlite naine da uvede samoubilake
tendencije u molekularnu ekonomiju: zabranom pedofilije, zoofilije i svih drastinih oblika
seksualnog iskustva. Ovim zabranama sistem zapravo pokuava ponovo da proizvede elju u
samom sreditu molekularnih investiranja. Za kapitalizam elja ukoliko postoji moe biti ili
zabranjena (uiva se samo sa griom savesti) ili strogo regulisana (strejt-gej odnosi).
124
U
svakom sluaju elja se iznova molekularno investira u samimi molekularnim skupovima.

VIII

124
Treba naglasiti da gej seksualni odnosi znaju biti esto mnogo stroi nego strejt odnosi. Ovu strogost esto
namee drutvena sredina, nedostatak potencijalnih partnera i zatvorenost gej zajednice. O razvoju LGBT pokreta u
SAD-u upor. Kastels, 2002.

Na tom mestu poinje nova borba protiv kapitalistikog sistema. Ona podrazumeva
izumevanje novih oblika mikrootpora koji izmiu faizoidnim mikroformacijama. To znai da
treba iznai nove mehanizme otpora koji e biti sposobni da faizoidna mikroinvestiranja
oslobode njihovih samoubilakih tendencija. Kako u tome uspeti? To je mogue samo ako
dovoljno vodimo rauna o sopstvenim faizoidnim mikrostrukturama. Borba protiv narkomanije,
alkoholizma, navijakih i gangsterskih skupina danas podrazuvema stvaranje novog saveza meu
ovim raznorodnim ratnim mainama.















FUKO I NOVA NAUNA PARADIGMA

I

Neemo pogreiti ako kaemo da u istoriji miljenja postoje vanije i manje vane knjige.
Vie emo pogreiti ako pokuamo da odreenu knjigu suprotstavimo nekoj drugoj, budui da se
ini da naa konstatacija moe vaiti podjednako za bilo koju knjigu. Izgleda da postoji nekoliko
faktora na osnovu kojih moe da se odredi vanost neke knjige. Ponekad to mogu biti akademski
kriterijumi, ali i mnjenja italake publike, istorijska posredovanost nekog dela, kao i miljenje
samog autora itd. U svakom sluaju ovim pitanjem se otvara jedna prilino komplikovana
hermenautika diskusija koja i do dan danas nije zakljuena, a ije je osnovno pitanje zapravo
sledee: kako razumeti nekog autora i njegovo delo? ak i onda kada osporavamo mogunost
postojanja autorstva i jedinstvenosti nekog dela, ili ga shvatamo kao zajedniki imenitelj za
razliite ideje, kretanja i bifurkacije u samom tekstu ili zbiru tekstova, mi ipak do kraja ne
moemo da ostanemo ravnoduni spram ovog pitanja. Ako pristupimo problemu sa druge strane i
pretpostavimo tekst kao bazino sredstvo nae analaze, to je Fuko godinama inio, to jo uvek
ne mora da znai da smo se reili ovog pitanja. Zato je moda potrebno postaviti jedno prethodno
pitanje, da bismo odredili sopstveni pravac istraivanja, a ono glasi: U emu je smisao
hermenautikog problema i kakve su njegove praktine implikacije?
U odnosu na pragmatiki pristup problemu i nae pitanje dobija drugi smisao i sasvim
razliito znaenje. Vie nije problem ustanoviti ta je neki pisac eleo da kae, to godinama nije
vie problem ni same hermenautike, nego kakve su praktine implikacije njegovih iskaza. Iskaz
moemo shvatiti u klasinom Fukoovom smislu, kao pravilo ili skup pravila koji unose neku
promenu u diskurzivnom polju znanja.
125
To nam govori da autor ne mora nuno biti, a najee
i nije, ona vrhovna instanca koja postavlja i odreuje kriterijum normativnosti. Ali na stranu sa
tim problemom, ukoliko poemo od nekog autora, u ovom sluaju Fukoa, mi u svakom trenutku
moemo ustanoviti neku hijerarhijsku normativnost njegovog dela. Taj tako omiljeni pristup

125
Upor. Fuko 1998.
istorije ideja, ponekad moe da ima i opravdane razloge. ini se da glavne knjige nekih autora
olako bivaju zapostavljene, moda ne toliko od strane italake publike, koliko od strane samih
autora. To se sa pravom moe rei za Hegelovu Fenomenologiju duha, Hajdegerov Bitak i
Vreme, Fukoove Rijei i stvari itd.
Fenomenologija duha
126
je po prvi put jasno postavila problem razumevanja apsolutnog
duha i njegovog mesta u Hegelovom sistemu miljenja, ali je, sa druge strane, upravo tu, u
sistemu apsolutnog idealizma, ostala neto poput Vitgentajnovih lestvica, koje se moraju
odbaciti posto se uz pomo njih stiglo do cilja. Nita bolja situacija nije ni sa Bitkom i
Vremenom
127
, glavnim Hajdegerovim delom iz perioda slubovanja u Frajburgu
128
, koje otvara
pitanje egzistencijalne analize tubitka, kao i naina na koji se sam bitak pojavljuje u vremenu
(ovremenjava), toliko dugo dok i sam (pod uticajem zaborava i zaborava tog zaborava) ne padne
u zaborav. Tada primat dobija projekat destrukcije zapadne matafizike, a i samo delo Bitak i
Vreme postaje pomalo zaboravljeno. A kako stvari stoje sa Fukoom?
Budui da je Fuko autor koji se iz knjige u knjigu trudio da iznenadi svoga itaoca, esto
odustajui od svojih temeljnih pojmova i iznova kritikujui politiku autorstva, moe se initi da
povlaenje paralela sa istorijom ideja i nije u potpunosti opravdano. Na stranu sa tim na koji
nain neki autor definie sopstveni stvaralaki opus, ili niz spisa koji referiraju na zajednikog
imenitelja, izgleda da se ipak moe povui jasna paralela izmeu gore navedenih autora i
Fukoovog dela. A u tom delu izgleda da Rijei i stvari zauzimaju centralno mesto, iako se nekom
moe initi, a tako po svemu sudei i izgleda, da Fuko tu okolnost nikada nije naroito isticao. U
emu je specifinost Rijei i stvari?
Sa ovim delom Fuko je zakljuio jedan oblik istraivanja i specifian tip analiza koje su
referisale na unapred utvrenu tekstualnu grau ili, drugim reima, diskurs. Diskurzivna analiza
je imala za cilj da ustanovi pojavu heterogenog iskaznog polja u okviru koga se obrazuju
razliite diskurzivne prakse. Rijei i stvari su trebale da opiu samo jedno iskazno polje, od
meusobno isprepletenih i krajnje raznovrsnih diskurzivnih polja, ono naune analize. Po svom
osnovnom pristupu ova knjiga ne bi morala ni po emu da se razlikuje od Istorije ludila ili

126
Upor. Hegel, 2005.
127
Upor. Hajdeger, 2007.
128
Upor. Pegeler, 2006.
Raanja klinike, osim po tome to istrauje razliite diskurzivne objekte. I dok Istorija ludila
izuava ludilo kao precizno definisano iskazno polje u okviru prakse zatvaranja sa poetka XVII
veka
129
, a Raanje klinike
130
otkriva bolnicu kao specifino polje vidljivosti diskurzivnih
objekata (bolesti), dotle se Rijei i stvari
131
bave heterogenim iskaznim sadrajima, kao to su:
ivot, jezik i rad. Stvari se dodatno komplikuju sa Fukoovim prelaskom sa diskurzivnih analiza
na genealoka istraivanja, u emu primat u odnosu na diskurzivne zadobijaju nediskurzivne
prakse. Meutim, to je poseban problem i na to se u daljem delu teksta neemo vraati. Ali, sta je
ono to Rijei i stvari ini centralnom knjigom Fukoovog dela?
Na stranu sa tim da je ova knjiga oznaila definitivni trijumf strukturalizma u
akademskom polju Francuske.
132
U trenutku kada izlazi ovo znamenito delo, 1966. godine,
miljenja su ve odavno bila podeljena u akademskim krugovima, a reakcije na njega su samo
iznova pokazale duboku podeljenost francuskog intelekturalnog miljea. U prvi plan su isplivala
neka pitanja koja moda i nisu bila centralna za samoga autora, ali svakoko jesu za njegove
ogorene oponente. To sve vodi osporavanju teze o smrti oveka i autora, o primatu struktura u
odnosu na istoriju, a estoko se kritikuje i najava propasti humanistikih nauka.
133

Daleko od toga da Fukoov teks nije izlazio u susret svojim oponentima i sam
naglaavajui isuvie esto kritikovane pasae. Nedostatak Fukoovih kritiara je bio u tome to
su oni sporna pitanja uzeli za centralnu temu svojih kritika, eto previajui i najznaajnije
doprinose strukturalnih analiza, posebno u domenu lingvistike, antropologije, psihoanalize i
marksizma. Tamo gde se traio otklon od subjekta i vea sloboda u istraivanju, izgledalo je kao
da se propoveda proizvoljnost i neobaveznost u naunom pristupu. Mogue da se nekima inilo
kako je prostor nauke zauvek osiguran od bilo kakve kritike. Ali ve i sa pojavom Kunovog dela
Struktura naunih revolucija
134
(1962) bilo je jasno da se nauno znanje iznova mora propitati.
Nauka kao neutralno i osigurano podruje ispitivanja biva temeljno dovedena u pitanje, a
proizvoljni i krajnje konvencionalni odnosi prevagnuli su nad naunom etikom. Sa druge strane,
nain na koji Kun shvata naunu paradigmu i smisao naunih revolucija, veoma podsea na

129
Upor. Fuko, 1980.
130
Upor. Fuko, 2009.
131
Upor. Fuko, 1971,
132
Upor. Dosse, 1992.
133
Upor. Difren, 1973.
134
Upor. Kun, 1974.
Fukoov pojam epistema (iskaznog polja znanja) i njihovu drutvenu posredovanost
(konvencionalni karakter). Ali, o slinostima i razlikama izmeu ovih koncepata mnogo vie
znaju istoriari ideja, stoga rasprave slinog tipa mi ostavljamo strunjacima, dok nas ovde
zanima jedan poseban problem, koji po nama Rijei i stvari jo uvek ini urgentno aktuelnom
knjigom. O emu se tu zapravo radi?

II

U Rijeima i stvarima po prvi put se odreuje problem epistema (iskaznog polja znanja).
Episteme su poput nekih zatvorenih celina, u okviru kojih se obrauju odreene naune teme i
stvaraju odreene diskurzivne prakse. Promenom episteme deava se i potpuna transformacija
iskaznog polja znanja, to vodi obrazovanju novih tema i novih iskaznih celina. Fuko konstatuje
tri prekida u poretku znanja: episteme renesanse, episteme klasinog znanja i episteme oveka.
Za svaku od ovih epistema su karakteristini specifini odnosi iskaza, njihova meusobna
preplitanja i sueljavanja, ponavljanja i modifikacije, koji uvek na razliit nain zasnivaju celovit
poredak znanja renesanse, klasinog doba i episteme oveka. Uvek postoji odreena vrsta
instanca oko koje se obrazuje celokupno znanje neke episteme. U periodu renesansnog znanja je
to bila slinost, u klasinom dobu je tu funkciju obavljala predstava, dok se episteme oveka
prepoznaje u odnosu na trojnu instancu: rad, ivot i jezik. Dok prva dva elementa u potpunosti
uspevaju povezati epistemoloko polje iskaza rad kroz koncept proizvodnje i ivot kroz pojam
organizacije, dotle trei momenat ostaje razjedinjen, i taj rascep u poretku znanja Fuko naziva
rasprenou jezika. Razdvojen od predstave jezik vie nije u stanju da povee heterogeno
iskazno polje modernog znanja drugaije nego da u njemu ostavi izvesnu prazninu koju
naseljavaju humanistike nauke obrazujui figuru oveka.
Eto zato Rijei i stvari izuavaju podlogu ili postolje na osnovu kojeg su tek mogue
humanistike nauke, tzv. istorijski apriori. Taj temelj na kojem poiva celokupna humanistika
jeste rascep u poretku znanja koji se formira kao posledica rasprenosti jezika. Nemogunost da
se jezik ujedini na osnovu nekog vrstog principa stvara jedno nestabilno podruje formalizacije
i aksiomatizacije, u kojem zajednikim snagama uestvuju razliite humanistike nauke sa
namerom da ustanove postojane principe i normativna naela vlastitog disciplinarnog ustrojstva.
Figura oveka je znaajna utoliko to ona zapravo ujedinjuje zajednike napore humanistike za
iznalaenjem normativnih principa i pozitivnog znanja o oveku, sa jedne strane, i odstustva
takvih principa i naela u domenu filozofije (fenomenologije, hermeneutike, jezike analize itd),
sa druge. Dok se humanistike nauke trude da ustanove odreene pravilnosti meu pojavama iji
zajedniki imenitelj jeste ovek, dotle filozofija tei za tim da zae iza ovih pravilnosti i
konstitutivnih naela i ponudi reenja koja prevazilaze poznate injenice o oveku. Na taj nain
figura oveka obrazuje dvojnu instancu istraivanja: prva se bavi ustanovljavanjem stvarnih
injenica o oveku (pozitivistika humanistika) dok druga zalazi izvan poznatih injenica i
dostupnog znanja o oveku i nudi vlastita i samosvojna reenja (filozofska humanistika). Obe
ove tenje na svoj nain samo potvruju figuru oveka prva to ini u ovostranosti, druga zadire
u onostranost tako da im uvek ve izostaje pravo stanje stvari.
Pravo stanje stvari ne moe da se ustanovi na osnovu poznatih injenica o oveku
(pozitivistika humanistika), niti uz pomo filozofskih konstrukcija koje tee za tim da ove
injenice nadomeste ili ak prevaziu (filozofska humanistika), nego samo izuavanjem onih
fundamenata koji su uili moguim pozitivistiku i filozofsku humanistiku, a time i episteme
oveka u celini, a to nije nita drugo nego odsustvo svakog porekla, temelja i fundamenta, koje
se cakli u samoj rasprenosti jezika, kao njegovo nikada-prisutno-bie. Na toj drugoj ravni,
zajednikim snagama, rade antihumanistika (Nie, Bataj, Hajdeger itd.) i literatura (Malarme,
Arto, Blano itd.), teei za tim da opiu i samo bie jezika u njegovom neminovnom
nestajanju.
135
U tome lei razlog sve eeg preplitanja antihumanistike i literature, u jednom
zajednikom polju raspenosti jezika.
Fuko je takoe verovao da e psihoanaliza i antropologija biti u stanju da prevaziu
nedostatke humanistike, u tome lei njegova duboka fascinacija strukturalizmom, upravo iz
razloga to one isto tako naglaavaju antihumanistike naslage nesvesnog, u pojmu Lakanovog
subjekta i Sosirove primitivne razmene, a to konano moe da dovede i do uruavanju episteme
oveka.
136


135
Upor. Fuko, 1971. str. 421.
136
Ibid, str. 411 i dalje.
Nema sumnje da je Fuko predosetio duboke promene u epistemolokom polju modernog
znanja, iako nije bio u stanju da ih do kraja i opie. Pa tako i njegovo poverenje u
strukturalistiku doktrinu, bez obzira koliko se kasnije od toga distancirao, nije uspelo da ga
odvede potpunom i tanom opisu transformacije epistemolokog polja, ali je uspelo da ponudi
jasnu intuiciju na osnovu koje jedna takva transformacija u budunosti moe biti provedena. U
tome je moda i najvea zasluga Fukoove knjige. to je shvatila da ne postoje osigurni temelji
humanistikih nauka i da je svaki govor o oveku veoma nepouzdan i kratkog veka. Odatle je
sledila i najava skore propasti episteme oveka, koja je po svojoj prirodi bila mnogo vie
proroka a mnogo manje nauna, to je opet potvrdilo injenicu da su mnogi naunici esto blii
istini kada govore kao proroci nego kada se rukovode naunim merilima. A u emu se Fukoova
strahovanja nama danas pokazuju opravdanima?

III

Fukoove analize uglavnom se odnose na devetnaestovekovno industrijsko drutvo. Ma
koliko se Fuko u daljim knjigama trudio da pokae, ovde se pre svega misli na Nadzirati i
kanjavati
137
i Volju za znanjem
138
, da su njegove analize povezane sa savremenou, primarni
interes njegovih istraivanja je objasniti nastanak biopolitike, kao i ulogu koje su u njenom
osnivanju odigrale humanistike nauke. Moda u tim kasnijim analizama humanistika izlazi iz
horizonta naunih strategija i sve vie se povezuje sa modernim tehnikama upravljanja
populacijom (biopolitika). Eto zato su Rijei i stvari pale u zasenak Fukoovih kasnijih
istraivanja. Ipak, ova knjiga je po prvi put zacrtala jasan put kojim bi Fukoove kasnije analize
mogle ii. Pogledajmo izbliza i institucionalnu stranu tog problema.
Osnivanjem humboltovskog univerziteta
139
(1810) nauna delatnost se profilie kao
disciplinska. Unutar ovih disciplina kljunu ulogu igraju problemi vezani za izuavanje ivota,
rada i jezika. Sa rastom populacije i ulaskom u industrijsku eru, problemi ivota i rada dobijaju

137
Upor. Fuko, 1997.
138
Upor. Fuko, 1983.
139
Upor. Hobsbom, 1987.
sasvim precizno znaenje; oni se sada povezuju u vrstu strukturu: u prvom sluaju kao pitanje
organizacije ivog sveta (elija), u drugom sluaju kao problem proizvodnje. Biologija i politika
ekonomija, obe na razliin nain uspevaju da oko ivota i rada, kao prevashotno diskurzivnih
objekata, formiraju jednu vrstu osnovu oko koje e se organizovati teme humanistikih nauka.
Drugi problem je naravno istorijska paradigma koja dominira ovim naukama, a iji je zadatak u
tome da legitimie normativni oblik humanistikog znanja. Paralelno sa humanistikom raa se i
literatura, i mada izgleda da obe nastaju na zajednikim osnovama (rasprenou jezika) njihovi
ciljevi su dijametralno suprotni: dok prva tei da ustanovi izvesnu normativnost u jeziku
(aksiomatika, matematika logika itd.), dotle druga razbija pravilnosti i raspuje jezik do krajnjih
granica. Eto zato poslednja tek omoguava biu jezika da doe do svojih prava, jer to bie i nije
nita drugo do raspenost koju opisuje literatura. ta se bitno deava sa prolaskom na
informatiku paradigmu?
Problemi rada i ivota, koji su na razliitin nain sainjavali vrstu osnovu biologije i
politike ekonomije, sada bivaju razbijeni i ponovu uvezani na osnovu informacije. Informacija
danas sve vie zauzima onu ulogu koju je u klasino doba inila predstava. Naime, sutina znanja
klasinog doba je bila u tome da se celokupno epistemoloko polje sastojalo od niza raznovrsnih
predstava. Predstava je izvesna unutranja veza izmeu oznaitelja (zvune slike predmeta) i
oznaenog (pojma, definicije predmeta). Tek predstava obezbeuje ovo vrsto jedinstvo
subjekta-objekta, oko koga se organizovalo epistimoloko polje klasinog doba. A predstava
svoju potpunu primenu zadobija u klasifikaciji. Nije postojao ivot kao takav, niti jezik ili rad,
postojala je samo predstava unutar koje su se razlikovi (klasifikovali) izvesni objekti.
Specifinost predstave je u tome to ona ini jedinstvo unutranjeg (vreme) i spoljanjeg
(prostor) opaaja. Ujeninjujui prostor i vreme u jedinstvenom inu opaanja, ona omoguava da
svaka stvar dobije oblik predmetnosti, odnosno, biva dana na predmetni nain, putem
predstavljanja. Izuavanje jezika se nije odvajalo od izuavanja logike
140
, tek na osnovu toga bilo
je mogue univerzalno znanje klasinog doba (matesis univerzalis).
Sa druge strane, informacija danas obavlja slinu ulogu u poretku savremenog znanja,
koju je predstava inila u polju klasinog. Naime, o emu se radi? Razvojem genetike i njenim
povezivanjem sa vetakom inteligencijom (kibernetika) dolo se do zakljuka da se ivot ne

140
Upor. Fuko, 1971, str. 163.
ponaa drugaije nego to to ine informatike maine. Ono to nazivamo ivotom samo je
sredstvo kroz koje se vri razmena informacija (genetski kod). Ukoliko je smisao jezika u
komunikaciji (razmena informacija), onda on obavlja istu funkciju kao i neki ivi organizam. Sa
druge stane, rad se sve vie organizuje na principu delovanja informatikih maina, a njegova
sutina vie nije maksimalizacija proizvodnje, nego kontinuirano poboljavanje radnih
kompetencija.
141
Informacija na taj nain ponovo povezuje jezik, ivot i rad u jedinstvenu celinu
a to je upravo i bilo karakteristino za predstavu u klasino doba. Naravno, postavlja se pitanje
sta se danas deava sa literaturom, ako je polje jezika ponovo postalo homogeno? ini se da
literatura ima slian problem kao i humanistika? Ukoliko jezik nema drugi smisao nego da
prenosi informacije, utoliko je literatura danas suvina. Na svu sreu stvari ne stoje ba tako.
Literatura ne samo da je suvina, nego sve vie danas deluje kao nasuna potreba. O emu se
radi?
Dok humanistika ulazi u borbu sa tehnikim naukama i na taj nain rizikuje da postane
neupotrebljiva ponavljajui zakljuke do kojih su dole tehnike nauke literatura je jo uvek
polje na kom mogu da se razvijaju kolektivna iskustva. Ova iskustva su suprotstavljena
tehnikim naukama, koje se koriste modelima. Modeli slue kao paradigme i izuavaju se kako
bi se primenile na to vei broj primera. Modeli ne moraju nuno da zasnivaju neko univerzalno
znanje, kao to je bio sluaj sa matesis univerzalis u klasino doba, ali mogu da ponude vie
plauzibilnih reenja nekog problema. Sa druge strane, ono to jeste biva nam dostupno samo
putem modela ili pretvaranjem u modele. Tako celokupna stvarnost izvan modela postaje
potpuno neupotrebljiva. Iskustva su neto drugo. Nasuprot modelima ona su neponovljiva i
nikada ne zasnivaju neko korisno znanje. Iskustva su putovanja na kojima se sopstvo raspada u
beskonano. U tom trenutku se iskustva pribliavaju rasprenosti jezika. Njihov cilj i nije nita
drugo nego da uu u tu rasprenost i da se u njoj izgube do kraja.
Iskustva su revolucionarna utoliko to menjaju one koji u njima uestvuju. Modeli su
konzervativni jer odravaju postojee stanje stvari. Zapravo, objanjavajui stvarnost putem
modela, tehnike nauke ve unapred uestvuju u konverziji stvarnosti u modele. Smisao modela
jeste u tome da celokupnu stvarnost mogu da pretvore u kapital. Samo ukoliko neto postane

141
Upor. Becker,
http://www2.um.edu.uy/acid/Family_Economics/Becker%20-%20Family%20&%20Human%20Capital.pdf.
O implikacijam Bejkerovog ekonomskog koncepta pogledati vie u Fuko, 2005a, i Markovac, 2014.
model, ono moe biti i ekonomski razmenjivo na tritu. Cilj humanistike danas nije toliko
razliit od tehnikih nauka, obe proizvode modele, samo to druge to rade mnogo efikasnije, to
u ovom sluaju znai i da donose vie profita. Sa druge strane literatura ostaje jedno polje u kom
se stvaraju iskustva, ona se ne mogu pretvoriti u ekonomske transakcije, niti se mogu
kapitalizovati. Na tragu iskustva ostaje i vera da je mogu i drugaiji poredak, osim puke
ekonomske ekploatacije modela. Na tragu iskustva ostaje uverenje da je mogue napustiti
granice kapitalizma i uputiti se ka nepoznatim prostranstvima. Nismo mi protiv nauke, nego
protiv one nauke koja se zasniva na modelima i koja je u slubi uveanja kapitala. Ono to nas
zanima su iskustva, a do njim nauka vie ne moe da dopre. A ini se da je literatura ta kojoj to
jo uvek polazi za rukom.

IV

Zasluge Fukoa na ovom polju su vie nego oigledne ponekad je i sam znao nauci da
suprotstavi iskustvo.
142
Ipak, Fuko na toj razlici nije istrajao. Mogue da ga je u tome spreilo
uverenje da bi iskustvo moralo biti izvornije nego nauka a time bi se ponovo vratio problemu
porekla i subjekta, od kojih je svim silama eleo da utekne. Naravno, pitanje je da li nas iskustvo
vraa poreklu i subjektu? Ukoliko se iskustvo zasniva na raspenosti jezika, na koju je Fuko i
sam ukazao, onda ono ne bi nuno za pretpostavku moralo imati neki temelj, nego upravo
suprotno, bestemeljnost je ovde uslov mogunosti iskustva.
Iskustvo ne zasniva nita, ono se ne vraa nigde, ono ne prestaje da se rasipa u
beskonanosti. A beskonanost, ima li je a da ve nije i samo to rasipanje u nepovrat? Ta
rasipnost nesvodiva na sutinu, poreklo, osnov i prisustvo, sve te metafizike kategorije nastale
iz modela (Platonovih ideja), a koje za uzor i nisu imale nita drugo do modele (euklidovsku
geometriju), moe li se ona imenovati? Ona se ne izgovara, ona se dogaa kao iskustvo i kroz
putovanje. Tu zastaje dah, a sa njim i sve metafizike kategorije. I tu poinju iskustva.


142
Upor. Fuko, 1998. str. 21.
DE SAD
I
ETIKA IZDAJNIKA

I

Figura markiza de Sada oduvek je izazivala oprena miljenja. Da li razloge za to treba
traiti u njegovom stilu pisanja ili, pre, u samoj materiji njegovih dela? ta je to toliko
provokativno u njegovom delu da je ono, dugo vremena skrivano od oiju javnosti, preko noi
postalo popularna literatura.
143
U emu je harizma njegovog dela?
ivotna pria ovog znamenitog Markiza odudara, svojom neobinou, od mnogih
njegovog doba. Zbog vlastite nesmotrenosti, brojnih i raznovrsnih orgija, pada u nemilost
vladara, to ga postepeno odvodi u tamnicu (odakle, izuzimajui periode revolucionarnih godina,
nee izai 30 godina).
144
U samoi tamnice, ambijent u kojem godinama stvara gotovo
celokupno delo, nastaju udni spisi u kojima se pripovedaju raznolike "bludne radnje" sa takvom
estinom i strau za koju bi pristojan ovek rekao da potiu iz samog pakla. Nas, meutim, ma
koliko bio interesantan, ne zanima markizov ivot. Zanimaju nas njegova dela. ta je to to
toliko pleni panjom u njima? Kako zapoeti raspravu a da, istovremeno, ostanemo nemi spram
"pornografskog" u tom delu? Kako ne spomenuti "pornografiju" tog dela? Budui da nam se to
ini kao uobiajen postupak, mi emo poi od nalija tog problema. Zato se pred nas i postavlja
pitanje: zato se toliko insistira na pornografskom u delu markiza de Sada? Zato naglaavati ono
to je manje vie prisutno na svakoj stranici njegovog teksta? Zato naglaavati ono to je ve
dovoljno naglaeno? Umesto toga treba poi od funkcije koju ta naglaenost igra u de Sadovom

143
Do jue tema samo u krugovima knjievne i filozofske avangarde, Sad postaje, bar u Francuskoj, a sve
vie i na drugim mestima, betseler pisac, obavezna literatura intelektualnog podmlatka, inspiracija popularne
pornografije. Iz uvenog Pakla Narodne biblioteke u Parizu njegove knjige najzad su stigle i u ruke masovnog
itaoca. olovi, 1990, str. 109.
144
Upor. Sade, 1953.
delu. Kakva je svrha njegove este upotrebe? ta nam ono eli rei? I kakve efekte odatle izvui?
Dakle, to su pitanja od kojih treba krenuti u ovoj raspravi.

II

Markiz de Sad pie nadahnutim stilom. Njegovi tekstovi su puni strasti koju on prenosi
na svoga itaoca. Nije dovoljno samo da se slui protivargumentima, de Sad mora i da oara
svoga sagovornika. A ko su sagovornici njegovih tekstova? Markiz de Sad se obraa itaocima, u
samoi svoje elije on trai sagovornika. Upravo iz toga razloga "bludni karakter" njegovog dela
biva preterano naglaen. Smisao njegovih tekstova nije samo u tome da ubedi, ve i da zavede
itaoca. Naravno, postavlja se pitanje sa kojom svrhom on to ini? Kakva je svrha pisati
pornografiju u samoi tamnice? Kome se on obraa i sa kojom porukom? Kom itaocu i kom
sagovorniku markiz pie svoje delo? I da li su italac i sagovornik jedna te ista osoba?
Poimo, najpre, od itaoca. Kome se obraa markiz de Sad i kome on pie? Prvi utisak
koji se stie dok se itaju njegova dela jeste taj da se tamo uvek radi o nekom uvoenju u bludne
radnje o kojima se pripoveda. Ko se tu uvodi? U pitanju je uvek neki lik (junak ili ee
junakinja) putem kojeg se markiz de Sad obraa svome itaocu. Zato pisanje kod njega ima
formu uvoda. Glavni lik se uvodi, a preko njega i sam italac, u posveene rituale paklenih
orgija. U tom smislu markiz de Sad postupa krajnje prosvetiteljski. Poenta je da se italac (putem
prie) oslobodi predrasuda. Predrasude se odnose na pitanja koja se tiu seksualnog vaspitanja.
Ali ne treba prevideti da seksualno vaspitanje zauzima vodeu ulogu u njegovim delima upravo
iz razloga to on smatra da ono bitno odreuje ivot pojedinca. O dometu tog znaaja, neto vie
kae Bataj: [] niko pre njega [misli se na de Sada D. M.] nije uoio opti mehanizam koji
povezuje reflekse erekcije i ejakulacije sa krenjem zakona.
145
Ukoliko se ima u vidu kakvu
ulogu krenje zabrana (transgresija, ili prestup) igra u Batajevom antropolokom sistemu, onda
nam ovaj komentar govori neto vie i o samom de Sadovom shvatanju oveka. A da prirodu
oveka treba traiti u njegovoj seksualnosti, tj. u nainu na koji on investira svoju seksualnu
energiju, meu prvima je otkrio upravo de Sad.

145
Bataj, 2009, str. 157.

III

Suverenost o kojoj Bataj pie kao o iskustvu prestupa (transgresije) zabrane i koju upravo
pronalazi olienu u delima markiza de Sada, istovremeno, naglaavajui da je ona tamo odreena
kao fiktivna, a ne stvarna suverenost, nije nita drugo nego iskustvo koje oveka, upravo u inu
krenja zabrane, upuuje na njegovu pravu prirodu. Bez obzira koliko Bataj to eleo, zloin kod
de Sada ne otkriva nikakvu prestupniku prirodu oveka nego, naprotiv, ukazuje na drutveno
poreklo njegovih prestupa. O kakvoj se drutenosti radi? Na tragu Blanoa Bataj insistira na
samakom karakteru Markizovoga dela, dela koje nastaje u samoi tamnice i koje kao takvo noi
peat te samoe.
146
Takav stav mu slui kao odskona daska da postavio sledeu tvrdnju: markiz
de Sad je rtva drutva, a kao rtva on mora da govori.
147
Sa druge strane, upravo usamljenost
omoguava de Sadu da dopre do iskustva prestupa, budui da ga ona stavlja u situaciju
apsolutnog odsutva bilo kakve obaveze prema drugome. Iskustvo erotizma (a prema Bataju:
erotizam (je) potrvivanje ivota ak i u smrti
148
) suspenduje, na trenutak, moralne zabrane.
Obaveze prama drugome nestaju. Na osnovu tog iskustva de Sad pie svoja dela. Tamo se preko
zloina, kao oblika negacije drugoga, dolazi do vlastite negacije, a u konanoj negaciji sebe,
padajui kao rtva poplave zloina koju je sam izazvao, zloinac jo uiva u pobedi koju zloin
() slavi nad samim zloincem.
149
Iako Bataj smatra da de Sadov suvereni ovek nema
stvarnu suverenost, on je fiktivni lik, iju mo ne ograniava nikakva obaveza,
150
on ipak dolazi
na tvrdnju da [...] niko pre njega nije uoio opti mehanizam koji povezuje reflekse erekcije i
ejakulacije sa krenjem zakona.
151
Isto tako bismo mogli rei da niko pre njega nije uoio opti
mehanizam koji seksualne nadraaje povezuje sa izvravanjem zakona. U osnovi, ekonomija

146
Budui da zloin omoguava oveku da doe do najveeg sladostraa, do najsnanijeg zadovoljavanja
elje, nije li najvanije porei solidarnost koja se suprotstavlja zloinu i spreava da se u njemu uiva. amiljam da
je ovu estoku istinu De Sad otkrio u samoi zatvora. Ibid., str. 137.
147
De Sadov jezik je jezik rtve: stvorio ga je u Bastilji, dok je pisao Sto dvadeset dana sodome. Tada je
njegov odnos prema drugim ljudima bio odnos oveka pogoenog surovom kaznom prema onima koji su tu kaznu
izrekli. Rekao sam da je nasilje nemo. Ali kada ovek misli da je kanjen nepravedno, on ne moe da uti. Ibid.,
str. 153
148
Ibid., str. 13.
149
Ibid., str. 152.
150
Ibid., str. 140.
151
Ibid., str. 157.
uitka je ista i ona funkcionie na isti nain, nezavisno od krenja ili vrenja zakona. A da stvari
tako stoje niko nam to bolje od markiza de Sada nije pokazao upravo onda kada je na
rukovodeim mestima (na mestima sudija, svetenika i dr.), raskrivao obine perverznjake. Kao
to su u ime zakona prestupnike izvodili na gubilita, ili su drali razliite propovedi u ime Boga,
istu tu seksualnu energijom su u privatnim odajama troili na razna muenja i ikaniranja,
zverstva i ubistva.
152
Ne treba prevideti da markiz de Sad ne pie samo u ime zloinaca, nego i u
ime onih koji su rtve zloina. A ko moe biti vea rtva od samih bludnika? Meutim, bitno je
uvideti da zakon ekonomije uitka deluje u oba sluaja, bilo da se radi o izvrenju zakona ili
njegovom krenju. To je mnogo znaajnija stvar koju nam otkrio znameniti markiz.

III

Vratimo se osnovnom pitanju: kome se obraa markiz de Sad? Ko je referent njegovih
pripovedanja? U osnovi postaje dva referenta: u prvom sluaju, de Sad se obraa predstavnicima
Starog reima, u drugom, predstavnicima Treeg stalea. Markiz de Sad je prosvetitelj, graanski
pisac, ovek koji svoju argumentaciju bazira na prirodi stvari. Ali, istovremeno, on je markiz,
aristokrata, ovek iji nain ivota pripada skupa sa stalekim povlasticama Starog reima. Kako
pomiriti ovaj neskrad u sebi? Budui da preuzima jezik buruja (to znai da svoju ideologiju
gradi na naturalizmu injenica), a da istovremeno ostaje aristokrata, de Sad je primoran da
priblii dva, naizgled, nespojiva stanovita. Ovo pribliavanje se dogaa upravo u pojmu prirode.
O emu se tu radi?
Razvojem moderne politike teorije, napretkom naunih istraivanja na polju fizike
teorije, kao i zaslugama prosvetitiljstva, stvara se graanska ideologija koja svoje glavno naelo
pronalazi u pojmu prirode. Priroda tamo postaje osnov svakog pravo.
153
Poenta je u tome da se

152
Gospodin De Sen-Fon bee pedesetogodinjak: pretvoran, izrazito podmukao, veoma razvratan, okrutan i
beskrajno ohol, posedovao je vetinu da potkrada Francusku do krajnjih granica, te da izdaje tajne naloge za
hapenja, iz istog hira. Vie od dvadeset hiljada oba pola, razliita doba, amilo je, po njegovom nareenju, u
brojnim kraljevskim tamnicama kojima je naikana sva Francuska; a u tih dvadeset hiljada, ree mi u ali jednog
dana, kunem ti se, nema ni jednog jedinog krivca. De Sad, 1989, str. 57.
153
Ovde nije problem da se utvrdi kakva je priroda oveka, dobra ili loa, ta diskusija e se neprestano
odvijati tokom XIX veka, ali je bitno nagovestiti da je ona mogua tek na osnovu nekog teorijskog plana koji im
na osnovu prirode ustanovi legitimitet politike vlasti. Moderne politike teorije koje nastaju na
tom principu u sebe ukljuuju dva bitna elementa: pravo na samoodranje i pravo na legitimnu
primenu sile. Tek u periodu kasne renesanse ova prava se pripisuju monarhu, koji je na osnovu
prava o samoodranju vlasti (dravni razlog
154
) zasnivao pravo na legitimnu upotrebu sile.
155
I
ne treba se uditi da je upravo Hobs bio kljuni akter znaajnih deavanja u modenoj politikoj
teoriji. Da bi opravdao svoja graanska uveranja Hobs je bio primoran da prirodno pravo izvede
iz egoistikih interesa pojedinaca. Pravo na samoodranje, koje pripada svakom pojedincu na
osnovu njegove prirode, Hobs povezuje sa pravom na legitimnu priminu sile. Tako se Drava
(Levijatan u Hobsovom smislu), uopte ne sluajno, kod Hobsa pojavljuje kao legalni zatitnih
prvog i kao legitimni predstavnik drugog prava, upravo iz razloga to je ona i pre samog
drutvenog ugovora, u istorijskoj linosti monarha, ve zdruivala ova prava.
Za Hobsa se postavilo pitanje kako od monarha preuzeti ova prava i pripisati ih
pojedincu. To je mogue samo ukoliko priznamo pojedincu pravo na samoodranje. Upravo zato
kod Hobsa pravo na samoodranje izvire iz egoistike prirode pojedinca, koja se manifestuje u
prirodnom stanja rata sviju protiv svih, a to pravo mu ak ni drava ne moe opravdano oduzeti,
budui da u sluaju raskida drutvenog ugovora (na primer: ubistva) pojedinac uvek zadrava
mogunost da brani sopstveni ivot.
156
Eto zato je prirodno stanje hipotetiko, ono nikada nije
postojalo u realnosti, niti je imalo potrebu za postojanjem. Ono je neophodno kao retoriki gest
kojim se vri prenos vlasnitva, na osnovu kojeg prava suverena prelaze u vlast egoistikih
pojedinaca. Ve na poetku moderne epohe, u samom sreditu politikih promena u Engleskoj,
Hobs je jasno prepoznao graenske zahteve za osvajanjem politike vlasti, kao i nasunu potrebu
buroazije za teorijskim utemeljenje tih zahteva.
157
to je znaaj monarha u Levijatanu i delje

stoji u osnovi, a to je koncept prirode. Poetkom XIX veka, sa pojavom nemake romantike i istorijske skole,
pandan ovom pojmu javie se u shvatanju istorije. Vie o tim kretanjima uporediti u Fuko, 1971.
154
Prineva mudrost je neto to je njemu govorilo: veoma dobro poznajem Boije zakone, veoma dobro
poznajem ljudsku slabost, veoma dobro poznajem sopstvene granice da ne bih ograniio svoju mo, i da ne bih
potovao prava svog podanika. Vie o problemu dravnog razloga vidi u Fuko 2005b, str. 11- 14.
155
Upor. Makijaveli, 1999.
156
Na opravdan nain drava moe od pojedinca da zahteva samo uslovnu pokornost, naime pokornost koja
nije u protivurenosti sa spasom ili odravanjem ivota tog pojedinca; jer je osiguravanje ivota krajnji razlog
drave. Stoga je ovek, dodue, u ostalim stvarima obavezan na bezuslovnu pokornost, ali nije na ulaganje svoga
ivota; smrt je ipak najvee zlo. Leo traus, 2001, str. 74.
157
Hobz je u daleko viem stepenu nego recimo, Bekon tvorac ideala civilizacije. On je upravo time
utemeljiva liberalizma. Pravo na osigruranje golog ivota, u kojem je zavreno Hobzovo prirodno pravo, u
potpunosti ima karakter neotuivog ljudskog prava, tj. zahteva pojedinaca koji prethodi dravi, koji odreuje njenu
svrhu i njene granice. Ibid.
ostao znatan, treba pripisati pre istorijskim okolnostima u kojima je to delo nastalo, nego
istorijskim zabludama samog autora. A da Hobs nije imao zabluda po pitanju Levijatana, u prilog
tome najbolje svedoe periodi kapitalistikih kriza, kroz jednu takvu je i sam Hobs proao (to je
ostavilo veliki peat na njegovom delu), u kojima suverenovo poreklo ove graanske tvorevine
najvie dolazi do izraaja.
Na Hobsovom tragu nastaju brojni pokuaji da se iznova propita uloga drave kao i njen
doprinos, ali sve vie i njena ogranienja, po pitanju kontrole osnovnih ljudskih prava, to se u
politikoj teoriji (esto sa bitnim razlikama od Hobsa do Rusoa
158
) naziva teorijom drutvenog
ugovora. Zajednika pretpostavka mnotva ovih teorija jeste u tome da se utvrdi izvestan korpus
prirodnih prava koja svakom pojedincu moraju biti zagarantovana njegovim roenjem. Da bi se
shvatili razlozi koji pokreu diskusiju oko prirodnih prava, prethodno treba ispitati kakvu ulogu u
tom pogledu igra koncept prirode. Sukob koji postoji izmeu instance koja garantuje i druge,
koja kontrolie pravilnu primenu prirodnih prava (duskusije se vode i oko pitanja da li ista
instanca treba da obavlja obe funkcije), jeste isti onaj sukob koji se ve manifestovao u obliku
suprotstavljenosti na ravni suveren pojedinac, odnosno, drava prirodna prava. Ovaj sukob se
neprestano obnavlja u teoriji samo iz razloga to se osnovne pretpostavke uesnika ove diskusije
ne dovode u pitanje. A dovesti u pitanje osnovne pretpostavke znai iznova ukazati na istorijskog
neprijatelja modernih teorija drutvenog ugovora.
Glavni politiki neprijatelj graanske ideologije iz perioda njenog konstituisanja jeste
aristokratija. A glavni protivnik politike teorije drutvenog ugovora jesu teorije monarhistikog
suverena (teorije koje su zagovarale da celokupna vlast potie od Boga, dok je monarh njegov
legitimni zastupnik). Prosvetiteljstvo, kao projekat prirodne religije (deizam), upravo je imalo za
zadatak da ospori pretpostavku boanskog porekla suverene vlasti, jer je na taj nain dovodilo u
pitanje i legitimnost Starom reima. Da bi potpuno uspelo u tome ono je moralo da iznae
univerzalne mahanizme merenja, kojima e se graanski sistem braniti od sopstvenih
zloupotreba. Utvrditi osnovni korpus ljudskih prava znai nainiti takvu teoriju koja e samom
evidencijom ljudskog razuma (prirodnom svetlou lumen naturale) dati za pravo prirodnim
injenicama. I nije udno da je Kant princip prosvetiteljstva formulisao u vidu imperativa: Imaj

158
Detaljnije konceptualne razlike teorije drutvenog ugovora nas ovde ne zanimaju ve zbog samog
problemskog polazita ovog rada.
hrabrosti da se slui vlastitim umom!
159
Dakle, sposobnost upotrebe vlastitog uma jeste neka
prirodna predispozicija za koju svako mora biti sposoban. Ona predstavlja univerzalno naelo
koje svakom oveku (bez obzira na rasu, pol, starost itd.) garantuje prirodnu jednakost, sa jedne
strane, i slobodu, sa druge. Gotovo je sa povlasticama Starog reima, sloboda i jednakost moraju
da se grade na vlastitoj odgovornosti. Svako je odgovoran pred sobom i drugima, jer ga javna
upotreba uma na to obavezuje.
160
Na osnovu pojma prirode, graanski stale tako uspostvalja
univerzalna naela vaenja, koja treba da tite budui sistem od mogui zloupotreba. Pred
prirodnim umom padaju sve povlastice Starog reima. Teorijski su tako stajale stvari, meutim, u
praksi i nije sve ilo tako glatko. Tome se ispreila jedna prepreka: aristokratija?
Kako su vekovi prolazili mo aristokratije je sve vie slabila. Budui da im je kontroli
izmicala ekonomska mo, oni su se trudili da ouvaju politiku dominaciju.
161
Jedini nain da u
tome uspeju bio je taj da ogranie mogunost sticanja plemikih titula. Meutim, kako je
ekonomska mo aristokratije slabila, dok njena potreba za raskoi nije prestajala, jedini siguran
oblik finansiranja aristokratije postaje prodaja onoga to je donosilo najveu vrednost u
apsolutistikom sistemu, a to su bile same titule.
162
Takvo je stanje bilo pred izbijanje Francuske
revolucije. Aristokratiji vie nije ostala nijedna sigurna taka na koju je mogla da se osloni, a
graanski stale je to dobro znao da iskoristi. U tom trenutku je konano trebalo preuzeti i
politiku vlast.

V

Markiz de Sad uestvuje u ratu izmeu aristokratije i buroazije. Ali, s obzirom da
poreklom pripada prvoj, a obrazovanjem drugoj politikoj struji, on istovremeno vodi unutranji
rat sa samim sobom. Preuzimajui jezik buruja, on ne prestaje da bude aristokrata. I to je moda
ono to ga je, unapred, osudilo na propast. Eto kome se obraa de Sad. Eto ko je italac njegovih
dela, a istovremeno, veti oponent. On pie u ime prosvetiteljstva, ali prosvetiteljstva kojeg treba

159
Upor. Kant, 1974.
160
Ibid.
161
Upor. Bloh, 2001, str, 317.
162
Upor. Tokvil, 1994, str. 117.
prosvetiti. Iz toga razloga on podjednako prezire aristokratiju kao i buroaziju. Njegova misao se
kree u radikalnom stavu spram ovih politikih strujanja. Treba ii do kraja, treba sruiti Boga,
ali treba isto tako znati da sa njim padaju i stare povlastice. Meutim priroda, u ije ime pie
markiz de Sad, nije prosvetiteljska. To je neka suverena priroda
163
aristokratskog tipa, sklona
raskoi i beskorisnom troenju. Osnovna odlika takve prirode jeste beskorisno rasipanje energije.
Upravo zato to je beskrajna, zato to je bogata, ona ne vodi rauna o trokovima, ona ne brine
za izdatke. Ona rasipa u beskraj, snagu, energiju, ljudstvo. U odnosu na takvu prirodu de Sad je
pokuao da razvije izvesnu etiku. Takvu etiku moemo nazvati etikom izdajnika. Jedino izvesno
u toj prirodnoj ekonomiji jeste izdaja. Izdati porodicu, pleme, stale, kastu, dravu i na kraju
sebe. U toj ekonomiji izdaja je jedino sigurna upravo iz razloga to je ona najprolaznija,
najnestalnija i najmanje pouzdana stvar na koju ovek moe da se osloni. Na neki nain izdaja
zasniva: poverenje bez poverenja. Na taj paradoks nas je uputio de Sad: paradoks zasnivanja bez
zasnovanosti.
Markiz de Sad se obraa itaocu. Njegov italac moe biti svako, budui da posle
Revolucije svako moe da ita njegovo delo. Meutim, svoja dela i dalje izdaje u ilegali.
Revolucionarni odbor ga je osudio zbog irenja bluda. Revolucija nije donela nita novo. Nade u
prosvetljenje su izneverene. Ali on nastavlja da pie i dorauje svoja dela, iako izgleda da nade
na uspeh gotovo i nema. ta je poenta markizovih napora?
Etika izdajnika ne moe da zasnuje graanski moral. Ona ne moe da zasnuje nikakav
moral. Ona moe jo samo da ga potkopa. Upravo u tome lei opasnost njegovih napora. Markiz
se igra sa vatrom, a vatra moe svakoga da opee. Iz toga razloga de Sad dovrava kantovski
projekat. Etici kategorikog imperativa se pridodaje etika izdajnika, etici zasnivanja, etika koja
ne moe nita da zasnuje. Meutim, u kom smislu to jo jeste etika?
Istina, to moda vie i nije etika, ukoliko poemo od pretpostavke da etika zasniva neko
moralno delanje. Kant svoju etiku izvodi iz kategorikog imperativa.
164
Kategoriki imperativ je

163
Okrutnost je prirodna; svi se raamo sa odreenom koliinom surovosti koju samo odgoj preinauje; ali
odgoj nije u duhu prirode, on kodi svetim uticajima prirode koliko i obraivanje zemlje drveu. De Sad, 1980. Str.
102.
164
Upor. Kant, 1979.
subjektivna maksima koja treba da ima neku objektivnu (optu) vrednost.
165
Ona treba da
obavee svoga primaoca na kategoriki nain (opte i nuno). Samo ukoliko moe da ispuni
kriterijume optosti i nunosti, neka maksima treba da vai kao opti zakon. Poenta Kantove
etike je u tome da postavi neku optu obavezu na nuan nain. Ova obaveza povratno treba da
uspostavi moralnu zajednicu
166
(zajednicu izgraenu na optim naelima optem konsenzusu).
Ali, kategoriki imperativ ne uspeva da dospe do apsolutnog vaenje (opteg i nunog u delanju),
budui da svoju maksimu moemo da potvrdimo samo u drutvu slinih (zajednici inteligibilnih
bia). Kategoriki imperativ ne vai opte i nuno nego samo pod pretpostavkom da prihvatamo
uslove koje sami postavljamo. Dakle, on nikada ne moe imati neku apsolutnu, nego samo
relativnu vrednost, u odnosu na regulativnu funkcija uma (zajednicu inteligibilnih bia).
Da bi stvar postala jasnija uzmimo primer samoubistva (Kantov primer). Ukoliko elimo
da delujemo prema moralnom imperativu samoubistvo nije opravdan fenomen, budui da ne
moe postati uzornim ponaanjem u nekoj zajednici. Delanje prema kategorikom imperativu je
opravdano samo ukoliko stvara uzorno ponaanje koje svaki lan zajednice moe (ali i treba) da
ponovi. Samoubistvo ponitava takvo delanje. Ono porie samo sebe. A upravo takav postupak
preuzima de Sad i pokuava da ga radikalizuje. U tome je Bataj bio u pravu. Usamljenost tek
omoguava etiku izdajnika. Primenjivati ovakvu etiku znai osuditi sebe na izgnanstvo (propast).
Ne postoji zajednica koju moe da zasnuje ovakva etika. I to su ljudi iz revolucionarnog komiteta
vrlo brzo prepoznali. Ali, da li je to nedostatak de Sadovog dela?
Znaaj etike izdajnika moemo razumeti samo ukoliko shvatimo de Sadovu situaciju. A
videli smo da je on bio ovek koji se borio na dva fronta. Sa jedne strane, bilo je neophodno
potkopati Stari reim, dok je to zahtevalo da se, sa druge strane, dovede do krajnjih
konsenkvenci prosvetiteljska logika. Upravo u tome cilju mu je adekvadno posluila etika
izdajnika. Bilo je neophodno, nekim vetim manevrom, izigrati obe struje. Insistirajui do kraja
na etici izdajnika, de Sad je uspeo veto da prikae aristokrate kao bludnike, a buruje kao
seksualno neemancipovane (nemone). Emancipaciju jednih, zakrivala je tako brutalnost drugih.

165
Deluj tako da maksima tvoje volje u svako doba ujedno moe da vai kao princip opteg zakonodavstva.
Ibid., str. 64.
166
(...) sva umna bia podleu zakonu koji glasi da svako umno bie ne treba nikada da postupa prema
samom sebi niti prema svima ostalim umnim biima samo kao prema sredstvu, ve uvek u isto vreme kao prema
svrsi samoj po sebi. Iz toga proizlazi sistemska zajednica umnih bia, povezanih zajednikim objektivnim zakonima,
to jest carstvo koje moe da se zove carstvo svrha (naravno, samo kao jedan ideal), jer ti zakoni imaju za svrhu
upravo uzajamnu vezu tih bia kao vezu svrha i sredstava. Kant, 1981, str. 80.
De Sadovi primeri su frapantni. On se nije libio da ih pokae u njihovom najsurovijem obliku.
Ali to je cena koju je morao i sam da plati. U osnovi, de Sad je tvorac jedne umetnike etike,
etike koju mora da primenjuje svaki umetnik ukoliko eli da stvara umetnika dela. Ali, zbog
toga mora da plati svoju cenu. Cena koju umetnik neprestano plaa jeste izgnanstvo iz zajednice.
I moda je Platon bio prvi od filozofa koji je spoznao ovu razornu istinu umetnika upravo onda
kada je predlagao da se umetnici, ovenani lovorovim vencem, zauvek proteraju iz politike
zajednice. Etika izdajnika ne daje utehu. Ona ne zasniva zajednicu. Ona iznova i neprestano rui
ono to stvara. Ona je kao "dete koje se igra kockicama". Zato projekat de Sada stoji na drugoj
strani svakog zasnivanja. On se pojavljuje kao istina svakog utemeljenja. Ta istina je
jednostavna: temelja nema i on uvek izostaje. A ima li neto gore od takve tvrdnje? U tome je
sutina de Sadovog poraza. Etika koja je bila u stanju da ubije oba politika sagovornika, u stanju
je da poniti i samog autora. Zato delo markiz de Sada i nastavlja da postoji i u vremenu ukidanja
autorstva. I ono e jo dugo tako postojati sve dok autorstvo ne dobije smisao lakue stvaranja
koju ini "dete dok se igra kockicama".













Literatura:

A. Arto, Van Gog, samoubica, rtva drutva, Klio, Beograd, 2001.
A. Arto, Pisma iz ludnice, Gradac, aak, 2002.
A. Arto, Pozorite i njegov dvojnik, Prosveta, Beograd, 1971.
A. C. de Tokvil, Stari reim i revolucija, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1994.
A. Hauzer, Socijalna istorija umetnosti i knjievnosti, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 2005.
A. Grami, Izabrana dela, Kultura, Beograd, 1959.
A. Lefevr, Urbana revolucija, Nolit, Beograd, 1974.
A. Mekrobi, Polovna odea i uloga buvlje pijace, Studije kulture, zbornik priredila Jelena orevi, Slubeni
glasnik, Beograd, 2012.
A. Negri i M. Hart, Imperij, Multimedijalni institut, Zagreb, 2003.
A. Negri i M. Hart, Mnotvo, Multimedijalni institut, Zagreb, 2009.
A. Negri i M Hardt, Commonwealth, The Belknap Press of Harvard Univerzity Press, Cambridge, 2009a.
A. Negri, O biopolitikom porijeklu, UP&UNDERGROUND, Zagreb, 2011.
A. Smit, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Global Book, Novi Sad, 1998.
A. Turen, Postindustrijsko drutvo, Plato, Beograd, 1998.
B. Buden i . ilnik, Uvod u prolost, Centar za nove medije_kuda.org, Novi Sad, 2013.
B. Jaki, Praksis miljenje kao diverzija, Slubeni glasnik, Beograd, 2012.
B. de Spinoza, Etika, Kultura, Beograd, 1959.
B. tuli, Nemam vie ni s kim a ni protiv koga, Biblioteka Heroina, Subotica, 1998.
D. A. F. de Sade, Le Carillon de Vincennes, Arcanes, Paris, 1953.
D. A. F. de Sad, Julijina povest ili procvati poroka, Rad, Beograd, 1989.
D. A. F. de Sad, Filozovija u budoaru, Prosveta, Beograd, 1980.
D. A. Kuk, Istorija filma 1, Klio, Beograd, 2005.
D. A. Kuk, Istorija filma 2, Klio, Beograd, 2007.
D. D. Markovi, Nije sve to bio samo roknrol, Plato, Beograd, 2003.
D. Harvey, The condition of postmodernity, BLACKWELL, Cambridge, 1990
D. Harvi, Kratka istorija neoliberalizma, Mediterran publishing, Novi Sad, 2012.
D. Harvi, Pravo na grad, Zlatna greda, br. 113/114, Novi Sad, 2011.
D. Hebdid, Potkultura, znaenje stila, Rad, Beograd, 1980.
D. Markovac, Film i drutvena teorija, Scribd, 2013, http://www.scribd.com/doc/187040153/Film-i-Drustvena-
Teorija, poseeno 8. 8. 2014.
D. Markovac, Na tragu snova, Scribd, 2014, http://www.scribd.com/doc/229006777/Na-Tragu-Snova, poseeno 8.
8. 2014.
D. Keruak, Na putu, Geopoetika, Beograd, 2008.
D. Batler, Nevolja s rodom, Karpos, Loznica, 2010.
D. Batler, Psihiki ivot moi, Centar za medije i komunikacije, Beograd, 2012.
D. Lok, Dve rasprave o vladi, Utopija, Beograd, 2002.
D. M. Kejnz, Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, Slubeni glasnik, 2013.
. Agamben, Homo sacer, ''Suverena mo i goli ivot'', Institut Otvoreno drutvo Hrvatska, Zagreb, 2006.
. Agamben, tat dexeption, Homo sacer II, ditions du Seuil, Paris, 2003.
. Agamben, Ono to ostaje od Auschwitza, ANTIBARBARUS, Zagreb, 2008.
. Luka, Povijest i klasna svijest, Naprijed, Zagreb, 1977.
E. From, S onu stranu okova iluzije, Naprijed, Zagreb, 1989.
E. Hobzbom, Doba revolucije, kolska knjiga, Zagreb, 1987.
E. Hobzbom, Doba kapitala, kolska knjiga, Zagreb, 1989.
E. Huserl, Kriza evropskih znanosti i transcendentalna fenomenologija, Deije novine, Gornji Milanovac, 1991.
E. Jinger, Radnik, Centar za konzervativne studije, Begrad, 2011.
E. Kantorowicz, Les deux corp du Roi, Paris, Gallimard, 1989.
E. Kantoriwicz, Le lever du roi, Bayard, Paris, 2005.
E. Moren, ovek i smrt, BIGZ, Beograd, 1981.
E. Moren, Duh vremena, esej o masovnoj kulturi, Kultura, Beograd, 1967.
F. Brodel, Sredozemlje u starom veku, Akademska knjiga, Novi Sad, 2007.
F. Brodel, Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XV do XVIII veka 1-3, Slubeni list; Stilos; Cid;
Beograd, 2007.
F. Brodel, Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II 1-2, Geopoetika; Cid, Beograd, 2001.
F. Dosse, Histoire du structuralisme I: Le champ du signe, 1945-1966, ditions la Dcouverte, Paris, 1992.
F. Dosse, Histoire du structuralisme II: Le chant du sygne, 1967 nos jour, ditions la Dcouverte, Paris, 1992a.
F. Dejmson, Pet teza o stvarno postojeem marksizmu, "Prelom", br. 6 i 7, Beograd, 2008, str. 46 64.
F. Dejmson, Marksizam i forma, Nolit, Beograd, 1974.
F. A. fon Hajek, Put u ropstvo, Slubeni glasnik, Beograd, 2012.
F. Nie, Roenje tragedije, BIGZ, Beograd, 1983.
F. Nie, Volja za mo, Dereta, Beograd, 1991.
F. Nie, Sa one strane dobra i zla i Genealogija morala, Dereta, Beograd, 2003.
F. Nie, Tako je govorio Zaratustra, Oktroih, Podgorica, 1999.
F. Nie, Knjiga o filozofu, Grafos, Beograd, 1984.
F. akob, Logika ivog, Nolit, Beograd, 1978.
G. Agamben, Homo sacer, ''Suverena mo i goli ivot'', Institut Otvoreno drutvo Hrvatska, Zagreb, 2006.
G. Agamben, tat dexeption, Homo sacer II, ditions du Seuil, Paris, 2003
G. Agamben, Ono to ostaje od Auschwitza, Antibarbarus, Zagreb, 2008.
G. F. V. Hegel, Fenomenologija duha, Dereta, Beograd, 2005.
G. N. Katsiaficas, The Imagination of the New Left, South End Press, Cambridge, 1987.
G. S. Backer, Human capital, http://www2.um.edu.uy/acid/Family_Economics/Becker%20-
%20Family%20&%20Human%20Capital.pdf, pregledano 30. 12. 2012.
H. Arent, Izvori totalitarizma, Feministika izdavaka kua 94, Beograd, 1998.
H. Arent, O revoluciji, Filip Vinji, Beograd, 1991
H. Arent, ivot duha, Slubeni glasnik, Beograd, 2010.
H. Dils, Predsokratovci, Naprijed, Zagreb, 1983.
H. G. Gadamer, Um u doba nauke, Plato, Beograd, 2000.
H. G. Gadamer, Istina i metoda, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1978.
H. Markuze, Eros i Civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1985.
H. Markuze, Kraj utopije; Esej o osloboenju, Stvarnost, Zagreb, 1972.
H. Markuze, Um i revolucija, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1966.
H. Markuze, ovjek jedne dimenzije, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1989.
I. Kant, Um i sloboda, asopis ideje, Beograd, 1974.
I. Kant, Kritika praktikog uma, BIGZ, Beograd, 1979.
I. Kant, Zasnivanje metafizike morala, BIGZ, Beograd, 1981.
I. olovi, Erotizam i knjievnost, Narodna knjiga, Beograd, 1990.
I. Volerstin, Opadanje amerike moi, CID, Podgorica, 2004.
I. Volerstin, Uvod u analizu svjetskog sistema, OKF, Cetinje, 2005.
J. A. umpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokratija, Plato, Beograd, 1998.
J. Habermas, Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, Naprijed, Zagreb, 1982.
J. Habermas, Javno mnjenje, Kultura, Beograd, 1969.
J. Habermas, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb, 1988.
J. Harsch R. Roth, Na putu postfordizma? konture kapitalistikog izlaska iz krize, Ideje, br. 3-4, Beograd, 1989.
J. Rancire, La msentente, Politique et philosophie, Galile, Paris, 1995
J. Rancire, Aux bords du politique, Gallimard, Paris, 1998.
K. Krel, G. Tobias, J. Dam, Z. Faut, Socijaldemokratska itanka 2, Ekonomija i socijaldemokratija, Friedrich Ebert
Stiftung, Beograd, 2012.
K. Levi-Stros, Divlja misao, Nolit, Beograd, 1966.
K. Levi-Stros, Strukturalna antropologija, Stvarnost, Zagreb, 1977.
C. Lvi-Strauss, Les structures lmentaires de la paront, Mounton et Co, Paris, 1968.
K. Marks, Temelji slobode, Naprijed, Zagreb, 1977.
K. Marks, Kapital: kritika politike ekonomije 1-3, BIGZ, Beograd, 1979.
K. Marks, Teorija o viku vrednosti 1-3, Prosveta, Beograd, 1978.
K. Marks i F. Engels, Rani radovi, Naprijed, Zagreb, 1976.
K. Marks, Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, Kultura, Beograd, 1949.
K. Marks i F. Engels, Komunistiki manifest, Centar za libertetske studije, Beograd, 2009.
K. Marks i F. Engels, Nemaka ideologija, Mostovi, Beograd, 1975.
K. Maze, Bezgranina zabava: uspon masovne kulture 1850 1970, Slubeni glasnik, Beograd, 2008.
K. Sen-an-Polen, Kontrakultura: Sjedinjene Amerike drave, ezdesete godine: raanje novih utopija, Klio,
Beograd, 1999.
K. Tompson, Moralna panika, Klio, Beograd, 2003.
K. mit, Norma i odluka, Filip Vinji, Beograd, 2001.
L. Douns, Narod bluza, Utopija, Beograd, 2008.
L. Altiser i E. Balibar, Kako itati kapital, Centar za kulturnu delatnost Saveza socijalistike omladine, Zagreb,
1975.
L. Altiser, Za Marksa, Nolit, Beograd, 1971.
L. Altiser, Ideologija i dravni ideoloki aparati, Karpos, Loznica, 2009.
L. Koleti, Marksizam i Hegel, Nolit, Beograd, 1982.
L. Koleti, Ideologija i drutvo, kolska knjiga, Zagreb, 1982.
L. Koleti, Ideologije od '68 do danas, Kulturni radnik, Zagreb, 1981.
L. Mamford, Grad u istoriji, Book Marso, Beograd, 2001.
L. traus, Prirodno pravo i istorija, Plato, Beograd, 1997.
Lj. Tadi, Nauka o politici, BIGZ, Beograd, 1996.
Lj. Tadi, Tradicija i revolucija, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1972.
M. de Angelis and D. Harvie, Cognitive Capitalism and the Rat-Race: How Capital Measures Immaterial Labour
in British Universities, Historical Materialism 17, 2009, 330.
M. Bloh, Feudalno drutvo, Naprijed, Zagreb, 2001.
M. Difren, Za oveka, Nolit, Beograd, 1973.
M. Dej, Dijalektika imaginacija, Globus, Zagreb, 1982.
M. Elijade, Sveto i Profano, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 2003.
M. Fridman, Kapitalizam i sloboda, Slubeni glasnik, Beograd, 2012.
M. Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980.
M. Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998.
M. Fuko, Poredak diskursa, Karpos, Loznica, 2007.
M. Fuko, Rijei i stvari, Nolit, Beograd, 1971.
M. Fuko, Radjanje klinike, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2009.
M. Fuko, Nadzirati i kanjavati, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1997.
M. Fuko, Istorija seksualnosti I: Volja za znanjem, Prosveta, Beograd, 1983.
M. Fuko, Istorija seksualnosti II: Korienje ljubavnih uivanja, Prosveta, Beograd, 1988.
M. Fuko, Istorija seksualnosti III: Staranje o sebi, Prosveta, Beograd, 1988a.
M. Fuko, Nenormalni, "Predavanja na Kole de Fransu godina 1974-1975", Svetovi Novi Sad, 2002.
M. Fuko, Psihijatrijska mo, "Predavanja na Kole de Fransu godina 1973-1974", Svetovi, Novi Sad, 2005.
M. Fuko, Treba braniti drutvo, "Predavanja na Kole de Fransu iz 1976. godine", Svetovi, Novi Sad, 1998.
M. Fuko, Raanje biopolitike, "Predavanje na Kole de Fransu iz 1978-1979. godine", Svetovi, Novi Sad, 2005a.
M. Fuko, Hermeneutika subjekta, "Predavanje na Kole de Fransu iz 1981-1982. godine", Svetovi, 2003.
M. Fuko, Predavanja, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1990.
M. Fuko, Mo/znanje, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2012.
M. Fuko: 1926-1984-2004: Hrestomatija, Vojvoanska socioloka asocijacija, Novi Sad, 2005b.
Miel Fuko i analitika moi, Kvir teorija, br. 5 i 6, Beograd, 2011.
M. Hajdeger, to je to - filozofija; to je metafizika; Filozofija i teologija; Pitanje o tehnici; Okret, Centar za
drutvene djelatnosti omladine RK SOH, Zagreb, 1972.
M. Hajdeger, umski putevi, Plato, Beograd, 2000.
M. Hajdeger, Predavanja i rasprave, Plato, Beograd, 1999.
M. Hajdeger, Bitak i vreme, Slubeni glasnik, Beograd, 2007.
M. Horkhajmer, Kritika teorija I, Stvarnost, Zagreb, 1982.
M. Horkhajmer, Kritika teorija II, Stvarnost, Zagreb, 1982.
M. Horkhajmer, Tradicionalna i kritika teorija, BIGZ, Beograd, 1976.
M. Mos, Sociologija i antropologija 1, Biblioteka XX vek, Zemun, 1988.
M. Mos, Sociologija i antropologija 2, Biblioteka XX vek, Zemu, 1988a.
M. Kastels, Uspon umreenog drutva, Golden marketing, Zagreb, 2000.
M. Kastels, Mo identiteta, Golden marketing, Zagreb, 2002.
M. Kastels, Kraj tisuljea, Golden marketing, Zagreb, 2003.
N. Boilovi, Izvan glavnog toka: sociologija muzikih potkultura, Niki kulturni centar, Ni, 2009.
N. Curien i P-A. Muet, La socit de linformation, La Documentation franaise, Paris, 2004.
N. Klajn, Doktrina oka, VBZ, Zagreb, 2008.
N. Makijaveli, Vladalac, Rad, Beograd, 1999.
N. Pulancas, Klase u savremenom kapitalizmu, Nolit, Beograd, 1978.
O. Haksli, Vrata percepcije; Raj i pakao, "Reprint", Sarajevo, 2006.
O. Pegeler, Heidegger u svom vremenu, BTC ahinspahi, Zagreb, 2006.
P. A. Barun i P. Svizi, Monopolni kapital, Stvarnost, Zagreb, 1969.
P. Bourdieu, Homo academicus, Les ditions des Minuit, Paris, 1984.
P. Dieuaide, A. Corsani, M. Lazzarato, J.-M. Monnier, Y. Moulier-Boutang, B. Paulr et C. Vercellone, Le
capitalisme cognitif comme sortie de la crise du capitalisme industriel, http://matisse.univ-paris1.fr/capitalisme,
pregledano: 28. 12. 2012.
P. Dieuaide, B. Paulr et C. Vercellone, Le capitalisme cognitif, MATISSE I.SY.S.UMR Universit Paris 1, 2008.
P. Klastr, Arheologija nasilja: rat u primitivnim drutvima, Studentski kulturni centar, Novi Sad, 2004.
P. Klastr, Hronika o Gvajaki indijancima, Stilos, Novi Sad, 2004a.
P. Klastr, Drutvo protiv drave, Anarhija blok 45, 2002.
Platon, Gozba, Mono i manjana press, Zemun, 2002.
P. Virilio i L. Silver, isti rat, Centar za medije i komunikacije, Beograd, 2012.
R. Blum, Ruzvelt i Nju dil, Rad, Beograd, 1956.
R. Gruse, Carstvo stepa: Atila, Dingis-kan, Temerlan, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski
Karlovci, 1996.
R, Mils, Elita vlasti, Plato, Beograd, 1998.
R. Mils, Znanje i mo, "Vuk Karadi", Beograd, 1966.
R. Mils, Bijeli ovratnik, Napred, Zagreb, 1979.
S. Bolonja, Odnos izmeu fabrike i drutva kao istorijska katerogorija, 1991, http://csi-
platforma.org/tekstovi?page=8, pregledano: 22. 01. 2013.
S. Bortvik, R. Moj, Popularni muziki anrovi, Klio, Beograd, 2010.
S. Federii, Kaliban i vetica, Burevesnik, Beograd, 2013.
S. Frojd, Autobiografija i nova predavanja, Matica Srpska, Novi Sad, 1976.
S. Frojd, O seksualnoj teoriji; Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad, 1976a.
S. Holl i T. Jefferson, Rezistance through Rituals, Routledge, London, second edicion, 2006.
Svatara o travi, Gradac, aak, 2008.
Subkulture, zbornik, Art press, Beograd, 2001.
S. iek, Znak, oznaitelj, pismo, Mladost, Beograd, 1976.
S. iek, Manje ljubavi vie mrnje!, Beogradski krug, Beograd, 2001.
S. iek, Birokratija i uivanje, Radionica SIC, Beograd, 1984.
. ingo, Nova japanska proizvodna filozofija, Prometej, Novi Sad, 1955.
T. Elsaesser, Europski film kao film svijeta: novi poetak?, Up&Underground, 21-22, Zagreb, 2012.
T. Hobz, T.: Levijatan, I i II knjiga, Gradina, 1991.
The Italian Difference, uredili L. Chiesa i A. Toscano, Re.press, Melbourne, 2009.
T. Ling, Istorija religije istoka i zapada, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 2000.
T. Parsons, Moderna drutva, Gradina, Ni, 1992.
T. Rosak, Kontrakultura: razmatranja o tehnokratskom drutvu i njegovoj mladenakoj opoziciji, Napred, Zagreb,
1978.
T. S. Kun, Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd, 1974.
T. V. Adorno i M. Horkhajmer, Dijalektika prosvetiteljstva, Veselin Maslea, Sarajevo, 1989.
T. V. Adorno, Minima moralia, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 2002.
T. V. Adorno, Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd, 1979.
U. Bek, Rizino drutvo, "Filip Vinji", Beograd, 2001.
U. Vlaisavljevi, Metamorfoze etnopolitike, Otkrovenje, Beograd, 2009.
V. Benjamin, Porijeklo njemake alobne igre, "Veselin Maslea", Sarajevo, 1989.
V. Rajh, Masovna psihologija faizma, Mladost, Beograd, 1981.
V. Rajh, Dijalektiki materijalizam i psihoanaliza, Knjiarnica Svetlost, Beograd, 1934.
V. S. Barouz, Danki, Rende, Beograd, 2010.
V. S. Barouz, Gradac, br. 173/174, aak, 2009/2010.
V. Zombart, Luksuz i kapitalizam, Mediterran publishing, Novi Sad, 2011.
Z. Ralevi, Savremena filozofija, Rad, Beograd, 1975.
. Bataj, Prokleti deo, Svetovi, Novi Sad, 1995.
. Bataj, Erotizam, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.
. Delez, Fuko, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1989.
. Delez, Pokretne slike, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1998.
. Delez, Nie i filozofija, Plato, Beograd, 1999.
G. Deleuze, Pourparlers 1972 1990, Les ditions de Minuit, Paris, 1990/2003.
. Delez i F. Gatari, Anti-Edip, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1990.
G. Deleuze i F. Guattari, Mille Plateaux, Les ditions de Minuit, Paris, 1980.
G. Deleuze, L'image-temps, Les ditions de Minuit, Paris, 1985.
G. Deleuze, Logique Du Sens, Les ditions de Minuit, Paris, 1969.
G. Deleuze, Spinoza et le problm lexpression, Les ditions de Minuit, Paris, 1968.
. Delimo, Strah na zapadu, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 2003.
-F. Liotar, Postmoderno stanje, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1988.
-F. Liotar, Raskol, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1991.
. Lakan, Spisi, Prosveta, Beograd, 1983.
. Le Gof, Za jedan drugi srednji vek, Svetovi, Novi Sad, 1997.
. Le Gof, Srednjevekovno imaginarno, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr. Karlovci, 1999.