Токсиколошки значај алкалоида

МЕНТОР: СПЕЦ.ДР.МЕД. АНИТА МИЛАНОВИЋ

СТУДЕНТ: ПЕТАР ПЕТРОВИЋ 10/2020
Увод
 Алкалоиди су сложена природна органска азотна једињења, настала као
резултат метоболизма аминокиселина биљног ткива.
 До сада је откривено око 5000 разних алкалида, а многима од њих око 3500,
је одређена хемијска структура.
 Назив алкалоид је изведен од арапске речи "ал кали "(база) и грчког израза
"еидос"(сличан).
 Први изоловани чист алкалоид био је морфин 1806. године.
 Тај израз је први пут искористио Meisner почетком 19, века.
 Алкалоиди су отровне већином оптички активне супстанце горког или љутог
укуса.
Хемијске особине алкалоида
 Растворни су у неполарним органским растварачима, а нерастворни у води.
 са киселинама граде соли,
 соли алкалоида су растворне у води,
 постоје и алкалоиди амфотермног карактера,
 велики број алкалоида показује својство оптичке активности,
 фармаколошки активни су левогири облици алкалоида.

 
Структура алкалоида

 Структура алкалоида је често компликована, па је знатном броју алкалоида

структура још увек неразјашњена.
 Међутим, добар део алкалоида, нарочито оних који су значајни за медицину
углавном јер добро испитан, а знатан број алкалоида је и синтетски добијен
тј. за извесне алкалоиде је пронађена и њихова синтетицка замена.
 Ови синтетички продукти често су бољи од природних алкалоида као сто је
нпр. случај са новококаином који је потиснуо природни локалин анестетик
кокаин.
Биосинтеза алкалоида
 Алкалоиди су бројна једињења различите структуре због чега постоји велика
разичитост у хемијским трансформацијама и путевима њиховог настајања,
па не постоји општа шема њихове биосинтезе.
 Помоћу изотопа је доказано да алкалоиди настају Mannich-овом реакцијом
из аминокиселина и других простих молекула присутних у ћелијама биљака.
За Mannich-ову рекацију потребне су три компоненте:
 карбонилна група
 амино група или секундарни амин
 нуклеофилни угљеников атом (нпр. облик орто- или пара- фенола).
 Биосинтеза алкалоида обавља се најчешће у корену, понекад и у листовима и
другим зељастим деловима, где је процес биосинтезе најактивнији. Са
обзиром да су биосинтетички веома разноврсна група, можемо их поделити
на:
 праве алкалоиди – имају хетероцикличан атом азота и настају
метаболизмом аминокиселина.
 протоалкалоиде – једноставни амини код којих азот није део
хетероцикличног прстена, настају метаболизмом аминокиселина.
 псеудоалкалоиде – настају од ацетата и терепеноида.
Подела и дејство алкалоида
 Деривати пиридина и пиперидина:
 КОНИИН – 1827. године изолован је из биљке кукуте. Овај веома јак отров
био је познат још старим Грцима и постоје подаци да је Сократ извршио
самоубиство тако што је попио отров приређен од ове биљке.
 НИКОТИН - представља најважнији алкалоид дувана. Добија се
дестилацијом помоћу водене паре. Делује стимулативно на ЦНС (блокатор
ганглија), има штетно дејство на срце, крвне судове и очи, јер повећава
притисак и сужава крвне судове. Користи се као природни инсектицид, за
сузбијање инсеката и паразита на биљкама, стоци, кокошкама, гускама.
Користи се за уживање, јако је отрован. Поуздано је утврђено да пушење
изазива карцином плућа. Излучује се углавном преко бубрега, а делимично и
преко млека (приликом дојења).
Деривати тропина
 АТРОПИН - представља активни принцип велебиља и од давнина је
познато његово дејство за ширење зеница (користи се у офталмологији).
Према грчкој митологији, Атропа је једна од три „суђаје“ и то она која сече
конац живота. У виду екстракта употребљава се и за умирење стомачних
болова, кашља и неуроза. Спречава лучење пљувачке и знојних жлезда.
 КОКАИН – представља први локални анестетик употребљен у клиничке
сврхе (анестезирајуће дејство). Изолован је из биљке кока и изазива
навикавање (наркотик). Пре се користио у терапеутска својства, али пошто је
остављао велике штетне последице по здравље, данас се користе његови
вештачки аналози који немају поменут нежељен ефекат.
 СКОПОЛАМИН – познат је под називом „дрога истине“ и често је у
прошлости злоупотребљаван.
Деривати хинолина
 КИНИН – има изузетно горак укус и данас се примењује искључиво у
терапији маларије. Дејство кинина је веома специфично јер представља
општи отров протоплазме. Кинин брзо и врло ефикасно делује против
еритроцитних облика сва четири изазивача маларије (тј. на плазмодије).
Деривати изохолина

 МОРФИН – веома јак аналгетик јер ублажава бол и делује депресивно на

ЦНС. Иако механизам деловања морфина није потпуно објашњен, сматра се
да смањује осећај отежаног дисања, анксиозност и оптерећено срце.
 КОДЕИН – познат је анититусик (умирује кашаљ). Он је етарски дериват
морфина. Етерификује се -OH група у -CH3O.
 Са развојем синтетске органске хемије синтетизовани су многи значајни
полусинтетски деривати морфина, тзв. нарко опијати који се често
злоупотребљавају. Највише се примењују хероин, налорфин и дионин.
Многе од ових супстанци које се називају психоделичним лековима или
халуциногеним супстанцама у организму изазивају непоправљиве углавном
дегенеративне промене.
 ХЕРОИН – он је естарски дериват морфина. Естерификују се обе
хидроксилне групе са ацетанхидридним. Најбрже ствара зависност и изазива
најјачу еуфорију – осећај радости, среће и сигурности.
Деривати индола
 СТРИХНИН – веома јак отров. Контролисано се може употребљавати за
стимулацију респираторног центра у случају када је ЦНС депримиран.
Познат је као један од најтоксичнијих родентицида (средство за тровање
глодара). Изазива парализу мишића дисајних путева и доводи до гушења
услед чега настаје смрт. У веома малим количинама се употребљава као
аналептик (средство за јачање организма).
 ЕРГОТ – АЛКАЛОИДИ – то су алкалоиди ражане главице односно
психоделици. Изазивају халуцинације. Сви су деривати лизергне киселине,
односно изолизергне киселине за коју су везани остаци различитих
аминокиселина. Први изолован алкалоид ове подгрупе је ерготамин.
Диетиламид лизергне киселине, познат као ЛСД, је један од најјачих
халуциногена.
Деривати имидазола

 ПИЛОКАРПИН – служи са стимулисање глатких мишића, ендокриних

пљувачких и знојних жлезда и бронхијалне секреције.
Деривати пурина

 КОФЕИН – побољшава респирацију, побољшава когнитивне способности

(памћење, размишљање) и смањује осећај замора. Убрзава ритам рада срца.
Веће количине изазивају узнемиреност, губитак сна. То је природан алкалоид
који се добија из зрна кафе, из листова чаја и из какаових зрна.
 ТЕОБРОМИН - горки алкалоид из какао биљке, присутан је у чоколаду и у
лишћу биљке чаја. На дисање делује као кофеин, али знатно слабије. Шири
крвне судове бубрега.
Ациклични алклоиди

 ЕФЕДРИН – са својим дериватима делује на аутономни нервни систем као

симпатомиметик, слично адреналину али слабије. Има терапеутско дејство,
користи се код бронхијалних поремећаја (бронхијална астма, сенска
грозница). L–ефедрин је популаран код спортиста и особа које желе да
коригују телесну масу.
Стероидни алкалоиди

 ВЕРАТРИН – представља скуп мешавина разних веома отровних алкалоида

који се налазе у соку неких биљки из породице чемерика, служи у облику
масти, као лек противх живчаних болести и реуматизма.
 СОЛАНИН – има пестицидна својства, а њиме се биљке природно бране од
хербивора.
Терпенски алкалоиди

 ТАКСОЛ - представља битерпенски алкалоид коре дрвета Тисе. Постоји

неколико регистрованих лекова на бази таксола који се користе у терапији
карцинома јајника, као и код метастаза карцинома дојке.
Закључак
 Термин алкалоиди(арап. Al kali –база игрч. Eidos –налик,сличан)
органска једињења, која имајуизраженофизиолошкоделовање и при
минималним концентрацијама.
 Алкалоиди су углавном јаки отрови.
 У малим концентрацијама имају лековита својства, па се користе у терапији
различитих болести.
 Злоупотреба алкалида узок је наркоманије!