Predavač: Prof.

dr ZORAN KRSTIĆ
Fakultet političkih nauka
Datum: 11. novembar 2010.
Beograd

SAVREMENE TEORIJE I
MODELI DEMOKRATIJE
 PREDAVANJE ČINE TRI DELA:

 TERMIN
I POJAM
DEMOKRATIJE

 MODELI DEMOKRATIJE

 ODNOS
DEMOKRATIJE I
NEDEMOKRATIJE
 ŠTA JE KOJA
DEMOKRATIJA? DEMOKRATIJA?

ZAŠTO
DEMOKRATIJA?
POJAM DEMOKRATIJE JE ....

 REALACIONI
 KONTEKSTUALNI
 FLEKSIBILNI
 NEKOHERENTNI
 NEUNIFICIRANI
 VIŠEZNAČNI
 VIŠESLOJNI
 TERMIN I POJAM
 Grčka reč: demos – narod i kratein - vladati
 Javlja se u staroj Grčkoj pre otprilike 2400
godina - HERODOT
 Više od 200 definicija demokratije
 Epigramatska određenja demokratije:
“vladavina naroda”, “jednakost pred zakonom”,
“vladavina naroda, od naroda, za narod” (A.
Linkoln, 1864), “vladaviina većine”,
“participaciona vlada”, “kontrolisana i
ograničena vlast”, “vladavina s pristankom” itd
 LEŠEK KOLAKOVSKI
 “Demokratija je sredstvo koje kanališe
međuljudske sukobe i omogućuje njihovo
rešavanje bez korišćenja nasilja”

 Tri elementa demokratije jesu:

1. Podrška političkih elita od naroda
2. Zakonitost
3. Sistem prava i sloboda
 Demokratija je….
OBLIK POLITIČKOG SISTEMA I ŽIVOTA KOJI
OMOGUĆAVA NARODU POSREDNO ILI
NEPOSREDNO UČEŠĆE U PROCESU
AUTORITATIVNOG UPRAVLJANJA
DRUŠTVENIM POSLOVIMA

UTICAJ NA UPRAVLJANJE I VRŠENJE JAVNE

VLASTI U IME NARODA, tj. DRUŠTVENE
VEĆINE
 DEMOKRATSKI SISTEM
 DRŽAVNA STRUKTURA

 INSTITUCIONALIZOVAN SKLOP ODNOSA I

KANALA PREKO KOJIH DRUŠTVO UTIČE
NA VRŠENJE DRŽAVNE VLASTI

 DRŽAVA, POLITIČKI SISTEM I

DEMOKRATIZACIJA
 ŠTA JE TO
DEMOKRATIJA?

DVA METODOLOŠKA MODELA

DEMOKRATIJE

1. SUPSTANCIJALNI (NORMATIVNI)

2. PROCEDURALNI (EMPIRIJSKI)
SUPSTANCIJALNA DEMOKRATIJA sadrži:
a) načela i vrednosti koje su u interesu svih ljudi
(naroda, građanstva) koji žive u datoj zajednici

b) principe slobode i jednakosti – principe pravde

PROCEDURALNA DEMOKRATIJA sadrži:

a) podelu i ravnotežu vlasti

b) participaciju građana
c) kompeticiju
d) slobodne i fer izbore
 DVE IDEJE KLJUČNE ZA TEORIJU
POLITIKE I DEMOKRATIJE

 Razlikovanje dve vrste demokratije:

a) idealna
b) realna

 Legitimnost - legitimna je ona vlast i

ustav koji su prihvatljivi za širu
populaciju

 Na pitanje, šta misli da li je dao najbolji ustav,

SOLON je odgovorio: jeste najbolji koji je prihvatljiv
 OBELEŽJA DEMOKRATIJE:
1. TRANSPARENTNOST
2. OGRANIČENOST POLITIČKE SFERE I DRŽAVE
3. VLADAVINA PRAVA
4. SLOBODA I PRAVA GRAĐANA
5. POLITIČKA I EKONOMSKO-SOCIJALNA
JEDNAKOST
6. ODGOVORNOST NOSILACA POLITIČKE
VLASTI
7. POLITIČKI PLURALIZAM – disperzija vlasti
 nastavak...
8. KOMPETITIVNOST I KONTRABALANSIRANJE
PLURALIZOVANIH CENTARA MOĆI
9. SLOBODNI I POŠTENI IZBORI
10. SLOBODA MAS-MEDIJA I AKTIVNO
DEMOKRATSKO JAVNO MNJENJE
11. OBRASCI PONAŠANJA POLITIČKE ELITE
 MODELI I KLASIFIKACIJA
DEMOKRATIJA
1. OPŠTA KLASIFIKACIJA (razlikovanje
normativnih od empirijskih sistema)
2. NORMATIVNA KLASIFIKACIJA
3. KOMBINOVANA KLASIFIKACIJA
(kombinuje empirijske i normativne
kriterijume)
4. EMPIRIJSKA KLASIFIKACIJA
 UŽI KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE:
- Žan Blondel -
1. KO VLADA?

2. U ČIJEM INTERESU VLADA?

3. NA KOJI NAČIN VLADA?

 Na osnovu stepena ostvarenja pojedinih
pomenutih “Blondelovih”kriterijuma
1. MONARHIJE I REPUBLIKE
2. PREDSEDNIČKI, PARLAMENTARNI I
KONVENTSKI SISTEMI
3. VESTMINSTERSKA I KONSOCIJACIONA
DEMOKRATIJA
4. UNITARNE ZEMLJE, FEDERACIJE I
KONFEDERACIJE
5. NEPOSREDNE I POSREDNE DEMOKRATIJE
 ENDRU HEJVUD
MODELI DEMOKRATIJE

 KLASIČNA DEMOKRATIJA
 PROTEKTIVNA DEMOKRATIJA

 RAZVOJNA DEMOKRATIJA

 NARODNA DEMOKRATIJA
 DEJVID HELD

1. KLASIČNI MODELI DEMOKRATIJE

a) atinska demokratija
b) protektivna demokratija
c) razvojna demokratija
d) neposredna (direktna)
demokratija
2. SAVREMENI MODELI EMOKRATIJE

a) kompetitivni elitizam i tehnokratska

koncepcija
b) pluralistička i neopluralistička demokratija
c) legalna (pravna) demokratija
(demokratija nove desnice)
d) participativna demokratija (demokratija
nove levice)
e) savremena (kombinovana) demokratija
 MODELI DEMOKRATIJE
 LIBERALNA DEMOKRATIJA
 Klasična
 Moderna
 Neoliberalna
 POLIARHIJA
 KONSOCIJACIJA
 DISKURZIVNA DEMOKRATIJA
 PARTICIPACIONA DEMOKRATIJA
 KOSMOPOLITSKA DEMOKRATIJA
 MODEL MULTIKULTURALNOG GRAĐANSTVA
 DISKURZIVNO-POLIARHIČNA LIBERALNO-
SOCIJALNA DEMOKRATIJA
 LIBERALNA DEMOKRATIJA
 HETEROGENI SKUP IDEJA O PRIRODI I
FORMI INTEGRACIJE LIBERALIZMA I
DEMOKRATIJE

 OBLIK POLITIČKOG SISTEMA

ORGANIZOVAN U OKVIRU LIBERALIZMA I
OKO VREDNOSTI SLOBODE
 POLIARHIČNA DEMOKRATIJA
- Robert Dal -
Dve glavne osobine demokratije:

 PARTICIPACIJA (INKLUZIVNOST)
 KOMPETICIJA (LIBERALIZACIJA)

Obeležja su institucionalnog i
proceduralnogkaraktera
Robert Dal (“Poliarhija - participacija i opozicija”, 1997)
Liberalizacija, inkluzivnost i demokratizacija

Takmičarske Poliarhije
oligarhije

III
Liberalizacija I
(političko
takmičenje)

II

Zatvorene Inkluzivne
hegemonije hegemonije

Inkluzivnost (participacija)
 PRETPOSTAVKE POLIARHIJE
1. Biranje funkcionera
2. Slobodni i pošteni izbori
3. Opšte pravo glasa
4. Pravo na kandidovanje za funkciju
5. Sloboda izražavanja
6. Alternativne informacije
7. Autonomija udruživanja
 KONSOCIJACIONA DEMOKRATIJA
-Arend Lajphart -
 MULTIETNIČKA ILI MULTINACIONALNA
DRUŠTVA
 Differentia specifica: proces pregovaranja
između političkih elita (elite su snabdevene
vetirajućom vlašću)
 ODLUKE samo uz punu saglasnost elita
 Razlika od poliarhije: (prednost poliarhije)
1. Ne uključuje participaciju (osim izbora)
2. Isključuje većinsko odlučivanje
 DVE PREDNOSTI KONSOCIJACIJE
NASPRAM POLIARHIJE:
1. PUNIJE POL.PREDSTAVLJANJE I
ODLUČIVANJE ODREĐENIH
ETNONACIONALNIH ENTITETA

2. POGODNIJA ZA ADAPTIRANJE NOVIM

USLOVIMA GLOBALIZACIJE
 DISKURZIVNI MODEL
- Habermas, Drajzek -
 DD naglašava značaj komunikacione
racionalnosti (protiv ekonomske
racionalnosti)

 DISKURS je fokalna tačka političkog procesa

odlučivanja

 POLITIKA JE PROCES ODLUČIVANJA KROZ

DISKUSIJU
 PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA
- Petman, Barah -
 DIREKTNA PARTICIPACIJA I UTICAJ
GRAĐANA NA PROCES ODLUČIVANJA
 U kontrapoziciji prema liberalnoj, elitističkoj,
predstavničkoj i korporativnoj formi
demokratije
 NEPOSREDNA DEMOKRATIJA U SFERI RADA I
RAZLIČITE FORME AKTIVNOSTI CIVILNOG
DRUŠTVA
 Pretpostavlja širi proces deprofesionalizacije
politike
 KOSMOPOLITSKI MODEL
- Dejvid Held -
 INTERAKCIJA I INTEGRACIJA NACIONALNOG
(DRŽAVNOG) I GLOBALNOG NIVOA
POLITIČKOG ORGANIZOVANJA

 Dozirano i kontrolisano utapanje države u

globalnu zajednicu

 KD bi bila višespratna zgrada u kojoj bi spratovi

obavljali određene vrste delatnosti –
komunikacija između spratova nužna
MODEL MULTIETNIČKOG GRAĐANSTVA
- Kimlika -
 Inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju
TRI GRUPE MANJINSKIH PRAVA:
1. Pravo na distinktan (specijalan) tretman
(priznavanje pravâ)
2. Pravâ samoupravljanja

3. Priznavanje pravâ predstavljanja

- DIFERENCIRANO GRAĐANSTVO I PRAVA

- SOCIJETALNA KULTURA – pruža kontekst unutar
koga je moguć smisleni izbor
 OBELEŽJA KONSESUALNE
DEMOKRATIJE
1. Podela izvršne vlasti u širokim koalicionim
kabinetima
2. Izvršno-zakonodavna ravnoteža vlasti
3. Višepartijski sistem
4. Proporcionalni izborni sistem
5. Korporativizam interesnih grupa
6. Federalna i decentralizovana vlast
7. Jak dvovomni balasirani bikameralizam
8. Rigidnost ustava
9. Sudska revizija
10. Nezavisnost centralne banke
 OBELEŽJA VEĆINSKE
DEMOKRATIJE
1. Koncentracija izvršne vlasti u jednopartijskom
kabinetu sa tesnom većinom
2. Prevlast kabineta
3. Dvopartijski sistem
4. Većinski i disproporcionalni izborni sistem
5. Pluralizam interesnih grupa
6. Federalno-unitarni karakter državnog
uređenja
7. Asimetrični bikameralizam
8. Nekodifikovani (nepisani) ustav
 TREBALO BI PRIHVATITI...
 JEDAN EKLEKTIČKI MODEL
DEMOKRATIJE U VIDU LIBERALNO-
SOCIJALNOG I POLIARHIČNO-
DISKURZIVNOG MODELA
- DEMOKRATIJA SE NAJČEŠĆE DEFINIŠE I TUMAČI U
PROCEDURALNOM SMISLU

- INSTITUCIONALNO-PROCEDURALNI MODEL
DEMOKRATIJE (Dal, Lajphart, Bobio)

- Norberto Bobio ističe tri pravila (“Budućnost demokratije”):

a) svaki građanin ima pravo da glasa tj. da participira u
formiranju kolektivne volje
b) svako ima pravo na jednak glas
c) kolektivne odluke su one koje donosi većina birača
 SAMJUEL HANTINGTON
Tri velika talasa demokratizacije - povratni
talasi (kontraudar nedemokratije):
 Prvi talas – 1828.-1926. → povratni
talas 1922.-1942.
 Drugi talas – 1943.-1362.→ povratni
talas 1958.-1974.
 Treći talas - 1974.-... → ...................