ENZIMI

 Hemijske reakcije koje se odigravaju u živim

organizmima retko protiču bez učešća
katalizatora.
 Enzim je biološki katalizator, tj. ima moć da
utiče na brzinu hemijske reakcije.
 Enzimi su neophodni kako bi život bio moguć,
jer mnoge reakcije koje se odvijaju u ćelijama su
previše spore i vodile bi do drugačijih produkata
koji organizmu ili nisu potrebni ili bi mu štetili.
 Kvar, genetičke mutacije, nedovoljna ili
povećena proizvodnja jednog jedinog enzima
može da bude bude glavni uzrok teških
genetičkih poremećaja.
 Kao i svi katalizatori, enzimi funkcionišu tako
što snižavaju aktivacionu energiju reakcije, i na
taj način je ubrzavaju. Enzimi mogu da ubrzaju
reakcije na nivou od po nekoliko miliona puta.
 Enzim, kao svaki katalizator, ostaje nepromenjen
reakcijom na koju utiče i to mu omogućava da,
kad se jedna reakcija završi, uključi u drugu,
potpuno nepromenjen.
 Nomenklatura enzima nam pomaže pri njihovom
imenovanju, i po njoj enzimima se daje ime koje
se završava sa -za, a prefiks je hemijska
stupstanca koja transformiše, odnosno na koju
enzim utiče.
 Termin enzim je poreklom iz grčkog jezika i
znači kvasac (izazivač vrenja).
 Krajem 1700. i početkom 1800, naučnici su
primetili reakcije koje nastaju varenjem mesa
pomoću žučnih kiselina i reakcije koje prate
konverzaciju dekstrina u šećer.
 Proučavanjem fermentacije šećera u alkohol
pomoću kvasca, Luj Paster je došao do zaključka
da je fermentacija moguća usled postojanja
fermenata u kvascu, za koje je mislio da su
prisutne samo u živim organizmima.
 Ovo mišljenje su opovrgli 1897. godine Hans i
Eduard Buhner koji su koristili ekstrakte kvasca
kako bi fermentisali šećer bez prisustva živih ćelija
kvasca. Oni su trljanjem kvarcnim peskom uništili
žive čelije kvasca i utvrdili da i dalje ima enzimsko
delovanje. Bili su zainteresovani u pravljenje
ekstrakata kvasca u medicinske svrhe, i jedan od
načina čuvanja je bio dodavanje velike količine
šećera u ekstrakte. Otkrili su da je šećer fermentisan,
iako u celoj smesi nije bilo prisutnih živih ćelija
kvasca. Termin enzim je korišćen tad prvi put i
opisuje supstancu u ekstraktu kvasca koji je doveo
do fermentacije šećera.
 Neki enzimi su kao samostalne jedinice same
sebi dovoljne da bi bile potpuno aktivne, tj. ne
trebaju dodatni faktori da bi se ta aktivnost
postigla.
 Isto tako, nekim enzimima su potrebni molekuli
koji bi pomogli pri aktiviranju enzima, i ti
molekuli se zovu kofaktori. Kofaktori mogu biti
neorganskog porekla, kao na primer joni metala,
ili mogu da imaju organsko poreklo, i kao takvi
se nazivaju koenzimi. Enzimi kojima su
potrebni kofaktori, a trenutno ih nemaju, se
nazivaju apoenzimi. Enzim koji je povezan sa
svojim kofaktorom, naziva se holoenzim.
PODELA ENZIMA
 Enzimi se dele na šest osnovnih grupa prema
reakcijama koje izazivaju.
1. Oksidoreduktaze – katalizuju reakcije oksido-
-redukcije
2. Transferaze – katalizuju prenošenje funkcionalnih
grupa
3. Hidrolaze – katalizuju procese hidrolize
4. Liaze – katalizuju adicije na dvostruke veze ili
reakcije eliminicacije uz građenje dvostruke veze
5. Izomeraze - katalizuju reakcije izomerizacije
6. Sintetaze – katalizuju reakcije stvaranja novih veza
FUNKCIJA ENZIMA
 Enzimi se svakodnevno koriste u produktima kao
što su deterdženti za sudove, veš, i razne druge
kućne hemikalije.
 Enzim proteaza se dobija iz bakterija, a koristi se
u supstancama kao što je deterdžent.
Enzim amiloglukosidaza se koristi pri
proizvodnji piva, jer se pomoću ovog enzima
proizvodi nisko kalorično pivo.
Enzim lipaza se koristi u prehrambenoj industriji,
pogotovo pri pravljenju buđavog sira.
 Danas je poznato malo više od 5.000 enzima.
ENZIMSKE BOLESTI
 Urođene greške u metabolizmu predstavljaju
potpuni ili delimičan gubitak dejstva nekog enzima.
Usled greške u nekom genu ne dolazi do stvaranja
enzima, što prouzrokuje oboljenja koja se zajedno
nazivaju enzimopatije ili enzimske bolesti.
 Nasleđuju se autozomno-recesivno.

 Najčešće enzimopatije u ljudskoj populaciji su

albinizam, alkaptonurija, fenilketonurija, Tej-
Saksova bolest, galaktozemija i urođena
hipotireoza.
 ALBINIZAM

 Albinizam je nasledni genetski poremećaj i

nastaje usled nedostatka određenog enzima na
metaboličkom putu pretvaranja tirozina u
melanin, crni ili smeđi pigment koji nastaje
enzimskom oksidacijom tirozina.

 Naziv dolazi od latinske reči albus, što znači

beo.
 Kod životinja i čoveka melanin se stvara u
ćelijama melanocitima u koži, očima i kosi i
utiče na njihovu boju. Kod albinizma je broj
melanocita normalan, ali je poremećena sinteza
melanina.
 Albinizam je jednako zastupljen kod muškaraca i
žena. Nasleđuje se preko recesivnih gena, što
znači da oba roditelja moraju da imaju
poremećaj (koji ne mora biti vidljiv), da bi se
preneo na dete. Ukoliko samo jedan roditelj
poseduje ovaj gen, veomaje retko da ga dete
nasledi, ali je ipak moguće. Albinizam je čest
kod dece iz brakova medju bližim rođacima.
 Fizički simptomi bolesti su veoma svetao ten,
svetla ili bela kosa u detinjstvu, veoma svetle
oči, koje čak mogu biti crvenkaste ili roze boje.
 Ne postoji lek za albinizam. Lečenje jedino ima
za cilj da umanji simptome. Međutim, kod ređih
oblika albinizma, koja za posledicu imaju
oslabljen vid ili druge zdravstvene probleme,
lečenje je neophodno. Preventivno lečenje se
odnosi na zaštitu očiju i kože, naročito od
sunčevog zračenja.
 Ljudi koji imaju najčešće oblike albinizma žive
sasvim normalan život. Kroz istoriju, ljudi sa
ovim poremećajem često su bili odbačeni od
društva zbog čudnijeg fizičkog izgleda. U nekim
zemljama se smatralo da poseduju natprirodne
moći, da mogu da predvide budućnost ili izleče
bolesne.
 Poslednjih godina u Africi, posebno u Tanzaniji i
Burundiju, albino ljude ubijaju zbog njihovih delova
tela. Vračevi smatraju da ukoliko se u određene
napitke ubace delovi tela albina, osoba se može
izlečiti ili obogatiti. Mnogi ljudi veruju da su albini
prokleti i da je njihovo stanje zarazno.
 ALKAPTONURIJA
 Alkaptonurija je prvo opisano enzimsko
oboljenje.
 Ono je posledica nedostatka enzima oksidaze,
koji razgrađuje kiselinu u organizmu. Takođe,
poremećen je metabolizam tirozina pa dolazi do
nagomilavanja alkaptona koji se izlučuje
mokraćom, koja u dodiru sa vazduhom postaje
crna.
 Tokom vremena hrskavica nosa i ušiju postaje
mrka, a kasnije u starosti dolazi do artritisa
(zapaljenje zglobova).
 Nasleđuje se po autozomno-recesivnom tipu. U
braku zdravih roditelja koji su heterozigotni
prenosioci, postoji mogućnost rađanja obolelog
deteta. Heterozigotni prenosioci imaju jedan
dominantan alel što je sasvim dovoljno za
sintezu enzima te su takve osobe zdrave.
Međutim, takve osobe recesivan alel mogu
preneti na svoje dete. Kod obolelog deteta se
recesivne mutacije nađu u paru (homozigot) te se
enzim ne sintetiše i bolest ispoljava.
 Terapija ne postoji.
 Lečenje se sastoji u smanjenom unošenju
belančevina hranom sa ciljem da se smanji
stvaranje homogentizinske kiseline, i spreči
ili uspori nastanak ohronoze. Tegobe u
zglobovima se leče simptomatskom terapijom.
Daju se farmakološke doze vitamina C.
 FENILKETONURIJA
 Fenilketonuriju je otkrio norveški lekar Ivar Asbjorn
Foling 1934. koji je uočio da je hiperfenilalaninemija tesno
povezana sa mentalnom retardacijom. U Norveškoj, ovaj
poremećaj se naziva i Folingova bolest.
 Doktor Foling je jedan od prvih koji je temeljno hemijski
analizirao bolest. On je nakon detaljne hemijske analize
urina mentalno retardiranih brata i sestre, zatražio od svih
lekara u blizini Osla da detaljno analiziraju urin pacijenata
koji imaju nekakav oblik mentalne retardacije. Tako je
otkriveno isto jedinjenje kod osam pacijenata sa istim
mentalnim poremećajem. Nakon brojnih testiranja i
hemijski analiza, Foling je pronašao da ovo jedinjenje
sadrži prsten benzena i dalja testiranja su pokazala da je
upravo to jedinjenje i prisutno u urinu.
 Fenilketonurija nastaje kao posledica
nedostatka enzima koji aminokiselinu fenil-
alanin pretvara u tirozin. Zbog tog nedostatka
dolazi do nagomilavanja fenil-alanina u krvi što
utiče na nervni sistem dovodeći do mentalne
zaostalosti.
 Ova bolest se može sprečiti ako se
novorođenčetu iz ishrane izbaci fenil-alanin.
 Nedovoljna količina tirozina u krvotoku vodi do
smanjenja produkcije melanina, tako da deca sa
ovim poremećajem su pretežno bleda, imaju
nežno belu boju kože i plave oči. Takođe, i znoj i
urin obolelih imaju jači miris od zdravih osoba.
 TEJ-SAKSOVA BOLEST

 Tej-Saksova bolest, ranije poznata kao

amaurotična idiotija, je poremećaj metabolizma
lipida.
 Ovu bolest prenose
recesivni geni, koji proizvode urođene pogreške
metabolizma.
 Kod osoba s ovim genetičkim poremećajem
nervni sistem se raspada zbog nedostatka enzima
koji razgrađuju masti u moždanim ćelijama i
moždane ćelije umiru usled nagomilavanja
masnih naslaga.
 Tej-Saksova bolest retka je u populaciji
jer se pojavljuje samo kod jednog od 300
000 ljudi. Međutim, kod Aškenaza
(Jevreji koji potiču iz severne, srednje ili
istočne Evrope), koji čine 90% Jevreja u
SAD, ova se bolest javlja kod jednog na
svakih 3 600 rođene dece.
 Deca pogođena ovom bolešću prilikom
rođenja i tokom prvih pola godine života
izgledaju normalno. Zatim, u periodu od
oko 8 meseci, postaju krajnje apatična, a
do kraja prve godine često i slepa. Većina
obolele dece umire do šeste godine. Za
sada ne postoji lek za ovu bolest.
 GALAKTOZEMIJA
 Galaktozemija je poremećaj metabolizma
šećera galaktoze.
 Suština poremećaja je u nemogućnosti
organizma da galaktozu unetu putem hrane
pretvori u glikozu. Bolest je posledica
nedostatka enzima koji obavlja pretvaranje.
 Galaktoza se nagomilava u krvi izazivajući
određene simptome i znake bolesti. Kad se
nagomila do odredjene koncentracije, onda se
delimično izlučuje mokraćom, a većina deluje
toksično na jetru, oči i bubrege.
 Kod odojčeta se bolest ispoljava
žuticom, zatim može da se
razvija ciroza jetre, katarakta i
insuficijencija bubrega. Dovodi
do umne zaostalosti i rane
smrtnosti dece. Može se sprečiti
izbacivanjem mleka iz ishrane
beba.
 Dijagnoza se postavlja na
osnovu nalaza galaktoze u
mokraći i nedostatka određenog
enzima u crvenim krvnim
zrncima bolesnika.
 UROĐENA HIPOTIREOZA

 Urođena hipoteza, ranije zvana hipotireoidni

kretenizam, posledica je nepretvaranja tirozina u
tironin, usled čega se ne stvaraju hormoni štitne
žlezde. Manifestuje se teškim oštećenjima
centralnog nervnog sistema.
 Ova je bolest neizlečiva i doživotna. Međutim,
postoji lek koji se daje da se nadoknadi tiroksin.
 Nasleđuje se autozomno-recesivno pri čemu su
roditelji najčešće fenotipski normalni heterozigotni
prenosioci recesivnog mutiranog alela. U nekim
porodicama se iz braka oba obolela roditelja, koji
su homozigoti, rađaju zdrava deca. Tada je u
pitanju fenomen označen kao genokopija. Takvi
roditelji su nosioci različitih mutiranih alela koji
imaju isti efekat na fenotip. Njihovi potomci su u
tom slučaju heterozigoti za dve različite mutacije i
stoga fenotipski normalni.
 Urođena hipotireoza može da bude uslovljena i
nedostatkom joda u hrani i piću, odnosno i
genetički faktori i faktori sredine mogu da daju isti
fenotip što se naziva fenokopija.
 Razvija se postepeno, dugo, bez ikakvih tegoba ili su
one takve da se misli na druge bolesti. Najčešće
tegobe su umor, malaksalost, pospanost, zaboravnost,
zimogrožljivost, slabljenje sluha, povećanje telesne
težine uprkos smanjenom apetitu. Bolesnici imaju
nadimanje, zatvor i druge smetnje sa varenjem, slabo
se znoje i često imaju bol u grudima. Ponekad su
prisutni bolovi u mišićima.
 Kod žena se javlja neuredna menstruacija i sterilitet,
kod muškaraca lučenje mleka i sterilitet.
 Simptomi se razvijaju postepeno tako da se oboleli
navikne na njih, a bolest se otkrije slučajno.
 Oboleliizgledaju podbulo, lice je otečeno,
naročito oko očiju. U težim slučajevima otoci su
izraženi na licu i po telu. To se naziva
miksedem. Koža obolelih je bledožućkasta,
suva, perutava i hrapava. Kosa je suva, lomljiva,
lako opada, sa pojačanim perutom.
Zahvaljujemo se na pažnji :)